Ono što je problem već od 2014 godine kada se taj pokret za dobijanje samostalnosti u okviru Ukrajine

pretvorio u mali građanski rat. Krvav sukob na Majdanu od strane centralne vlasti prozapadni
orijentisani, to su ukrajinski nacionalistički koji su žestoko protiv Rusije i bilo kakvog njenog uticaja. Od
3600 stanovnika 720.000 su ruski državljani što čini četvrtinu stanovništva. Dvije oblasti Donjeck i
Lugansk ili jednostavno rečeno Donbas su proglasile otcjepljenje od Ukrajine i proglasile svoju
administrativnu političku i vojnu vlast i to je izazvalo reakciju centralne vlade u Kijevu i u tom krvavom
sukobu za ovih 7-8 godina je poginulo 14.000. Taj rat je zaustavljen sporazumom u Minsku 2014 koji niko
nije poštovao ni Ukrajina ni Rusija i rat je tako tinjao. Pa je 2015 obnovljen novi sporazum koji je nekako
doveo do prekida ratnih dejstava. Iako je svakodnevnih provokacija bilo svo ovo vrijeme. Ova oblast
Donjecka i Luganska je važna za Ukrajinu i u ekonomskom smislu jer oblast Donbasa učestvuje sa 16
odsto bruto društvenog proizvoda Ukrajine. Bogata je ugljem. Tu su su još iz Sovjtskog Saveza izgrađeni
ogromni kapaciteti mašinske industrije, od željezare do proizvodnje aviona, do proizvodnje mašina.
Oblast Donbasa za Ukrajinu nije važan samo teritorijalno ili nacionalno već je važna za privredu Ukrajine
u kojoj baš ne cvijetaju ruže. Bajden zabranio izvoz americkih roba I bilo kakvih poslovnih kontakta sa
DNR LNR Mislim da ce Donbas biti strasno pogodjen time sto je dobio sankcije od SAD ne znam da je
uopste postojala bilo kakva robna razmjena izmedju SAD I Donbasa. Rusija prodala Indiji 40 miliona tona
uglja po ugovoru iz 2021, a Kini 100 miliona tona ulja 2022 izmedju ostalog zbog toga su Indija I Kina
suzdrzane u Savjetu bezbjednosti ujedinjenih nacija dok je Rusija naravno ulozila veto na rezoluciju
savjeta bezbjednosti o Ukrajini.

Evropa bez gasa, bez hrane, bez industrije

Nema toga ko ne zna da će bez ruskog gasa fabrike stati, ali malo ko govori da neće biti ni hrane bez
ruskog i ukrajinskog veštačkog đubriva. Amerika neće i ne može dati Evropi ni dovoljne količine gasa, ni
žito, ni ulje, ni kalijum i natrijum... Za evropske visoke tehnologije neophodni su volfram, molibden,
tantal, magnezijum , kobalt, bizymut, kadmijum, titan... čitav Mendeljejev sistem. Svetu će zbog sulude
politike nedostajati čelik, aluminijum, nikl.
Svest o katastrofi u koju Evropa sama sebe vodi, polako se rađa. Ali se odmah i kažnjava - u Češkoj je
svako ko podržava Rusiju pod strogom kontrolom policije, u Italiji je od Udruženja prijatelja Rusije
zatraženo da napusti zgradu, rusku decu maltretiraju u evropskim školama…

Đavo je već došao po svoje – u Rimu, u Napulju, u Španiji - nema pirinča, nema ulja, nema brašna. U
Nemačkoj je ponestalo suncokretovog ulja. U Italiji ne može jedan čovek da kupi više od dve boce.
Ni sa izvozom u Rusiju nije ništa bolja situacije. Evropa je to već jednom prošla 2014. kada je Rusija, kao
odgovor na sankcije, zabranila uvoz. Tada su evropski proizvođači u očaju na ulicama uništavali svoju
produkciju – voće, povrće, mleko, testenine, vino… Ali lekcija nije naučena.
Kako je moguće da je pet i po hiljada sankcija uvedenih protiv Rusije za sada imalo snažniji uticaj na
globalnu ekonomiju nego na rusku, iako Rusija čini samo nekoliko procenata svetske, sudeći po BDP-u?
Putin o Ukrajini: To je neodvojiv dio nase vlastie istorije, kulture, naseg duhovnog prostora. To su nasi
drugovi, nasi bliznji medju Kojima su ne samo kolege, prijatelji, bivsi poznanici s posla, vec I rodjaci, ljudi
s Kojima smo krvo I porodicno vezani. Odavno su stanovnici jugozapadnih istorijskih staroruskih teritroija
sebe zvali Rusima I pravoslavcima. Savremenu Ukrajinu u cijelini I potpuno stvorila je Rusija, tacnije
boljsevicka komunisticka Rusija. Gdje su Lenjin I njegovi saradnici radili na veoma grub nacin prema
Rusiji odvojivsi, otrgnuvsi od nje dio njene istorijske teritorije. Milione ljudi koji su tamo zivjeli niko
naravno nije nista pitao. Zatim je Staljin uoci I posle Velikog otadzbinskog rata pripojio SSSRU I predao
Ukrajini neke teritorije koje su nekada pripadale Poljskoj, Rumuniji I Madjarskoj. A Nikita Hruščov je
1954 uzeo Rusiji Krim i takođe ga poklonio Ukrajini. Poslije oktobarske revolucija 1917. glavni zadatak
boljsevika bio je da se po svaku cijenu održe na vlasti. Zarad toga su pristajali na sve na ponižavajuće
uslove Brest-Listovskog mira, u trenutku kada su se Kajzerova Njemačka i njeni saveznici nalazili u
izuzetno teškoj vojnoj i ekonomskoj situaciji. I kao rezultat boljševičke politike (nametnute od Britanaca)
je upravo i nastala sovjetska Ukrajina koju s pravom možemo nazvati Ukrajina Vladimira Iljiča Lenjina.
On je njen autor i arhitekta. To potpuno potvrđuju arhivski dokumenti uključujući krute Lenjinove
direktive o Donbasu, koji je bukvalno uguran u sastava Ukrajine. A sada su „zahvalni potomci“ u Ukrajini
porušili spomenike Lenjinu. (Kao što u Americi ruše spomenike Linkolnu, Džordžu Vašingtonu itd). To se
kod njih zove dekomunizacija. Hoćete dekomunizaciju? Pa dobro, to nama potpuno odgovara. Mi smo
spremni da vam pokažemo šta znači za Ukrajinu prava dekomunizacija. 1922. godine na prostoru bivše
Ruske imperije je formiran SSSR. Očekivano je što se crveni teror i brzi prelazak na staljinističku
diktaturu, dominacija komunističke ideologije i monopol komunističke partije na vlast, nacionalizacija i
planski sistem narodne privrede – sve se to u praksi pretvorilo u običnu deklarativnost, u formalnost
proglašenih ali nefunkcionalnih principa državnog uređenja. O budućnosti se nije ni mislilo. Cijena ruskih
energenata, obimom povoljnih kredita, ekonomskih i trgovinskih preferencija koje je Rusija davala
Ukrajini imalo je ukupnu koristi za ukrajinski budžet 250 milijardi dolara periodu od 1991. do 2013.
godine. Krajem 1991. dužničke obaveze SSR pred međunarodnim fondovima iznosile su 100 milijardi
dolara i pretpostavljalo se da će članice SSR vraćati dug solidarno i proporcijonano svojim ekonomskim
mogućnostima. Ali Rusija je preuzela na sebe isplatu cjelokupnog sovjetskog duga i u potpunosti ga
isplatila. Taj proces je završen 2017. godine. U zamjenu za to nezavisne države trebalo je da se odreknu
djela sovjetskih inostranih aktiva a s Ukrajinom je postignut sporazum decembra 1994 godne. Međutim
Kijev je te sporazume nije ratifikovao i kasnije je jednostavno odbio da ih ispunjava, ispoljavajući
pretenzije na zlatne rezerve, dijamantski fond, imovinu i druge ative bivšeg SSSR u inostranstvu. I bez
obzira na to šta je Ukrajina uradila Rusija je nastavila da sarađuje sa Ukrajinom otvoreno, pošteno. Pa je
tako 2011. sklopljen bilateralni trgovinski obrt premašio 50 milijardi dolara. Obim trgovine Ukrajine sa
svim zemljama EU 2019 prije pandemije je bio ispod te sume. Kijev se takođe cijenkao sa Zapadom preko
Rusije govoreći da će se zbližiti Moskvi i da će rasti ruski uticaj u Ukrajini i tako izvlačio za sebe
preference. Ukrajina u suštini nikada nije imala stabilnu tradiciju svoje istinske državnosti. U Odesi gdje
su ljudi mirno protestvovali protiv Majdana i državnog udara su ubijeni tako što su spaljeni živi
zatvorenoj zgradi tačnije u Domu sindikata. Počinioci tog zločina nisu kažnjeni, njih niko ne traži. Ali mi ih
znamo poimence i učinićemo sve da ih kaznimo, nađemo i predamo sudu. Majdan nije približio Ukrajinu
ni demokratiji ni napretku. Pošto su izvršili državni prevrat, nacionalisti i političke snage koje su ih
podržavale gurnuli su Ukrajinu u ambis građanskog rata a one koji su bili protiv toga su ubijani. Prema
informacijama međunarodnih organizacija 2019 godine skoro 6 miliona Ukrajinaca to je oko 15 odsto od
ukupnog broja stanovnika je moralo da ode van zemlje u potrazi za poslom. Od 2014 računi za vodu
porasli su skoro za trećinu, za struju, više puta, za gas domaćinstva i deset puta. Odgovor je jednostavn
novac stečen ne samo od sovjetske epohe već još od Ruske imperije su straćili i razvukli po svojim
džepovima. Privredne grane kao što su mašinogradnja, proizvodnja alatki, elektronska industrija,
brodogradnja, izgradnja aviona su uzdrmane ili su potpuno uništene. Zahvaljujući Ruskoj imperiji
Ukrajina ima mnoge velike gradove pa čak i izlaz na Crno more. Godine 2000 prilikom posjete tada
odlazećeg američkog predsjednika Bila Klintona Moskvi Putin ga je upitao Kako bi Amerika gledala na
prijem Rusije u NATO? Samo je ocutao i kasnije su pokazali odgovor tako sto se NATO sve vrijeme
približavao Rusiji. Zapadne zemlje su 1990 dale obećanje da se NATO neće širiti ni pedalj na Istok. To je
bila čista prevara. Već 1999. godine u Alijansu su primljene Poljska, Češka, Mađarska, 2004 godine
Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija. 2009 Albanija i Hrvatska, 2017 Crna
sGora i 2020 Sjeverna Makedonija. Kao rezultat toga struktura NATOa je praktično stigla neposredno do
granica Rusije. Samo je pitanje vremena kada bi Ukrajina pristupila NATOu i tada bi pretnja po Rusiju bila
daleko veća i to je crvena linija preko koje Kremlj neće da pređe. U dokumentima NATOa Rusija je
otvoreno i zvanično proglašena za glavnu pretnju evroatlantskoj bezbjednosti. A kao istureni poligon za
takav udar treba da posluži Ukrajina. Mnogi ukrajinski aerodromi nalaze se blizu Ruskih granica. Tako da
taktička avijacija NATOa uključujući nosače visokopreciznog oružja koja je na tim aerodromima
raspoređena može da pogađa Rusiju u dubinu do linije Volgograd-Kazanj-Samara-Astrahanj.
Raspoređivanje radarskih sredstava izviđanja na teritoriji Ukrajine omogućuje NATOu da čvrsto
kontroliše vazdušni prostor Rusije sve do Urala. Ako bi Pentagon napravio baze u Ukrajini gdje
balističkim raketama mogu da gađaju ciljeve udaljene do 5500 kilometara. Oni bi onda mogli gađati
objekte na čitavoj evropskoj teritoriji Rusije i iza Urala. Vrijeme leta krstarećih raketa Tomahavk iz
Ukrajine do Moskve iznosilo bi 35 minuta, balističkih raketa iz oblasti Harkova 7-8 minuta, a hiperzvučna
udarna sredstva (rakete) 4-5 minuta. To se zove čisti nož pod grlom. Očigledno da Rusija ne želi pretnju
takve srazmjere. To nije u ruskom nacionalnom interesu, suverenitetu i vrijednosti. Putn se vodi onom
ako vidiš da je sukob neizbježan prvi udari.

Kod banke aktiva znači kredite koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant povraćaja depozita
komitenta banke (onaj koji polaže depozit garantuje u se iz obavezne rezerve povraćaj). U aktivu mogu
spadati i HoV jer se kao kapital mogu upotrijebiti u proizvodnji roba i usluga. Aktiva su dakle sredstva
banke koja mogu da se plasiraju na tržištu u obliku kredita za investiranje ili potršnju. Ta sredstva su
rezultat depozita kako orčene štednje građana i privrede tako i depozita po viđenju U pasivu banke
spadaju oročeni ili depoziti po viđenju građana i privrede (depozit po viđenju je novac koji se može
povući bilo kada bez najave vlasnika, obično su ti depoziti bez kamate ili su stope vrlo niske tipa 0,01%).
Dok je kod oročenih depozita situacija drugačija tu se klijent banke obavezuje držati novac od 6 do 12
mjeseci i samim tim kamatna stopa je veća. U pasivu banke spadaju oročeni ili depoziti po viđenju
građana i privrede.

Kod preduzeća Aktiva je struktura sredstava preduzeća pokazuje na koje načine su uložena sredstva u
preduzeće, taj početni kapital koje je preduzeće posjedovalo aktiva pokazuje kako su ona uložena, dok
pasiva predstavlja finansijske efekte preduzeća.

U aktivu preduzeća spadaju

Nematerijalna sredstva (računarski softveri, autorska prava, izdaci za razvoj, robna marka, patenti,
licence, konecsije, franšize, marketinška prava itd).

Nekretnine, postrojenja i oprema.

Dugoročni finansijski plasmani tu spadaju HoV koe se mogu brzo naplatiti, kredite i zajmove sa rokom
dospijeća od godinu dana, dugoročne hartije od vrijednosti do dospijeća, otkupljene sopstvene akcije,
učešće u kapitalu itd).

Zalihe. Materijali, gotovi proizvodi, robe, dati avansi

Potraživanja – potraživanja po osnovu prodaje rob i usluga, specifična potraž uvoz za tuđ račun potr od
zaoslenih, kratkoročni krediti, kratoročne hov, novac na tekućem računu, gotovina u blagajni

Novac i novčani ekvivalenti

Pasiva

Sopstveni kapital

Dugorčne obaveze

Kratkoročne obaveze

Tekuće obaveze (dobavljač i druge obaveze).