ФЕНОМЕН TERORIZМА

При одређивању појма тероризам, потребно је поћи од етимолошког значења ријечи

тероризам која је настала од латинске ријечи terror, што значи интензиван страх или
француске речи terreure, што значи сијање страха. Тероризам се може посматрати
истовремено са више аспеката. Најзначајнији од тих аспеката су они аспекти који
тероризам посматрају као глобалну безбједносну пријетњу свијету, узимајући у обзир да
је тероризам један од најопаснијих облика угрожавања безбједности држава, регија
имеђународне заједнице у цјелини и као такав представља увјерљиву пријетњу
безбједност.

Једна од најраспрострањенијих дефиниција тероризма је прилично једноставна, а

поставили су је Брајан Џенкинс и Волтер Лакер (Walter Laqueur). Они су сваки за себе
дефинисали тероризам, али су дошли до врло сличних закључака. Џенкинс нуди
дефиницију коју је често користио у својим консултацијама са снагама безбједности. За
Џенкинса (1984.) тероризам је употреба или пријетња употребом силе, усмјерена на
остваривање политичких промјена. У сличној дефиницији, Лакер (1987.) каже да је
тероризам незаконито кориштење силепротив невиних људи у циљу постизања
политичког циља.

Узроци тероризма се налазе у слабости правних држава и нефункционалности великих

система, отуђености, неимаштини, националним сукобима, тензијама, злоупотреби
власти. Тероризам се развијао прелазећи границе заједно са напредујућом науком,
технологијом и глобалном економијом. Према идеолошкој основи тероризам се
најчешће јављао у прошлости као ултрадесни („црни“ односно фашисоидни) и
ултралијеви („црвени“), тј. квазиреволуционарни, као циљни тероризам.
У дословном смислу, тероризам значи сијање страха међу политичким противницима.
Карактеришу га различити корјени и облици – од расне, вјерске, националне и класне
несношљивости, старог и новог анархизма, па све до сепаратистичких прогона и
тенденција, а користе се разни облици насиља: атентати, отмице, саботаже. Уједињене
нације подразумијевају терористичке акте као акте лишавања живота или рањавања или
акте уништавања или оштећења имовине цивила или влада, без јасне дозволе одређене
владе, од стране појединца или група људи који самостално дјелују или влада које делују
из властитих побуда или веровања да би постигле неки политички циљ.

1
Европска унија је дефинисала терористичке акте као намјерне радње које могу опасно
оштетити земљу или међународну организацију, законом означене као противправне
радње, а почињене са циљем озбиљног узнемиравања народа, присиљавања владе или
међународне организације да почини или се уздржи од чињења и с циљем озбиљне
дестабилизације или уништавања основних политичких, уставних, економских или
социјалних структура земље или међународне организације (напад на људски живот,
напад на физички интегритет лица, узимање талаца, отимање авиона, брода или других
транспортних средстава, итд.).
Узроци тероризма су првенствено у дубоким и непомирљивим глобалним друштвеним
промјенама у политичкој, економској, социјалној, нормативној и моралној сфери
друштвеног живота које су настале у посљедње двије деценије. Промјене у свјетској
политици, социјалном положају и економији; глобално тржиште за закониту и
незакониту робу; слабе, нестабилне владе са промјенљивим политичким и економским
условима који подстичу корупцију; повећан број и хетерогеност имиграната; напредна
технологија, електронске финансијске установе, сајбер технологија, слабе границе, жеља
за новцем и моћи, слаба међународна сарадња, глобални сепаратизам и етнички
немири само су неки од чинилаца који доводе до појаве тероризма, у савременом
облику.

Карактеристике тероризма везане су за његово манифестовање, што га чини

специфичним.
Основним карактеристикама тероризма сматрају се: 1) акт насиља, 2) изазивање страха,
3) остваривање политичких (криминалних) циљева, 4) преношење одређене поруке, 5)
организованост, 6) бруталност, неморалност и ирационалност терористичког акта, 7)
избор жртве и објекта напада, 8) противзаконитост терористичког акта и 9) осуда
тероризма.
Тероризам се класификује: 1) према носиоцима – недржавни и државни, условно и
међународни, 2) према узороцима – политички, вјерски, етнички и други, 3) према
објекту напада (жртва – пасивни субјекат) – селективни и неселективни и 4) према
средствима - конвенционални, нуклеарни, биолошки, хемијски, интернетски и други.

Терористичке организације у свијету

2
1.АЛ КАИДА
Ал Каида – База, Свјетски исламски фронт (al-Qa’ida – The Base, World Islamic Front)је
глобална мултинационална терористичка мре-жа, која повезује различите исламске
фундаменталистичко-терористичке организације и групе из многих земаља у једну
организацију. Основали су је 1988. године Осама бин Ладен (Usama Bin Laden) и Абудулах
Азам (Abdallah Azzam) у Кандахару (Авганистан), у почетку ради окупљања Арапа који се
желе борити против Руса у Авганистану, а кас-није ради настављања џихада широм
света. Заснива се на идеји свеисламског братства и њен крајњи циљ је стварање
јединствене исламске државе (Umma), која би била уређена према исламским
прописима (владање по Курану и шеријатским законима), а на чијем је челу суве рен и
један господар – Бог (Allah). На челу организације налази се емир – начелник главног
штаба, а то је био Осама бин Ладен, а даљу организаци-ону структуру чине
Консултативно вијеће, религијски, финансијски, војни комитет и комитет за медије,
лидери и представници терорис-тичких организација и група и оперативци. Она позива
на свети рат, прокламује мучеништво и одговорна је за многе терористичке и
самоубилачке терористичке нападе. У истовременим самоубилачким терористичким
нападима на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији августа 1998. године, убијено је
преко 300 особа, а рањено је око 5.000 људи. Извршила је самоубилачки терористички
напад на амерички разарач ‘’USS COLE’’ у Јемену у октобру 2000. године. Многи
државници САД - укључујући председника Џорџа Буша, оптужили су Ал Каиду за
самоубилачке терористичке нападе на САД 11. септембра 2001.године.

2. ХАМАС
Хамас – Исламски покрет отпора (Islamic Resistance Movement) - Хамас или Исламски
покрет отпора, основан је 1987. године, као палестински огранак Муслиманског братства,
током палестинске интифаде (устанак) против израелске окупације и управе у Појасу Газе
и на Западној обали. Основни циљ Хамаса је успостављање Исламске палестинске
државе на мјесту Израела. Припадници Хамаса учествују у многобројним мировним
политичким активностима, кандидују се на парламентарним изборима и имају
разрађену широку мрежу социјалних и добротворних пројеката и програма. Међутим,
овај политички и друштвени активизам праћен је применом разних облика насиља.
Најсмртоноснији самоубилачки терористички напад извео је припадник Хамаса 19.
октобра 1994. године у центру Тел Авива, када је терориста-бомбаш самоубица
активирао експлозив у препуном аутобусу у коме су убијене 23 особе, а више од 50 је
3
рањено. Хамас најчешће дјелује у појасу Газе и на Западној обали, али и на другим
окупираним територијама у Израелу и Јордану.

3. ХЕЗБОЛАХ
Хезболах, Исламски џихад (Hizballah, Islamic Jihad) - Основан је 1982. године, као одговор
на израелску инвазију на Либан. Његов циљ је ширење Хомеинијеве револуције на
цијели Средњи исток, успостављање исламских права у Либану и ослобађање свих
окупираних арапских земаља, укључујући Јерусалем, тј. елиминисање Израела. За главне
циљеве, на основу наведеног, могу се сматрати: успостављање шиитске исламске
револуционарне владе, неутралисање западних интереса из регије и преузимање
доминантне улоге у Либану. Терористичка активност ове организације је врло широка и
разноврсна. Она примјењује бројне антиамеричке терористичке нападе, укључујући
самоубилачке терористичке нападе на америчку амбасаду у Бејруту у априлу 1983, базу
америчких маринаца у Бејруту октобра исте године, када је погинуло 241 амерички
маринац и анекс америчке амбасаде у Бејруту у септембру 1984. године.

4.ПОКРЕТ ЗА СВЕТИ РАТ

Покрет за свети рат (Harkat ul-Mujahidin,Jamiat ul-Ansar,Movement for Holy War)је
исламска оружана група, са сједиштем у Пакистану, која првенствено дјелује на подручју
Кашмира, а политички је повезана са радикалном политичком партијом Jamiat Ulema-i-
Islam Fazlum Rehmat faction (JUI-F). Заједно са наведеном радикалном политичком
партијом придружила се Фатви коју је 1998. издао Осама бин Ладен, којом се позива на
нападе на америчке и западне интересе широм света. Предузима терористичке нападе
против индијских војних снага и цивилних мета у Кашмиру, а многобројне терористичке
акције извела је заједно са кашмирским милитантним групама. Позива на примјену
самоубилачког тероризма и примјењује самоубилачке терористичке нападе. Чланови
сеобучавају у терористичким камповима у Авганистану и Пакистану, а различите врсте
донација и помоћи добијају од Саудијске Арабије и других исламских држава.

4
5. ЧЕЧЕНСКИ ТЕРОРИСТИ
Чеченски терористи почели су своје дјеловање против руске државе 1994. године, под
вођством сеператистичког предсједника Чеченије Џохара Дудајева и војног команданта
Шамила Басајева. Њихов циљ је разбијање територијалног интегритета Руске Федерације
и стварање независне државе Чеченије са строгим исламским законима. Након рата који
је почео 1994. и трајао до 1996. године, чеченски терористи су се реорганизовали и
наставили са терористичким нападима широм Руске Федерације, првенствено на веће
руске градове. Међутим, оно што је за њих нарочито значајно јесте то да су самоубилачке
терористичке нападе, до сада, изводиле жене које они називају„црне удовице“, а
најпознатија је бригада Шамила Басајева. Ријеч је о женама које су махом удовице, мада
се дешава и да им је настрадао неко од уже родбине. Мотив за вршење самоубилачких
терористичких напада проналазе у освети. До сада су извршиле или учествовале у више
самоубилачких терористичких напада, од којих су најзначајнији терористички напади на
московско позориште „Дубровка“ 2003. године и терористички напади на школу у
Беслану 1. септембра 2004. године.

6. ОСЛОБОДИЛАЧКА ВОЈСКА КОСОВА

Ослободилачка војска косова (ОВК) или UÇK (алб. Ushtria Çlirimtare e Kosovës) је била
албанска паравојна организација, која се оружаним нападима на званичне државне
органе (војску, милицију и друге) и цивиле свих националности борила за независност
Косова и Метохије од Србије и Југославије и стварање тзв. Велике Албаније. ОВК је
основана 1994. а први пут у јавност је изашла 1996. године. Циљ јој је био независно
Косово, а користила се свим средствима оружане борбе. Дијелови ОВК су заступали и
циљ припајања свих албански насељених подручја Србије, Македоније и Црне Горе,
држави Албанији и самим тиме стварање Велике Албаније. Оснивач и вођа ОВК је све до
његове смрти 1998. године био Адем Јашари (алб. Adem Jashari), а послије тога до
распуштања 1999. Хашим Тачи (алб. Hashim Th açi). Од 1996. до 1998. ОВК је преузела
одговорност за 21 убиства: 5 полицајаца (Срби) и 16 цивила од којих је било 5 Срба и 11
Албанаца означених колабораторима. По подацима Министарства унутрашњих послова
Србије, ОВК је била одговорна за убиство 10 полицајаца и 24 цивила. Борбе између
полицијских снага Србије и ОВК су трајале од фебруара до октобра 1998. ОВК се до
почетка јула налазила у офанзиви и под њеном контролом је имала око једну трећину
5
Косова. Од августа су полицијске снаге кренуле у противофанзиву и вратиле под своју
контролу већину заузетих територија. У офанзиви полицијских снага је учествовало око
20.000 полицајаца.Као посљедица борби током 1998. долази до уништења многих
српских и албанских насеља. У љето 1998. на подручју Косова се налази око 60.000
избјеглица. Интернационални медији по први пут ову организацију спомињу у мају 1997.
године. Најкасније почетком НАТО бомбардовања на СР Југославију 24. марта 1999, ОВК
постаје савезник НАТО. Током бомбардовања је НАТО - што се тиче циљева на Косову -
био у сталном контакту са ОВК.

ПОЗНАТИ ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАДИ УСВИЈЕТУ

1. Минхен, 5.септембар 1972.године: Масакр на олимпијадиУбиство 11 израелских

спортиста на Олимпијским играма у Минхену, у септембру 1972. године и даље је један
од најозлоглашенијих терористичких напада у историји. Уједно је ријеч и о једној од
најбизарнијих прича савремене историје обиљеженом не само трагедијом,него и
невјеројатном неспособношћу њемачких власти, те осветом израелске владе. Рано ујутро
5. септембра у комплекс у којем су били смјештени израелски спортисти ушло је пет
арапских терориста, припадника пропаестинске организације Црни септембар. Петорка
је била прерушена у спортисте и премда су уочени на уласку, сви су мислили да је ријеч о
обичним судионицима игара. Њима су се придружила тројица колега који су већ били у
комплексу, вјеројатно са службеним акредитацијама. Прве жртве Мосхе Wеинбергер,
тренер хрвача и Јосепх Романо, дизач тегова убијени су одмах, док су терористи још
окупљали израелске спортисте. У вријеме доручка Палестинци су објавили да држе
израелске таоце и да у замјену за њихово ослобађање траже да се ослободе 234 арапска
и њемачка затвореника у Израелу и Источној Њемачкој, а међу њима и припадници
организације Баадер-Меинхоф, који су ухапшени раније те исте године. Захтијевали су и
несметан пролаз из Западне Њемачке у Египат. Израелски спортисти требали су бити
ослобођени чим се терористи нађу на одредишту. Израелска влада одбила је захтјеве,
док египатска влада није била спремна допустити терористима да ступе на њезино тло.
Државне власти Западне Њемачке, које су водиле цијелу операцију закључиле су како им
од могућности преостаје још само покушај ослобађања. Цијели је догађај тешко
осрамотио њемачке власти. План спашавања спортиста уз помоћ војних јединица пропао
је када се показало да цијели призор снимају телевизијске екипе и да терористи све

6
гледају на телевизији. Тако су њемачке власти одлучиле за спашавање ангажовати
снајперисте и то на аеродрому , гдје су се налазили авиони које су терористи затражили
за одлазак из земље. Терористи и таоци из Олимпијског села су до аеродрома дошли
прво аутобусом, па онда хеликоптером. Међутим, све је кренуло погрешним смјером на
самом аеродрому кад је западноњемачка полиција утврдила да је заправо ријеч о
осморици терориста, три више него што су очекивали. Нажалост,имали су само петорицу
снајпериста. Још осморица полицајаца прерушено је у припаднике особља за одржавање
у близини лажног Боинга 727 који су поставиле власти, но они нису били у радиовези.
Терористе и њихове таоце на аеродром, отприлике 25 километара од Минхена, су
довели хеликоптерима. Кад су терористи изашли из хеликоптера западноњемачка
полиција се одлучила на напад, док су спортисти и даље били везани у летјелицама. У
ватреноме обрачуну који је услиједио, а потрајао је сат и петнаест минута, у један од
хеликоптера убачена је граната, због чега је погинуло петеро несретних спортиста.
Четверо талаца у другом хеликоптеру убијено је ватреним оружјем. Истрага коју је
послије провела западноњемачка полиција показала је како је могуће да су дио талаца
нехотице убили и полицајци. За вријеме трајања сукоба, власти су обавијестиле медије о
томе да су таоци успјешно ослобођени. Убијена су и петорица терориста, тројица су
ухваћена, а погинуо је и један полицајац. Мјесец дана послије Луфтхансин путнички
авион отели су терористи који су затражили ослобађање минхенских убица. Влада
Западне Њемачке је пристала и терористи су се тако вратили кући. Послије се утврдило
да су власти Западне Њемачке судјеловале у организирању отмице Луфтхансина авиона.

2.Локерби, 21. децембар 1988.године: Пан амов лет 103Навече 21. децембра 1988.
године Пан Амов авион на лету 103, из Франкфурта за Њу Јорк преко лондонског
Хитрова, експлодирао је изнад шкотског градића Локербија. Узрок је била подметнута
бомба, а погинуло је 270 особа, њих 259 из авиона, те још једанаестеро на тлу. У оно
вријеме, по броју жртава то је био други најтежи случај терористичког напада на авион.
Удар авиона од земљу био је толико снажан да су сеизмолошки уређаји забиљежили
подрхтавање од 1,6 степени на Рихтеровој скали. Дио авиона који је пао на Локерби
створио је кратер дугачак шездесетак и широк око 45 метара. Након дуготрајне потраге
за одговорнима за напад, Либијац Абделбасет Али Мохамед ал-Меграхи оптужен је за
убиство 270 особа. Шкотски суд посебно сазван у холандском Зеисту, осудио га је у
јануару 2000. године на доживотни затвор. Жалбу на пресуду поднијету у марту 2002. суд
је одбацио. Ал-Меграхи је тврдио да је недужан, те се на пресуду жалио европском Суду

7
за људска права, те је ослобођен 2009. године. Као други оптуженик, Ал Ахмин Кхалифа
Фхима раније је ослобођен оптужбе за масовно убиство. То су основне чињенице у
вези с трагедијом у Локербијеу. Велик дио свега осталог у вези тог терористичког напада
и даље је врло загонетан.

3.Њујорк, 11. септембар 2001.године: Напад на Свјетски трговачки центар

Без обзира на то је ли напад на Сједињене Државе изведен 11. сеп-тембра 2001.године
уистину најтежи у историји тероризма недвосмислено је да је ријеч о најважнијем и
најпознатијем терористичкоме чину у историји. Његов учинак видљив је на више разина.
Као прво, погинуо је велик број људи (у овом тренутку службено 3.038). Тај податак
обухвата не само оне које су се нашли у зградама Свјетског трговачког центра (World
Trade Center — WТО), него и људе у авионима и у Пентагону, као и осамнаесторицу
отмичара авиона.Жртве су потекле из више од 90 земаља, што се није догодило ни у
једном другом терористичком нападу. Сам начин на који је напад изведен такође је био
једноставно незамислив и то великој већини људи на цијелој планети, а свакако многим
припадницима америчких тајних служби. Ту је још и чињеница да је напад изведен на
америчком тлу.
Најмоћнији режим на свијету тако је понизила и раскрварила војска коју финансира
човјек који већи дио времена проводи у пећини. Чињеница да је напад у суштини
изведен на телевизијским екранима цијелога свијета на којима су се приказивале и
понављале шокантне и смртоносне слике из Њујорка, такође појачава учинак напада.
Одговорност за нападе отада се приписује Осами бин Ладену и његовој Ал Каиди, иако
то никада није тачно доказано. Међутим, чини се да уопше нема мјеста сумњи да су
планирање и организирање, те провођење отмице авиона изискивали профињену,
савјесну и темељиту скупину терориста с довољно новчаних средстава и могућности за
операцију таквих размјера. Већ и сама та чињеница указује на искусну терористичку
скупину каква је Ал Каида. Лов на Бин Ладена покренут је практички одмах након напада.

ТЕРОРИЗАМ И БУДУЋНОСТ
Могућност употребе нуклеарног оружја
8
Нуклеарна пријетња човјечанству из периода тзв. хладног рата, данас је, несумњиво, у
великој мјери замијењена пријетњама терориста да ће употријебити оружје за масовно
уништавање. Могући нуклеарни терористички напад изазвао би драматичне посљедице,
како у погледу људских жртава, тако и у погледу материјалне штете, а психолошки, такав
облик тероризма би изазвао много већи ефекат него било који други облик тероризма,
зато што постоји веома распрострањен страх од нуклеарног оружја. Међународна
агенција за атомску енергију (InternationalAtomic Energy Autohority – IAEA) издала је
упозорење у којем наводи да ризик од нуклеарног тероризма на цивилно становништво
никада није био већи, с обзиром на могућност да неке терористичке организације
произведу комплетно преносиво нуклеарно оружје, односно „прљаву бомбу“ или „кофер
бомбу“, чиме би могли контаминирати од-ређене градове, државе и регије. Експерти
сматрају да постоје четири врсте потенцијалних претњи од нуклеарног тероризма: крађа
нуклеарног оружја; производња нуклеарне бомбе од украденог материјала; ширење
радиоактивних супстанци и напад на неко нуклеарно постројење или транспортно
возило.

Могућност употребе биолошког оружја

Могућност терориста за употребу биолошког оружја у терорис-тичке сврхе сасвим је

реална и према општем увјерењу увећаће се током следеће деценије. Биолошки
тероризам изазива посебну забрину-тост због своје јединствене комбинације високог
степена смртности, релативно јединственог начина производње и могућности да се тајно
употријеби. С обзиром на карактеристике биолошког оружја, а у првом реду теже
предвиђање стопе смртоности код његове употребе, него код употребе конвенционалног
и хемијског оружја и тренутних ефеката нуклеарног оружја, те релативну доступност
технологије за произ-водњу овог оружја, вјероватноћа његове употребе у терористичке
сврхе се знатно увећава. Биолошки тероризам представља злоупотребу патогених
микоорганизама и токсина или пријетњу употребом биолошких агенаса, са циљем
изазивања болести и/или смрти људи, животиња или биљака. Предузимање ових
поступака проузрокује страх и панику станов-ништва, застрашивање (пријетње) влада
држава у којима се изводе та-кав терористички напади, загађење животне средине и

9
контаминирање – заражавање сточног и биљног фонда (екоцид), а њима се постижу
идеолошки, политички и вјерски циљеви. На основу овога, биолош-
ки тероризам се може подијелити у три врсте: употреба биолошких агенаса у
терористичким нападима против људи (геноцидни облик); терористички напади
биолошким средствима против домаћих животиња и гајених биљака (зооцидни и
фитоцидни облик – агротероризам); борбене и терористичке акције биолошким оружјем
(средствима) против животне средине (екоцидни облик). Да би се могли употребљавати
у терористичке сврхе, биолошки агенси морају бити инфективни, релативно отпорни на
атмосферу, довољно робусни да издрже процес производње, смјештаја, транспорта и
кориштења у терористичке сврхе, а да послије свега тога буду живи и виртуелни.

Хемијски тероризам

У постојећим условима глобалних друштвених промјена и тенденцијама тероризма као

глобалног безбједносног проблема, све је већа могућност хемијског тероризма, нарочито
ако се узме у обзир да су одређене форме хемијског тероризма већ испољене.
Федерална агенција за хитне случајеве САД (Federal Emergency Management Agency)
наводи неколико разлога за то: прво, хемијски агенси се лакше производе од нуклеарног
оружја или радиоактивног материјала, друго, 26 нација успјело је да развије хемијско
оружје, а још 12 настоји да то постигне и треће, хемијски агенси се лакше транспортују,
набављају и мобилни су.

Хемијски отровни агенси, као основне компоненте хемијског оружја избачене на

одређен простор, захватају површину од неколико десетина до неколико стотина
хектара, а облак, пара или аеросол ношен струјом ваздуха и више квадратних
километара, чиме се узнемирава, онеспособљава или убија становништво, животињски и
биљни свијет, контаминира земљиште и оно што се на том простору нађе, чиме се
остварује терористичка сврха изазивања страха широких размјера, својствена оружју за
масовно уништавање. Да би се могли употријебити у терористичке сврхе, хемијски
агенси морају имати сљедеће карактеристике: морају бити високо токсични по својој
јединици тежине, морају бити релативно отпорни на разна дејства атмосфере и мора
бити могућа њихова масовна производња. Хемијска средства која могу бити кориштена
за вршење терористичких напада, првенствено су хемијскa оружјa. Хемијско оружје чине
хемијске материје, познате као бојни отрови, заједно са средствима које примјењују.
Хемијско оружје заснива своје дејство на дјеловању хемијских отровних супстанци које
10
ремете нормалне животне функције. Бојни отрови (бојни агенси) су токсична једињења
која, примјењена у терористичке сврхе, наносе повреде цивилном становништву и
снагама безбједности и контаминирају животну средину у којој се примјењују.
Хемијско оружје класификује се у четири уобичајена типа: нервни бојни агенси, крвни
бојни агенси, хемијски агенси који изазивају гушење (загушљивци) и хемијски агенси који
изазивају пликове (пликавци).

Сајбер тероризам

Присуство терориста и терористичких организација на Интернету није новост. Штавише,

чини се да је у последње време Интернет постао омиљено средство терориста како за
међусобну комуникацију, тако и за комуникацију са јавношћу. Све чешће поруке о
отмицама и ликвидацијама до телевизије и штампе стижу преко веб-сајтова које воде
терористичке организације. Све активности терориста на Интернету могу се сврстати у
једну од осам група: 1. Психолошки рат; 2. Публицитет и пропаганда; 3. Тражење
информација; 4. Прикупљање фондова; 5. Регрутовање и мобилизација; 6. Умрежавање;
7. Дељење информација и 8. Планирање и координација.
У злоупотребе Интернета, прије свега, спадају напади на веб-сајтове (разне врсте ДоС
напада, дифејсинг)или мреже, као и спамо-вање, док би се као офанзивна употреба
Интернета могле окарактерисати активности које наносе материјалну и другу штету – као
што је ширење вируса, тројанаца и логичких бомби, или електронска крађа. Сматра се да
је „сајбертероризам,, смишљена употреба реметећих активности или пријетња њима,
против компјутера и/или мрежа, са намјером да се проузрокује штета или остваре даљи
друштвени, идеолошки, религијски, политички или слични циљеви или да се застраши
нека особа зарад испуњења тих циљева.

11