PITANJA HRIŠĆANSKI AUTORI

1. Na koju Ciceronovu misao se poziva Avgustin?

Ciceron smatra da je država odavno mrtva i da od nje više nema ni traga.
2. Da li se po Tomi Akvinskom svaki ljudski zakon izvodi iz naravnog (prirodnog) zakona?
Objasniti.
U večnom zakonu se nalazi cela stvoren priroda. Prirodni zakon zahteva učešće umnog
stvorenja u večnom zakonu. Božiji zakon su istine koje je Bog otkrio ljudima i moguće ih je
shvatiti samo umno. Ljudski zakon je određen vid prirodnog zakona koji ima obavezujuću
snagu samo ako je u skladu sa prirodnim zakonom. Božiji zakon je večni, prirodni je jednak
večnom a ljudski proizilazi iz prirodnog.
Ljudski zakon se izvodi iz naravnog, zato što naravni proizilazi iz večnog zakoona.
3. Koju tvrdnju Avgustin argumentuje pozivajući se na slučaj gotskog vodje Radageza
(Radagakusa) ?
Radageza su Rimljani pobedili za 1 dan. On je bio bezbožan čovek sa bezbožnom vojskom. Bog
je dopustio da on bude pobeđen. Nakon toga dozvolio je da Rim zauzmu varvari koji su iz
poštovanja hrišćanske vere poštedeli Rimljane koji su našli utočište u svetinjama. Takođe tvrdi
da bezbožnici doživljavaju večnu nesreću koja se naziva i druga smrt koja je gora od svih smrti
i ne okončava se smrću već robovanju za sve počinjene grehe.
4. Šta Toma Akvinski želi da poruči koristeći anegdotu o starici iz Sirakuze?
To je bila starica koja se molila da što duže na vlast ostane tiranin Dionizije. Kada je pitaju
zašto se toliko moli ona odgovara da se kao mlada molila da se zbaci tiranin i na njegovo
mesto je došao tiranin koji je još gore i okrutnije vladao. Nakon njega došao je još jedan
tiranin, a Dionizije kasnije koji je vladao gore od ove dvojice zajedno. Akvinski smatra da ne
treba da ustajemo protiv blagog tiranina zato što može postati još okrutniji ili će na njegovo
mesto doći neki još gori tiranin.
5. Šta je Avgustin rekao za Konstantina?
Konstantin je poštovao Boga pa ga je on obasuo zemaljskim darovima. Dopustio mu je da
osnuje grad pored Rima. On je bio jedini koji je podržavao i branio Rimsko carstvo. Avgustin
ga veliča zato što je uspeo da hrišćanstvo izjednačio sa ostalim religijama. Konstantinova
zlodela se nigde ne pominju. Videvši Konstantika kako vlada, vladari su prešli u hrišćanstvo
misleći da će biti dugovečni kao on, međutim njihova vlast je trajala kratko. Bili su zbačeni ili
ubijeni tiranskim mačem. Hrišćanin treba biti hrišćanin kako bi postigao večni život, a ne da
poseduje Konstantinovu sreću u vladanju.
6. Prirodni zakoni i prirodno pravo?
Prirodno pravo je zajedničko svima. Prirodni zakon je nepromenjiv i neizbrisiv. Prirodni
(naravni) zakon je učešće uma u večnom zakonu. Težnja za sredstvima koja vodi ka sreći
potiče iz ovog zakona. Postoje i argumenti koji su protiv posojanja ovog zakona: čovek je
najslobodniji od svih bića, samim tim što životinje ne poseduju prirodni zakon, ne bi trebao ni
čovek da ga ima. Čovekom dovoljno upravlja večni zakon pa nema razloga za postojanjem
prirodnog zakona.
7. Moralni običaji Rimljana?
Ljudi su totalno zanemarili i nisu poveli računa da očuvaju oblik posle konture. Običaji su
propali krivicom ljudi. Niko ih ne poznaje i ne poštuje. Rimska država je počivala na drevnim
običajima i izuzetni ljudi su te običaje negovali i čuvali. Republika nije očuvala moral i običaje i
u tom pogledu nije bila živa.
8. O bunama?
Buna je poseban greh, različit od svih grehova. Smatra se smrtnim grehom. Pobune su
opravdane i ne smatraju se grehom ako se izvode protiv nezakonito stečene vlasti i protiv
zloupotrebe stečene vlasti. Takođe opravdane su iako tiranin postane toliko loš da ne može
više da se trpi.
9. Uslovi za formiranje kraljevstva?
Kada kralj gradi grad treba obratiti pažnju gde je umerena klima. Vazduh treba da bude čist a
to se najbolje postiže na nekoj visini. Treba da bude sto dalje od močvare. Grad mora da ima
dobro zemljište kako bi bilo dosta plodova, ali i razvijenu trgovinu zato što ne postoji zemlja
na kojoj je moguće održati sve biljne kulture. Grad izabrati umereno područje gde se ljudi
umereno bave trgovinom. Mesto mora da izaziva određen ugođaj kod građana i smatra se da
je udobno mesto ono koje je na prostranoj ravnici. Štetno je kada grad obiluje suvišnim
nasladama.
10. O bandama?
Kraljevstvo koje je bez pravde i pravičnosti je slično kao razbojničke bande. Ako se iz
kraljevstva istera pravda, šta su oni drugo nego razbojničke bande? Banda je grupa ljudi koja
rukovodi vođa. Udruženi su na principu društvenog ugovora, a opljačkano se deli po pravilima
koje svi odobravaju.
11. Večni zakon?
Je najviša zamisao u Bogu. Svi zakoni su proizišli iz večnog zakona. Nužna i večna bića su
savršena takva kakva jesu i nisu podložna večnom zakonu. Priroda je podložna večnom
zakonu. Sva stvarnost čoveka je podložna večnom zakonu. Niko ne može sveobuhvatno
spoznati večni zakon. Svrha Božanskog zakona je sam Bog i on ne može nikada biti okrenut
nekoj drugoj svrsi. Božija reč je večna.
12. O srećnosti?
Srećnost je blaženstvo u kome postoji isključivo i samo dobro, dok sreća može biti i dobra i zla.
Srećnim nazivamo vladare koji pravedno vladaju. Roditi se obdaren u celosti je dar od
Srećnosti. Ako Srećnost nije boginja, nego (istina) dar od Boga.
13. O ljudskom zakonu?
Ljudski zakon se izvodi iz prirodnog zakona. Njegova obavezujuća snaga je moguća samo ako
je u saglasnosti sa prirodnim. Za određenje merila i načela ljudskog razuma potreban je ljudski
zakon. Ljudski razum sa svojim nesavršenostima učestvuje u Božijim zakonima. Čovek donosi
zakone samo o onome što je sposoban da rasuđuje. Korisno je i neophodno da ljudi donose
zakone.
 14. Zli andjeli?
Podela dobrih i zlih anđela je podela na dve države tj. Dva društva. Zli anđeli uživaju u vlastitoj
moći, kao da su sami sebi vrhovno dobro. Uzrok njihove nesreće je odvajanje od Boga. Oni su
sujetni i zavidni. Biće koje ne pristaje uz Boga se razlikuje od onog ko pristaje po nedostatku.
Nedostatak anđeoskog stvorenja je nepristajanje uz Boga. Bog je jedino dobro koje može
istinski da usreći razumno i umno biće.
15. Nagrade za vladare?
Ovozemaljsku nagradu koju je Bog dodelio Rimljanima zbog njihovih moralnih normi je
zemaljska slava i time dobili nagradu za plemenite osobine tj. Vrline kojoj su težili da dobiju
što veću slavu. Uspeh Rimske države je nagrada za Rimljane jer su se žrtvovali u korist države.
Ljubav prema pravednosti mora biti veća od ljubavi prema slavi.
Ljudska slava nije primerena plata za službu kralja. Za zemaljska dobra je najvažnije da ljudi
odaju priznanje kreposti čoveka. Kralj očekuje nagradu od Boga zato što je kralj božiji sluga
koji upravlja narodom. Ne obećava zemaljsku platu, nego nebesku koja se nalazi u njemu
samom. Sreća je poslednji cilj naših želja. Samo Bog može smiriti želju čoveka, učiniti ga srećni
i biti doličan nagradi kralju. Kralje zaslužuje veću nagradu ako dobro upravlja podanicima,
nego podanici koji se dobro ponašaju pod kraljevom upravom.
16. Kako se zove i kome je posvećeno delo Kralj Kipra?
Toma Akvinski je napisao delo o kraljvestvu gde pise neki vid uputstva kako Kralj Kipar treba
da vlada. Toma se oslanja u velikoj meri na Aristotela ali takodje uvodi znacaj da kralj treba
biti taj koji ce podstaknuti ljude da se spremaju za zivot posle smrti zato sto je to jedino vecno,
a da ovozemaljski zivot ne donosi nikakav smisao.
17. Zakon požude?
18. Šta znači okrenuti ledja Bogu?
Nesreća zlih anđela je okrenula leđa Boogu i samim tim je i samom sebi okrenula leđa. Takva
mana naziva se sujeta. Oholost označava početak svakog greha. To je prvi nedostatak i mana.
Okrenuvši leđa ona je umanjila sebe kao biće i postala nesrećna. Zla volja je uzrok rađanja
rđavog dela. Zla volja nastaje od dobrog bića koji se promenio i naneo štetu. Zlo nikada ne
može poteći iz zla, već iz dobra koje se prvo stvorilo. Kakva će biti naša volja zavisi iz vlastite
odluke (dva čoveka koja gledaju golo telo).
19. Mir?
Ne postoji biće koje ne teži miru. I najveća okrutnost i ljudski nespokoj teže da postignu mir.
Ratovi se takođe vode zarad mira. Ukoliko je moguće čiovek treba sa svima živeti u miru i da
taj mir održava. Opšti mir koje je u bilo kakvoj pometnji ne može biti lišen prirodnog zakona
dok svako po odluci pravednoog sudije postiže ono što je u skladu sa slobodnom voljom koju
je zaslužio. Telesni mir je usklađen raspored njegovih delova. Mir u duši je skladan odmor
njenih prohteva. Mir razumne duše je dobro uređen sklad misli i delovanja. Mir u državi je
dobro uređena sloga građana u pogledu izdavanja i izvršenja naredbi. Mir u nebeskoj državi je
krajnje uređena zajednica u uživanju boga i uzajamno u Bogu. Služenje ovozemaljskim
dobrima odnosi se na uživanje zemaljskog mira u zemaljskoj državi, dok se u nebeskoj državi
odnosi na uživanje večnog mira. Mir vlada svuda gde nema patnje.
20. Šta Avgustin misli o vrlinama Rimljana?
Tvrdi da su svoj vlastiti interes žrtvovali u korist opšteg odnosno u korist države i blagajne.
Brinuli su o dobru države, bili su daleko od zločina i poroka. Ljubav prema pohvali mada je
mana, uvek je smatrana vrlinemo jer sprečava da nastanu veći poroci. Ljubav prema slavi se
mora nadmašiti ljubavlju prema pravednošću. Bog im je kao nagradu udelio veliko i snažno
carstvo koje se održalo dugi niz godina i vrhovnu ovozemaljsku slavu.
21. Avgustin o mnogoboštvu Rimljana?
Smatra da ne znaju šta je vera, jer vera treba da podstiče verovanje u jednog istinitog Boga.
Činilo mu se da vrlinu treba razdeliti na četiri dela:razboritost, pravednost, hrabrost i
samosavladavanje. Bilo je nužno da ljudi koji nisu spoznali Boga zadovoljavaju poznavanjem
Vrline i Srčanošću. One su zapravo dar od Boga, a ne neke boginje. Postavlja pitanje zašto
onda ne poštuju samo boginju Srećnosti koja je podarila sva moguća dobra. Pobožnost je
istinsko poštovanje pravog Boga, a nepoštovanje toliko lažno koliko poseduje demona.
Smatra da treba da pronađu jednog pravog i istinskog Noga i da napuste gomilu lažnih
božanstava koje su izmislili.
22.Mit o Kaku
On je živeo sam u usamljenoj pećini čije je dno grejalo krv, nije ništa drugo želeo osim mira
koji mu niko ne bi remetio, niti neki spokoj ili ma kakva sila ili strah od iste. Nije imao ni ženu
ni decu i radio je jako loše stvari drugim ljudima.

Milnaski edikt car Konstantin sme da se pripoveda hriscanstvo

Teodosije vlada posle Konstanitna i resavao se crkvi paganske 387god hriscanstvo je drzavna
religija
410god upati vizigota i tu propada rim
Posle toga avgustin pise drzavu boziju
Pagani optuzuju hriscane za propast rima, a avgustin im odgovara
Avgustin je tek u sredini zivota verovao u boga, ranije se pitao odakle postoji zlo bio je
manihejac pa neoplatizam,...
Sudnji dan je kad hrist dodje i sudi zivima i mrtvima i znamo ko ce da zavrsi u raju a ko u
pakao
Romul i Rem je sukob dve zemaljske drzave, raspravljali su se oko vlasti zato sto nisu mogli da
uzivaju jednaku slavu pa je romul ubio rema
Kain i Avelj je sukob nebeske i zemaljske drzava
Nemoguc je sukob dve nebeske drzave zato sto one proizilaze iz dobra
Srednji vek traje od 5 do 15veka pad rimskog carstva je pocetak srednjeg veka
Krepost je neka vrsta vrline
Toma akvinski se oslanja na asristotela, dok avgustin ne
Kada toma citira Aristotela kaze filozof i zna se o kome se radi
Kralju Kipra pise ovo delo o kraljevstvu da bi znao kako dobro da vlada kao neko uputsvo
Treba se prema apostolu Pavlu koliko god tesko kod tiranina treba da ga podrzavaju i da mu
se dive jer ih on vodi kako god.
Kraljevi dobijaju velike pocasti zemaljske ali i blazenstvo, a ne kad budes tiranin nemas nista
Kad tiranin prevrsi svaku meru bog ce da ga skloni, da ga ubije
Tiranicid da li je opravdano ubiti tiranina
4vrste zakoni prirodni, vecni, boziji i ljudski
Vecni je najvisi zakon i sve potice iz toga i njega stvorio bog. Iz njega proizilazi boziji zakon
Prirodni-naravni zakon to nisu zakoni tipa gravitacije fizike, matematike vec kakve su stvari
ustaljenje po prirodi npr prirodna prava to je zakon koji je nemoguce izbrisati iz ljudi
Boziji zakoni nuzno ono sto se poseduje i imamo stari i novi zakon, a ljudi ne mogu da
razumeju sve te zakone vec samo bog
Ljudski zakoni se izvode iz prirodnog zato sto covek ima razum i donosi se samo kada moze
neko da sprovede ta pravila. Ne traje vecno