Душанов Законик

Андрија Милошевић
Урош Митровић
Урош Цветковић
Максим Милојчевић
Алекса Шибалић
Сви велики законици у историји
Многе велике вође забележили су своју владавину
законима којма су заводили ред у својој држави и
контролисали народ.Међу њима су Наполеон
Бонапарта, Хамбураби и Ур-Наму (вођа Ура) који је
записао први законик.У овакво елитном друштву
нашао се и Душан Силни.
 Биографија
 Стефан Урош IV Душан Немањић је рођен 1308.
године, а умро је 20 децембра 1355. године.
Душан је био претпоследњи српски краљ из.
династије Немањића. Када је ступио на престо
његова Краљевина се простирала од Дунава на
северу до Кроје на југу.
 Душан Силни се након великих освајања
крунисао за цара 1346. године у Скопљу. Након
векова непрестаних борби, и након што су Срби
били вазали и робови околним силама, Србија је
постала главни фактор на Балканском полуострву.
 Након Душанове владавине Српско Царство се
простирало од Дунава на северу до Коринтског
канала и Пелопонеза на југу.
Краљевина Српско
Србија пре Царство након
владавине владавине
Душана Душана
 Душанов Законик
• Душанов законик (у старим преписима се назива Закон
благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве,
најважнији закон средњовековне Србије. Донет је на
сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном
на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу и допуњен је
на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен
са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за
цело царство и подједнако за све поданике.

• Законик сe састоји oд укупно 201 члана. Он је урађен на темељима

Законоправила. У неким члановима Стефан Душан директно
упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна
трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе
византијског права. Првих 38 чланова посвећено је цркви, њеним
служитељима и поседима, следе одредбе које се односе на
повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, а
потом одредбе које говоре о обавезама зависног
становништва,кметова и земљорадника.
•
Душанов Законик
Цар Душан је убрзо после проглашења Законика преминуо (1355).
Српска држава ускоро је дошла под Османско царство (1459), али
Душанов законик је и даље у народу живео. О томе говоре многи
преписи тог правног споменика све до 18. века. Рад на Законику је
започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка 1346.
године. У самом називу титуле цар Душан је истакао намеру да
буде наследник Византијских царева. Српско царство требало је
да наследи Византијско царство. Србија је преко Законоправила
Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско
право.
• Душанов законик представљао је потпуно уједињење српског и
византијског правног поретка у читавој држави. Оригинал
Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа.
Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из
Струге (14. век). После њега следи препис из Призрена (15. век),
који је најпознатији, а затим низ каснијих који се садржином
удаљавају. Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који
је средњовековну Србију успоставио као правну државу.
 Казне Душановог Законика
Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле глоба тј. новчане,
али је било и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и
батињање. Такође, разликовали су се у односу на то да ли се примењују на
властелинима или обичном народу. Ево неких од чланова из ове
документације који илуструју:
• „Члан 53. О насиљу: Ако који властелин узме властелинку силом, да му се
обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се
обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке о дсеку и нос сареже.
• Члан 54. О блуду властелинке: Ако властелинка учини блуд са својим
човеком, да им се обома руке одсеку и нос сареже. ”
• За теже злочине, и казне су биле теже:
„94. О убиству: Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну,
да плати хиљаду перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке
одсеку и да плати триста перпера.
• 95. О псовци: Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто
перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се
убије и обеси.
• 96. О убиству: Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо
своје, да се тај убица сажеже на огњу. ”