HAMURABIJEV ZAKONIK

HAMURABIJEV ZAKON

Hamurabijev zakonik je dugo lezao prekriven velom zaborava.

Pre Hamurabija bilo je pokuaja donoenja jednog takvog pravnog akta,ali sa manjim ili veim
uspehom na nekom lokalnom nivou, pa imamo zakonike od Ur-Namua (osnivaa tree dinastije
Ura, zvanino najstariji pisani pravni akt, uva se u Muzeju Starog istoka u Istanbulu), Bilalame
(miroljubivog vladara Enue, uva se u Irakom muzeju starina u Bagdadu), Lipit-Itara (vladara
grada Isine, uva se u Filadelfijskom muzeju).O unutranjoj politici, Hamurabija saznajemo iz
njegovog zbornika zakona, koji mu je donio veu slavu nego sve njegove osvajake pobede
zajedno. Pronaen je 1902. godine u iranskom gradu Suzi (oblast starog Elama), gde ga je kao
ratni plen bio odneo elamianski kralj utruk Nahunt. Tekst zakonika je ispisan na kamenom
stubu-steli, od crnog diorita, visokoj 2,62m. Pri samom zaobljenom vrhu stele, kameni barelaf
prikazuje scenu kraljevskog ustolicenja, gde Hamurabi stoji u polozaju poboznog straha ispred
trona Boga- zastitnika Samasa koji sedi a zraci mu se rasipaju iz ramena, dok mu je na glavi
kruna ukrasena velikim brojem rogova, I predaje zakonodavcu Zakonik, stap za merenje I klupko
kanapa, sto simbolise njegovu funkciju pravicnog vladara I osvajaca.
Ispred ove scene koja se nalazi na prednjoj strain sledi tekst Zakonika koji obuhvata I zadnju
stranu stele. Zakonik je prelepo napisan u odeljcima, pa ih na prednjoj strani ima 18, a na zadnjoj
28. Zakonik je uokviren dugim prologom I epilogom, napisanim u stilu
ranijih kraljevskih himni, koje predstavljaju najlepse tekstove rane akademske knjizevnosti.
Zakonik sadrzi 282 propisa, od kojih je na steli iz Suze unisteno oko 35 normi, od kojih je vecina
uspesno rekonstruisana. U poduzem uvodu Hamurabi istice da su ga Bog mudrosti Ea I sin mu
Bel, ustvari Marduk, poslalida na zemlji zavede red I uspostavi zakon. U epilogu Hamurabi
nasiroko nabraja svoja dobrocinstva, koja je ucinio zbog svojih podanika, zati apeluje na buduce
vladare da se pridrzavaju zakona, obecavajuci im blagoslov ako ga budu primenjivali, a svim
ostalima koji ga ne budu postovali obecava teske kazne I baca anatemu na njih.
Prva karakteristika ovog Zakonika govori o njegovoj vezi sa religijom. Izuzev religijskog
prologa u kojem se Hamurabi razmece voljom Bogova, isticuci da su mu Bogovi zapovedili da
pribavi vaznost pravu u svojoj zemlji, da istrebi pokvarenog I nevaljalog, da spreci mocnog da
ugnjetava slabog, vrlo cesta formula bozanskog naloga vladaru da pristupi donosenju zakona I u
svim prethodnim sumerskim I akadskim pravnim zbornicima. Zakonodavac tvrdi da su svi
njegovi I drzavni I zakonodavni poduhvati inspirisani bozjom voljom, sigurno sa prakticnim
ciljem da svom zakoniku pribavi dodatni- bozanski autoritet.
Druga karakteristika Hamurabijevog zakonika se odnosi na pravnu tehniku, koja mu vec i
povrsnim posmatranjem obezbedjuje epitet veoma razvijenog pravnog zbornika, zbog razvijene

pravne tehnike, preuyete od Sumera. U pitanju je formulacija pravnih normi

gde je dispozicija pravne norme iskazana u kondicionalu, a zatim sledi sankcija koja je uvek
svetovnog karaktera.
Treca njegova veoma vazna osobina kazuisticnost predstavlja zakonitost, koja krasi sve
zbornike koji sum u bili uyor, a koju ni on nije mogao da prevazidje. Sustina ove osobine
Zakonika se ogleda u tome sto pravne norme regulisu pravni zivot od slucaja do slucaja,
pojedinacno, uzgredno, parcijalno, tj. pravne norme regulisu samo pojedine sporne situacije.
Pored ovih glavnih osobina, Hamurabijev zakonik krase I druga svojstva, koja nas ucvrscuju u
uverenju da se radi o izuzetno razvijenom pravnom tekstu, koji je u nekim svojim resenjima
daleko isao ispred vremana u kojem je ponikao. U znacajnije karakteristike Hamurabijevog
zakonika, ono po cemu je on narocito poznat I sto ga razlikuje od klinopisnih pravnih zbornika
koji su mu prethodili, spada zakonodavceva
rigidna penalna politika, sa upadljivo cestom primenom smrtne kazne, taliona I telesnih kazni.
Smrtna kazna je propisana za skoro sve prestupe predvidjene u prvih tridesetak clanova zakonika
a izvrsavala se bacanjem u vodu, vatru, nabijanjem na kolac.

STATUSNO PRAVO
Izuzev najvieg sloja vavilonskog drutva(visoko svetenstvo,dvorski inovnici)itavo
stanovnitvo se strogo deli na slobodne ljude(avilum),koji se nalaze pod zatitom zakona,i na
robove(vardum),koji se,kao i stoka smatraju imovinom na raspolaganju
gospodara.Uporedo sa svim moguim ekonomskim gradacijama,u optoj masi slobodnog
stanovnitva razlikuju se jo isto pravne kategorije,pa nailazima na jo jedan
sloj,mukenum,koji se po pravima ,nalazi izmeu robova i slobodnih ljudi.Spominju se jo
mnogobrojne sluge koje nisu imale vlastitog imanja,ve su za svoj rad dobijali zaradu u naturi ili
novcu. Avilum su najmnogobrojnija kategorija vavilonskog drutva(posednici
zemlje,seljaci,trgovci,zanatlije);uestvuju u radu gradskih vea,koja su zadrala lokalnu
samoupravu i sudstvo,a vode rauna i o gradskim finansijama. Mukenum je sloj stanovnitva
iji pravni status nije dovoqno jasan.Oni su bili posednici,delimino ak i
robovlasnici,mogli su da zasnivaju porodice,ali njihova jurisdika prava su bila
ograniena(podreen poloaj se ogleda po pitanju krivinog prava,kako se pretpostavlja,u vezi sa
poreklom).Za nanoenje telesnih povreda muenumu,krivac se kanjava po principu
kompozicije,a za istu takvu povredu ako je u pitanju avilum,krivac se kanjava po principu
taliona (oko za oko,zub za zub).
lan 196.
Ako ovek izvadio oko drugom oveku,ima da se oko i njemu izvadi.(oko za oko)
lan 197.
Ako on slomi kost drugom oveku, i njegova e kost biti slomljena.
lan 198.
Ako ovek iskopa oko mukenumu ili mu slomi kost,treba da plati minu zlata.

lan 200.
Ako ovek slomi zube sebi ravnom po statusu,i njemu treba da slome .(zub za zub)
lan 202.
Ako neko napadne oveka vieg po statuse od svog,treba da javno primi 60 udaraca
biem za volove.
lan 204.
Ako muenum napadne drugog mukenuma,treba da plati 10 ekela u novcu.
Ali mukenum je imao i povoljnosti u nekim segmentima:
lan 216.
Ako lekar napravi veliki zasek sa noem za operacije i izlei,ili rasee tumor (iznad oka)
sa noem za operaciju i spasi oko,treba da primi 10 ekela u novcu.
lan 217.
Ako je pacijent muenum,onda treba da primi 5 ekela.
lan 221.
Ako lekar izlei slomljenu kost, pacijent treba da mu plati 5 ekela u novcu.
lan 222.
Ako je pacijent mukenum treba da plati 3 ekela.
Vardum je bio najnii sloj vavilonskog drutva.Izvori ropstva su bili razliiti:ratovi,roenje od
roditelja robova,kupovina od trgovca robljem, krivina osuda i duniko ropstvo.Ipak,za razliku
od vremena tree dinastije Ura,preduzimaju se mere da slobodni Vavilonci ne smiju da dopadnu
u ropstvo(samo teki prestupi povlae liavanje slobode).Glavni uzrok pretvaranja mase u robove
je bila zavisnot zbog zaduivanja,a
Hamurabijevi zakoni upravo nastoje da tu zavisnost ogranie.Tome se ne treba uditi jer su
nemilosrdne akcije zelenaa,od kojih su stradali ne samo siromasi ve i mnogi vlasnici,izazivale
opte nezadovoljstvo i nanosile tete caru,koji je na taj nain gubio podanike(jer je rob u celini
pripadao gospodaru).Dug je mogao da odradi ne samo dunik,ve i njegova ena ili deca,i to
samo u roku od tri godine,pri emu su se,za razliku od robova,ti zavisni ljudi titili zakonom i
lihvar(onaj kome se dug odrauje) je odgovarao ivotom svoga sina za nasilnu smrt dunikova
sina koji bi odraivao oev dug.Rob je svojina gospodara i kao oznaku svog statusa nosi abitum
(ig) koji skida samo sa gospodarevim odobrenjem. On ga moe prodati ili osloboditi, ali ne
moe prodati robinju koja mu je rodila decu, iako je moe zadrati kao roba.Deca postaju
slobodna posle smrti oca.Skrivanje tueg roba je povlailo smrtnu kaznu.Rob je mogao sklapati
brak sa slobodnim ljudima i neke ugovore u prisustvu svedoka.Povreda roba se plaala
polovinom vrednosti roba, a ubistvo se moralo nadoknaditi drugim robom.
lan 199.
Ako ovek iskopa oko neijem robu, ili mu slomi kost,treba da plati pola od vrednosti
njegove.
lan 205.
Ako rob napadne gospodara,treba da mu se odsee uho.
lan 217.
Ako lekar izvri neki operativni zahvat na neijim robom,i izlei ga ili mu spasi oko,onda
vlasnik roba plaa lekaru 2 ekela.

Rob je postajao slobodan ako plati otkup,ako ga gospodar oslobodi,nakon smrti oca ako je dete
robinje i slobodnog oveka,nakon tri godine ako je duniki rob i ako ode u drugu zemlju i tamo
ga neko otkupi po povratku u Vavilon je slobodan.Iako se o robovima u Hamurabijevom
zakoniku govori mnogo,oni ine samo dio(iako dosta znaajan) neposrednih prizvoaa.

STVARNO PRAVO
Vladar je bio vlasnik sve zemlje.Seoske zajednice su se nalazile u stadijumu potpunog
raspadanja.U praksi se javlja privatna svojina.Zemljine parcele(s izuzetkom carskog fonda
zemljita) su podlegale prodaji i kupovini, to potvruju mnogobrojni kupoprodajni
ugovori.Zemlja koja je neposredno pripadala dvoru ustupa se pod ugovor vojnicima i
zamljoradnicima,koji su za to plaali ugovorene iznose u naturi. Veoma detaljno reguliu se
uslovi arende polja i vrtova.Nemarni arendator koji ne skupi letinu zbog svoje lenosti,mora da
uplati zakupninu u naturi(1/3 ili 2/3),izraunatu prema normi letine na susednom imanju.Svaki
zemljoradnik strogo odgovara za oteenost nasipa koji se nalazi
uz njegov posed.Ako njegovom krivicom doe do poplave,tada njega i sve njegovo imanje
prodaju kako bi se nadoknadili gubici susedima. Ilkum je zemljini posed koji su dobijali vojnici
na koritenje dok god vri vojnu slubu,jer ako doe do zanemarivanja dunosti,posed se
automatski oduzima,iz ega proizilazi da ilkum nije nasledan.A ako sin draoca hoe da ga
zadri,mora da se prihvati oevih obaveza.Ako doe do smrti oca u vreme nepunoletstva
sina,majka dobija treinu ilkuma da podigne dete.Ilkum nije (sa izuzetcima) bio podloan
kupoprodaji. Kuduru je ustanova koja potie iz vremena kasitske vladavine a predstavlja kamene
stubove koji su se nalazili izmeu imanja i imali su ulogu mee (to ustvari re i znai).Preko
njih su bila zagarantovana prava vlasnika zemlje.Kopije su se nalazile u hramovima i
predstavljale prvi poznati oblik voenja evidencije o svojini na zemlji, prvobitne zemljine
knjige.

OBLIGACIONO PRAVO
U Vavilonu sreemo puno obligaciono - pravnih ugovora, ija se forma, kao bitan uslov za
zakljuivanje pravnog posla zahtevala samo u pojedinim sluajevima. Ugovor o kupoprodaji; ne
utvruju se obaveze ve samo volja stranaka u pogledu pravne svojine; predmet kupoprodaje
moe biti pokretna i nepokretna imovina, robovi pa ak i deca; zakonik je gotovo uvek utvrdio
cenu stvari,a prenos stvari je bio zavravan simbolinim stavljanjem palice preko nje,to je
oznaavalo novog sopstvenika; prodavac nije prolazio bez posledica za skrivanje nedostataka
stvari ili za prodaju tueg vlasnitva(evikcija).
Ugovor o zakupu;u pitanju je najee zemlja,i stanovi;rokovi se kreu od 1-5 godina;zakupnina
se plaala u obliku plodova(1/3,1/2 ili 2/3 prinosa).
Ugovor o najmu; u pitanju je stoka (magarac, vo), prevozno sredstva (kola, brod) ili rob ili

slobodni ovek; predvia se cena najma i nadoknada eventualne tete;

Ugovor o linom najmu; regulie najam raznih kategorija radnika i majstora, koji strogo
odgovaraju za kvalitet uraenog posla;
lan 228.
Ako graditelj gradi nekome kuu i zavri je, onda treba da mu se plati dva ekela u novcu
po svakom sar-u povrine.
lan 229.
Ako graditelj izgradi kuu za nekoga,i ne izgradi je valjano,i kua se srui i ubije
vlasnika,onda graditelja treba dati da se ubije.
lan 230.
Ako ubije sina vlasnika,treba da se ubije sin graditelja.
lan 231.
Ako ubije roba vlasnika,onda on treba da plati drugim robom vlasniku kue.
lan 232.
Ako uniti dobra,onda treba da kompezira tetu,i takoe zato to je nije dobro
sagradio,treba da je ponovo izgradi o svom troku.
Ugovor o zajmu;spreava zloupotrebe poverioca;duniko ropstvo svedeno na tri
godine;samovoljno plenjenje imovine dunika dovodi do gubitka zajma;ubijanje dunika se
nadoknauje smru svog sina(ako se radi o avilumu) ili plaanjem novane kazne i gubljenjem
zajma(ako se radi o vardumu);ako je imovina dunika stradala od nepogoda,predviaju se
olakice,a visina kamata za zajmove je utvrena(1/3 za zajam u
tu i 1/5 za zajam u srebru).
Ugovor o ostavi; predvia uvanje tuih stvari;zahtva pismenu formu i prisustvo
svedoka;utajenje poverene imovine (ita) nadoknauje se dvostruko.

PORODINO PRAVO
Car se u praksi obraunavo sa tradicijama patrijahalne porodice.Mu je imao pravo da na mestu
ubije enu-nevernicu i njenog zavodnika.Za sauesnitvo u ubistvu svog supruga enaprevarnica je nabijana na kolac, a za ravo ponaanje i rasipnitvo ena je istjerivana iz kue i li
pretvarana u robinju.Sin koji udari, odnosno, oamari oca kanjavan je odsecanjem ake,dok se
batinanje sina uopte nije smatralo prestupom. Iako je brak u sutini bio monogam, bilo je
izuzetaka kada je mu mogao dovesti drugu enu (ako mu prva ne podari potomstvo, ili je
bolesna), ali je duan da zadri prvu enu, u odnosu na koju je druga ena u podreenom planu.
lan 145.
Ako ovek uzme enu i ona mu ne rodi decu,i on odlui da uzme drugu enu i dovede je u
kuu;toj drugoj eni ne treba da se prizna jednakost sa prvom.
Brak je dozvoljen izmeu razliitih drutvenih stalea,ali je zabranjen izmeu roditelja i

dece,kao i maehe i pastorka(o pobonom rodu se nita ne govori kao o smetnji pri
sklapanju braka).Brak sklapa mladoenja i otac(brat ili neki drugi muki
srodnik)nevestin,dok se razvedena ena i udovica moe udati za oveka svog srca.
Tirhatu- neobavezan poklon nevelike vrednosti koji mladoenja daje nevestinom ocu. U
sluaju da bez valjanog razloga mladoenja odbije mladu, njen otac zadrava tirhatu, a
ako on odbije mladoenju vraa tirhatu dvostruko.
lan 159.
Ako neko donese imovinu u tastovu kuu, i plati tirhatu,gleda za drugom enom i kae
svom tastu:Ja ne elim tvoju erku,mladin otac moe da zadri sve to je dobio.
lan 160.
Ako je ovek donio imovinu u tastovu kuu i platio tirhatu;ako onda otac devojke
kae:Ja ti neu dati svoju kerku,onda treba da vrati duplo sve to je dobio.
Nudunu-vredniji pokloni u pokretnim i nepokretnm stvarima koji se daju pre ili za vreme braka
kako bi mu materijalno obezbedio enu.Ako joj nije dao nudunu, onda udovica ima pravo na
jednak dio nasledstva,a ako udovica napusti kuu i preuda se,nuduna ostaje deci. eriktu-pokloni
koji nevestini roditelji daju kao miraz.S tim upravlja mu,ali u sluaju raskida braka,miraz se
vraa sa eni,ali on prelazi deci(ako ih nemaju,onda se vraa eninim roditeljima).
lan 138.
Ako ovek poeli da se odvoji od ene koja mu nije rodila decu,on treba da joj da iznos
njene tirhatu i miraza kog je donela sa sobom iz oeve kue,i nek je pusti da ide.
lan 139.
Ako nije bilo tirhatu-a onda treba da joj da minu zlata kao poklon zbog putanja.
lan 140.
Ako je mukenum,onda nekjoj plati treinu mine zlata.
Za dugove steene u braku,odgovornost podjednako snose oba brana druga,a za dugove
pre braka ena moe da trai garanciju pre udaje da nee biti prodana u roblje zbog njih.
lan 151.
Ako ena koja ivi u ovekovoj kui,napravi ugovor sa svojim muem,da je zajmodavac
ne moe zatvoriti,i dan joj je dokument na osnovu toga,da ako je mu napravio dugove
pre braka,zajmodavac je ne moe zadrati zbog toga.Ali ako je ena napravila dug pre
ulaska u brak,njenog mua zajmodavac ne moe zatvoriti zbog toga.
Brak prestaje smru jednog od suprunika ili razvodom.Mu moe da otera enu koja je
nemarna ne davi joj nita ili je uiniti robinjom,ali bez dobrog razlog,zakon to
zabranjuje.Ako mu padne u zarobljenitvo,eni se dozvoljava odlazak kod drugog samo
ako nema dovoljno sredstava za ivot,ili e biti nareeno da je bace u reku.Ako se mu
vrati iz zarobljenitva,duna je da mu se vrati samo ako nije okaljao otadbinu(deca iz
drugug braka ostaju sa ocem).
lan 141.
Ako ovekova ena,koja ivi u njegovoj kui poeli da ode iz nje,padne u dugove,pokua
da ruinira kuu poniavajui mua,i pravno je osuena(kriva je),ako njen mu odlui da
je pusti,moe da ide ali nee nita dobiti kao poklon zbog otputanja,ali ako njen mu
odlui da je zadri,i uzme drugu enu,onda ima da ostane u kui mua kao robinja.
lan 142.

Ako se ena posvaa sa muem i kae:Ti nisi dobar(poniava me)prema meni,razlog

za eninu presudu mora biti opravdan.Ako je nevina,I nema greke na njenoj strani,onda
krivica ne sme napasti ovu enu,i sme uzeti miraz i vratiti se u kuu roditelja.
lan 143.
Ako nije nevina,ali ostavi mua i ruinira kuu,poniavajui mua,treba da se baci u reku.
lan 131.
Ako ovek optui enu,ali ona nije zateena sa drugim ovekom,ona mora da da zakletvu
i onda se moe vratiti kui.
lan 132.
Ako je prst uperen na neiju enu po pitanju drugog mukarca,ali nije uhvaena da
spava sa njim,ona treba da skoi u reku za svog mua.

NASLEDNO PRAVO
Imovinu nasleuju sinovi koji produuju potomstvo i kult predaka.Sin prvenac nema prednost u
odnosu na ostale.Otac ne moe proizvoljno da lii sina nasledstva (da ga razbatini), ve to mora
da uini sudskim putem.
lan 168.
Ako ovek eli da istera sina od kue,i odlui to pre sudije:Ja elim da izbacim
sina,tada sudija treba da ispita njegov razlog.Ako je sin kriv zbog razloga zbog kog
pravno ne treba da ide iz kue,otac ga ne moe izbaciti.
lan 169.
Ako je kriv zbog vane greke,zbog koje mu moe pravno oduzeti sinovqev status u
kui,otac mu treba da oprosti prvi put,ali ako se to ponovi,onda mu treba obespraviti
status u kui i izbaciti ga.
Kerke su dobijale miraz pa su se iskljuivale iz nasledstva.Samo su svetenice mogle da
nasleuju,ali poto se nisu smele udavati niti imati potomstvo,nasledstvo se vraalo
brai.Udovica moe da ostane u kui pokojnog mua i da ivi od prihoda eriktua i
nudune,ali ih ne moe otuiti.Sinovi koje je rodila robinja nasleuju samo ako ih je otac
nazivao sinovima u toku ivota(ako ih je priznao),a usvojena deca stiu sva nasledna
prava kao i zakonita,ali gube nasledno pravo u prethodnoj porodici(ovde se vide
elementi testamentalnog nasleivanja koje Hamurabijev zakonik nije poznavao).

KRIVINO PRAVO I SUDSTVO

Hamurabijev zakonik je prvobitni prototip kaznenog zakonika,jer kaznene mere zauzimaju
najvei deo,a o ostalim granama prava govori se samo kad doe do njihove povrede.Dosta je
nerazvijenije i zaostalije nego stvarno ili obligaciono pravo,pa su se ostaci sistema taliona

zadrali ak do dananjih dana.U mnogim lanovima sreemo kolektivnu odgovornost za

postupak pojedinca (odgovornost dece i ene za postupke oca i mua). Pravna nejednakost je
naglaena kao i u drugim pravnim segmentima zakonika (za isto delo se ne kanjavaju isto
avilum, mukenum i vardum).
I kao takav, Hamurabijev zakonik predstavlja odreen pomak na dotadanji sistem kanjavanja
(razlikuje se ubistvo iz nehata i sa predumiljajem, a za nenamerno povreivanje, predvia se
samo nadoknada trokova leenja).Ali za zakon koji za kaznu u 34 sluaja predvia ubistvo
(davljenje, spaljivanje, nabijanje na kolac), i sakaenje (lomljenje kostiju, seenje uiju, aka,
grudi, izbijanje zuba i oiju), nikako se ne moe rei da je blag i human. Imovinske kazne su
unapred odreene za razne prekraje i regulisane su legalnom kompozicijom, tako da sudiji nije
ostavljeno po volji odreivanje visine iznosa kazne. Sudsku funkciju vre daijanum(carske
sudije),gradonaelnici,upravnici oblasti,kao i sam vladar(vrhovni sudija).Sreemo i hramske
sudove,ali su oni u Hamurabijevo vreme primali samo izjave pod zakletvom.Nema torture,a za
dokazna sredstva su koriteni svedoci,zakletve,ordalije(boiji sudovi), kao i pismene isprave i
razni ugovori.Nema kazni zatvorom ili prinudnim radom,a sve nejasnoe i nepotpunosti u
zakonu su verovatno regulisane obiajnim pravom.

LITERATURA
- Prof. Dr Savo Markovic opsta istorija drzave i prava
- Dragan Nikolic istorija prava