Fr anz Marc

SLIKE

(ab
NOL I T
 54
FRANC MARK
S L IK E

M A L A U M E T N I C K A
E N C I K L O P E D I J A
 Naslov originals

F R A N Z MARC
P E IN T U R E S

par
M A X R O B IN S O N

■rfr
F E R N A N D H A Z A N
3 5 - J 7, R u e d e S e i n e , P a r i s VI
FRANC MARK
SLIKE

T E K S T
MA K S R O B I N S O N

NOLIT/BEOGRAD
1965
 P r e v e la
Z A G O R K A G R U JIC -V E R C O N

S t a m p a te k s t o v a
» R a d lš a T lm o tlć « , B e o g r a d
 Za Nemce Franc Mark (Franz Marc)
predstavlja jednu vrstu nacionalnog heroja
slikarstva. »Franca Marka vole u Nemačkoj
kao što nikad niko nije bio voljen«, kaže
Lotar Ginter Bihajm (Lothar-Giinther Buche-
im) u svojoj značajnoj knjizi o Blaue Rei­
ter. Ta ljubav, međutim, nije zasnovana na
razumevanju njegovih estetičkih napora —
slikarskih problema, s obzirom na njihovu
složenost, naročito za profane. Ta je lju­
bav pothranjivana legendom, koja može
samo još da zamrači njegov pravi doprinos
razvoju modemog slikarstva. Mark je bio
okružen oreolom slikara koji se borio u sa-
moći, oreolom sanjar a koji je, izvan nisko-
sti ovog sveta, pokušavao da razume dušu
životinja, čiji je čisti život žrtvovan ratu. Nje-
ga nisu voleli zbog njegove umetnosti, već
zbog legende i sadržaja njegovih slika.
Dobrovoljac u prvom svetskom ratu. Franc
Mark je poginuo 1916. pred Verdenom. Pod
nacističkim režimom propala su dva pokuša-
ja da se izdaju njegova Pisma sa fronta (Bri-
efe aus dem Felde), jer su izdanja iz 1938.
i treće iz 1944. zabranjena. Jedino se izdanje
iz 1941. moglo da pojavi. Od svršetka drugog
svetskog rata, dva druga izdanja su već usle-
dila. U svojoj knjizi Franc Mark viden od
svog vremena, Klaus Lankajt (Klaus Lank-
heit) je okarakterisao ono što je dovelo sli-
karstvo da »usavrši crtež savršeno svesno«.
Osim na Pisma sa fronta, on se poziva i na
drugo jedno svedočanstvo, na svedočanstvo
istoričara umetnosti Valentinea (W. R. Va-
lentiner), konzervatora Metropoliten-muze-
ja, koga je rat iznenadio u Nemačkoj. U
jednoj minhenskoj kasami Mark mu je po-
stao instruktor. »Bio sam prinuđen da pu-
zim po prašini i da učim da rukujem puš-
kom. Vrlo je verovatno da sam se isticao izu-
zetnom nespretnošću, jer me je zapitao za
profesiju u civilu. Kad je saznao da sam kon-
zervator u Njujorškom muzeju, on mi reče
da mu je veoma žao što se jedan obrazovan
čovek vuče u prašini pred njim«. Langhajm
pdše: »Franc Mark je imao onu vrlinu koja
se označava vrlo jednostavnom ali demodi-
ranom reči u naše vreme, hrabrost.« Ova pa-
triotska crta njegove ličnosti, ova slika ple-
menitog oficira, u velikoj je suprotnosti sa
opštim mišljenjem da je umetnička obnova
pre prvog svetskog rata bila u vezi sa inter-
nacionalnim tendencijama, u kojima je umet-
nost igrala ulogu ujedinitelja naroda. Upra-
vo ličnost Franca Marka, najmodemijeg ne-
mačkog umetnika iz tog doba, pomaže nam
da razumemo evropska skretanja i omogu-
ćava nam da shvatimo kako je intemacio-
nalna umetnost, rađajući se u izvesnim zem-
Ijama, bila još uvek suviše slaba da odoli
metežu.
S druge strane, ne treba insistirati na voj-
ničkoj karijeri Marka, kao što su činili izve-
sni autori. Pisma sa fronta sadrže mnoge
kontradikcije: oduševljenje, raspoloženje.
ravnodušnost i pacifizam. On, na primer, ka-
že: »Očekujem stvari bez reagovanja. Mi ne
možemo odlučiti o svojoj sudbini i, konač-
no, ja se ne interesujem ni za rat ni za voj-
nički život; nikad neću razumeti zašto me
toliko cene. Ova gospoda su vrlo loši psiho-
lozi — ili vrlo dobri, jer znaju da u vojnoj
oblasti mogu da raounaju na mene, a moje
lično mišljenje ih ne interesuje.« Ova ocena
o sebi je dokaz složene i rascepkane ličnosti.
Imajmo posebno u vidu da je čitavo delo
Franca Marka delo mladog slikara. Rođen
u Minhenu 1880, on je učestvovao u ratu još
1914, a poginuo je već posle dve godine. Ako
dodamo da njegov susret sa modemim sli-
karstvom datira od 1911, njegov stvaralački
period, onaj odlučujući, trajao je, dakle, sve-
ga tri godine. Od 1911. do 1914; evo hrono-
loških granica Markovog dela.
Sin je slikara minhenske škole čije su
estetičke koncepcije podsećale na Defrege-
ra (Defregger) i Makarta (Mackart) i Alza-
šanke velike kalvinistkinje. Pod uticajem
svoga brata, nameravao je da studira prote-
stantsku teologiju, ali se uskoro odlučio za
Umetničku akademiju u Minhenu. To je bilo
1900. godine, u doba kada je u Minhenu Laj-
blovo slikarstvo (Leibl) — kao i Libermano-
vo u Berlinu (Liebermann) — smatrano im-
presionističkim. Teorije o sistematskoj po-
deli svetlosti, zasnovane dvadeset pet godi-
na ranije u Francu9koj, još nisu zahvatile
Nemačku, gde su još ostali pri tonalitetima
svojstvenim pleneru. Drugi evropski tokovi
iz tog doba javljaju se tek od 1905. Tako se
istovremeno sa fovizmom formira u Nemač-
koj grupa Briicke (Most), kojoj su pripadali
Hekel, Šmit-Rotluf i Kirhner (Heckel,
 ODMOR K O N JA . 1912. D R V O R E Z .

Schmidt-Rottloff, Kirchner). Ovi nemački

ekspresionisti zaslužuju naziv fovista, jer
njihovo slikarstvo počiva na istim principi-
ma koje su primenjivali u to vreme Deren,
Vlamenk, Matis, Brak i Difi (Derain, Vla­
minck, Matisse, Braque, Dufy): nanosi čiste
boje širokim potezima, kao reakcija protiv
impresionističke mrlje, ponovna afirmacija
kontura, umesto rasplinutog crteža, upotre-
ba osnovnih i komplementamih boja, izra-
žajna i subjektivna estetička koncepcija pla-
stične vizije.
Između 1900. i 1905. Markovo slikarstvo
odgovara xninhenskoj umetničkoj situaciji:
ono ne načinje nikakav problem. Slikarska
sredstva sposobna da izraze stanje njegove
duše on nalazi tek od 1905, ne u doticaju sa
fovizmom u rađanju, nego sa Jugendstiel-om
— novom minhenskom umetnošću. Međutim,
ova umetnost je drugostepena ekspresija da
bi mogla da otkrije Marku više nego što je
vrednost linije. I zato se od 1905—1908. Mark
naročito trudi da prouči anatomiju životinja.
U početku on prikazuje samo usamljenu ži-
votinju, a zatim, od 1908. pa nadalje, pravi
grupe, među kojima je i jedan friz od četiri
konja; a tek će od 1910. otkriti izražajnu sna-
gu boje. Javljenski, Kandinski, Marijanafon
Verefkin i Gabrijel Minter (Jawlensky, Kan­
dinsky, Marianne von Werafkin, Gabriele
Miinter) izlagali su prvi put 1909. u Neue
Kunstlervereiningung-u (Novo umetndčko
udruženje). Januara 1910. Mark je upoznao
Renana Augusta Makea (Rhenan August
Macke), koji ga je uputio u franouski fovi-
zam. Kandinski je već postavio ideje ap-
straktnog slikarstva. Ovim uticajima se još
pridružio uticaj francuskog neo-impresioniz-
ma, na koji mu je takođe ukazao Make.
Mark je radio čitave 1910. godine da bi do-
šao do čiste boje, da bi stvorio svoja prva
fovistička platna.
Februara 1911. on slika Crvene konje (sli-
ka 4) i tako postaje fovista u vreme kada
je fovizam u Francuskoj već tri godine ustu-
pao pred revolucionamim principima kubiz-
ma. Ova grupa od tri konja u pokretu poči-
va na trostrukom slaganju boje, gde dve iste
crvene uokviruju jednu drugu varijantu cr­
vene, životinju u sredind. Istovremeno je
kompozicija naglašena i ritmičkim pokre-
tom, čija je najviša tačka glava životinje u
sredini. Boje i ritmovi pejzaža odgovaraju
toj kompozioiji prema pravilima kontrapunk-
ta. Slika još uvek ima odlike pokušaja, ali
iste godine se pojavljuju Veliki plavi konji
(slika 6), uzdržanijih i zbijenijih formi. Mar­
kov razvoj je ubrzan, kao da se čak naziru
izvesni kubistički elementi. U Tigru (slika 7)
slikar dostiže stepen istraživanja do koga su
Pikaso i Brak stigli nekoliko godina ranije.
Predmet je konstruisan od faseta, koje sabi-
jaju snagu tigra i integriraju životinju u svo-
je okvire. Slikarska površina je sačinjena od
kuba, piramida i nepravilnih poliedara po-
stavljenih u vidu crepa. Ali Mark se razliku-
je od kubista po značaju koji daje predmetu,
koji je tako reći fizički izraz životinje, pro-
tagoniste svih njegovih prikazivanja. »Usko-
ro sam uvideo da je čovek ružan, životinja
mi se učinila lepša i čistija«, piše Franc
Mark i zato će i njegove slike ubuduće biti
bez izuzetaka posvećene toj lepoti, toj čisto-
ti. Veza između prirode i životinje ima, čini
mu se, vise odjeka no veza između čoveka i
svemira, jer u životinji on nalazi dušu koja
savlađuje suprotnosti ovog sveta. Zato on
crta srne i gazele, majmune i šume. On uvodi
životinje u prirodu i u godišnja doba. Kiša
i simce nisu više prirodni fenomeni, nego iz-
ražavaju osećanja i sudbinu životinja.
Platno Konji sa orlom (slika 9) naslika-
no je samo godinu dana posle Crvenih ko-
nja. Bio je to silovit razvoj. Ako su se još
Crveni konji izdvajali iz pejzaža i suprotstav-
Ijali mu se svojim ritmom, sada je slikar do-
stigao utisak zaularenosti slično kao u vitro-
ima, kojoj su potčinjene sve komponente.
Stvaralac i priroda su ujedinjeni u jednu bo-
jenu arhitekturu gde svetlost i boja ne od-
govaraju više stvarnim valerima. Crveni konj
zrači isto kao i sunčani krug, ali pripada
i šumi, žuti konj je sroden sa telom osvetlje-
nim suncem. Ovaj misticizam je toliko ovla-
 IZ M IR E N JE . 1916. D R V O R E Z .

dao slikarem, da su mu savremeni problemi

forme izgledali samo kao pomoćne stvari u
njegovom traženju.
Mark je želeo da predmetu svojih platna
da kosmičku dimenziju. Ključno delo mu je
Sudbina iivotinja, iz umetničkog muzeja u
Bazelu, gde dinamizam dostiže svoj vrhu-
nac. Apokaliptička drama se odvija u šumi:
životinje su prestrašene i kao da viču. Brzi
potezi prelaze koso preko kompozicije, ukr-
štaju se, kristališu se u objektivne, prozime
oblike, čije se boje, pokrenute, ponovo talo-
že. Platno potiče iz 1913. godine, kada se
Mark već mogao upoznati sa futurističkim
delima u Minhenu. Sudbina životinja, kao i
veliko platno nazvano Tirol (slika 11), ozna-
čavaju taj susret nemačkog slikarstva sa fu-
turizmom.
 U isto vreme na Marka je uticao i Delone
(Delonay). Septembra 1912. on je, zajedno
sa Makeom, pošao Deloneju u Pariz i jedna
od posledica tog putovanja je uvođenje or-
fizma sa one strane Rajne. U toj su se per-
spektivi obojica ubrzo približili apstraktnoj
koncepciji. Tragična 1914. godina je za ne-
mačko slikarstvo bila prelazna godina u raz-
voju, avaj, naglo prekinutom.
»Instinkt me v<xli od životinje do apstrak-
cije«, pisao je Franc Mark; i zaista, u njego-
vim poslednjim delima, gde je životinja sa-
mo beznačajan oslonac obliku i boji, čitavo
traganje je svedeno na harmoniju. On je bio
na istom putu kojim su se uputili Kle i Kan-
dinski (Klee, Kandinsky) kada je pao kao
žrtva one katastrofe naslućene u Sudbini ži-
votinja, i to upravo u trenutku kada se spre-
mao da odustane od isključivo jedne iste
teme. Tako nam ostaje da govorimo zapravo
o delu iz mladosti. Mada je Franc Mark na-
ročito poznat kao predstavnik Blaue rajtera,
jednog od najaktivnijih pokreta u razvoju
evropskog slikarstva, mi možemo da naslu-
timo u njegovom delu i tendencije srodne
istočnjačkom razmišljanju, koje otkriva ta
simbolična i skoro mistična veza sa priro-
dom bez ljudi, naseljenom isključivo životi-
njama.
 REPRODUKCIJE

1. S R N E U S U M I. 1913—1914. G ra d ska galerija,

K a rlsru e .

2. K O N J U P E J Z A 2 U . 1910. M u ze j F o lk va n g , E sen.

3. D V E N A G E 2EN E U ARKADSKOM P E JZ A 2 U .
1911. G a lerija V o lfg a n g K e te rer, S tu tg a rt.

4. C R V E N I K O N J I. 1911. M u ze j F o lk v a n g , Esen.

5. P L A V A L IS IC A . G ra d ski m u z e j, V u b erta l-E r-

b elfeld .

8. V E L IK I P L A V I K O N JI. 1911. U m e tn ić k i c e n ter,

M in ea p o lis.

7. T IG A R . 1912. Z b ir k a B e rn h a rd K e h le r, B erlin .

8. G A Z E L A . 1912. R o d -A jle n d Skola c r ta n ja , U m e t-

n lč k i m u z e j, P ro vid a n sa .

9. K O N J I S A O R L O M . 1912. D o n jo sa k so n s k a zg m a lj-
s k a g a lerija , H a n o ver.

10. G A Z E L E . 1913. Z b lr k a M arija L a n ž, K re fe ld .

11. T IR O L . 1913—1914. G ra d ska u m e tn ič k a z b ir k a ,

M in h en .
12. K O M P O Z IC IJ A A P S T R A K T N IH O B L IK A . 1914.
P r iv a tn a z b ir k a .

13. P L A V A S R N A U P E J Z A 2 U . 1914. P r iv a tn a z b ir k a .

14. O V C A U P E J Z A 2 U . P r iv a tn a z b ir k a .

15. A P S T R A K T N T O B L IK . M u z e ) K a r l - E m e s t - O st-
h a u s, H agen.