Појмови

1. Грађанско право
Римско грађанско право могло се стећи рођењем (уколико је рођен у законитом
браку), а могло је бити и додељено. Грађанско право могло је бити додељено по
ослобођењу од ропства или по народном закључку. Забележени су примери где су
поједине војсковође странцима додељивали римско грађанско право. Римски грађанин
је имао следећа права:
1. ius commercii – право управљања имовином (куповина или продаја);
2. ius conubii – право на законити брак;
3. ius suffragii – право гласова у комицијама;
4. ius honorum – право запослења у државној служби
5. ius provocationis – право позивања на народ (провокације)
Постојало је и тзв. ограничено грађанско право (civitas sine suffragio) , које су
имали становници покорених градова (municipia). Oно није обухватало ius suffragii и
ius honorum. Грађанско право се могло и изгубити (capitis deminuiio, дословни превод:
умањење правне способности). Ово се дешавало у случајевима заробљавања у рату,
избегавања војне службе или плаћања пореза, продавања у робље или пак изгнанства.
2. Савезници
Савезници су били не-латински народи настањени на Апенинском полуострву.
Називали су се и Италици, по земљи у којој су били настањени. Поред народа који су
ту били староседеоци, попут нпр. Етрураца, међу савезницима су били и Хелени, који
су на Апенинском полуострву имали своје државе-колоније. Ово савезништво било је
дефинисано уговорима који су се називали foedus. Савезници су били обавезни на
војну помоћ у случају рата. Италски народи слали су копнене јединице, док су грчке
колоније углавном слале флоту. У почетку су савезници имали своје независне државе
које су временом потпале под утицај Рима. Током тог процеса, многе државе су у свом
уређењу копирале неке Римске институције. Савезничке државе престале су да постоје
након Савезничког рата, када су сви укључени у римски државни систем, а
становништво је добило и грађанско право 90-89 пре нове ере.
3. Витезови
Витезови су били грађани вишег слоја становништва, бирани за коњичке војне
јединице. Били су добро ситуирани грађани племенитог порекла. Од државе су
добијали коња, као и новац за издржавање. До краја републике, витезови су чинили 18
центурија, односно equus publicus. Значај ових јединица опао је након Другог пунског
рата, од када су коњаници регрутовани и из других народа. Тада су витезови постали
грађански сталеж, који је обухватао све грађане који су поседовали више од 400,000
сестeрција. Гај Грах је витезовима дао власт над поротним судовима 176. године пре
нове ере. Богатство су често стицали трговином.
 4. Колоније
Колоније су осниване као утврђена насеља како би се римска власт учврстила у
новоосвојеној области. Одређен број колониста насељавани су у те крајеве, притом
добивши земље покорених становника. Колонисти који су долазили задржавали су
пуно грађанско право, док су покорени становници добијали ограничено право, док су
пуно стицали временом. Колоније су била најчешће сеоска утврђења ван Италије.
Једно време служиле су и за снабдевање сиромашних грађана, а неретко су и ратни
ветерани у њима добијали земљу.
5. Муниципије
Муниципије (Municipia) били су градови чије је становништво имали
ограничено грађанско право (civiias sine suffragio), без активног и пасивног права.
Њихов статус разликовао се од случаја до случаја. Неке од муниципија биле су у
обавези према Риму у виду одређених услуга (munera), као што је нпр. помоћ у виду
војних јединица, односно легије.

Илија Живковић ИС 20/65