Rob je stvar a ne ovek. Alatka koja pria.

Pravna sopsobnost lica je zavisila od: (1) da li je slobodan ovek ili

rob (2) da li je rimski graani, Latin ili peregrin (3) da li je
samostalan sui iuris ili potinjen vlasti stareine porodice alieni
iuris. Pored toga vane okolosti su bile: pol, pripadnost plebsu,
postojanje infamija (osuda usled neasnih radnji).
Primitivna zajednica (Rim) je u stalnom ratu sa svima koji joj ne
pripadaju.[1] Svako ko nije Rimljanin je neprijatelj a stoga i rob ili
potencijalni rob (onaj koji jo uvek nije uhvaen).
U klasinom dobu, rimski pravnici smatraju ropstvo
protivprirodnim stanjem. Tokom republike, najvei deo robova
dolazi iz ratova.
Rob je stvar i nema statusno pravo. Odnosi sa robovima su
ureeni optim normama o svojini. Rob ne moe biti pravno
sposoban, subjekt prava. Vlasnik moe da radi ta hoe sa robom:
da ga proda, raspolae sa njim po volji, kanjava, ubije. [Same re
rob na latinskom znai onaj kome je ivot poteen.]
Do punskih ratova bila su mala imanja i nije bilo mnogo
robova. Posle punskih ratova, stvaraju se latifundije i koristi se
veliki broj robova. Robovi se dele na familia
rustica poljoprivredne radnike i familia urbana kuna posluga,
trgovci, zanatlije, pisari, uitelji, lekari, itd. U poslednja dva veka
republike bilo je vei broj ustanaka robova. Najpozantiji je bio
Spartakov ustanak.
Rob je mogao da dobije slobodu voljom gospodara, preko tri
forme: (1) manumissio testamento je bila odredba testamenta (na
primer, neka moj rob Aurelius bude slobodan) (2) manumissio
censu je upis roba u spisak slobodnih graanina od strane cenzora

a na osnovu izjave gospodara (3) manumissio vindicta je akt u

kome uestvuje magistrat.
Robove je mogla da oslobodi i drava zbog odreenih zasluga.
Tokom principata se postepeno naputa proizvodnja zasnovana na
masovnoj upotrebi robova. Neki robovi su dobijali parcele od
gospodara da obrauju, neki su oslobaani pre nego su dobili
parcele. Takoe su slobodni graani dobijali parcele za obradu
zemlje. Zarobljeni varvari su dovoeni da obrauju parcele na
vladerovom imanju. Uobiajni naziv za neke od ovih seljaka, koji
obrauju tuu zemlju, bio je colonus. Do V veka se
razvija kolonat kao poseban status gde je seljak vezan za zemlju i
ne moe da je napusti. Kolon je rob zemlje. To je proces
feudalizacije rimskog drutva. Kolonat je jedno od osnovnih
obeleja dominata.
Ius civile je personalno pravo rimskih graana. Rimski graani sve
svoje odnose ureuju po pravilima ius civile, a etiri osnovna prava
graana su bila: (1) pravo na brak ius conubii (2) pravo na
korienje civilnih formi pravnih poslova i redovni sudski
postupak ius commercii (3) pravo na uestovanje u radu
skuptine ius suffragii (4) pravo izbora za magistrata ius
honorarum.
Zadnja dva su bila rezervisana samo za odrasle mukarce.
Rimsko graanstvo se moglo stei na vie naina: (1) roenjem u
zakonitom braku od roditelja graana (2) manumisijom (3)
naturalizacijom, zakonskom dodelom graanstva strancima.
Latini su sa Rimljanima imali mnogo zajednikog: jezik, tradiciju i
kulturu, pravo. Graani latinskih gradova su imali sva prava kao i
Rimljani izuzev ius honorarum. No samim preseljenjem u Rim
dobijali su i graanstvo. Gradski plebs koji se iselio iz Rima u
jednu od kolonija gde bi dobili veliku parcelu zemlje su gubili
graanstvo i nazivani Latini coloniarii.

Peregrin je stranac. iveli su u provincijama koje je zauzela

(mirnim putem) rimska vojska i kojom je upravljao
guverner. Peregrini su imali odreenu autonomiju ali su plaali
poreze. Mogli su da koriste ustanove ius gentium. Najvei broj
peregrina su bili dediticii. Dediticii su peregrini koji su pruali
otpor i koje je silom pokorila rimska vojska. Nisu imali
autonomiju, pravo, i nisu smeli prii suvie blizu Rimu.
Rimska porodica je patrijahalna. Odlikovalo ju je veliki broj
dece. Provobitnu branu zajednicu consortium u Rimu su
sainjavali braa sa svojim enama i njihovim potomcima. No od
vremena zakona XII tablica pa na dalje, porodica se sastojala
iskljuivo od jednog branog para i njihovih potomaka. lanovi
porodice su meusobno povezani: verskim vezama (kult predaka),
emotivno, interesnim vezama, ekonomskim vezama, jer u
zatvorenoj kunoj privredi se ne moe opstati bez porodice.
Primitivna prava ne oblikuju porodicu ve se slue porodicom
pri regulisanju drutvenih odnosa. Porodica je skup lica i stvari
podreenih jednoj volji: ocu porodice paterfamilias. On je
mukarac kome pripada porodica i koji nad njom ima svu vlast i
apsolutnu mo. Porodica moe sa drugim porodicama da uspostavi
odnos samo preko paterfamilias. Snaha postaje lan porodice
preko mua pod ijom je vlau i komandom. [Vlast nad kerima
prestaje njihovom udajom, kod manus braka.]
Kult predaka je znaio da svaki paterfamilas posle svoje smrti
postaje boanstvo koje potuju njegovi naslednici. Ako otac ima
nekoliko sinova, oni e posle njegove smrti postati
stareine paterfamilias tri nove porodice ali e sve te nove
porodice postovati kao boanstvo, zajednikog predka
(preminulogpaterfamiliasa) kao i sve druge zajednike (ili
samostalne) predke. Date porodice e biti povezane vezom koja se
zove agnatio.
Stareina porodice je jedini mogao da poseduje stvari, imovinu i
prava. Sve to lanovi porodice ili robovi steknu, pripada

iskljuivo njemu. On raspolae svim to je vezano za porodicu i

titi prava porodice. U poetku je imao neograniena
ovlaenja. U drugoj polovini republike su njegova prava donekle
ograniena; tako to je paterfamilas bio izloen moralnom sudu
javnosti, prijatelja i cenzora. Do opadanja vlasti paterfamiliasa je
dolo usled jaanja drave i institucija prave koji su, sada, za sebe
eleli veu mo da upravljaju nad ljudima. [Pojam i problem bele
kuge nije postojao u prolosti. Bela kuga se pojavila po prvi put
posle II Svetskog Rata (u drugoj polovini XX veka) na tlu Evrope
kada je okonan proces razbijanja patrijahata i nametanja pogubnih
pravnih normi i veoma neprirodnih drutvenih ureenja.]
Dok je pod vlau paterfamilias osoba je alieni
iuris. Emancipatio je oslobaanje lica od
vlasti paterfamilias. Osloboena osoba postaje sui
iuris. Odalieni iuris emancipacijom osoba postaje sui
iuris. Obrnut proces se zove usvajanje (adoptio): pri emu sui
iuris osoba postaje alieni iuris.
Sporazum stvara brak. Brak ne stvara nikakva prava ili obaveze
izmeu suprunika. Deca iz takvog braka dolaze pod vast oca i
njegovog efa porodicepaterfamilias. Poligamija nije
dozvoljena. ena dobija drutveni poloaj mua i obavezna je na
vernost pod pretnjom krivine odgovornosti.
Za zakljuenje braka se moraju ispuniti uslovi: (1) postojanje
poslovne sposobnosti (2) pristanak paterfamiliasa (3) ne
postojanje pravne smetnje. Uobiajno je bilo za devojice da se
udaju kad steknu punoletsvo, odnosno ve sa dvanaestom godinom
ivota.
Brak sa manusom. Manus-brak je imao sledee osobine: (1)
ena izlazi is svoje porodice i ulazi u porodicu mua (2) on nad
njom ima vlast (moe je i prodati ali bi to bio moralni prestup).
Manus brak se zakljuuje verskom sveanou (confarreatio) ili
putem mancipacije (coemptio) (prividnom kupovinom

ene). [Prividna kupovina ene je obiaj koji je nastao verovatno

iz nekadanje stvarne kupovine ena.] Manus je u poetku bio
neraskidiv, a kasnije se gasio suprotnom formom (remancipatio).
Brak bez manusa je suprotnost braku sa manusom. Ako je ena
bila sui iuris to i ostaje, zadrava imovinu i s njome raspolae
(ponekad uz kontrolu i odobrenje tutora). Ako je ena alieni
iuris ostaje pod vlau svog paterfamiliasa i nasleuje ga kao i da
nije udata. Prema muu i njegovim srodnicima, te prema
zajednikoj deci nema nasledna prava, niti oni prema njoj. [To je
ena na pozajmici, na neogranieno vreme, sa ciljem da muu rodi
decu i da ga slui ali bez ikakvih pravnih veza sa njim ili njegovom
decom.]
Brak nastaje zajednikim ivotom i eljom da se data zajednica
smatra brakom. Brak postoji od trenutka kad je poeo zajednicki
ivot (odnosno kad je ena dovedena u muevu kuu). Brak
prestaje kad prestane volja ili zajedniki ivot. Svaki brani drug
zadrava imovinu koju je imao pre braka o onu koju su stekli u
braku pripada muu.
Miraz nastaje kad paterfamilias da neto muu svoje erke na
poklon.
Lice iji status je promenjen dobija pravnu sposobnost u skladu sa
svojim novim statusom. Capitis deminutio je promena statusa u
klasinom pravu. Postoje tri vrste: (1) capitis deminutio maxima je
gubitak slobode a samim tim graanstva i poloaja u porodici. Na
primer, usled dunikog ropstva. (2)capitis deminutio media je
gubitak graanstva (status civitatis) i statusa familiae. Najee
kao posledica progonstva iz porodice. (3) capitis deminutio
minima je promena porodice. Na primer ena koja doe pod
manus mua ili kad ovek zapone svoju vlastitu porodicu.
Pravna sposobnost zavisi od statusa. Poslovna sposobnost zavisi
od pola, uzrasta, mentalnog i fizikog stanja osobe. ene, deca i

mentalno retardirani su bili poslovno nesposobni. Obrazloenje

pravnika za nesposobnost ena je bilo: (1) nestabilnost pola (2)
lakomislenost (3) neznanje javnih poslova. [U sadanje vreme
moemo pridodati jo nekoliko vrlo znaajnih razloga, na primer:
hormoniski haos koji snalazi ene svakog meseca usled
menstrualnog ciklusa, intelektualna inferiornost ena (verovatno
usled manjeg mozga: ene u proseku imaju za 150g manje
modane mase od mukaraca), itd.]
Da bi se zatitili interesi poslovno nesposobnih osoba pojavila se
institucija tutorstva (tutela). Tutor je osoba koja zastupa
imovinske interese tienika. Ponekad je postojala mala razlika
izmeu tutorstva nad maloletnom decom (tutela impuberum) i
enama sa statusom sui iuris (tutela mulierum).
Maloletnici su lica koja nisu dostigla polunu zrelost. Za
mukarce se to odluivalo individualno ali se obino smatralo da
deak postaje punoletan oko 15 god. ivota. Kada se proceni da je
mukarac stasao on oblai muku togu i tim ritualom zvanino
postaje punoletan. ene su postajale punoletne sa 12 godina.
Maloletnici su bili poslovno nesposobni i njihovom imovinom
je upravljao tutor. U sluaju da tutor zloupotrebi svoja ovlaenja,
protiv njega je tienik mogao podii deliktnu otpunicu actio
rationibus distrahendis ili svaki graanin je mogao zapoeti protiv
nesavesnog tutora krivinu accusatio suspecti tutoris. Posle
prestanka tutorstva postojao je actio tutelae gde je odnos tutora i
tienika raspravljan po naelima bona fides.
Tutor punoletne ene sui iruis u istorisko doba nije imao pravo
da upravlja njenom imovinom, dok je u starom pravu to mogao. U
sluaju smrti mukarca, on je eni ili erki izabrao tutora preko
testamenta ili joj je ostavljao opciju da sama izabere tutora (tutela
optiva).
Starateljstvo (cura) je sluaj kad sticajem okolnosti
punoletni paterfamilias u nekim retkim sluajevima nije u stanju
da obavlja svoje poslove i upravlja svojom imovinom. Na primer,

takva pomo je bila potrebna slepim, gluvim ili nemim

osobama. Pomo osobama sa fizikim nedostacima se zvala cura
debilium a za one koji su bili due vreme odsutni cura
absentium. Putem starateljstva se titila i imovina mentalno
obolelih ili rasipnika.
U civilnom pravu, devojica je postala punoletna ve sa 12 godina
ivota a deak oko 15. godine, kada je po prvi put obukao togu i
stekao poslovnu sposobnost. U postklasinom pravu je pomerena
granica punoletstva na 25 godina. Graanina koji je maloletniku
naneo poslovnu tetu mogao je svaki drugi graanin da tui
penalnom tubom (actio legis Laetoriae), osuda je imala za
posledice infamiju. Ukoliko je maloletnik tuen, on se moga
braniti od optube prigovorom (exceptio legis Laetoriae).