UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJALUKA

FAKULTET ZA IT I DIZAJN
GRAFIČKI DIZAJN

DIZAJN PROSTORA

DŽORDŽIJANA HOTON
Život I delo

Profesor: Radenko Milak

Student: Simona Jovanović

Banja Luka, 2020.

 UVOD

U narednih nekoliko stranica pisaću o životu i delu jedne zaista izuzetne umetnice. Njeno ime je
Džordžijana Hoton (1814-1884). Ona je britanska umetnica,poreklom sa Kanarskih ostrva, koja je
živela i stvarala u doba viktorijanske Engleske.Prvenstveno se bavila spiritizmom kao medijum, a
zatim je to zanimanje odvelo u svet umetnosti i u nešto sasvim novo i neočekivano. Kroz ovaj rad
želim Vam približiti životnu priču ove umetnice, a akcenat ću naročito staviti na njen umetnički
rad, koji je veoma zanimljiv i inspirativan.
PUT OD SPIRITIZMA DO UMETNOSTI

Džordžijana Hoton rođena je 20. aprila 1814.

godine u Las Palmasu (Kanarska ostrva), kao
sedmo od dvanaestoro dece Džordža i Meri
Hoton. Njen otac bio je trgovački putnik, pa su
se često selili i tako preselili u London, gde je
Džordžijana i provela većinu svog života. O
njenom ranom životu i detinjstvu se ne zna baš
mnogo, jedino da se jedno vreme školovala u
Francuskoj. Provela je većinu svog života kao
slobodna žena u viktorijanskom Londonu.
Potiče iz obične, ugledne porodice srednje
klase. Vodila je dosta miran i povučen život čak
i na vrhuncu popularnosti, ali i dosta neobičan
za to vreme. Naime, svoje školovanje i učenje
slikanja prekinula je zbog prerane smrti njene
sestre Zile Rosalije, koja je takođe bila
umetnica. Nekoliko godina pre smrti njene sestre, preminuo je i njen mlađi brat Sesil Angelo.
Džordžijana je godinama bila neutešna i shrvana tugom zbog gubitka svojih najbližih. Međutim,
jednoga dana 1859. godine, njen rođak je upoznao sa svojom komšinicom, gospođom
Maršal,koja je u to vreme u Londonu bila poznati medijum. Ubrzo nakon upoznavanja, Hoton je
prisustvovala i učestvovala na jednoj od seansi gospođe Maršal. To iskustvo ju je veoma zadivilo,
toliko da je i sama osetila da ima dara i sposobnosti da se bavim time. Narednih nekoliko meseci
provela je u rigoroznim treninzima i povezivanjima sa nevediljivim u čemu je učestvovala i njena
majka i davala joj maksimalnu podršku i ohrabrivala je. Kao osoba koja je bila vernica i odana
Bogu, smatrala je da na taj način još više odaje poštovanje veri, a i da potvrđuje svoju svrhu i
postojanje kroz to. U svom delu „Večeri kod kuće“,napisala je:“Šta je Gospod učinio za mene i
moju dušu, darujući mi svetlost koja je sada izlivena na mene i daje mi snagu da pomažem
čovečanstvu ujedinivši se sa nevidljivim.“ Počela je vežbati i takozvano „prevrtanje stola“, proces
u kome se poput ouija ploče, sto koristio za povezivanje i komunikaciju sa duhovima, te je na
jednoj od tih seansi počela da crta uz pomoc planeketa (mala daska u obliku srca sa točkićima i
rupom u koju se stavi olovka za lakše pomeranje, ispisivanje i crtanje poruka koje dobija
medijum,preteča ouije table). Uradila je malu seriju slika uz pomoc planketa i slobodnih pokreta
rukom vođenom od strane „duhova vodiča“ s kojima je u bila u komunikaciji. Slikala je cveće i
voće. Jedan od prvih vodiča bio je čovek imena Henri Leni, takozvani „gluvi i glupi umetnik“.
Kasnije su joj vodiči bili čak sjajni umetnici iz prošlosti poput Ticijana i Koređa. Oktobra 1861.
godine, ostrvarila je prvu komunikaciju sa svojim „dodeljenim čuvarima“, Zaharijem, Ivanom i
Josipom. Krajem 1862. godine počela je seriju crteža i slika perom i mastilom vođena većom
grupom „viših duhova vodiča“.
PRVA VELIKA IZLOŽBA

Godine 1871. Džordžijana Hoton ostvarila je svoj san o velikoj izložbi svojih „duhovnih crteža“. Na
ovoj izložbi u londonskom muzeju u Ulici Bond, izložila je oko 150 radova. Ovom velikom
postavkom, pokazala je plodove svog desetogodišnjeg rada i privukla mnogobrojnu publiku.
Radovi su bili izloženi za posetitelje nekoliko meseci. Ono što je najneverovatnije u ovom

Ilustracija 1 Slava Bogu , c.1868

poduhvatu je ambicija njenog projekta urađenog u kratkom vremenskom periodu. U drugom delu
svoje knjige( Večeri kod kuće) Hotonova, zapisuje najopširniji pregled kako bi izložba trebala
izgledati. Uključujići sve praktične delove kao što su sadržaj kataloga štampanog u dve verzije,
jedna sa ružičasto obojenim papirom i braon kožnim koricama, a druga specijalno izdanje za
kraljicu Viktoriju, štampana u roze satenu i obvijena belom kožom i zlatom. Organiozovala je
detaljnu reklamnu kampanju koja je uključivala distribuciju letaka, plakata i postera, kao i
reklamiranje u novinama. Takođe je zahtevala da svaki svoj rad ona lično urami i postavi na zidove
galerije, kao i samostalno odredi cene uspomoć svojih „nevidljivih prijatelja“. Kad se izložba
otvorila, bila je u galeriji svaki dan i pričala sa posetiteljima pokušavajući da ih preobrati na
duhovnu stranu. Posetioci koji su pokazali poseban interes pozvani su da posmatraju njen rad na
crtežima uživo, kod njene kuće tokom seanse. Kako god bilo, nažalost a toj izložbi Hotonova je
uspela prodati samo jednu sliku, mada je to možda bila visokih cena, a ne moderne prirode dela.
STVARALAŠTVO I KARIJERA

Kada pričamo o pionirima apstraktne umetnosti,

uvek ćemo pomisliti na Kandinskog, Maljeviča,
Mondrijana i slično. Obzirom na to da je sam
Kandinski, želeći da potvrdi sebe kao inovatora i
apstraktong umetnika, izjavio da je svoje prvo
apstraktno delo objavio 1911, dolazi se do
pitanja da li je u stvari apstraktna umetnost u
svojoj srži ipak nastala ranije. Radovi umetnice,
Džordžijane Hoton, bi to mogli itekako potvrditi.
Njeni radovi su za tadašnje vreme i društvo bili
zaista nešto novo i nepoznato. Tahnika kojom se
služila u izdradi svojih slika bila je uglavnom
akvarel, koristeći slobodne pokrete ruke vođene
njenim „duhovnim vodičima“. Radovi su bili
nešto što je odstupalo od do tada već utvrđenog
i tradicionalnog stila, nastajali su u transu i
obično su prikazivali portrete preminule voljene
osobe i mrtve prirode prikazane rasutim
Ilustracija 2 Detalj – Portret Gospoda Isusa Hrista , decembar 1862.
mnoštvom boja i tonova. Slike su energične,
pune pokreta, linija, boja u kojima se sukobljava tamna energija, sa veoma zamršenim uzorcima.
Svako delo na svoj jedinstven način prikazuje bogatu i višeslojnu strukturu osećanja koja su
utkana u njih, te šalje jedinstvenu pulsirajuću energiju. Njeni slučajni potezi bojama po papiru i
kružne geste boje „ispisuju“ priče mrtvih i omogućuju komunikaciju sa onostranim.
 ZAKLJUČAK

Bilo bi neukusno reći da Džordžijana Hoton nije doprinela razvoju umetnosti i

ostavila trag na samu njenu istoriju.

Sama činjenica da je njeno životno delo i artistički opus, bio zaboravljen dugo nakon
njene smrti, pokazuje njenu potcenjenost.

Čitajući njenu biografiju i posmatrajući njene radove osetila sam potrebu da još
dublje istražim njen život i metode koje je koristila tokom stvaranja svojih dela.
Zapitala sam se o metafizici same prirode slikarstva i slikarskog izražaja. Koliko je
uopšte neophodno poznavati već utvrđene tehnike slikanja, a koliko je u stvari
bitno oslanjati se na sopstveni osećaj i subjektivne nagone. Šta je to što zaista čini
jednog umetnika umetnikom? Za mene umetnost, a posebno likovna, znači
sloboda, a iz Džordžijaninog primera to upravo i vidim. Iz tog razloga sam se
povezala sa njenom ličnošću i zainteresovala za njen rad. Njena sloboda izražaja
dodatno me ohrabrila u svom ličnom stvaralaštvu.
ILUSTRACIJE

Ilustracija 3 Oko Gospodovo, septembar 1870.

Ilustracija 4 Cvet i voće Henrija Lenija, avgust 1861.
Ilustracija 5 Cvet Viljema Henrija Batlera, oktobar 1861.
Ilustracija 6 Spiritualna kruna Gospođe Vots, 1867.
Ilustracija 7 Oko Božije, 1862.
LITERATURA

1. https://assets.courtauld.ac.uk/wp-
content/uploads/2016/04/31133344/Houghton_final_double-
compressed.pdf
2. http://georgianahoughton.com/home
3. https://medium.com/nightingale/georgiana-houghton-visualized-a-
world-beyond-death-f3666dddd9ef