Романтизам

О романтизму се може говорити као методу и правцу у књижевности и другим

уметностима.
Метод је основни начин схватања света и човека, он постоји независно од раздобља и
идеолошких опредељења; он је у природи човека, није историјски условљен – нпр. у
природи неког бића је да сањари, да улепшава свет у својој машти, такав прилаз свету је
романтичарски, а субјекат који му прибегава је романтичар.
Правац је у односу на метод временски ограничен- јавља се, траје и нестаје, да би га
потом заменио неки други. Условљен је временом и друштвенним приликама.
Према томе у уметности уопште постоје два метода – романтизам и реализам, а праваца
много.
Појам романтизам подразумева оно што је романтично, чудесно, фантастично, осећајно,
нешто што је више сан и идеал него стварност.
Време настанка: јавља се почетком 19. века и траје до средине 19. века.
Романтизам изражава дух грађанског друштва и настао је из побуне према феудалном
друштву и апсолутистичком покрету – прокламује се слобода и једнакост за све људе и у
свим сферама живота.
Основне карактеристике:
- Присуство маште и јаких емоција у делима
- Наглашена субјективност
- Слави се борба, слобода, хероизам
- Важна је лепота дела, а не његова садржина и порука (основни принцип
романтичара)
- Окренутост природи
- Често враћање у прошлост због незадовољства садашњошћу
- Несебична љубав према властитом народу и његовој историји
Представници:
Виктор Иго „Предговор Кромвелу“ – француска књ.
Џорџ Гордон Бајрон „Путовање Чајлда Харолда“ – енглеска књ.
Александар Сергејевич Пушкин „Евгеније Оњегин“ – руска књ.