Основа романтизма – појмови

Постоје појмови у програму као што су реализам, романтизам, предромантизам, као што
су поједини правци у оквиру тих великих струја у историји светске књижевности.
Поимање ових термина са становишта историје

Како су оне настале? Откуд нешто зовемо романтизмом? У коју сврху дефинишемо ове
појмове? Да би на известан начин релативизовали ове појмове и њихове функције. Зато
што савремене историје књижевности – посебно када говоримо о новоме историзму и
ако говоримо о наслеђу Мишела Фукоа - врло озбиљно ставља под знак питања употребу
тих појмова. Њих употребљавамо крајње школски, крајње оперативно. Дакле, да бисмо
просто могли да баратамо одређеним појмовима. Када је настао појам романтизма? Када
је почео да се употребљава? Захваљујући коме?

Да се вратимо на оно шта је романтизам. Романтизам је појам који су људи, које ми

одређујемо као романтичаре, прихватили, захваљујући пре свега немачкој критици, па
су себе прозвали романтичарима. Што не значи да они аутори који су себе називали
романтичарима, данас, у некој периодизацији, сврставају се у романтичаре. Упечатљив
је пример франц. писца Стендала који је све време говорио за себе да је романтичар, а
нико га данас неће сврстати у ту епоху. Пушкин је рецимо за себе говорио да јесте
романтичар и врло често је наступао са становишта условно речено романтичарских
идеја, што није сметало словенској критици да га прогласе за реалисту, јер су они видели
реализам као један једини правац који може бити идеолошки подобан. На основу тога
видимо да су ти појмови врло растегљиви.

Романтизам и реализам, дакле појмови који ми користимо искључиво оперативно, за нас

има искључиво заначење приступа историји књижевности. Дакле, ми на известан
начин подразумевамо да постоје епохе које имају заједнички поглед на свет, које имају
врло сличан или близак жанровски систем, који врло често бива повезана са идеологијом
датога доба и где просто можемо говорити што јесте заједничка поетика. Појам поетике–
заједничке одлике једног књижевног правца које карактеришу било које оставрење или
већу групу оставарења, старалаштво неког писца, неког доба итд. И кад говоримо о
поетици онда мислимо на неку врсту стандардизованих правила, правила која су
утемељена.

Врло је дискутабилно питање трајања романтизма. Неки ће рећи да је трајао од краја 18.
века до 30-их година 19. века. На пример српски романтизам никада не може се завршити
1830., већ крајем 19. века. Дакле, то нису оштре границе.

Увод у то шта бисмо могли да препознамо и у романтизму, па затим, у реализму.

Историчари књижевности врло често говоре о томе да ли је европска књижевност

јединствена књижевност, како се односимо према појмовима стари век, нови век, ново
доба, дакле, када почиње ново доба у историји књ. Али оно што је свакако значајно за
разумевање свих духовних хуманистичких појава, јесте управо та чињеница да се негде
управо од појаве рационализма, Декартов век – Cogito, ergo sum (Мислим, дакле

1
постојим)- што значи да је човек и његов разум центар разумевања света. То је речено у
17. веку. То доприноси промени мишљења у свету. За промену мишљења у свету важан
је доживљај простора и времена у древним временима и данас. У фолкорима свих народа
се поимало време на кружан, цикличан начин. Што значи да се све понавља. А у 21. веку
доживљај времена је линеаран. Простор и време су на неки начин повезани у сврху
поимања. Када Данте улази у онострани свет да ли иде хоризонтално или вертикално?
Вертикално. Што значи да време не постоји. У том погледу, кретање и разумевање
простора је сасвим другачије.

Рабле говори о једном колективном духу разумевања света. Савремени човек да ли

живи у идентитету колективног или индивидуалног? Индивидуалног. С тим у вези треба
се поменити и немачку класичну филозофију и претпоставку да суштина ствари није у
њима самима, него сасвим супротно у субјекту који на њих гледа. (Шелинг) Дакле,
поглед субјекта је пресудан за разумевање суштине ставари. Ствари које у својој
суштини постају релативне. Ту долазимо до појма релативизма. Врло важан историчар и
лингвиста, који је оснивач научне дисциплине славистике је Хердер (1744 - 1803). Он
помиње две врло важне категорије – Zeitgeist / цајтгајст/ у преводу ''дух времена'' – то је
филозофски појам који означава преовлађујуће интелектуалне идеје, уверења, погледе
на живот током одређене епохе које одређују културолошку, верску и социјалну климу,
нечела понашања и етику одређеног временског раздобља – за њега је важно да нема
општег духа, него се он мења у односу на народ и Volksgeist /volkgajst/ - означава да
сваки народ има свој јединствен, колективан дух. У оквиру народа који твори језик као
део свог суштинског идентитета настају нпр. одређена књижевна дела, настају одређене
форме мишљења, филозофије, настаје и одређена музика што је за немачку традицију
посебно важно. Исто можемо говорити о појму времена, време није кружно, зато није
јединствено, него је линеарно, променљиво. Једна појава у 5. веку, иста та појава биће
различита у 17. веку у односу на то где се појавила. То је нешто важно што морамо имати
у виду – релативизам је тај који полако заокупљује човека, уместо колективног на сцену
ступа индивидуално, уместо обновљивог времена, ми имамо почетак и крај, уместо
простора који је био заједнички или који је био сведен на наше познавање.

Када говоримо о 19. веку, битан је тај однос према Библији. Источна традиција је јако
важна за Гетеа, Хајне, Пушкина итд. Бог је основа етичких начела. Треба поменути
Емануела Канта – немачки филозоф, творац дијалектичког система. Он дубоко верује да
је човек кадар да разликује добро од зла. Да управо тај елемент чини њега боголиким
бићем. То је једно од питања које се покреће у 19. веку.

Шта је литература новога доба? Које су основне одлике литературе новога доба? У
литератури постоји термин предромантизам. То се везује за период 17. и 18. век, јер се
тада почеле појављивати назнаке романтизма.

Стварање нације је изузетно битно за овај век. До 18., 19. века државе су биле
организоване као градо-државе. Социјално уређење. Управљале су њима различите
династије. Династије су биле углавном шпанског, немачког или помало и француског.
Идеја нације долази у романтизму. Тада долази до другачијег друштвеног уређења. Пре

2
је било изједначавање државе са династијом, а у романтизму држава се изједначава са
нацијом. Европске књижевности романтизма су тада препознале свој национални
идентитет. Издваја се Slavia Ortodoxa – православни словенски народ. Када се буде
писало о владару писаће се сатиричне песме и неће бити химне. Писаће се ода држави, а
не владару. Велича се држава као нација. Почетком 19. веку је настала ''Востани Сербије''
Доситејева песма, ода Србији. ''Плач Сербије'', З. Орфелин. У античкој драми Тиресија је
онај који поседује истину, у романтизму је песник пророк.

Одлике романтизма

И пре појаве романтизма постојало је читав низ струјања, па чак и појединих кружоока
који су условно најављивали романтизам. У том погледу посебно важну улогу игра
историја немачке књижевности. Постајали су писци који су се окупили око чувене драме
''Sturm und Drang'' (Бура и Олуја, Налет и Киша, разни преводи постоје, Силина и
Плаховитост)- говори о једној врсти елементарне стихије која руши све пред собом. Тако
отприлике и изгледа та драма. Зашто је ово дело тако важно? Питање писања драме у
романтизму није од малог значаја. Када читамо поезију, некако смо сами са собом, а у
драми постоји нека врста сталне размене идеја. У грчкој традицији драма је била
религиозна, ритуална ствар, а касније драма постаје грађанска форма, она се изводи пред
публиком и може да изазове неку врсту преврата. Зато се и писци у ''Sturm und Drang'' –
у најпре окрећу писању драме. Шилер (1759-1805) је написао чувену драму
''Разбојници''. Она је имала толики значај да су вође Француске бружоаске револуције
за ту драму рекли да представља једну од четири јеванђеља Француске бружоаске
револуције (1789.). Поклич – Слобода, једнакост, братство! Буржују су класа у настајању.
Управо ти буржуји руше феудални систем. Почетак буржуја је у Фиренци у доба
ренесансе. Буржуји етимолошки значи грађани. Грађани од аристократије се разликују
по томе што немају ''плаву крв''. А зашто су се они бунили? Зато што су они били
финансијски носиоци државе, а нису имали могућности да њоме управљају. То је једно
од суштинских ствари што се подигла та револуција. Ту долазимо до једног важног
момента – питања постојања грађанске класе. Градови се увећавају и постају средиште
збивања. Код Балзака сви јунаци теже ка Паризу. Грађанска класа постаје носилац новога
времена и новога доба. Та грађанска класа која је била на ободу државе и није имала
права да учествује у управљању државе. Литература романтизма је бунтовничка, управо
као и представници ''Sturm und Drang'' – а. Бунт. Драма ''Разбојници'' говори о два брата,
иначе то је нека врста дијалога са Шекспировом драмом ''Краљ Лир''. Један од браће ,
Карл, покушава да промени свет, зове на једнакост међу људима. Зато су француски
револуционаристи рекли да је ово за њих јеванђеље. Још једно јеванђеље за њих је био
''Друштвени уговор'', Жан Жака Русоа. Јако важан француски мислилац друге
половине 18. века. У том уговору се пише о питању приватног и друштвеног власништва.
Он сматра да оног трена када је настало приватно власништво дошло је до поделе међу
људима. И тада је дошло до отуђења човека од његове природне суштине. За Русоа човек
се рађа као TABULA RASA – празна таблица, неисписан лист. И његов развој се мења
захваљујући цивилизацији. А цивилизација га квари. Ако се човек врати на своју
првобитност, човек ће се променити на боље.

3
Важан моменат за романтизам је однос према природи. У теорији књижевности и
филозофији постоји један појам који је врло распрострањен, а то је – пантеизам. Бог је
свуда. Бог се поистовећује са природом – Спиноза. Природа није само пејзаш, природа
је човекова душа, природа је човеково срце. Природа су све духовне појаве. Зато ће Гете
писати свој чувени роман ''Патње младога Ветера'' – који је нама укупно због тога и
интересантан. Говори о томе како се један јунак заљубљује у пролеће и тада чита Хомера,
па његова љубав буја у лето и тада чита Остина, а када дође до опадања љубави у јесен,
тада извршава самоубиство. Свеобухватно говори о прожимању природног и духовног
начела. Човек у том добу упорно верује у стварност која је упоредо постављена са
реалном, материјалном, а није емпиријска, већ духовна, онострана. Појављује се
мистицизам, спиритуализам. Постоји идеја о комуникацији са душама мртвих. Верује се
у човекову машту, управо као у једну нову реалност. Верује се у сан као паралелну
стварност. Нису сва сазнања чулно доступна, зато Гете у ''Фаусту'' призива Духа Земље.
Верује у алхемију.

Поступци стилски и стилске фигуре које доминирају у романтизму

Сократ каже – ''Знам да ништа не знам'' – свестан је да много тога није доступно његовим
сазнањима. Гетеов Фауст је јако несрећан јер зна колико је људски ум ограничен и не
може све да спозна. Зато се и говори о појму – WELTSCHMERZ /veltšmerc/ - светски бол.

Стилске фигуре које су веома важне за романтизам

- појам фантастичног
- појам гротеске и естетике ружног
- појам романтичарске ироније.

ФАНТАСТИЧНО – Цветан Тодоров, '' Увод у фантастичну књижевност'' – даје

најбоље одређење фантастике. – то је када се читалац држи у дубокој неизвесности око
природе догађаја – да ли могу бити стварни или нестварни (Нпр. Ђаво код Ивана
Карамазова или Мефестофелес у Фаусту, или код Поа, ''Пад куће Ашера'', ''Шињел'',
Гогољ – кројач се повампири). То доста постоји у готској прози. То су страшне, напете
ствари – појаве духова, вампира. А зашто се у то веровало, јер се у ирационално веровало
као у одређену стварност.

ГРОТЕСКА и ЕСТЕТИКА РУЖНОГ - О томе је много писао и нарочито је важан текст

Викор Игоа. Тања је нагласила да никако не треба рећи да је он написао манифест, јер су
се манифести писали тек од доба симболизма, краја 19. века, пре тога тога није постојало.
Ми морамо рећи да је то предговор ''Кромвелу'', Игоове драме. Тај предговор је написао
1827. год, где говори о историји књижевности, како је она настала, као и о питању ружног
у књижевности. Постојало је питање да ли се ружно сме и може показивати у
књижевности или у сликарству. Ако се говори лепо без ружног, ми смо онда изневерили
стварност, онда то губи уверљивост – парафраза Игоовог предговора. Фигура која спаја
лепо и ружно, спаја се неспојиво – ГРОТЕСКА. Пример: Гогољев ''Нос'', Нос који се
антропоморфизује. Гротеска може бити третирана на неколико начина – она може
оживети неживу ствар, ту имамо посла и са фантастиком и са гротеском. Постоје две

4
теорије гротеске – Волфганга Кајзера и Бахтинова. Од Кајзера је песимистичка, а од
Бахтина опстимистичка. И један и други мисле да гротеска изазива нелагоду и страх код
човека. Људски страх од коначности и смрти, од оностранога, смртнога света. Али
истовремено, главно питање је да ли гротеска служисамо као страх или за
преовладавање тог страха?

Она није само застрашујућа већ може бити и смешна. Гротеска код Едгара Алана Поа је
исто тако на граници смешног и застрашујућег- више страшног него смешног. Исто и
код Гогоља – више смешног него страшног. У Кафкином ''Преображају'', у ''Процесу'' –
јунакиеа има кожицу између прстију, животињске атрибуте, или неки јунаци се рађају са
6 прстију на ногама. То је гротеска која може имати одређено значење.

РОМАНТИЧАРСКА ИРОНИЈА – удаљавање углавном хумористички од онога што

говоримо, правимо једну врсту дистаце и није нужно да производи комични ефекат. Он
није иронија у ширем смислу те речи. Овај појам уводи Фридрих Шлегел. Он је написао
важну теорију о романтичарској иронији и он подсећа читаоце на античку парабазу (
хорска партија античког типа где глумци излазе на позорницу и скидају маске) – укида
се позоришна илузија. Више нисмо у илузорном свету приказивања већ се враћамо
условно речено у реалност. Шлегел каже да је романтичарска иронија перманентна
парабаза. ''Евгеније Оњегин'' – приповедан се стално поиграва са читаоцем, рецимо,
последња строфа 1. главе нарушава илузију приповедања. Р. иронија је нека врста јаке
свести аутора да је он творац свог дела. Да се може дистанцирати и врло често
коментарисати и своје јунаке и свој стваралачки процес и самога себе. То има и код
Бајрона. Код Гогоља, ''Нос'' – на крају коментар ауторов.

ПУШКИН, ''Пророк''

Написана 1826. г. у септембру. Тај датум има једно дубље значење, јер је на известан
начин представљало прекретницу Пушкиновог живота. Он је био у прогонству и њему
се сада дозвољава да се врати да прекине то прогонство. И креће из свог села ка
престоници. Он се, дакле, налази на раскрсници. И та прича да је он пун духовне жеђи
лутао у пустињи и дошао на раскрсницу може се читати и са становишта овог
биографског момента.

Можемо читати ову песму према схватању да је она настала као нека
врстаинтертекстуалног дијалога – то значи разговор са другим текстом и са другим
наслеђем. Овде је реч о преради 6. главе књиге пророка Исаије – на шта је и сам Пушкин
указивао. Суштина је у томе да је пророк сам песник. Зато постоји иницијација у мачу,
срцу итд. Он је тај који је носилац истине и добио је божји благослов за такав задатак.

Гете, ''РимскеЕлегије''. Прву и петуримскуелегију; ''Савремена дела Ј. В. Гетеа'',

''Антологија немачке лирике''
Гете, ''Добродошлица и растанак'', ''Мајскапесма'';

5
Када јереч о Пушкиновој поезији.Песма''Волеосамвас'',
''Јапамтимдивномагновење''.Превод Милорада Павића
Гете, ''КочијашуКроносу'' иПушкин, ''Таљигеживота''.
Китс, ''Ода грчкојурни'', Антологија ‘'Европски романтизам'', Љубомир Симовић,
Превод – Владета Кошутић
ЕдгарАланПо, ''Гавран'' и ''Филозофија композиције''

Пушкин,''Ко дарпразни,дарслучајни...'', а друга и Љермонтов, ''И мучно и тужно'',

''Антологија европске лирике''
Хајнрих Хајне, ''Лорелај'', ''Епилог'', ''Зашто је ружин цвет тако блед''
Шели, ''Ода шеви''
Превод - БранимираЖивојиновића.

Метрички систем, шта су елегије, оде. Парафраза песме. Семантика у целини.

ЈОХАН ВОЛФГАНГ ГЕТЕ (1749-1832), ФАУСТ

Превод - БранимираЖивојиновића.

Реч о аутору
Гетејерођен 1749.а умро 1832. Његовживотуопштенијебиомали. Рођен је у Франкфурту
и завршио је правни факултет. Познат је по делима, ''Патње младог Вертера'', ''Гец фон
Берлихинген''., ''Прометеј''.Гетејеволео и СимуМилутиновићаСарајлију и дуго се залагао
да његова дела буду преведена на немачки. Под утицајем Хердера, Грима и других он се
у својим вајмарским годинама почео бавити српском народном песмом. Помажући
Хердеру при сакупљању народних песама различитих народа, он је за његов зборник
превео ''Хасанагиницу'', са италијанског. Гете је такође помагао Копитара и Вука
Караџића у њиховим настојањима да упознају свет са културном баштином српског
народа.

Гетеизражавадухсвогадоба, бависеархитектуром, ботаником, анатомијом, цртаојенешто

и компоновао, каомногиљуди његовогадобасталнојепокушаваода
својсоцијалнистатусизменикао и многиљуди његовогадоба,
којејењеговосоцијалнопорекло, Гетејебиоизграђанскепородице.
Данашњичовекчестозаборавља какве су биле класне разлике у неком тренутку.
Знамодаје у једномтренусебикупиоплемство, а када
будетечиталиБалзаковероманевидећетекаквајеразликаизмеђуонихкојисукупилиплемств
о и
онихкојисустеклипореклом.Тојевремеужаснихдруштвенихтрвења.Гетејеимаосрећуда у
једномтренудобијезаштитувајмарскогаплемства.Морамопоменути и оноштојеимало
одразанањеговодело, Гетејебиоврлослабпремаженама и
истовременојеимаонеколиковеза, саједномсвојомљубавницомФредерике,

6
ожениосетекпосле 18 годинаинтензивногживота и имаосањомдецу. И Грета
(Маргарета)јемоглада има одјекаизоногаштојеГетемогаода искусикаоправник и
љубавник.Када је у Франкуртузавршаваоправарасправљаоје о томештазначизачеће
изван брака и да лидецукриминалцатребаосудити и расправљао о идејичедоморстваонје
у правномсмислу о томерасправљао.

''ПатњемладогаВертера''имајувезесањеговомбиографијом. Главни јунак овога романа на

крају ће извршити самоубиство...Гетеов пријатељ је извршио самоубиство. О феномену
вертерства и убиству младих људи након читања романа ''Патње младог Вертера''
расправља и један српски писац крајем 19. века – Лаза Лазаревић. „Разговори с
Екерманом“, збиркаразговора, интервјуаГетеовихсањеговимсекретаром.

Гетеоведраменисусвебиленеобичнекао''Фауст''.Његовепрераде античких трагедија

''Инфигеније'' ,писаојепоемељубавне, сентименталне, нпр. ''Херман и Доротеја'',писаоје
и шаљивепоеме. Гетејебио и песник, пресвегајепочеокаопесник, чињеницада
једугоживеоомогућиламуједа јепролазиокрозразне
литерарнефазе.Гетејетворацовогпојмасветскакњижевност.Тоњеговопоимањесветскек
њижевностијестеједнаврстакосмополитска .покушаваоједа читакинеску и
индијскутрадицију и покушаоједа говори о литератури која није европоцентрична. Пред
крај живота излази његова чувеназбирка''Источно-западнидиван''.
Диванјеразговорнаперсијскомјезику. Онјеговорио о
разговоруизмеђуразличитихтрадиција.

Највећи утицај на формирање Гетеових филозофских погледа имао је Спиноза. Духом

Спинозе, који је и поред пантеистичке примесе једне од његових главних поставки, ''бог
или природа'', у суштини ипак био материјалиста и атеиста, прожет је цео Гетеов однос
према природи и њеној највишој творевини, човеку. Пророда и човек били су за њега
врховни естетски критериј. Вечно кретање и мењање у природи, релативност сваког
мировања – то сазнање је филозофска основа свих великих Гетеових дела. Фауст умире
оног тренутка када му дође мисао да заустави време. Кретање је вечно, али та вечност
састављена је из бесконачног низа коначних ствари које имају свој почетак и свој крај,
које постају и нестају. У томе је најдубља основа Фаустовске трагике. Гете је, према томе,
генијално наслутио да снага човечјег духа проистиче из његова делања, из оног
специфички човечанског, из његовог стваралаштва које човека дели од животињског
царства и води преко све већег сазнања о законима природе и друштва у царство слободе.
(преузето из предговора Бориса Зихерла, 19. стр.)

Драма ''Фауст''
Негде 70-их год. 18.века Гетејеимаовизију какобиоводелотребалода изгледа. Утицале су
и расправе опитањузачећаванбрака, чедоморства.
ПрепискакојујеГетеводиосаШилеромсведо Шилеровесмрти.Шилерјенепрестано
подстицаоФаустада завршиоводело.Прваверзијакојанастајекрајем70- их год. 18. века, и
у науци је позната као ''Прафауст'', имаза својутему махомпроблем социјалне врсте,
7
проблемпосрнуледевојке. Данас, како су се времена променила, израз посрнуле девојке
је постао сасвим некоректан, и кажемо да је то девојка која је зачела ван брака.
Гетејеразмишљао о многочему и предсобомјеимаоједнудревнулегенду о Фаусту, Фауст
нијеизмишљеноиме.

Легенда о Фаусту

Драма се ослања на стару немачку легенду, која се испреплетана са сличним причама из

ранијег доба, створила око историјске личности доктора Јохана Фауста, мага и филозофа
из прве половине 16. века. О њему се причало да жели помоћу ђавола продрети у све
тајне природе, а за узврат продао је ђаволу своју душу. Мотив народне легенде о доктору
Фаусту послужио је многим песницима и драматичарима, почев од Марлоа, највећег
енглеског драматичара пре Шекспира, па до Лесинга и Гетеа. Па касније Ленау и Хајне.

ОноштојесвакакобилоинспиративноГетеу, тојевремепокушајада
сенаизвестанначиннаучнимекспериментимадођедо једногвишегсазнања .Занимљиваје и
чињеницада човектуђезнање,којејевише одњеговог, тумачи као нешто негативно и
тоћемовидети и каонешто што неможебитибожанскенегођаволскеприроде.Та прича о
ђаволу долази из тога да су се људи плашили науке. Колико је само научника страдало,
нпр. Ђордано Бруно због својих открића која су касније постала призната и општеважећа.
Отуда та прича о ђаволу, да неко може бити тако паметан само ако је ђавољев слуга и то
итекако има везе са оним о чему се говори о Гетеовој драми. Продаја душе ђаволу
помиње се у апокрифу ''Варлаам и Јоасаф''.

''Фауст'' је своје прво издање доживео 1808. год. Наравно, он је настао нешто раније и
настајао је јако дуго. Гете је 1813, 1815. наставио рад на другом делу ''Фауста''. И то није
објавио за свога живота, већ је издато посмртно 1832.

Какав је садржај првог и какав је садржај другог дела? Да ли се они разликују и да

ли имају некаквих сличности?

Веза између ова два дела могу условно чинити само јунаци који се појављују. Дакле,
Фауст и Мефистофелес. Као што се у првом делу у једном трену у огледалу појављује
лепа Јелена, која ће бит венчана жена Фауста у фантастици која се појављује у другоме
делу. Појављује се и Маргарета и Вагнер у другом делу Фауста. Други део Фауста је
неупоредиво тежи за размевање и захтева веће образовање и знање.

Композиција драме

Има необичну композицију. У књизи ''Разговори са Екерманом'', Гете и сам каже да је

Фауст написан са идејом да пружи поглед у историју у једном савременом кључу. Да да
једну врсту ванвременског пресека.

Савремени амерички теоретичар књ. Франко Морети који се бави пре свега
наратологијом, у својој књизи ''Модеран еп'', почиње анализом управо Гетеовог Фауста.
А зашто? Јер се први пут појављује грађевина литерарне врсте, коју није градио
грађевински инжињер, већ коју је градио колаж мајстор, који непрестано монтира

8
одређену врсту знања, слика. Ово дело је управо вишеслојно. Гете је исто као и Хегел
дубоко веровао у прогресивност историјског тока.

Форма- драма. Један од изучаваоца европске драме Ђерђ Лукач, реч је о једном
максисичком теоретичару, веома утицајном између два светска рата, једна од његових
књига је ''Историја драме'', '' Историја романа'', незамисливи је гете без познавања
Лукачовог размишљања. Његова је орјентација била социолошки и левичарски приступ
књижевном делу. Он управо овде казује нешто што је врло занимиво за сам текст да се
позорница и драмски текст у 19. веку удаљавају један од другог. Гетеова драма није
драма у традиционалном смислу те речи. Зашто није? Нема јединство радње, времена и
места. Каква је спољашња организација текста? У Фаусту не постоје чинаови као у
традиционалној драми, већ постоје поглавља са својим насловима. Имамо Посвету на
почетку, једну лирску песму. Па један пролог – предигра на позорници: Песник,
Управник, Шаљиво лице и Други пролог- пролог на небу. Па се затим отвара радња дела.
То је, дакле, један другачији приступ. Гете и изучаваоци његовог дела су је називали –
драма за читање (lese drama).Говориће се и о драмском спеву – јер ово дело садржи и
елементе драме и елементе спева - јер разматра друштвену стварност. Елемент драме –
то су дијалози који покрећу драму; најпре се динамика радње покреће дијалозима Фауста
и Мефистофелеса.

Гете хоће да пружи историју – прошлост, садашњост и будућност. Како треба то да се

тумачи?

Прошлост - постоји ауторски дијалог са делима као што су Библија, Стари и Нови завет,
Шекспир (Сан летње ноћи), легенда о Фаусту.Можемо говорити о историји, праву,
проблему настанка света. Савременост би могла бити актуелна политичка питања,
проблем чедоморства. Постоји питање могућности достизања знања. Фауст у једном
трену покушава да изврши самоубиство јер схвата да не може да досегне знања до којих
тежи. То је та свест о томе докле је човечанство дошло у том научном и метафизичком
знању – то је Гетеова садашњост. Будућност – нада, милосрђе- је оно чим се почиње и
тим се завршава ово дело. Колико су заправо жртве потребне да би се нешто другачије
десило. Једно од савремених тумачења јесте да је милосрђе везано више за источно него
за западну књижевну традицију.

Начелно речено, осим о овом временском, цикличном току драме, може говорити и о
три заплета. Један заплет који је суштински и важан је онај који говори о односу Фауста
и Мефистофелеса, јако стари заплет који можемо препознати и у другим традицијама. И
он има суштинску динамику који се преноси и у други део, не само први. Кад се помене
''Прафауст'' какав је то суштински заплет – Маргарета, несрећа жена које зачињу пре
брака, социјално питање, како друштво одбацује жену која се понаша мимо дрштвених
канона. И наравно, оно што би био суштинско метафизичко питање, то је проблем зла,
жртве, живота и смрти, милосрђа, праштања. Однос према оностраном.

Први Пролог – ''лелујна створења'' – стваралачки процес. Гете је неко ко је познавао

Лајбницову теорију више могућих светова. Реално је све што можемо осетити, што
сањамо.
9
Други Предигра на позорници – форма која је карактеристична за индијско позориште –
расправља се о самом делу и његовом настанку.Расправља се о томе шта је драма и која
је њена функција. Дијалог између Песника, Управника и Шаљивог лица. Њихова
становишта о сврси драме. Они нису индивидуализовани. Управник жели да забави масу,
Глумац жели да му се диве, а Песник да буде добро написано. Материјално схватање
књижевности и питање колико то утиче на креативни процес.

Пролог на небу – три анђела. Михајло – ратник, Гаврило – говорник, Рафаило – уметник

Гаврило је представљен као сушта супротност Михајла. Мефистофелес се појављује и

указује на најслабију тачку божјег универзума – човекa. Оно што је овде занимљиво јесте
да Сатана не наступа као божји супарник, већ он наступа као божји поданик. Појављује
се Бог и воде расправу. Смех је одлика ђавола. То помиње Мефистофелес. Овде постоји
ализија на ''Књигу о Јову''.

Ко је био Фауст?

Фауст је старији човек, доктор, правник, изучио је такође и теологију, медицину,

филозофију, али није изучио условно речено сам живот. Није имао никаквих телесних
искустава и задовољстава. Он је монах као научник. Ђаво ће га искушати. У чему? У
томе да ли ће до краја остати добар. Након те опкладе, долази сцена где је Фауст сам у
својој соби, ту је његов велики ''светски бол'' да не може да спозна сва знања овога света.
То је оно што је важно. Знање које мора имати некакву сврху – које преображава.

Расправља са Вагнером – о сврховитости знања. Имају супротна схватања о знању.

Вагнер само усваја знања, док Фауст зна и проблематизује то своје знање. То су два
различита научника и два различита типа људи. Проблем дуализма који покреће Фауста
– он поставља ту двојност човекове природе која је и жељна знања и проблематизује га.
Долази до знања и релативизује га. Он то проблематизује кроз историју народа.

И сад долази до алхемијског експеримента. Шта је алхемија? Алхемија је раздвајање

елемената на низ својих саставних хемијских елемента. И онда се путем вештачког
спајања низа хемиских елемента покушава доћи до одређених нових хемиских
елемената. Он покушава путем алхемије да дозове духа Земље. Он ће се обезнанити од
страха када се дух појави. И онда покушава да изврши самоубиство. Спречавају га, не
без разлога, Ускршња звона. То је једно од најважнијих питања хришћанства. Ускрс је
победа над смрћу, остварена жртвом Богочовека – Исуса Христа. Зато Фауст успева да
победи смрт, ту је реч о опраштању, жртви.

Појављују се најразличитији људи који се крећу по бедемима и веселе се због празника.

Сви препознају и уважавају Фауста јер је са својим оцем успео да савлада епидемије
неизлечивих болести, пре свега куге, а Фауст је свестан да је он само случајно био ту, да
им није помогло његово знање него божја промисао. И колико год они њега ценили он
има дистанцу, он сумња у себе. Док се шетао са Вагнером придружује им се један пас.
Тај пас их прати и он ће се касније претворити у Мефистофелеса. Али пре тога, Фауст
седи у својој соби и покушава да преведе део из Новог завета – Јованово јеванђеље.

10
У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога и Бог беше реч.

Она беше у почетку у Бога.

Све је кроз Њу настало, и без Ње ништа није постало што је постало.
У Њој беше живот, и живот беше видело људима
И Видело се светли у тами, а тама Га не обузе. ( из Јовановог јеванђља)
Грчко логос садржи и оно што је ум и оно што је реч и оно што је оваплоћење. Бог је реч.
Многи теоретичари су тврдили да је свет саткан управо од поимања речи. Чувени
теоретичар језика је рекао: ''Границе мога света одређене су границама мога језика''. Ми
свет сазнајемо преко језика пре свега. И сам Фауст преводи другачије Логос. Важна је та
творачка снага. Реч сама по себи, као што каже он, не значи ништа. Да ли је та творачка
снага у уму, памети? Или је творачка снага у снази? Или ни снага ни ум не могу ништа
без делања. Бог је радио, стварао. То је нешто од суштинског значаја и покреће питање
постојања човека на овоме свету. Дакле, и памећу, и снагом, али најпре деловањем. Тај
физички елемент је суштински, јер Фауст стално хоће да дела – без обзира на то шта ће
урадити.

Мефистофелес увек говори врло виспрено, духовито са досеткама. Када га пита Фауст
да се представи он каже: '' Део сам снаге које увек твори зло, ал' увек добро сазда''. То је
део његове противречности. Мефистофелес говори у загонеткама. И након тога каже: ''Ја
вечног порицања сам дух''. То је оно што је демонизам на почетку 19. века. Сумња,
порицање. Њих двојица склапају договор, наравно већ у духу средњовековне легенде,
потписују крвљу, служиће му на овом свету, а наплатиће му на другом. Када ће Фауст
пристати на то да прода душу ђаволу? Само ако се појави онај тренутак где ће рећи
тренутку да стане, да траје. Води га у Лајпциг у подрум вина. Затим одлазе у Вештичју
кухињу, појављују се вештац и вештица, мајмун, огледало које је такође вештичје,
демонско средство. Он се подмлађује да би могао да ужива у телесном. И прво што види
у огледалу је лепу Јелену, заљуби се у вечно начело лепоте. А онда када на улици сретне
Маргарету која има једва 14 година, Мефистофелес му каже да он нема никакву власт
над њом јер се она управо исповедила и излази из цркве. Она је једно чисто, невино биће.
Грета ће да поклекне, не због нова, не због драгоцености које је добила већ због нечег
другог. Она је већ зачела и иде да наточи воду на бунару и разговара са својом
другарицом Лизом о девојци о којој кружи гласина да је зачела пре брака. То је оно што
је њу довело до тога- љубав. У башти имамо сцену где Марта и Мефистофелес
разговарају и ту видимо неку врсту интересне љубави, а с друге стране Фауст и
Маргарета, имају неки посебан однос. Међутим, Гете приказује алузорно Фауста
приказује као човека који када задовољи своју телесну жудњу, он заборавља Грету. То је
једно опште место и он уздиже у једну врсту етичког питања. Он се све време пита има
ли његове кривице у томе што ће она завршити као чедоморка, што ће њена одговорност
бити и за смрт мајке, без обзира на то што она није знала да јој даје отров, мислећи да јој
даје само средство за спавање да би провела спокојно вече са Фаустом, и што је њен брат
Валентин дошао да освети пад своје сестре и истовремено доживио смрт. После тога
следи сцена где она стоји пред капелом где је приказана Матер долороза. Шта је Матер
11
долороза? Тужна, жалосна мајка. То је мајка која оплакује своје мртво чедо. Наравно
знамо да је реч о Богородици и Христу. Утопила је девојчицу коју је родила. Да ли је
могуће наћи опрост? Бог јој на крају опрашта. То је питање милосрђа.

Валпургина ноћ – интертекстуални дијалог са Шекспировим делом ''Сан летње ноћи''.

Сав демонски свет се појављује на земљи и природа подивља.

Тамница. Грета се на крају жртвује и каје се. Божји глас се појављује на крају као у
великим моралитетима, што је такође драмска одлика и каже – ''Спасена је''.

Од литературе: узети оно што је писао Зоран Констатиновић.

Анализа форме у Тањиној књизи Стратегије приповедња.

Чланак Јуриј Тињанов који је Тања превела то се налази у зборнику у рубрици која се
зове Формалисти о Пушкину. Један део анализе Евгенија Оњегина можете наћи и у
књизи Поема или модерни еп, такође Тањина, у неким од завршних поглавља.

Пушкиновом лириком сам се бавила у Песници и поклоници (има у градској)

Један чланак објављен у часопису Поетика 5,6.

Превод Милорада Павића

Свака анализа дела је пут од општег ка појединачном.

Треба поћи од датума настанка дела. Нема тачног одговора на питање када је настао
Евгеније Оњегин. Сам Пушкин је рекао да га је писао седам година, четири месеца и 12
дана јер је његова замисао настала негде пролећа 1823, прве странице је већ објавио ,
прву главу је објавио негде 1825, издавао је незавршен роман који стално настаје и стално
се издаје то је оно што је необично. 1825 марта месеца излази прва глава Евгенија
Оњегина а у том тренутку Пушкин очигледно не зна како ће завршити свој роман, и онда
је до 1830 године излазила час једна глава, час две главе, некад је као предговор неком
издању убацивао поједине стихове. Рецимо у прво издању прве главе она је садржала и
песму која је анализирала однос књигопродавца и песеника, нешто слично као код Гетеа.
1830 година се помиње не без разлога то је управо година када је Пушкин сматрао да је
завршио ово своје дело, шта више он је направио једну врсту белешке, та белешка
изгледа као једна жврљотина, са стране су и неки рачуни и има доста ствари које немају
никакве везе са романом, направио је хронологију тачну свог дела. Зашто је ова белешка
важна ова белешка говори о томе како је он 26 септембра по старом календару како је он
замислио Евгенија Оњегина. Зашто је ово важно зато што је тада он имао прилично
другачију визију о томе како ће Евгеније Оњегин изгледати, поделио га је на главе, главе
је насловио, има девет глава које су груписане у три групе, очигледно нешто сасвим
другачије. Такође накнадном реконструкцијом можемо знати да је једна од глава
уништена он чак и каже да је једна од глава уништена у неком од наредних издања уз
Оњегинова путовања, такође знамо да је уз ово постојало нешто што се звало Оњегинов
албум он се штампао уз издања Евгенија Оњегина а понекад не. Такође знамо да је

12
годину дана пошто је завршен овај роман 30 октобра 1831 године он написао накнадно
Оњегиново писмо и убацио га у роман оно што је изашло као прво целокупно издање
увек се датира са две године зато што је изашло у једној години а носи на корицама другу
годину, то је значи 1832, 1833 година то издање на известан начин води ка ономе што је
коначна ауторова воља зато што практично садржи готово читав текст садржи и одломке
из Оњегиновог путовања. Завршна верзија која је за нас апсолутно канонска је издање из
јануара 1837, последњег дана јануара по старом календару Пушкин је убијен, то је
последња књига која је изашла захваљујући његовој вољи. Пронађен је криптограм иначе
сам Пушкин је био склон криптограмима, то значи тајнопис, пронашли су и
реконструисали десету главу на основу више података највише тако што је Пушкин
читао одломке пријатељима нарочито оним пријатељима који су били сукобљени са
царском влашћу и да је тај запис писан наопачке и реконструисан је захваљујући
пушкинској строфи која је карактеристична за овај роман. Никакав други додатни текст
који је уништен није постојао, Пушкин је у криптограму сачувао нешто од самога текста
али да завршен Евгеније Оњегин онако као у традиционалном смислу можемо о томе
говорити никиада није ни постојао и да је то једно од његових основних намера, да се
дело не заврши, да се створи та отворена структура.

Сада ћу да вам прочитам оно што је он написао а није објавио: Пушкин пошто му сви
говоре ништа ти не ваља роман где је крај романа како си могао да завршиш овај роман
овако, а како се роман завршава барем она основна прича коју можемо пратити- Он је
изашао из собе дошао у собу и каже мог ћемо јунака сада у овом трену пуног јада
оставити занавек, то је тренутак, Он оставља намерно отворену структуру. Цитат: Ви
говорите оправдано да је чудно и непристојно без краја роман прекинути, чак га у
штампу отпремити требало је свог јунака било којом да оженим или бар да сахраним и
лица друга свакојака уз поздрав један пријатељски из лавиринта тог извести.

Дакле он се више него очигледно подсмева тим његовим критичарима.

Увод из одломака из Оњегиновог путовања: (то је 201 страна у књизи) И Пушкин заправо
не даје никакав одговор. Његов одговор овом изадању је помало иронички настројен са
једном одређеном дистанцом. И тај став не одудара од основног тона у овом роману.

Да почнемо од тога шта је Евгеније Оњегин. Како је писано ово дело тако је и Пушкин о
њему различито мислио о томе има пуно истраживања. Доста се тиме бавио Јуриј
Тињанов у већ поменутом чланку Композиција Евгенија Оњегина. Али постоји нешто
што ће сваки рус знати напамет , Пушкин на неколико места каже ја сада пишем роман
у стиху а не роман у прози што је ђаволска разлика а затим на другом месту каже –роман
захтева распричаност – шта то значи. Ово дело је често добило назив енциклопедија
рускога живота ту синтагму је смислио Бјелински са једном одређеном намером да
покаже да је реч о роману који приказује свакодневицу тог доба, колико је он у праву то
је питање за себе ја у то нисам толико уверена али је рекао нешто врло занимљиво.
Енциклопедија је књига која је посвећена испитивању језика и његовог значења. Како то
Владимир Вудњев каже како је Евгеније Оњегин први бесмислени роман како он каже у
историји руске књижевности однс први роман који је посвећен језику и то јесте роман о

13
језику то је запажање из ове године а Вудњев иза себе има и читав низ других тумачења
овога дела.

Виктор Шкловски, представник руског формализма, то је приступ књижевном делу где

је важна форма. Он је рекао у тексту који је посвећен Пушкину и Стерну да је Евгеније
Оњегин заправо пародијски роман, роман који пародира сам себе. А у свом другом
чланку О теорији прозе, у анализи разлике између сижеа и фабуле, како ако бисмо
говорили о фабули Евгенија Оњегина онда бисмо ову фабулу могли да сведемо на а воли
б, б не воли а, када је б заволела а, а је престало да воли б. И онда каже али да је то
фабула Евгенија Оњегина никада га не бисмо читали и никада тај роман не би имао такав
значај. Дакле да ли тако Евгенија можемо да поставимо као једну сентимнталну причу и
ако будете полазили од сентименталне приче доћи ћете до ове фабуле коју је без разлога
твори Виктор Шкловски. Како каже Шкловски суштина овога романа је у његовој
динамици а то ће заправо преузти од једног ранијег текста Тињанова који каже да је
заправо срж Евгенија Оњегина не у догађајима него управо у говорној динамици. Сад то
може да значи свашта, враћамо се на оно шта је распричаност, враћамо се на оно шта је
Стерн и шта је он писао. Писао је пародијске романе, Сентиментално путовање. Стерн је
један од најважнијих приповедача с краја 18 века , њега у много чему морамо сматрати
јако важним управо зато што је отворио могућност да се у роману каже све и свашта а са
друге стране он је добио посебан значај у постмодернизму јер је он од оних приповедача
који непрестано коментарише своје дело и настанак самога дела. Најбољи текст о Стерну
је текст који је написао Орхан Памук у својој књизи Друге боје. Управо показује шта је
важно. Распричаност код Гогоља. Стеријин Роман без романа је исто једна врста
Стеријанства. Како Орхан Памук каже вероватна свака кућа има неког госта који дође
седне и прича прича прича почен с једне стране па убаци другу причу, и то је то оно што
прихвата и Евгеније Оњегин.

Строфа која је у много чему битна је 56 строфа прве главе. Строфа има 14 стихова, рима
је укрштена парна и обгрљена и парна,при чему ове прве три обједињују ..три катрена
плус један дистих –куплет, Структура строфе је шекспировски сонет, то је оно што је
важно. Нису све строфе до краја уобличете и завршене, постоји много строфа где
написана четири стиха а испод су тачкицама обележени изостављени стихови. Кад све
то саберете, рачунајући Оњегинова путовања и наравно писма која нису у оквиру строфа
склопљена ви ћете доћи до броја 366, то је већ познато из Канцонијера, по броју дана у
години. Али и када се нешто пише сваког дана у години онда је реч о дневнику а када је
реч о дневнику онда је реч о исповести.

Волф Шмит када је анализирао типове приповедача рекао је да у Е. О. Начелно можемо

издвојити три типа приповедача, однс, три приповедачка гласа један би био онај који
пише ту љубавну историју која се непосредно тиче односа измееђу Евгнија Оњегина
Татјане Ларине , то је да тако кажемо свезнајући приповедач. Други би био онај
приповедач који каже да је познавао Евгенија 48 строфа прве главе то је тај аутор који
познаје Оњегина и дружи се са њим повремено па онда и нестаје. И ко би био трећи
аутор то је онај аутор који има много пушкинових биографских црта и који непрестно
коментарише догађаје у роману а још више коментарише догађаје који се тичу

14
књижевних полемика, позоришног живота врло често политичких догађаја. О томе
можемо говорити са различитих страна, он такав однос има и према јунацима. Морам да
се зауставим на једном од најбољих познаваоца Пушкиновог Јурија Лотмана и он има
неколико књига, посебна књига је Роман у стиховима Евгеније Оњегин у тој свој књизи
он поставља једну тезу која је дуго дуго била прихваћена а то је да је Евгније саздан на
принципу противречности касније је и сам Лотман донекле од тога одустао савремено
истраживање посебно мислим на Сергија Трибаљника он каже да и те ствари које су
наизглед противречне заправо нису. Рецимо када је реч о Татјанином писму, аутор каже
да је писмо пред њим а у осмој глави када јој се обраћа Оњегин он каже да њено писмо
чува да ли је сада то притивречно.

Татјана је свкако жена из вишег друштва она није никаква сељанка она је племкиња са
села она је дама високог друштва која се васпитавала на француском она је писменос
искључиво могла знати на француском жене тога доба из аристократских кругова су
знале да пишу само на француском и ни на ком другом језику зато се Пушкин тиме
поиграва.

Пушкин расправља о начинима на којима се пише и онда се правда да ли је близак

Бајрону или није близак Бајрону у преписци једној он каже –Пишем једну поему која ће
бити врло блиска Дон Жуану а после кад је објавио прву главу каже –Ви знате да нема
на свету ...Није ово дело искључиво бајронистичко дело да је пушкин јел искључиво
бајронски песник.

Биле су велике полемике како треба да изгледа руски језик На једном месту на пример
Пушкин говори о томе како се обукао његов јунак и онда каже, а панталоне, фрак и блуза
те речи не зна руска муза. Сви су нападали песнике због уношења туђица. Или на другом
месту кад нешто хоће да каже поводом држања Татјане како је ушла па није ни тренула
па је била ледена у осмој глави кад су се срели у великоме свету онда каже како неки
поздрав на француском не може да преведе, и каже опрости Шишкине . Шишкин је био
један од тих језичких пуриста који апсолутно није дозвољавао да се на било који начин
уносе стране речи Пушкин не само да то ради него он и римује и не само то Него и кад
Татјана седии и гледа замишљено кроз прозор и пише иницијале Оњегина по окну и он
онда римује та слова. Он се просто поиграва језиком , коментарише то своје поигравање
и читав низ језичких расправа и полемика по часописима. Он чак пародира и самог себе
рецимо на једном месту каже ох где је моја младост где вечна рима с тобом радост
цитирајући заправо једну своју рану песму. Или на једном месту каже сви очекују ову
риму па хајде да је дам.

Прва глава која је по мишљењу Лотмана настала као сатира па је онда касније одустао
од тога свакако је на један необичан начин приказана Фабулативно постоји читав низ
различитих решења Почиње глава тако што као у оном филму Из те динамичне слике где
путује из Петрограда ка имању свога стрица ми се заправо пребацујемо годину дана
уназад у Петроградски живот и увек као што то често бива у романима он говори о томе
ко је био Евгеније Оњегин. Говори о његовом образовању, о његовим интересима и
оњеговој свакодневици али такође стално треба да имамо у виду да се он поигрва и са

15
Оњегином и са његовим животом. Ту можемо препознати пуно елемената
аутобиографије шта више и он сам каже. Сад да ли можемо рећи да је Евгеније био
типичан човек тога времена сад све је то дискутабилно да ли Пушкин њега критикује
...Евгеније је био ветропир али који млади човек није ветропир. Сам Евгеније има једну
одређену врсту интересовања познавао је из Овидија спис који се звао љубавне вештине.
Али су Пишкинови суштински интереси економски то је јако важно и Пушкин и читаво
ово доба покреће та меркантилна тржишна питања . У једном трену каже се да је Евгеније
читао свашта и уместо Хомера и Теокрита читао је Адам Смита. Адам Смит је
економиста творац важног покрета тражишна економија, свака роба има свога купца
колко продајеш толко и зарадиш. Само се тржиште формира на основу понуде и
потражње. Русија је била феудална земља, они су поседовали сељаке, кметови , колико
производе они су дужни да властелину обезбеде неку врсту пореза. ..То је још једно од
важних питања које покреће евгеније Оњегин. Друго важно питање овде је расправа о
позоришту али не оном позоришту које је играно да тако кажем, које је позориште у
успону тога доба и које је за Пушкина било важно, то је пре свега балет. И он овде
расправља о глумцима о Истомкини Дипло , Истомина је једна балерина у коју је Пушкин
био заљубљен расправа у позоришту није дата са становишта Оњегина, он расправља о
томе, расправља о преводу о Расину, о начину на који он поставља то је један велики део
ове прве главе. Има један диван тренутак када Оњегин седа у кочије и иде у ресторан и
онда износи цео јеловник па шта су пили какав је био бифтек, то јесте један илустративни
пресек рускога живота али је све време дат кроз једну врсту говорне динамике где се све
што се представља истовремено и коментарише са неколико различитих страна.

Е сад онај суштински део од друге до средине седме главе се заправо одвија у руској
провинцији и заправо говори о промени Евгенија оњегина. Евгеније је засићен тим
досадним животом он не иде зобг тог свог засићења то је било модно осећање тренутка
него иде зато да би наследио стрица е сад кад је дошао тамо он покушава да нађе неку
врсту разлога да остане у том месту и у другој глави видимо заправо условно речено
описано пријатељство између њега и Ленског. Ко је Ленски? Ленски и Оњегин су
вршњаци само је годину дана разлике између њих. Ленски је пламен а Оегин лед И
зближише се вал и камен, стихови и проза , лед и пламен. Нису били истих ћуди. И следи
изванредан Пушкинов коментар и тако се то и мене пече пријатељство из досаде
стече.Значи када нису имали шта да раде они су се зближили. Тињанов има једну дугу
студију у којој говори о томе да је Пушкин градећи лик Ленског пред собом имао свог
школског друга Вилхема који је на известан начин послужио као прототип за Ленског.
Ленски је сав који је заљубљен који је песник који живи у том смислу да у облацима, а
Оњегин више прозни тип. И сад како наступа Ленски често делује и комично кад се
појави на гробу несуђеног таста Ларина, заузме хамлетовску позу, то је пуно обрта јер
нити је Ленски Хамлет нити је бригадир Ларин био дворска будала, то је читав низ
елемената где се види како се твори цитирање других дела. И он носи књижевну маску
то је исто јако важно јер овде многи јунаци носе књижевне маске.Ако је Оњегин у једном
трену ставио на себе маску било Чајл Харола, било Дон Жуана свакако можемо рећи да
Ленски носи маску Шилера и Шилерових јунака а наравно пошто је Шекспир био
омиљени писа Шилеров није без разлога цитирао онај хамлетов говор на гробу. Које

16
књижевне маске носе Татјана и Олга. Татјана носи књижевне маске јунакиња Русоа и
Ричардсона. Ко Клариса, Јулија ил Делфина то су три јунакиње које су из различитих
романа. Русоа и Ричардсона али реч је о тим сентименталним причама где имају мање
или више успеха у свом љубавном животу. Нарочито је занимљива прича о Клариси и
Грандинсону о њиховој причи која се појављује овде у роману такођа се помињу Ловлас
који осваја жене и када их осваји не пушта их да иду до краја ? То је Ловлас а Грандинсон
се увек појављује као спсиоц. То су заправо те форме сентименталних романа где увек
постоји једна нападнута невиност и постоји неко ко напада ту невиност и неко ко је
брани. Пушкин ту врсту сижеа пародира у овој својој поеми.

После тог упознавања и одређених сцена долази трећа глава где почиње поигравање тим
временом. Показује се како њих двојица одлазе у кућу Лариних а онда је њихов повратак
и разговор о томе какв је био утисак, па каже јел Оњегин, реци која је Татјана, она је као
Светлана из поеме Жуковског, како изгледа Олга као онај глупи месец на оном глупоме
небу и ту се Ленски наљути. Међутим у кући Лариних је то направило велики потрес,
Татјана је девојка која много чита она се заљубила онако како девојка може да се заљуби
само једном у животу

Е сада како изгледа њена заљубљеност и њено писмо. Како је она одлучила да напише
писмо, по угледу на јунакие из својих романа које је читала. Како бива у роману не бива
у животу то Татјана није спознала. Поистовећивае са светом романа. Она по том роману
ему пише песму. Пушкин је снабдео то писмо коментарима да би снизио и релативизовао
њен поступак каже мораћу да преведем писмо татјане моје и коментарише како ће то
урадити и онда долази татјанино писмо .Какво је то писмо? Анализа самога писма. На
почетку је ословљава са Ви а у средини на Ти. Захваљујући изучавању откривено је да у
писму има читав низ цитата који је преузет из литературе и то није ништа ново али пре
свега из француског епистоларног романа, најпре се помиње Русо, помиње се
Мармонтел, значи ништа друго није необично. Али писмо је на известан начин као у рам
стављено, први део је са становишта једног реалног живота, исто и на крају. А суштина
је средиши део када каже како је судбина била да сретне њега онда се поставља питае да
ли је могао други да се појави, није. Долазимо д о једног јако важног момента дубоко
веровање да је судбина оно што је детерминисано и одређено. Ништа ново, то су три
суђаје, а онда се покушава и проникнути у то, тај део је сав посвећен њеним сновима, јер
она каже: ти си ми се у сновима јављао и невиђен си био мио. Када је она са њим
разговарала он јој се јављао кад је давала милостињу она каже-ниси ли ти привиђење
моје драго , он јој се јављао када се молила и када је давала милосрђе.То је оно што чини
срж њену, један дубока запитаност ко је он, то је да двојна природа. Ко си ти ђаво или
анђео, то је једна амбиваленија која е се поновити и у њеном сну, где се говори о том
квалитету двојаке љубави, јер свака љубав посебно еротска носи у себи и страшну
нелагоду али и страшну срећу. То је оно што је јако важно. Како је поступио Оњегин
према Тањи, поступио је врло мило, као каваљер, у сваком случају он је њу разочарао.
Она је од њега очекивала да он поступи као неко из романа које је она читала или као
Ловлас и ли као Грандинсон а шта је он урадио. Он је њој одржао један говор где је рекао
–ако бих ја икада у животу хтео да се женим ти би била прва на том месту,али пошто

17
нећу онда би требало да се прибреш, и каже –не би сви овако реаговали на мом месту јер
он је могао њу да компромитује, ту је читав низ различитих начина опет да се вратимо у
време о којем се говори, могао је да је компромитује било сексуалним путем било
сплеткама. Он то није урадио, и Татјана ће му на то рећи- а срећа је била тако близу и
тако могућа. То је оно што се такође поставља као питање да ли се срећи тежи или се од
среће бежи као у Љермонтовој песми Једро. И колико човек може да ухвати то да ли је
њему срећа доступна или не. Та четврта глава у највећем свом делу говори о томе како
је Пушкин живео на селу у изгнанству додуше, читав низ, та глава има посебан
аутобиографски значај.

Пета глава може бити има суштински значај то је средишња глава у овоме роману и она
садржи два важна догађаја један о татјанином сну и њен имендан. Почиње идиличним
описом руске зиме има цитат из идиле. Епиграм на почетку овог романа из Светлане
Жуковског, која говори о томе како је Светлана гатањем решила да види ко ће да јој буде
муж појавио се тај неки вољени црни да је носи ... Какав је Татјанин сан –чланак
Огледало Ђаво и сан. Овде у сваком случају јесте један дијалог са Светланом Жуковског
, Татјана гата помоћу различитих предмета , гатање је демонска ствар то отвара
могућност да се призову ђавоља посла али овде се појављује читав један пандемонијум
у њеноме сну. Сан послења 15 минута.

Минђуше су апотропесјка ствар, апотропеја значи заштита.

Иментадн је опет једна врста зверињака исто као и у сну у оној колиби.

Ту се на имендану појављује тај демонски карактер самога Оњегина он када види Татјану
која је сталожена њега то ужасно изнервира и онда он реши да направи неки скандал а
то је да се удвара Олги ту се појављује Ленски и онда долази до тог двобоја. Да ли је
двобој могао бити избегнут. Зрецки је секундант, шта се деси када Оњегин убије Лнског
шта се дешава, он страшно пати

Следећа седма глава говори о томе како је Олга врло брзо заборавила Ленског и удала се
за Улана, татјана пролази кроз један преображај она као ходочасница одлази на
Оњегинова места, у Оњегинову библиотеку чита Бајрона, Русоа и размишља ко је
Евгеније Шта бива следеће време је да се реши Татјанина судбина она иде у Москву и
сад опет.

Код своје стрине Татјана је успела да задиви једног од водећих писаца свога доба чији
стих Пушкин ставља за мото свога романа

Долази осма глава долази до рсплета када се Оњегин и Татјана нађу у високом друштву
и када се он изненада заљуби у њу јер је види просто у једном социјалном свету друге
врсте. Као што Достојевски каже татјана је апотеоза руске жене, јер на који начин она
одбија Оњегина. Ту пушкин покреће питање брачног завета и питање може ли се на туђој
несрећи заснивати сопствена срећа . Што ће касније бити разрађено у Ани Карењиној .
Све што је писано после Пушкина имало је везе са њим и несумњиво му много дугује
пре свега на плану приповедања, затим различите типове јунака, затим различиту лирску

18
и епску и сентименталну настројеност где је реч о дијалогу са читавом европском
традицијом- Шекспир, Шилер, Бајрон , Овидије, Хорације, Данте , из савремене
политичке економије .

Од песника : Гете и Хајне из Немачке, онда Шели, Китс и По са по једном песмом то је

англосаксонски романтизам, Ламартин француски, и из руске Пушкин и Љермонтов.
Укупно ф песника.

Шта је обавезно да прочитате, свако књижевно дело, свако име може да буде питано,
није важно шта ћемо стићи да урадимо шта не. Програм је прављен хронолшки према
правцима, моја немера није да штребате. Анализе песама не треба да почињу истим
реченицама, немојте са интернета. Мислите својом главом, и имајте поверења себе, а
онд аморате да баратате и чињеницама. И д апознајете чињенично градиво.

Он овде пева о еросу, питање разумевања песама. Ви сте поменули елегијски дистих и у
том погледу је то доста важно. Елегијски дистих је пре свега метрички врло строго
одређен. Реч је о форми који подразумева алтернацију. Отуда је елегијски дистих могао
бити различито алтерниран у различитим традицијама.Нећу ићи тако далеко у Гетеовим
елегијама је то заправо традиционални елегијски дистих који подразумева смену првог
дужег па онда краћег стиха, прво иде хексаметар па онда пентаметар. Стихови од 5 и 6
стопа. Зауставићемо се овде . Шта је још важно, хексаметар у грчкој лирици чак и често
када је превођен увек има један узвишени тон, гете зато бира овај метар рачунајући на
његову реторичку и стилску функцију која даје једну врсту узвишења. Збирка песама о
којој је реч је у почетку имала назив Еротика романа то је исто занимљиво, он узима
еротику као један од најважнијих подстицаја за стварање.Никада немојте одвајати
духовну еротику од телесне еротике тим пре је Гете управо то хтео да споји, да ероса
нема без духовности али ни без тела. Пипањем осећам склптуре, он осећа ерос и у додиру
своје вољене, и гледа сећајући се ероса. Још једна ствар је важна далеко од тога да су
Гетеове елегије најпознатије, најпознатије су Овидијеве елегије, и оне имају једну
најважнију функцију, оне су подразумевалае теме ...ми управо мислимо на те теме а не
толико на форму, то су теме изгнаништва. Сета за прошлошћу које имају и тужан и сетни
тон, чежња за вољеном изгубљеном, чежња за младошћу, чежња за домовином, јер се
најчешће пише у изгнанству, али то није кукање, него једну врсто господске сете која се
суочава са својом тугом и истовремено је превазилази.

Земљу љуљушка вече, то није персонификација, то су све метафоре, то су вас погрешно

учили у уџбеницима, то да се елементи антропоморфизују то није нужно
персонификација. Постоје два паралелна низа описивања природе и други паралелни низ
је диживљај пироде са становишта лирског субјекта. То онда твори једну врсту
другачијег доживљаја заснованих на фигурама преноса. доживљај лирскога субјекта и
он оживљава и динамизује природу. Она има лирски сиже, овде је прича испричана овде
имате од тренутака ишчекивања да се сусретне са вољеном преко ,пут ка вољеној,
љубавни састанак и повратак.

19
Песма није нако насловљена него се апострофирају први стихови.

Ова је песма перфектно организована , ја кад сам гледала ову другу песму ја памтим
чудесан тренутак, она је најбоља парадигма пушкинове поезије. И једна и друга песма
уздижу љубавно осећање среће и то је оно што је занимљиво, иуздижу управо у том
погледу, ова песма посвећена је Ани Олењиној записана је и у албуму њеној и да не идем
сада у биографске детаље. даје једну врсту објашњења и приказа љубави, једна врста
среће али и нелагоде. Као што каже у другом катрену, ја вас волим искрено и нежно. О
чему се ради постоји тај однос двоструког осећања, мучен сам љубомором мучен сам
покорношћу али истовремено осећам велику нежност и искреност у тој љубави, то је оно
што је много важнији, тај последњи тренутак можемо читати и као гордост али и као
суштинско осећање љубави када престајете да будете љубоморни и остављате ту особу
супарнику.

Тема уметсност и уметник

Ода грчкој урни

Ако се добије питање анализа песме, онда се ради анализа песме. Приступајте нправите
дистанцу према ономе што сте прочитали.Преписка. Шта је јако важно, видећете да се у
историјама енглеске књижевности врло често говори о првој и другој генерацији
енглеских романтичара, зашто то радимо, тажимо поделу да савладамо велики материјал
који је пред нама. Шели и Китс имају једну врсту креативног односа према претходној
традицији. Најпре средњовековна и античка. А када је реч о средњевековној, окреће се
провансалским баладама, 13 века је постојала дворска лирика, где су многе форме попут
сонета, провансалска лирика, трубадури. И има једна песма колико је толика била
позната како једна дама бивша вољена дави своје љубавнике. И Китс пише обраду. Једна
врста нове комуникације. Песма је испевана у форми оде. Шта је то ода. Ода, хорска
лирика, меличка лирика из 5 века пн е, нису грци користили тај појам, ојдос на грчком
значи певати, при пут је формулисана овако пре свега у ренесанси, и касније бива јако
популарна и свечарски окренути, као химна тако и ода мора бити писана у 2 лицу па
отуда нећемо говорити о апострофи.Има узвишени свечарски тон. Али ако је реч о
озбиљној песми онда је реч о узвишеном тону. Зашто грчка урна. Урна је ћуп. И дан
данас посебно у овом времену надвладавања хрисћанских вредности..грци су своје мртве
спаљивали, и ту су чували не пепео него кости покојника које се после паљења купају у
вину а онда се ставе у неку врсту тканине ствае у урну и сахране. Постоји читав низ
гробница нарачито у подно акропоља. Највише захваљујући призорима на тим вазама
могли смо да реконструишемо митове. На тим вазама су приказане митолошке сцене које
су често везане за свакодневни живот. ПОказано је коју је вазу која је била не насликана
него у рељефу, иприказана је у Лувру и то је та фаза коју је Китс гледао. Он је сцене које
је видео на тој вази преточио у стиховну форму, Он пред собом има дело ликовне
уметности и он то дело приказује у стиху а може и у некој другој вербалној форми. Ово
помињем о једном врло важном поступку, а екфраза јесте баш то приказивање пре свега
преобликовање ликовне уметности у уметнички текст. Прва ексфраза је поводом

20
Илијаде, једно од наупечатљивијих момената, приказивање слика са Ахиловог штита.
Различите сцене из

свакодневног живота. Приказани са потпуним и детаљним доживљајем. (асцинација

детаљношћу. Шта је за Китса још овде важно, не само тај приказ о коме говори са
потпуним дивљењем, него овај завршетак где инсистира на томе да живот приказан на
урни је једнако вечан као и сама урна, живот приказан у уметности је једнако вечан као
и сама уметност. дакле то је оно што је једна новина у односу разумевања и уметности и
уметника, имајте то у виду.

Укратко ћу представити песму Ода шева. Говорила сам о томе и поводом Пушкинове
песме Пророк где је песник геније, он поприма улогу жреца, поприма улогу онога који
људима доноси истине,то је једна сасвим другачија улога песника него раније, зато он
може говорити о надахнућу , као што у крајњој линији и пророк врло често бива у
надахнућу па може да предвиди и шта је било и шта ће бити као Тиресија, некада, и врло
често под утицајем опијата, можете да претпоставите да су врло често и питије биле у
том опијумском заносу и није без разлога све ово што сам вам поменула. Враћамо се на
то да песник има и способност и моћ да преноси истину. Шта је надахнуће његова веза,
способност да општи са вишим светом, са богом, у то време су били дубоко религиозно,
то јесте свакако виши свет. Ода шеви почиње Здраво душе ведрине... Овде је реч о једној
специфичној врсти строфе која се зове квинта, први и последњи стих имају одређену
дужину, средишњи стихови су нешто краћи, краћи метар, и то на један начин доприноси
самој динамици песме ви сте већ видели, читам екстатично, почиње прича о шеви, птица
морам вам рећи најдревнији мотив свих поезија ако птица пева мора бити песник, птичја
песма мода бити поезија. Овде је то занимљиво како он приказује птичју песму, полази
дакле од ње,а онда видите и овде ја сам поменула њен лет он помиње, њен лет па
спуштање на доле, све време се отвара једна врста свеопштег пространства то стално
кружење које може бити просторно а може бити и духовно он касније развија нове, уводи
нове топосе лирске и месец и пљусак и наравно песник, и његов господски сој, помиње
свица , ружу, звук пљуска, свадбу хор напев кристал радост висину низину. Идем редом
да вам покажем јер шта јесте песма шеве она је свеобухватна и у просторском и
временском смислу она је дух ведрине она обухвата и онога ко пише и онога ко слуша
својим стиховима једну врсту кружеће радости, служење сакралнога нечем вишем и
нечем дубљем и нечем бољем , то је једна врста екстазе која прати разумевање уметника
и разумевање уметности у овом добу заиста су у том погледу најупечатљиви песници
попут ове двојице песника али ту су и Пушкинова песма Пророк и љермонтовљева песма
Пророк и сјајне Гетеове песме Ганимед и Прометеј, већ знате Прометеј је побуњеник а
Ганимед је онај лепи младић којег су богови нарочито зевс који је у њега био заљубљен
претворили у (вечни океан)он је један од ретких смртника који има приступ олимпу и
служи богове нектаром и амброзијом.

Идемо сада даље која говори о песнику и песничком стварању такође али на један мало
другачији начин Едгар Алан по 53.33 Он је тотални алкохоличар. Највећи утицај на њега
имала је европска поезија и он на њу. Школовао се у Европи, он није прави амерички
песник као Волт Витмен. Прво, ево, да ли бисмо жанровски могли да одредимо ову

21
песму, тумачи су стално лутали. Тешко да ће бити поема, она не може бити тако кратка.
Најпре ће бити балада јер она јесте једна наративна песма с тим што смо испричали једну
причу коју апсолутно можемо да претворимо у прозу. Има и увод и причу о томе и распет
и дијалоге. Важно је да се вратимо на то како песма настаје потпуно супротно. Ако
погледате саму песму она много личи на одређену врсту и репертоара и овај стилских
средстава па чак и идеје у песмама које настају раније. Али сви претходници говоре он
песми као резултату надахнућа, док По говри да песма настаје путем рација. Он као да
даје упутство како песма треба да настане. Шта је то Палада. Атина или Минерва.
Контраст је важан поступак. Птица која је врућа камен који је леден. Говори о контрасту
он је опет опште место не само романтичарске лирике. Контраст између отвореног и
затвореног простора као однос макро и микро космоса. Када радите Зимско вече
Пушкина обратите пажњу готово је јединствена метафора ту је , он седи са својом њањом
у затвореној малој колибици а напољу бесни олуја. То је та врста стално. (да ово каже
неки студент –мала колибица Тања би одмах прокоментарисала да је он неписмен) По се
такође тиме пева, песма има једну врсту градације он стално појачава то питање и као да
песник води дијалог са самим собом. Пита хоћемо ли се у рају видети а Гавран одговара
никад више. Иако зна одговор он пита као да иде ка самоуништењу.

Лорелај

Шта ћемо рећи за њу да је. Има много превода. То је балада има нарацију има тужан
завршетак. Исто оно што је важно за ту врсту лирске нарације увек је дато у
фрагментима. Неколико ствари. Многе су ствари архетипске, стене које су увек везане за
неку тужну љубавну причу. Овде је занимљива та контрасна слика, овде постоје та два
оквира оквира који су предање и заправо покушај да се имагинацијом створи нешто.овде
није само ерос у питању него и тај однос према нечему непознатом и лепом које одвуче
неког јер овде је питање и взуелизација самог доживљаја и сама песма као таква.Брођење
је метафора човековог живота. Још две песме које имају врло сличан заплет су Кочијашу
Кроносу Гете и друга Таљиге живота Пушкин. То је врста разумевања времена као
циклично време, не праволинијско. Јако важно имајте у виду пут јесте живот, пловидба
морем то је увек метафора живота. Имаћете утисак да човек мимо своје воље. Ова
употреба другог лица множине сам пушкин је писао у првом лицу множине.

док шумним улицама шетам . то исто није наслов него почетни стих. Говори јел пре
свега, имате једну врсту. Храст ,нема страха овде. Прича јесте о храсту, где год да одем
с ким год да се сретнем. да ли сам међу улицама, знам да ће мој живот проћи, није питање
страха, проћи ће време али свеједно ја се са тиме носим, храст који ће надживети мене.

Едгар Алан По и Гогољ

Прво што пада у очи јесте да су и један и други рођени исте године. 1809 године . Гогољ
је рођен 1. априла. А Едгар је рођен на Богојављење. И један и други пре свега су познати
као писци приповедака, и један и други објављују збирку мешовите прозе исте године
1835 године. Коју називају Арабеске с тим да су оне стилски гротеске (некако овај део
не разумем баш лепо). То је довољно 8актогра8ије да можемо да говоримо о њиховим
везама.
22
дa се реше важна питања а то су: Шта је гротеска, шта је 8антастично, шта је готска проза
или проза страве и ужаса, шта је проза научне 8антастике а на крају и најважније шта је
то новела или шта је то прича, које обједињује и један и други приповедач. Питање делује
доста наивно. Али. Историјска поетика новеле Елеазар Мелетинског , ова књига,
преведена је на српски језик. Та књига је добра за оне раније периоде, најбоље анализе
Бокача ће те тамо наћи, он даје преглед шта новела јесте и како се мења. И још један
добар чланак када је реч о новели можете наћи у књизи која се зове се Књижевност, а реч
је о изабраним чланцима Бориса Ејхенбаума кога ћемо данас морати да поменемо будући
да ћемо се бавити теоријом сказа. Али та теорија сказа није објављена у тој књизи али је
објављен чланак О 8енри О теорији новеле. Имајте то у виду. Шта је новела? Како бисте
је де8инисали. И сад Тања пита шта је новела и понижава студенте. Када кажемо прича
она је кратка она просто у себи садржи један догађај сажет то је њена одлика. ПОнекад
има некад додатих догађаја али је један догађај јако важан. У том погледу приповетка
личи на оне заплете у традиционалној драми где се заправо говори о једној причи Она
начелно своју енергију води ка драми. У том погледу можемо рећи да је на крају поента
не поука. То бисмо пре дошли до тога. Ух како ми је криво кад се тако подсмева.
Структура може бити отворена у семантичком смислу али то је важно, сажетост
приповедања, сажетост8орме, то заправо води ка томе да свака приповетка управо на том
нивоу да се што више каже на што мањем простору. КОлегиница је поменула питање
8антастике, приповетка јесте говорна 8орма у оном смислу да је заправо њено порекло
пре свега усмено порекло , порекло усменога говора у том погледу приповетка може бити
и 8антастична и не8антастична, како каже Мелетински врло често говори да она почива
на анегдоти. А шта је анегдота. (Ух како је напорна) Анегдота је неки занимљив догађај.
Значи он говори о томе да она мора бити највероватније наративи...ду суштини да је
приповетка наративизација анегдоте. Сад анегдота може бити једна приповест, нека
пословица, може бити неки догађај може бити знаменита може бити потпуно обична.
дакле, у том погледу приповетка, посебно када је реч о приповетци 19 века, посебно се
удаљава од онога што је њено порекло које је заправо усмена 8орма, и постаје да бива
уметнички облик.

Е сад, и Гогољ и Едгар Алан По су писци из прве половине 19 века. И један и други ће
се најпре окренути ка необичним, страшним, 8антастичним а понекад и смешним
8ормама. Хајде да прво разјаснимо то шта је гротеска, сећате се још првог часа сам вас
цимала око тога( о боже) па хајде да сада чујем јесте се ... Коју врсту гротеске можете
препознати или код Гогоља или код Поа. Нос који се јавља у облику људског бића то је
пример гротеске. Када говоримо о овој врсти гротеске имамо нешто што је врло важно,
већ се отвара та нова стилска 8игура или нови приступ, реч је о 8антастици. Сасвим је
извесно да у реалном свету нос не може да постане човек. Оставимо по страни код
Гогоља али оно што је у овом случају више него јасно, то је да та 8антастика јесте и
смешна није само страшна. Рецимо да узмемо за пример приче Едгар Алан Поа Црна
мачка, где се појављује мачка каја оживљава, значи оживљавање мртваца, посебно што
се мачка и његова жена појављују врло често , ископано око...то већ више није смешно.
Значи о томе можемо говорити. две најважније теорије које настају негде у исто време и
које се баве гротеском, и један и други теоретичар , то су Бахтин и Кајзер а ја сам уверена

23
да сте чули до сада и за једног и за другог. И један и други развијају овај појам на исти
начин као нешто што спаја лепо и ружно , неспојиве ствари, инсистирају и један и други
да гротеска врло често почива на наслову, односно на изневеравању оне логике коју
примећујемо на коју смо навикли у стварности, али је другачији е8екат гротеске. Који
она 8екат ствара код читаоца. За Кајзера је гротеска пре свега нешто што изражава
човеков однос према смрти и де8инише га као страшан. Им тога код ка8кеу Преображају.
Мајор Коваљов који се буди без носа то изазива и смех с тим што га Кајзер тумачи као
изражавање једне врсте страха од оностраности страха од смрти. Он користи и друге
Гогољеве приче. да ли је за Бахтина гротеска нешто друго, и Бахтин говори да гротеска
као трагички спој супротности наговештава онострани свет свет смрти али за разлику од
кајзера Бахтин пре свеха смех види као обновитељски импулс, он заправо мисли да се
човек против сопствених страхова бори управо смехом и он у гротесци најпре инсистира
на тој њеној улози. Гротеска може бити и смешна и страшна , оно што је важно питање,
није само однос према смрти и оностраном него и 8ункција у књижевном делу и свкако
гротеска изневерава за разлику од онога што је причао Виктор Иго да гротеска је заправо
гарант да је неко дело убедљиво и тачно. Гротеска заправо увек излази из емпиријске
стварности.

Сад смо дошли до заправо 8антастике. Шта то може бити 8антастично. Цветан Тодоров,
постоји књига која се зове Увод у 8антастичну књижевност. Шта је 8антастично. Није
реч о жанровској структури. Ако нас било која нарација или било који дискурс држи у
неизвесност и да ли је то тако заиста се десило то је 8антастика. Приповетка Пад куће
Ашера. Које нас ствари ту држе у неизвесности, затим код Гогоља Шињел, дилема да ли
је Акакије Акакијевич заиста вампир. Овде је окружење као да условно речено говоримо
о стварносној прози или заправо говоримо о нечему што се није могло догодити. Овакаве
де8иниције нас на известан начин воде ка једном другом питању, није ли свака
приповетка и једног и другог аутора саздана на нивоу разумевања стварности као
бинарне или двопланске. Шта то значи? Мисли се и на онострано. Стварност живих и
стварност мртвих ,или реално и сневано , можемо говорити о свесном и несвесном. Када
имамо приповетку Нос где је све неизвесно да ли се дешава у сну или на јави говоримо
о ониризму.

Ово време, почетак 19 века и читав век управо је саздано на дубокој вери у постојање два
света који се узајамно прожимају, свет живих и свет мртвих. На чему почивају једна и
друга претпоставка, најпре на мистичким учењима Емануела Сведенборга. Ако будете
пажљиво читали Е А Поа онда ћете видети да многи његови јунаци укључујући и
Родерика и Ашера читају управо дела Емануела Сведенборга. Јел знате ко је Сведенборг.
( Јао Тања јао јао) Мистицизам и сприритизам ако некога занима препоручујем да
прочитате Борхесов есеј о Емануелу Сведенборгу , Борхес који је и сам њиме био
опчињен.Ја нећу да идем тако далеко али ћу вам рећи да је он доживео једну врсту заноса
у неком трену, да је просто видео да прелази у онострани свет и то му је омогућило
комуникацију са мртвима. Такође знате да постоје врло често та пракса призивања
духова или спиритизам, и та пракса је у 19 веку била третирана као научно проверљива
пракса. Они су на известан начин онострану топогра8ију другачије поставили него су

24
веровали да свет живих живи упоредо са светом мртвих. То значи да је могуће стално
прећи из једне с8ере у другу с8еру, тако да се ти 8антастични елементи у новелама,
рецимо оживљавање мртвиг ао што је Магленино оживљавање. Као што је у Гогољевој
приповеци Виј оживљавање Памочке такође је везано за овај програм, и сад још једно
врло важно теоријско питање, оно се тиче самог типа приповедања или типа нарације.

долазимо до оног појма који се зове сказ. Треба тај појам разјаснити јер је одредио
историју српске новеле и српског приповедања. ( Јао јел неко зна шта је сказ) Када се
начин усменог приповедања преноси у усмени текст али то... Пре свега о сказу поводом
Гогоља писао је Борис Ејхенбаум. Тај текст даје модел како се нешто може прочитати.
Али то је јако важно знати. Ејхенбаум ће правити поделу, један је сказ који подразумева
подражавање структуре, нарације усменог говора, то би био тзв наративни сказ ,
приповедачки сказ, шта би то значило. Кад човек прича он одједампут отвори пет тема,
па прича о свему, па прича мало смешно па прича мало тужно мало плачљиво па мало
комично. То је она врста приповедања која подражава усмену нарацију, то би можда била
и она врста Стеријанства која је карактеристична и за Пушкина. Подражавање усменога
говора, када постоје елиптичне реченице, недовршене реченице, друга ствар која је
важна је интерпретативни сказ а то је управо да се подражава говор у свим својим
облицима и то није само говор граматички неправилан и употреба дијалеката,
социјалеката, него је врло важно да се подражава и гестикулација која прати усмено
приповедање. И то немас вугде али има код Гогоља, употреба каламбура све оно што је
језички врло карактеристично. Овај појам је остао тако окамењен у свим језицима.

Идемо сада редом на појединачне приповетке. Прво иду приповетке Е А Поа а онда
Гогољеве и почећу од оних страшних прича. Пад куће Ашер и приповетку Виј. О чему
говори прича Пад куће Ашер, задак је да уме то да каже на један озбиљан начин. Која би
ово врста приповетке била –хорор, готска прича, прича страве и ужаса. Ово је прича
страве и ужаса, како је она уоблича. Е А По је један од родоначелника таквих
приповедака наравно та тема је постојала још у 18 веку. да ли је припоетка писана тако
да нас стално држи у незвесности и да стално појачава наш страх. То је оно што обавезно.
долази приповедач, приповетка је испричана у првом лицу, као да приповедач долази из
једне стварности у другу стварност. Зашто о томе можемо говорити, можемо пре свега
говорити на основу дескрипције. Какво је пре свега светло тамо, све је тамно, они су
имали како је реч тамо превелику осетљивост на светло. Реч је о затвореном
простору,затим оно језерце тамо. То све подсећа на оностраност,и он на крају када се све
обрушава и он бежи одатле као да је реч о његовој посети оностраном свету. На основу
чега још можемо да говоримо о томе да је реч о таквој мешавини. Сведенбогр говори о
томе да у свету мртвих чула добијају на интензитету. Он каже, кад прво умреш, то је
његово занимљиво питање ти у почетку и не схваташ да си умро зато што живиш у истом
окружењу једино је св епојачано и звук и мирис и боје и сви чулни осећаји то ће касније
утицати и на Бодлера. Све је измешано, сва чула се мешајау као у синестезији. То је оно
што је у крајњој линији занимљиво како гради ову причу која се музика може чути, он
не може да трпи жичане инструменте сетите се тога, то су све ствари које о томе говоре,
друго књиге које су тамо поређане. Хератомантија, има књига других ствари које

25
покрећу оностраност, јако је важно како изгледа простор. Готски простор, скучени
зидови, исто је важно питање тајне. Постепено се открива тајна, тајна зле крви. Оно што
је исто важно је да се за све необичне догађаја може наћи и нека врста логичног и
рационалног објашњења, то је оно што је важно. Приповетка бунар и клатно, као једна
приповетка која нас води. Све то треба да се преприча, пара8разира...Шта главном јунаку
помаже да буде спасен...Код гогоља нема разумног јунака код Поа су сви јунаци махом
разумни. По се игра такозваном драмском иронијом, то је она иронија која стално даје
супротне одговоре од оних које ми очекујемо, и драматичнос је стално авоју енергију
гомила у тој врсти неизвесности.

Гогољева приповетка Виј, пара8раза. Ова новела је још увек у оним збиркама које су
концптуално организоване и ова приповетка припада збирци која се зове Миргород.
Арабеска је збирка мешовите прозе. За Гогоља је карактеристично да своје збирке некако
уоквирује. да буду као нека врста одраза у огледало. У предговору каже да све што је
написао је чуо од неког другог. И у овој причи је исто у оквиру новеле су убачене приче
које су се причале, прераде усмених предања и казивање. Али се Гогољ поиграва са
читаоцем, шта каже у 8уснотама. Шта је Виј, каже ..( Не само да коментарише све што
неко каже него сад коментарише и то што је колегиница прочитала тихо, о Боже па не
могу) Реч је о једном предању, о једном чудовишту нити то чудовиште нити народна
машта ништа не постоји од свега тога. Али шта је тај Виј он је представљен као неко ко
има само једно око, кад му се подигне капак он кад погледа неког убије. То је оно ,
урокљиви поглед ако се погледа око урока , урок је уплив демона, уплив оностраних сила
зла. И маска црвене смрти, има ли тамо неки урокљиви поглед ко погледа смрти у очи,
он мора да умре , није ли виј то једно исто. Видите да су то архетипске слике које су
опште. Има етимологија шта значи виј. Реч је о три јунака, остаје Томадрут, ко беше
Тома из јеванђеља, то је неко ко сумња као што 8илозо8и сумњају, а да ли је грех
сумњати, наравно да јесте због тога он и страда. Није ли необично ово презиме, Гогољ
се поново поиграва. Код Гогоља увек има неке врсте двојништва, овде постоје Тома брут
и , реч о двојницима. Мајор Коваљов је сам себе удвојио. Стално непрестано двојништво,
удвајање Акакија Акакијевича, стално удвајање карактера, као код Едгара поа јесу ли
брат и сестра близанци ..За Поа су битне жене вештице, Маска црвене смрти. Мачка и
жена из Црне мачке, и можете набрајати колико хоћете. Виј има једну јасну структуру
која подразумева и обреде и понављање тих догађаја, шта је карактеристично за новелу,
знате оно три питања три одговора, три брата итд , многи су то тумачили, као о
8ункцијама које се испуњавају о којима је писао Владимир проп али јако је важно да се
кратке приповедне 8орме везују за неку врсту обреда или иницијације. Прелазак из
једног узраста човека у други, увек су ти процеси прављени са одређеним обредима.
Имајте у виду да је то сазревање везано за секусални моменат. Тако је овде и код Томе
Брута као да непрестано пролазе кроз процесе иницијације, три ноћи три изазова, три
приче, а шта је најважније он је Таночку упознао н на неком салашу када се на вратима
појавила нека старица која их је раздвојила долази код Хоме Брута и одједампут види да
старица има неке сексуалне претензије према њему и то сад крећу баба стара, она би га
зајахала. Шта се јаше јаше се коњ или демони, то је код Гогоља чест мотив, али он успева
помоћу молитве да се ње ослободи, туче је и убија је. Та једна врста сексуалне напетости,

26
тога има и у Носу, та врста 8рустрације. То је код Гогоља иначе прича за себе. Оно што
је јако важно када он убије вештицу она се претвори у прелепу девојку, ту је оно што је
исто важно и за Едгар Алан Поа, лепота је увек грешна, кад је неко леп каже се да је
ђаволски леп . и овде постоји та прича хома брут мора да страда да исправи то. долази из
богословије попис тражи га жупан зато што је његова ћерка на самрти и на самрти је
тражила хому брута да јој очита молитву. На одру. И онда се појављују Тип И Гомађај
који су све страшнији и страшнији, у цркви, у свим народним веровањима ноћу је црква
свратиште демона, има Никита Толстој чувену чланак Где живе разни ђаволи. Вода,
раскрсница, огледало. У сваком случају Таночка устаје свако вече, он чита молитве, како
се човек брани, круг затворен све док не оживе све 8реске не оживи она дође и виј
подигне капак види га и он оде. Опет можемо говорити о гомилању страшних догађаја
који нас воде ка комичном решење. Комично решење је као у паду куће Ашер потпуно
унештење свега. С тим што код Гогоља постоји оно што се накнадно причало, а код Поа
остаје као сведок сам приповедач.

Е сад остало је довољно времена да се две Гогољеве антологијске приповетке изнесу на

светло, реч је о Носу и реч је о Шињелу. Не зна се која је боља. Сви смо ми изашли из
гогољевог шињела. Како то доживљавате. Сви на овај или онај начин дугују Гогољевој
традицији. Али зашто баш шињел, многе су студије писане на ту тему. Српска проза 19
века апсолутно не би било да није било Гогоља. Преводи Гогоља су лоши на српски нису
довољно тачни. И Глишић и Сремац и Грчић Миленко они су тако добро азумели његов
приповедачки поступак да ја немам речи. да видимо како су ове приче саздане и који је ,
на који начин Гогољ твори овако необичан свет. И једна и друга приповетка никада нису
објављене у неком циклусу нити у збирци Нос је објављена 1836 у часопису Савременик
који је уређивао Пушкин а Шињел 18д2 у Сабраним делима Гогољевим, и једна и друга
су везане за Петроград па ћете често видети да се уз још неколико других сврставају у
циклус петроградских прича. Њих су накнадно проучаваоци сврстали у тај циклус није
то сам Гогољ тако уредио.

Ако приповетку Нос будете препричавали било коме испашћете потпуно луди
приповетка говори о томе како се један човек пробудио без носи, то све води ка једном
врло необичном приповедању. Има бројних интерпретација. Прича има макар два
почетка и два краја, постоји та нека врста удвајања. Који би био први почетак, сад овој
колегиници по први пут Тања каже дивно сте запамтили (а ова колегиница је једина
испричала све до детаља, све баш све како је у приповетки, кад год би неко укратко
препричао она би рекла да то није добро) Нос који Коваљов налази у пресеченом хлебу
јесте нос како бисмо условно речено рекли, реални. Када крене у потрагу за својим носом
видеће га као да је обучен као државни саветник. Виши чин него што има Коваљов, и он
се њему обраћа. То су два почетка. Такође можемо говорити о два краја, Коваљов
покушава на различите начине објави да му је нос нестао или да је украден. Па онда оде
у полицију (треба све то детаљно препричати) читав низ тих различитих перипетија да
би на крају дошао полицијски инспектор који је волео шећер било које врсте али највише
државне новчанице и он долази код Коваљова и доноси нос у марамицу и каже ми смо
га ухватили он је био опасан криминалац ухватили су га како покушава да пређе границу

27
Литваније, он му даје тај нос он покушава да га стави али нешто као да не бива, једно
јутро се пробуди са носем, и то би био као тај први крај а онда се коментарише шта се
даље о томе причале а онда се даје једна врста ауторе8еренцијалног коментара. На крају
новеле –а кад мало боље размислим видим да у овој приповеци има много тога
невероватног....тај нос како се појављује пре свега не знам коме је пало на памет да пише
ове новеле, а кад мало боље размислим ове ствари се догађају ретко али се догађају.
Видимо да је и овај последњи ауторе8еренцијални коментар двострук да се јавља на два
нивоа е сад како то можемо да разумемо. Ако читамо реч нос у огледалу би то било сон,
акроним се то зове. Сон на руском је сан. Није могуће да се све то само збило у сну, још
једна ствар, догађај почиње 25 марта. завршава се 7 априла, та разлика у времену , 13,
баксузни број, ђаволски број, 13 је и разлика између Јулијанског и Грегоријанског
календара, а 25 марта и 7 априла се славе благовести, то је празник, када је Бог јавио
зачеће Христово. Ако узмемо тај оквирни део да је реч о сну, није ли можда реч о нултом
времену није ли можда да се све ово није ни десило него је Коваљов све то само сањао.
Јер ви у неколико момената имате тачно кад Јаковљев Јаковљевич су му изгубили ...кад
се отараси носа заустави га полицајац, и ту се наша прича замагљује, ако се сви догађаји
погледају они нису испричани сукцесивно него симултано, сукцесивност времена је
карактеристична за емпиријску стварнос, наше разумевање времена је праволинијско, а
када сањамо ми смо у симултаном времену и симултаном простору, те координате које
твори рацио нестају у сневној 8ази, отуда у смислу подсвесног дискурса несвесног Гогољ
може бити међу првима који продире на један крајње карактеристичан начин тога има и
код Поа, када говоримо о двојном паралелном свету и тих светова може бити колико год
хоћете. Када каже на крају дешавају се ретко али се дешавају и то можемо читати на тај
начин наравно Гогољ не би био Гогољ да не остави траг читања, 25 март и 7 априлу,
говоримо да је реч о благовестима. да ли постоји нешто што се везује за христово тело и
христову крв, шта каже хлеб је тело кристово вино је крв, постоји та прича о хлебуи вину,
он кад сече хлеб ту се појављује нос, то је потпуно нелогично и смешно а увек има код
тог хумора и нешто што је страшно, када се пробуди погледа се у огледало када се
погледа у огледало, све је на лицу глатко и равно равно је као палачинка што је такође
хлеб је ли брашно.Он одлази где кад иде на невски проспект иде у посластичарницу а из
огледала у посластичарници излази Нос, све то можемо читати као травестију причешћа
како је то Михајло Вајско Масјско...Овде су ђаволи умешали своје прсте. Реч Ђаво се
понавља пуно пута,

Ко је Мајор Коваљов, шта може да буде нос, замислите све могуће карикатуре, шта је
важно за карикатиру шта је важно за карневал за то обраћање горњег и доњег света. Ако
окренете човека наопачке нос може бити 8алус. дакле кастрација далуса и кастрација
носа јесте врло блиска ствар, када каже Коваљов Боже мој Боже мој зашто си ме казнио
нисам човек нисам птица , можеш ме узети и бацити кроз прозор, да ми је било шта друго
нестало могао бих али без носа не могу, он тужи жену која је желела да га ожени он је
њу тужио да му је одсекла. Он не може да се жени када нема нос све је то један
кастрациони страх , све те ствари нам говори да је све то супституција за далус, и да
заиста можемо говорити о кастрационом комплексу. да ли се нос појављује у различитим
пословицама, неко је дигао нос, када се неко прави важан кажемо да је подигао нос, када

28
се неко покуњио када некога грдимо ,натрљамо на нос, и некога вучемо за нос, није ли
овде реализована паремија,(наравно шта је паремија) паремија је ознака за сваку мању
говорну 8орму пословице, изреке , није ли онда овде реч о наративизацији пословице и
изреке. . Вукао га је за нос када једна жена каже ђаволе један толико вучеш муштерије за
нос чудо да некоме ниси откинуо. Ако то опредметимо и реализујемо, и то можемо да
читамо тако. Виктор Виноградов је пронашао да је Гогољ цитирао читав низ руских
часописа тога доба, а чему се се они бавили, тренутно је било у моди операција носи,
почело је да се прича о томе како су се у 8ранцуској правили носеви. Када му донесе нос
полицајац он каже ја сам читао у Северној пчели да ти можеш да одеш код 8ранцуског
хирурга да ти намести како желиш и још нешто да поменем, није ли овде важно и питање
нечијег идентитета и нечије важности, зашто се нос појављује у вишем чину није ли то
отелотворење жеље Коваљова он се стално поиграва са тим његовим звањем да ли је он
колешки асесор или мајор, а нос се појављује у чину дворског саветника, Гогољ је имао
једну скицу коју није успео да заврши а писао је у драмском облику, где је један чиновник
толико желео да добије орден Владимира трећег да се на крају сам претворио у тај орден,
то је једна од гогољевих прича. Како се завршава новела, типичном 8ормом гласина, по
граду су се пронеле приче, то је јако важно, јер те приче које се проносе по граду јер оне
у једном трену добијају значење као да су се заиста догодиле, иако се није догодило и
овде каже како је један шпекулант пронео глас да ће се у три сата поподне на невском
проспекту појавити нос и онда је узео столице поређао и свима наплаћивао па се онда
показало да то није тако , исто као и са Акакијем Акакијевичем где се пронела гласина
да се он појављује на мосту. Поетика гласила као код Сремца, то је толико пута, ствари
које се причају постају тако важно да сви поверују да је то истина, то је једна врста
начина понашања коју је Гогољ пренео у своју прозу. Ту је отворено неколико
могућносту за читање носа а сада трчимо на шињел.

Шињел је приповетка која спада у Гогољева најупечатљивија остварења, она има

необичну судбину, зато што је Бјелински који је био апсолутно рационалистички
материјалистички и при том револуционарни мислилац, то прочитао као јасну критику
руске администрације и не само то него има и један тренутак када се Акакије обраћа
своме колеги који га гађа папирићама и Акакије каже зашто ви мене гађате шта сам ја
вама скривио у животу и често се понавља ја сам брат твој шта сам ја учинио. Борис
Ејенбаум када је то анализирао рекао је да је то сказ као такав, па је за шињел
карактеристично час високо патетични тон час декламативни који је смешан и то је
наизменично, има истине у томе, али и однос према нишчем овде има своје значење. (
Шта то, однос према ближњем) Шта је јако важно о чему је писао Борис, он је у носу
најпре видео приказ како се може писати усменим говором, и почиње у једном
надлештву....и оно што важно он се као гласноговорник обраћа свом читаоцу, каже и
Борис дА ЈЕ Гогољ тако добро читао дела да су имала тај драмски извођачки едекат. И
заиста се осећа један усмени извођач, кад се прекида реченица тај 8амилијарни тон,
стално се обраћа читаоцу, стално се нешто коментарише и то је нешто веома важно е сад
уводи главног јунака, какав је он био, није ни леп ни ружан то је за Гогоља
карактеристично увек даје неку врсту апстракције, и шта каже , мало рошав мало риђ
мало ћелав дакле овде је нека врста ако је риђ како је ћелав, нису залисци неко

29
бакенбарди и сад долазимо до тога зашто се он презива Башмачкин па каже зато што су
сви његови у породици чак деда отац и шурак један низ који је крајње нелогичан. Шурак
је са мајчине стране, сви су носили чизме и мењали с ђонове, оно што недостаје, Башмак
значи цокула. Какве то везе има, типично Гогољево изневеравање метална заштита на
ципелама, да би што дуже трајале. Онда креће да говори о томе зашто се зове Акакије и
читав низ чудних имена, е сад има један тренутак да мајка се зове покојница старица
мајка а то можда има и неко другачије значење, али можемо после да видимо да то није
логика говорнога типа, сва она имена која су предложена то су сва грузијска имена зашто
је Гогољ то урадио зато што му је звуковни склоп врло много одговарао. Акакије, ка ка
ознака измета, није ли он рошав, и хемороидна боја лице, једна врста нелогичности да је
крива петроградска клима, често се каже дупе глава, обрнута ситуација. Опет. Ко је њему
највећи непријатељ петроградска клима, и одједном се читав његов свет претвори у идеју
о шињелу. Шта је шињел, то је нека врста огртача, нека врста пелерине огртача, није реч
о шињелу него отирачу, доста је важно да је на руском шињел женског рода. дакле од
почетка до краја се развија управо та једна врста потиснуте сексуалности, то код Гогоља
уопште није без основа, елем, он сад одједампут има тај сан да купи нови капут одлази
код кројача, јел он реалан лик. Ко је он, кројач је пијан, како изгледа кројач има једно
око, кад седи, као корњачина лобања, то је каламбур, то је велики је, кад му сашије
шињел одакле га вади вади га из џепне марамице све што говри о њему реч је да је о
неком великом демону, има и табакера где је нека глава, каква му је жена, о њој не знамо
ништа сем да је носила капицу уместо мараме она се држи тако да, реч је о неком
демонском свету, мета8ора преувеличавања. Шта каже на крају показао му је песницу
величине чиновничке главе. То је типична и гротеска и хипербола, гротеска је често
саздана и на хиперболи, Акакије остаје без шињела. ЈЕдан детаљ кад креће на забаву он
иде невским проспектом и види један изглед а тамо је једна жена која је скидала са себе
ципелицу, са своје дивне ноге, своју нимало ружну лепу ножицу а иза ње је човек са
бакенбардима, ту се јавља једна врста еротског импулса, да би она скроз утихнула, њега
нешто завитлавају на забави а када дође без шињела газдарица је дошла са ципелом на
једној нози, када се ципеле изгубе нестаје пар, као код Татјане, та врста споја је отишла
и прикривала је својом руком груди. Шта Акакије предузима, оде да га тражи код једне
значајне личности да ли је то ико помислио то је исто као када Коваљов иде да објави да
му је нестао нос, то су све ствари које искачу из логике а мене 8асцинира да су сви то
читали као сатиру руске администрације, и генерал га није примио, Акакије се разболи
умре, и ту би био крај приче да није неко петроградом почео да скида шињел. Е сад
Набоков говори о тој промени перцепције да не скида шињеле акакије него онај
разбојник који је и Акакија покрао који се на крају појављује. Када се појављује онај
полицајац који је свирао 8лауту и који се саплео о неко прасе испред куће зато је све
кочијаше који су му се смејали, и уплашио се од разбојника, и набоков није погрешио.
Али ову причу можемо читати и онако како је чита мој омиљени МИхаил Вајско(тако
нешто) он је чита апсолутно као онострани свет, зашто, петроградска клима, мајка
покојна , хемороиди, акакије је заправо новорођенче мртве мајке? Ми све време имамо
посла са оностраним, као и у пад куће ашер, е сад остало је литература

Из непознатих разлога се не могу купити књиге

30
Гогољева поетика Јурија Мана, прошле године објављена ,много ствари које смо данас
радили можете и тамо наћи.

Гогољево мајсторство Бели чувени симболиста.

Те две књиге ће дати многе одговоре на питања.

Предговор МИливоја Јовановића изабраним приповеткама. Приповетке Николаја

Гогоља или ругање ђавола

Ехјенбаумов текст

И оно што сам ја писала о Гогољу.

Оноре де Балзак Чича Горио, Предговор људској комедији

Појава новога романа у књижевности 19. века, такозваног градског романа или ако
хоћете економског романа или класичног романа како о томе пише Лукач.

(Излагање колегинице о Предговору људској комедији)

Одлична показна вежба за све вас, Јелена ви сте рекли већину ствари које је требало да
кажете али их нисте повезали. Неке грешке: Ово дело не можемо да сматрамо никаквим
манифестом. Манифест није нешто што је постојало на почетку 19 века, манифест је нека
врста изношења свог програма. Такође када говоримо о реализму сам аутор није себе
сматрао реалистом то је поново наше накнадно учитавање, више пута смо о томе
говорили, нећете радикално погрешити ако кажете и једно и друго али моје је просто да
вам кажем да правите неку врсту дистанце према томе. Балзак и није завршио оно што
он назива Људском комедијом, није ни могао да заврши, е сад да се вратимо на
суштинско питање, шта је то људска комедија, како бисте то једном синтагмом одредили.
О чему ту Балзак говори. То је пре свега скуп или циклус романа, тако ћемо рећи. Скуп
може бити збирка зборник, а ово је циклус, циклус подразумева одређену поделу. Он
говори о студијама и издваја три студије, студије нарави, фолозофске студије и
аналитичке студије. То је велика разлика, филозофија филозофске, студија нарави биле
би друштвене науке, то је пре свега друштвени роман, аналитичке студије би ибле оно
чиме се он највише бави, природне науке или биолошке науке. Зашто говоримо о
студијама, шта су студије а шта је роман. Студије претендују на науку а наука претендује
на истину то врло подсећа на он Аристотелову дефиницију историја приказује
појединачне догађаје а уметност приказује опште ствари. И исто тако каже роман је
истинита лаж, слично ће рећи и Стендал, да је још и узвишена наж. Лаж као нешто што
се можда није десило. дакле да се вратим још на ту поделу у филозофским студијама
постоји само један роман и то је Шангајска кожа коју ће повезати студије нарави са
осталим деловима. Када говори о аналитичким студијама каже написано је само
физиологија брака а још ће наставити даље у том истраживању и наравно прави поделу
студија нарави на шест групација и назива их сценама, сликама или призорима шта то
значи, значи то је као нека врста огледалског одраза то је нешто што Стендал говори у
роману Црвено и Црно да је роман заправо огледало које хода по улици и одражава ...то

31
је јако важна претпоставка да је роман тога доба одраз стварности али не пуки одраз ,
чињеница да је у роману јако важно утврдити каузалност и међу догађајима који се
приказују и међу догађајима и међу што одређује те догађаје, психолошки и историјски
контекст. Где он темељи те узрочно последичне везе, то се види на самом почетку он
отвара свој предговор претресајући читав низ проблема који су се појавили у актуелној
науци, и наводи многобројна имена е сад ви немојте бити лењи када читате па погледајте
у коментарима ко је то, а ви погледајте у некој Енциклопедији, на енглеској
енциклопедији. Скренућу пажњу на неколико њих који су бескрајно битни, као Емануел
Сведенборг, Балзак је написао два романа која су њему посвећена, и не без резлога ова
два романа помиње у предговору.

Један чувени биолог Жа фроа Сен коме је посветио роман Чича Горио, такође помиње и
Бифона , помиње чувеног француског физиолога с краја 18 века , и један и други и трећи
се баве ониме што се у природи зове детерминанта, баве се органском материјом добрим
делом, правећи пре свега емпиријски засноване експерименте, они су потврдили
разматрајући природу, да то вреди применити на човека. Прича о јединству материје из
којег је настао читав свет, и шта каже, средина је та која одређује даљи развој живота.
Прво развој живота, дарвинова теорија еволуционизма, 1842 је написан предговор,
дарвин је ово писао много касније, та теорија еволуције по методолошким одликама врло
често је актуелна, дарвин еволуцију везује за проблем детерминанте, дакле у овом
случају можемо да говоримо да је то мало наивно и једнострано, али то је врло важан
појам који одређује читаво разумевање света у читавом 19 веку, он зато говори да лав и
лавица нису исто али и магарац и мајмун нису исто, е сад ја такође могу да вам поставим
питање читали смо сви басне и знамо да у баснама свака животиња има своју одређену
карактеристику и да су оне архетипске или типске како год без обзира на то где настају
и да у том погледу можемо поверовати да је Балзак и то имао у виду, зашто је лисица
свугде предмет лукавства, зашто је магарац свугде предмет тврдоглавости или овај
глупости, он је пошао одатле, ако је тачно да природа детерминише животиње, врло је
вероватно да средина у којој живи детерминише и његов карактер ту се врло активно
супротставља једној другој теорији која говори о томе да цивилација заправо квари
доброга човека, то је теорија Жан Жак Русоа он каже да то не мора нужно да буде тачно,
он каже да се човек рађа и као добар и као зао, неки пут више као добар неки пут више
као зао и потеже нешто што ће бити поново актуелизовано крајем 19 века питањм
генетскога наслеђа. Шта још можемо говорити тим поводом, видећете и касније како се
буде развијало размишљање о друштвеним наукама знате да постоји чувена теорија
Иполита Тена о три важна елемнта, три момента , раса средина и тренутак, он пише у
време до 1850 француска, обухвата историјско време од 1820 до 1850, које године се
дешава Чича Горио врло је јасно 1819, која година раније, шта се дешава у француској у
томе добу. Шта се дешава у француској у томе добу, престали су Наполеонови ратови.
Буржоазија долази 1830 године. Овде је онда обнова Бурбонске династије, бнова
монархије, значи да су они против свих и малтретирали, нема економске снаге да се
опстане у томе. Од 1830 до 1848 на чело француске долази Луј филип , 1848 шта се
дешава, једна врло велика револуција, грађанска побуна, пролетерска револуција у
француској је 1879 , то су историјске координате, када говоримо о романима који су

32
утемељени у стварности важне су ове информације. Маркс и Енгелс су често помињали
Балзакове романе јер је указао на читав низ неправилности које диктатура новца доноси.
Он каже ето видиш како један човек програмски износи један став...Ако боље погледате
њихове романе. Црква и монархија су потпуно унижене у његовом делу, приказује
институције изнутра које су пуно неспособниј корумпираних појединаца. Шта је јако
важно на чему се инсистира, увођење појма типа и типичног- Писац је секретар друштва
који бележи и пописује пороке и врлине, карактере, да бира најважније друштвене
догађаје, да прави типове- спајањем већег броја ознака истородних карактера, то је оно
што је важно, значи тип како он стално инсистира на томе, није један на један мада морам
вам рећи, многи су изучавали његово дело и он сам је сведочио о томе, тачно можемо у
историји француске и његовога доба, тачно можемо наћи ко су били прототипи његових
ликова али прототим никада није 1 на 1, он гледа сличну групу људи, као када се прави
класификација код животиња, тако и Балзак прави поделу, да утврди оно што је
заједничко куртизанама , аривијски што је важно код овог типа јунака. Ово дело није
завршено, ово дело је покушало да да неку врсту тоталитета, када се каже Људска
комедија свакако је више него јасан цитат или алузија на Божанствену комедија, због
чега је то тако, композиција, свеобухватност људи, и оно што је карактеристично нису
све само добри него и лоши него и странци, та нека врста пресека који се може направити.
Комедија није завршена, постојали су нацрти. Чича Горио је у цртама из приватног
живота. Па је онда можемо да приметимо читав низ романа који нису ушли у људску
комеидја, требало је да има 100 романа...Занимљиво је како је он спојио романе, не тако
што се догађај сели из једног романа у други, не сваки роман је целина за себе, него
романе повезују пре свега исти ликови, не наставља се свима иста судбина, постоји
одређени број ликова који се јављају из дело у дело. Ежен де Растињај је постао један од
најбогатијих и најпокваренијих у свом добу, оженио се јако богатом, ћерком своје бивше
милоснице. Исто важи и за Вотрена, вотрен има читав низ различитих имена, Жак Колен,
такђе се зове Вотрен, Лажи Смрт...Каже Балзак за њега, он је кичма ова три романа, као
такав он је кичма читаве људске комедије јер је то прави приказ успона једнога појединца
а то значи да од криминалца постаје сарадник па постаје начелник у полицији –поново
да поменем ове сличности са савременим добом су сасвим случајне. Е сад само укратко
да вам кажем, има један наратотлог савременог доба зове се франко Море, ја сам његов
потпуни обожаватељ, он приступа наратологији и провокатор је, покушава да успостави
другачији приступ роману, епска форма као приказ тоталитета стварности, приказ
растуће моћи новца, писао је много о Балзаку...прави се разлика између тога шта је успон
и шта је успех, успех не мора нужно да буде успон у друштву зато сам и навела ове
примере ..Ко има успеха, Бјаншон који је остварио своју научну каријеју али он се није
успео у друштву и то је оно што је јако важно. Показао је и социјалну разлику. Успех и
успех су сасвим другачији. Шта одређује успех, успон је поседовање новца и моћи. И
још нешто, како долазиш до моћи или путем новца или путем љубавнице, а ако имаш
једно од та два лако ћеш доћи до оног другог. Ко још о овоме пише- Чарлс дикенс и
достојевски. Обратите пажњу, о чему они пишу, пишу о униженим и повређенима,
ступају на сцену куртизане и просјаци, боли их мука детета, не либе се да покажу како је
човек нарочито када је одрастао и зао садистички настројен према млађима од себе , баве
се идеологијом града, идеологијом града врло често и са становишта кретања кроз

33
простор тумаче, о томе изванредно пише Морети у поменутој књизи Атлас европског
романа, дакле шта би то могло да значи град као средиште, истовремено периферија
града која је увек смрдљива, прљава као да је пакао на известан начин, ту живе они
најсиромашнији пролетеријат да тако кажем и њихов ентеријер јако подсећа на готски
ентеријер само са једног другог социјалног становишта. Шта је још важно, зашто су
њихови романи тако добри они прибегавају ономе што се зове завођење читаоца то је да
у средишту заплета се ставља или детективски или мелодрамски сиже а најчешће и један
и други и то је оно што читаоца бескрајно привлачи овом делу, осим тога покрећу и оно
што Балзак каже-покушај да се објасни свет, да роман добије достојанство и значај
филозофије. 47.20

И са4 морам нешто 4а вам кажем са4 ћу већ 4а оставим ову 4војицу, ал 4а вам.. исто што
смо прошлог часа говорили. Стилизација усменога говора, њихови јунаци говоре исто
онако како би говорили у своме окружењу. Такви су говори у романима 4икенса.
Соиолеката има и ко4 4остојевског али у прево4има нису приказани. То наравно важи и
за Балзака. Рацимо барон 4е Нисенжан, који је простак сам по себи који је купио
племство који је иначе немац пореклом, Треба прочитати то препоручујем о4 Балзака
Изгубљене илузије и Сјај и бе4а куртизана , то обавезно, изванре4ни романи. Ка4а је реч
о 4икенсу 4ејви4а Копер8ил4а и Велика ишчекивања.Та 4ва романа су изванре4на.

Са4а и4емо на Чича Го4иоа- 4а кажем још само нешто пово4ом структуре романа, треба
поменути његову 8асцинацију Волтером Скотом. Ко је био Влатер скот, шкотланђанин
који је писао на енглеском. По чему је познат, по којим то романима. Неки витешки
роман. Зашто је он важан, он 4аје је4ну врсту мо4ела писање романа структуре, огроман
уво4 или експозиција, па он4а брз и кратак заплета или неколико заплета и још бржи
расплет. Е са4 чему ова експозиција тако велика, провући се кроз ту 4угачку експозицију.
И ка4 го4 било г4е о4емо он 4аје 4етаљан опис , то је преузето о4 Валтера Скота. Каквог
је то , 4воструког карактера, то има је4ну о4ређену 8ункцију. Не постоји они ме4ији који
4о 4етаља могу визуелно 4а нам пренесу, ов4е је у питању 4етаљна 4ескрипција, то је
јако важно. И љу4и су та4а 4етаљну 4ескрипцију 4оживљавали као нешто што је врло
интересантно, то нама не може 4анас 4а бу4е нит занимљиво нити важно. 4руга ствар
која може бити важнија, зашто се тако 4етаљно описује и изгле4 јунака а још више
сре4ина у којој живи. (То је зато што је још у пре4говру рекао 4а сре4ина 4е8инише
карактер и он4а 4аје 4етаљне описе 4а бисмо схватили карактере. Тања колегиници каже
за овај о4говор- браво! Тацно то це вам се цесто 4есити на испиту ја јако волим 4а
поставим оваква питања 4а ви4им 4а ли умете 4а повезете ове ствари.) А зашто је важан
изгле4 јунака. Он о4ређује психолошки и карактеролошки карактер. Ка4а Чича горио
па4не у кому а Бјаншон каже опипај му 4а ли има чворуге на глави. И каже јесте јесте он
је мономан, то значи 4а је постојала нека теорија, каква ти је лобања такав ти је карактер,
па се говори и о неким типовима, 4а ли се још нечији карактер открива кроз изгле4.
Вотрен, зашто се он 8арба, како изе4ају његова леђа. Он на гру4има има маље које
изгле4ају као ме4веђа леђа, које изазивају о4вратност и страх . 4акле са4а ка4а се
појављује ме4ве4 као поређење са јунаком, није баш ме4ве4 нека пријатна животиња, то
је хтонска опасна животиња. 4руга ствар зашто је он риђ, у неким архетипским

34
визуелним приказима, риђи су увек, хтонска или 4емонска бића, сећате се 4а је и Акакије
Акакијевић био риђ, то ће рецимо 4а искористи и Томас Ман ка4 бу4е писао роман, тога
има и ко4 4остојевског. То је је4на рста топоса. Е са4 у ком кључу можемо читати овај
роман, 4а ли он говори о успону је4нога човека о успону не успеху. Ако говори 4а ли
говори о па4у неких 4ругих љу4и. Ко хоће пре свега 4а каже какв је заплет овога романа.
Не постоји је4ан главни заплет. Рецимо 4а се роман зове по је4ном јунаку његова су4бина
се прати, шта је занимљиво о су4бини Горио, у тра4иционалном роману бисмо почели
о4 почетка не почиње о4 почетка него, ми и4ентитет и тајну горио као читаоци сазнајемо
нег4е на сре4ини или чак пре4 крај романа. Какв је тип припове4ача –свезнајући или
аукторијални, и ми заправо све пратимо са становишта оног који зна све о свакоме, али
ов4е се читалац 4ржи у неизвесности какв је и шта је Горио. Оне је био је4ан јако богат
и мо4еран човек, Госпођа воке је имала чак и намеру 4а се у4а за њега. Шта суштински
о4ређује овога јунака, шта њиме 4оминира, оно што јеважно за економску 4инамику,
Како се обогатио, за времен револуције, ни је4но богаћење, оно о чему говоре Маркс и
Енгелс, то је термин првобитна акумулација капитала, и она се увек стиче нечасним
путем јер то су милиони у питању.горио ј ебрашно куповао по ниским ценама а про4авао
је по неупоре4иво вишим. Не богаташима него војсци 4ржави о томе се ра4и. То је оно
што је он искористио, у време рата, са4 ви ви4ите како се 4олази 4о богаства. Како
Растињак 4олази 4о новца 4а себи купи нешто , прво узима паре о4 мајке и о4 тетке а они
немају ни цвоњка, јел то часно, јер се каје, па4оше 4ве сузе, као после4ње зрно тамјана у
његовом покајајњу.то је оно. И са4 можемо 4а развијамо 4аље, али то је оно што је важно
питање како се 4олази 4о новца. Е са4 и4емо мало на ту неку општу геогра8ију. Г4е се
налази пансион Воке, и како је он пре4стављен, сре4ина о4ређује све што се 4ешава ов4е.
Каква је госпођа Воке, јел је поре4и са неком животињом, поре4и је са јаребицом и са
папагајем, и са мачком. Како изгле4а њена гар4ероба, црни тил који јој прекрива пола
лица, као је4на врста карикатура, и посебно ме 8асцинирају њена сукње има три кома4а
и с времена на време мења њихов ре4осле4. Пансион воке је исто што и пасион и обрнуто.
Повезост између сре4ине и јунака. Три сукње три спрата посре4овање између
различитих, Ка4а горио 4ође он је на првом спрату био а ка4а почиње роман он је већ на
поткровљу, ту врсту кретања можемо читати као алегорију горњег и 4оњег сета с тим
што је ов4е обрнута ситуација, али ка4а говоримо о том обратању, али после4ња сцена
ка4а Растињак са гробља упућује своју поруку Паризу то је опет из неке врсте жабље
перспективе.Гробља су по обо4има гра4а и он погле4ом упереним у висину из жабље
перспективе из пакле прети ономе што ће 4оће али нема разлике у моралном смислу.
Балзакови јунаци иначе не праве разлику за њих морал није суштинска ствар ,па питање
части такође је врло лабаво, они хоће врло конкретне ствари о чему 4ивно пише 8ранко
Морети. Ша њих занима, њих занима о4ело, коњи кочије, љубавници , коцкање, излазак
у 4руштво, са4 само замените кочије аутомобилима..њих занимају конкретне
материјалне ствари њих не занима шта ће бити сутра њих само занима са4а и ов4е не са
и4ејом 4а ми бу4е лепо 4уготрајно него са4а и то о4ређује њихове жеље и њихов живот.
Елем у овом пансиону су и 4руги јунаци али најважнији је јунак Ежен 4е Растињак-
ме4ијатор, оно што повезује различите социјалне сре4ине. Има је4на ствар оно што исто
мож4а 4анас није 4овољно наглашено, шта је он по пореклу, племић , то је је4но о4
општих места тога 4оба, он има племићку титулу и то му могућава само је4ну ствар а то

35
је 4а уђе у салон 4е Босеан , што нико из пансиона не може себи 4а приушти. Он на тај
начин омогућава читаоцу 4а ви4и тај талог Париза и 4а уђе у онај виши слој.Занимљиво
4а припове4ач 4а кроз све4очења самога Растињака каже 4а нема разлике између та 4ва
Париза. Ко њему 4аје савет, ко му 4ржи буквице, Вотрен и виконтеса 4е Босеан, и он
схвати 4а му они говоре је4но те исто, Шта му они саветују- потпуни егоизам, не разумни
него потпуни, 4а губи осећај части и морала, сви ће гле4ати како тебе 4а повре4е и гле4ај
како ти њих 4а повре4иш.Какав је то тип јунака, Он је племић у Париз је 4ошао, о4акле,
4ошао из Панчева, са југа из провинције, зашто је 4ошао из провинције у Париз 4ошао је
4а сту4ира, а зашто 4а сту4ира, љу4и нису сту4ирали 4а би стекли знање и ра4или 4руго
сту4ије, најстарији универзитети су били најчешће по обо4има, била је потпуно
4ругачија социолошка конституција гра4ова, гра4е се гра4ови сре4ишта, и то није
постојало све 4о појаве грађанскога 4руштва 4акле сре4ина 18 века и не свуг4е, Београ4
се као сре4иште тек је почеотако 4а се гра4и три4есетих горина 19 века. Најважнији
гра4ови Европе су Беч Париз и Лон4он, све вуче 4а љу4и 4ођу у гра4, зашто живот на
селу није више занимљив. Шта је гра4 чега је гра4 се4иште и 8инансијског и свега, успети
у 4руштву, воља за важењем,постаћу важан ако сви знају за мене, колко имате лајкова
толико вре4ите.Ништа ново по4 суцем,Ипак постоји нешто што се зове антрополошка
пара4игма. Ове стари које се мењају су социјалног и историјског карактера, са4а се прави
4ржава према националном начелу, прави се круг и премештања економске моћи.и тако
сви хрле у гра4ове са жељом 4а у њему остану јер је то је4ини начин за успех. Ти си у
гра4у измештен из своје сре4ине . Балзак супротставља 4ва јунака који су из провинције
Бјаншон и Растињак. Бјаншону је важна наука, је4ва чека 4а заврши 4а о4е у паланку 4а
лечи љу4е. Морети. Ко4 нас се у језику успех и успон семантички врло по4у4арају ми
смо ипак је4но мла4о грађанско 4руштво. Имајте то у ви4и аривијста је је4ан нови тип.
Врло често бескрупулозан са жељом 4а успе.4а ли има неки роман на српском а 4а се
бави овим типом, Милутин Ускоковић 4ошљаци. То су ствари које њима 4ају неку врсту
по4стицаја за 4аље, новац, успон, сексуалне везице.То је врло врло различито. На који
начин се остварује ко4 Растињака, ко4 Вотрена, ВИкторине Тај8ер, хај4е 4а ви4имо.
Је4на мала реплика, шта каже Растињак за себе, ја сам херувим љубитељ свих жена, леп
заво4љив, жене су слабе према њему. Херувим је је4ан о4 јунака моцартове опере
8игарова жени4ба. То је је4на о4 најлепших арија . Он на тај начин себе о4ређује он се
ни у кога не заљубљује, он се само усхићује женама, он има само 4ве особе, на је4ну
гориоову кћер и на је4ну особу која у њега гле4а заљубљеним очима и у којој се покреће
суштинска 4илема овога романа. Који је може најбоље изражена у праболи-убити
ман4арина или не. 4ијалог о убиству ман4арина. Ежен поставља питање Бјаншону –ка4а
би знао 4а убиство ман4арина не би наштетило никоме али бу му 4онело богатство. И
касније ка4а разговарају Бјаншон ће питати Растињака 4а ли је ман4арин мртав. Сећате
се онога места, реч је о Русоу који на је4ном месту пита читаоца шта би било 4а у кини
убије је4ног човека само својом вољом а 4а се тиме обогати 4а ли би то учинио, и то је
та 4илема. Ово је је4на врста о4ложене о4говорности, поставља се у је4ном врло важном
моменту јер је и Ежен пре4 4илемом 4а ли 4а убије ман4арина. Ко би могао бити
ман4арин, то је брат госпођице Викторине Тај8ер. Он живи у пансиону са је4ном мла4ом
4евојком чији је отац банкар и који не признаје своју кћер него признаје само свога сина.
И ко ну4и могућност Растињаку 4а учествује у томе, Вотрен, а ко убија викторининог

36
брата . Ко организује убиство Вотрен. Онај ко је егзекутор тај најчешће извршава план.
Вотрен прави читав план, и питање је како се Растињак према томе о4носи, убија ли он
или не ман4арина. Ако убија зашто убија ако не убија зашто не убија. Није баш са
пре4умишљајем, (Тања сту4енте некако навлачи на танак ле4, 4а их испровоцира 4а
причају 4а покажу неко своје интересовање и знање а 4а их она он4а покоси као моћнија
јер наравно има пре4ност у о4носу на нас макар у го4инама) није са пре4умишљајем, он
се 4воуми,али се све време понашао као 4а хоће, али на крају он се тиме не користи не
жени се госпођицом Викторином. Зато је то отворено, иначе 4а је 4ато скроз 4о краја ми
он4а не бисмо имали ту сложеност карактера. Вотрен се све време понаша као ђаво који
га куша. Е са4 наравно морам 4а скренем шажњу на је4ну важну ствар, ка4а је
4остојевски писао тај велики говор пово4ом по4изања Пушкиновог споменика он каже
4а је ј4ан мла4ић поставио питање о Ман4арину , он скреће пажњу 4а је Пушкин
истовремено ка4а и Балзак, исте го4ине, ка4а је роман објављен 1834 истовремено ка4а
и приповетка пушкинова Пикова 4ама, готово истоветан заплет, појављује се је4ан мла4и
човек који хоће 4а 4ође 4о богатства а 4а би 4ошао мора 4а и4е преко лешева. Пре свега
мла4и човек који мисли 4а је његов успех посе4овања богатства 4а би 4ошао 4о богатства
4а то оствари не треба 4а стоји ништа пре4 њим и мора 4а оствари је4ну врсту љубавне
везе у којој ће понижавати особу са којом ј еу вези, он бира 4евојку, која ће њему
послужити као сре4ство. У овом случају то може бити Викторина може бити и 4ел8ина
4е Нисенжан, али је и она у некој врсти интересне заје4нице са Растињаком, 4акле то је
оно што је јеако важно, узимате невиност без заштите са намером 4а је искориста, и то је
је4на врста непатвореног ероса који сам себе уништава. Оно што је карактеристично за
њих, то је питање разумевања сексуалног 4елања, коришћење сексуалног потенцијала 4а
би се успело у 4руштву, као 4а је он у неку руку жиголо. Оно што је важно то је питање
како се куртизане третирају, гориоове кћери нису куртизане али оне се често тако
понашају , куртизане своју љубав про4ају за новац, или 4а би 4обиле успон у 4руштву.
4е нисенжан хоће 4а уђе у салон госпође 4е босеан преко растињака. 4а ли Анстазија
такође има елементе куртизанског понашања, она има љубавника, јел га плаћа. Као што
ви4ите то је је4на о4 тих ствари о чему можемо говорити. Занимљиво је 4а су праве
проститутке ко4 Балзака приказане као анђеоска бића то у 4ругим романима. По4сећам
вас и на Соњу Мармела4ов.

Злочин и казна

Контекст у коме је роман Злочин и казна настао (о животу писца о филозофским и

социјалним приликама у којима он ствара)

Постоје писци о којима се мора нешто рећи и у вези са њиховим животом. Много тога из
његове биографије утицало је на оно што је он писао. Рођен је 1821 године и његово, био
је племићког порекла, али у 19 веку био је веома необичан друштвени поредак тако да и
племићи полако губе своју функцију. Оно што је обележило његово детињство била је
лектира коју му је читала његова мајка пред спавање. Волео је да слуша романе пуне
страве и ужаса злих бића. Отац је био један врло непријатан човек, често пијан и
агресиван. достојевски је имао већ 16-17 година када је био у војној школи у Москви па

37
затим у Петрограду и када добија обавештење да му је отац убијен у необичним
околностима, дакле убиство које је учињено над његовим оцем је врло слично у
детаљима у односу на оно како је описано рецимо убиство фјодора Павловича
Карамазова Ако некога интересује шта се дешавало у души једног младог човека који
доста рано успева да се пробије на књижевно тржиште пре свега до књижевно публике
негде од средине четрдесетих година 20 века па све до краја четрдесетих година када је
био ухапшен. Може да прочита у писмима која су била објављена сасвим недавно и на
српском језику. У сваком случају важно је да кажем да је достојевски доста рано био
усхићен француском литературом и једним Немачким песником који нам нажалост није
у програму али га стално помињемо, реш је о Шилеру. Када је реч о француској посебно
је волео Виктор Иго, он Игоа много цитира у својим романима, када је он прочитао
Јаднике, које године су објављени, када је прочитао осподе Боже да ли после овога може
ишта да се напише. И рекла сам наравно да је свакако дикенс један и по духу и по рођењу
и по темама писац близак достојевском. Шта је то што спаја Балзака, достојевског –то
што су заинтересовани за људе са маргине друштва, за разбојнике, злочинце проститутке
, сецикесе, такође њих занима крајња беда сиромаштво ти људи који нису само на
маргини него су и потпуно изопштени из друштва. Приказивање града као чудовишта
које потпуно уништава човека, талог градскога живота. Сва тројица су радили и као
новинари, криминалистичку хронику, питање проституције...Та нека врсте жеље да чине
добро у овом свету. Тај хаос града повезан је и са оним елемнтима који су повезани са
готском прозу, опис ентеријера који некако гуше и уништавају човека, и на једну врсту
драматике у описивању и приповедању-собица којој живи Раскољников или Соња
Мармеладов. Увек код све тројице можемо наћи по неко племенито створење. Баве се
злочином проблематизовањем злочина, питање права, кривице, казне, државних закона,
међународне политике, економског проблема, економска питања су за сву тројицу
бескрајно важна и оно што је занимљиво различито тумаче све то. Код свих њих употреба
хумора, достојевски никада није добио једно истраживање о њеовом хумора. Поменула
сам да је прилично рано отишо на робију, пре тога је стакао славу, објавио је два романа,
Беле ноћи и Бедни људи, објавио је приповетку двојник, приповетка Газдарица , и онда
почиње да пише Неточку незванову. 1849 године достојевски је ухапшен са групом не
малом такозвани учесник у намери да убије цара, да ли је то заиста било тако морам рећи
не , дакле достојевски није неко ко би учествовао у тој врсти завере, али да он је свакако
био у оној групи која је позната као Петрашевци ,јер је Петрашевски био на челу, они су
се сакупљали и расправљали о актуелним питањима, о неправдама унутар друштва и
правили план како то да реше. Чињеница да се достојевски на јавним читањима многих
дела која су тада писана на француском и Немачком упознавао у тим кружоцима, могао
је да чује текстове који се данас одређују као социјалистичка утопија. Онда се бавио
правним списима, списима који се баве проблем злочина и казне ,као што је чувена књига
О кривици и о казна, где се покреће питање какава је казна примерена каквом делу,
касније је достојевски то и преводио. Е сад да се вратимо на питање шта је то
социјалистичка утопија, Симон и фурије то је једна врста леве француске критике.
Утопија друштво у коме ће сви бити срећни. Оно што је такође интересантно, једна од
утопија је држава Платонова...Али оно што је за све карактеристично, друштвено
уређење у коме су сви наравно срећни међутим онај ко би желео нешто да каже и ко се

38
не слаже са таквим друштвеним уређењем мораће да буде отеран. Још неке утопије су
Томаса Мора и Кампанеле. Tа идеја да утопијска заправо форма јесте нека врста
усрећитељског пројекта која гради тоталитарно друштво. И управо због тога јесте
посебно негде од почетка 20 века не без разлога у руској и енглеској књижевности зачета
је форма антиутопије. Прави се, заправо се реализује до краја та идеја идеалног друштва
и она се показује како би друштво изгледало да до тога дође, то су антрополошки
експерименти. Које су то књиге, 1984 Џоџа Орвела, Онда Врло нови свет. достојесвски
и у записима из подуемља и у Браћи Карамазовима у оном делу о Великом инквизитору
поставља темеље антиутопије. Е сад ако је утопија прича о друштвеном уређењу, каква
би онда била социјалистичка утопија, она полази од једне друге врсте права, владавину
пролетеријата мада не до крајњих граница оно што је такође важно,, то је питање
власништва. Шта подразумева социјализам и комунизам, подразумева да не постоји
приватно власништво, све је заједничко, друго важно питање које је везано са развојем
идеја, питање индивидуализма, питање групе, женско питање, положај жене у друштво
али срж тог питања је питање сексуалне слободе и промискуитета. Е сад да видимо како
то све решава. Пре свега полази се о томе да свако треба да живи према својим потребама
и способностима. Кибуци су села, почетак Израел , када су Јевреји почели да се враћају
у Свету земљу, и направили су нека утопијска места, места где они живе сви заједнички,
али сексуалне слобод нису дозволили, праве се неке врсте заједничких здања.друга ствар
да ли имамо права на приватну својину, да оно што се заради има право да задржи, жена
има право да слободно бира партнера а деца су заједничка. Условно речено ово је
поједностављено. То је нешто што је достојевски слушао врло врло много.Питање исто
доста важно је да се људи не осећају пријатно у друштву у коме живе. Књиге које се тичу
физиологије брака, биологије дарвинизма, св еоно о чему смо говорили прошлог часа у
вези са Балзаком, треба свакако да имамо у виду да је реч о немачкој класичној
филозофији, пре свега о крајњем индивидуализму не о оном индивидуализму о коме
пише Кант али свакако поставља темеље, касније из тога ничу и филозофски системи
Шопенхауера и нарочито Ничеа. Ниче као што знате много шта је видео у романима
достојевског. Значи достојевски ухапшен заробљен је у Павловску тврђаву, то је она
тврђава која тачно гледа на Ермитражни зимски дворац, осуђен је на смрт, сцена у јако
доброј серији о достојевском, када Петрашевце изводе на страљање и стављају им кесе
преко главе, Каже достојевски за тих пет минута док је чекао да буде убијен, читав живот
му је прошао кроз главу,једна врста ужаса и страхоте. друго исто што је занимљиво, један
пријатељ који је поред њега тамо био је изгубио памет после тога, то је једна врста
поигравања и експеримента над људским душама. Али се јављају и пеокрети у људским
душама. достојевски је дакле био помилован и осуђен на робију, скоро 5 година тешке
робије, био је оковима на ногама, и онда после тога био је још у изгнанству, када му је
било допуштено да се врати у Петроград и Москву. То је сам почетак шесдесетих година
, значи 59 године он још док је у Казахстану објављује неке своје ране радове а тада
успева и да се врати у ове велике градове у Русији. Шта је он радио на робији? О томе је
врло брзо изашла и књига, и наравно оно што је врло занимљиво. Ви знате да тамо није
могло да се чита али је могла да се чита Библија, Нови Завет, наравно постоје
истраживања, они су објавили критичко издање Библије која је била код достојевског,
шта је он у тој књизи подвлачио и комнтарисао. Тако да отприлике можемо да видимо

39
колико је то њега формирало и оно што је доста важно он је Нови Завет знао напамет и
отуда не само толико цитата унутар дела него је читав преображај у духовном
филозофском и религиозном смислу почивао на томе. да ли је достојевски био ригидни
мислилац, да не воли никога да је затуцани православац. Сви велики људи су пуни
проксизма, парадокса посреди. Не треба ништа прихватати здраво за готово, достојевски
је имао душевне ширине. И када погледате његов приватни живот њему није било ни
мало лако и када погледате он је био човек пун порока, нарочито коцкарског, друго јако
болестан, знате да је боловао од падавицеи то је направило једну врсту сукоба у њему,
топло вам препоручујем да читате његова писма, из њих много сазнајемо о томе како су
дела настала. Када је завршио са робијом осим што је упознао ту јадну жену са којом је
имао врло напет однос достојевски је успео да напише и објави два дела осим Записа из
мртвог дома који брзо се у том трену појављују, појављују се и још два дела Село
Степанчиково и његови становници и Ујкин сан где је направљена једна врста обрачуна
са Гогољем о томе је јако добро писао Јуриј Тињанов у свом чланку Гогољ и достојевски
или О теорији пародије где говори како је Гогољ, нарочито онај позни Гогољ.. Он
поставља оно што се зове како човек са претензијама може да поквари све око себе то је
нешто што ће бити важно и за његова даља дела када се вратио прво у Москву затим у
Петроград он заједно са братом води два листа. Брат ће врло брзо несрећно изгубити
живот и то је још једна од мука које су пале на плећа достојевског . Видећете у
препискамо он је стално кукао како нема новца а када га је имао онда је разбацивао, он
је прихватио да преузме наследство свога брата што га неупоредиво више поштовао него
да је то одбио и онда је издржавао једну породицу што такође како можете и сами
претпоставити није наилазило на разумевање нарочито не оних који су га издржавали,
увек су мислили да треба . То важи и за његову пасторку, када је његова прва жена
преминула он је практично до краја издржавао свог пасторка чак ви и у писмима видите
да се пасторак појављује само кад му треба нешто да добије од достојевског.

Оно што је сада за нас важно достојевски 1863 године одлази на пут у Западној Европи
и то је први пут и већ напуњен и оним што је читао о томе одлази и обилази једну врсту
круга онога што чини ризницу западн европске културе, иде у Париз, фиренцу, Рим
Венецију, дрезден, Келн. И тада је имао једну страшну љубавну везу, то је та
Аполинарија Суслова, и стално једна идеја да он мора да буде у љубавном троуглу,
касније је Суслова која је живела сто и нешто година написала мемоаре стално је
убацивала приче о томе како се он њој исповедао о томе шта чита то се често користи у
грађи и тумачењу достојевског а ја бих то прихватила са једном одређеном ипак скепсом.
Оно што је за нас занимљиво то је да је он имао прилику да тада посети изложбу етичких
економских и индустријских достигнућа у Лондону у тзв Кристалној палати то је један
топос који се редовно понавља у његовим делима .направљена је као дворана, дворац, од
кристала и са основама од челика који држе тај изложбени простор, ту су достигнућа она
која олакшавају, захваљујући јел индустријском развоју , шта то у њему покреће као
питање, није сад он против индустрије возова итд али он одједампут види да се свет
профанизује, да почиње да Бог почиње да се спушта са неба на земљу , да оно што је свет
није у духовном смислу оно што је у нама него да је нешто опипљиво што се може
поесеовати и чему треба тежити, то је оно што смо говорили поводом Балзака питање

40
успеха питање успона моћи новца и онога шта човека чини срећним , када се вратио из
Лондона достојевски пише Зимске белешке о летњим утисцима и из тога касније настаје
и оно што се зове Записи из подземља , његов сусрет са велелепним тим новим здањима.
Са једне стране постоји оно што је њега сваки пут фасцинирало а то је пре свега галерија
слика, нарочито ренесансних слика које је он просто узнемирујуће много волео када
говоримо о италијанској ренесанси и са друге стране он говори о једној врсти новога
поретка где се људи сматрају срећним само ако су сити ако нешто поседују. 1864
објављује из подземља су јако важни за роман Злочин и Казна, али још нешто морам да
кажем у том контекстуалном уводу, те године излази једна од јако важних књига посебно
за руску културу Шта да се ради аутор је Николај Чернишевски који је можете и сами
претпоставити социјалиста и марксиста условно речено, он ће убрзо отићи на робију и
завршиће свој живот је ли на робији , можете и сами претпоставити да је средина 19 века
у Русији обележена многим револуционарним и покретима и многим мислиоцима, поред
Чернишевског ту је Херцел који је живео у Лондону а живо је од новаца својих кметова
и говори против руске царистичке власти, следећи је Нечајев, он је и убио једног студента
како би показао да људима треба владати чисто страхом што ће касније достојевски
искористити као грађу за свој роман Зли дуси, исто је тако важно, у време писања
Злочина и Казна изводи се по први пут атентан на Александра другог Ослободиоца
терориста Караказов је покушао да га убије није га тада убио али претпостављам да знате
да је после смрти достојевског Александар настрадао у атентату. То вреди поменути када
се говори о руском друштву тога доба. дакле како изгледа роман Записи из подземља,
ако га уопште можемо назвати романом. Први део се зов еповодом мокрог снега а други
је увод у његову личност е сад то није дневник него је писан у првом лицу и писан је као
исповест, какава би то могла да буде исповест. Које су форме исповести, то је читав 18
век обележило, исповест чини дело религиозног обреда. Када се човек исповеда,
најчешће пред причешће,то значи једна врста преображаја. Исповест подразумева
суочавање са самим собом, то када постане део ритуала то се врло брзо занемари. Али ту
је важно и питање опраштања ко коме може да опрости. Балзак одбацује могућност да је
могући преображај код протестаната. Такође је важно да одједампут почињу да се
појављују исповести у првом лицу које су крајње отворене, мислила сам пре свега на
Русоа и на његове исповести, какве он гадости пише о себи да вам је просто непријатно
то да читате. Али зашто је то сада важно зато што је дато без икаквих ограда, ви износите
не оно како када човек пише о себи не аутобиографије и мемоаре које су на известан
начин једна врста егоманијаштва да је то нарцисоидност романописца , ми ипак видимо
себе боље и значајније. Тај елементарни део можемо видети и у исповестима јунака
достојевског у Записима, то почиње овако –ја сам гадан човек, ја сам зао човек и онда
почиње своје размишљање, оно што је занимљиво та његова размишљања која се овде
износе поклапају се са размишљањима самог достојевског посебно онај део који се
односи на нарастајуће социјалистичке покрете и пројекте човечанстава. И он говори о
томе како се праве та здања зарад практичне сврхе човекове па каже како је раније био
окупљен око вавилонске куле, то је једна врста побуне против Бога, идеја је да се човек
може не успети до бога онако не како је замишено, не страдањем него гордошћу. друго
како он каже добро ако смо направили то како бисмо се склонили од кише није ли онда
свеједно да ли ћемо бити у кокошињцу или дворцу то поставља као питањ, а добро какав

41
је то замак коме не можеш да се супротставиш, и он те гледа и ти видиш да је све то
прозирно, тако је прозиран да ја не могу да му се исплазим ни да му шипак покажем, та
концепција је прозирна али такође покреће једно питање, однос према приватности, ако
је све прозирно све се види, стално губљење разлике између оно што је јавно и онога што
је приватно видите да у крајњој линији одликује тај радикални индивидуализам, када
медиокритети и глупаци прихвате туђу идеју и туђу филозофију као своју и онда дође до
ријалитија. Све са апологијом свега тога. Та његова теорија која ј емного дужа, јесте и
полемика са Чернишевским. Зато што он у свом роману Шта да се ради даје идеју срећног
друштва, то је прича о Вери Павловној која живи у том неком рату, излази из једне у
другу сексуалну везу и говори се да је то право њене слободе, и рећи ћу вам нешто са
тим у вези , како је то изгледало када је почела Бољшевичка револуција, знате да постоје
те теорије да када осетиш потребу за сексом мораш одмах да је задовољиш јер је потреба
за сексом исто што и потреба за водом како каже Александар Волонтај, и онда су
направили постројења за пијење такве воде, и шта је почело да се дешава, почела су да
се рађају деца и шта су радили са том децом бацали су их на улицу и одједампут је почео
пораст хулигана па се бољшевичка власт врло брзо одрекла те врсте сексуалне слободе
шта више Бољшевичка власт је врло била ригидна када је реч о рачним и ванбрачним
слободама, једно је питање онога шта је теорија није чак ни питање праксе него ко су
носиоци тих теорија у праксу и то је оно што је заправо највише и најбоље показује
достојевски, зато су њему и битни овакви карактери управо ти медиокритети који верују
у идеју , више пута сам помињала тај израз ако сте читали З и Ч , они су толико спремни
да за њу погину да за њиј не постоји ништа важније. Е сад како изгледа други део записа
из подземља , он је везан за то како се тај човек из подземља покушава да оствари своју
филозофију он се намеће свима иако га нико не воли , он одлази у јавну кућу и проповеда
ту своју филозофију и визију света и сваки пут наилази на невољу и за себе и друге , пун
је агресије према другима и мржње према себи и на крају долази о потпуног уништења.
Споменућу само његову причу везану за проститутку Лизу где јој је дао неку врсту савета
како да све то превазиђе и он је позива да она дође код њега и када она дође од тога
наравно ништа не бива, и покреће поново тај проблем проституције. Елем то је све оно
што је на известан начин претходило стварању овако велелпног романа Злочин и казна.
дф.15

О роману

Овај роман свакако спа4а у она остварења која су по мени у врху светске књижевности.
4анас можете и сами претпоставити 4а се о томе пише. Постоји читав је4ан пројекат који
проучава колико је овај роман утицао на стварање не само не само романа него и разних
4ругих уметничких 4ела. Странац Албера Камија, апсолутно та прича, г4е се расправља
проблем злочина и оправ4аности злочина. Роман Ернеста Сабата, Орхана Памука. 4обар
4ео њих је 4обио нобелову награ4у. Те го4ине 1865 у часопису Руски гласник из месеца
у месец излазе 4ва романа је4ан је Злочин и казна а 4руги Рат и мир, замислите какав је
уре4ник био Михаил. 4акле, 4остојевски први пут објављује у часопису, почиње 4а
објављује крајем го4ине тај роман излази током 1866, још нешто 4а напоменем био је

42
је4ан зликовац зеленаш који је хтео 4а откупи сва ауторска права 4остојевског па је упао
у неку врсту 4ужничког ропства, тек са Коцкаром се тога ослобо4ио.

Роман ЗИК заправо све своје 4огађаја ставља у неких не4ељу 4ана а мож4а и мање, ти
4огађаји који се описују имају неке паузе , ка4а Раскољников бунца али све оно што је
приказано 4ешава се у јако кратко време. Ви ка4а погле4ате и 4руге романе 4остојевског
мање више сви су тако исписани 4а читаоца 4рже у напетости и згуснути су у кратко
време, то је сложићете се са мном и је4на о4 важних о4лика 4рамске књижевности. Џорџ
Штајнер који је написао врло 4обру књигу 4остојевски или Толстој, она има о4ређена
ограничења али та књига јако 4обро говори о 4остојевском посебно ка4а је реч о његово
интертестуалном понашању и 4руга ствар он полази о4 тога 4а је 4ело заправо прављено
према мо4елу 4рамске 8орме и то је тачно, 4акле згуснутост напетост која 4ржи читаоца
у ишчекивању, употреба 4ијалога. Опет нешто са тим у вези, је4на 4оста важна теорија
која говори о 4ијалогу. Михил Бахтин је4на о4 најважнијих његових књига објављена
ко4 нас 67.го4 Проблеми поетике 4остојевског. Свешћу ову теорију на је4ан мањи 4ео,
он полази о4 тога 4а је ко4 4остојевског роман 4обио је4ну специ8ичну 8орму коју он
најпре ви4и у том 4ијалогизму, о томе 4а се читав роман твори на 4ијалогу. Али ка4а он
говори о 4ијалогу не мисли само на граматичну или говорну 8орму, него мисли на
суштину 4ијалога, и окреће се античкој тра4ицији по4сећа на низ важних појмова а пре
свега на Сократовски 4ијалог . Шта је то? Сократовски 4ијалог је 4ијалог који је везан
пре свега за 8илозо8ска 4ела, он је сукоб и4еја, пре4стављен је у 8орми као мајеаутика,
шта то значи, магичка вештина, рађање истине. То значи постепено низање агрумената
кроз о4ређену врсту сукоба различитих мишљења. Читали сте Платонову 4ржаву. Ја вас
позивам 4а прочитате Платонове 4ијалоге јер ћете уживати они су писани као најлепша
књижевна 4ела. И он4а ћете ви4ети они износе своја мишљења, постоји Сократ који ће
во4ити поје4инца 4а сам сазре и 4ође 4о о4говора на питање. А питања су о 4ржави о
лепоти о истини, 4акле ви4ите о чему се расправља зато не можемо говорити ни о чему
4ругом него о тим суштинским питањима који о4ређују човекову егзистенцију. О4 тога
полази Бахтин и каже заправо 4а је роман 4остојевског 4ијалошки роман и користи још
је4ан појам поли8онија. Вишегласје или вишезначност. Читав низ различитих и4еја које
се сливају у је4ну, претпоставка Бахтинова јесте 4а не постоји мишљење које је
наметнуто читаоцу са чиме се ја не бих сложила јер је јасно шта 4остојевски мисли и шта
је поука, али чињеница 4а се различите и4еје и мишљења ов4е сукобљавају и 4а читалац
може чути и агументе је4них и 4ругих. 4оста важно за Бахтина и његове раније списе,
говори о књижевном 4елу као о 4огађају бића, као естетском бићу по себи, онтолошки
статус 4аје литерарном 4елу. Ако тај онтолошки статус по себи постоји у књижевном
остварењу он4а можемо и ми као читаоци 4а гра4имо је4ан нови о4нос према томе и то
је је4на о4 суштинских о4лика ове његове поставке ка4а је реч о 4остојевском.

Полазимо о4 је4ног о4ређеног 4ијалога, врло је занимљиво 4а 4остојевски има неколико

варинти , све су наравно објављене на руски нажалост не на српском, г4е је он о4 почетка
хтео 4а роман пише у прво лицу је4нине као неку врсту исповести али он4а о4 тога
о4устаје и 4а каже –ставићу је4ног припове4ача који ће бити врло убе4љив и упоран у
томе 4а изнесе све чињенице као неке објективне стварност. Међутим ако поново

43
погле4ате ЗИК ви4ећете 4а је па ако не 70 % он4а мож4а и више овај роман писан у
4ијалогу, сем оних неких о4ређених ин8ормација како шта изгле4а све је све4ено на
расправу. Такође, мислим 4а сте то већ сви чули али хај4е 4а поменем 4а је у почетку
4остојевски 4ок је почео 4а размишља о роману а није био у Русији хтео 4а покрене је4но
веома важно питање а то је питање алкохолизма у Русији, мени увек нег4е бу4 смешно
како љу4и коментаришу, у то време је алкохолизам у русији био у порасту али ка4а није.
Сигурно је 4а је 4остојевски уживо гле4ао поро4ицу која се распа4а због алкохолизма то
је прва поро4ица његове прве жене , њен први муж био је 4обар човек али тешка пијаница
нешто као Мармела4ов, и то је је4на јако важна тема 4руга тема проституција и растући
економски проблем у 4атом тренутку, и он4а се наравно појави је4ан мла4 гор4
образован човек који мисли 4а има права 4а узме прављу у своје руке. 4акле поменула
сам и различите правне текстове који се баве питањем лочина и казне али свакако можете
и сами 4а претпоставите 4а је 4остојевски највећу инспирацију имао у Пушкину
поменула сам и онај његов говор који је писан пово4ом 4изања пушкиновог споменика
у Москви, такође сам поменула 4а је ту у том помиње и Растиња и Пушкиновог јунака
Германа из Пикове 4аме, али то није све то јесте то суштинско питање ко има право на
убиство, као је4ан 8ранцуз чије је записе са суђења 4остојевски такође прево4ио г4е је
он говорио 4а га је 4руштво навело 4а убије и 4а је 4руштво криво. Шта је ко4 Пушкина
њега навело још нешто сто је сустински проблем овог 4ела, 4ва о4ломка је4ан је из
Пушкинове прера4е Курана а 4руги из 4руге главе Евгенија Оњегина, 4а ли се сећате које
Раскољников помиње у чланку о злочину, ко су љу4и који имају право на убиство-
Наполеон, Наполеоновски мит јесте је4на веома важна ствар. Помиње нег4е научнике
8изичаре љу4е, помиње законо4авце Ликурга, Солона, Мухаме4 , ко је Мухаме4 кога би
он поменуо, творац ислама, Зашто са4 то помиње. Тај стих из Евгенија Оњегина ка4 каже
јели у је4ном трену – Помиње Наполеона , сви смо загле4ани у Наполеоне аонва
4воножна твар , 4руги стих је стих који изговара пророк Мухаме4 суша о4 Бога, вла4ај
светом и љу4има и запове4ај уз4рхталим створењима- За борбу снажну бу4и оран само
пут прав4е смело гле4ај љуби сироте и мој ..4ршћућом ствари пропове4ај . И са4
4олазимо 4о ствари, он помиње ваш али ваш није битна него ова твар 4ражашћаја, шта
би могла бити твар. Значи прави се разлика између уз4рхталог бића јесам ли ја то
уплашено створење или само нешто више, иначе он ка4 прави по4елу Раскољников каже
постоје тзв обични и необичи љу4и 4акле та 4ва Пушкинова стиха за 4остојевског су
била бескрано важно, то је поставка и4еје коју прихвата Раскољников. И још нешто што
можете и сами претпоставити Иља Петрович каже њему –ух колико ове има Наполеона,
сваки 4руги је наполеон и 4олазимо 4о нечег што је 4оста важно заправо та и4еја жеље
за важењем и воља за 4оминацијом и успехом, која ће њега о4всети у крајњој линији у
злочин, е са4 4а се вратимо на сам роман 4а ви4имо како је он вођен

Како почиње роман ка4а се о4вија г4е се о4вија? Откивање пирпове4ачеве свести и
свести самог Раскољникова, читалац о4 почетка ви4и 4а је Раскољников нешто наумио
и стално је у неизвесности .Оно што је врло занимљиво то је 4а се убиство као у неким
4етективским романима ставља на сам почетка разлика је што читалац већ на почетку
зна ко је извршио убиство и што је врло вероватно и 4руги знају као што је Пор8ирије
Петрович ко је убио, али је напетост 4етективског романа и 4аље сачувана. Ви ка4а

44
погле4ате и 4руге његове романе, убиство 8јо4ора павловича се 4ешава нег4е на сре4ини
романа и оно што је занимљиво ту се крије и4ентитет убице . У и4иоту убиство
Анастасије 8илиповне. Зли 4уси , У сваком роману 4остојевског има убиства и то је
нешто што 4аје напетост његовим романима. 4руга ствар која говори, нешто што 4ржи
читаоца у страшном узнемирењу, завођење, сентиментална и мело4рамска прича, она
ов4е мањка између 4уње и 4ругих, и Раскољникова и Соње, та врста приче је некако
социјализована, међутим ко је читао и4иота ви4еће каква је напетост у љубавним
о4носима. Ви ви4ите, ви се стално укључјете и ко4 Блазака и 4икенса, зато се њихови
романи читају са за4овољством и узнемирењем, ви4ите они узимају тривијалне жанрове
али њихова обра4а апсолутно није тривијална, Читалац 4уго прати свест самога
Раскољникова све 4о оног трена 4ок се не појави Мармела4ов, још 4ок није убијена баба,
г4е се он појави, у ка8ани Кристална палата, чак је у је4ном трену Разумихин помиње и
каже Кристал палас, то вам помињем као куриозитет не без разлога, ка4а се појави
Мармела4ов и ка4а му исприча своју причу. И врло брзо се покреће још је4на поро4ична
прича, стиже писмо мајке, он4а ћемо ви4ети и о4ређене погребе, али те три приче су врло
занимљиве. Још 4ок није извршио убиство он се шета гра4ом и ви4и неког старца који
напаствује неку полупијану 4евојчицу,..ко4 4остојевског пошто мислим 4а је он нег4е
хтео 4а развије ту причу, ко4 њега пошто је он несрећник мисао у таквој стисци са
временом и са новцем има рецимо тај по4атак 4а су му плаћали 50 рубаља по табаку, а
4а је Толстој изгурао и 4о 300 а овај несрећник пристао на 50 то је са4а та прича коју он
стално, он је стално у беспарици, 4евојчица Ли4ија и Лена, није усагласио та имена посто
није стигао , 4руга 4евојчица Мармела4ова Катарине Ивановне. И сви4ригајлов који се
појављује на почетку мож4а је хтео то 4аље 4а развије међутим Сви4ригајлов заузима
4ругу улогу касније. И то је нешто што Бахтин 4аље развија, то је питање 4војника.
Сви4ригајлов је на известан начин сенка Раскољникова или његово 4руго ја, међутим
није само он него и 4уња по карактеру мајка ка4а ви4и њих 4воје 4уњи каже 4а личи на
брата. Појављују се и 4војничке ситуације Соња која се жртвује зара4 своје поро4ице ће
ро4ити мисао ко4 Раскољникова 4а је 4уња хтела 4а ура4и то исто 4а се про4а Лужину
зара4 спасења поро4ице ..и таквих свари има колико го4 хоћете, и са4 шта значи
4војништво. Није то само у4вајање, зашто 4војник служи у роману, јесам вам помињала
огле4ало мислим 4а јесам пово4ом Евгенија. Ка4 ви4ите себе у огле4алу 4а ли је то ваш
4војник. Каже Бахтин то у огле4алу ми ника4 нисмо сами то је неко наше 4руго ја које
ми процењујемо са становишта тога како желимо 4а изгле4амо у очима 4ругих љу4и.
4акле то је већ нови учесник који је присутан у том процесу гле4ања, ПОлазимо о4 тога
шта значи питање 4војника. Човек ка4а изгуби ону мембрану 4а би стварност ви4ео по
емпиријским законима чим тога нестане ми можемо 4а постанемо у4војена личност. Те
ствари нису само питање лу4ила или шизо8реније, 4војништво постоји на је4ном вишем
нивоу, то је је4на врста реверзибилности и у4вајања свега.4а ли је крајња перверзност
испразност је4ног Сви4ригајлова на известан начин могла 4а постане су4бина
Раскољникова а 4а није 4оживео ону врсту преображаја. Питање 4војништва није питање
у4војених ситуација него у4војене могућности развоја 4огађаја. Е са4 4а кажем нешто о
томе ко се како зове.

Имена ко4 4остојевског

45
Сви4ригајлов, маска која нема значење. Раскољников . Разумихин, Ти си разуман човек,
а ов4е раскол, о4бацивање бога у крајњој линији. Соња, Со8ија му4рост, света Со8ија.
Житије ћирила, па ка4а он има избор би4а Со8ију, биће важан за руске симболисте. Није
без разлога изабрао му4рост. Они који су мање препознатљиви, Лебезјатњиков, а
4остојевски ка4а прави нацрт тог јунака 4остојевски пише, о4 глагола лебезјат што на
српском значи улагивати се. Лужин, био је неки зеленаш и покварењак из живота
4остојевског , то су повезивали са Лужа значи бара. Мармела4ов, џем, ви4ите 4а он бира
таква имена и његови јунаци било по каламбуру било по звуковној сличности. Пулхерија
, Лепосава. То су ствари врло важне о разумевању света ка4а говоримо. У руској
православној црви ви се не можете крстити тек тако него само ако тог имена има у цркви.
Руси као што ми славимо славе они славе имен4ане, као што је ко4 нас светац зштитник
читаве поро4ице саборник, а он4а и поје4инца. Та врста саборности и питања постојања
по себи је важна за 4остојевског јер то о4ређује и Раскољникова. Ка4а је 4остојевски
писао својој сестричини пово4ом овога романа рекао је 4а је хтео 4а покаже како сам
констатује православне вре4ности 1) православље о4бацује срећу у ком8ору,
православље тражи срећу у стра4ању и то је нешто што ће се ов4е као питање
појављивати. Је4на о4 суштинских и4еја. Каква је структура живљења у запа4ној европи,
и4еја о срећи и са 4руге стране у рускоме православље, свака срећа се мора заслужити
стра4ањем 2) о4нос према 4ругоме питање 4а ли човек може 4а живи као ин4иви4уа сам
за себе , оно што Раскољников не може 4а живи сам , пкушајте 4а свој живот замислите
као 4а сте потпуно сами, 4акле то је оно што је је4но о4 важних питања постојања.

Зауставићемо се на идејним поставкама овога дела. Кад погледате роман ви ћете видети
да овај роман нарацију твоји на том детективском и мелодрамском заплету има и
социјалну подлог али истовремено да његова суштина није у томе него је његова суштина
управо у идејама које покреће. дијалог је основни вид изношења идеја у овом роману.
две најважније тачке тих разговора где се предочавају пре свега оне идеје зашто је
Раскољников учинио убиство у онтолошком смислу и друга идеја како је он успео да
изађе из тог лавиринта злочина. Где је идеолошки и ФилозоФски. Не треба поменути
само Наполеона него и остале које помиње Раскољников, препричавање предговора на
испиту није довољно. Треба увек на испиту писати на основу свог читања романа.
Суштинска идеолошка места разговр са ПорФиријем и чланак. Имајте у виду да се ти
проблеми његове идологије, његове мотивације размишљања и на нивоу подсвесног и на
нивоу свесног као лајтмотиви развијају током читавог романа. Препоручујем вам Мориса
Максимилијана који је писао о достојевском, он има неколико делова, врло је добро, њега
нема у литератури. Леонид Грозман је такође јако добар. Обе књиге се зову тако само
достојевски. Молим вас и кумим и преклињем немојте читати Милосава Бабића. И
поменућу нешто о преводима, има оних цитата из Пушкина где се оно ниже биће помиње
као твар као створење дражашћаја уздрхтала, и свугде је преведено различито, није ни
чудо што је сви помињу као ваш, и она се помиње као метаФора о нижим бићима, али то
није суштина ове поделе, не помињите ваш као Милосав Бабовић. Моје је да вам то
кажем. да се вратимо на оно што је важно.

46
да кроз дијалог дођемо до тога зашто је Раскољников починио убиство. Ми када њега
видимо на самом почетку врло много читалац прати кроз његову личну свест и такође
читалац све до једног тренутка још увек није увучен у причу да главни јунак има намеру
да убије Аљону Ивановну. дакле када читалац то сазнаје. То вам је све читање романа.
Он заправо када иде када се враћа, када је већ ишао да направи тзв пробу он се пита да
ли ће мени успети ово, и онда повратку долази у крчму Кристална палата. И ту слуша
разговор два студента који причају о баби и кажу- коме она треба на овом свету. Као у
Браћи Карамазовима када узвикне- Зашто треба да живи такав човек. Шта кажу. Та баба
је зеленашица она узима за себе велике проценте, она никоме ништа не чини добро. То
је она аритметика, један живот спасио би хиљду то је сад размишљање неко. Он после
тог разговора сретне неког пијанца Мармеладова који му исприча о свом тешком
социјалном и економском положају и очигледно је да та прича страшно потресе
Раскољникова јер ми то знамо када он после дође да потражи Соњу он њој каже оног
трена када сам чуо товга оца ја сам решио да се теби исповедим, да покуша да са њом
начини неку врсту искупљења. Он одлази кући и добија писму, у том писму мајка му
пише како је дуња била гувернанта у кући МарФе петровне и Свидригајлов који је
насртао на њу или сексуално узмениравао. Онда су њу понизили страшно. Касније ћемо
видети какав је карактер МарФе петровне, она је дуњу избацила по киши и дуња је са све
својим стварима ишла по вароши и киснула. То је прво то срашно понижења, о на је ни
због чега била понижена. Онда је Свидригајлов показао његово писмо. Она је покушала
њега и да поправи да га преврати, и он реши да јој се одужи тако што ће јој наћи женика
Лужина. Она је шетала шетала једне ноћи и рекла хоћу удајем се, шта је поента она
Лужина не воли него она хоће да направи исти потез који је направила Соња. Каква је
разлика у Соњиној жртви и дуњиној жртви. Са становишта јавног мњења дуњина жртва
је прихватљива а Соњина није. Али у чему је разлика када говоримо о психолошкој
мотивација, Соњу маћеха тера а дуњу мајка није терала, али то је опет са стране, али
хајде да говоримо психолошки. Соња се јако каје због свог посла али се не каје што је
постала проститутка да би издржавала своју породицу, она преузима одговорност, она се
каје због греха али се не каје због понижења Она зна да чини добро она се не носи са
гордошћу јер да је она горда жена и особа она не би могла да носи на тај начин а дуња је
горда , ако говоримо о хришћанском законику први грех је гордост , то је врло важно.
Говоримо о том крајњем индивидуализму који је незамислив без гордости. Морам још
једну ствар да вам кажем ви сте свакако чули за Владету, једном када сам са њим
разговарала, рекао је да гордост није тако важна када је у питању психички и психолошки
развој нарочито младога човека, гордост са сазревањем може да буде лимитиран док
осећање ниже вредности не постојање гордости и психолошком смислу може да буде
јако штетно. Они који осећају гордост не као врлину него као ману имају велике шансе
да постану честити људи. И у овом погледу је очигледно и достојевски је о тврдио и
сваккао знао да пут ка покајању и преображењу може ићи управо кроз умањивања те
гордости ако тога нема изостаће оно што чини суштину самога романа и борбу против
самога себе против гордости, ја па ја рационалног егоизма како би рекао Чернишевски.
На неколико места ће се у роману повући знак једнакости између Раскољникова и сестре
баш управо због те њихове гордости. да се вратимо на постављање тих проблема, писмо
од мајке свест о томе да би дуња урадила исто оно што је Мармеладов причао о Соњи,

47
Раскољников то у том трену препознаје. И још једном каже ја сам осећао то , осећао сам
да ми је тај дан кобан судбински, он излази и после разних лутања и пролази поред двоје
људи који се договарају око тога како ће Лизавету млађу сестру Аљоне Ивановне коју
она малтретира, и како ће наручити да дође код њих у 7 сати и тако је он закључио како
ће Аљона тада бити сама, и зато каже да је тај дан био коман да није он све то чуо можда
од свега тога ништа не би било урађено . Какв је тај сан он сања бунца, посебно су
занимљиви снови које сања Свидригајлов али ови снови јесу свакако врло упечатљив и
погледајте коментар приповедача- људи када су психички напрегнути обично сањају
тако живописне снове који као да се дешавају стварно. Е сад хајде да видимо какав је тај
сан. Када са оцем иде и поред неке крчме види како малтретирају теретног малог коњу и
сви седе на те таљиге, и највиче муче Миколка или НИколка Кочијаш у сну и онај који
је признао злочин. Постоји та кобилица тај кочијаш и сви излазе и кажу хајде ти хајде ти
али она то не може више да носи. Како сада то да тумачимо наравно реч је о терету али
какав је то терет , то је терет који стално њој причињавају нови и нови људи није реч о
било какавом терету. Терет који људи стављају том неком неком недужном створењу
твар дражашчаја. (могла бих да видим како се то пише на руском) е сад како изгледају
ти људи, они изгледају зверски, са искривљеним лицима гротескно на неки
начин,Људска маса, човечанство наноси зло. И он хоће да јој помогне али у томе не
успева и страшно је занимљив поглед њен као жртве то ће бити поглед који ће касније
бити Соња и Лизавета. Шта сам хтела да кажем, то ћете видети и другде код достојевског
да ни један поступак није дат праволинијски, колико нивоа психолошких на ниву
мотивације његовог злочина. Када достојевски пише он каже хоћу да дам психолошки
портрет злочинца , хоћу да видим како долази до злочина. Често достојевски оног ко је
починио убиство приказује као душевно оболелог дакле не скроз било у ком смислу има
неку врсту болести. И раскољников је у лошем стању пада у грозницу, немаштина,
саосећање према ближњем жртве које Соња и дуња треба да поднесу, једна врста тог
терета као у сну, и наравно његова идеја. А за ту идју читалац сазнаје нешто касније. Ми
њега видимо потпуно суманутог после убиства. Како је заборавио да закљча врата па све
те ситнице треба знати, па је поново ишао на место злочина, па када је после дошао
поново у крчу па се свђао са Зосимовим око свега тога, где је стално наводио на то да је
он убица. И стално видимо то како он и хоће и неће да се одбрани од тога. Али онај
тренутак када ми почињемо да слушамо његов поглед на то , јесте када ми посматрамо
мишоловку коју поставља ПорФирије Петрович колико пута се он сусреће са њим и
колико пута овај причају о томе. Кад и како , где се срећу, први пут када га одведе
Разумихин , други пут у станици и трећи пут у соби Раскољниковљевој. И то има
одређену хришћанску симболику.Шта у крајњој линији о чему они расправљају.
ПорФирије се сети тог његовог чланка за који Раскољников није ни знао да је изашао па
ће касније тај чланак читати Разумихин. Шта је суштина тог чланка. Није само Наполеон!
Психолошки портрет тих виших људи. Они врло подсећају на оне надљуди о којима је
писао Ниче. Још једна ствар је ту доста важна значи ово је питање законодавства, питање
уређења државне правде и зато не без разлога овде је само један војсковођа, онда се
помињу два научника Њутн и Хедгард помињу се законодавски Ликур и Соломон,
законодавски су такође важни. држава се прави по једној одређеној правичности и то је
како да вам кажем једно уверење датога доба, да други морају бити спремни да

48
човечанство воде ка напретку, једни који воде ка напретку једни који ратују, једни који
преписују законе и једни који смишљају добра дела и не без разлога он наводи оне који
доносе практичну корист зашто он каже да је то битно да би се постигла добробит за
човечнаство. Он овде поставља важно питање које ће и код Ивана Карамазова бити
заступљено а то је-какав је однос тог човека који хоће да усрећи човечанство према том
човеку и према свим људима. да ли је он човекољубац или човекомрзац, то је однос према
ближњем. Један стих из Евгенија.- ко је живео и мислио тај не може у души а да не
презире људе. То је оно што је важно, мислећи човек презире живе људе, презире људе.
Погледајте све војсковође, то је оно што је важно ти хоћеш да учиниш човеку добро али
не волиш га као човека. Како се дијалог наставља. ( једна колегиница је све баш лепо
објаснила и Тања је похвалила искрено, колегиница је исто све испричала повезано и до
детаља такве одговоре Тања увек похвали) Како ПорФирије пита Раскољникова, а да
нисте ви малкице макар, макар мало помислили да сте ви онај необични човек и сад овај
Раскољников већ полако види да је ухваћен у замку. И дешава се суштинска ствар пита
га да ли верује у Бога , верује ли у Лазарево васкрсење, верује ли у живо после смрти и
Раскољников каже да верује. Три пута га пита, занте ко се три пута .Раскољников се ни
једном бога одрекао није и оно што јесте суштина овде се поставља као васкрснуце
Лазарево зашто је оно овде суштина. И зашто он од Соње тражи да му она чита баш тај
део, где се оно налази у ком јеванђељу По Јовану, а зашзо у њему, постоје четири
јеванђеља и три су синоптичка а једно није , синоптичко значи да је синопсис оно што је
срж, постоји нешто што су почетни стиови, прва три јеванђеља канонска по Марку по
Матеји и по Луки, њих обједињује једна биограФска Форма, житијна Форма, која
подразумева и оно што је било пре Христа, и оно што је наговестило његово рођење
његов живот његово распеће. Јванђеље по Јовану разматра ону врсту нелагоде и среће
коју човек осећа након што је прихватио хришћанство када му се оно обзнанило. Зато и
он почиње о питању о стварању света и зашто је важна реч и зашто је реч Бог, како је
овај Јован на почетку овага јеванђеља. Шта та врста нелагоде тражи од човека. Знате када
је било Лазарево васкрснуће, недељу дана пре Васкрса, то је последње и највеће
Христово чудо. И не без разлога то је оно чудо које подразумева чудо новог рађања и
васкрснућа. Христ долази код кога пре него што ће отићи у Јерусалим, долази код две
сестре које се зову Марта и Марија које ће не без разлога њега прво видети њима ће се
прво открити васкрснуће, одлази код њих и оне му кажу учини чудо брат је умро иако је
три дана био мртав и он одлази тамо , јевреји су своје покојнике сахрањивали у пећинама,
и они му кажу не отварај пећину јер Лазар ту три дана лежи мртав и он отвара пећину и
каже му Лазаре изиђи и Лазар изађе, то је то прво и највеће чудо, како да вам кажем
,јеванђеља треба читати на једном духовном и метаФизичком нивоу јер данас ако
кренемо дословно претворићемо се у неког ђавоља. Ово је једна врста изазова коју
доноси Христ, он је као што знате разапет на крст и као што каже један јунак код Чехова
–и он није радо ишао да буде разапет на крст и он је у кестеновском врту клеко и молио
се господу да га мимоиђе та чаша. Христ зна шта ће му се десити и да ће га неко издати
али не ид радосно некако би да и он тај део његовог човековог бића не иде радо али он
зна да се то мора десити. Али и он као и Соња ставља ставља крст страдања на своја
плећа видите јесте разлика само у погрешкама, Исус није грешио он је послат само као
син да донесе могућност човековог спасења, али шта се очекује од човека да би до

49
спасења дошао, као што каже приповедач из записа из подземља како се и овде стално
помиње –једно биће које је саткано од великих антиномија, човек је саткан уме и да воли
и да мрзи уме да учини добро али још више и зло, такав човек , опрости му грехе и вољне
и невољне као што се каже на опелу. Али грех си починио. Шта заправо онда значи
васкрснуће Лазарево и поновити Христов пут што би рекао достојевски, хлеб није оно
што човека чини живим него његова душа, да би човек васкрсао он мора да понови пут
страдања. Страдање и патња као пут ка мудрости и сопственој срећи то постоји и ван
хришћанске традиције. Као што се у Орестији каже на крају-патњама се памет стиче,јер
он убио своју мајку али му бива опроштено морао је да прође кроз пакао страдања. То је
оно што повезује хришћанску трдицију са грчком ФилозоФијом и традицијом. Исак
Сирин кога ће достојевски много цитирати његово житије у роману Браћа Карамазови
каже да нема злочина који не може бити покајан осим оног злочина који није раскајан.
Нема страшног злочина који личним страдањем не може да се окаје. Шта му каже Соња
она се прво ужасне али шта му каже, изађи и поклони се земљи, изађи на раскрсницу
поклони се на све четири стране , то је пре свега јавно признање, значи избори се са
својом гордошћу. Е сад наравно достојевски то отприлике псиолошки постваља, стално
Раскољникова поставља у такву ситуацију да се пита. Ми и у тренутку када се он одлучи
да призна не видимо да је он све то потпуно прихватио , не видимо право покајање. Њега
шта води ка покајању на крају романа, љубав, љубав према ближњем. Мене овај епилог
страшно наљути. Има једна књига Виктора Шкловског која је посвећена и овоме роману
зове се За и против, посвећена је достојевском. Али цитира један део који је везан за
романе Валтера Скота, који каже сваки епилог подсећа ме на онај чај који моја жена није
волела зелени чај, тамо има много шећера и мало чаја. Све некако мислим да би било
боље да није било ових епилога. То је нарочита врста потребе да достојевски каже како
треба мислити куда треба ићи. Још једна ствар, колико овде можемо говорити о
мелодрами колико можемо говорити о еротској љубави Соње и Ракољникова, какав је то
тип љубави. Њих је, он је јуродив, они су људи бога ради, они се одричу имања свега се
одричу и живе у потпуној анонимности, њих зближава питање страдања, истовремено
њихова љубав је више библијскога порекла и то новозаветна. Када говоримо о Соња она
не може да буде у психолошком смислу Ракољников куд и камо више може, и она и
Лизавета не може ме нико убедити да оне живе тако невине, мора бити барем неког
огорчења, а на шта оне личе, на један модел хришћанскога греха блуда који се може
окајати. Свакако је важно питање важно за све јунакиње достојевског, као што је рецимо
и Грушењка. Отац Зосима има ту неку своју лектиру, и једна од омиљених је житије
Марије Египћанке. Нешто што је доста важно је питање Марије Египћанке. Она је била
проститутка која се покајала, суштина јесте, такође вас подсећам да је проблем
проституције јако важно питање у библији, знате ко су следбеници Исусиви и шта се
њима говори, ко је био Марко, Петар..јел знате шта су они били, Матеј је био цариник
зеленаш, Марија Магдалена бил је проститутка, и шта каже Исус њима ја сам као лекар
који долази да лечи душе грешника. Марија Египћанка подвизивала се у 3 веку житије је
настало негде у д , државе Јерменија и Грузија. Марија се подвизивала у Сирији. Она је,
прича о њој је чак и на литерарном нивоу занимљива њено житије бележи човек који је
чуо другог човека њену исповест. Тај који бележи зове се Зосима а чуо је од СоФронија,
и сад почиње заправо тако што је СоФроније од почетка био неко које живео са жељом

50
да се посвети Богу и ни један грех није починио пре него што се замонашио и онда је чуо
да постоји та светитељка жена која се тако подвиже у пустињи и он је тражи (Марији) и
она му говори како је до свега тога дошло, њихов сусрет је занимљив, она је била
проститутка али се тиме бавила из личног задовољства. Када је кренула на брод у
Александији ишла је само зато да нађе клијенте каже ради благотробија чрева , то је
занимљив моменат, онда долазе на велики Богородичин празник у цркву али нека сила
је спречава да уђе у цркву она се помоли Марији са обећањем да се више неће бавити
тиме, уђе у цркву и онда се догоди њен преображај. СоФроније каже да је тад схватио
зашто никада не може доспети до потпуне светости, зато што онај ко је грешио осетио
сласт греха и порока зна чега се одриче и утолико је његово покајање дубље и ближе
Богу, то је покајање страдања много више од онога који није грешио . Сетите се
каменовања, када они хоће да каменују ону жену и када он каже камен може да баци само
онај који нема греха и наравно таквих нема, то је оно што достојевски покушава да стави
а много више ће тога ставити о Злочину и казни.

И сада ћу почети да говорим и о Браћи Карамазовима јер нас чека и следећи час, једну
личност не можемо да пропустимо. Свидригајлов. Ко је свидригајлов, онај који не може
да се покаје, и то је онај пут који њега води ка самоубиству. Он је неки парњак
Раскољникову, јер он Раскољникову каже да то што је он убио своју жену, што је признао
да је вероватно силовао једну девојчицу па је онда убио, што се појављује читав низ
грехова који су више него одвратни заправо указује на то да је оно што је Раскољников
урадио са идејом заправо ништа не мења, и долазимо до суштинског питања, овог ћемо
да жртвујемо зарад сто или хиљада срећа, и ко има право да то каже. То каже Соњи он
кад каже види какав је овај Лужин јел он више вреди или ти више вредиш, али Соња каже
није на мени да ја то судим ко има право да узме мач правде у своје руке, само Бог, а ми
сви обични смртници, твари , креатуре, уздрхтала креатура, честица, ми смо божија
честица и ми морамо да пронађемо морални закон у себи и да се повинујемо тим
законима. Још нешто што је увек јако важно и оно што поставаља достојевски, може ли
се сопствена срећа градити на несрећи других. Још једна ствар да ли је онај који је
починио убиство или грех да ли може да прође некажњено, не може , а како ћемо пронаћи
милосрђе и праведност. Каже у једном од нешто чиме се завршава ај агон у орестији када
се појављују различите богиње правде која каже милосрђе је сила божанства, у сваком
случају треба казнити али та казна мора бити на известан начин , и у грчкој трагедији и
у хришћанству моћ виших сила, оно што је трансцедентно. Неки део уређења света у
коме живимо, трагично уређење света. О том свету је писао и у браћи Карамазовима.
Чистилиште које постоји само у католичкој цркви не постоји код православаца. Постоји
читав низ пројеката који се баве разликама између једног и другог типа хришћанства са
становишта архетипова. О томе се суштински ради и достојевски води врло љуту
полемику са концепцијом католичке цркве, то је много више преузела протестанстка
црква они укидају ту идеју чуда у духовном смислу а користе га у практичном смислу.
Не можеш да платиш свој грех ничим другим него споственим страдањем и то је много
ближе првобитном хришћанству које је било дисквалиФиковано захваљујући цркви. Већ
канонизовано јеванђеље је у много чему ФалсиФикат можете да претпоставите било је

51
много више јеванђеља...свеједно вратимо се на психологију и на оно што нас обавезује
као читаоце.

Идеја у дубинском смислу је да човек макар мало буде бољи. достојевски није баш имао
лаган живот и да је био јако болестан браћу карамзове је писао као последњи роман у
свом животу, пре тога је написао изванредне многе романе. 59 идион, 72 зли дуси, 76
младић, и овај роман почиње да се објављује 1880 године излази у наставцима исто у
руском веснику, као и роман зич , и 1881 излази у Фебруару као целокупно издање ,и
после тога достојевски умире. 1878 године је направио некакву белешку где је рекао
отприлике шта пред њим стоји шта још све треба да запише и рекао је да треба да живи
још неких 10 година с обзиром на све моје болести и на све моје муке имам немеру да
напиешем житије великог грешника, и то је вероватно нешто што је требало да буде
његова биограФија, сви биограФи ће своја дела насловљавати овим називом, хтео је
такође да направи житије исуса христа. Роман са овим насловом Јеванђеље по Исусу
Христу знате ли да је неко објавио има један савршен португалски писац, писац се зове
Жозе Сарамаго. Нобеловац. Иначе су му сјајни сви романи. Ово може бити мени
нардражи романи. Живот и смрт Рикарда Рејше, ова двар омана су апсолутно
изванредни. Желео је да напише и руски Кандид, једно доста важно питање које се
покреће у овом роману. Како беше, која је једна од главних тема у овом роману.
Лајбницова теорија, да је овај свет најбољи могући од свих светова и ако се нешто деси
дешава се са разлогом, а ко је био Волтер, помиње ли га достојевски негде, дакле он је
рекао ааако бога нема требало би га измислити, сумња у постојање бога. Шта би то
значило, најбољи од свих могућих светова, Бог кад је стварао свет пред собом је имао
неизмерно много могућности али је створи свет најбољи од свих могућности, то је оно,
један рационалистички ФилозоФ који верују у ум. Стална поставка важна и за стари
завет и за грчку трагедију, суштинско питање зашто овај свет који је створен божјом
вољом доноси невољу толиким праведницима, д али је то тај божји свет, то је питање
теодицеје, да ли је овај свет праведан ако га је створио Бог, и то питање поставља
највише Иван Карамазов .То је то питање. да ли је овај свет најбољи могући свет и шта
је суштина теодикеје. Шта је житије ИСуса Христа, можемо ли да препознамо то негде у
овоме роману. Повратак Исуса међу људе. Где би могла да буде, Исусов поновни долазак
међу људе. Велики инквизитор, и житије великог грешника, нема ко није велики
грешник. И мића и отац и Иван, а још јел сумња хоће ли да одбаци бога, грушењка,
катарина ивановна, лиза хохлаховна и њена мама катарина, григорије, марта, и да не
набрајам даље. Постоји читав низ ту ствари које су јако јако важне.Шта је још важно.
достојевски је већ у то време читао одређене књиге, доста је за њега била важна теолошка
претпоставка једног од многих руских пустињака који се звао Тихон Здонски, и који је
читао или се мало обавестио о роману Зли дуси тамо постоји монах који се зове Тихон.
Шта је једна од ствари била у поставки Тихона Здонског, човек треба да буде једна врста
интегралнога бића целовито сврсисходно биће, могућа хармонија између аутономија
између душе и тела. Још нешто што је много важно и што се одређује као појам
митарства, митарства човекове душе, њих има 17 можете погледати, то је једна врста
чистилишта, када човекова душа задобија неку другу врсту квалитета, да би заслужила
мсто међу праведницима на небу, помињу се Мићина митарства у самоме роману. Шта

52
је још од тих идејних поставки важно ФилозоФија Николаја Фјодоова, то је један од
рускх ФилозоФа и Сократа, и ни једну своју мисао није записао, и своје име није записао,
али он је сада врло познат и превођен на српски језек имао је поклонике који си
записивали и њега објавили. Он поставља суштинско питање односа потомака према
прецима и прави разлику између животиња и људи како каже нагон матерински постоји
код животиња ради одржавања врсте, када дете одрасте већ заборављају на њих а
Фјодоров указује да потомци воле своје претке једино ако су људи, потомак је везан за
претке искључиво на духовном нивоу због љубави, он не зависи од њега.не без разлога
он покреће ову тему, лако ћете волети родитеља, али који би родитељ могао да се воли
овде у овом роману, али можемо рећи, како волети Фјодора павловича, свог оца Фјодора
павловича и поставља, и достојевски је имао једног оца који је врло личио, Николај
Фјодоров покреће важно питање енергије љубави, потомци су ти који својом љубави
могу да обезбеде васкрснуће својих предака.Он има чак неке визије како ће летећи
ковчези али ево ако вас интересује можете читати.

Шта је још важно. Шта можемо да видимо у овој поставци. Има ли неки немчаки писац
кога он непрестано цитира. Шилер. Када се појави Мића он рецитује једну песму која је
данас нећете веровати химна европске уније. Ода радости. Не без разлога. Али се
цитирају и Шилерове драме, цитира се рецимо драма разбојници о њој сам говорила на
почетку, и у много чему се цитира драма дон Карлос која покреће однос између оца и
сина. дон карлос покреће и проблем пријатељства. И покреће проблем слободе и
слободне воље, то је важно за све његове поставке. да ли постоје неки религиозни списи
који су јако важни, Јеванђеље Јованово, цитат који стоји на почетку роману- заиста
заиста вам кажем ако пшенично зрно...Шта то значи. Како ово са хришћанског
становишта значило. Лична жртва, то је то. Све те параболе отварају много значења. То
је нека врста хришћанскога парадокса. То је та врста нелагоде. Онда читав низ цитата из
дневне штампе.Онда читав низ цитата из различитих апокриФа. завршетак романа
Кирилович, кога цитира, једног од главних писаца Гогољ, гогољ се цитира колико год
хоћете. Постоји читав низ правних списа. И да се зауставимо овде. И сада само да уведем
читаву ту причу.

Роман је згуснут све се дешава у једно одређено време. достојевски враћа читаву причу
уназад и каже ја сам био хроничар,неко са стране. И онда просто износи шта се дешавало.
Тај хроничар каже све се дешавало у граду за који морам да вам кажем да је много
срамотно да вам наведем како се зове. И онда каже зове се тор или обор, онај који је
отворен. То је једна врста те стоке. друга став доста важна, увођење стараца из оптине
пустиње то је важно светилиште у Русији, да су се грешници покајали , разбојник опта,
она је била за време европеизације када се русија окренула западу.не без разлога овде се
супротстављау виђења католичке и истошне цркве који није био само на нивоу русије и
европе него унутар самога рускога човека, руског појединца. Али да је одређени број
прешао у католичанство него је прихватио модел. Као што каже Лебезјатњиков у роману
злочин и Казна ја признајем само једну реч то је корист . Питање страдања деце. Питање
зашто деца која још нису згрешила страдају. Воај роман има да говора на крау суђење
Мићи и други који говори Аљоша Карамазов.

53
Браћа Карамазови

Питање саборности, једна врста заједништва. Категорија која се везује за православно

хришћанство, подразумева не појединачно него спасење свих. Јел зна неко од вас шта је
ипостасија – то је одрицање од Бога. долазимо до те важне ствари многи греше и одричу
се од бога али неки греше а не одричу се. Наравно један који се одриче је Иван. Када је
говорио о свом роману у писму достојевски каже да је овај роман посвећен једној врсти
анархизма, како каже они одбацују Бога али не обацују божју творевину, овај свет.
Одбацују свет који по њима није праведан зато што пате недужни. Сад идемо полако у
сам садржај романа. Указивање на основне црте. Роман је условно речено посвећен
породичним проблемима, и на известан начин достојевски почиње ову причу имајуи у
вид читав низ догађаја и тендеција у Русији овога доба. Он почиње причу о породици
Карамазових на врло необичан начин .Говориће о читавом том месту а затим и о
проблему стараца. Постоје две врсте монаха. Старац Зосима слави живот и радост док је
отац ферапонт стално везан ланцима свигде види ђаволе. Тај ђаво се појављује и негде
пред крај романа у дијалогу са Иваном Карамзовим . Читац ће бити у неизвесности да ли
се ђаво заиста појавио или није. Питање постојања бога и ђавола јако дубоко питање.
Ако је Бог створио овај свет поставља се и питање где је ђаво у свему томе. Стари завет
ђавола не познаје за разлику од новога завета. Варирање теме о Богу и Ђаволу. Ако је
Бог створио човека према свом обличју онда је човек створио Ђавола према своме. Шта
каже сатана када се јави Ивану- ја сам ђаво и ништа људско није ми страно.

Скуп у манастиру, фјодор са синовима који су се сакупили ради помирења. Петар

МИусов који је рођак димитрија карамазова преко мајке. Ми овде већ имамо различите
типове рускога човека. (јодор је апсолутни развратник, будала, пајац, носилац
апсолутнога зла, сладоснастрик. Са кесама испод очију, подбрадак и пун похоте. Не само
да је одбацио своје синове, он је и зеленаш, он је и силовао јуродиву Лизавету
Смрадлјиву. Иван као ии Растињак око убиства каже и да или не а заправо зна шта ће се
десити. димитрије брат из првог брака је апсолутни распусник, али ипак иде путем
покајања. У једном од својих писама достојевски за њега каже да је типичан руски човек.
достојевски за њега каже он је типичан руски човек. димитрије је распусник пијаница
женскарош покварењак али има меру за разлику од свог оца. димитрију припада
наследство по мајци и покреће се то питање спора са оцем око тог новца , да ли је фјодор
опљачкао Митју или није. димитрије је био официр живео је у неком гарнизону и понаша
се крајње распусно, скреће пажњу на себе пре свега скандалима. Отац Катарине
Ивановне држи књуч од благајне и државни новац повремено уме да да у неку врсту
зеленашења да се то мало провуче кроз тржиште па да се обогати на тај начин. У тренутку
се пошаље инспекција да се уради ревизија те касе и у том тренутку новца нема. И онда
он тада даје новац Катарини, а она одлази да му се прода да буде његова конкубина.
Међутим шта се деси . Она дође по паре, Мића јој да новац али га у том трену неки осећај
спречи да не буде свиња до краја. И ту почиње његова голгота, Катарина Ивановна хоће
да га преорати она постаје његова вереница и то ствара једну страшну напетост између
њих двоје. Мића каже- не воли она мене него она воли своју гордост. Она воли своју
жртву. Тај ће заплет добити још више на значају јер се појављује још неко ко има

54
претензија према катарини Ивановној то је иван али ће исто тако дгобити још један
заплет. Митја заљубљен у локалу зеленашицу и полупроститутку Грушењку у коју је
такође заљубљен фјодор павлович. Катарина Ивановна зове Грушењку код себе па је
љуби у ручицу и све је фино, то је опет њена гордост. И грушењка каже е ја баш тебе
нећу да пољубим и настане хистерија. Има много мелодрамских заплета. Ту је и Иван
карамазов језуита по много чему у начину размишљања. Иван пре свега поставља питање
правде овога света. Аљоша Карамазов врло личи на своју мајку која је на граници да буде
јуродива , она је искрено и дубоко била религиозна, остаје тајна како је она постала
фјодорова жена, аљоша је дошао да нађе гроб своје мајке али је истовремено решио да
се посвети Богу и постао искушеник а духовник му је отац Зосима. Аљошу воли зато што
га подсећа на брата Маркела. Скуп у манастиру заврсице се сукобом између оца и Митје.
Митја ће чак потегнути и руку једном на фјодора. Петар Миусов питање западњаштва и
погледа на Европу. Петар Миусов је тзв западњак. Он сматра да је Русија једна јако
заостала земља. Све што је у њој постигнуто постигнуто је захваљујући утицајима са
запада. То ће доћи у први план у тренутку када буде суђење, где ће се појавити Иполит
Кирилович који ће одржати чувени говор.

Одломак где је реч о униженима и повређенима. Набоков каже да су наслови

достојевског водвиљски али ја у томе не видим ништа лоше. Поглавље које се зове
дечаци где је испричана једна прича која је врло важна.Иљуша коме је Митја нашкодио
посредно. Страшно је важно питање патње деце.

Сцена Разговор у соби, када отац са синовима разговара има ли бога нема ли бога. Велики
Инквизитор. Житије старца Зосиме, Ђаво Ивана Карамазова . Суђење и говор на гробу.
Говор Кириловича и Аљошин говор на гробу, све ово појединачно може доћи као питање
на испиту. На испиту треба на писати просто шта пише тамо у књизи. Важан је садржај
да се види да сте прочитали.

Иван се сусреће са Аљошом у кафани престоница и жели да се идејно представи Аљоши.

За Ивана није упитно божје постојање него божја творевина. Ми причу о великом
инквизитору не можемо да разумемо ако не видимо и оно пре и после тога. Велики
инквизитор своје право значење добија тек у Житију старца зосиме. Иван почиње причу
говорећи о дечијим сузама и разлога због којег оне настају. Све то што је о дечијим
сузама написао достојевски је пронашао у новинама ништа од тога није измислио. Једна
прича је о девојчици која није могла да контролише своје потребе па је ако би се
унередила родитељи су је атварали у мрачну просторију и њено лице мазали изметом, а
друга прича је када генерал нареди да се дечак скине до коже , тај дечак је његовг хрта
гађао каменом, и да пусти чопор хртова на дечака. А да то мајка гледа. Е сад пита Иан
шта треба урадити том човеку. Пита Иван. да ли да да ли не, апитање се поставља и да
ли мајка тог детета може да опрости, мајка која је изгубила сина. Онда следи
препричавање апокрифа ход богородице по мукама. Када богородица моли бога да свим
грешницима опрости он је пита да ли и џелатима који су исуса растргли Бог пита, да ли
и њима да опростим. достојевски је нашао онај апокриф у коме она каже да и њима треба
опростити. Она моли све анђеле да заједно клекну и да моле бога и за такве који су њеног
сина убили. Та верзија је овде апострофирана. Има један дан у години када су сви

55
грешници ослобођени казне. Али истовремено достојевски поставља питање колико је
тешко опростити. Иван каже да не може да опрости. Ако једна једина сузица дечија падне
он враћа улазницу за тај свет. Он сматра да је тај свет онда неправедан ако је саздан на
муци невиних. д9.53 И онда после свега тога исприча причу о великом инквизитору.
Зашто Шпанија 16 век и зашто Севиља. Реформација и контрареформација. Унутар цркве
се појављује тај протестантски покрет. Тада се обнавља инквизиција, тада је читав низ
људи паљен. Зато достојевски узима Севиљу 16 века јер сви моле и позивају христа. Чуда
на нахрани да слепом да вид, и највеће чудо девојчицу коју оживљава. И појављује се
велики инквизитор. Препозна христа и ухапси га. А ови што су га препознали нису
помогли. Исус одлази у затвор и он апсолутно ништа не проговара, говори само
инквизитор и тај његов монолог је бескрајно важан. Он покреће питање слободне
човекове воље. Инквизитор каже да је човек исувише слаб, једноставно треба да се
повине томе, као уздрталас творења о којима говори Раскољников. Човеку треба дати да
се добро наједе , да му се да поседовање. Он тада неће ни за шта да га буде брига. Велики
подвиг твој и засновали га на чуду ауторитету и тајни. Али се треба одмах сетити да је
та врста кушања исуса, тога свега има у библији. Када сатана куша исуса у пустињи. Та
чуда нису нужна то је само ђаволско искушење. Када ђаво каже исусу да скочи са литице
и бог ће спасити а исус неће да скочи. А затим каже претвори ово камење у хлеб, а бог
каже-не живи човек само о хлебу него и о свакој речи божјој. Оно што достојевски стално
понавља. Страдање је оно што човека највише води ка личној срећи. Срећа просто
захтева да се заслужи на известан начин.

Кана Галилејска. Је везана за смрт старца Зосиме. То је тренутак када старац умире и
очекује се да ће постати мироточиви али то изостаје и он почиње да смрди. То чудо
изостаје али се дешава следеће. Одлази љут из манастира и среће ракитина који је рођак
грушењки, и она жели да види Аљошу . Он иде код ње, он је у том трену добила писмо
од официра кога је волела пре пет година, то је такође прича повређене невиности. Она
почиње да кокетира са Аљошом и хоће да га куша. Она седне до њега и схвати у том
тренутку да је Аљоша за њу у том трену старац и тада одустане. Када одлази од ње он се
њој окреће и каже јој сестро моја и ту буде Грушњењкин прелом, она се тада преобрази.
Шаљиви апокриф о главици лука, шаљиви апокриф који је испричао достовски, једна зла
баба када је отишла богу на истину, има ли бар неко добро дело да си учинила да те
спаси, и она каже једном сам младом човеку главицу лука који је ленжао у пакленом
језеру и он је требао да се ухвати па ако се извуче живот ће ти бити спашен. Овде ће се
неколико чуда десити, Мићин преображај, чудо код Снегирјова, чудо љубави и
праштања, и све ће се то преломити кроз живот старца Зосиме. Судбина Маркела. Како
се пред смрт преобразио и рекао суштинску реченицу- свако је за све крив. То није само
наследна кривица, него и питање ипостасије одрицање од бога. Свако покајање и
преображење јесте једна врста чуда. јер покајање почива искључиво на љубави.

Како се Грушењка преобразила, као неко ко ће пратити Мићу. Како се то са њом десило.
А шта се деисло са Катарином Ивановном.

Зваршетак апологија Запада Иполита Кириловича .Аљошин говор на гробу. Завршни

говор је саборна љубав. дечаци ми ћемо се сада сви растати. Тренутак љубави нас је

56
спојио. Сви су се састали у љубави. То је љубав према ближњем и то је гарант спасења.
Иван изузима децу из те саборности, и Иљуша је нашао своје спасење. И дечак аљоша
којга је једна мајка изгубила и жалила се зосими а он јој каже буди срећна јер он је сада
са анђелима. Саборна љубав, то је оно што таје могућност спасења. до искупљења се
мора доћи страдањем, чудом преображења а не чудом претварања камена у хлеб.

Толстој

Рат и мир је апсолутно најбоља књига која је икада написана. дело које је Толстој почео
да пише негде већ од своје 17 године а имао је 82 године када је напустио живот. Био је
историјска личност. Увек је имао куражи да стане иза својих идеја ма колико оне
коштале. доживео је да буде искључен из цркве и био је апсолутно сахрањен као паганин.
Био је из јако добре и старе породице па му је то омогућило да има лакши приступ
књижевној јавности. достојевски није имао ту врсту лагодности. 1849 када је објавио
његов први мањи роман или дужа приповетка Кавкаске приче, Козаци. Захваљујући томе
што је био плебејског порекла имао је могућности да ступи у војну службу и његово
ватрено крштење је било 1855, то је пресудна година Кримски рат, тада је Русија добила
рат против Турака. Зато што су на страну Турака дојучерашњи руски савезници Енглеска
и француска. На челу француске војске био је Наполеон 3 то је у том погледу доста важно
јер је Наполеон трећи отворио јел могућности да њега Толстој доживљава као и
Наполеона другог. После тог рата на челу Русије био је цар Николај први који ће бити
одговоран за смрт и Пушкина и Љермонтова.Био је први велики диктатор, на његово
место долази Александар други који ће донети литерарну ослобађање кметова,
направиће реформу. То је имало читав низ последица. Све ово је важно за разумевање
романа. Толстој је живео историјски дах његовога доба. Нови приступ декабристи су се
вратили из прогонства будући да их је Александар декретом ослободио. И Толстој је
стално гледао на своју епоху са становишта декабриста који су се вратили из прогонства.
Када је био у рата 44 и 45 био је задужен да се бави репортерским пословима, имао је
задатак да извештава са бојишта и из тога су настале Севастопољске приче. Оне су важне
из наративних разлога. Покушава да објасни како се рат доживљава са становишта
обичног човека. Када учесници рата схвати шта значи умирати уживо, када виде реку
крви. Прикази на бојном пољу. За њега је јако било важно како се човек сусреће са својом
смрћу, једна од великих тема. Чује се шуштањ види се њен прасак, распрскавање те
гранате једног ће ранити једног ће убити. И онда се јавља инверзија онај који је рањен
мисли да ће бити убијен зато што осећа бол а онај који је већ убијен он више ништа не
осећа и мисли да ће преживети. Али оно што је важно тренутак када душа напушта тело
дешава се једна врста флеш бека, брзог прегледа кроз цео живот –ко сам био ја и шта сам
био ја.Он то приказује условно са становишта тока свести.Није џојс установио технику
тока свести него је први то учинио Толстој. Та унутрашња свест се први пут појављује у
Севастопољским причама. Шта значи ток свести. Техника приповедања која
подразумева да се унутрашња свест прикаже у вербалном облику. доброљубов је ово код
Толстоја препознао као унутрашњи монолог. Јер ток свести кад Џојса или Вирџиније
Вулф је другачији него код толстоја. Мисао није само вербална него и визуелна и звучна
и није лако ухватити ток свести, мисао није често ни логична него и асоцијативна и врло

57
често скаче са теме на тему. У тренутку када пада та граната они виде свестлост броје
своје кораке, и јавља им се прошлост у фрагментима, сећају се кога су увредили, ко је
њима остао дужан, укога су били заљубљени. Та трагика нестанка живота за њега је била
важна. Арзамаски ужас то је град у Русији и једно када се ту Толстој нашао осетио је
панични страх од смрти, па се то касније тако у историографији помињало као Арзамаски
ужас. То је итекако одредило теме његових романа. Ерос је друга његова важна тема,
имао је 1д деце шта друго да вам кажем. Софија Андрејевна је 17 пута била трудна. Имао
је и много ванбрачне деце. Он је у својим романима психолошки успео да прикаже
управо то што човека навјише жуља. Главна питања су дакле ерос и танатос, вежне теме.
Солжењицин каже да улога писца није само да бележи своја искуства него и искуства
других и то је радио Толстој. Не оно што је аутобиграфија него оно што је аутофикција.

Рат и мир настаје јако дуго. Почетак је 1862 година када се Толстој оженио. Софија не
само да је рађала децу него је и редовно преписивала његове романе. Рат и мир је сигурно
једно 50 пута преписала онако начисто. Има неколико различитих форми, верзија.

Рат и мир јесте најважнија Толстојева књига, она је нека врста прелома у његовом
животу. Роман је објављен 1869 и роман је доживо огроман успех и после тога Толстој
пише Ану Карењину 1878 или 1879, последње целовито издање 1880, тада Толстој већ
залази у озбиљне године. На једном предавању у Америци слушала сам да је он боловао
од маничне психозе. Он тада већ више није човек који може бити урачунљив. Сматрао је
да је писање једна врста гордости. Бавио се и политичком и социјалном делатношћу.
Стално је имао неке активности. Иако је сматрао да је писање гордост никада није
потпуно одустао од писања. Средином осамдесетих написао је велелепну приповетку
Смрт Ивана Иљича. Ту су и приповетке Отац Сергије и Кројцерова Соната. Роман
Васкрсење.

Основне одлике његовог стваралаштва или начелно његове поетике. Толстој је писац
који је некако више који је волео велику форму. Рат и мир обухвата неких 20 или 25
година а све је објединио у целину. По ком датуму мужемо да одредимо Ану Карењину,
по томе што је вронски кренуо у рат 1876. То је време када се одигравају догађаји.
Третирање време у роману није третирање време хроничара или историчара него по
неком свом осећању времена, тако је шкловски утврдио да је у карењиној једна година
прогутана. Године у Карењиној, паралелне приче у којима је Ана, Кити и Љевин потпуно
се по броју месеци разилазе. Али читалац то не може да осети. Постоји унутрашње
дубоко разумевање времена. То нам је упечатљиво зато што се протицање времена не
везује за простор као такав него за јунаке. То је важно. Ми пратимо јунаке и кроз њиов
доживљај времена посматрамо. Појам хронотопа. Бахтинова теорија појма хронотопа.
Хронотом јесте нека врста односа простора и времена у динамичном односу. Хронотоп
је оно што твори роман. На бахтина је утицала Ајнштајнова теорија релативитета.
Питање субјективног осећања времена. И у физичком смислу маса се мења кроз поток
времена, промена масе у кретању то је оно што је важно. Мери се маса, маса није иста
ако стоји и ако се креће. То је оно што је јако важно. То није питање само нашег
доживљаја. Хронотоп није статична него управо динамична ствар. Релативност протока
времена о томе можемо говорити поводом Толстоја. Бахтин када помиње хронотоп

58
мисли на оно што је суштина књижевности као такве те по њему књижевност спада у
просторно временске уметности. О хронотопу можемо говорити и са становишта сижеа.
Хронотоп пута али ће говорити и о хронотопу салона. Толстојев хронотоп железнице.
Хронотоп салона, као што рецимо почиње Рат и мир, хроноп салона окупља пресек
одређењих мишљења захваљујући представницима одређених друштва, реч је дакле о
1ф05 години. Пре него што је почео рати, ви ћете у повечерју код ане Павловне Шерер,
имаћете одмах представу о томе који су све јунаци укључени, какав је њихов однос, о
ком добу је реч, какав је однос учесника према владајућим идејама. Хронотоп железнице
може да окупи људе из различитих класа и круга и оно што је јако важно, даје могућност
и пресека различитих људи. Овде је у рату и миру бити рат и заробљеништво када ће
Пјер имати могућност да се сусретне са Платоном Каратајевим што ће бити јако важно у
одређеним ситуацијама. Који би био хронотоп савремених серија –болница и судница.
Мање више се серије или заплети везују или за један или за другу, јер они омогућавају
мноштво заплета. То су хронотопи животнога карактера. Како ћете да прикажете живот
у његовом тоталитету. Колико има породица којима наратор посвећује пажњу. Рат и
Мир: Породица Ростових , Безухових, Болконски, Курагин. друбецки, Берг... Са
нагласком на Болконске и Ростове. Сад он их спаја. А у Ани Карењиној: Облонски,
Шчербацки, Карењини, Вронски, Лидија Ивановна. Како њих спаја Толстој –
породичним и пријатељским везама а неки пут и по систему случајности рецимо Ростови
и Болконски нису породице истог традицијског статуса. Ана дурбецка је најбоља
пријатељица старе грофице. Ако имате те линије онда их је лако руководити. Толстој
своје романе не води драмском напетошћу као код достојевског, Толстој смирује. Имате
и биографски хронотом, али имате и хронотоп свакодневице који је врло важан за
Толстоја. У свакодневици се ствари разблажују није напето, биће ствари које су
занимљиве. Постоји оно што је нека врста спуштања приповедне тензије, управо то њему
омогућава да улази у психологију свакога човека. Он на известан начин даје различите
карактере. Нађите јунаке који су двојници. Није случај као код достојевског. Испуњени
и плошни карактери, карактери код толастоја су испуњени. дубоко поверење са
читаоцием. Шкловски ће написати књигу Енергија заблуде. Нашао је у Толстојевим
дневницима тај израз. Зашто ми његове романе читамо као да су стварни, зашто ми
његове јунако доживљавамо као људе. Литература која је добра увуче нас у тај свет у
коме почињемо да живимо. Препоручујем вам да читате и елену феранте. Она је
наследница Толстоја апсолутно. да су јунаци уверљиви. Још ћу скренути пажњу на неке
одлике које карактеришу његову прозу. Има нешто што се зове, Шкловски је детаљно
писао о томе, он помиње један појам који ће дуго бити један од важнијих теоријских
критеријама, појам онеобичавања или очуђавања. Ви се сећате када Ана већ заљубљена
долази из Москве у Петрограда она прво види на своме мужу уши. Грофица Лиза
болконски ,њена наусница брчићи. Израз лица- шта ми то радите, израз лица на самрти,
ап ће и њен син имати ту карактеристику. Марија Болконски њене очи, сва је ружна а
њене очи су лепе. А Анреју Болконском мале беле руке. Ана када види Алексеја на
станици каже боже као да му уши држе шешир. Како шкловски о томе пише то је
онеобичавање. Прочитаћу вам тај карактеристичан моменат када је Наташа у позоришту.
Видећете како она гледа представу без прихватања позоришне конвенције и шта сада све
то значи. У сваком случају оно што хоћу кажем много ствари се постижу онеобичавањем.

59
Шкловски начелно полази од тога да је књижевност сума поступака. Читалац се често
навикне на читање дела која су писана по тој отежаној форми и прихвата то аутоматски.
По аутоматизму опажања. А онда се појави велики уметник који ће изменити очекивање
читаоца, изневеравање хоризонта очекивања. Треба приказати неки догађај као нпр рат
са становишта некога ко никада у рату није био. Видећете ватрено крштење Николаја
Ростова.Приказ Бородинске битке са становишта Пјера Безухова. друга ствар је Наташа
у позоришту, Наташа није први пут у позоришту. Оно што је важно,Шкловски мисли да
је промена поступака гарант еволуције књижевности. Има више значења онеобичавање.
Од тог појма ће се касније створити читав низ појмова. Развиће се приповедне фигуре. У
роману је врло важно знати са чијег је становишта нешто приказано, каже се тачка
гледишта каже се фокализација, и то је посебно важно за флобера. Али је јако важно и за
толстоја и за достојевског. Борис Суспенски Поетика композиције, ја вам ту књигу
препоручујем што се тога тиче. Највећи број прмера узима из Рата и Мира и Браћа
Карамазови. Нике важно ко посмотра него како посматра када и на који начин то
предочава. Постоји маркирање појединих речи. Видите колико је тостој податан за те
врсте анализа али и као идеолошки приповедач. Он је јако веровао у могућност
преображаја човека и зато његови јунаци нису статични, ни један јунак није приказан
исти на почетку и на крају, чак и ако нема озарења и преображаја као код љевина,
Наташе, пјера, ипак и кад нема преображаја јунаци нису исти.

Рат и мир

Почео је да пише, важна је чињеница када почиње и када се завршава роман, роман
почиње 1ф05 крај августа и почетак септембра важно је јер то је први тренутак када се
руска царска војска прикључује алијанси у борби против Наполеона. А када се завршава
роман- Који је средишњи историјски догађај у овоме роману француско руски рат година
1ф12 и он иначе зове велики отаџбински рат. Завршава се победом руске војске. 1ф2 и
неке, наговештава се да би неко од чланова породице мога да уђе у идеолошки сукоб,
Пјер и Николај шта то наговештава, десио се устанак декабриста. 1ф25, неколико
племића , узак круг официра. Нису хтели, тражили су грађанске слободе не за себе. Неки
су били вешани неки су били прогнани, сви пушкинови блиски пријатељи су били у
декабристичком покрету. То је тип интелектуалаца и племића. Један од њих је био и
Петар чадајев. То је била једна врло тоталитарна власт. Толстој рат и мир посматра са
становишта тих декабриста, и не без разлога, заправо тај сукоб између Пјера и Николаја
завршава, наговештава шта ће бити. Ко би био међу декабристи,а Пјер. И мали Никола
који гледа у пјера заљубљено, а Николаја никако не воли. То је једна врста тематике. Он
је имао идеју да наративно прикаже руску историју прве половине 19 века. И гледа са
становишта декабристичке побуне и са становишта по ономе што он јесте по своме
уверењу. Сачувана је његова приповетка декабристи. Њему је то било важно да опише
велики успер руске војске али са становишта два ратна неуспеха- то је сам Толстој рекао.
Први ратни неуспех је из 1805, поход на Наполеона у Западној Европи, а други велики
неуспех 18 и то је кримски рат након кога су декабристи добили своју слободу и та два
ратна неуспеха су врло важна. Толстој је неко ко је био пацифиста до костију. до сржи
своје, Њега је рат страшно узнемираво јер тера човека да чини зао према другоме да чини

60
насиље. И он тада прави јасну идеју да постоји само један рат који може бити оправдан.
Који рат може бити оправдан. Само рат из одбране. Касније је Толстој говорио о томе да
се против насиља треба борити ненасиљем. Оно што је за Толстоја важно, зашто је он
против руских добровољаца што су му многи замерали, шта имаш да тражиш изван своје
земље, то је била његова идеја. И борба против наполеона је била изван своје земље.
Зашто идеш да се бориш потив Наполеона. Зашто идеш да се бориш изван своје земље.
Чеченско питање, питање Кавказа. Он је био толико против тога шта је руска царска
војска радина на Кавказу. Томе је посвећен и роман Јунак нашег доба. То питање је за
Толстоја јако важно не могу стати иза било каквог насиља. То одређује њега. Зашто је
још њему ово важно , овај рат. Он каже за роман ми је био потребан један млади човек
пун идеала који треба да погине у рату да покаже шта се у том тренутку дешава. Андија
Болконски је то свакако. Андрија му је био потребан да покаже читав низ
частољубивости. Као и у свим великим романима овде се покреће јако велики број тема,
пре свега се покреће тема која се тиче односа унутар русије, питање и нека врста
оправдања Кутузова. Он је на челу Руске војске, он губи Аустерличку битку, и то му сви
страшно замерају, следећи војни неуспех, је повлачење после Бородинске битке. Он
штити човеков живот. И још нешто што је важно,оно што видимо кроз војно делање,
треба бранити човека.

Салон Ане Павловне Шерер, погледајте роман, како га Толстој хронолошки и сижејно
монтира. КО долази код ане и зашто је то важно. Ко је Ана Павловна Шерер, Роман
почиње на француском, само је аристократија говорила на француском то је био говор
двора. Ко долази код Ане: Курагини отац Василије, његово двоје деце Елен и Иполит и
Анатол који се само помиње. Није важно да препричавате детаљно него да разумете то
што сте прочитали . Групе људи, они људи који ће одређивати догађаје у роману. доћи
ће болконски, Андреј са Женом. Пјер Безухов. Ана друбецки. То су личности које су
важне и опат и она тетка они су случајни пролазници, они служе као модели ко све
долази. А кључна расправа се води око Наполеона. И рецимо у овој књизи Поетика
композиције коју сам поменула има једно поглавље које говори о начину називања
Наполеона у роману. Врло је битно управо то, како се идеологија у роману може
приказати путем језика. Њега именом Наполеон зову само двојица, Андреј и Пјер који је
друштвено неприлагођен и ко увек каже своје мишљење и он објашњава у чему је
величина те историјске личносте. Појављује се Виконт и Ана Павловна која заступа
ставове двора. Како они називају Наполеона Антихристом, корзиканско чудовиште, и
нико га не зове бонапарта него буонапарта. Када је руска држава прогласила наполеонову
државу као свог непријатеља онда је синод руске православне цркве наредио да се ус
вакој проповеди Наполеон одређује као сатана и то кад погледате има одјека тог
дискурса. Неко ко сабира кабалистичке бројеве свог имена 666 то је број антихриста.
Зашто је Наполеон Корзиканско чудовиште и зашто је буонапарт. Пре свега због тога
што је Нполеон порушио дотадашњи класни поредак, он је обичан корзикански сељачић
.то не одговара анрхистичком уређењу у Русији. У његову одбрану стају Пјер и Андреј
јер они носе идеју о брисању тог класнога порекла. И још нешто он је проссто ширио
лозинку или усклик буржоаске револуције једнакост братсво и слобода. Пјер Безхов и

61
наследство, шта ће бити са Ростовима , питање женидбе Курагиних. Кључни у роману је
однос Наташе и Курагина.

Толстој наставак

Проблем хронотопа, онеобичавања и детаља. Рана јесен 1805 године .време. Петроград,
Москва, и имање породие Болконских у голим брдима, то су три места. Значај хронотопа
као динамичан однос простора и времена. Хротоп је за њеа једна врста догађаја бића
нешто што има и онтолошки и динамички статус.

1805 је година када почиње тај велики рат. И он се са мањим или већим паузама одвијао
све до 1945 године. Тек познавање историјских чињеница и њихових односа. Оно што је
за Тослтоја важно, та историјска позадина, за њега није битно да направи канонизацију
великог историјског догађаја, 1812 да прикаже како је Русија потукла Наполеона, него
он хоће да покаже и сву срахоту и бесмисао рата. Он тај војни успех уоквирује са два
војна неуспеха. 1805 и наговештај 1855 зато што је реч о ратовима које је Русија водила
у освајачким походима и ван своје териотрије. Разумевање историје се може видети на
неколико различитих нивоа пре свега на нивоу који је дубоко моралистички и
есејистички. Толстој је често био на мети критика управо због својих дугиј есејистичких
екскурса. Моралистички екскурс о рату. То одудара од романескног жанра у
традиционалном смислу речи. Романески жанр пре свега јесте нека врста врло узбудљиве
нарације. Али његова нарација је другачија, да ли код Толстоја има мелодраме, има
заплета смрти изненадних догађаја изненадних сусрет али код њега је то предочено тако
као у свакодневном животу мирно и без неких напрегнутих односа. Зато он и може да
размишља о историји. Жеља да своја лична размишљања унесе у роман јесте за њега
бескрајно важна. Он историју види као једну врсту нужности нешто што поседује
унутрашњу законитост, Претпостављајући да је човеку важно да сам покуша да
одгонетне ту историјску законитост. Није то нека врста фатума, али он покушава да
покаже да ни један догађај није случајан, да је детерминисан колико год ми мислили да
је случајан. Он говори о томе, то је управо четврти том тако почиње- Ако јабука падне
са дрвета ми знамо да ће она завршити на земљи, он полози од те емпиријске
претпоставке. За њега је много битније оно што је етика и оно што је национални дух.
Само сам хтела да скренем пажњу на то да је једини могући рат рат условно речено
етички рат то је само онај да бисте одбранили земљу. Рат не постоји за војсковође и за
цареве него постоји само за колектив. О томе можемо говорити и са становишта
архетипског погледа на свет и са становишта саборности. Толстој има у виду оног
обичног малога човека оне неисторијске личности , ту улогу игра Платон Каратајев,
неписмен човек војник, необразован али ето који је носилац народнога духа. Ко је још
носилац народнога духа у роману Кутузов. Говорим управо зато што постоји Кутузов
који је маршал ,његово интуитивно разумевање историје је јако јако важно.

Е сада оне занимљивије теме које се односе на саме догађаје у роману. Шта је Толстој
мисио о рату и миру. Шта је рат и мир, није роман, није поема, није историјска хроника.
Тоталитет једнога доба, обичаја мишљења филозофије и још много чега. Зато овај роман
и све остале романе. да ли у роману има напетих делова. Које догађаје бисмо издвојили

62
ка кључне у роману. Порођај Лизе Болконски, прва рањавања Андреја Болконског, да ли
ће Пјер наследити богатство. Однос између Николаја и Соња. Однос између Наташе и
Андреја. Напети тренуци када МАрија покушава да побегне а сељаци не дају. Однос
између ње и њенога оца, двобој између долохова и Пјера. Однос између Соње и долохова
шта се шева са Николајем који губи на коцки. Стално постоји напетост али су сви ти
догађаји у једној врсти прилично мирног приповедања. Није као код достојевског где
имате сталне драме. Оно што је исто јако важно у роману то су појединачне сцене или
жанр сцене које су свакако јасно уклопљене у динамику приповедања али имају и свје
посебно значење. Сцене Лова –рече је о њиховом чикици који је са њима у лову, ту се
појављује и његова невенчена жена. Шта они доживљавају код чике, ту се детаљно
описује трпеза низ приказа, и посебан приказ Наташе са становишта Николаја Ростова,
она је тада већ верена за болконског. И кад каже приповедач како је ова госпођица која
је прво прооговорила француски па тек онда руски како је она могла да разуме руску
душу то је једна жанр сцена. Она се појављује са посебним смислом, који је овде важан
за Наташу. Која је још Жанр сцена. Сцена гатања и маскирање, када се људи маскирају
после Божића уочи ,карневал, када је време карневала, обичај у православној цркви,
машкаре, покладе. То је тај тренутак и није без основа, једна врста маскирања, весеља.
Везане за словнески фолклор. Жанр сцена још једна, сцене у лондонском клубу, када се
прославља победа војске. Жанр сцене двобоја, у позоришту, догађаји који су везани за
бал, има важан моменат први пут наташе на балу. Када имају учитеља плеса. Читав низ
елемената тог типа. Шкловски је написао детаљну анализу одакле је тослтој преузимао
детаље и пронашао низ анахронизама...дуге панталоне мушкарци почињу да носе тек
после 1ф30 год, а заправо су носили оне пумпарице. Или када говоримо о енглеском
клубу у време када се даје част клуб није ни постојао. Али то ништа не мења.

Како се јунаци развијају: Имате јунаке који имају своју динамику и кад су нижег ранга.
Рецимо берг, зет, па она долохов она који једно са Курагином је желео да се ожени
Соњом. Њега прво видимо како се попео на прозор и после је везао медведа, једна врста
хулигана а онда видимо Пјера, и најбои је пријатељ Николаја ростова. А онда видимо
колико је нежан син према мајци. Образложење колико и он има динамику у својој
личности.

Пјер, Андреј, Наташа. То су јако важни јунаци

Толстој је у почетку размишљао да буде само један главни јунак. Андреј је требало да
остави своје кости на француском брду али је одустао. Андријин преображај не можемо
одвојити.

Пјер јесте може бити најближи Толстоју и он има читав низ преображају који воде ка
оном путу трагања за вечном истином. Њега упознајемо јако младог он је дошао из
иностранства, био је један од двадесеторо ванбрачне деце грофа безухова али да је био
вероватно њему најмилији .Читалац ће брзо схватити да пјер по највише личи на грофа
безухова, и схватиће да је гроф безухова послао молбу да званично усини Пјера. Код
њега су јунаци ипак нека врста полубогова али живе живот са немирима. За њега је
посебно важна одређена психологијазица, он обичне ствари у човековом животу успева

63
да пружи у једном дубоком психолошком тумачењу, на известан начин. А Наташи се
десило но што би се десило свакој девојци. Бива без мужа и потребан јој је неко да се
заљуби и она се заљуби у курагина – ништа ново али оно што јесте ново је начин на који
је то приказано. И још једна ствар посебно када говоримо о женским јунакињама. Он
управо успева да оствари оно што успева и Стендалу, он успева да оствари
кристализацију љубави. Стендал се у више наврата детаљно бавио испитивањем
љубавних односа и о томе како се тај однос развија. Развија неколико врста љубави, шта
је пријатељство, шта је љубав према родитељу према детету. А када је реч о еросу он
каже како се иде од равнодушне болоње ка савршеном Риму. Четири фазе у тој
кристализацији, како се идвајају посебни елемти један из другог, и онда он каже прво
треба да препознаш да си заљубљен па да признаш себи па да осетиш жељу па да осетиш
наду и на крaју срећу. Значи то су неке фазе о којима он говори. Када погледате све те
Толстојеве и Стендалове јунаке видећете како је све то. Погледајте Соњу како се
љубакала са Борисом, па њен однос прем Андреу па њен однос према Курагину о
денисову нећу ни да причам па на крају према –нисам разумела на крају према коме.
Погледајте како су ови односи психолошки изнијансирани. Такав је однос и Болконског
и Пјера према женама само на један другачији начин елем што би рекао Гогољ, Пјера на
сунце. Пјер је овде важна личност пре свега сазревања на нивоу иницијације али ни
сазревања неко као постоја себе свестан и као мислеће биће и као мислећег борца и
политичког и као неког ко разумева свет око себе. Јер као сваки паметан човек Пјер је
дубоко несрећан. Зато он и улази у ове глупости. Када је долохов испио флашу вотке,
Пјер је рекао ја могу да попијем и две. Он је неприлагођен он не само што каже оно што
мисли него и врло често то чини на непрактичан начин.Он неће да се плаши оца, он
избегава да се сусретне са оцем иако зна да од тога зависи да л ће остати или неће остати
и да није било Ане друбецки која је сачувала тај тестамент он сам не би никада сачувао
тај тестамент и од наследства не би ништа било. Он такође дозвољава да други управљају
њиме, да ли ће да се ожени Еленом или неће , да ли ће да је запроси, ми то свакако знамо
он стоји тако неделатно и све време гледа у њене откривене груде и онда се појављује
Василије Курагин и само им честита и све је свршено. Такође Елен са њим ради шта хоће
какви су њихови односи када је пита да ли она осећа неке знаке бременитости она почиње
да се исмева њему. И Елен је исто прича за себе иако је јако занимљива она је узета као
пример европске жене за двор, бескрајно лепа и бескрајно глупо, као и Курагин. Када
Василије каже имам два сина и обојица су идиоти. Пјер стално посрће, он има неке идеје
док је био у француској школи и ту је добио идеје да треба реформисати поседничке
односе и ту и покушава да укине оброк да да сељацима да раде, све што ради све ради
погрешно али из добре намере, јако је несрећан са пријатељима, несрећан са женом,
читав низ тих ствари које се одвијају и када он покушава нешто да се направи једна
промена у њему. Неко му је послат ми смо знали да ћеш ти путовати у поштанској
станици седе док се коњи одмарају, један гроф масон. Шта су масони, озбиљно, братство
слободних зидара, шта су они, начелно, Толстој кад помиње масоне он рачуна на читаоце
којима то уопште не треба објашњавати. Једна врста веровања они на начин покушавају
да обнове хришћанство, они су тајне организације, често су их везивали за јвреје. То су
све те идеје. Покушај да се направи нека рестаурација на хришћанским основама. То је
нека врста саздања новог света. Они се појављују као усрећитељски пројекат на овој

64
земљи, има нећу рећи чак. Мравља браћа. Сама идеја јесте идеја, то су тајна удружења и
њихови циљеви су прогрес човечанства. Они су ошацовали Пјера јер је њима новац
потребан а шта је пјеру потребно преображај душе. И ствар јесте у томе да се пјер труди
даје у добротворне сврхе али то њему и даље не доноси преображај и овде можемо читати
чак неку врсту и пародије, када му се подиже ногавица када му секу, крштење... то је
једна врста хришћанске подлоге али она најпре личи на рационално хришћанство која
пре свега верује у материјалну добробит. И има јасне интересне и усрећитељске са
добрим намерама. То је оно што је важно, зато што Толстој то види као једну вештачку
идеологију, он то види као нешто што је страно природи човека. Масон је био Пушкин,
Сима Милутиновић Сарајлија..читав низ великих људи. Ту такође он не доживљава
преображај. За њега је јеако важан тренутак сукоба са долоховом на двобоју и он
покушава да то одбије, али зашто је важан тај тренутак, кратак фитиљ сангвиник
потпуно је изгубио контролу над собом. Он је за драку избегао да убије човека. То је
такође једна враста размишљања о двобоју. Тада почиње да се мења почиње да се одваја
од Елен али суштина незадовољства , али и даље је несрећан, суштина пјерова јесте
незадовољство собом.Он у једном трену схвата да је јако заљубљен у једну особу али да
то не може да реализује, постоји онај један трен пре него што пре него што Наташа се
други пут упозна са болконским,зима у Петрограду Пјер долази код њих размишљају о
рату и стално долази код њих и одједампут схвати колико је заљубљен и почиње да
избегава и већ Андреј бива верен иако тајно са наташом , пре када су на балу, ја стојим
иза ње. Како се развија њихова љубав он схвата како то њему тешко пада није он
љубоморан али њему је тешко да се носи са тим.и једна од најдирљивијих сцена када
Наташа Пјеру даје писмо да одне Болконском и она каже ја сам једна ружна жена а шта
он њој каже, да нисам ја и да нисам ожењен и да сам најбољи најлепши и најплеменитији
човек на свету ја бих пред вама лежао на коленима и тражио вашу руку. Битан је тренутак
када преј доживљава преображај. Он гледа Бородинску битку, то је једна мајсторија
Толстоја. Сви су у мундирима црвеним и плавим а Пјер је у оделу и има беле панталоне
и зелени фрак, његова фигура као да је ванземаљац у свему томе. Зашто је био потребан
Пјер као човек пре свега дубоко Етички уобличен овде и као неко ко нема везе са ратом,
да би управо са његовог становишта био приказан сав бесмисао рата. Он види колико се
гини ако он не разуме батерије и војну стратегију.Он се тамо сусреће и са Андрејом и
онда одлази у москву и покушава да направи једну врсту преокрета тако што ће он
учествовати у разрешењу рске судбине. Бави се кабалом и мистиком, помоћу бројева.
Свако слово има бројчану вредност, он покушава да направи помоћу свој и наполеоновог
и свог имена рачуна и добија број 666 то је као предсказање то је из апокалипсе најава
сатане, и он покушава . већ је наполеон проглашен за натихриста. А Пјер пошто се
одрекао масонства онда он може да се бави бројевима, и ово је једна врста поигравања
са свим тим. Кабалистички начин, али није потпуно се тада одрекао масонства.
Масонства се он одриче управо у тренутку када постане јуродив. Он се одриче да говори
француски али чини преседан када французи уђу у Москву када направи познанаство са
једним француским официром. И онда се преруши уме нож и пиштољ хоће да пронађе
Наполеона и да га убије и онда затиче страшан призор хоће да спаси дете од пожара које
за мало није изгорело а онда види како французи нападају једну Јерменску лепотицу и
онда њега ухапсе и воде га на стрељање , дакле суђење па стрељање опет један нови

65
сусрет са смрћу , преображај, стално је у дилеми, и онда одлази у заробљеништво и ту се
сусреће са Платоном Каратајевим. Немојте то читати социјално, немојте читати
бабовића, не Платон Каратајев је израз колективног духа, он пре свега има једну урођену
скромност у себи, он дубоко верује да је човек добар док није искварен цивилизацијом,
Платон често говори пословицама и то изражава дух народа. Платон не уме да се моли,
он не зна молитве он читав низ тих елемената. То јесте суштина, није суштина да с енаучи
него искреност молитве оним што је унутра уобличује у том смислу јесте и Платон
Каратајев. Када Платон Каратајев бива убијен зато што више не може да се креће Пјер
тада не реагује али тим својим нереаговањем он је само показао да је прихватио
филозофију Платона каратајева, живот је срећан и живот иде даље. У највећим невољама
човек схвати да је срећа у малим најједноставнијим стварима. да је могао у том трену да
једе сирову коњетину посуту барутом и да му се никад у животу никад није било тако
укусно. То су тренуци који Пјеру омогућавају да постане муж Наташе и приступити врло
вероватно декабристичком покрету и неће дозволити да га нека врста конформизма
понесе.

Али је нама свакако много узбудљивији Болконски. Андреј Болконски је пре свега један
страшно горд човек Јако леп, и подједнако несрећан као и Пјер. Болкоски дели мишљење
са Пјером и подржава либералну линију и не либи се да изнесе своје мишљење али он то
чини тактично, чини са једним презрењем, али је човек који има једну врсту гордог
аристократског држања. Његов отац је потпуно човек без компрмиса Андреј Болконски
има добро порекло, добро образовање материјална ситуација такође добра има положај
у друштву оженио се најбољом удавачом Петрограда тога доба ем је лепа ем је богата и
није срећан. Него је много несрећан. Он Пјера саветује да се не жени. Зашто је несрећан,
са Лизом у чему је ствар, она је глупа, она је јако површна, али добра. Она је усхићена
кад треба да се дотера кад прича ко је са ким био једна обична жена тога доба, не може
јој се ништа замерити, она ништа више од тога није нудила. Али он из своје гордости
није хтео то да види. Очигледно је она није много паметна, обожава да сплеткари. Толстој
се у тим односима и на тим нивоима показује као мајстор. Шта мислите зашто
многобројни бракови живе у тој клацкалици, јако је тешко живети са људима. Однос
мешу супружницима, однос према деци, према пријатељима, према родбини, према
јавном мњењу. да ли је једноставно живети не само у рату живети са родитељима. Просто
погледајте одно у свакодневном животу, врло копликовано, у томе је толстој велики, ту
сложеност и узајамност у односима покреће. Лиза мора да умре на порођају да би се
Андреј даље равијао. ОН има јасну идеју да хоће да направи каријеру и политичку и
војну и сваки пут као и сви паметни људи мора да се згади над својим амбицијама. Он
одлази тамо а онда види Кутузова који се мешају у његово дело, када одбије да води
напад онда му они нареде и ту се дешава покољ војске ако се сећате. Зашто на
француском брду андреј узима заставу управ ова реакција, сви јунаци ником поникоше
и онда он узима ту заставу, то је једна врста гордости куражи честитости и онда падне и
гледа у небо. Како је могуће да ја раније то небо нисам видео. Ми ту можемо тумачити
као једну врсту односа према метафизици, као једна слика раја, он се уздиже на један
ниво пантеистичког доживљавања света и испитивања суштине егзистенције, оног
тренутка када се сусретнете из једног стања у друго стање ви се онда запитате о смислу

66
живота и то је оно што се њему отвара. Тренутак сусрета са смрћа, сви у одсјају сунца
небеса можемо говорити о тим архетипским сликама, кренеш ка унутра и поставиш
питање среће. Типичан асоцијативни ток свести, када говоримо о Андреју, њему Марија
пре него што крене на пут стави иконицу око врата, он бива рањен када му се та иконица
скине. Први тренутак преображаја Болконског, он долази кући жена умире на порођају,
нису успели ништа, и он се враћа као рањен човек, после тога он покушава да се одвоји
од оца узима имање, покушава да направи реформу, сви толстојеви јунаци раде оно што
је радио Толстој, покушај да да слободу сељацима са идејом да ће они радити другачије
то је наравно чиста утопија. У једном трену Андреј постаје активан у локалној заједници
и иде да се нађе са једним од локалних племића а то је Иља Роств гроф и отац Николаја
Наташе Петје и Вере и ту се нешто необично дешава. Иде Андреј сав је несрећан дубоко
већима 30 година и пролази поред једног храста и то је време када још није почело
пролеће, видиш само овај храст како је шупаљ нема ни једног листа на њему и упореди
себе са тим храстом. И он одлази на имање и види девојчурка и осети се увређеним што
она не обраћа пажњу на њега, и онда следи ноћ, Наташа је на балкону заједно са Соњом,
топле ведре ноћи он је спрат испод и слуша њихов разговор и Наташа усхићена небом и
месецом, па ја не могу да спавам колико је све ово дивно, радосна је што је небо ведро
радосна је што живи, она је носилац оно што је носилац животног елана. Соња јој каже
немој да с енагињеш пашћеш а она каже не хоћу да полетим. Месец јесте начело
женствености, та женска планета је везана за ангонску страну природе. Хоће ли пасти
Наташа неће узлетети, њу вуче тај њен нагон. Ствар је у томе да је нека врста тог Елана
радости живота, она је духовно комуницирала са Андрејом и ту се дешава прелаз, он се
осећа увређеним што он њу не занима, он осећа срећу свакодневице, он се враћа кући и
види храст који је олистао и који пупи и осеча да је преображен.

душа се моја озарила после једног олујног тренутка то је Толстојево аутобиографски. И

онда се он враћа са Сперанским , успиње се у друштву што ће довести опет до његовог
разочарања и онда долази поновни сусрет са аНаташом.

Наташа овде просто има једну врсту дубокога развоја. Она је девојчица од 13 година,
онда је двојчурак, млада девојка и жена, прилично је ружна на почетку нерразвијена
мршева, а после се развија и сва је некако склона да прави скандале са одређеним
необичним карактером. Њу заправо буђење тела, то је важно и за Ану Карењину, наташа
просто сазрева телесно, она просто заводи али не са намером да неког заведе, она, на њу
реагују пре на њену душу. Кључни тренутак није онда када се она верила са болконским
него онај тренутак када је она раскинула веридбу. да поченмо сада од тога. Она тада
захваљујући пре свега Пјеру први пут се упозна са болконским игра читав бал са њим, и
очигледно једно на друго реагују нагонски, хемија, рачунајући на телесни додир али и
нешто друго. Како се развија њихов однос, свим укућанима у ростовима било је
непријатно када је Андрија долазио код Ростових зашто је Ростовима непријатно када
болконски долази. Разлика је у сталежу. Он презире њих, они су сви весели, радосни,
части, а Болконски има другачији поглед на свет. Потпуно су различити типови
породица. долази до суштинског тренутка када он одлази од оца да тражи благослов и
отац му тражи да чека годину дана. И каже приповедач Наташи је потребан муж један

67
ако не и два шта мислите зашто, зато што је она просто функционисала на један
другачији начин. Имала је јак либидо, и самом толстоју је то била велика мука, сексуални
потенцијал, шта је проблем са сексуалним понашењем и када га има много и мало и
таман. Сексуални развој је везан и за психолошки развој то је такође сјајана ствар код
Толстоја. Толстоја је занимала та врста буђења тела и реаговања на сексуални нагон.
Толстојева идеја била је да јако рано треба ступаити у брак и сексуалне односе оног трена
када осетиш потребу за тим и да партнере не треба мењати. Колко ми можемо да се
носимо са својом сексуалношћу. Код Наташе је и више него реч о наглашеном еросу кад
неко ко је такав као Наташа буде на годину дана стављен на чекање онда ништа није
необично да ће се она заљубити, постоји читав низ догађаја који су томе претходили оне
дивне сцене у Отрадну и одједном се наташа избезуми па сикће па лупа па је питају шта
хоћеш. И отац одвење њу и Соњу у Москву, Николај пошто се стално свађа стално са
Соњом, ни њега нема, они одлазе у Москву и долазе код Марије Афросимове, и она каже
можеш да идеш да посетиш свекра он ти је овде и како бива дочекана, очаравајућа.
Наташа бива очајна скроз. Они је дочекају непријатно. долази са татом који једва чека да
побегне. Стари болконски прво неће да их прими. Он их прими у спаваћици са ноћном
капицом и није могао горе да је понизи. Није могло одвратнији дочек да добије
седамнаестогодишња девојчица. Ту се појављује елен курагина и курагин и ту следи
сцена онеобичавања. Наташа је била у позориште али она је сада дошла са села, била је
код болконских, повређена је, улази у позориште, узнемирена након те посете, то се
десило Наташи она више није била спремна да прихвати позоришну илузију , и онда
следи опис мизансцена. Једна веома дебела девока и зелени картон, и девојке које певају,
мушкарац у свиленим тесним панталонама. Ви овде видите приказ ово није дескипција
опере неог је шта, приказано је са Наташиног становишта, она није спремна на ову
илузију имате тих примера колико год хоћете. Ово је важно зато што на први поглед
делује неутрално. Потпуно једна врста незаинтересоване и огољене импресије, оно што
читалац зна то је да је Наташи непријатно, и појављује се мушкарац који љуби сестру и
то јој постаје занимљиво и пријатно и у том тренутку почиње другачије да гледа на
представу и то буде окидач и појављује се Елен која ту сплеткари која ће заказати сусрет
са Анатолом. После тога долази условно речено посрнуће, долази до њеног унутрашњег
и моралног пада, Наташа после тога бива дубоко несрећна. Тренуци између Андреја када
му она отказује веридбу, и онд Пјер каже Андреју, да ли се сећате када смо разговарали
о посрнулим женама, ви сте рекли да им треба опростити и Андрија каже да им треба
опростити али ја не могу, и у томе се види његова опсесија и гордост и он жели да
Курагина изазове на двобој. Има једна сцена која њега открива уочи бородинске битке,
када се појављује Пјер и он седи под дрветом ( Андрија) и како му је Наташа причала
како је са сестрама ишла да бере печурке и то је тако причала некако узнемирено , али ти
не разумеш како је то било тако, али ја сам све разумео ја сам њену душу волео...а шта је
он хтео од ње. ( курагин) то је ипак скрнављење једне љубави, дубоке и искрене не само
телесне. И онда се дешава чудо у кључним тренуцима када се преображава и Андреја
болконски, када види Курагина који је такође рањен. Курагин леп као лутка ко аполон и
Андрија види да му режу ногу и онда крваву ногу са све чизмом види се пред очима и
онда се Андија окрене и каже ја њега волим и осети љубав према ближњем љубав према
непријатељу, божјом љубави, дакле када можеш праштати управо у таквим критичним

68
тренуцима, и онда се помоли да ће се појавити Наташа у његовом животу. И тада се сети
–боже како сам ја био суров према њој долази до преображаја и наравно иједно и друго
су заволели ближње.

Толстој стално покушава да ту врсту , Толстој је дубоко веровао у природно добро срце.
Он је сматрао да идеју и народа и руске културе и колективно несвесног, неки пут за
прочишћење треба тражити. Проблем рата и рата који се воде ван русије. Тема обраде
земље. И оно што се тиче брака и одређују човеков живот. Толстој је у једном интервјуу
рекао срећан је онај који нема своју историју. Брак не можемо сматрати никако
окончањем неке приче. Брак никако не може бити крај него само један нови заплет једно
ново искушење пут задовољства среће али и великога страдања. Ако говоримо о руској
књижевности морамо се вратити и на Пушкина. Када је сликао поррет Ане Карењине
онда је Толстој имао најстарију ћерку Пушкинову Марију. Има изражене науснице, руке
које су елеганте и превелике, ситне маље. Пушкин је био у сродству са Толстојем.
Толстој је читао приповетке Пушкина и каже ја сам то читао изнова и изнова да бих
научио како да пишем. Када су питали Толстоја зашто је убио Ану Карењину он је рекао
да он то није планирао али да га је она преварила, нешто слично је и Пушкин рекао о
Татјани нисам планирао али она ме је преварила и удала се. То је такво поигравање са
тим очекивањима. Толстој је рекао да када је писао Ану Карењину имао у виду Татјану
Ларину и да би ово можда била њена судбина да је пристала да буде Оњегинова
љубавница. Онда сам хтео да направим ту врсту анализе. Портрет ане карењине није
замишљен да прикаже једну посрнулу жену, него он каже ја хоћу да прикажем жену која
је начинила преступ у браку али не да је окривим , да је бацим низ воду него да покушам
да откријем зашто је она то урадила. Ана је приказана тако да читалац има извесну
емпатију према њој невезано да ли је оправдава или осуђује. Епиграм на почетку роману.
Може да баци камен само онај ко није згрешио. дакле да ли је Ана овде некоме нанела
зло. И једна идеја да се сопствена срећа не може градити на несрећи других. Та идеја да
постоји срећни и несрећни бракови у овоме роману је чиста лаж. Ако приказујете срећу
умрећете од досаде. Све што има патоса и што у себи носи да буде занимљиво. А онда
долази божанствена реченица-све се то дешава у кући Облонских и онда почиње читава
прича, Стива Облонски, њему е лепо хоће да буде са сваком. Како објашњава прељубу-
ја се лепо код куће наједем хлеба и онд алепо изађем и једем колаче. Страшно му је жао
и криво, стално троши паре.али њега сви воле где год да се појави. Није нешто ни начитан
и паметан. Он је тобоже либерално настројен. То су ствари за облонског врло
карактеристиче, а шта он сања- певају и играју кан кан и мио тезоро. То је опера из дон
ђованија. Просто читав низ елемената је дат. да жена из пристојне породице превари
мужа није нова тема. Преваре жена увек су биле везане за комедију и то за нижу
комедију. Али како да ово добије једну врсту озбиљног разматрања. Госпођа Бовари.
Штајнер има поређење те две јунакиње. Једна је паметна друга није, једна је морална
друга није. Тога има у књизи Толстој или достојевски. Питање железнице, још једна
ствар важна код толстоја, породични дом па железницу. Роман ће се завршити
железницом и читав низ догађаја ће бити мотивисан железницом. Не само аниним

69
самоубиством него и Вронсковим одласком у рат. Ана се појављује апсолутно као
брилијантна, они кад се мимоиђу у вагону јави се хемија. Главна мотивација њиховог
односа је физиолошка еротска. док је са друге стране Алексеју либидо у минусу. Њен
муж је јако утицајна личност у влади, близак је цару, доноси читав низ закона, један од
водећих јунака тога доба и добро позициониран у друштву. до њиховог брака је дошло
тако што је улогу преузела тетка а Алексеј и није нешто желео и све је то бивало
очекивано и пожељно,он је помало циничан и када дође до прве страшне невоље он
поклекне. Ана долази да мири брата и снаху и то заиста делује велелпно. И како излази
из воза и прича о сину. Анина јака везаност за малог Серјожу такође показује њен снажан
еротски потинцијал који се са мужа пренео на дете. Њена превара се заснивала управо на
физиологији. Наука у успону тога доба. физиолошки или сексуални нагон. Када се
појављује ана , да ли она успева д апомири снаху и брата. Како доли доживљава превару,
пљуни па залепи, повређена је, шта је њој све време у мислима, то је једна велелпна
сцена. Њој је највише криво што је она њему веровала. Имају петоро деце па ће их имати
још, она је јако брижна мајка. Тешко је нема правога решења, она не може да га остави
јер већ имају петоро деце...Толстој је сматрао да је проблем у томе што мушкарци врло
рано ступају у дносе ван брака. И жене нису имале права на промискуитет пре брака али
су стално мушкарце доводиле мушкарце до лудила својим кнђурењем. Па је брак склапан
из користи а не из емотивних разлога. Његов став је да чим се осете сексуални нагони
треба да се венчавају. Што је опет по мало наивно, и до краја није дошао до решења. О
томе пише у Кројцеровој сонати. Приповетка Ђаво. Читав низ примера који показују
колико је ова тема за Толстоја била важна. То тако он поставља и идемо даље. Односи
Ана и њена два мужа. Односи Кити и Љевин али и Кити и Вронски. доли и Стива.
Шчербацки њихов однос и на тај брачни однос можемо да рачунамо, потпуно
старовремски. Кити у баден бадену сликар који се заљубио у њу. дирљиву неостварену
љубавну везу однос између Вајре и Кузњишова. Вајра је несрећна службеница које трпе
мушичавост. Пример тих односа Ивана и његове жене која држи дете, косидба, сећате се
сељака који држи дете а Љевин ради . и још један неравноправан однос брат костантин и
његова.

Питање композиције романа, основни елементи и поступци да се опишу на испиту. И

портрет појединачних ликова. Главних или мање главних. Како је сижејна конструкција
романа беше. Постоје два средишња тока, и како су та два живота помешана, преко Кити,
затим преко пре свега породичним односима, социјалним односима и преко познанства.
Стива и љевин су шураци а стива је брат ане карењине. да ли се они срећу. Ана Карењина
је заправо опијумски зависник и оном трену, зашто, када узима морфијум, кад аје њој
висио о концу, након постпорођајне грознице, она се тада навукла на морфијум. да се
вратимо на композицију. Јунаци су повезани везама. Као и у другим Толстојевим
романима можемо говорити о различитим групама. Када говоримо о градовима и
простору, где се све одиграва радња. Москва Петроград, Италија, Швајцарска То је
широк разуђени простор. Могућност да се људи сретну. Кити је видела Николаја када је
био, читав низ могућности да се различити људи сретну. Када је реч о времену, ту вам
препоручујем анализу Владимира Набокова. Он је био циник и спадало. И немојте на
испиту рећи оно што је Бабовић анализирао како је његова коњска трка много тежа од

70
тога добијам нервни напад одмах. Набоков каже како Толстој ради оно што је
субјективно време. Ако покушамо да реализујемо време у роману видећемо да једна
година недостаје. Исто смо то могли да видимо у роману Рат и мир али читалац то никада
неће осетити. ПОчетак и крај романа хронотоп железнице. То је изум новога доба јако
важно управо за уоквиравање романа. Она убразав проток крзо простор. Такође кључни
догађаји у овом роману се догађају на железници. Како изгледа сусрет Ане и Вронског.
Стива је на станици и чека Ану а Вронски чека мајку они се у једном трену виде .
Уметност романа је да се нешто наговести. Он ће се после сетити да је он њу видео. Они
се у возу само погледају и наставе својим путем то је само тај детаљ. Е сад оно што је
важно, та несрећа на железници, је нешто кључно. Како читалац зна чује се гунула, рика.
Онда су чули да је неко почео да запомаже и онда Стива и вронски одлазе да виде шта се
десило Ана је исказала неку врсту саосећања и Вронски је дао новац за породиц
погинулог. Касније се тек сазнаје да је дао новац. То није баш мала сума, И у том
тренутку Ана само схвати да у том племенитом гесту има и нечег нечасног и ту се све
заустави. Тај гест је заправо показао као да њу купује, као да чини нешто што није часно.
Када погледате те детаље, не само што наговештавају него наговештавају читав развој
догађаја у роману. Следећи њихов сусрет је такође врло идикативан,Вронски долази код
Стиве Облонског при чему сви већ увелико знамо да је више него јасно да Кити
претендује да постане вереница вронског и он често долази у кућу Шчербацких да је то
више него извесно. Шта с еиначе прича на један другачији начин. У кући су Ана кити и
доли већ су се облонски помирили, ана трчи да донесе албум са сликама свог сина и
сретне се са вронским иако се не познаје, али ту је опет нека врста непетости, и онда се
као камера премацује, ми видимо какав је однос. Ссрет стиве и љевина у ресторану. То
су жанр сцене сцене призора. Он иде у тај рресторан где је дужан да не помисле да је
нечастан. Сцена клизања, сусрет Кити и љевина. На испиту могу а вас питам кое још
жанр сцене постоје то увек могу да вас питам на испиту. Сцена косидбе. Толстој жели да
прикаже тоталитет стварности. Бал је такође жанр сцена. Сцена призивања духова. Жанр
сцена на имању вронског када уводи машине како ана показује како машине брзо раде.
Питање спритизма је иначе јако важно јер тостој није имао јако добар став према томе.
Кад год хоће некога да унизи он то коисти. Када је љевин већ био одбијен. Алексеја је
сасвим узела под своје Лидија Ивановна, ко беше Лидија Ивановна. Она је грофица и
пријатељица из круга. Она нема мужа баба девојка уседелица. Зла пакосна,она своју
јаловост потпуно везује за карењина. Толстој је дао алиби карењино.Алексеј своју
моралност показује када се искрено брине о девојчици и Карењиној. Лидија Ивановна
доводи грофа безухова да он одлучи о судбини Ане Карењине, да одлучи о разводу. И то
је тостој урадио тако што је Стиву ставио као посматрача. Најважнији догађаји у роману
дају се са становишта учесника у радњи. Стива је нека врста посредника. Коњске трке су
исто бескрајно занимљиве. Прво коњске трке гледамо изнутра са становишта , Врконски
иде до кобилеи мази је. Вронском је важно да победи. Прво читац коњске трке види са
становишта самога Толстоја. Као да је на терену, и онда с ечује како пуца кичма и његово
очајање али читалац зна да он није погинуо. Имамо још једно виђење са становишта
више различитог посматрача. Ту је Ана у Ану гледа муж затим читава публика која се
налази на хиподрому. А Карањин гледа. Прво имамо унутрашњу тачку па спољашња
имамо три до четири.Ана муж публика и њихово укрштење. То коњске трке су пре свега

71
приказане са становишта њених реакција како вришти како скичи како се покрива и онда
како други реагују на то. После трка Ана и каже да га је преварила да чека и дете. Важни
елементи који се стално понављају, суштински важан потиснути онострани јесте сан који
Ана сања. Сан стива облонског, сан који сања Ана који ће сањати и Вронски јесте једна
од суштински ствари. Када то Ана сања, први пут када бежи из Москве, и када још није
са Вронским. Оно што видимо то је један демончић, он ће се појавити у обрисима када
се она буде бацила под точковима испод воза. У сваком случају појављује се сељачић у
одрпаном оделу који говори на француском, то је једна врста ониричке неповезаности, и
указује на тренутке њенога пада. Шта је још важно она ће изаћи из тог сна.

други моменат који је јако бита, ана стално има, каква је њена хаљина, балска хаљина
Кити. Нешто каже Набков. Везаност њених руку и торбица на железници. Када бежи из
Москве у петроград среће Вронског.

Задржали смо оно што чини суштину романа каква је његова композиција, проблем
мотивације и приповедачких поступака. Просто сам имала жељу да укажем на оно што
доминира у овоме делу. Портрети главних јунака. Како објаснити Ану Карењину. Ана је
једна врло сложена особа. Није проблем у њему него у њој. Шта је заправо. Веома
сложена и несрећна личност. Стицај социјалних околности који њу наводи да ступи у
брак онако како се често ступа у браку. Ана је приказана као врло озбиљна и сложена
личност, њена превара се може довести у вези са другим прељубама, њена другарица
веци која вара тајно, то се све подржава. Она говори управо о томе, као што и Карењин
у једном тренутку предлаже да она води живот само под условом да вронски не долази у
њихову кући. Лажи се стално нуде као решење. Она једноставно њен грех није само то
што је починила прељубу него и то што неће да живи у лажима. Она има одређену врсту
самосвести зато је и трагична. Њој се Алексеј ни физичи не допада. Оно што је код
Толстоја важно он прасти једну врсту тананог односа међу људима , како се ана суочава
са оним немирима који њу затичу и доводе је у одређену ситуацију.Некада је она
нагонски поступила и питање како нагони делују на човекову душу. Какав је вронски.
Приповедач чак и каже о њему, живо је по правилима, младић по моди. Постојало је
правило за ово ово ћу радити овако ово овако, живот пожељног официра човек који је
богат допаљив. Шта је суштински проблем Ана је искакала из свих правила. дакле да је
и он осетио неку врсту нагона неку врсту жеље ирационалног односа који није могао да
сведе, да ли е он частан или нечастан према ани, како кад, питање части да ли је
рационала или не он често повлачи потезе који је могу повредити. Играли су се игре
мачке и миша. Таква је конвенција да је вронском било допуштеније да се тако понаша
него њој што данас не би био случај. Када Ана доживљава свој највећи блам исто као и
гспођа Бовари само на један другачији начин када Наташа доживљава свој пад. У
позоришту, оно што толстој посебно воли. Када ана оде у позориште па гледа коме сме
да е јави коме не сме па онда види како једна старија дама гледа на свог мужа који је
одговорио на Анин поздрав потпуни пад доживљава, позориште као што знате је не без
разлога стављено као једно лоше цивилизацијско место. Какава је лидија ивановна, каква
је доли. За све екранизације љевин је увек проблем. Вронски исто што је јако важно није
човек превеликих интелектуалних способности он је човек у средини, Толстоју су били

72
потребни овакви јунаци да ситуацију која је честа, није изван онога што се дешава. Желео
је да да једну озбиљну анализу онога што се често дешавало у свакодневном животу.
Како бисмо Љевина окарактерисали, зашто, зашто се зове љевин, лав је на руском љевин,
он је његов алтерего. 2. И 3. Том шкловкове књиге, ту ћете наћи детаљне анализе.
Тротомна биографија Лава Толстоја. Он тамо указује на читав низ елемната који је у вези
са Толстојем и однос према Кити и однос са браћом читав низ ствар. љевин је носилац
оних идеја које муче Толстоја, које су то идеје,- проблем брака, не брака као институције
која подразумева економску стабилност рађање деце једна врсте социјалне датости него
као однос између два човека која живе у заједници и њихова веза која је емотивна еротска
и која мора бити духовна. Њега је то страшно жуљало. Љевин има страшне несугласице
са свима, он је у домену сталног размишљања то је једна врста узајамноси о којој пише
и Бахтин. Чињеница да свака љубав колико год да рађа срећу долази и незадовољство
нелагода бл. Ни једна љубав ни један пријатељски однос ништа није једноставно. За
љевина је та врста, он је друштвено крајње неприлагођен. Он тражи шта је то истина.
Шта је стварност. Читава његова размишљања како треба живети зашто треба живети у
складу са природом. Зашто сматра да је цивилизација нешто што оптерећује човека. Он
види да је тај нови низ датости цивилације, данас нико не може да живи без мобилних
телефона и компјутера...то су мало наивно постављене ствари. Он каже хоћу да живим
као моји земљорадници али не можеш да живиш тако нити га они примају , они га сваки
пут одбацују. Каква је Кити. Стелна крава расплодна. Њен задатак је да рађа да не мисли
, и сад се стално види да ли она предосећа, како се она добро сналази, како се носи са
трудноћом, то су све ствари које су врста покушаја да се она прикаже као удата особа.
Ако ана живи у једној врсти непријатељства и напетости са карењином и Вронским, али
да ли Кити живи у идеалном браку са Љевином. Зашто не живе, због његове љубоморе,
са једне стране због њгове љубоморе, а са њене стране она не може да исправи његов ток
.? нисам разумела. Једна врста, где можемо да видимо неко примирење, у једној
пасторалној сцени, када он реши да ће бити добар да неће да се расправља и у том трену
већ се родио син, и он се стално преиспитује кити и митја са дадиљом су у башти у шуми
шетају се почне олуја страшна и они се склоне у хладњак али страх и ужас који он осети
када помисли да их је изгубио и озарење природе озарење егове душе у једном складном
хармоничном сазвучју природе космоса њихових душа и њихових живота. Те његове
лирске. Увек волим ту врсту лиризма. Једна врста хомеровског приказа метафизика
пантеизам. Кога још да поменемо Алексеја- како је Толстој њега приказао, не будите
превише строги према њеу. Он на крају на известан начин губи поверење читаоца јер се
направио на једну безделатну крпу, крпу која дозвољава да се њиме управља он је човек
који се нашао у ситуацији коју није знао како да реагује. И он је на почетку је приказао
да зна како се треба понашати и како говорити. Он је потпуно онако пропао на неколико
различитих планова. Где ми заправо видимо највише Карењина. Кад ачува девојчицу то
је сте једна врста широкогрудости али има негде другде где је показао хришћанску
способност да опрости ,када пружа руку вронском, искрено се окрануо ка њему и
опростио и зато Вронски покушава да изврши самоубиство, осећа гордост која је
увређена.

73
Још један пример разумевања самога текста да мало изанализирамо можда нешто од тога
буде на испиту. две сцене. Овакав начин пиповедања Толстој даје када су његови јунаци
у критичним стањима. Када су мало помућене свести, сами знати каква је структура
човекове мисли немогућа да се до краја реализује него је саздана и од различитих утисака
и слободних асоцијација, мисли могу бити визуелне, аудитивне, то је оно што се
карактерише као свест. Овакав вид психолошког промишљања личност касније је постао
доминантан на тај начин ће своје романе уобличавати Вирџинија Вулв и Џојс. Вилијем
фокнер ће од тога направити буквално модел приповедања.

Одломак:

Онај несрећни тренутак када Ана креће ка станици да потражи Вронског, имајте у виду
да та идеја да је она кренула да изврши самоубиство није уопште јасна то је она урадила
у једном импулсивном ренутку не са намером. „ Канцеларија и магацин. да рећи ћу све
она не воли вронског, биће ме стид али ћу јој све рећи, нећу му дозволити да ме
васпитава. Московска вода је тако добра а бунари и палачинке, сећа се неког догађаја из
своје младости. Била је на коњима како је тада било ного нечега што ми се чилино лепим
и недостижним постало је нишавно . да ли бих тада поверовала да ће ме стићи овакво
понижење. Како ће бит горд. Наш зашто наш, страшно...зашто се те две девојке тако
осмехују...Серјожа све ћу изгубити све ћу изгубити а њега вратити. „ Како описати овај
одломак граматички, синтаксички. Реченице су недовршене граматички врло
неправилне, најчешће недостаје објекат,зашто су мисли недовршене читав низ
асоцијација, са једне стране читалац види шта су њена унутрашња размишљања, са
нечим чега се сећа а онда и спољашњи утисци , осети мирис фарбе било која врста чулних
утисака, и серјожа њена велика мука и вронски. Ово је дакле ток свести.

Следећи одломак:

„Обузе је осећање налик на оно када се пред купање улази у воду и она се
прекрсти.Уобичајени гест крштења...баш у трену када се приближише точкови она баци
торбицу увукавши главу у рамена и паде под вагон, у тај исти мах она се ужасну онога
што чини, хтела је да се придигне али је нешто погоди у леђа она рече- Господе опрости
ми све осетивши да више не може да се придигне. Сељачић мрмљајући нешто. Светлост
која је обасјала све и почела да бледи и оасјала све. „

Сви кажу да постоји та врста флеш бека, осећај не само што умире него осећа и физички
бол , и тај моралистички део, свећа која се гаси и питање живота. Симболика црвене
торбице коју баца и онај сељачић. Како се завршава приповетка Смрт Ивана иљича исто
се види светлост и то је питање преласка из живота у смрт. Зато сам рекла, то је исто и
овде питање свеће је прелаак из једног стања у друго стање. То је књига обмана радсти
лепоте, то је свакако оно што је, што може свако ко се опрашта од живота да посмисли.
Основне теме које су га мучиле то су теме полне љубави, ероса која управља нашим
животима и делањем,и да сами себе и мрзимо и волимо а друга ствар је суочавање са
сопственом коначношћу и коначношћу сопсвеног бића.

74
То сам хтела да вам кажем ја не знам колико сам пута читала смрт ивана иљича и синоћ
кад сам узела да се подсетим тако сам се узнемирила да не могу да вам кажем. Она има
једну врсту фасцинантне складне форме и дискурса и тона која је на први поглед врло
раван, ви ћете видети да су његове реченице неемпатичне, и Толстој ће једну од
најстрашнијих мука појединачне свести приказати као нешто што је потпуно нормално.
Како почиње приповетка. Он се социјализује ставља га приповедач у једну врсту
друштвеног контакста. Али у воом случају тој е приказано као смрт обичног грађанина ,
детаљно се описује суд описује се о чему они расправљају судски проблеми. Само један
од присутних који је учествова у разговору отвара новине и види да је Иљич премину и
приповедач каже да је то за њих врло важно јер је он био један од њихових колега.и сада
наравно приповедач је тенденциозно то показао, креће врло уобичајена честа реакција да
размишљају шта сад, његово место је упражњено, један од њих двојица, и даље. Петар
Иванович и још један школски друг помисле хм ја сад могу да пребацим шурака и његова
ће жена бити јако срећна. Погледајте, то не искључује да они нису осетили сажаљење
али питање друштвености смрти, и један коментар, наравно они су помислили да је
некако баш било добро што је умро он а нисмо ми. Очекивана реакција. И онда како
изгледа то опело сви преузимају своје улоге, има Герасим за кога се говори да је његов
слуга, Петар Иванович који долази у посету обраћа се Герасиму а Герасим каже шта да
се ради кад је то Божја воља. Зато је он завидео људима Толстој, желео је да има
природни однос према смрти као герасим. И после тога се отвара друга важна прича.
Жали га искрено његов син, али сви нису били баш тако равнодушни. дакле Пошто се
детаљно прикаже процес опела ко долази како изјављује саучешће, читав низ детаља
сестре које скидају бунде читав низ тих детаља, одлазе гледа у фаце, има оптужујући
израз лица и Иван Иљич, њега ухвати удовица она поставља питање о кинти, то све ништ
аније необично. Није то нешто неморално , просто то је тако увек. Тај предметни свет
као код свих малограђана. То су сви ти елемнти који говоре о његовој несналажљивости.
Инсистирање на материјалним детаљима, Цитирам (ранка Моретија, једна његова
посебна књига која се зове Буржуј између књижевности и историје. ПОказује колко је за
грађанско друштво за човека који свој статус стиче путем финансија и поседивања
колико је за њега важан предмет, завесе колачи оји су купљени, читав низ тих елемата, и
чипка и феде није ово до краја карикатура и гротеска. И друго питање сврсисходности,
често људи мисле да је то најважније, ово је једна врста баналности свакодневице, ви
целога живота мислите суштински је то да сам ја напредовао да сам имао довољно новца,
да сам опремио стан да сам се негде појавио и онда се појави болест. После тих прича
како је Иљич оплакан у друштвеном смислу. Враћа се у ретроспективу пружа његов
живот , то значи можемо да кажемо како су се добро досетили, ово није прича о смрти
него прича о животу. Живот Ивана изгледа апсолутно као и сваки други живот ту се
наравно каже како је уписао правни, бавио се судским пословима, имао је још два брата.
Била је сестра која се добро удела и говори се о њему да је био симпатичан пожељан у
друштву лепо је завршио школу чекала га је служба, све иде како треба, када је видео
жену допала му се допало му се то што се заљубила у њега није била ружна имала , могао
је чак и бољу партију да нађе али када се већ заљубила онда ништа. И све је то у почетку
било лепо, када је било лепо док је било тог еротског нагона међу њима и када су
куповали намештај и опремали стан и све је било добро док она није остала трудна.Могу

75
да претпоставим да је Толстоја јако нервирала његова жена када је била трудна. Он пише
о томе у дневницима. АЛи оно што је стављено у општи контекст, одговорност која се
очекује од брачног партнера јесте заправо тај терет , није битно да ли треба запослити
шурака, чувања деце, неколико новорођанчади је умрло, просто, свако учествовање у
стварима које нису пријатне. Па онда још једно, па их то удаљава повезује, онда се они
разбољевају дакле читав низ ствари које чине свакодневицу у оном непријатном делу то
се понавље, и онда питање карактера. Када је она почела да инсистира он је више одлазио
од куће и више радио. 3ф дд и онда игра неке карташке игре. Када је избацио тај свој
значај из куће на посао,није добро прорачунао и заобиђе га унапређење и онда и други
пут, и онда реши да преузме ствари у своје руке. Оде сам у Петроград, и добије
унапређење онда поново уређује стан. Карактеристичан је тренутак када пада са
мердевина и то је тренутак, по свему судећи како се то описује то је нека врста рака
панкреаса или како се већ то описује. д5 година има. Тај развој њихових односа,
посвађани су страшно око колача који су скупи али се нису до краја појели. То су све
уобичајене свађе. Ништа није чудо што су се посвађали око тога међутим када се
посматра у једном животном контексту то је потпуно неважно. Али оно што је у
приповеци суштинск важно то је сазревање јунака, прво опис његове болести како се он
носи са болешћу, то је једна велика мука, како су се лекари понашали према њему као
судије према окривљеном. Па му дају објашњње може бити ово може бити оно, и када
схвати да болује од неизлечиве болести и да су му одбројани дани. И онај део , он се сећа
тог силогизма где се каже људи су смртни Гај је човек, значи гај је смртан, али то када
се гај замени са Вања то никако не може да му уђе у главу, али за њега то н еможе да
буде применљиво, ко је уживао у шареној лопти и уживао као ја, каже да је био једино
срећан у детињству то је мало Прустовски, тај покушај да се штошта евоцира из
детињства. Он се тога сећа и онда претреса свој живот. Зашто њему одовара герасим,
зато што га не лаже. Као и Карењиној њему највише смета лаж. Људи олако пристају на
лаж. То је пре свега једна врста одбијања да се суочиш са истином. Истина није лака и
није једноставна. Зато герасим који се лако суочава са истином, њему одговара. Што
човек више зна лакше види и последице. Та прича о изгубљеној срећи све је то на
клацкалици. И онд ау једном трену када се окрене и каже шта је био мој живот, ето то
може бити тај део који је најузнемиравајући. Шта је ћиво шта се десило, када сам силазио
замишљајући да се пењам. Сетите се пушкинве песме Кочијашу кроносу, сетите се песме
таљиге. Али кад се окренете за собом па онда шта је био мој живот. депресија је једна
врста хемијског процеса али она може имати корена у смислу живота у том питању
сврсисходности. И зато постоји крај где се он ослобађа бола, и нема смрти, то је отворена,
он је нашао мир, пре свега зато што свима опрости као што и андреј свима опрашта пред
смрт. Али то пак остаје отворено, као што је и у његовом дневнику остало то је једна
врста примирења али то питање остаје отворено. Као што је то питање које је он остави
о у дневнику-све би било лепо у животу да нема смрти. Суочавање са својом коначношћу
за њега је јако било драматично.

Чехов

76
да причамо о чехову са становишта о томе како је он водио полемику са Толстојем.
Увођење у живот и дело Чехова. Које су то теме значајне. Руси покушавају да нађу неку
врсту сродности између Толстоја и чехова. Били су у пријатељским односима, био је кмет
који је купио своју слободу и био је син трговца што је потпуно социјално испод толстоја
био је у нижем социјалном сталежу. Можете претпоставити да људи који су прешли из
једне класе у другу могли да се друже. Толстој је Чехову често давао подршку није му
давао подршку када мислио је да му ни једна драма не ваља, то је толстојева
нетрпељивост према позоришту као таквом, знате и сами да је чехов вероватно
најзначајнији драмски писац у 19 веку а када је реч о модерној драми она је апсолутно
незамислива без Чехова. Чехов је био јако болестан у неком трену и убрзо је још д године,
кад год су се видели чехов и толстој. Приповетка павиљон број 6 врло вероватно настаје
у некој полемици са толстојевим виђењем . и ту се враћамо. Јесте ли читали ову причу.
Сви су овај ментални болесници и он је то искористио, ова приповетка када будети
читали мајстор и Маргариту дала је инспирацију за прикз душевне болнице. Толико је
утицајна ова приповетка. Прича има и филозофски и социјални значај које већина
чеховљевих прича дубоко наклоњена антрополошком есејизму. И толстојеви и
чеховљеви јунаци су приказани као виши од нас у Аристотеловском смислу речи, као да
ни њихове слабости ни храбрости ми не бисмо могли да постигнемо. Који јунаци су нама
равни. Сваки његов јунак је приказан са једном дубоком дозом песимизма, не може да се
избори . Средишња личност приповетке је један лекар који се зове, шта је он , ко је он. У
принципу на испиту треба памтити имена, нећу да вам подилазим. Како ћу иначе да вас
натерам да читате. У чему је овде реч , реч је о лекару где се даје једна врста прегледа
његовог живота, приповетка увек има такву структуру да она хвата исечак из живота а
не његов тоталитет. Лекар се ето случајно нашао на том одељењу за душевне болеснике
али он просто то није желео да види, али није мога да не види. И има један мањи јеврејин
Мојсејка који је бенигни умоболник и њега пустају да иде да проси, и онда када се врати
узима неку копејчицу носи неке колаче а Никита чува то одељење, све је запуштено
прљаво, једно питање пропасти самога здравства. Он то није измислио, посебно су
упечатљива његова искуства са острва (сахарида) то је на јапанској граници и тамо су
можете претпоставити логори после. Што даље затвореници. И он је гледао ту врсту
организације и то је приказано. И приказан је лекар који као све институције није кадар,
неће се појавити и друга врста лекара.Постоје лекари који виде шта се дешава и нису
способни да то ураде али постоји и један други млади амбициозни лекар Хоботов и тај
други лекар његова амбиција је да изгура Рагина и да постане болница, његова амбиција
је искључиво социјалне хијарахијске врсте и везана за саму професију као такву. Рагин
се врло брзо упознаје са једним болесником који се зове Иван Громов, екранизација ове
приповетке на српском. Изванредна екранизација. То је тв филм. Највећи део, тај
најважнији метафизички део приповетке јесте разговор између Громова и Рагина, о чему
је реч , Громов се овде врло, он је човек који пати од маничне психозе или параноје, он
је чак и тога свестан. Кад је под лековима прилично је свестан и врло је образова и
другачије поставља ствари које се проблематизују. О чему они заправо говоре. Рагин
мисли пошто је и сам био у једном трену религиозан , бавио се и егзактним наукама, отац
је од њега желео да буде лекар и он је постао лекар, али он је поставио са филозофског
становишта себи једну идеју или задатак да буде као епикурејци шта то беше, ко беше

77
епикур , ко су стојевци. Када се за некога каже да је стоик. Епикур каже пре свега карпе
дием, ни стоици ни епикурејци не верују у живот. Епикурејци најпре уживају у животу
а стоци у подношењу невоље и нарочитос е помиње човек који је живео у бурету и тако
проводио дане. Он каже да нико у животу не подноси бол и невоље радо. И христ чак ни
он није радо отишао на муке. Нема нико ко то носи тако да тек носи. друга расправа јесте
питање о вечности живота, рагин каже да свако мора проћи ту врсту страдања што се не
бих и ја мучио ако су се сви они мучили. Громов има неку другу врсту те муке. Верује
да је могуће. Та идеја о размени материје за мене то није ништа ново. Материја је
неуништива, Једино што има трајност и вечнос, овде је то супротно постављено како
материја стално кружи, обнављање материје, а овај каже па то није никаква утеха. Рекла
сам да постоји тај тренутак преиспитивања самога рагина, тај тренутак преиспитивања
самога рагина, да ли може да истрпи да ли не може и прогон друштвени зато што он, као
што сјајно описује Чехов, то је болест људи који су неделатни, када је пио воду и вотку
и јео киселе краставце. Показује не колико је он изгубљен него показује његово расуло.
Они реше да га склоне, он види да јерино са громовом може да разговара, они га склоне
и не само што га склоне него га исто сместе у павиљон 6 и он покушава да се буни. Први
тренутак прво искушење. Код Чехова има тај важан моивацијски ниво да на руском је то
игра речима, каже се казалас аказалас, чинило ми се деловало ми је, дакле то би било
чинило ми се испоставило се, Очекивао сам од живота то и то а испало је овако. Ништа
није било. Као и дама са псетанцетом, хтели су нешто да ураде и ништа на крају нису
урадили. Какве су његове драме. Шта су све ти јунаци мислили хтели и шта се на крају
показало. Та жеља, очекивање од живота, шта су сви они очекивали и никакве везе то
нема са оним што им се дешавало , то су обрти ту. Овај погледајте све те јунаке како се
граде, где су догађаји. Има један појам који је у руској критици установљен управо
захваљујући Чехову бездогађајност, нема правих догађаја какви обелеажвају новелу,
овде свега тога недостаје догађај који би треба да буде. Један једни заплет у приповетки
дама са псетанцетом што су они постали љубавници нешто дуже од једног лета али то
опет ништа није урађено, ништа се не догађа на том плану, његови јунаци су јако
пасивни, али постоји оно што се зове- подводни токови, бура у њима самима, значи они
се суочавају са собом, са својом промашеношћу , песимизам антрополошки песимизам,
а онда нису кадри да било шта промене. Њега заправо занима колико има хумора колико
има могућности да се насмејемо различитим ситуацијама, да наведемо примере из
Јонича, однос између Јонича и мацана, просто овај читав кааква сам ја пијанисткиња иста
као завитлава се на свој сопствени начин. Приповетка дебели и мршави где је наравно
питање тог лакејства у односима приказано врло врло духовито. Има читав низ тих
хумористичких сцена и горкога хумора али то није никако весело, заправо једна врста
сталног истицања да је човек једно дубоко несрећно биће , то је нешто што је у средишту
његових анализа.

Све што је наведено у програму може доћи као питање. Питање стила и праваца,
повремено поставим питање шта је романтизам основне одлике, поетике, земље време,
дела. Међутим у последње време одустајем од тога и дајем питања –Напишите које су
основне одлике поезије светског романтизма , шта би то значило, како се одговар,а пре
свега да умете да одредите шта је поезија европског романтизма, пре свега на основу

78
онога што је у програму. Представници европског романтизма су , кад је ко живео то је
јако важно. Поезија је у питању, шта је ту битније поезија или романтизам. На сва та
питања одговарате онако како та питања постављам, говорите о поезији, говорите о
романтизму, говорите о песницима европске књижевности, нама су у програму
представници немачке 8ранцуске и руске књижевности. Едгар Алан по не спада у поезију
европског романтизма, и немојте писати српске представнике. Не механички него
мислите о томе. Наведите обавезно оно што је у школском програму. Значи поезија
европског романтизма, навели бисте прво ко је шта и када писао у којој земљи, како даље
развијати ту тему изнесемо чињенице а онда и онда шта обавезно не причајте напамет.
Песме кочијасу кроносу радили смо прометеја, има традиционалних тема има антике и у
том погледу само наведете примере, па је писао то и то, оно што је јако важно. Анализу
према теми, према подражавању, према поступку, према одређеним идејним назнакама,
према жанру. Оно што карактерише поезију а не карактерише остало, која је жанровска
односно антижанровска константа у романтизму на известан начин одступање од 8орме
и наведите примере. Приступа се темама на нов начин и онд акажите којим које су то
теме и зашто, питање песника, питање надахнућа. То су све ствари које су битне и важне
за овај правац. То је оно што треба сами да смислите и да одговорите на питање. То
питање није нигде сажвакано али ви морате на њега да одговорите. Када сам први пут
поставила питање.

Морате одговорити тачно на оно што сам вас питала. То је доста важно. Када још
говоримо о питањима књижевно историјске врсте врло банално да вам кажем да наведете
најважније представнике. Оно што вам у загради стоји- познавање дела тога и тога а шта
то значи да би било добро да одговарате на то. Више пута сам помињала и Колриџа значи
свакако немачки романтизам није само гете. И Хајне је дискутабилан када говоримо о
томе.

Такође постоји велики број појмова које смо овде заједно на часу обрадили први час, шта
је 8антастично, шта је гротеска, шта је реалистично то је оно што је важно. Оно што често
питам од тих питања је сказ, гротеска, 8антастика, нећу питати код гогоља него ћу бирати
неко његово репрезентативно дело и рећи ћу нпр – дајте анализу приповетке шињел тако
што ћете објаснити појам сказа. Како то радите- Прво дате де8иницу а онда нализа читаве
приповетке. И та теорија је настала на основу приповетке. Важна је де8иниција али је
много важнија њена примена. Само понављање де8иниције по себи , али је важније како
то примењујете на дело. То важи и за гротеску и за 8антастику питање имагинације,
питање уверљивости то је питање код игоа, предговор кромвелу и питање уверљивости.
Ја вас не питам да је то мани8ест романтизма него вас питам оно што је у овом тексту
важно. Он говори о историји шта је динамика. Шта је за њега важно, свест ступњеви
развоја и уверљивости књижевног дела. Књижевност која показује лепо поред ружног
наказно поред прекрасног јесте пример уверљивости, јер она приказује стварност онаква
каква она јесте. Ми у књижевности морамо приказивати свет онакав какав јесте. Као што
је важно и то када се пише лирика када се пише драма када еп. То би било укратко да се
предочи , померање и разумевање књижевности, књижевност не као нешто што треба да
идеализује стварност него као нешто што треба да буде реално и уверљиво.

79
Шта још могу да вас питам. Питам и оно што нисам предавала. Све што је поименце
наведено, било која песма која је наведена може да буде постављена. Наведите анализу
пушкинове песме пророк. Али може да гласи питање и овако, наведит и по свме избору
једну песму европског романтизма и онда ви пишете то, ви пишете шта ви најбоље знате
и немојте писати оне које нису у школском програму.

А сада питање шта да радимо са тим великим књижевним делима и како се то поставља
као питање.шта је мој циљ, зато се некада и љутим када видим да сви на исти начин то
препричавају. Полудим када видим понављање нечега што сам већ видела. Упозорила
сам вас. Шта је мени циљ, мени је циљ да ја вас пре свега да ја вас натерам да прочитате
оно што је у школском програму. Ја гађам та питања да видим да сте ви прочитали то
дело и да сте га запамтили. да се види ваше знање. Зато често постављам питање анализе
одређених сцена, нећу вас питати којешта, али када вас питам о 8аусту питаћу вас рецимо
ове сцене питам оно што су оне сцене које динамиују радњу најпре то је најпре однос
између 8ауста и маргарите, то је однос између 8ауста и ме8исто8елеса. И онд ау складу
са тим. Оно што су књучни проблеми. Када су се и на који начин срели рецимо Маргарета
или последња сцена. Обично питам да се повежу те ствари, развој односа Маргарите и
8ауста. Начин на који се односи третирају. Наравно бескрајно важна тренутак склапања
уговора и како се склапа уговор. Валпургину ноћ ћу вас ретко питати готово никад. Не
оно он ће њему душу овај ће њему душу, него шта тражи 8ауст од ме8исто8ела, кад
кажем тренутку стани трај ,то је тај моменат вечности тренутка то је оно што је јако
важно. Морате рећи срж. Понекад могу да гађам вештичју кухињу, ауербахов подрум. Те
елемте који такође динамизују радњу.

Шта могу да питам из евгенија оњегина: сан, ликови , питам за прву главу за последњу
главу. Оне главе у којима се одређују односи. Ту могу да поставим читав низ
појединачних питања који се тичу, нарација употреба стиховног језика, да издиктирате
какава је стро8а, могу да питам за композицију дела која је јако јако сложена. Онда
сонетна структура све како зашто. То могу да питам и за 8ауста. Питања која се тичу
теме, појединих ликова и најважнијих сцена. Питање које је засновано на теорији
књижевности.

Велики романи: рати и мир карењина. Ликови, шта је важно, који елементи, они елемти
када говоримо о достојевсом. Злочин и казна. : идејна поставка- чланак раскољника, шта
онда, кажемо где сазнајемо о том чланку а онда изнесемо шта пише у том чланку и
кажемо како је то утицало на одлуку о убиству. Ликове, односе између ликова, које
портрете бисте највише волели да вас питам- Мармеладов. То су посластице, и лужина,
сад лебезјатњикова мање. Питаћу однос и соње и ракољникова, читаве породице, питаћу
за сцене убиства тешко. Браћа Карамазови, сваког брата понаособ, могу и оца 8ерапонта.
Велики иквизитор, сусрет са ђаволом. Суђење, говор на гробу Иљушином, могу да питам
питање о дечацима Кољу Красоткина и Иљушу. Снегирјова. Катариу Ивановну
грушењку, онда се најбоље види како познајете дело и како се у њему сналазите.

Толстој: он је компликованије зато што је теже постављати питање. Појединачни ликови.

Ко су јунаци Николај ростов и Марија болконска и како се развијају њихови односи и

80
онда су сви научили да ћу ја то да питам и понављали. А онда питам однос Соње и
Ростова па их помешају. Шта је још јако важно. Тешко да ћу вас питати Толстојев однос
према рату. Али то нећу да питам јер бисте онда понављали моје речи а то ми није циљ,
мој циљ је да познајете књижевно дело. Шта могу да вас питам. Могу да вас питам
наратолошке анализе појединих сцена. Нпр битке, и мора да се види да ви познајете која
је битка, са чијег је становишта приказана. Можда да употребите појам 8окализације,
онеобичавања, тачке гледишта. То су све синоними али. Један је појам шкловког један
женета. То је небитно али морате да се сналазите у анализи таквих одломака у роману.
Исто могу да вас питам за појам хронотопа али онда вас најчешће питам те три уводне
сцене, ко долази о чему је реч, могу да вас питам за Платона каратајева, сад за масоне
мање више. Наташа у позоришто свакако, често узмем одломак који смо заједнички
анализирали. Било да је реч о ани карењиној или о рату и миру. Много чешће него код
достојевског.

Ана Карењиа, осим свих јунака могу да вас питам ток свести, које сцене, уводну сцену, .
Чим ви умете да препознате шта је важно у роману значи то је то. Почетак романа , ја ћу
онда да кажем шта мислим на почетак романа. Када је реч о рату и миру или ћу рећи
Салон Ане шерер или ћу рећи у кући ростових или ћу рећи нешто од те три сцене. Или
ћу онда рећи у кући облонских или жележничка станица знаи да не буде сумње шта
питам. Ја сам гледам да су питања прецизна. И наравно могу да питам те појединачне
одломке, питање односа Кити и љевина .

Балзака 8лобера и стендала.

За балзака је јако важно пре свега да познајете предговор људској комедији. Питаћу вас
портрете неколико јунака:Горио, Растињака, и Вотрен имена руска немојте
употребљавати само патрониме него име цело. Мића евентуално можете али обавезно
додајте Карамазов. Шта још, могу да вас питам да повежене оно што пише у предовору
са ониме што пише у роману, питање средине,људских нарави, питаћу. Нећу вас питати
да ми наведете оне поделе, боже сачувај ,то је исто један штреберај, било би лепо да знате
али то је много мање важно али је важно да умете да разумете тај текст и да повежете
сам роман програм пиповедача и његов роман. Када је реч о Стендалу свакако питам
основне елементе из тог романа- ту бих могла да питам јунака Жилијена Сорела, шта још
госпођа Ренал, маркиза, за његов однос према женама за одређене тренутке. И могу да
питам за начин приповедања то је условно речено питање субјективног реализма и не
волим тај израз суштина његовог приповедања је управо у томе да је највећи део догађај
приказан управо са становишта главнога јунака а то је управо Жилијен Сорел. Питање
суђења на крају побуне против друштва, такође може доћи и питање салона. Када је реч
о Госпођи Бовари такоше извучем елементе из тог романа, свакако елементе
наратолошке, доживљени говор, то стално волим да питам , неуправни слободни говор
или неуправни стил. Значи постоје неколико имена о том појму . . Код 8лобера као и код
гогоља само што је код гогоља реч о хумористичком писцу. Нема јунака сви су
антијунаци укључујући и ему бовари, убедљива судбина медиокритетета. Питање
доживњеног говора. Перспектива је јунака али све је дато у трећем лицу зато је то
индиректни говор. Неуправни говор. Шта би ту био пример, када ема бовари начини прву

81
прељубу онда каже: чинио се да је све пред њом изгледало другачије као да су се планине
помериле. На основу тога чинио јој се ви видите да се перспектива приповедача
пребацује на њене очи и видите да се овде, светлост је треперила као неки колибрић који
игра по гранам и лишћу препатетични и заслађени опис који 8лобер себи не би дозволио.
Или када су на коњима и када каже, каква је била дивна на коњу, то сигурно не каже
приповедач видели су их са прозора онда се пребацује на све присутне, промена
8окализације, и наравно увек питање са чијег се становишта приказује нешто у роману.
Посебна важна употреба доживљеног говора. Којим се приказују доживљаји у роману.
Садржај романа, поред њеног лика, онда и лик њеног несрећнога мужа али и лик
апотекара Омеа, зато што се овај роман завршава тријум8ом медиокритета. Сајајне су
анализе овога романа Жана Русеа то сам и помињала, Бовари роман ни о чему. И добра
је анализа Е Ауербаха у књизи Мимезис имате анализу упоредну анализу салона код
8лобера Балзака и стендала и зове се тај чланак – У салону. Који су врло подстиајни за
саму анализу.

драма:

Имамо три драме ревизор Ујка вања и Луткина кућа. Све што ћу вас питати је познавање
те драме. Мене учи искуство. Питам сцене, шта и како , и могу да питам када је реч о
ујка вањи сада ћу да говорим о томе колико ми време дозволи. Свакако ћу да причам
како се третира простор и време свакако ћу да причам о догађају. Питање јунака, сваког
од јунака могу да питам јер су врло упечатљиви. То важи за сваку драму. Често питам
однос између Норе и Линде. Тодвалда и ранкеа. Некада ћу питати то женско питање
питање еманципације. Али то се углавном научи напапмет. Овде је код Ибзена много
важнија ствар. питање грађанског живота питање приватног поседништва , много је
важније како се унутар себе драма мења.

Пре свега захваљујући Чехову драма више није била иста, не само зато што је узео
грађанске теме него зато што је донео нови однос према догађају.због начина на који
нешто што нема никакву динамичку догађајну вредност.

Едгар Алан по рецимо питање готске прозе 8антастике, питање страве и ужаса. Једна
приповетка или детективска прича, Пад кућа Ашера. Елементи 8антастика. Некада питам
8илозо8ију композиције некада питам Гаврана и једно и друго морате знати. Увек не
нагласак на једно.

Јунак нашега доба-лик Печорина, композиција, могу понекад да кажем да упоредите

пушкина и љермонтова али то тешко.

Одломак: из прозе из поезије, из Оњегина 8ауста. Водите рачуна како је питање

постављено. Некада се тражи да анализирате само тај одломак који је дат а неки пут се
тражи да анализирате целу песму. Али овај одломак о Бовари онда се усредсредите само
на наратолошку анализу. Наташа у позоришту или Анина смрт, питам вас за анализу
наратолошко. Али ако извучем одлок из Татјане Ларине онда тражим врло често да
одломак да анализирате читаву целину, нпр Писмо татјане. Не само одломак него цело
писмо.

82
Како оцењујем: одговарајте само на оно што сам вас питала, не кратко него само оно што
сам вас питала. А не да ми пишете оно што знате. Важна ствар водите рачуна о својој
писмености. Пишите кратке реченице. Не гомилајте односне реченице. Водите рачуна
који глагол иде уз који, немојте да ми пишете обзиром. Једну всту дистанце једну врсту
академског дискурса.

Жанр сцена је рецимо косидба ,плес.

Ујка Вања:

Само смо једну приповетку чехова анализирали. Значај самога Чехова. доживо је само
дд године. А толико тога је урадио. Новела Елеазар Мелетински. Приповетка Туга која
говори о томе како је кочијаш Јона изгубио сина читава приповетка је приказана тако да
он покушава да искаже своју тугу не да каже како се он осећа него шта се досило, али
нико неће да га слуши, али онда подели то са живоињом. да некоме искаже то што хоће
да каже. Једна дубока унуташња патетика. дебели и мршави све се дешава на железничкој
станици, овде је битно оно што је доминантно за чехова, да прикаже ту врсту лакејскога
духа, тога имате колико год хоћете рецимо у мртвим душама. Та врста полтронства или
лакества. Јако је важно то за Чехова. Суочавање са коначношћу свога живота, као и код
Толстоја, али овде човек када се сусретне са својом коначношћу прави се као да ништа
није било.

Своја лична искуства уносио је у своја дела. Чехов пише тако, он је био лекар по
образовању. У његовом раду посебно је учествовао станиславски. Станиславски је од
глумца захтевао да се потпуно поистовети са ликом. А систем брехта је удаљити се од
свог карактера. Гдађанска драма, оан се бави приватним животом, то је исто јако важно.
Један свакодневни и банални живот. Тоталитету, они баратају одређеним догађајима у
животу, како си поставио собу јеси попио чај. Како почиње ујка вања, Марина и Астров
разговарају. Али ствари које ми доживљавамо као баналне јако су важне за Чехова.
Важно је оно што се зове Ново третирање простора и времена. Кактеристика класичне
драме је јединство места времена и радње. О радњи тешко да можемо говорити а камо
ли о њеном јединсту. А код Чехова где се све дешавају догађаји у Ујка Вањи. – на имању,
у башти, салону, у радној соби, и дневна соба, то је простор. То је оно што је јако важно,
зашто се ми шетамо заједно са јунацима зашто нам је то потребно, спаваћа соба
серебјакова, у радној соби ујка вање. друга ствар рецимо када с епојави геогра8ска карта
или мапа. Расправа о шуми.А све се дешава у скученим и приватним просторијама дакле
ништа није јавно . Простор се појављује као сценогра8ија. Јединство простора не постоји.
Шта значи јединство времена, и то је питање читања аристотела. Због тог јединства
времена и Штајнер пореди достојевског са драмом. А код чехова нема напетости нема
времена, време се разлаже, овде се све завршава за једно лето чак је и онај .не само што
се све то развлачи. Мења се дан и ноч, када у кући не може да спава серебјаков. Бивше
време које је тако битно за њих, и то време које ће доћи је предмет њихових разговора.
Ствари су врло озбиљно повезане. Питање карактера. Астров толико, Карактери су
толико безделатни.

83
Ова драма обележава прелаз из 19 у 20 век.изражава дубоку замишљеност над суштином
постојања. Први пут је изведена у Московском Художественом театру. То је позориште
које су подигли чехов и Станиславски. Ово је његова најпопулајнија и наизвођенија
драма.Споредна улога Тељегина. А шта мислите зашто је он ту потреба, ем је ружан ем
је глупо, он пристаје на све, показује потпуно бесмислену егзистенцију, друга јунакиња
која исто то показује јесте госпођа војницки мајка ујка вање, она и даље исеца те чланке.
Улога Јање. Јелена је изазвала симпатије ико једног ни код другог. да ли ој мило пада та
улога заводнице или не. Она нема петљу.Она врло свесно кокетира.Соњи најтеже пада
то што је ружна.Када Волтер каже обрађуј свој врт то има суштинску визију у тражењу
смисла. Овде у Ујка вањи ово је Пародија на известан начин.

84
85