РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ИСТОРИЈЕ

УМОТНОСТИ 1

Петар Паул Рубенс

Оливер Томић Катарина Марковић 2022/10167

БЕОГРАД, 2023.
Увод

Петер Паул Рубенс био је фламански барокни сликар 1, најпознатији по свом

екстравагантном "европском" стилу сликарства. Био је власник великог атељеа у коме је
стварао дела која је изузетно ценила висока класа тог друштва и колекционари
уметничких дела широм Европе.
Његов стил наглашава покрет, боју и сензуалност. Он се опробао у сликању на разне теме:
од религије, до историје, од класичне митологије, сцена лова, портрета, па све до
илустрација за књиге и дизајна таписерија.
Био је високо образован, говорио је више станих језика и такође, био је добар дипломата.
Био је витез, и ту титулу добио је од Филипа IV, краља Шпаније и Чарсла I: краља
Енглеске.

Детињство

Рубенс се родио 1577. године у граду Зигену у Вестфалији. Његови родитељи, отац,
антверпенски2 адвокат Јан Рубенс, и мајка Марија Пејпелинк, били су приморани да пре
Питеровог рођења напусте Антверпен и преселе се у Клен 1568.године, након појачаних
верских превирања и прогона протестаната током владавине шпанске Холандије од стране
војводе од Албе.
Јан Рубенс је постао правни саветник (и љубавник) Ане Саксонске, друге жене Вилијама I
Оранског, и настанио се на њеном двору у Зигену 1570. Након затварања због афере,
Петер Паул Рубенс је рођен 1577. Породица вратио се у Келн следеће године. Године
1589, две године након очеве смрти, Рубенс се преселио са својом мајком у Антверпен, где
је одгајан као католик. Религија је била истакнута у великом делу његовог дела и Рубенс
је касније постао један од водећих гласова католичког контрареформационог
стила сликарства.
Од 1589. до 1598. траје успешно школовање младог сликара у атељеима Тобијаса
Верхехта, Адама ван Норта и Ота ван Вејна, после чега бива примљен у антверпенску
гилду Светог Луке. Међутим, на формирање његовог стила пресудан утицај имао је
боравак у Италији од 1600. до 1608. године, где је радио као дворски сликар код војводе
Вићенца Гонзаге. Непосредан сусрет са ремек делима италијанске ренесансе, а нарочито
са сликама Тицијана, оставио је неизбрисив траг у опусу младог фламанског мајстора.
Ниједнога сликара није тако марљиво копирао, ниједним се није толико инспирисао као
Тицијаном, али без трагова слепог епигонства. Са његових дела преузео је колористички
третман површина, богату палету, и путеност људског тела.

1
Фламанско сликарство доживјело је процват у периоду од раног 15. вијека до 17. вијека. Фландрија је дала
водеће сликаре у Сјеверној Европи и привукла многе обећавајуће младе сликаре из сусједних земаља. Ти
сликари позивани су на рад на страним дворовима и били су утјецајни у читавој Европи. Од краја
наполеонске ере, фламански сликари су поново доприносили репутацији коју су успоставили Стари
мајстори.
2
општина у Белгији у региону Фландрија у покрајини Антверпен.
Осамостављивање

Уз финансијску подршку војводе, Рубенс је путовао у Рим преко Фиренце 1601. године.
Тамо је студирао класичну грчку и римску уметност и копирао дела италијанских
мајстора. На њега је посебно утицала хеленистичка скулптура Лаокоон и његови синови,
као и уметност Микеланђела, Рафаела и Леонарда да Винчија. На њега су такође утицале
недавне, високо натуралистичке слике Каравађа. Касније је направио копију Христовог
погреба тог уметника, препоручио свом покровитељу, војводи од Мантове, да купи Смрт
Богородице (Лувр). Током овог првог боравка у Риму, Рубенс је завршио своју прву
наруџбу олтара, Свету Јелену са Правим крстом за римску цркву. Рубенс је користио
живописне боје и драматичне композиције како би ту религиозну слику сто болје дочарао.
Олтар је био веома популаран и постао је једно од најважнијих дела у цркви Св. Вара.