ПОЛИТИКА

Према Хејвуду – стварање, очување и мењање правила којима се регулише друштвени

живот тј усаглашавају различите воље како би се остварили заједнички циљеви.
Другом становништву – способност да се у п-у, породици, држави, глобалном друштву
постигну циљеви било којим средствима, у борби за ограниченим ресурсима.
У ужем смислу – вештина владања друштвом.

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ – удружења чији је циљ да својим руководиоцима обезбеде моћ, а

активним члановима изгледе да ће постићи неке објективне циљеве или стећи личну корист.
Битне одлике:
 циљ им је да освоје власт
 имају формално чланство
 идеологију
 покушавају да одговоре на велики број друштвених питања

- На формирање владине политике утичу и групе за притисак и друштвени покрети.

Групе за притисак – скупови људи који имају заједнички интерес, желе да заштите или
промовишу у сарадњи са владом или без њене подршке.
Врсте:
1. ОБИЧАЈНЕ – формирају се на основу заједничког порекла или религије. У њих се обично
улази рођењем, а не добровољном одлуком. Најчешће се сусрећу у неразвијеним земљама
где је утицај племенских заједница велик.
2. ИНТЕРЕСНЕ – формирају се добровољно, ради остварења неког јасно одређеног циља.
Ове групе се разликују по величини, облику и средствима деловања. Некада наступају
партнерски према влади, некада се организују јавни протести и кампање којима промовишу
своје интересе. Пример: синдикати, пословна и професионална удружења али и групе
за заштиту околине, националне културе.
3. ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ – формирају се у оквиру државног апарата, а утицај врше
користећи положаје својих чланова. Често различити делови администрације (полиција,
војска, тајна служба, министарство) покушавају да повећају свој утицај на доносиоце одлука
тако што стварају неформалне мреже. Оне служе за заштиту или уздизање појединих
чланова до важних места у хијерархији.

ДРУШТВЕНИ ПОКРЕТ – за разлику од странака немају чврсту организацију, а за разлику од

спонтаних побуна имају јасно одређене циљеве. Нпр: класни, национални покрети..
Најзначајнији друштвени покрети су еколошки, мировни, антиглобалистички,
феминистички.
Кључне теме којима се баве нови друш. покрети тичу се квалитета живота. Имају хоризонталну
структуру.

ПОЛИТИЧКИ РЕЖИМ (систем) – мрежа односа која влада у сфери политике тј. расподеле моћи у
једном друштву.
Подела политичког режима (ХЕЈВУД):
1. либерална демократија
2. нова (полу) демократија
3. источноазијски режими
4. исламске теократије
5. војни режими