Drzava i politicke

partije
DZELILA KOLASINAC
RIJAD BRNICANIN
IV5
 POLITIKA

 Rec ’’politika’’ potice od starogrcke reci polis sto znaci grad/drzava.

 U sirokom smislu politika predstavlja put ka prevazilazenju suprotnosti I sukoba
koji postoje u drustvu. Najprostije receno, prema recima Endru Hejvuda politika
se odnosi na stvaranje, ocuvanje I menjanje opstih drustvenih pravila koja
regulisu drustveni zivot.
 Prema suprotnom gledistu, politika predstavlja sposobnost postizanja ciljeva bilo
kojim sredstvima, ukljucujuci silu, u bilo kojoj oblasti drustvenog zivota. Drugim
recima, politiku nalazimo na mikronivou u preduzecima ili porodicama, kao I na
makronivou u drzavi ili globalnom drustvu.
 Gde god da se vodi, ona predstavlja sredstvo u borbi da se raspodele ograniceni
resursi.
 Vlast i tipovi vlasti

 Izucavanje politike znaci traganje za odgovorom na pitanje ko vlada, u cijem

interesu se vrsi vlast, kakvi su mehanizmi I koja su sredstva vladavine u nekom
drustvu?
 Vlast predstavlja legitimno koriscenje moci, odnosno pravo da se moc koristi.
 Veber smatra da vlascu treba nazvati izglede da ce se odredjene osobe pokoriti
naredbi odredjenog sadrzaja. U zavisnosti od toga na cemu se zasnivaju ti izgledi
mogu se razlikovati 3 tipa vlasti:
1. Tradicionalna vlast (pociva na veri u svetost tradicije)
2. Harizmatska vlast(zasniva se na veri u izuzetna licna svojstva vladara)
3. Pravno-racionalna vlast(proistice iz postovanja ustava I zakona)
 DRZAVA

 Drzava je osnovni mehanizam vlasti.

 U organizacionom smislu drzavu cini niz javnih institucija koje se finansiraju novcem
sakupljenim od poreza.
 Najvaznije drzavne institucije su uprava, vojska, policija, sistem sudova, sistem
socijalne zastite itd.
 Osnovne karakteristike drzave su suverenost, briga za javni interes, monopol nad
aparatima sile(vojska I policija) i teritorijalne obezbedjenosti.
 Dva najvaznija aktuelna pitanja oko kojih nema potpune saglasnosti jesu: Koje poslove
bi drzava trebalo da obavlja I kakva je buducnost drzave u vreme globalizacije? U vezi
sa prvim pitanjem postoji mnostvo gledista koji se zalazu za razlicite oblike drzave.
Razlikujemo minimalnu ili drzavu ‘’nocni cuvar’’, razvojnu drzavu,
socialdemokratsku drzavu, kolektivisticku drzavu i totalitarnu drzavu.
.
 Minimalna drzava trebalo bi iskljucivo da obezbedi javni red. Zato su policajci,
sudstvo I vojska tri osnovne drzane institucije. Ovaj klasicni liberalni ideal bio je
ostvaren u SAD I delimicno u Velikoj Britaniji tokom XIX veka.
 Razvojna drzava, osim navedenih funkcija, ima funkciju da pomaze privredni
rast zemlje tako sto blisko saradjuje sa poslovnim krugovima I obezbedjuje im
podrsku u vidu raznih olaksica. Ovaj tip drzave ostvaren je izmedju dva svetska
rata u Japanu i Nemackoj a danas se javlja u Juznoj Koreji, Singapuru…
 Socijaldemokratska drzava je slicna prethodnom modelu sto se tice zauzimanja
za privredu ali za razliku od njega intervencija je usmerena ka ostvarenju
drustvene pravde a ne ekonomskog rasta. Ovakav tip drzave naziva se drzava
blagostanja.
 Kolektivisticka drzava ukida privatnu svojinu a umesto trzista uvodi planiranje
iz jednog centra. Ovaj oblik zasnovan je na etatizmu.
 Totalitarna drzava ide korak dalje stavljajuci pod svoju kontrolu sve oblasti
drustvenog I privatnog zivota, ne samo ekonomiju.
 Politicke stranke

 Marks Veber je politicke stranke okarakterisao kao udruzenja ciji je cilj

da ,,svojim rukovodiocima obezbede moc’’, a svojim aktivnim
clanovima ,,izglede da ce postici neke objektivne ciljeve ili steci licnu korist, ili I
jedno I drugo’’.
 Odlike stranaka:
1. Cilj im je da osvoje vlast
2. Imaju formalno clanstvo
3. Imaju manje ili vise razvijenu ideologiju
4. Pokusavaju da odgovaraju na veliki broj drustvenih pitanja
.
 Politicke partije se dele prema nekoliko kriterijuma.
 Prema brojnosti clanstva mogu biti kadrovske i masovne.
 Kadrovske partje imaju mali broj veoma disciplinovanih I dobro organizovanih
fanaticnih clanova koji slede odredjenu ideju. U takve partije se tesko ulazi a njihovi
clanovi sebe smatraju elitom drustvenih poktera. Primer takve partije je Komunisticka
partija Jugoslavije pre Drugog svetskog rata.
 Masovne partije upisuju veliki broj clanova I masovnost im je vaznija od ideologije.
Vecina savremenih stranaka pripada ovoj vrsti.
.
 Druga podela je na reprezentativne i integrativne partije.
 Reprezentativne imaju cilj da obezbede sto veci broj glasova na izborima. Zbog
toga njihova rukovodstva prate rezultate istrazivanja javnog mnjenja i prema
vecinskom raspolozenju formulisu svoju politiku.
 Integrativne partije vise pokusavaju da oblikuju I pridobiju javno mnjenje za
svoje programske ciljeve.
 Klasifikacija na ustavne I revolucionarne partije ogleda se u teznji prvih da
ocuvaju poredak, odnosno teznji drugih da ga sruse I zamene novim kada dodju
na vlast. Vecina revolucionarnih partija je po dolasku na vlast zabranjivala
konkurentske partije I u potpunosti preuzimala drzavni aparat u svoje ruke.
.
 Prema ideoloskom usmerenju partije se dele na levicarske I desnicarske.
 Levica u prvi plan istice ideje slobode, jednakosti I bratstva medju narodima. Zalaze se
za promene, drustveni napredak I prava gradjana.
 Desnica je vise sklona isticanju vrednosti poretka, autoriteta I hijerarhije.
 Partije desnice okrenute su tradiciji, stabilnosti I moralnom jedinstvu zajednice.
 Na kraju, moze se reci da su vecina danasnjih politickih partija masovne,
reprezentativne, ustavne I da se nalaze u centru ideoloskog spektra koristeci se I
umereno levicarskim I umereno desnicarskim idejama.
Ostali politicki akteri: grupe za pritisak I
drustveni pokreti
 Grupe za pritisak predstavlaju skupove ljudi koji imaju zajednicki interes koji zele
da zastite ili promovisu u saradnji sa vladom ili protivno njoj.
 Postoje razlicite vrste grupa za pritisak:
 1. Obicajne grupe formiraju se na osnovu zajednickog porekla ili nekog
kulturnog obelezja kao sto je religija.
 2.Interesne grupe se formiraju dobrovoljno radi ostvarenja nekog jasno
odredjenog cilja. Ove grupe se razlikuju po velicini, obliku I sredstvima
delovanja.
 3.Institutucionalne grupe se formiraju u okviru drzavnog aparata a uticaj vrse
koristeci polozaj svojih clanova u hijerarhiji. One sluze za zastitu ili uzdizanje
pojedinih clanova do vaznih mesta u hijerarhiji.
 Drustveni pokreti

 Drustveni pokreti razvili su se tokom XX veka. Najznacajniji pokreti tog vremena

bili su klasni i nacionalni. Rec je o pokretima nezadovoljnika koji su trazili
drustvene promene I tezili ka njima. Za razliku od politickih stranaka pokreti
nemaju cvrstu organizaciju, mada se pokretima mogu prikljucovati I politicke
partije. Za razliku od spontanih pobuna, pokreti imaju jasno odredjene ciljeve.
 Najznacajniji novi drustveni pokreti su ekoloski, mirovni, antiglobalisticki,
feministicki, pokret za prava gej I lezbejske populacije…
 Tipovi politickih rezima

 Partije imaju vaznu ulogu u formiranju vlade. Medjutim za analizu politickog

zivota mnogo je vaznije odredjenje tipa politickog sistema.
 Politicki sistem je mreza odnosa koja vlada u sferi politike, odnosno u sferi
raspodele moci u jednom drustvu.
 Jednu od prvih klasifikacija politickih sitema dao je Aristotel. Utvrdio je 6 oblika
vladavine.
 Zapadne poliarhije su prikladniji izraz za ono sto se obicno naziva liberalna
demokratija.
 Nove (polu)demokratije su sistemi razvijeni tokom tranzicije bivsih
socijalistickih zemalja u kapitalizam. Oni su formalno veoma slicni zapadnim
poliarhijama ali u praksi uticaj komunistickog nasledja stvara mnoge problem za
koje se ocekuje da ce biti prevazidjeni.
.
 Istocnoazijski rezimi uprkos visestranacju imaju odredejene kulturne
specificnosti koje se ogledaju u manjem znacaju koji se pridaje slobodama
pojedinaca, patrijarhalnom odnosu prema drzavnoj vlasti I privilegovanoj poziciji
vladajucih stranaka u odnosu na opoziciju.
 Islamske teokratije se medjusobno veoma razlikuju buduci da neke, poput
Malezije, tolerisu visestranacije, a druge, poput Saudijske Arabije, ne. Medjutim
osnovna odlika svih teokratskih rezima je snazan uticaj islama na svakodnevni I
politicki zivot.
 Vojni rezimi su cesto pojava u Latinskoj Americi, Africi I Aziji. Medjitim do
sedamdesetih godina XX veka postojali su I u Grckoj, Spaniji I Portugaliji.
Njihova odlika je ukidanje ili marginalizovanje ustava, skupstine, politickih
stranaka I slobode medija.
 Politicka kultura

 Politicka kultura je deo kulture koji se tice odnosa stanovnistva prema politickim
stvarima kao sto su: oblik vladavine, shvatanje nacionalnog identiteta, mesto I
uloga drzave u drstvu… Ona se izrazava kroz stavove, vrednosti, verovanja I
simbole.
 Kao I ostali elementi kulture, politicka kultura se sporo menja. Mnogi reformatori
politickog rezima ostro su se sukobljavali sa dominantnom politickom kulturom.
Neki su poput Mustafe Kemala Ataturka uz pomoc vojske uspeli da obuzdaju
tradicionalno orjentisane, ali veoma uticajne, grupe u turskom drustvu.
 Drugi su, poput Zorana Djindjica, postali zrtve atenata jer su, mnogi veruju,
poceli da menjaju tradicionalna shvatanja I vrednosti, odnosno da moderniziuju
politicke prilike.
.  Tri osnovna oblika politicke kulture (po americkim politikolozima Almondu I
Verbu):
1. Participativna politicka kultura je ona koja podstice gradjane na aktivno ucesce
u politickom zivotu.
2. Podanicka politicka kultura siri duh pasivnosti I poslusnosti autoritetu.
3. Parohijlna politicka kultura predstavlja izraz odsustva osecaja pripadnosti
politickoj zajednici.

Druga klasifikacija (po polikogu Danijelu Elazeru):

1. Moralisticka, nju karakterise teznja ka socionalnoj pravdi.
2. Individualisticka, nju karakterise visoko vrednovanje takmicenja medju
gradjanima I medju politickim strankama.
3.Tradicionalisticka u drzavi vidi vaznog aktera u odrzavanju postojeceg poretka.