Gradjanski ratovi u Rimu

Agrarna kriza
Sredinom 2.veka p.n.e. Rim je zahvatila ozbiljna agrarna
kriza, koja je za posledicu imala slabljenje vojne moi
Rima
Najvie su stradali slobodni seljaci, irom Italije
Dok su oni ratovali, njihova imanja su ostajala
neobradjena; osim toga oni su teko prodavali svoje
proizvode, poto su Rim i Italija bili preplavljeni itom sa
poseda bogatih zemljoposednika i iz provincija
Pritisnuti porezima, oni su se zaduivali kod bogatih
Rimljana, kada nisu mogli da vrate dug morali su da
prodaju imanja
Na taj nain su bogati Rimljani stvarali latifundije, velike
zemljine posede, dok su siromani seljaci odlazili u
gradove i postajali proleteri, gradska sirotinja

 Proleteri nisu sluili u rimskoj vojsci, jer nisu

posedovali imovinu, zbog ega se propadanje
seljaka negativno odrazilo na vojnu mo Rima
Agrarnu krizu je 133.god. p.n.e. pokuao da rei
narodni tribun Tiberije Grah
Narodna skuptina je, na njegov predlog,
usvojila agrarni zakon po kojem nijedan rimski
gradjanin nije mogao da poseduje vie od 500
jutara dravne zemlje (1 jutro 5754,64 m), dok
je viak trebalo podeliti siromanim seljacima

 Predlog Tiberija Graha izazvao je veliko

nezadovoljstvo senatora, on je prekrio drevni
obiaj po kojem Senat ima presudnu ulogu u
vodjenju dravnih finansija
U ulinim neredima Tiberije Grah i oko 300
njegovih pristalica bili su ubijeni; to je bio prvi put
da su se na ulicama Rima sukobili naoruani
rimski gradjani i da je ubijen rimski magistrat

 Tiberijevu delatnost obnovio je deset godina

kasnije njegov brat Gaj Grah, koji je 123. i
122.god. p.n.e. bio biran za tribuna
Medjutim, doiveo je istu sudbinu kao i njegov
brat, ubijen je 121.god. p.n.e.
Sukobi oko reformi brae Grah, bili su uvod u
gradjanske ratove u Rimu
Ovi sukobi su do temelja protresli rimsku
republiku i na kraju doveli do njene propasti

Prvi gradjanski rat u Rimu

Prvi gradjanski rat izbio je u prvoj polovini 1.veka p.n.e.
izmedju dvojice vojskovodja: Gaja Marija i Kornelija Sule
Gaj Marije je odbranio Italiju od napada germanskih
plemena sa severa: Kimbra i Tevtonaca
On je sproveo vojnu reformu, kojom je rimska vojska od
gradjanske prerasla u profesionalnu, on je poeo da u
vojsku angauje proletere, koji su za sluenje vojske dobijali
platu; tako su, umesto gradjana kojima je to bila obaveza, u
rimskoj vojsci sluili ljudi, kojima je to bila plaena profesija
Kljuni nedostatak ove reforme bio je stvaranje neraskidive
veze izmedju vojnika i vojskovodja; vojnici su od
vojskovodje oekivali deo ratnog plena i zemljine posede
nakon vojne slube, zauzvrat oni su bili spremni da
vojskovodju prate bilo gde i bilo kada, pa i u gradjanskim
ratovima

 Glavni Marijev protivnik bio je Kornelije

Sula, iz ugledne patricijske porodice
Oni su pripadali razliitim strujama u
politikom ivotu Rima
Gaj Marije je bio vodja populara, koji su
svoje interese ostvarivali preko Narodne
skuptine, dok je Kornelije Sula pripadao
grupaciji optimata, koji su svoje interese
ostvarivali preko Senata

Gaj Marije i Kornelije Sula

 Otvoreni sukob ove dvojice izbio je 88.god. p.n.e.

oko izbora za zapovednika za rat u Maloj Aziji,
jer su obojica bili zainteresovani za ovo
imenovanje
Sukob je okonan 83.god. p.n.e. Sulinim
osvajanjem Rima
Osvojivi Rim Sula je sproveo proskripcije,
njegovi politiki protivnici su proskribovani,
tj.stavljeni van zakona, svako ih je mogao
nekanjeno ubiti, a njihova imovina je deljena
Sulinim pristalicama

 Sula je 82.god. p.n.e. izabran za diktatora, ali je

njegova diktatura bila vremenski neograniena
On je umanjio ulogu narodnih tribuna, zabranivi
im da vre bilo koju drugu magistraturu, tako da
se njihova politika karijera zavravala sa
tribunatom,dok je ojaao i obnovio Senat,
proirivi ga svojim pristalicama
Poto je sredio prilike u republici, Sula se
79.god. p.n.e. povukao sa vlasti, vlast je ostavio
rimskom narodu

Poloaj robova i robovski ustanci

Tokom istorije starog Rima robovi su bili veoma bitan
faktor razvoja rimske ekonomije
Robovi su nabavljani na razne naine: kupovinom ili
najee kao ratni zarobljenici, broj robova je naroito
porastao nakon rimskog osvajanja Sredozemlja
ivotima robova raspolagao je njihov gospodar
U najteem poloaju su bili robovi koji su radili u
rudnicima, kamenolomima, na zemlji, dok su u najboljem
poloaju bili ueni robovi, koji su radili kao lini sekretari,
vaspitai, uitelji ili lekari
Prvi ustanci robova podignuti su 135. i 104.god. na
Siciliji, ali oni nisu predstavljali ozbiljnu pretnju

 Posebnu vrstu robova inili su gladijatori,

koji su obuavani da se bore medjusobno
ili protiv divljih zveri u arenama
Tradicija gladijatorskih borbi najverovatnije
potie iz etrurske kulture i da je to bilo
prinoenje ljudske rtve palim ratnicima u
borbi

Borba gladijatora

 Najpoznatiji robovski ustanak bio je Spartakov

ustanak, koji je izbio na jugu Italije, u gradu
Kapui, 74.god. p.n.e.
Spartak je bio gladijator, trakog porekla
Pobuna je poela od gladijatora, ali se ubrzo
ustanicima pridruio veliki broj robova
Ustanici su porazili rimsku vojsku u nekoliko
bitaka, ali su poraeni 71.god. p.n.e., Spartak je
poginuo, a 6000 robova je razapeto na krst.

 Statua Spartaka u
Luvru

Katilinina zavera
Slabost rimske republike u prvoj polovini 1.veka pokuao
je da iskoristi mladi aristokrata Sergije Katilina
On je 63.god. p.n.e., grupom istomiljenika, sklopio
zaveru, sa idejom da preuzme vlast u rimskoj dravi.
Katilinina zavera otkrivena je zahvaljujui besedniku
Marku Tuliju Ciceronu, koji je te godine bio konzul
Bez oklevanja, Ciceron je pohvatao i pogubio vodee
zaverenike, dok je Katilina poginuo u boju
Otkrivanje zavere, Ciceronu je donelo titulu pater patriae
(otac otadbine)

 Marko Tulije Ciceron

(106-43.p.n.e.)
Veliki rimski dravnik,
pravnik i govornik
Najpoznatija su mu
etiri govora protiv
Katiline

I trijumvirat
U godinama nakon Katilinine zavere, mo u
Rimu stekla su trojica ljudi
Gaj Julije Cezar
Gnej Pompej
Marko Licinije Kras
Njih trojica su 60.god. p.n.e. sklopila tajni
sporazum, poznat kao Prvi trijumvirat, sa ciljem
da se medjusobno pomau u ostvarivanju
politikih ciljeva
Trijumvirat je bio ojaan i branim vezama
(Pompej je oenio Cezarovu kerku)

 Gnej Pompej (10648.p.n.e.)

Surovo se obraunao
sa pristalicama Gaja
Marija na Siciliji
Uestvovao je u
guenju Spartakovog
ustanka

 Gaj Julije Cezar (10044.god. p.n.e.)

Poticao je iz
patricijske porodice
Julijevaca (Vergilije ih
dovodi u vezu sa
Enejom)

 Marko Licinije Kras

(115-53.god. p.n.e.)
Obogatio se u vreme
Sulinih proskripcija
Najzasluniji je za
guenje Spartakovog
ustanka (porazio je
Spartaka 71.god.
p.n.e. u bici kod
Lukanije

 Sklapanje trijumvirata predstavljalo je

prekretnicu u razvoju republike, sada se vlast
nala u rukama trojice najmonijih ljudi
Cezar je, po dogovoru, 59.god. p.n.e. postao
konzul, a nakon isteka mandata dobio je na
upravu provinciju Galiju
Ratujui protiv galskih plemena (58-51.p.n.e.),
proirio je vlast Rima na itavu Galiju

Galija

Predaja Vercingetoriksa Cezaru

kod Alezije

 Prvi trijumvirat se raspao nakon pogibije Krasa

na istoku, u ratu protiv Parana (53.god. p.n.e.)
Nakon toga dolazi do pogoranja odnosa
Cezara i Pompeja, Pompej je 52.god. p.n.e.
proglaen jedinim konzulom, to je bilo krenje
zakona
To pogoranje odnosa dovelo je do gradjanskog
rata, za iji poetak se uzima 10.januar 49.god.
p.n.e. kada je Cezar preao reicu Rubikon, koja
je razdvajala Galiju od Italije i prekrio stari
rimski zakon kojim je rimskim vojskovodjama
bilo zabranjeno da vojsku dre na teritoriji Italije

 Rubikon
Uliva se u Jadransko
more, izmedju Riminija i
ezene
Danas ne postoji pod tim
imenom
Rimski istoriar Gaj
Svetonije Trankvil je
Cezaru pripisao izreku
Kocka je baena (Alea
iacta est)

 Pompej je pobegao iz Rima, ali ga je Cezar

sustigao i porazio 48.god. p.n.e. u bici kod
Farsale
Pompej je pobegao u Egipat, ali je ubijen u
Aleksandriji
Cezar je tako doao do ogromne moi, do tada
nezabeleene
Njegov poloaj je ozakonjen 44.god. p.n.e. kada
je imenovan za veitog diktatora, on je tako
postao apsolutni gospodar rimske drave i
njegova vlast se nije puno razlikovala od
kraljevske

 Cezarova vlast izazvala je nezadovoljstvo

medju pristalicama republike, koji su
sklopili zaveru protiv njega
Na elu zavere bili su Brut i Kasije
Cezar je ubijen na martovske ide 15.marta
44.god. p.n.e.

II trijumvirat
Najuticajniji ljudi u Rimu nakon Cezarovog
ubistva bili su:
Marko Antonije
Emilije Lepid
Oktavijan, kojeg je Cezar odredio testamentom
za svog naslednika
On je imao i Ciceronovu zatitu, poto se on
plaio preteranog jaanja Marka Antonija i drao
je u Senatu govore protiv njega (Filipike)
Ciceron ipak nije uspeo da sprei njihov savez

 43.god p.n.e. oni su sklopili II trijumvirat,

ovo nije bio tajni sporazum kao I
trijumvirat, ve su trijumviri dobili mandat
da urede stanje u dravi
Oni su organizovali proskripcije, sline
Sulinim, u kojima je stradao i Ciceron
Zatim su se obraunali sa Cezarovim
ubicama, u Grkoj, kod grada Filipa
42.god. p.n.e.

 Antonije zatim odlazi na istok, dok se

Oktavijan vratio u Italiju i uvrstio uticaj u
zapadnim provincijama
Lepid je upravljao severnom Afrikom, ali
se sukobio sa Oktavijanom, bio poraen,
pa mu je oduzet status trijumvira
Savez izmedju Oktavijana i Antonija bio je
od poetka nepouzdan, pa su se obojica
pripremala za sukob

 Marko Antonije (8330.p.n.e.)

 Oktavijan je imao podrku u Italiji i zapadnim provincijama,

dok je Antonije imao podrku u istonim provincijama
Njegov glavni saveznik bila je egipatska kraljica Kleopatra
Kada je izbio gradjanski rat, do bitke je dolo 31.god. p.n.e.
kod rta Akcijuma
Pobeda je pripala Oktavijanu, a Antonije i Kleopatra su se
povukli u Egipat, ali su 30.god. p.n.e. izvrili samoubistvo
Posle njihove smrti, Egipat je pretvoren u rimsku provinciju,
ime je nestala poslednja helenistika monarhija
Pobeda je Oktavijanu donela apsolutnu vlast u rimskoj
dravi

 Kleopatra VII (6930.p.n.e.)

Egipatska kraljica 5130.p.n.e.