I glava Uporeivanjem najznaajnijih ustava meusobno treba da obratimo panju na pitanje koje je najmanje obraeno, a najvie privlai panju,

a to je: PREMA KOJOJ SVRSI TREBA DA SE USMERI DELANJE ITAVOG DRAVNOG UREENJA I KOJE GRANICE ONO TREBA DA POS TAVI SVOJOJ DELOTVORNOSTI? Kod svakog novog dravnog ureenja moramo imati u vidu 2 stvari: 1. Odreivanje dela nacije koji vlada i onog koji slui i svega onog to spada u stvarno ureenje vlade NUNO SREDSTVO 2. Odreivanje predmeta koje jednom ureena vlada mora istovremeno i da iri i da ograniava KRAJNJI CILJ SREDA krepkog, snanog oveka poiva na tome da ovek tei jednom cilju i da taj cilj postigne uz utroak fizike i moralne snage. SLOBODA mogudnost za neku neodreeno raznovrsnu delatnost (staranje oko odravanja slobode privlanije nego uivanje u njoj). VLADAVINA, VLADA pojedinana, no stvarna delatnost, privlanija za oveka od slobode. STARIJE DRAVE su brinule za snagu i obrazovanje oveka kao oveka (traile VRLINU). NOVIJE DRAVE brinule za njegovo blagostanje, imovinu, sposobnost (traile BLAENSTVO). II glava PRAVA SVRHA OVEKA najvie i najproporcionalnije oblikovanje njegovih snaga u jednu celinu (to mu propisuje VENO NEPROMENLJIVI UM). USLOVI ZA TO: 1. SLOBODA PRVI I NEOPHODAN 2. RAZNOVRSNOST SITUACIJA. SPAJANJE DVA POLA povezivanje koje oblikuje karakter (JEDINO savrenstvo koje ovek dostigne u ivotu). Ono na emu poiva itava veliina oveka je SAMOSVOJNOST SNAGE I OBRAZOVANJA. IDEJA je najistija forma. MATERIJA je ulni osedaj. Iz spajanja materije proizilazi forma (to je vede obilje materije, to je forma uzvienija). to su osedanja oveka bogatija idejama i to su njegove ideje osedajnije, utoliko je njegova uzvienost nedostinija. Najvii ideal koegzistencije ljudi onaj u kome bi se svako razvijao iz sebe samog i sebe samog radi. Smanjivanjem FIZIKE RAZNOVRSNOSTI dolazi do INTELEKTUALNE i MORALNE RAZNOVRSNOSTI. ULNOST prva klica i najivlji izraz svega duhovnog.

Pojedinac treba da uiva najneogranieniju slobodu i da sam po meri svoje potrebe daje fizikoj prirodi oblik (to stanje istinski um treba da poeli oveku). III glava SVRHA DRAVE moe biti dvojaka: 1. Moe eleti da podstie sredu 2. Spreava zlo prirode ili ljudi podrazumeva samo sigurnost. NASTOJANJE DRAVE DA POSTIGNE SVRHU: 1. NEPOSREDNO: - PRINUDOM, ZAKONIMA, KAZNAMA -PODSTICANJEM, PRIRODOM ODREUJE POJEDINANE RADNJE DEJSTVO OGRANIAVANJA NAJMANJE 2. POSREDNO: DAJUDI POVOLJAN OBLIK POLOAJA GRAANA I SPREAVAJUDI GRAANE DA DELAJU DRUKIJE ODREUJE ITAV NAIN DELOVANJA DEJSTVO OGRANIAVANJA VEDE 3. USKLAIVANJE GRAANSKE SKLONOSTI SA DRAVOM DELUJUDI NA NJIHOVU GLAVU ILI SRCE ODREUJE KARAKTER I NAIN MILJENJA DEJSTVO OGRANIAVANJA NAJVEDE. Ustanove drave koje imaju za svrhu da ouvaju ili unaprede fiziku dobrobit nacije: 1. Nastojanje drave da poveda pozitivno blagostanje nacije 2. Celokupna briga za stanovnitvo zemlje 3. Izdravanje stanovnika (pomodu sirotita, time to de unapreivati poljoprivredu, industriju, trgovinu) 4. Finansijske i novane operacije 5. Zabrane uvoza i izvoza 6. Sve mere za spreavanje ili popravljanje otedenja od prirode. SVE USTANOVE IMAJU TETNE POSLEDICE I NEPRIKLADNE SU ZA JEDNU PRAVU POLITIKU KOJA POLAZI OD NAJVIIH LJUDSKIH GLEDITA. TETNE POSLEDICE: 1. Duh vlade u naciji proizvodi jednoobraznost i n joj stran nain delovanja. Upravo ona raznovrsnost koja nastaje iz udruivanja vie njih jeste najvie dobro koje drutvo daje, a ta raznovrsnost se svakako gubi u onom stepenu u kom se drava mea. 2. Naredbe drave uvek nose sa sobom vie ili manje prinude, navikavaju oveka da vie oekuje pouku od drugog, da oekuje od drugog pomod, a ne da sam smisli kako da nae izlaz. Naini drave da poue graane: svoj stav proglaava najboljim

i onda ga nareuje neposredno nekim zakonom, ili posredno nekom ustanovom, ili svojim ugledom i obedanjem nagrada (jako udaljeno od najboljeg sistema poduavanja). 3. Sve to se radi da bi se zadovoljile fizike potrebe vezano je za unutranje osedaje. Stari Grci su zanimanja koja se tiu sticanja spoljanjih dobara smatrali tetni m. Svako zanimanje je u stanju da oplemeni oveka. SLOBODI TEI MUKARAC, MORALU ENA. DRAVA TREBA U POTPUNOSTI DA UDALJI SVOJU DELOTVORNOST OD BRAKA. 4. Briga drave je formirana na MNOTVO, pa tako oteduje individue. IV glava Bez SIGURNOSTI nema SLOBODE. UVREDA zahteva OSVETU, OSVETA je nova UVREDA. OSVETA KOJA NE DOPUTA NOVU OSVETU JE KAZNA DRAVE ODLUKA SUDIJE. Drave su u daleko povoljnijem stanju nego to je doputeno i zamisliti oveka. SIGURNOST je jedina stvar koju ovek sam svojim snagama NIJE u stanju da stekne. PRVO POZITIVNO NAELO: odranje sigurnosti i prema spoljanjim neprijateljima i prema unutranjim razdorima treba da sainjava SVRHU drave i zapoljava njenu delatnost. Istorija potvruje ovu tvrdnju jer su kraljevi u ratu bili vojskovoe, u miru sudije. V glava RAT je jedna od najblagotvornijih pojava za obrazovanje ljudskog roda i nerado gledam kako se on povlai sa pozornice. strahovita krajnost Ideja veliine i slvae tesno je vezana za rat i poiva na predstavi o pretenoj modi. U ratu svako veruje da je pravo na njegovoj strani. Primer hrabrosti i samoodricanja bitka Spartanaca kod Termopila. NAELO KOJE DE SLUITI KRAJNJOJ SVRSI: Drava ne sme ni na koji nain da podstie rat, ali ga ne sme ni nasilno spreavati, mora da omogudi potpunu slobodu njegoovom uticaju da se kroz celu naciju razlije na duh i karakter, i da se prvenstveno uzdri od svih pozitivnih ustanova da naciju obrazuje za rat, ili da im ako su naprosto nune, kao npr vojne vebe graana, da takav pravac da naciju ne naue samo hrabrosti, vetini i potinjavanju vojnika, nego da udahnu duh istinskih ratnika ili bolje redi, plemenitih graana koji su uvek spremni da se bore za svoju otadbinu. VI glava Dublje i opirnije ispitivanje zahteva briga drave za unutranju sigurnost graana. MORALNO SREDSTVO JE JAVNO VASPITANJE.

U svakom javnom vaspitanju uvek gospodari duh vlade. Svako javno vaspitanje oveku daje odreeni graanski oblik. Meu slobodnim ljudima: 1. Zanati bolje napreduju 2. Umetnosti se lepe rascvetavaju 3. Nauke se proiruju 4. Porodine veze su prisnije 5. Roditelji se revnosnije trude da vode brigu o svojoj deci. Da bi se sigurnost, potrebna u dravi, odrala, NIJE nuno preoblikovanje samih obiaja. JAVNO VASPITANJE se nalazi potpuno izvan granica delotvornosti drave! VII glava Sredstva koja dejstvuju na karakter pojedinca su vaspitanje i religija. Ako elimo da preko religijskih ideja dejstvujemo na obiaje moramo razlikovati unapreenje jedne odreene religije od unapreenja religioznosti uopte. SVEUKUPNA RELIGIJA POIVA NA POTREBI DUE. RELIGIJA je potpuno SUBJEKTIVNA, poiva jedino na SAMOSVOJNOSTI naina predstavljanja svakog oveka. Uspeno dejstvovanje religije poiva na individualnom kvalitetu ljudi. PRAVA RELIGIOZNOST proistie iz najintimnijeg sklopa ovekovog naina osedanja. ISTINSKA VRLINA JE NEZAVISNA OD SVAKE RELIGIJE. Dravno ureenje nije svrha nego sredstvo za obrazovanje oveka. SVE TO SE ODNOSI NA RELIGIJU BI TREBALO DA BUDE VAN GRANICA DELOTVORNOSTI DRAVE. Propovednici i bogosluenje morali bi biti ustanova zajednice koju treba ostaviti bez ikakvog posebnog nadzora drave. VIII glava Sredstvo kojim se drave slue da bi preoblikovale moral jesu ZAKONI I UREDBE. Prvenstveno zakoni koji ograniavaju luksuz. Ono to se prvo pokazuje u najedim ispoljavanjima u oveku jesu ULNI OSEDAJI, SKLONOSTI I STRASTI. Lepe umetnosti proizvode dvostruko dejstvo, kod svake se to dejstvo nalazi sjedinjeno, ali i kod svake u vrlo razliitoj meavini. Umetnosti neposredno daju ideje, ili razdrauju osedaj, podeavaju zvuk due i obogaduju ili vie uzdiu njenu snagu.

PESNITVO najvie sjedinjuje oba, ali je i najslabije jer predmet prikazuje manje ivo nego slikarstvo i vajarstvo. ulnost sa svojim blagotvornim posledicama je upletena u ceo ivot oveka i sve njegove poslove. Ali upravo je ulnost izvor mnotva fizikih i moralnih zala. ovek je po sebi vie sklon dobrotvornim nego koristoljubivim radnjama. NAELO: drava ne sme ni posredno ni neposredno da dejsvtuje na moral i karakter nacije, osim ukoliko je to neizbeno kao prirodna posledica koja nastaje sama od sebe, njenih ostalih naprosto nunih mera i da sve to tu nameru moe da podstakne, prvenstveno svaki poseban nadzor nad vaspitanjem, religijskim ustanovama, zakonima o luksuzu..naprosto to lei izvan granica njenog dejstvovanja. IX glava SIGURNIMA naziva one graane kad njih u vrenju prrava koja im pripadaju ne ometaju strana miljenja. SIGURNOST JE IZVESNOST ZAKONITE SLOBODE. I vie nisam mogla da zapisujem