ОШ „Бранко Радичевић“

Бољевци

Предмет: Историја
Тема: Душан Силни

Разред

Наставник: Ученица:

Светлана Јовановић Јовнаш Исидора Јовановић

и одељење: 62

Школска 2022/2023. година

Садржај

Рођење и детињство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

Прве победе и успеси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Сукоб са оцем и легенда о проклетству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Владар који је Србију учинио најмоћнијом државом свог времена . . . . . . . . . . . . . 5

Ктитор, али не и светитељ-Зашто? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Душанов законик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Смрт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.
 РОЂЕЊЕ И ДЕТИЊСТВО
Стефан Урош IV Душан Силни Немањић, сматра се најважнијим и најчувенијим изданком
лозе Немањића, после Светог Саве. Претпотставља се да је рођен између 1308. И 1312.
Године. Његова мајка била је бугарска принцеза Теодора Смилец, а отац познати српски
краљ Стефан Дечански. Тврди се да је млади Душан одређени период раног детињства
провео са породицом у изгнанству. О томе сведоче сукоби и неприлике око престола
између његовог оца и деде Милутина. Њихови лоши породични односи допринели су
изгнанством у Цариград, а краљ Милутин је наредио да ослепе његовог сина и тако га
учине неспособним за владавину. Године које је Душан провео у изгнанству створиле су
прилику да се упозна са византијском културом и обичајима. Верује се да је овај период
био кључан у формирању нјегове жеље за ратовањем и владавином. Касније су се односи
његовог деде и оца стабилизовали. Повратак у Србију је напокон био омогућен. Након
смрти Милутина на власт долази Стефан Дечански, који ће 1322. Године бити крунисан за
краља. Исте те године Душан ће бити крунисан за младог краља и тада му је на управу
додељена област Зете. После крунисања умрла је Душанова мајка Теодора. Душан се
појављује у писаним изворима орви пут у априлу 1326. Године. Када је добио на управу
Зету краљ Душан се оспособљавао да влада и води војску у биткама. На територији
младог краља се могу издвојити три целине. Главна је била „Зета са градовима“. Душан је
владао градовима на обали. У језгру зете, у долинама реке Мораче, налазила се тврђава
Медун и трговачко насеље Подгорица. Друга целина под влашћу младог краља је била
Травунија са Требињем, а трећа целина било је Захумље. На Ускрс 1346. Године у Скопљу
Душан се крунише за краља Срба и Грка. Крунисао га је патријарх Јоанкије II. Такође,
Душан је био претпоследњи српски краљ из династије Немањића.

Слика преузета са сајта: Serbian Times

2.
 ПРВЕ ПОБЕДЕ И УСПЕСИ
Битка код Велбужда почела је у суботу, 28. Јула 1330. Године, у 7 сати изјутра, између
трупа краљевине Србије предвођених краљем Стефаном и његовим сином младим
Душаном с једне и трупа царевине Бугарске предвођених царем Михајлом III Шишманом
с друге. За младог краља Душана чуло се врло брзо након што је ступио на престо. Први
значајнији успех постигао је у сукобу против босанског бана Стјепана Котроманића, али
то је була само припрема за оно што ће уследити. Много важнији успех догодио се у бици
код Велбужда 1330. Године. Сукоб који се догодио између војске предвођене краљем
Стефаном Дечанским са војском бугарског цара окончан је српском победом. Наиме,
краљеве трупе, у којима се нарочито истакао млади краљ Душан потпуно су пролазиле
војску бугарског цара. Поред тога што је ова битка отворила доба превласти Немањића на
југоистоку Балканског полуострва било је јасно у каквог је војсковођу стасао млади
Душан. Након овог успеха задобио је симпатије властеле и војске, а извори тврде да хе
тада постао снажан ауторитет, што ће наговестити предстојеће сукобе око престола.
Такође, властела окупљена око Душана непрестано га је наговарала да се побуни против
оца и да узме власт. Повод за битку био је покушај краља Старфана да предупреди
спајање бугарске војске с византијском и њихов заједнички напад на Србију, а окончака се
погибијом Михајла Шишмана и потпуним поразом поразом бугарских снага. Узроци ове
битке се налазе у покушају српског краља да спречи заједнички напад Бугарске и
Византије на Србију. Србија је након ове победе дибила мања територијална проширења,
а на бугарски престо је враћена прва Шићманова жена, Стефанова сестра Неда и њен син,
Стефан Јован, док је бугарско-византијски савез против Србије пропао, јер је након битке
Андроник III одмах напао Бугарску с намером да прошири византијске територије, а под
изговором да брани интересе друге Шишманове жене, своје сестре Теодоре. Директне
последице битке била су мања територијална проширења Србије и постављање
малолетног Стефановог сестрића Јована на бугарски престо.

3.
 СУКОБ СА ОЦЕМ И ЛЕГЕНДА О ПРОКЛЕТСТВУ
Претпотставља да су сукоби између краља Душана и његовог оца почели врло брзо након
успеха у бици код Велбужда. Наиме, краљ Стефан Дечански се након победе није упустио
у нова освајања,а на бугарски престо је поставио свог сестрића Ивана, сиба погинулог
цара. Убрзо се у Зети побунила погрешном и властела, која је сматрала ову одлуку
погрешном и затражила да на престо буде постављен краљ Душан. Однос оца и сина
додадно су погоршале гласине да ће краљ Стефан Дечански на престо поставити сина из
другог брака, Симеона Синишу и то на наговор своје друге супруге Марија Палеолог. До
коначног сукоба Душана са оцем дошло је 1331. Године, када га је син побуном уз помоћ
властеле свргнуо са власти и утамничио у тврђави Звечан. Краљ Стефан Дечански је у њој
изгубио живот под неразјашњеним околностима. Према неким тврдњама смрт је била
природна, али су много чешћи наводи да је његову смрт наредио управо Душан. Иако
тачан узрок смрти никада до краја није утврђен, око овог догађаја настале су бројне
легенде. Једна од њих говори о томе да краљ Дечански непосредно пред смрт проклео
сина Душана, а да се проклетство тек касније обистинило. Цар Душан није добио
достојног потомка. Његов син, цар Урош изгубио је теритотије, очевину, владарски престо
и Србију препустио непријатељима, због чега га историја памти под надимком „Нејаки“.
Он је уједно био последњи владар из династије Немањића, чијом смрћу јака и утицајна
држава престаје да постоји.

4.
 ВЛАДАР КОЈИ ЈЕ СРБИЈУ УЧИНИО
НАЈМОЋНИЈОМ ДРЖАВОМ СВОГ ВРЕМЕНА
Од доласка на престо, па све до смрти, може се рећи да није било владара из лозе
Немањића који је толико учинио за Србију. Цар Душан је био изузетам војсковођа, чије су
стратешке моћи довеле до територијалног ширења граница државе, али и до економског
јачања. Наком што је свргнуо оца са власти, млади Душан се 1331. Године крунисао за
краља и званично заузео владарски престо. На почетку своје владавине 1333. Године
Дубровмику ће продати полуострво Пељешац са градом Стоном, уз годишњи стонски
доходак. На тај начин је привремено ослабио притисак босанског бана на Хум и приморје.
Такође ће постићи и мир са Бугарском, тиме што се оженио сестром цара ивана
Александра. Опасности су претиле са севера, од угарских краљева, али и са југа, где је
властела очекивала од новог краља ратне походе у областима ослабљеног византијског
царства. Уследила су освајања Касторије, Прилепа, Охрида и Струмице. Такође, краљ
Душан је учествовао у првом византијском грађанском рату на страни Јоавна Кантакузина
у борби против регената. Међутим, околности су биле такве да је краљ на крају ускратио
помош Кантакузиму и склопио савез са регенатом. Освајања су се и даље наставила. Под
влашћу краља Душана нашла се цела Света Гора, Халкидики, и југоисток Македоније.
Они су му признали власт над једним делом територије царства, што је укључила и грчке,
односно византијске земље. После освајања важних градова Верије и Сереса, које су
држале Кандакузинове присталице. Душан се у Сересу прогласио царем Срба и Грка на
Васкрс 16. Априла 1346. Године у Скопљу. Цар Душан је своју државу поделио наземљу
краљеву, којом је владао његов син, Урош и на земљу цареву којим је владао он сам.
Граница два подручја Србије и Романије ишла је линијом Шар-планине на запад и исток и
одговарала је подели на старе области, српског краљевства и нове, недавно освојене
области византијског царства. Утицаји који су долазили из овог другог царства били су и
те како видљиви стратешкој организацији Душанове владавине. Он уводи низ царских
дворских титула: деспот, севастократор, кесар и додељује их блиским људима и властели.
Значај и утицај владавине цара Душана у историји остаће упамћени према територијалном
ширењу српсле државе. Она се простирала на огромној површини, односно на територији
данашњих земаља Црне Горе, делобима Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније,
Бугарске, Албаније и Грчке. Границе тадашње Србије сезале су се од Дунава на северу до
Коринта на југу, од Јадранског мора на западу до Егејског мора на истоку.

5.
 КТИТОР, АЛИ НЕ И СВЕТИТЕЉ-ЗАШТО?
Цар Душан подигао је Манастир Светих архангела код Призрена. Такође је довршио
задужбину оца Стефана Дечанског, Манастир Високи Дечани. Међутим, иако је позната и
значајна ктиторска делатност цара Душана, он никада није проглашен светитељем, као
што је то био обичај са његовим прецима.

Али зашто?

Постоји неколико легенди о овом догађају. Према једној цар Душан никада није
канонизован збпг организовања свирепог убиства оца, краља Дечанског. У другим
легендама тврди се да је пред налетом куге, са супругом Јеленом побегао у Хиландар.
Након убеђивања старешине манастира су једва пристале да принцеза Јелена
Страцимировић Немањић крочи на свето тло, чиме је направљен преседан. Постоји и
легенда према којој се тврди да цар Душан није постао светитељ због претеране сарадње
са католицима.

Слика преузета са сајта: wikipedia.org

6.
 ДУШАНОВ ЗАКОНИК
Поред територијалног ширења и економског јачања државе, цар Душан је настојао и да је
правно уреди. У том погледу значајна је његова законодавна делатност, којом је знатно
побољшао друштвени живот у Србији. Он је 21. Маја 1349. Године у Скопљу донео
законик, познатији као „Душанов законик“, којим је тежио да уреди државу прописима
који би једнако важили за све поданике и цело царство. Неколико година касније законик
је допуњен, тако да има укупно 201 члан. Неки од њих посвећени су цркви, њеним
служитељима и поседима. Други се односе на обавезе и дужности властеле и слободних
људи, а одређени број чланова посвећен је зависном становништу, односно кметовима и
земљорадницима. Одређене тачке тицале су се брачног и грађанског права. У душановом
законику првенствено је обрађено кривично право, будући да се значајан део поклања
судству, тј. Кривичним делима и казнама које се прописују за њих. Овај законик је
најбољи пример јединственог правног уређења у средњовековној Србији, а због своје
ширине области друштвених односа које је уређивао сматра се уједно и уставом. Након
смрти цара Душана законик се и даље поштовао и служио је као смерница за даље токове
друштвеног живота у Србији. О томе сведоче бројни преписи. Због суровости кажњавања
које је прокламовао чак је и инспиративно деловао на српску песникињу да напише
чувену збирку песама „Тражим помиловање“

Слика преузета са сајта: zrnznanja.com

7.
 СМРТ
Цар Стефан Душан умро је 20.12. 1355. Године, још увек млад и у пуној снази, када се
спремао на поход за освајање Цариграда. Узрок смрти никада није утврђен, али се
говорило о тровању, можданом удару чак и епилеосији. Сахрањен је у својој задужбини-
манастиру Светих Архангела. Према Сулису последњу годину свог живота птовео је у
јужним крајевима своје простране државе. То може потврдити чињеница да је 5. Децембра
1355. Године под Веријом издао повељу о разрешници рачуна Дубровчнанина мароја
Густића. Полазећи од тога да је Стефан Душан сахрањен у манастиру Свети Архангели,
Сулис претпотставља да је преминуо негде у близини Призрена. У каснијим списима
дубровачких писаца сачуване су занимљиве приче о крају живота Стефана Душана. Према
Марву Орбину, први српски цар умро је у Ђаволотопи у Романији поссле 25 гофинс
владавине, али исти писац бележи како неки причају да га је смрд задесила у Неродимљу,
дакле у једној од резиденција српских средњовековних владара. Други Дубровчанин,
Јаков Лукаревић, бележи да је Стефан Душан умро 18. Децембра 1356. Године у месту
Диаполи у Тракији, крећући у нов поход против Византије. Још је Флорински сумњао у
веродостојност наведених вести дубровачких писаца, док је касније Владимир Мошин био
спреман да у њих поверује. Остаје као највероватније село Ђавол или Девол, које се
налази на левој обали Вардара, северно од села Богданца, ка Ђевђелији. Становници села
Ђаво су сачували старо народно предање, да је ту умро цар Душан и да се због тога
поносе. Угледајући се на своје претходнике, Душан је наумио да подигне сопствену
задужбину у којој ће бити његов гроб. У позној Византији се церемонијал царског
крунисања завршавао тиме што је новокрунисани владар бирао камен од којег ће се
изградити његов гроб, што је требало да га подсети на пролазност земаљског живота.
Задужбину је посветио светим арханђелима Михаилу и Гаврилу, којима је био посебно
привржен и захвалан. Након Душанове смрти наследио га је син, цар Урош V, а српско
царство је постепено почело да се распада. Када су 1927. Године вршена археолошка
ископавања на локалитету манастира, у југозападном делу цркве нађен је мемерни гроб за
који је установљено да је царев. У гробу су пронађене испретуране кости које су касније
пренесене у цркву Светог Марка у Београду где и данас почивају. Његова круна се чува у
Цетињском манастиру у Црној Гори. Место за своју задужбину је изабрао у близини
Призрена, на улазу у клисуру Бистрице у близини призренске тврђаве. Она је дарована
манастиру да послужи као житница и ризница, за шта су иначе служили пиргови (куле).
Манастир је грађен у периоду 1347. до 1350. године. Цар је за време грађења забрањивао
да се из Трепче извози олово, јер је оно било потребно за његову цркву.

8.
 ЛИТЕРАТУРА
Сајтови који су коришћени за писање овог есеја су:

zrno.znanja.com

wikipedia.org

patriot.name

9.