1308-1355.год.

Огњен Митровић и Лука Анђелковић

Стефан Урош IV Душан
Немањић - Душан Силни
рођен око 1308.године.

9.
владар из
династије
Немањића
 Још као „млади краљ“
успешно се супроставио
четама босанског бана
Стефана II Котроманића у
Захумљу (1329.).
Командовао је једним
делом војске у главном
нападу у бици код
Велбужда (1330), у којој СТЕФАН ДЕЧАНСКИ
се Србија изборила за
водећу улогу на Балкану.
Односи између старог и
младог краља су се
погоршали јануара 1331.
године.
Већ у јесен 1330. године дошло је
до отвореног сукоба сина "младог
краља" Душана и његовог оца
краља Стефана Дечанског који је
сакупио војску и ушао у Зету,
дошавши све до Скадра.

Са мањом групом одабраних

војника и верне властеле нападне
Душан свога оца Стефана и зароби
га.

СТЕФАН ДЕЧАНСКИ
 Крунисање цара Душана

Архиепископ Данило II
крунисао је Душана за
краља свих српских и
поморских земаља на
дан 8. септембра 1331.
године на двору у
Сврчину.

Ч А НИ
ДЕ
С О КИ
ВИ
Непосредно након
Душановог крунисања
Стефан Дечански је умро
11. новембра 1331. године
и сахрањен је у својој
задужбини манастиру
Високи Дечани
 Као краљ прве војне успехе постиже смиривањем
побуне у Зети 1332. године.
У пролеће 1332. године Душан се жени са Јеленом,
сестром бугарског цара Ивана Александра и тако
учвршћује везе са њим. Исте године Душан осваја
Струмицу.
1334. год. Побеђује Угаре и успоставља границу на
Сави

Женидба
цара
Душана.
Дело Паје
Јовановића.
Карта Душановог царства
око 1350.године
 Е
Тврђава КАЛ Душан је крунисан за цара
Срба и Грка на Ускрс (16.
април) 1346.године у
тврђави Кале у Скопљу.

Његов малолетни син Урош је постао савладар и добио

титулу краља. И поред тога, сва власт је била у
Душановим рукама. Крунисањем за цара није прекинуло
Душанову освајачку политику. У његовом царству нашли
су се Епир, Тесалија и делови Албаније. Душанова
властела је као награду добила земљишне поседе.
 С увећањем царства јавила се потреба да се у држави уведе ред. Због тога је
Цар Душан наложио да се састави законик који је требало да важи у читавом
царству. Учени људи прикупили су законе из Србије и из Византије како би
направили књигу звану: "Душанов законик". У Душановом законикувидљиве
су разлике у положају друштвених слојева: за исти прекршај властела је
добијала мање казне од обичних људи. Законик је садржао 201 члан.

Донесен је на сабору властеле и црквених

великодостојника, одржаног 21. 5. 1349. године у Скопљу,
и допуњен је на сабору одржаном 31. 8. 1354. године у
Серезу.
 дб и: е не
2. О женидби: с вад ас
3. О свадба а, а ако
Властела и други људи на чањ о ва
д н л
да се не жене без Није без ве благос и да
ни ез ов
благослова од свога учи чини б т ак
е у рк ве , е .
архијереја с
п ита ц азлуч
иу се р
50. О псовци: и в оту: и
к о мж х ран
а ш с е
Властелин, који опсује и
. О м он у ћа да
сет
осрамоти властеличића, 16 ћ у к е д е
на тису ирима п
да плати сто перпера, и И
м анаст уђера.
властеличић, ако опсује у кал
властелина, да плати сто
т и к у: к,
е ре е т и
перпера и да се бије ј ер
10 . О
ђе као ј
а ни м а,
штаповима. е на ш ћ
И ко
с
ђ у хри азу и да
13 0 . О
цркви: ћ и ме о о бр о ,и
жи в е п та ји
Цркву
к о о бо о ж еж е б и г а
војсци
, да с е
ри н а да се гна, а ко жеже.
а о
или об убије се из тај да се
јеси.
 Српско царство није могло да задржи
оволику територију. Још за време
Душанове владавине, током рата са
босанском државом, најзападнија област
Хум издвојила се из српског царства. Цар
Душан се пред крај живота суочио са још
једном опасношћу. Она је долазила од
Турака Османлија који су се тада појавили
на Балканском полуострву. Стефан Душан
започео је припреме за рат одлучан да их
протера из Европе. Његов подухват
прекинула је изненадна смрт(1355 год).
Наследио га је син Урош, али његова
владавина убрзо је била угрожена.
Цар Душан се као и његови
претци посветио зидању
цркава. Његова највећа и
најзначајнија задужбина
је црква Св.Архангела у
којој је био сахрањен.
Турци су уништили ту
цркву и од ње су данас
остале само рушевине.
Душанов саркофаг данас
се налази у цркви Св.
Марка у Београду.
Душаново царство није
дуго трајало, почело је да
се распада убрзо после
његове смрти. Оно што је
остало као тековина
његове владавине, траје
и дан данас, јесте Српска
Патријаршија.
Саркофаг Цара Душана у цркви Св.
Марка у Београду.

Манастир Св. Арханђела

код Призрена

Манастир Матејча,
такође задужбина Цара
Душана.