Professional Documents
Culture Documents
СРБА И СЛОВЕНА“
Увод............................................................................................ 1
Генеалогија Кастриота.............................................................. 2
Војислава Бранковић....................................................................... 10
Ђурађ Кастриот................................................................................. 12
Домаћи извори................................................................................... 20
Имена као доказ................................................................................ 29
Манастир Хиландар......................................................................... 29
Хералдика........................................................................................... 31
Етимологија презимена................................................................... 34
Језик и писмо..................................................................................... 35
Закључак............................................................................................ 40
УВОД
Ово кратко али садржајно дело о Ђурађу Кастриоту плод је
досадашњег вишегодишњег рада и труда админа Фејсбук
странице „Истинита историја Срба и Словена“ на сакупљању и
обједињавању опште познатих и скоро непознатих докумената
и чињеница везаних за Ђурађа Кастриота ,његову породицу и
порекло.У раду ћемо се осврнути на кључне доказе који упућују
на Српско порекло породице Кастриота као и Ђурађа
Кастриота Скендербега.Заборављеног Српског јунака данас
присвајају Шиптари и Грци захваљујући потпуној
незаинтересованости и немарности оних који би први о овоме
требали да говоре,а то су пре свега Српска академија наука и
уметности и Српски историчари. Српски народ о њему не зна
готово ништа, па је овај рад настао и из жеље да се незнању и
фалсификовању историје стане на пут.
1
ГЕНЕАЛОГИЈА КАСТРИОТА
Оснивач породице Кастриот и уједно први записани члан те
породице је,како наводе извори,био Србин из Зете по имену
Бранило.Он је био управник града Јањине у Епиру одакле га је
протерао Тома Прељубовић,син Гргура Прељуба,Српског
племића и војсковође из времена Српског царства цара
Душана.Бранило је имао титулу челника у војсци цара
Душана.О томе пример пише књига „Allgemeine Encyclopädie der
Wissenschaften und Künste, in alphabetischer Folge von genannten
Schriftstellern“, Издање из 1866.године,страна 122,аутори су
историчари: Немачки Јевреј Јохан Ерш и Немац Јохан Грубер
2
Овде се наводи да је Скендербегов прадеда био „Der Serbe
Branilo“, што би у преводи било: „Србин Бранило“.Слика у
већој величини се налази на страници, овде на жалост не може
да буде у истој величини као тамо, али овај извор свакако
вреди напоменути.
3
Након што је протеран из Јањине,Бранило се населио на север
Албаније.Следећи Кастриота који се помиње у изворима је
Бранилов син,Павле Кастриот који је био управник града Сиње
и Доњи Град који се налазе близу Дебра.Павле је имао три
сина: Константина,Алексу и Јована(Ивана).Алекса је
контролисао мању теирторију од неколико села у северној
Албанији а Константин је био управник у Серини близу
Драча.Од ове браће свакако је најпознатији
Јован(Иван),контролисао је области Мат,Кроју,Мирдиту и
Дебар.Према неким изворима учествовао је у бици код
Плочника на страни Кнеза Лазара а против Турака,али исте
године је он као и други племићи у Албанији пао под власт
Турака.Био је савезник деспоту Стефану Лазаревићу и вазал
султану Бајазиту.У држави Јована(Ивана) Кастриота постојала
је титула „Челник“ као што је постојала пример на двору
Стефана Лазаревића или Ђурађа Бранковића.Јован(Иван) је
имао синове Станишу,Репоша и Ђурађа и ђерке
Мару,Ангелину,Јелену и Влајку,док му се жена звала
Војислава.Од синова и кћери најпознатији је Ђурађ Кастриот
Скендербег.Јован је присуствовао крунисању цара Душана,а на
познатој слици „Крунисања цара Душана“ га је приказао и
сликар Паја Јовановић 1910.године.Поред ових опште познатих
чињеница погледајмо и неке документе о генеалогији тј
породичном стаблу Кастриота које све ово потврђују.Ово је
документ из „Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini“, чији
је уредник Константин Херман, хрватизовани Баварац и високи
Аустроугарски чиновник у окупираној Босни који је обављао
спектар послова током управе.Документ је из свеске број
4
13, издате у Сарајеву 1901.године, страна 130.Чак ни Херман
није порицао Српско порекло Кастриота о коме пише следеће:
8
Армстронг каже: „Кастриоти, фамилија Српског порекла“.
Јохан Георг Вон Хан(1811-1869),Немачки историчар који се
сматра оснивачем Албанологије,у свом делу "Denkschriften", Том
16,година 1869,страна 86 наводи: „Мат тј Маћа је домовина
Срба Кастриота,а не Албанија“.Дакле отац Албанологије није
сматрао Кастриоте Шиптарима већ Србима.
9
Ово је укратко све што се тиче генеалогије и порекла
Кастриота и што би свако требао да зна а пре него што пређемо
на записе где је Ђурађ Кастриот именован као припадник
Српског народа, погледајмо шта историчари кажу за
Скендербегову мајку Војиславу.
ВОЈИСЛАВА БРАНКОВИЋ
Војислава Бранковић, или како се у изворима често помиње -
Трибалда, је ћерка Гргура Бранковића, старијег сина Деспота
Ђурађа Бранковића, и мајка Ђурађа Кастриота
Скендербега.Живела је у области Полог, данас северо-запад
Р.Македоније који је тада био у саставу Србије.
Млетачки историчар Марин Барлети(1450-1513), у својој
биографији о Скендербегу (објављеној између 1508-10) написао
је да је Војиславин отац био „Трибалски племић“ (Лат. „Pater
nobilissimus Triballorum princeps“).Назив Трибали био је синоним
за Србе у средњем веку,а назив „Трибалда“ је ништа друго него
назив „Трибалка“,дакле Српкиња.
Јован Музака из Шиптарске породице Музака у Италији
помиње Војиславу у његовој хроници "Breve memoria de li
10
discendenti de nostra casa Musachi" објављеној 1515.године као
"Воисава Трипалда која је из племићке породице",а у наредном
поглављу објашњава да је Трибалско име било исто што и
Српско.
Бројни савремени историчари сматрају да је Војислава била
Српкиња и да је припадала породици Бранковић.
Карл Хоф (1832-1873), Немачки историчар специјализован за
проучавање источног римског царства у делу "Chroniques Greco-
romanes (1873)" закључио је да је Војислава ћеркаСрпског
племића из Полога.
У Бугарској историографили, Васил Златарски (1866-1935) је
поменуо да је Војислава ћерка Српског племића.
Оливер Шмит (1973), професор историје југоисточне Европе на
Бечком универзитету у његовој књизи "Skanderbeg: Der neue
Alexander auf dem Balkan (2009)" слаже се да је Војислава била
племкиња пореклом из породице Бранковић.
Роберт Елзи,албанолог из Канаде,сматра да је она Словенског
порекла и да припада Српској племићкој породици Бранковић.
Бобан Петровски,Македонски историчар и аутор књиге
"Војислава Трибалда,(2006)" написао је једини рад о Војислави
и генеалогији њене породице.Он је закључио да је Војислава
била несумњиво Словенског порекла(То јест Српкиња) и она је
ћерка Трибалског господара из Полога.Он има неколико теза о
коначном идентитету Војиславиног оца "Ако је породица
Бранковић заиста управљала Пологом у току задње деценије
14.века,произилази шанса да је Војислава била ћерка Гргура
или можда чак Вука Бранковића". Тезе о Војиславином
11
Словенском пореклу наводе и бројни историчари 19.века као и
бројни историчари 20. века .
Нема сумње да је Војислава Српкиња.
ЂУРАЂ КАСТРИОТ
Пошто смо већ видели из претходног излагања да је фамилија
Кастриот несумњиво Српског порекла,сада ћемо и поред тога
видети документе који само потврђују Српско порекло Ђурађа
Кастриота, најпознатијег и најславнијег члана ове породице.У
овом делу ћемо се осврнуто само на стране изворе.
Први који је поменуо Скендербега као Србина, био је Ромејски
историчар Теодор Кантакузин.Кантакузин је био пореклом из
племићке Ромејске породице, у Венецију се преселио бежећи од
Турског освајања Ромејског царства, посећивао је Турску
Македонију неколико пута као и Константинопољ као нову
Турску престоницу где је учио о Турској историји и
култури.Био је саветник неколико римских Папа и залагао се
за поновне крсташке ратове против муслимана.Године
1551.написао је књигу о Турској историји.Наш најбољи
албанолог др Каплан Буровић, наводећи доказе за
Скендербегову националну припадност наводи овог хроничара
за један од главних доказа.Књига се зове: „I Commentari Di
TheodoroSpandugino Cantacuscino Gentilhuomo Costantinopolitano,
Dell' Origine De Principi Turchi, & de' costumi di quella
natione“,страница 57,где се каже:
12
„Scanderbеg, huomo valoroso della persona, il qual essendo per
natione Serviano„ Или у преводу: „Скендербег,физички снажан
човек,будући по националности Србин“.
13
објавио у својој књизи под називом "Chroniques gréco-romanes:
inédites ou peu connues,pub. Avec notes et tables généalogiques",
године 1873, а ми ћемо приказати исечак са стране 334 где се
говори о Скендербегу.
14
Скендербег.То их ни мало не пречава да причају и пишу
веродостојно о људима и догађајима из блиске прошлости, већ
напротив.Дакле, ови људи су свакако знали о чему пишу.
18
У првој књизи се наводи да је: „Четврти син Јована Кастриоте,
високог официра Српског порекла, био назван Ђорђе“
У Другој књизи пише да: „Етнички,Скендербег је био
Сербин,син војсковође,његово право име било је Ђорђе
Кастриота“
Ово би, за сада, било све што се тиче неких озбиљних страних
историчара и њиховог погледа на Ђурађа Кастриота
Скендербега.Сведочанства историчара Теодора Кантакузина и
Епирског Шиптара, деспота Јована Музаке, су овде пре свега за
нас од кључног значаја.
19
ДОМАЋИ ИЗВОРИ
Већина старих домаћих аутора такође пише о Српском пореклу
Ђурађа Кастриота,па тако пример Јован Драгашевић,Српски
војни географ, историчар,књижевник, професор на Војној
академији и Великој школи у Београду, почасни члан Српске
краљевске академије, у свом делу „Илирско трипоље(Балканско
полуострво): Војно-политичка студија „Друго издање,година
1901,страна 587.пише следеће:
20
Следећи извор је „Јавор, лист за забаву, поуку и књижевност"
,аутора тј уредника др Илије Огњановића,Нови Сад,година
1891,страна 623.
23
Из часописа "Голуб,Лист за Српску младеж", уредника Јована
Благојевића,Српског учитеља из Сомбора, уз сарадњу са
Петром Деспотовићем.Примерак часописа из ког је ова слика и
текст је изашо првог фебруара 1891.године, ради се о другом
издању часописа.Текст се овде у документу уопште не види, и
зато вам га преносим писано у целости:
24
Турцима велике јаде задавали бранећи Србе и светиње Српске од Турског
беснила.Један од најславнијих Српских јунака који је после пропасти на
Косову живео и бранио свој народ и љуто се Турчину светио био је Ђурађ
Кастриотић,од Турака прозван Скендер-бег,кога народ у песмама својим
слави и велича и дичи се њиме као са Краљевићем Марком,Милош-
Обилићем,Рељом Крилатићем и другим славним јунацима Српским.Ђурађ
Кастриотић се родио у Горњој Албанији 1404.године,дакле на 15 година
после пропасти на Косову.Ова земља је у оно време Српска била и у њој су
Срби живели.Ђурађ Кастриотић је потомак старе Српске властелинске
породице.Оцу му је било име Иван а матери Војсава(Скраћено од
Војислава).За њу се приповеда да је била сестра Краљевића Марка.Ђурађ је
имао три брата и три сестре.На државу његова оца Турци су толиком силом
ударили да се већ није могао дуже одржати него је морао с Турцима учинити
мир,а да би мир чврст остао,морао је дати сва 4 своја сина за таоце Турском
цару Мурату другом.Ту тројица буду бачени у тамницу,где их отрују,а Ђурађ
се као бајаги потурчи и тако остане жив.Он је на око био леп,а јунак да му
пара није било.Уз то још паметан и разборит.Зато га је цар веома волео и
слутио му,да ће бити славан као Александар Велики,зато га прозове
Искандером Скендер-бегом,што ће рећи: Кнежевић Александар.Отуда је и
код нас поред свога обичнога и правога имена познат и под именом Скендер-
бег.
25
многе храбре Србе,и оде у своју домовину и заузме је.Дошавши својој
кући,поврви народ к њему као оцу и избавитељу своме,и закуне му се,да ће с
њим и у ватру и у воду.Није по том дуго потрајало,а он пође да осваја и друга
места и крајеве,што му је била дедовина и очевина и за кратко време освоји
многа знатна места и градове.У том Мурат други умре и на престо дође цар
Мехмед други.Ово је један од најсилнијих царева Турских: Он је освојио
Цариград,коначно подјармио сву Србију и Босну.Само још није могао да
савлада Кастриотића.Зато сад са великом силом пође и на њега,али га овај
више пута јако потуче.Када је видео султан,да не може ништа силом,а он се
онда са њим измири и призна га за независнога господара у Епиру и
Арбанији.
26
Па кад је тако онда није ни мало чудо, што му спомен и сад живи у народу
Српском.Та живеће и славиће се, док год буде Српства на свету.Еда би Бог
дао и садашњем српству на хиљаде оваких јунака, па благо онда Српству !”
27
Спиридон Допчевић(1855 - 1928), Српски
историчар,астроном,ратни извештач и писац.У свом делу
„Стара Србија и Македонија“ из 1890.године, на страни 208
пише следеће:
28
ИМЕНА КАО ДОКАЗ
Не знам да ли је уопште неопходно наводити и дубље
анализирати порекло и значење имена чланова породице
Кастриот.Имена као што су
Бранило,Павле,Константин,Јован,Иван,Станиша,Репош,Алекс
а,Ђурађ,Мара,Ангелина,Јелена,Влајка нису ни мало
Шиптарска нити муслиманска већ чисто Српска,Словенска и
Хришћанска.
МАНАСТИР ХИЛАНДАР
Хиландар је Српски православни манастир на полуострву
Халкидики,односно на Светој гори која се данас налази у
Грчкој.Манастир је подигнут на иницијативу Светог Саве који
је на планини Атос 1911.године постао монах.Овај чисто
Српски манастир био је уточиште цару Душану али и
Кастриотима.Кастриоти су такође били ктитори овог
манастира о помагали су га својим аделфатима(Братственим
уделима). Јован(Иван) Кастриот је манастиру Хиландар предао
управу над селаима Радостуша(Данас Ростуша) и Требишта у
пределу Доње Реке,североисточно од Дебра.Оба ова села,са
црквом Свете Богородице у Ростуши,Јован је ослободио од свих
„малих и великих работа“ и „данака“,осим „харача царева“ и
„града“(Обавезних послова на одржавању града Дебра). Под
утицајем Турске најезде у земље Балканског полуострва,Јован
кастриот са своја три сина,купио у Хиландару,за себе и своје
синове братствене уделе, што им је дало право да се тамо
29
склоне и живе у случају ако би им Турци отели њихове земље и
протерали их из отаџбине.Споразум о овој куповини обавио се
1430.године у Хиландару.Том приликом је Јован(Иван)
Кастриот са синовима склопио уговор са Хиландарским
игуманом Атанасијем.Према том уговору,управа манастира
Хиландар уступила је Јовану и његовим синовима,за „шест
флорина“, пирг Светог Ђорђа као место за становање.Ова кула
сачувана је до данашњих дана и носи назив Арбанашки
пирг.Поред тога,Јован и његова три сина имали су права на
четири аделфата,маслињаке,винограде и остале
принадлежности које су припадале овом
пиргу.Аделфати(Братствени удели) били су одређени само за
личности,па је наведеним уговором било одређено да када један
од поменутих чланова породице Кастриот умре(„Чим један
образ умре“), гасио се и његов братствени удео.Значи када сва
четири „образа“ из породице Кастриот умру,пирг и братствени
удели морају се вратити поново на располагање управи
манастира Хиландар.Кастриота више нема али су њихова
имена записана у манастирском поменику и трајаће докле год
је манастира.Јован(Иван) кастриот се у старости повуко у
Хиландар где се замонашио и умро,о чему постоје докази.У
једном Хиландарском рукопису који се налази у Румјанцевском
музеју у Москви,стоји да је 2.маја умро монах Јоаким Кастриот.
У Хиландару је сахрањен и Репош, рођени брат Ђурађа
Кастриота и Јованов син.Његов гроб-акросолијум се налази код
северног зида припрате Краља Милутина у Саборној цркви
Хиландара.Изнад њега је фреска Богородице са Христом, а
изнад фреске налазе се ликови Св. Симеона и Св. Саве и
30
натпис: "Престави се раб' божии Репош, дукс илирскии,
6939(1431. год.)." Ово „Дукс Илирски“ је такође важно и
требамо то нагласити.
Извори:
1 - St. Novaković: Zakonski spomenici srpskih država srednjega veka, str.
467-468
2 - Vlad. R. Petković: Arbanaški pirg u Hilandaru.Arhiv za arbanasku
starinu, jezik i etnologiju I, sv. 1-2, Beograd, 1923, str. 196-197
3 - Rad. M. Grujić: Svetogorski azili za srpske vladaoce i vlastelu posle
kosovske bitke. Glasnik Skopskog naučnog društva XI, 5, Skoplje, 1932
4 - Lj. Stojanović: Stari srpski zapisi i natpisi, knj. IV. Sr. Karlovci, 1926,
str. 97, br. 10038
5 - Lj. Stojanović: Stari srpski zapisi i natpisi, knj. III. Beograd, 1905, str. 74,
br. 5055
6 - Lj. Stojanović: Stari srpski zapisi i natpisi, knj. I. Beograd, 1902, str. 87,
br. 271
ХЕРАЛДИКА
Илирски грбовници је име за групу грбовника који садрже
грбове јужнословенских и Српских земаља као и грбове
њихових племићких и властелинских породица. Настали су
крајем 16. и почетком 17. Века.Аутори ових грбовника међу
Српске племиће и властелине сврставају и Кастриоте, за које
сматрају да су Срби.Кастриоти су уписани као
Кастриотићи.Овај грб Кастриотића је из грбовника Коренић-
Неорић, 1595.година.
31
Следећи грб је из Фојничког грбовника из 1675.године.
32
Овај грб потиче из Моденског грбовника с почетка 17.века
33
ЕТИМОЛОГИЈА ПРЕЗИМЕНА
Претиме „Кастриот“, састоји се из речи „Кастри“, и суфикса
„От“. Према мишљењима многих историчара, ово Кастри
изведено је од Латинске речи за тврђаву „Каструм“. Томе иде у
прлог и пар Дубровачких и повеља цара Душана које откривају
да је Скендербегов прадеда, Бранило, добио од цара Душана
земљишни посед код реке Гарди са старим Ромејским
утврђењем тј каструмум по коме су Бранило и његово
потомство добили птезиме.На Грчком језику се тврђава каже
слично као и на Латинском, на Грчком је то „Хастри“.У
данашњој Грчкој,где је Источно римско царство веома дуго
34
одржало своју владавину,постоји много топонима са називом
„Кастрион“,што даје право грчким квазиисторичарима да
прогласе Скендербега за Грка.Наш академик и албанолог
Каплан Буровић наводи: „Thalloczy i K. Jireček кажу: Castriotis von
einem Ortsnamen Castrion – Kastriotis од имена места Kastrion. Исто тако
каже и Шуфлај: Castriotis a loco Castrion – Kastriotis од места Kastrion .
Значи, Thalloczy, Jireček i Šuflaj (дајући презимену арбитрарно облик
CASTRIOTIS) изводе нам патроним KASTRIOT – KASTRIOTA –
KASTRIOTI византијским(Источно Римским) пореклом и са њима се
слаже и Fan Noli који каже: Презимена албанских принчева тог времена
нису нешто необично, из разлога дуге византијске владавине.“Дакле
можемо константовати исправност порекла и етимологије ове
речи.Буровић даље наводи, да је суфикс „От“ типичан за
Словене,односно типичан за Македонију.У Македонском језику
се овај суфикс користи за именовање човека који се бави
одређеним занатом,занимањем.Примера ради,пекар би био
пекарОТ,столар – столарОТ,месар – меасрОт.На основу свега
овога можемо закључити да је презиме Кастриот пореклом
Римско-Словенско,и значило би „Чувар утврђења“.
ЈЕЗИК И ПИСМО
Којим језик је био матерњи језик Кастриота,које писмо је
Кастриотима било матерње ? Пре него што закључимо да је то
био Српски језик и Ћирилично писмо,запитајмо се зашто људи
попут Јована(Ивана) и Ђурађа Кастриота а који се приписују
Шиптарима и Грцима,за собом нису оставили ни један једини
документ написан на Грчком и Шиптарском језику ?
35
Јован Кастриот је поред Српског знао Латински језик и
Латиницу што се види из његових писама.Исти случај је и са
Ђурађем Кастриотом.
Књига: „Законски споменици српских држава средњега века“,
Књига 5,страна 793,аутор Стојан Новаковић који је заступник
званичне историографије,година 1912.Овде се налази препис
писма које је у Дубровник упутио Јован(Иван) Кастриот,дајући
Дубровачнима неке повластица у његовој земљи.
36
Ова три писма која следе узета су из књиге „Monumenta Serbica
spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii“, аутора Франца
Миклошића, Словеначког и Аустријског филолога и
лингвисте,био је и члан Српске краљевске академије.Књига је
из 1858.године.
38
И треће Скендербегово писмо Дубровнику које ћемо навести је
послато 2.априла 1459.године.
39
ЗАКЉУЧАК
40
Док Српска акадамија наука и уметности и историчари
заступници званичне историје ћуте,надам се да ће у
међувремену мој рад бити од користи многима.Оно чега се
нисам дотако у овом раду јесте процес Албанизације
Скендербега односно његова митологизација и претварање у
националног јунака Шиптара.Да би о томе писао потребно ми
је више матаријала него што поседујем,као и доста времена да
би документе превео са Енглеског на Српски језик.О томе
можда неки наредни пут.Излагање ћу завршити сликом
Српских војника који су за време Првог балканског рата
посетили гроб Скендербега у Џафер Касабу.
41