POTENCIJALNA PITANJA TOMAS HOBS

„LEVIJATAN“

1. Da li su mravi i pčele politička bića?

Ne:
1.ne takmiče se za počast i dostojanstvo kao ljudi
2.ne razlikuju opšte dobro od pojedinačnog
3.nemaju razum kao čovek
4. nemaju veštinu reči
5.njihova saglasnost je prirodna, a ljudi je postižu veštačkim putem-sporazumom
2. Šta misli o velikom broju vodja ?
Mogu da budu lako potčinjeni od strane malog broja složnih, takodje kada nemaju
zajedničkog neprijatelja oni ratuju medjusobno zbog svojih interesa
3. Kako Hobs kaže da treba koristit univerzitete*
Prosvećenje naroda zavisi od pravilnog učenja omladine na univerzitetima –
bitno je da narod može da se vodi svojom svojom savešću kada odlučujue šta je
dobro a šta loše. Najbolje da postoje ljudi koji čitaju svaku knjigu pre nego što se
objavi i izučava. Kritika univerziteta – što njima upravljaju praznoverja
sveštenstva koja huškayju narod protiv suverene vlasti
4. Zašto kod Hobsa ima samo 3 vrsta države/vladavine
Kod Hobsa postoji samo 3 oblika država to su: monarhija, demokratija i
aristokratija. Tiranija i anarhija i oligarhija nisu posebni oblici već samo imena za
ove dobre oblike kada se protiv njih izrazi negodovanje. Oni nisu oblici već samo
izraz nesvidjanja
5. Šta Hobs kaže o nasledju?
Nasledje se prenosi izričnim rečima ili testamentom. Bitno je zbog smrtnosti ljudi
koji poseduju suverenitet – postoji pravo nasledja
6. Šta Hobs kaže o stečenoj državi?
To je ona u kojoj je suverena vlast stečena silom. Stečena je tako što ljudi iz straha
prihvate da jedan čovek ili skup ljudi ima vlast nad njihovim životima. Ljudi
biraju suverena u strahu od njega samog, a ne u strahu od drugog kao u
ustanovljenoj
7. Šta Hobs kaže o očinskoj vlasti?
Pravo gospodarenja stečeno rodjenjem je ono koje roditelj ima nad svojom
decom. Gospodarenje nad detetom treba da pripadne oboma roditeljima. Ako ne
postoji ugovor onda dete pripada majci, a ako neko drugi nadje dete i othrsni ga,
gospodarenje pripada njemu. Ako je mati potčinjena ocu, onda gospodarenje
pripada ocu.
8. Šta Hobs kaže o despotskom gospodarenju?
 Despotsko gospodarenje – osvajanjem. Gospodarenje stečeno pobedom u ratu-
kada sklopi sporazum sqa poraženom stranom umesto da ih ubije. Vlast
gospodara nad njegovim slugama
9. Svaka suverena vlast treba da bude apsolutna
10.Šta je Levijatan?
On predstavlja državu- država kao jedna ličnost-nosilac ličnosti je suveren
11.Šta Hobs kaže o ustanovljenoj državi?
Kad se mnoštvo ljudi saglasi i sporazume da preda nekom čoveku ili skupu ljudi
pravo da predstavlja ličnost svih njih (potčine se) – da bude njihov predstavnik
1.podanici ne mogu da promene oblik vladavine(ni da svrgnu suverena)
2.ne mogu da kazne suverena
3. ne može suverena vlast da se izgubi
12.Zašto Hobs kritikuje Englesku_?
U Engleskoj se vlast deli izmedju kraljeva, lordova i Donjeg doma. Da nije bilo
tako narod ne bi bio podeljen i ne bi zapao u gradjanski rat
13.Kako se dolazi do suverene vlasti?
Može se doći osvajanjem i rodjenjem.
1.prirodna sila-kada čovek potčini decu svojoj vladavini-stečena zajednica
2.politička zajednica-kada se ljudi medjusobno sporazumeju da se potčine
nekome-ustanovljena zajednica
14.Kada podanici ne moraju da slušaju suverenog
Kada on izgubi sposobnost da ih brani, da ih štiti (npr ako ga zarobe), takodje
kada tipa traži od njih samoubistvo
15.Odnos greha i krivičnog dela
Greh može da bude i prema Bogu i prema državi, a krivično delo samo prema
državi (nisam sigurna bas)
16.Šta Hobs kaže o tutorstvu?
Tutorstvo pripada onome ko od prirode ima najviše interesa za očuvanje
autoriteta maloletnika i ko može imati najmanje koristi od njegove smrti
17.Šta Hobs navodi kao lošu stranu monarhije?
To što suverenost može da prirpadne detetu ili licu koje je nesposobno da
razlikuje dobro i zlo
18.Da li suveren može biti kažnjen
Ne valjda? nemam pojma
19. Podela zakona- zakoni se dele na pozitivne i prirodne a prirodni se dele na
distributivne i k...
20.Definicije i razlike izmedju prirodnog i gradjanskog zakona
Ovo nisu dve različite vrste zakona već je prirodni zakon nepisan, a gradjanski
zakon je pisan
21. Da li paran broj može rešiti slučaj? – Da, u nekim slučajevima. Npr prilikom osude
ili oslobodjenja- jednaka podela glasova oslobadja. Hobs zbog toga ne voli parne
brojeve
22. Hobs o personifikovanju
 Paganski bogovi su bili personifikovani preko sveštenika koje je država
postavljala-pre postanka države, paganski bogovi nisu mogli biti personifikovani
Istinski bog može biti personifikovan – njega je personifikovao Mojsije koji je
vladao narodom Božjim u ime Božje, takodje je Boga personifikovao i Isus
23.Šta Hobs kaže o raspadanju države
-dolazi od njihovog nesavršenog ustrojstva-kao telo kad ima mane od rodjenja
Mane(bolesti):
-nedostatak apsolutne vlasti-kada se vladar zadovolji sa manje vlasti nego što je
nužno za održanje mira
-svaki pojedinac je pozvan da izriče svoj sud o tome šta je dobro šta je loše-to nije
dobro jer gradjanski zakon treba da bude merilo za to
-pogrešno postupanje po savesti- zakon je javna savest
-potčinjavanje suverene vlasti gradjanskim zakonima
-deoba suverene vlasti
-više od 1 suverena (duhovna vs svetovna)
-mešovita vlada
24.Koje su to bolesti države koje nisu tako velika opasnot
-nedostatak novca-nečija svojina ne sme da isključuje suverena (on ima pravo da
je koristi)-slično groznici u telu
-monopoli-zapaljenje plućne maramice
-popularni ljudi-narod može da krene za nekim laskavcem i otuđi se od zakona –
CEZAR (pridobio ljubav vojske pa zagospodario), dejstva čarolije
-prevelik grad-crvi u crevima
-sloboda kritikovanja vlasti-mali crvi
-preterano širenje države- letargija(nastaje usled udobnog života), a sušica (od
raspadanja novca na svečanosti i nepotrebne stvari)
-raspad države – kada neprijatelji u ratu pobede- SMRT
25.Šta čoveka navodi na mir?
To su strasti-strah od smrti, želja za udobnim životom
26.Prirodno pravo
-sloboda, koju svaki čovek ima, da se sopstvenim moćima služi onako kako sam
želi, za održanje sopstvenog života, kao i sloboda da čini sve što po svom razumu
smatra najpogodnijim
27.Prirodni zakoni
izvestan propis ili pravilo do kojeg se došlo razumom, a po kome je čoveku
zabranjeno da čini ono čime se uništava život
28.Šta kaže o osnovnom zakonu prirode
Svaki čovek treba da teži za mirom sve dok se nada da će ga postići, a kada ne
može da ga dobije onda može upotrebiti sva sredstva u koristi rata.
29.Koje je najviše prirodno pravo
BRANITI SE SVIM MOGUĆIM SREDSTVIMA
30.Da li je postojalo vreme koje karakteriše opšte ratno stanje
 Nikada nije postojalo, ali ima dosta krajeva u kojima se tako živi(divlji narodi u
krajebima Amerike). U tim krqajevima nema uprave
31.Šta je prema Hobsu nepravno u ratu?
U ratu nije ništa nepravno-gde nema zajedničke vlasti tu nema prava.
32.Koje su osnovne vrline u ratu?
-sila i prevara
33. Šta kaže Hobs o licu
Lice je onaj čije se reči ili radnje smatraju bilokao njegove lične, bilo kao reči ili
radnje nekog drugog. Može biti prirodno i veštačko; prirodno je kada prikazuje
njegove lične, a veštačko kada prikazuje tudje - fiktivno
34. Nabrojati 5 prirodnih zakona
1.Osnovni zakon prirode ima dva dela – težiti zakonu i braniti se svim mogućim
sredstvima
2. prirodni zakon – čovek je spreman ako su i drugi isto tako spremni ukoliko to
smatra potrebnim za mir i za svoju odbranu da napusti ovo prvo za sve stvari i da
se zadovolji sa ono9liko slobode prema drugima koliko je on i voljan da drugima
protiv sebe prizna
3. prirodni zakon- da ljudi ispunjavaju sklopljene sporazume, nepravda je
neizvršenje sporazuma i sve ono što nije nepravedno to je pravedno. 3. prirodni
zakon se odnosi na pravdu
4. prirodni zakon – blagodarnost zaviisi od prethodne milosti, čovek koji prima
neko dobro po milosti ovoga nastoji da dobročinitelj nema nikakvog razumnog
razloga da se pokaje zbog svoje slobodne volje
5. popuštanje-svakui čovek nastoji da se prilagodi ostalima. onaj čovek koji uslefd
grubosti nastoji da za sebe zadrži stvari koje su mu suvišne, a drugima su
potrebne, mora da bude napušten ili izbačen iz društva. ljudi koji taj zakon
poštuju su društveno podobni
6. protiv prezira
7. protiv oholosti
*pravda počinje sa nastankom države
35. O gradjanskim zakonima
Onaj ko zapoveda-ličnost države
To su zakoni koje su ljudi dužni da poštuju zato što su članovi neke države- zakon
= zapovest (prava propisana u vidu zapovesti)
36.Ko izdaje zakone?
Zakone izdaje samo država. Zakonodavac je samo suveren on nije potčinjen
gradjanskom zakonu (on donosi i ukida zakon). Gradjanski zakon je pisani deo, a
prirodno pravo – nepisani deo. Osobine lice čine dobrim sudijom i tumačenjem:
pravičnost, prezir prema nepotrebnom bogatstvu
37.Koji je nevažeći sporazum?
Nevažeći sporazum je da se neću braniti od sile(jer će meni naškoditi), zato
osudjenike na smrt prate naoružani čuvari
38.Kako se oslobadjaju sporazuma?
 1.Tako što ih ispune
2.Tako što će im biti oprošteno
39.Razlika izmedju poklona i ugovora
Ugovor je uzejamno prenošenje prava, a poklon je kada nema uzjamnog
premošenja prava, već jedna strana prenosi neka prava nadajući se da će time
steći prijateljstvosp
40.Šta po Hobsu predstavlja krv države
Novac je pogodno merilo vrednosti- u novac se pretvaraju sva dobra koja nisu
potrošena. Novac je taj koji cirkuliše kroz celu državu, i on hrani sve delove
države
41.Šta kaže Hobs o zapovesti
Kada jedan čovek kaže učini to/ne učini to, jer mu je takva volja. Koristi od
zapovesti ima samo onaj koji je zapovest izdao.
42.Šta kaže Hobs o savetu?
Kada jedan čovek aže učini to/ne učini to a kao razlog uzima korist onoga kome
to upućuje (nije dužan da postupi tako)
43.Koji su pogodni uslovi za savetnika?
-da njegovi ciljevi i interesi ne budu saglasni sa ciljevima i interesima onoga kome
daje savet
-da ima pamet-rasudjivanje
-da bude u onim poslovima u koje je dobro upućengradj
44.Greh
Greh nije samo povreda zakona već i svako nehajanje za zakonodavca – zato se
sastoji ne samo u činjenju nego i u nameri da se zakon pogazi. Nije svaki greh
krivično delo, neki su grehovi samo pred Bogom
45.Šta Hobs kaže o izvinjenjima?
Nepoznavanje gradjanskog zakona (ponekad izvinjava) i nepoznavanje suverena
i kazne(ne izvinjava)
46.Šta kaže Hobs o krivičnom delu?
To je greh koji se sastoji u činjrnju nrčrg što zakon zabranjuje (ili u propuštanju
nečeg što zakon naredjuje). Kad prestane suverena vlast prestaje i krivično delo
47.Koji je to uzrok krivičnih dela?
Najčešći uzrok krivičnih dela su STRASTI. Krivično delo u naletu iznenadne
strasti je manje od dugo planiranog.
48. Potpuno izvinjenje
-nedostatak sredstava da se sazna zakon (ako čovek nema načina da se obavesti), npr
deca i ludaci
Izvinjenje prema autoru-protivzakonita deka izvršena po tuđem ovlašćenju od
izvinjenja jer je samo orudje
49.Šta kaže Hobs o kazni?
Zlo koje javna vlast nanosi onome ko je učinio ili propustio nešto što ta vlast
smatra povredom zakona. Predstavnik države je nekažnjiv. U objavljenom
neprijateljstvu-svako nanošenje zla je dozvoljeno
50.Koja je najopštija deoba kazni?
1.božanske
2.ljudske-one koje se primenjuju po zapovesti čoveka . Tu su telesne
kazne(šibanje, ranjavanje-smrtna), novčane-novac-zemlja, beščašće-llišavanne
titula, službe, progonstvo –napuštene teritorije
51.Šta Hobs kaže o zatvoru?
-Kada je jean čovek lišen slobode od strane vlasti
52.Šta Hobs kaže o nagradi
1.na osnovu poklona-dolazi od milosti da bi ljude ohrabrio za vršenje neke usluge
2.na osnovu ugovora-plata(najamnina)
53.Zašto Hobs kritikuje Grčku i Rim
Zamera što čitajući dela iz tog perioda mladi ljudi smatraju da je dopušteno i
pohvalno da ubiju svog vladara (ako je tiranin). Pa kažu da je opravdano ubistvo
tiranina – nema ničeg štetnijeg za monarhiju da se takve knjige čitaju jer stiču
mišljenje da su u monarhiji svi robovi. Takodje, poštuju mešovite oblike, koji su
loši za apsolutizam i to što stavlkjaju pod moguće oblike tiraniju, oligarhiju i
anarhiju(to nisu oblici nego samo nesvidjanje odredjenog oblika)
Zamera i postojanje Liga (klika) u religiji – papisti i protestanti i klike u državi-
patriciji i plebejci
54.Šta Hobs kaže o ishrani države?
Ishrana države se sastoji u obilju i podeli materijala korisnog za život, u
pripremanju i njegovom raznošenju radi javne uprave. Dobra mora i kopna Bog
ili daje besplatno ili za rad prodaje ljudima.
Gde nema svojine tamo je večiti rat:
1.suveren svakom dodeljuje deo zemlje
2.nečija svojina isključuje ostale od njenog korišćenja ali ne i suverena
3.trgovina(uvoz i izvoz)- odredjuje je suveren
Pravda ( u ovom kontekstu) – dati svakom svoje
55.Sve integracije suverene vlasti
NE ZNAM NI ŠTA ZNAČI OVO
56.Kako Bog proglašava zakone?
Proglašava ih na 3 načina: 1.diktatima prirodnog razuma 2.otkrovenjem 3.
glasom ljudi za koje se pomoću čuda postarao da im ostali veruju-preko proroka
Reč Božja je trojaka – primljena ili razumom ili čulima ili od proroka – trojako
sredstvo saznanja (RAZUM, ČULA, VERA)
57. Da li je maltretiranje čoveka kazna -?
58. Dvojako carstvo Božje - ?
59. Na koji način vlast treba da se čuva?
60.Šta je sloboda
Sloboda je odsustvo otpora, slobodan je čovek koji nije sprečen da čini šta mu je
volja. Sloboda se sastoji u ćutanju zakona- čovek ima slobodu da odluči šta će
raditi samo za stvari koje nisu predvidjene zakonom
61. Šta Hobs kaže o slobodi podanika-sastoji se u slobodi od sporazuma
 Da bi postigli mir ljudi su stvorili DRŽ AVU (veštačkog čoveka) i gradjanske
zakone(veštačke lance). Sloboda podanika se sastoji u tome da: 1.mogu da brane
svoja tela(i kada ih zakonito kažnjavaju, vode na pogubljenje), 2. ne moraju da
priznaju sami krivično delo, 3.nije obavezan na ratovanje-izbegavanje bitke je
samo kukavičluk
62. Da li je Hobs protiv ubistva vladara
63. Šta je negativna a šta pozitivna sloboda
64. Na primeru vode u čaši objasniti slobodu
65.Ćutanje zakona?
Tamo gde zakon ćuti nastupa sloboda
66.Koje su to obaveze koje podanik ima prema suverenu?
Obaveza podanika traje samo dok traje moć kojom je on u stanju da ih štiti-cilj
poslušnosti je zaštita. Suveren može da postane podanik onog ko ga je zarobio –
potčinjen je zakonima na toj teritoriji, ako je suveren poražen u ratu, postaje
podanik pobednika, a takodje u njegovi podanici
67.Šta Hobs kaže o političkim sistemima?
On poredi političke sisteme sa mišićima u telu. Političke sisteme čine skupovi
ljudi koje vezuje izvestan interes. Postoje pravilni(kada čovek ili skup ljudi čini
predstavnika celine), a pravilni se dalje dele na apsolutne (potčinjeni su samo
predstavniku), i na nesamostaalne (potčinjeni suverenoj vlasti). Nesamostalni se
dele na politički (stvoreni autoritetom suverene vlasti) i privatni (stvorili ih
podanici). Privatni se dele na zakonite i nezakonite. Pored pravilnih političkih
sistema postoje je nepravilni
68.Šta kaže Hobs o javnim ministrima?
Onaj koga suveren upotrebljava u raznim poslovima sa ovlašćenjem da u toj
funkciji predstavlja ličnost države. Nekima je poverena dužnost opšte uprave,
drugima posebna uprava
69.Šta kaže Hobs o savetnicima?
Ako nema ovlašćenje da sudi već jedino da daje savete suverenu kad to traži –
NIJE JAVNI MINISTARgr
70.Kako Hobs reguliše plaćanje poreza
71.Šta Hobs govori o kolonijama
72.Na koji način treba pomagati najsiromašnijima
73. Postoji li razlika izmedju poziva na zakon i silu vlasti
74.Kako Hobs definiše medjunarodno pravo
75.Gde se vidi nepoverenje ljudi jedni prema drugima
76.Šta je tačno kazna
77.Ko može da izvršava kaznu
78.Šta je zakon
79.Stanje rata?
Stanje rata samo izvan uredjenih država- dok ljudi žive bez zajedničke vlasti oja
ih sve drži u strahu – žive u stanju rata. Rat u kom je svaki čovek protiv svakog
čoveka- rat svih protiv sviju
80.Javno milosrdje
Kada čovek postane nesposoban da svojim razumom obezbedi opstanak. Država
treba da obezbedi osnovne potrebe a ne da ga ostavi nemoćnog. Oni koji su
telesno jaki njih treba prinuditi na rad – NEMA BESPOSLIČARENJA
81. Strah u ratu – postoji neprekidni strah od nasilne smrti-čak i u svojoj kući
zaključavaju svoje kovčege
82. Rat-vremenske nepogode
Vremenske nepogode se ne odnose na pljusak već na tendenciju ka pljuskovima
tokom dana- RAT SE NE SASTOJI U STVARNOJ BORBI VEĆ U SPREMNOSTI ZA
BORBU
83.Da li neki čovek može da traži neku korist na koju drugi nemaju pravo?
Ne, priroda je ljude stvorila jednakim u pogledu telesnih i duhovnih sposobnosti –
i najslabiji može da ubije najjačeg na spavanju npr - jednakost
84.Ko može da sudi
85. Kako neka prava postaju zakon
86.Šta ako 2 čoveka žele istu stvar?
Oni postaju neprijatelji-nastoje da jedan drugog unište. Jedino rešenje je da jedan
prvi napadne
87.Šta je javni ministar
88.Koja su 3 osnovna uzroka svadje?
Takmičenje, podozrivost, slava. Sila se tu upotrebljava – kod takmičenja radi
sticanja dobiti, kod podozrenja zbog odbrane, i kod slave radi sticanja ugleda
89.Kako nastaju javni ministri
90.Zmerka o nesposobnosti prostog naroda
Prost narod je kao čista hartija, podoban da primi sve što državna vlast u njega
utisne. Hobs je pričao da kao ljudi treba da budu prosvećeni i da razmišljaju
svojim glavama, a ovako oni prihvate šta god im se servira
91. *Svako poglavlje počinje bitnim pitanjem
92.Kako se gubi suverena vlast
93.Zašto je kazna nevažeća ako je ne donese suveren
94. Šta znači POŠTOVATI BOGA- znači zamišljati njegovu moć i dobrotu što je moguće
većom
95. Šta je rešenje za prenaseljenost sveta? – RAT
96.Kakav je dobar zakon?
Onaj koji je potreban, koji je za dobro naroda i jasan. Dužnost zakonodavca je da
razjasni razloge zbog kojih je zakon donesen i da tekst sačini što kraće
97. Koja je funkcija suverena?
Staranje o bezbednosti naroda – po prirodnom zakonu+račune polaže Bogu.
Dalje, mora se narod učiti da najviše treba da voli oblik vladavine svog naroda, a
ne susednih. Onda, pravilno učenje omladine na univerzitetzima. Dalje, suveren
se bavi svim pitanjima države, npr zakone stvara i to. Bezbednost se sastoji u
tome da se pravda podjednako deli svim slojevima naroda – jednakost
 pravde=jednakost oporezivanja (ne počiva na jednakosti bogatsta nego na dugu
prema državi)
98. Kultivisanje-rad uložen u zemlju; vaspitavanje dece-kultivisanje njihovog uma
99. Šta Hobs kaže o kapitalizmu?
On o kapitalizmu ne kaže ništa, jer ne zna da postoji, razmisljao je o oporezivanju, ne
smatra da je bogaćenje loše, jer je on liberal zalaže se ua jednakost, ne treba da
postoje norme pravde već pitanje opstanka bezbednosti i treba pomoći i
najsiromašnijima, ali ne i srediti te razlike medju ljudima
NE GOVORI O KAPITALIZMU VEĆ O ODREDJENIM KATEGORIJAMA KAPITALIZMA
100. Samoubistvo-kad suveren naredi
Podanci nisu obavezni da poslušaju suverena. Suveren ne treba da im nanosi
štetu nego dan ih štiti – kad prestane da ih štiti-podanici više nemaju obavezu
prema suverenu