52

KANDINSKI
1922 — 1944

M A LA U M E T N IC K A
E N C I K L O P E D I J A
 N aslo v o rig in a la

KANDINSKY
1922 — 1944
par
P IE R R E V O L B O U D T

kr

F E R N A N D H A Z A N
35 -3 7 , R u e d e S e i n e , P a r i s VI
KANDINSKI
1922 — 1944

T E K S T
P J E R VOLBUD

NOLIT / BEOGRAD
1965
 P r e v e la
Z A G O R K A G R U JIC -V E R C O N

S ta m p a te k s to v a
» R a d iia T im o tić « , B e o g r a d
 Od svih oblika od kojih je Kandinski na-
pravio svoj svet, krug mu, bez sumnje, iz-
gleda najbogatiji značenjem. Umetnik vidi
u njemu suverenu formu koja je sjedinila u
sebi sve mogućnosti crteža i boje. Ja i Svet,
ograničeno i beskrajno ogledaju se u njemu
i slažu. On je veza strasti i hladnoće, maglo-
viti izliv obuhvaćen strogošću. Ovo kružno
zračenje je sama slika, simbol onog sloven-
skog romantizma koji u svom snu o beskraju
otkriva u svakoj stvari samo ponavljanje
sebe, umnožavanje identičnog.
Krugovi na crnom (1921), Plavi krug
(1922), prva platna naslikana po dolasku
umetnika u Nemačku ustoličavaju dugi sled
dela u kojima će sve do 1929. dominirati
krug. Mrlja ili kotur, gust ili prozračan, uo-
kviren difuznim resama ili krunom prstena-
stih krugova, on je čas jedan običan isečak
polja na kome je upisan, čas jedna čista sli­
ka boje. On se grupiše u okrunjene grozdo-
ve, u gravitacione sisteme. Reklo bi se da je
spreman da se raspline u tkivu kojega nosi,
ili se otkida od tog tkiva kao jedno čvrsto
a neodrživo prisustvo. Ponekad je dovoljan
jedan jedini krug da bi oživeo jednu povr-
šinu, da bi je obuhvatio svojim koncentrič-
nim talasima koji proizilaze iz njegovog ne-
vidljivog pulsiranja. Iz središta širenja, iz
čvrste tačke koja predstavlja harmoniju slo-
ženih nesklada, on raste, postaje samo plat-
no, okvir svih događaja koji se na njemu odi-
gravaju.
Kandinski je napravio sebi jedan reper-
toar, jednu tematiku od osnovnih elemena-
ta koji u njoj učestvuju. U Vajmaru, zatim
u Desau, kada je propovedao u Bauhauzu,
jedno za drugim nastanjen u ove dve varoši,
njega je vodilo samo njegovo učenje i misli
koje su bile inspirisane željom da osnuje
jednu pravu morfologiju oblika. U knjizi ko-
ju je izdao 1926, Od tačke i linije do ravni,
on izlaže mišljenje teoretičara koji nije pre-
stao da na marginama svoje umetnosti raz-
mišlja o principima. Ovaj traktat o kompo-
ziciji oblika iznosi zakone razvoja i kombi-
nacija kojima pođležu te samostalne egzi-
stencije, tačka i linija. On objašnjava sušti-
nu sredstava sposobnih ne da bolje pred-
stave formu, nego da prodru u nju, da do-
spu iznad njenog crteža, da iz nje izdvoje
sve odjeke. Takva jedna analiza, koja ističe
zajednički imenitelj izražajnih načina razli-
čitih umetnosti, bila je preduslov za njiho-
vu sintezu. Ona je trebalo da omogući onaj
»razgovor estetičkih valera«, koji je bio stal-
na preokupacija Kandinskoga. Njegove ide-
je su u Bauhauzu nalazile povoljno mesto za
izbor. Osnovana 1919. od arhitekte Gropijusa
(Walter Gropius), škola je bila laboratorija
plastičnih istraživanja. Njena nastava je bi­
la zasnovana na proširenoj doktrini o zna-
čenju umetnosti. Ona je nastojala da uskladi
i obogati jedne drugima sve tehnike, da sa-
kupi sve discipline koje se spajaju u jednu
»novu konstruktivnu umetnost« čiji bi kraj-
nji cilj bio »jedno jedinstveno delo«, nede-
ljivo od života, istovremeno i njegov ukras
i njegov ishod.
Kandinskovo delo je uvek vrsta zamišlje-
ne pozomice gde se apstraktna bića, inkar-
nacije prostora, boje, strasti, njihovih bezlič-
nih entiteta, otkrivaju u neiscrpnim varija-
cijama na značajne teme spajanja i sukoba
elementamih formi. Čitav događaj se sasto-
ji od jednog kvadrata, od jednog kruga, od
jednog nepravilnog oblika, zatvorenih ogra-
da koje ih okupljaju posredstvom jedin-
stvenog ritma, od koga svako od njih dobija
podstrek i sa svoje strane deluje na celinu.
Čas je to nagomilavanje krugova (Krugovi
u krtigu, 1923), skup neispitanih ćelija u jed-
nom deliću ustalasane površine, izolovane iz
dubine (Vibracije u dubini, 1928; Raznoboj-
na skupina, 1938). Čas je to, kao u Crnom
krugu (1923) sam oblik platna koji povija
i zatvara totalitet njegovih pokreta, krivi ih,
savija delovanjem neke nepoznate rotacije.
Takvi primeri su, uostalom, retki. Delo je
otvoreno sa svih strana i u neuhvatljivom
prostoru se grade postojane, prozime arhi-
tekture iz nestvara. Linije, površine, boje,
njihove složene i neodređene kombinacije,
podređene uzajamnoj zavisnosti njihovih de-
lova, sa njihovim svojstvima, sa vrednostima
njihovih pozicija, pravaca, privlačenja ili od-
bijanja, stvaraju suptilne mehandzme sa sup-
rotnim, promenljivim i prekinutim tenzija-
ma, razbacane delove konkretnih sistema
potpuno apstraktnih odnosa. Svaki član ove
»ars combinatoria« se slaže, determiniše i
konačno kompenzira. Oni su sam predmet
slike. Oni su cilj po sebi, koji skoro organ-
ski proizilazi iz jednog osećanja forme koji
ništa ne duguje vidljivom, nego je sav pro-
žet crtežima i slikama iz jednog nerazumlji-
vog sveta. U formi se, kao i u strukturi mate-
rije, širi ono što je Gete (Goethe) nazivao
»dinamizmom koji postaje i koji nestaje«.
Za Kandinskog umetnost je jedna druga
priroda, ali njen zakon je intelektualne pri-
rode, a njene mere »potiču direktno iz ra-
zuma«. Otud ta strogost koja je karakteri-
stična za čitavo stvaralaštvo ovih godina
provedenih u Desau. Pomoću osnovnih ele-
menata, kojima se slikar skoro isključivo
služi — krugova i isečaka krugova, trouglo-
va, pravougaonika poredanih u vidu crepa,
delova nepravilnih oblika, običnih krivih ili
vijugavih, pravih pojedinačnih ili spojenih,
stvaraju se jasni crteži jednog sveta iz ma-
šte.
Osovine i stroge linije ukrštaju se sa pu-
tevima bez cilja sa elipsama, svežnjevima,
strelama. Medu kratkim lukovima, munjama
u vidu bičeva, uglastih crteža, talasa i braz-
da, raspoređuju se rešetke, zvezdane sheme,
zračni prsteni oko strogih i ledenih zvezda.
Vazdušni lavirinti redaju se u praznom. Oni
iznose svoje kosture na svetlo dana, svoje
oštrice, svoje oštre geometrije. Prostor se
ocrtava i pruža u Iinearnim perspektivama
kontura i veza, deli se u komplekse ponav-
ljanja rastućih i opadajućih progresija, izvr-
tanja tema i oblikovanih kontra-tema. La-
kim pokretom bez dubine stavlja se boja u
planovima, u prozirnostima uznemirenim
odsjajima jednog udaljenog nepostojanja.
Nijedno od ovih sazvežđa postojanih i ne-
postojanih nema središta, nego žarište, po-
nekaci više njih, odakle ono zrači. Bilo da se
rasipa ili da teži ka jednom nevidljivom
polu, ono je sarao jedan vid jednog sveta u
večnom usponu. Ono se razvija u visinu, ne
držeći se ni za šta, dodirujući jednim vitkim
vrhom jedan tanki polumesec, koji, na dru-
gom jednom mestu, baca koplje uskog tro-
ugla.
Razdeljen igrom dijagonala, taj prostor
sa bezbrojnim dimenzijama kao da se širi
u jednoj neprestanoj ekspanziji. Kosom lini-
jom ta ekspanzija stvara, ne razbijajući svo-
ju početnu koheziju, jednu vrstu vaznesenja
forme. Ona izražava jednu težnju ka nedo-
kučivom, gde će se pretvoriti u valere pokre-
ta. Svaka linija je materijalni izraz jednog
pravca. »Prodor ka unutrašnjosti«, što je
Kandinski postavio kao vrhovni cilj svome
delu, istovremeno je i prelaz ka jednom »s
one strane« likovne sadržine. Svaki oblik po-
stiže sve svoje mogućnosti. Forma se suprot-
stavlja formi. Ona se ponavlja, osporava,
umnožava se u identičnom i u nepomirlji-
vom. Jedna permanentna antiteza omoguću-
je joj da se poistovećuje sa sobom, elemenat
po elemenat, i u svojoj suprotnosti i u svo-
joj sličnosti. Ona rada sebi, bilo iz afiniteta
ili iz kontrasta, jednog protagonistu, nasu-
prot kome potvrđuje svoju osobenost, raste
od uzajamnih napona koji potiču od prisu-
stva njenih vizavija. Udaljena ali nerazlučivo
vezana, suprotna ali dopunska tom svom
dvojniku, koja joj daje ravnotežu i oslobada
je njene različitosti. Ovo dvojstvo je prikri-
veno u čitavom Kandinskovom stvaralaštvu.
Li mnogim njegovim kompozicijama, čak i u
najgeometrijskijim, ono pada u oči. Ono je
predmet izvesnih platna, kao na primer: Iz-
među dva (1934), lu ta sredina (1934), Pro-
darno zeleno (1938), Tri između dva (1942).
Dve forme, obično srođene, postavljene su u
jedan vizavi odnos, ravnodušan ili sukobljen.
Interval koji ih deli, satkan od pomoćnih
fragmenata i umetnutih ritmova, pečati uda-
ljenošću njihovo jedinstvo. Taj par postaje
sad svojim složenim oblikom jedno drugo
složeno biće koje oscilira između dva vida,
dva lica, dva momenta sveukupnosti koja
ga apsorbuje i održava u ravnoteži sve nje-
gove istovremene mogućnosti. Taj spoj neza-
visnih elemenata koji se uzajamno prožima-
ju potčinjen je jednoj moglo bi se reći lo-
gici antagonizma. On je na svoj način ilu-
stracija kosmogoničke misli Orijenta, faza
njegovih naizmeničnih svetova.
Te fantasmagorije Azije odražavaju se,
kao u filigranu, u celokupnom stvaralaštvu
slikara iz Moskve, koji je postao novator i
prisustvovao rađanju moderae zapadne
umetnosti. Izdanci koji potiču iz njegovih
najskrivenijih atavizama i plastičnih motiva
tog Orijenta večno upletenog u njegovu naj-
skriveniju inspiraciju, preplaviće poslednja
dela Kandinskog, razviće se u njima neusi-
ljeno. Čarolija okićena dvosmislenošću ođi-
graće se u toj praznini, prethodnica svake
misli i svakog oblika, gde je azijatska ma-
šta projektovala svoje himere, svoja čudovi-
šta, svoje simbole. Uznemirene, vedre, razi-
grane, te ćudi najtananije mašte stvaraju
jednu fantastičnu apstrakciju, u kojoj luci-
dan um ne učestvuje ništa manje nego čari
nepoznatog.
Čitav jedan životinjski svet iz bajke raz-
množava se, podsećajući na ontološke me-
tafore iz stare Kine, i još više na izvesne
obredne motive altajskih kultura. Umetnik
se prepušta, ostajući pri tom uvek gospo-
dar, toj demoniji snaga koje grade i razgra-
đuju forme. Bez sumnje »su se one birale u
njemu«, jer ih je on ne znajući nosio u sebi.
Sa minucioznošću, sa tačnošću kojom ruko-
vodi jedna spontana ljupkost, on upravlja
ovim baletima jedne nepredviđene i miste-
riozne fantazije. Nestvarna bića kao da im-
provizuju pomamu svojih zamaha. Ona ra-
stu u krugove i u polipe, u vretenasta tela,
vitka i razigrana. Ona lebde među arabeska-
ma i trakama boja, među oblacima i pipci-
ma, u ćutljivoj usamljenosti svetlosti bez
obala. Ovde ih njihovo lepršanje veša o je-
dan rastući pritisak. Tamo se ona nadove-
zuju na tokove i domete prostora. Na dru-
gom mestu ona se raspoređuju na svim ste-
penicama jednog portika čiji se stubovi uz-
dižu izvan svega. Svako od njih može da bu-
de još jedna od epizoda jednog složenog uza-
stopnog delovanja, koje se menja od jednog
plana do drugog kroz pregrade obredne sce­
ne, kao — slika u slid.
Nestalna kao »oblak dima«, forma je ema-
nacija »unutrašnjeg života« figure koju od-
ređuje i u kojoj senzibilitet postaje slika sa-
mog sebe. Kandinski je uvek bio duboko
svestan bitne uzajamnosti prirode i umetno-
sti. Njegova umetnost je natopljena izves-
nim duhovnim i estetičicim osećanjima Azi-
je. Otud kod njega taj pojam o »apstrakt-
nom« stvaralaštvu, koje je prema njegovom
stalnom tvrđenju prvorazredna konkretnost.
Očiglednost vidljivog se ubuduće zamenjuje
očiglednošću koja zavisi samo od imperati-
va »unutamje potrebe«, skrivenog principa
tog skrivenog dela. To je revolucija bez pre-
sedana, koja je uputila slikarstvo u sasvim
drugom pravcu od onoga koji mu je namet-
nuo humanistički i analitički genije Zapada,
ne usuđujući se da izrazi da je mogla i ne
biti jedina.
Medijum dve ideje, dva načina prikazi-
vanja, dva sveta, Kandiski je pomirio u
njihovoj biti. S njime je ostvarena šizma.
Počela je jedna avantura čije su posledice
bile upisane u svakom potezu njegovog stva-
ralaštva. Tako se umetnost našla na najvišoj
tački svoje snage i slobode. Kandinski joj
je otvorio budućnost.
 BIOGRAFSKI PODACI

1922. K a n d ln s k l n a p u S ta B e r lin , o d la z i u V a jm a r ,
g d e j e u j u n u n a lm e n o v a n z a p r o f e s o r a u
B a u h a u s u . O b ja v lju je u P r o p y lS n f e r la g - u B e r ­
lin , K le ln e W e lte n (M all sv e to v i), s v e š č ic u o d
12 g r a f l k a 1 lito g r a f ija .

1924. O tv a r a s a K le o m , F a jn tn g e r o m , J a v lj e n s k lm
(K le e , F e in ln g e r , J a w le n s k y ) » B la u e V le r« (C e-
tv o r l c a p la v lh ) r a d l z a j e đ n lč k e Iz lo ž b e u S je -
d l n je n im D r ž a v a m a .

1925. B a u h a u s s e p re m e S ta u D e s a u .

1926. O b ja v lju je kod L angena, M in h e n , O ta č k i

U niji na p la tn u .

1928. P o s ta v lja n a s c e n u ( d e k o r 1 k o s tim l) S lik e sa

Izlo ib e o d M u s o rg s k o g .

1929. P r v a lz lo ž b a u P a r lz u .

1932. B a u h a u s Je p r e s e l j e n u B e r lin .

1933. N e m a č k a v la d a z a t v a r a B a u h a u s , K a n d ln s k l se
n a s t a n j u j e u P a r lz u .

1939. K o m p o z ic ija X (p o s le d n ja ) .

1944. 13. d e c e m b a r , K a n d ln s k i u m lr e u P a r lz u .
 REPRODUKCIJE

1. U C R N O M K R U G U . 1923. Z b irk a G a lerije M aeght,

P ariz.
2. N A B E L O M . 1923. K o le k c ija N in e K a n d in s k i.
P ariz.
3. K O N T A K T . 1924. K o le k c ija G alerijg M aeght,
P ariz.
4. M A L I S A N U C R V E N O M . 1925. K o le k c ija N in e
K a n d in s k i, P ariz.
5. A K C E N A T U R U Z IC A S T O M . 1926. K o le k c ija N i­
n e K a n d in s k i, P ariz.
6. K O N S T R U K C IJA U O B L IK U S IL J A K A . 1927. K o ­
le k c ija G a lerije M a eght, P ariz.
7. V E S E L O -S V E T L O . 1930. K o le k c ija G alerije M a­
e g h t, P ariz.
8. R A Z V O J U S M E Đ E M . 1933. M o derna galerija-,
P ariz.
9. D O M IN A N T N A L J U B IC A S T A . 1934. K o le k c ija G a­
le r ije M a eg h t, P a riz.
10. P O K R E T I . 1935. K o le k c ija N in e K a n d in s k i,
P ariz.
11. T R ID E S E T . 1937. K o le k c ija N in e K a n d in s k i, Pa­
riz.
12. R A Z N O B O J N A G R U P A . 1938. K o le k c ija N in e K a n ­
d in s k i, P ariz.
13. K O M P O Z IC IJ A X . 1939. M u ze j m o d e rn e , P ariz.
14. O K O L I N IJ E . 1943. K o le k c ija N in e K a n d in s k i,
P ariz.
15. S U Z D R Z A N I E L A N . 1944. K o le k c ija N in e K a n ­
d in s k i, P a riz.