Druga rasprava o vladi

I glava
Koje argumente je Lok izneo u Prvoj raspravi o vladi?
 Lok je izneo četiri argumenta:
o Da Adam nije imao ni po prirodnom pravu očinstva, ni na osnovu pozitivnog
božijeg darivanja takvu vlast nad svojom decom ili gospodstvo nad svetom.
o Ukoliko je imao vlast, njegovi naslednici nisu imali pravo na nju
o Da ukoliko su njegovi naslednici imali pravo nasleđa i sledstveno tome pravilo
ponašanja ne bi mogli da budu određeni.
o Čak i kada je ono određeno niko nije imao preče pravo od drugoga da bude
najstarija loza i da ima pravo nasleđa.
Kojim tvrdnjama Roberta Filmera se Lok suprotstavlja?
 Lok se suprotsavlja Filmerovim napadima na Hobsovo prirodno stanje gde Filmer
navodi da ne bi trebalo smatrati da je Bog stvorio čoveka u gorim uslovima nego kod
zveri, sem ako nije stvorio čoveka sa svrhom da uništi jedan drugoga. *
Kako glasi Lokova definicija političke vlasti; koje su ostale vrste vlasti
 Po Loku politi;ka vlast predstavlja pravo donošenja zakona sa smrtnim kaznama i sa
svim manjim kaznama radi uređenja i očuvanja svojine i upotrebe prinude prilikom
sprovođenja zakona i odbrane države od inostrane povrede, a sve zarad zajedničkog
dobra. Vrste vlasti koje postoje po Loku su: vlast oca nad svojom decom, gazde nad
svojim slugom, muža nad svojom ženom i gospodara nad svojim robom.

II glava
Koje su osobenosti prirodnog stanja po Loku?
 Ljudi su po svojoj prirodi po Loku u stanju savršene slobode da raspolažu svime u
skladu sa prirodnim zakonom, a da za to ne traže dopuštenje od drugoga.
Čemu se ne sme naneti zlo ni u prirodnom stanju, da bismo bili u skladu sa prirodnim
zakonom koji zahteva da sačuvamo ostale ljude, jednake i nezavisne?
 Niko, pa čak ni u prirodnom stanju, nema pravo da uništi sebe, ni bilo koje stvorenje u
svome posedu. Isto tako niko nema pravo da nanosi zlo tuđem životu tako što bi
povredio tuđi život, zdravlje, slobodu ili posed.
Kakva je uloga razuma u prirodnom stanju?
 U prirodnom je stanju predato svima izvršenje prirodnog zakona. Na osnovu toga
svako ima pravo da kazni prekršioce tog zakona u meri u kojoj bi se sprečilo njegovo
kršenje. Tu svako odista ima pravo da to učini.
Kakve su razlike u viđenjima prirodnog stanja kod Hobsa i kod Loka?
 Pre svega po Loku svi su delo jednog Tvorca, samim tim i njegova su svojina i kao
takvi su stvoreni da traju koliko i njegova, a ne nečija druga volja. On tvrdi da budući
da smo svi jednaki ne može postojati takva vrsta podređenosti koja nas može ovlastiti
da jedan drugog uništimo, sem ako nismo stvoreni jedan drugom za upotrebu, kao
što su niže vrste nama stvorene za upotrebu.
 Iako Lok ne pominje eksplicitno Hobsa, ovde se smatra da kritikuje njegovo prirodno
stanje.
Šta po Loku podrazumeva kažnjavanje?
 Pod kažnjavanjem Lok podrazumeva razloge zbog kojih čovek može zakonito da
donese štetu drugome. Onaj koji sprovodi presudu se koristi odštetom i
 obuzdavanjem. Svaki čovek ima pravo da kažnjava krivca i bude izvršilac prirodnog
zakona.
Ko i na koji način može da oprosti kaznu?
 Vladalac može da oprosti kaznu za krivične prekršaje onda kada je to za javno dobro,
a onaj ko je pretrpeo štetu ima pravo da oprosti i zahteva u svoje sopstveno ime u
slučajevima odštete.
Zbog čega bi Lok radije živeo u prirodnom stanju nego u apsolutnoj monarhiji (Uporedi VII,
90–94)?
 Lok ističe Mnogo je bolje u prirodnom stanju u kome ljudi nisu obavezni da se potčine
nepravičnoj volji drugoga i kada onaj ko sudi naopako prosuđuje u svom vlastitom ili
u bilo kom drugom slučaju on je za to odgovoran ostalim ljudima jer kako napominje
apsolutni monarsi nisu ništa drugo do ljudi.
Gde Lok i u savremeno doba primećuje postojanje prirodnog stanja?
 U savremeno doba Lok primećuje da prirodno stanje postoji:
o Između dva čoveka na pustom ostrvu, kao što Garsilaso de la Vera piše u
Istoriji Perua ili između Švajcaraca i Indijanaca u šumama Amerike
o On tvrdi da su svi ljudi u prirodnom stanju sve dok se ne uključe u političko
društvo svojevoljno, što je suprotno Hukerovom objašnjenju ujedinjavanja u
politička društva.

III
Kako Lok definiše stanje rata?
 Stanje rata je stanje neprijateljstva i razaranja. I kada neko rečju obelodani, staloženu
nameru, da želi da posegne za nečijim životom to ga stavlja u stanje rata. On ističe da
treba dati prednost bezbednosti nevinoga da bude očuvan.
Šta Lok kaže o ubistvu lopova (Uporedi XVIII, 207)?
 Lok ističe da je u slučaju lopova oštećena strana u stanju rata. To čini zakonitim da
čovek ubije lopova, bez obzira da li ga je on povredio ili obelodanio nameru da
posegne za njegovim životom. Lopov je upotrebio silu, kada za to nije imao pravo i
time stavio sebe u stanje rata sa oštećenom stranom.
Kojim argumentima podvlači razliku između prirodnog stanja i stanja rata?
 Kada ljudi žive u skladu sa umom, bez zajedničkog pretpostavljenog na zemlji kolji
ima vlast da presuđuje između njih, onda je to pravo prirodno stanje.
 A sila ili obelodanjena namera za njenu upotrebu protiv drugoga, bez zajedničkog
pretpostavljenog na zemlji kome bi se obratili za pomoć, predstavlja stanje rata.
 U tome se Lok razlikuje od Hobsa jer razlikuje stanje rata i prirodno stanje.
Šta podrazumeva „apelacija bogu“?
 Kada postoji vlast na zemlji od koje se preko apelacije može dobiti zadovoljenje, onda
je postojanje rata isključeno a spor se rešava preko ove vlasti. Gde nema sudije na
zemlji, preostaje apelacija bogu na zemlji.
 Ovo poimanje ne znači „Ko će suditi“, već o tome sami možemo biti sudije u svojoj
vlastitoj savesti, jer ćemo pred vrhovnim gospodarom odgovarati sudnjeg dana.

IV

Da li i ako da na koji način Lok opravdava ropstvo

  Lok opravdava ropstvo. Lok je bio administrator robovlasničkih kolonija u Americi.
Tako on navodi da „čovek ima apsolutnu vlast nad svojim robovima“ (fusnota 2,
strana 249, Utopija, Beograd: 2002.)
Može li, i ako ne može zbog čega, čovek samog sebe da stavi pod apsolutnu arbitrarnu vlast
drugog
 Čovek, budući da nema vlast nad svojim životom, ne može na bilo koji način sebe
učiniti nečijim robom, niti se staviti pod apsolutnu arbitrarnu vlast drugoga da mu on
oduzme život kada mu je volja. Onaj ko ne može da oduzme vlastiti život, ne može da
da drugome vlast nad njim. *

V
Kakva je uloga rada u procesu prisvajanja zajedničke svojine?
 Rad čovekovog tela i njegovo delo s pravom su njegovi. Kada nečemu što nam je
podarila priroda pridodamo rad, ono postaje naše, jer iz zajedničkog stanja našim
radom pretvorimo u ličnu svojinu.
Koja su ograničenja svojine?
 Istim zakonom kojim nam je Bog da svojinu, on ju je i ograničio na onoliko koliko je
potrebno da neko uživa pre no što se pokvari. Sve više od toga pripada drugima.
Kakva je uloga novca u procesu sticanja svojine?
 Uloga novca u procesu sticanja svojine jeste da vlasnik izbegne propadanje vrednosti
svojine. Jer prekoračenje granica pravične svojine ne ogleda se u veličini njegova
poseda, već u beskorisnom propadanju stvari u njegovom posedu.

VI

Kako glase definicije pojmova očinske i roditeljske vlasti

 Očinska vlast u celini predaje ocu vlast roditelja nad svojom decom, dok ukoliko
razmotrimo um naći ćemo da i majka ima jednako pravo – to se naziva roditeljskom
vlašću. Po pozitivnom zakonu boga gde on naređuje poslušnost dece, vidimo
obavezivanje prema oba roditelja. Tako Druga knjiga Mojisijeva nalaže Poštuj oca
svojega i mater svoju.
Kako Lok pojašnjava pojam jednakosti
 Svi ljudi supo prirodi jednaki međutim, ne može se pretpostaviti da Lok pod tim
podrazumeva sve vrtse jednakosti. Godine starosti ili vrline ljudima daju opravdano
prvenstvo, izvrsne sposobnosti mogu da uzdignu druge iznad ostalih, a sve je to u
skaldu sa jednakošću.
 Jednako pravo koje svaki čovek ima na svoju prirodnu slobodu, a ne da bude
podređen volji ili vlasti drugoga. Deca nisu rođena u stanju potpune jednakosti jer
privremeno roditelji imaju jednu vrstu vlade nad njima.
Kakav je odnos zakona i slobode
 Zakon u svom istinskom pojmu nije ograničavanje već usmeravanje slobodnog i
intelektualnog izvršioca prema svom odgovarajućem interesu. Zakon ne propisuje
ništa do opšte dobro onih koji su pod zakonom.
 Cij zakona nije da ukine ili ograniči, već da očuva ili uveća slobodu. Jer tamo gde
nema zakona nema ni slobode, jer sloboda znači biti slobodan od ograničenja i nasilja
drugih što nije moguće tamo gde zakona nema.
  Lok se protivi Filmerevom shvatanju slobode, gde svaki čovek čini što mu je volja, već
smatra da je sloboda da onako kako mu volja raspolaže upravlja svojom ličnošću.
U čemu se sastoji sadržaj roditeljske vlasti
 Vlast koju imaju roditelji nad svojom decom proističe iz toga da se staraju nad njima
za vreme nesavršenog stanja – njihovog detinjstva. Kada sin dođe u stanje u kom je
njegov otac postao slobodan čovek, tada i on postaje slobodan čovek. Do tada zakon
ne dozvoljava sinu da ima svoju volju, već nju reguliše njegov otac ili staratelj.
 Ako usled mana do kojih dolazi u uobičajenom toku neko ne dostigne takav razvoj
uma da se može smatrati sposobnim da shvati zakon i da živi pod njegovim pravilima,
on onda nikada neće biti kadar da bude slobodan čovek. Stoga ludaci i idioti nikada
nisu oslobođeni vlade svojih roditelja.
 Rođeni smo slobodni, pošto smo rođeni razumni. Bog je od roditelja stvorio sredstvo
za produženje ljudske vrste, a deci je naložio stalnu obavezu da ukazuju poštovanje
svojim roditeljima. Nijedna država i nikakva sloboda ne mogu da oslobode decu ove
dužnosti. Jedno je dugovati poštovanje, a drugo je zahtevati apsolutnu poslušnost. Pa
tako monarh treba da bude zahvalan majci, ali to ne umanjuje njegovu vlast.
Koje su to suštinske razlike između očinske i političke vlasti
 Politička i očinska vlast zasnovane su na različitim temeljima, tako svaki otac ima isto
toliko očinske vlasti kao i princ nad svojom. Očinska i politička vlast nisu isto, jer da
jesu onda bi princ imao vlast svima, tj. podanik ne bi imao očinsku vlast nad svojom
decom. Zbog toga politička vlast ne može da obuhvata neki stepen očinske vlasti.

VII
Šta karakteriše bračno društvo?
 Bračno društvo se stvara dobrovoljnim ugovorom između čoveka i žene i obostranom
pravu jednoga na telo drugoga. Kako cilj veze između muškarca i žene nije puko
rađanje, već produženje vrste, ova veza treba da traje čak i posle rađanja dece
onoliko koliko je neophodno za odgajanje i pružanje pomoći deci.
 Lok smatra da je glavni, ako ne i jedini razlog zašto su muškarac i žena vezani zajedno
duže nego druga stvorenja zato što je žena kadra da zatrudni i de facto i obično opet
sa detetom i takođe donosi na svet novi porod mnogo ranije nego što je prethodni
porod prestao da zavisi od pomoći svojih roditelja. Zbog toga otac koji je dužan da se
stara o onima koje je rodio, ima obavezu da ostane u bračnom društvu sa istom
ženom duže od drugih stvorenja.
 Muž nema više vlasti nad ženinim životom no što ona ima nad njegovim.
 Žena ima slobodu da se razdvoji od muža kada prirodno pravo ili njihov ugovor to
dopuštaju.
 Građanski vladalac ne ograničava pravo na vlast ni jednog ni drugog koji su prirodno
neophodni za ove ciljeve (rađanje i uzajamnu potporu i pomoć dok su zajedno), već
samo rešava neki spor koji se može pojaviti između čoveka i žene.
Šta karakteriše društvo gospodara i sluge?
 Nazivi gospodar i sluga dati su onima koji su u sasvim različitom položaju jer slobodan
čovek stavlja sebe u položaj sluge u odnosu na drugoga prodajući mu na određeno
vreme službu za koju se obavezuje da će vršiti u zamenu za nadnice koje treba da
prima. On se obično uvodi u porodicu i pod gospodarevu uobičajenu disciplinu, ali on
ima samo privremenu vlast nad njim.
 
Druga vrsta sluga koje Lok prepoznaje su robovi koji su zarobljeni u pravednom ratu,
podređeni apsolutnom gospodaru. Ovi ljudi su izgubili pravo na život i sa njime svoje
slobode i ostali bez svoje imovine, a u kako u stanju ropstva nisu podobni za bilo koju
svojinu oni se u takvom stanju ne mogu smatrati delom građanskog društva čiji je
glavni cilj očuvanje svojine.
Kako Lok definiše političko društvo i njegov osnovni cilj?
 Budući da su svi ljudi rođeni sa jednakim pravom na savršenu slobodu i
nekontrolisano uživanje svih prava i privilegija prirodnog zakona, čovek po prirodi ima
vlast da očuva vlastitu svojinu, tj. svoj život, slobodu i imovinu od povreda i napada
drugoga, već i da presudi i da izvrši presudu koju smatra dovoljnom, pa nekada i
smrtnom kaznom.
 Kako nikakvo političko društvo ne može da opstane ako nema vlast da se pobrine da
je svojina očuvana i da bi se kažnjavali prekršaji onih koji pripadaju tom društvu,
političko društvo i postoji tamo gde se svaki član društva odrekao prirodne vlasti i
predao je u ruke zajednice u svim slučajevima kada može da se radi zaštite obrati
zakonu koji je ona uspostavila.
 Na osnovu ustanovljenih važećih pravila zajednica postaje sudija i razrešava
razmerice koje mogu nastati između članova društva. Na osnovu toga se razlikuje ko
je član, tj. pripadnik političkog društva.
 Oni koji su sjedinjeni u jednom telu i imaju zajednički ustanovljeni zakon na koji se
pozivaju i sudstvo sa vlašću da rešava sporove između njih i kažnjava prekršioce, jesu
u političkom društvu jedan s drugim, a oni koji nemaju takvo zajedničko pravo
apelacije još su u prirodnom stanju, gde je svako svoj sudija.

VIII

U čemu se ogleda značaj saglasnosti za formiranje zajednice i koncept većinskog donošenja

odluka?
 Budući da smo svi po prirodi slobodni, jednaki i nezavisni niko ne može da bude lišen
svoje imovine i potčinjen političkoj vlasti drugoga bez vlastite saglasnosti. Jedini način
kojim neko lišava sebe svoje prirodne slobode i stavlja se u okove građanskog društva
predstavlja saglašavanje sa drugim ljudima da se združe i ujedine u zajednicu kako bi
ugodno živeli zajedno i sa sigurnošću uživali vlastitu svojinu i imali veću bezbednost
od napada onih koji toj zajednici ne pripadaju. Oni koji se ne saglase ostaju u
prirodnom stanju.
 Kada se nekoliko ljudi saglasi da stvori zajednicu, oni se time odmah sjedinjuju i
postaju jedno političko telo u kome većina (50% +1) ima pravo da dela i odlučuje za
ostale. Ovo telo ide onim putem kuda ga vodi veća sila, koju predstavlja saglasnost
većine, inače, ne bi bilo mogućno da ono dela ili da i dalje ostane jedno telo. Akt
većine smatra se aktom celine koji svakako odlučuje, pošto po zakonu prirode i uma
sadrži vlast celine.
Kako Lok odgovara na prigovor da nema istorijskih primera njegovog viđenja nastanka
država?
 Istorija je malo izveštavala o ljudima koji su živeli u prirodnom stanju. Nepogodnosti
prirodnog stanja i ljubav prema društvu i njegovo postojanje nisu ranije skupili neki
broj ljudi zajedno, već bi se odmah združili i sjedinili da su imali nameru da i dalje
budu zajedno. Ako ne možemo da pretpostavimo da su ljudi ikada živeli u prirodnom
 stanju, pošto se o njemu ne čuje mnogo, onda možemo isto tako da pretpostavio da
vojnici Salmanasera i Kserksa nikada nisu bili deca, pošto smo o tome malo čuli.
 Države kao i pojedinci, ne poznaju vlastito rođenje i detinjstvo i ukoliko nešto znaju o
svome poreklu to je zahvaljujući svedočanstvima koja su drugi sačuvali.
Kako Lok odgovara na prigovor da ljudi treba da se potčine vladi pod kojom su rođeni?
 Ukoliko je neko ko je rođen pod gospodstvom drugoga može da bude na ovaj način
slobodan da bi imao pravo da zapoveda drugima u novom i posebnom carstvu, onda
je to dokaz da svako ko je rođen pod gospodarstvom drugoga može takođe da bude
na ovaj način slobodan i može da postane vladar ili podanik posebne odvojene vlade.
I na tim načelima zaključujemo da su po Loku ili svi ljudi slobodni, ma kako su rođeni,
ili postoji jedan zakoniti princ, tj. jedna zakonita vlada.
Kategorija prećutne saglasnosti i značaj uživanja dela zemlje?
 Nijedan čovek ne postaje građanin neke države, tj. član političke zajednice ako puko
živi na njenoj teritoriji. Te tako stranci, iako ne postaju podanici ili građani, oni se
moraju povinuti zakonima te države kako bi uživali određene povlastice koje ona
pruža. Ništa takvog ne može načiniti građaninom do njegovo eksplicitno pristupanje
zajednici.

IX
Osnovni cilj udruživanja ljudi u države i podređivanje vladi?
 Osnovni i glavni cilj udruživanja ljudi u države i njihovog stavljanja pod vladu jeste
očuvanje njihove svojine. Ali za ostvarivanje ovog cilja u prirodnom stanju mnoge
stvari nedostaju.
Tri osnovna nedostatka prirodnog stanja?
 Prvo, nedostaje ustanovljen i poznat zakon, primenjen i odobren opštom saglasnošću
jer ljudi prirodni zakon ne prihvataju kao obavezujući.
 Drugo, nedostaje poznat i nepristrasan sudija sa vlašću da rešava sve razmirice prema
ustanovljenom zakonu, jer ljudi su pristrasni i dopuštakju strastima da ih obuzmu.
 Treće, u prirodnom stanju često ne postoji vlast da podrži i potpomogne presudu
kada je pravična i da joj omogući dužno izvršenje.
Dve vlasti koje čovek ima u prirodnom stanju?
 U prirodnom stanju čovek ima dve vlasti i to su:
o Prva je da čini što god smatra prikladnim za očuvanje sebe i drugih u okviru
dopuštenja prirodnog zakona.
o Druga vlast koju ima čovek u prirodnom stanju je vlast da kažnjava zločine koji
su učinjeni protiv tog zakona.
 Obe vlasti predaje kada stupa u privatno ili osobeno političko društvo.
Šta ljudi predaju društvu svojim ulaskom u zajednicu?
 Ljudi ulaskom u zajednicu predaju dve vlasti koje imaju u prirodnom stanju:
o Prvu vlast predaju da bi bila uređena zakonima koje donosi društvo; društveni
zakoni ograničavaju slobodu u većoj meri no što to radi prirodni zakon.
o Drugu vlast kažnjavanja i donošenja suda predaju kako bi pomogli izvršnoj
vlasti društva.
Kom cilju treba da bude usmerena zajednica?
 Zajednica treba da bude usmerena miru, sigurnosti i zajedničkom drobru.
  Država treba da sudi po važećim zakonima i da to bude predvidiv proces jer ona sada
vrši zakonodavnu ulogu. Svako je svoju vlast predao s idejom očuvanja sebe, svoje
slobode i svojine.

X
Koji su sve oblici vlade?
 Postoje: demokratija, oligarhija i monarhija (nasledna i izborna).
Od čega zavisi oblik vlade?
 Zajednica može da promeni oblik vlade. Jer, kako oblik vlade zavisi od uređenja
vrhovne vlasti koja je zakonodavna, već prema tome kako je uređena vlast donošenja
zakona, takav je i oblik države.
Koje termine Lok koristi za pojam države?
 Pod državom ne podrazumeva oblik vlade, već bilo koja nezavisna zajednica, koju
latini nazivali civitas, a kojoj najbolje odgovara reč commonwealth što u engleskom
jeziku zajednica ili grad ne izražavaju. On koristi reč država onako kako je koristi
Džems I.

XI
Prvi i osnovni pozitivni zakon svih država?
 Prvi i osnovni pozitivni zakon svih država je ustanovljavanje zakonodavne vlasti, pošto
je prvi i osnovni prirodni zakon koji treba da vlada čak i samim zakonodavnim telom
očuvanje društva i svakog pojedinca u njoj.
 Ova zakonodavna vlast nije samo najviša vlast jedne države nego je i sveta i
neizmenljiva u rukama koje ju je zajednica jednom predala; niti može bilo koja
naredba nekog drugog da ima snagu obaveznosti zakona, koji ima svoju potvrdu od
onog zakonodavnog tela koje je zajednica izabrala i postavila.
Arbitrarnost vrhovne vlasti nad životima i imovinom ljudi?
 Zakonodavna vlast nije, niti može biti apsolutno arbitrarna nad životima i imovinom
drugih ljudi. Jer niko ne može da na drugoga prenese više vlasti nego što je sam ima, i
niko ne raspolaže takvom apsolutnom vlašću nad sobom, ili nekom drugom osobom,
da bi mogao uništiti svoj vlastiti život ili da drugome oduzme život ili svojinu.
 Kako u prirodnom stanju ne raspolaže nikakvom arbitrarnom vlašću nad životom,
slobodom i svojinom drugoga, već samo onolikom vlašću koliko mu je prirodni zakon
dao radi očuvanja sebe i ostalih ljudi, ovo je sve što on zaista daje ili može da preda
državi a preko nje i zakonodavnoj vlasti.
 Stoga prirodni zakon važi kao večno pravilo za sve ljude, i za zakonodavce i za sve
druge. Pravila koja oni donose moraju biti u skladu sa prirodnim zakonom, tj. sa
božijom voljom čije proglašenje on predstavlja, a kako je osnovni prirodni zakon
očuvanje ljudi, nikakav ljudski propis ne može da bude pravilan ili pravosnažan ako je
suprotan njemu.
Prisvajanje prava na upravljanje na osnovu improvizovanih dekreta?
 Zakonodavno telo ili vrhovna vlast ne može za sebe da prisvoji vlast upravljanja na
osnovu improvizovanih dekreta, već je dužna da deli pravdu, da rešava o pravima
podanika na osnovu objavljenih i važećih zakona preko poznatih ovlašćenih sudija.
Apsolutna arbitrarna vlast bez ustanovljenih važećih zakona ne može da bude u
skladu sa ciljevima društva i vlade, jer ljudi ne bi napustili prirodno stanje da im se ne
garantuje zaštita života, imovine i sloboda.
Uzimanje svojine nekom čoveku bez njegove saglasnosti?
 Vrhovna vlast ne može da uzme nekom čoveku bilo koji deo njegove svojine bez
njegove saglasnosti. Jer, pošto je očuvanje svojine cilj vlade i onozbog čega ljudi
stupaju u društvo, to nužno pretpostavlja da ljudi trebaju da imaju svoju svojinu.
 Da zakonodavna vlast neke države može da oduzme svojinu, ne treba se bojati,
pogotovo kada su u pitanju skupštine u kojima se biraju članovi, jer su i oni kada im
mandat istekne opet građani. Međutim, kod zakonodavne vlasti u stalnoj skupštini ili
kod jednog čoveka postoji prisutna opasnost da će oni iz svojih ličnih interesa uzimati
od naroda ono što smatraju prikladnim.
Prenošenje donošenja zakona u druge ruke?
 Zakonodavno telo ne može da prenese vlast donošenja zakona u neke druge ruke, jer
je to telo delegirana vlast naroda, oni koji je imaju ne mogu je predati drugima. Samo
narod može da odredi oblik države, što čini uspostavljanjem zakonodavne vlasti i
određivanjem u čijim rukama će ona biti.
 Pošto vlast zakonodavnog tela proističe od naroda na osnovu pozitivnog
dobrovoljnog odobrenja i ustanovljenja, ona ne može biti ništa drugo do ono što je
pozitivnim odobrenjem preneto, a to obuhvata samo donošenje zakona, a ne i
određivanje zakonodavca.

XII
Izvršna vlast i potreba za njenim postojanjem?
 Kako zakoni koji su za kratko vreme doneti imaju stalnu i trajnu snagu i zahtevaju
neprestano izvršenje, nužna je vlast koja uvek postoji, koja treba da nadgleda
izvršenje zakona koji su doneti i da ostane na snazi. I stoga se često događa da su
zakonodavna i izvršna vlast odvojene.
Federativna (prirodna) vlast?
 U svakoj državi postoji i druga vlast koja se može nazvati prirodnom, pošto je to ona
koja odgovara vlasti koju je svaki čovek imao pre stupanja u društvo. Tako su ljudi
jedne zajednice u odnosu prema ljudima van nje jedno telo koje deluje u prirodnom
stanju sa ostalim ljudima i državama.
 Ova vlast obuhvata vlast rata i mira, lige i saveze i poslove sa licima i zajednicama bez
države, i može da se nazove federativna.
Razdvojenost i povezanost u vršenju izvršne i federativne vlasti?
 Izvršna i federativna vlast su zaista različite – jedna obuhvata primenu domaćih
zakona društva unutar njega samog na sve njegove delove, dok se druga odnosi na
upravljanje spoljnom bezbednošću i interesom zajednice sa svima onima od kojih ona
može steći korist ili štetu – ipak su one gotovo uvek sjedinjene.
 Kako obe zahtevaju silu društva za svoje vršenje, to je uglavnom nepraktično da se
sila države preda u različite i nepotčinjene ruke, ili da se federativna vlast preda licima
koja bi mogla da deluju odvojeno, čime bi sila zajednice bila pod različitim
komandama, što bi jednog dana moglo da izazove nered i propast.

XIII
Pravo naroda da ukloni ili izmeni zakonodavno telo?
 U narodu ostaje vrhovna vlast da ukloni ili da izmeni zakonodavno telo, kada nađe da
je zakonodavni akt suprotan ovlašćenju radi postizanja cilja, pošto je ograničena tim
ciljem; kad god je taj cilj očigledno zanemaren ili osujećen, ovlašćenje nužno mora da
 bude oduzeto a vlast preneta u ruke onih koji su je dali, koja iznova mogu da je
postave onamo gde je najbolje za njihovu sigurnost i bezbednost. Stoga zajednica
neprestano zadržava vrhovnu vlast.
Treba li zakonodavno i izvršno telo da postoje stalno?
 Nije nužno da zakonodavno telo treba stalno da postoji, ali je apsolutno nužno da
izvršna vlast stalno postoji, pošto ne postoji uvek potreba za donošenjem novih
zakona, ali uvek postoji potreba da se sprovode zakoni na snazi.
 Kada zakonodavno telo preda u tuđe ruke izvršenje zakona koje donosi, ono ima i
vlast da ga oduzme iz tih ruku kada nađe razlog, i da ga kazni zbog rđave uprave
protivne zakonima.
Vlast sazivanja i raspuštanja zakonodavnog tela
 Vlast sazivanja i raspuštanja zakonodavnog tela je data izvršnoj vlasti ali joj ne daje
nadmoć nad njim. To je povremeno ovlašćenje koje joj je dato radi bezbednosti
naroda u slučaju kad neivesnost i promenjivost ljudskih stvari ne mogu da se oslone
na nepromenjivo utvrđeno pravilo. Svako odlaganje njegovog sazivanja moglo bi da
dovede u opasnost zajednicu.
 Izvršna vlast može da ima prerogativu da saziva i raspušta takve sastanke
zakonodavnog tela, ali ona time ipak nije visa od njega.
Pravo izmene sastava predstavničkog zakonodavnog tela
 Ustav zakonodavnog tela izvorni i vrhovni akti društva, koji prethodi svim njegovim
pozitivnim zakonima, koji u celini zavisi od naroda, nikakva niža vlast ne može da ga
promeni. Narod nema nikakvu vlast da dela dok vlada postoji. Ipak izvršna vlast ima
pravo uz prerogativu da reguliše broj članova tj. izmenjuje sastav zakonodavnog tela.

XIV

Definicija prerogative
 U svim umerenim monarhijama i dobro uređenim vladama, zakonodavna i izvršna
vlast su u različitim rukama. Ipak nekoliko stvari treba da prepustimo razboritosti
onome koji ma izvršnu vlast. (vladaru)
 Vladar raspolaže vlašću da bi u mnogim slučjevima ublažio strogost zakona i
pomilovao neke krivce, budući da je cilj vlade očuvnje svih , jer se i krivci mogu
poštedeti ako se može dokazati da to nije na štetu nevinoga.
 Ova vlast da se radi razborito radi opšteg dobra, bez zakonskog propisa, a ponekad
čak i protiv njega, predstavlja ono što se naziva prerogativa.
Preduslovi za legitimno korišćenje prerogative
 Sve dok se ova vlast upotrebljava za dobro zajednice i u skladu s ovlašćenjem i
ciljevima vlade onda je ona legitimno upotrebljena i nikad se ne dovodi u pitanje.
Ograničenja prerogative
 Kada su slabi prinčevi upotrebili ovu vlast za svoje privatne ciljeve, ne radi opšteg
dobra, narod je bio prisiljen da određenim zakonima ograniči prerogativu, onda kada
je uviđao da mu ona šteti jer je to bilo nužno.
Zloupotrebe prerogative
 Vršeći vlast koju narod nikad nije predao u njihove ruke, za koga se nikada ne može
pretpostaviti da se saglasio da neko treba da vlada njime na njegovu štetu - vladari
čine ono što nemaju prvo da čine. Narod se tada treba obratiti Bogu kada nema
 sudije na zemlji. Treba se pobuniti, a Bog će dokazati na kraju da li je narod s pravom
digao revoluciju i da li je vladar zapravo zloupotrebio prerogativu, ukoliko nije, ishod
će ići u korist vladaru.

XV

Definicija despotske vlasti

 Despotska vlast je apsolutna, arbitrarna vlast koju jedan čovek ima nad drugim da bi
mu oduzeo njegov život kad god mu je volja. Ova vlast nije data od prirode, niti se
predaje ugovorom, već je to samo posledica zločina, kojoj napadač izlaže svoj život
kada sebe stavi u stanje rata sa drugim.
 Zločin daje despotsku vlast gospodarima radi njihovog vlastitog dobra nad onima koji
su lišeni celokupne svojine, što znači da je ustanovljena nad onima koji uopšte
nemaju nikakvu svojinu. Ova vlast je sposobna jedino za produženo stanje rata, jer ne
proističe iz ugovora.

XVI

Da li se po Loku može osvajanjem uspostaviti vlada

 Po Loku je osvajanje toliko daleko od uspostavljenje vlade kao što je i rušenje kuće
daleko od građenja nove na istom mestu. Jer bez saglasnosti naroda ne može da se
izgradi novi državni poredak.
Poređenje Loka i Hobsa po pitanju legitimnosti osvajanja
 Lok ne stavlja osvajanje u jedan od izvora vlade i smatra da su mnogi pobrkali silu
oružja sa saglasnošću naroda. Hobs je svoju ideju države zasnovao na sili, pa
verovatno i na osvajanju. (20. glava Levijatana pod naslovom “Stečena država”)
Pojam zakonitog rata
 U zakonitom ratu osvajanjem ne dobijamo nikakvu vlast nad onima koji su osvajali sa
nama, ostaju slobodni kao i ranije ili dele deo teritorije. Osvajač ima apsolutnu vlast
nad životima onih koji su ih u nepravednom ratu izgubili, ali ne nad životima i
imovinom onih koji nisu stupili u rat, ni nad posedima onih koji su stvarno ušli u rat.
Prava osvajača u zakonitom ratu
 Osvajač ima pravo nad ličnošću čoveka, ali nema prava na njegovu imovinu. Nema
pravo da oduzme više nego što je pobeđeni mogao da izgubi. Osvajač ima pravo na
naknadu pretrpljene štete, a deca imaju prava na imovinu svog oca radi održanja.
Onaj ko je jači imaće prava da prigrabi sve što mu je volja. Osvajač takođe nema
pravo gospodstva nad onima koji su se pridružili ratu.

XVII

Definicija uzurpacije
 Osvajanjem može da se nazove strana uzurpacija, tako da je uzurpacija jedna vrsta
domaćeg osvajanja, sa tom razlikom da uzurpator nikada ne može da ima parvo na
svojoj strani, pošto uzurpacija postoji samo tamo gde je jedan zadobio svojinu na
 onome na čemu drugi ima pravo. Ovo je samo promena ličnosti, a ne i promena
obika i pravila vlade; jer, ukoliko uzurpator proširi svoju vlast izvan onoga što je po
pravu pripadalo zakonitim prinčevima ili vladarima države, onda je to tiranija
pridodata uzurpaciji.

XVIII

Definicija tiranije; tiranija u odnosu na uzurpaciju

 Kao što je uzurpacija vršenje vlasti na koju drugi ima parvo, tako je tiranija vršenje
vlasti izvan prava, na šta niko ne može da ima pravo.
Da li je tiranija svojstvena samo monarhiji
 Pogrešno je smatrati da je tiranija svojstvena samo monarhijama jer su i drugi oblici
vlade isto podležni kao što je monarhija. Gde god je vlast predata u nečije ruke radi
vlade naroda i očuvanja njegove svojine, a bude upotrebljena da ga osiromaši ili
potčini nepravilnim zapovestima, onih koji je imaju, tu odmah nastaje tiranija. (može
biti pojedinac ili mnoštvo) Primeri su tridesetorica tirana u Atini, tiranin iz Sirakuze, i
nepodnošljivo gospodstvo decemvira u Rimu. ( iaspm<3)
 Gde god zakon prestaje tiranija nastaje.
Koje argumente za suprotstavljanje zapovestima princa Lok navodi
 Lok na ovo odgovara da se sila ne treba suprostaviti ničem drugom do nepravednoj i
nezakonitoj sili.
 Prvo, u nekim zemljama je ličnost princa neprikosnovena i u tom slučaju oslobađa
princa svih nelagodnosti zbog čega je, dok vlada postoji, bezbedan od svakog nasilja i
bilo kakve povrede.
 Drugo, ova privilegija ne sprečava da se oni koji upotrebljavaju nepravednu silu
dovedu u pitanje da im se pruži otpor i odoli, mada se pozivaju na kraljevsko
ovlašćenje koje zakon ne dopušta. Ono što daje pravo delanja nije zapovest već
nadležnost, a protiv zakona ne može biti nikakve nadležnosti.
 Treće, ako pretpostavimo vladu u kojoj ličnost vrhovnog vladaoca nije
neprikosnovena, ipak ga ova doktrina o zakonitosti otpora svakome nezakonitom
vršenju ove vlasti neće ugroziti i vladu neće uvući u razmirice.
 Četvrto, ako nezakoniti akti, koje je počinio vladalac, i dalje postoje, na osnovu vlasti
koje je zadobio, i ako se osujeti sredstvo koje pripada zakonu, onda pravo otpora , čak
i u takvim očiglednim aktima tiranije, neće odjednom promeniti vladu.

XIX

Razlike između raspada društva i raspada vlade

 Ono što stvara zajednicu i izvodi ljude iz slobodnog prirodnog stanja je jedno političko
društvo, to je sporazum koji svako ima sa drugima da se spoji i deluje kao jedno telo i
bude jedna država. Jedini razlog njegovog raspadanja je upad strane sile, i naravno da
će usled njegovog raspadanja doći do raspada vlade.
 Tamo gde se društvo raspalo, ne može ni da se održi vlada.
Promena zakonodavnog tela i faktori koji do nje dovode
 Vlade se mogu raspadati i iznutra, prvo, kada se zakonodavno telo promeni.
 Kada se zakonodavno telo razbije ili raspusti dolazi do raspada i smrti. Do ovoga
dovode onakvi u državi koji zloupotrebljuju vlast koju imaju, a teško je da se to
nekome pripiše ako se ne zna oblik vlade u kome se to događa i zato je zakonodavna
vlast predata istovremenom sedejstvu triju različitih lica:
1. Jednom naslednom licu, koje raspolaže stalnom, vrhovnom izvršnom vlašću
sazivanja i raspustanja druga dva tela u određenom vremenu.
2. Skupštini naslednog plemstva
3. Skupštini predstavnika koje je narod izabrao na određeno vreme
Posledice situacije u kojoj izvršna vlast zapostavi i napusti upravljanje
 Ovim se na otvoren način dovodi do anarhije i stoga do potpunog raspada vlade, a
narod postaje zbrkana gomila bez poretka ili povezanosti i nikakva vlada ne ostaje.
Tamo gde zakoni ne mogu da se izvrše, isto je kao da ih i nije bilo. Narod onda ima
slobodu da se o sebi stara uspostavljenjem novog zakonodavnog tela.
Posledice situacije u kojoj zakonodavno telo deluje protivno ovlašćenjima
 Zakonodavno telo dela protivno ovlašćenju kada posegne za svojinom podanika i
učini sebe gospodarem ili arbitrarnim upravljačem nad životima, slobodama i
imetkom naroda. Ljudi stupaju u društvo radi očuvanja njihove svojine a biraju i
ovlašćuju zakonodavno telo radi zaštite svojine. Kada god zakonodavci pokušaju da
oduzmu ili unište svojinu naroda oni sebe stavljaju u stanje rata sa narodom i ono
tada gubi vlast. Nijedna vlada neće moći dugo da se održi ako je narod u stanju da
uspostavi novo zakonodavno telo, kad god nije zadovoljan starim.
Kako Lok odgovara kritičarima koji smatraju da su njegove ideje „kvasac za učestalu pobunu“
 Prvo odgovara da ako narod postane bedan i smatra da je izložen rđavoj upotrebi
arbitrarne vlasti, onda veličamo njegove vladare, treba dopustiti da budu sveti i
božanski, da ih je Bog ovlastio i da potiču od njega, tada će se isto dogoditi, jer narod
sa kojim se lose postupa i suprotno pravu biće spreman da sebi olakša breme koje ga
teško pritiskuje.
 Drugo Lok odgovara da takve revolucije ne nastaju odmah posle neznatnog
pogrešnog vođenja opštih poslova. Narod će trpiti i podnositi velike pogreške
vladajuće strane, nepravde i neugodne zakone dok niz zloupotreba ne postane vidljiv
za narod i tada je teško naći leka toj situaciji.
 Treće odgovara da je ova doktrina o vlasti u rukama naroda radi ponovnog
obezbeđivanja njegove sigurnosti na osnovu novog zakonodavnog tela, kada su
njegovi zakonodavci zadirajući u njegovu svojinu, radili protivno svom ovlašćenju,
predstavlja najbolju zaštitu protiv pobune i najverovatnije sredstvo da se ona spreči.
Da li su i zašto za Loka veći prestupnici stranci koji silom napadnu svojinu nekog naroda ili
vladari tog naroda koji učine isti prestup
 Svi su saglasni da podanicima ili strancima koji silom napadnu svojinu nekog naroda
može silom odupreti. Do nedavno se osporavalo da se i vladarima koji čine istu stvar
svog naroda može odupreti i njihov je prekršaj veći, jer su stavljeni u bolji položaj od
drugih jer su prekršili ovlašćenje koje im je dato u ruke od strane naroda.
 Ko god upotrebljava silu bez prava taj sebe stavlja u stanje rata sa onima protiv kojih
je na taj način upotrebljava i u takvom stanju sva druga prava prestaju i svako ima
pravo da brani sebe i da se suprostavlja napadaču.
Načelo samoodbrane
  Samoodbrana je deo prirodnog zakona. Ne može se uskratiti čak ni onda kada je
uperena i protiv samog kralja, ali im se ni u kom slučaju ne može dopustiti da se
osvete kralju, pošto to nije u skladu sa tim zakonom.
 Stoga ukoliko kralj pokaže mržnju, ne samo prema nekim ličnostima nego i prema
celoj državi čiji je poglavar i ako surovo tiraniše ceo narod, ili njegov veći deo u tom
slučaju narod ima pravo da pruži otpor i brani sebe od nepravde. Da jedino brani
sebe ali da ne napada svog princa, jer je nama u prirodi da branimo život i naše telo,
ali je protivno prirodi da niži kažnjava višeg. Pružanje otpora mora da bude sa
poštovanjem i da bude bez kažnjavanja.
U koje dve situacije kralj gubi svu vlast i nadležnost nad narodom
 Prva situacija je ako pokuša da obori vladu tj. ako namerava da uništi kraljevstvo i
državu.
 Druga situacija je kada kralj učini i sebe zavisnim od drugoga i gospodstvu drugoga
potčini svoje kraljevstvo, koje su mu njegovi preci ostavili, i narod koji mu je slobodno
predat u ruke, iako mu nije bila namera da naudi svom narodu, ipak je zato što je
izgubio glavni deo svog kraljevskog dostojanstva, da bude prvi u svom kraljevstvu,
takođe zato što je izdao i naterao svoj narod, čiju je slobodu trebalo brižljivo da čuva,
pod vlast i gospodstvo stranog naroda.