Raspad Sovjetskog Saveza - "udo" koje

je spasilo Ameriku
Trilateralna komisija (privatna organizacija, osnovana na inicijativu Dejvida
Rokfelera, a na ideju Zbignjev Beinskog) objavila je nedavno spomenbrouru posvecenu 25. godinjici raspada SSSR-a koji se dogodio 1989.
godine. Vie od dve decenije posle "godine koja je promenila mapu Evrope"
pojavljuju se podaci koji pruaju odgovora na esto postavljana pitanja - da li
je SSSR-u bilo sueno da nestane i zato se sovjetski sistem raspao?

Reuters

Propast Sovjetskog Saveza predstavlja najveu geopolitiku katastrofu 20. veka: Tako je
svojevremeno izjavio Vladimir Putin i uznemirio zapadne diplotame svojom konstatacijom

lanovi radne grupe Komisije za istono-zapadne odnose Trilateralne komisije, koju su inili bivi
francuski predsednik i politiar Valeri iskan D'Esten, ameriki politiar i diplomata Henri
Kisinder i bivi japanski premijer Jasuhiro Nakasone zapoela je u januaru 1989. godine misiju
u Moskvi, razgovorom sa predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbaovom.
Zbog zavere Saudijske Arabije i SAD 1986. godine, kada su naglo oborile cenu nafte, sovjetska
ekonomija je, u tom trenutku, bila suoena sa privremenom recesijom, ali nije bila u "loem
stanju. Transkript sastanka Gorbaova sa grupom Komisije iz 18. januara 1989. godine
pokazuje da je sovjetski lider imao niz predloga za zapadne kolege:

* Da li je Putin najbolje to se desilo Rusiji u poslednjih 100 godina?

* "Novi hladni rat izmeu Rusije i Zapada doveo bi do katastrofe"
* "U elji da uniti Rusiju, Amerika nece tedeti ni Evropu"
* Obama: I Regana su kritikovali zbog Gorbaova
* "Hladni rat je vec poeo, preti nam i oruani konflikt"
* NATO, gle uda, lagao Rusiju
- Pitanja koja ste pokrenuli odnose se na to kako SSSR treba da se promeni. Ali je isto tako
vano znati kako cete i vi promeniti odnos prema SSSR-u. Svi se nalazimo u prelomnom
trenutku - i kapitalizam i socijalizam - rekao je Gorbaov, istiuci da nijedna strana ne treba
da trai od one druge da napusti svoju socijalnu filozofiju.
- Ova dva sistema treba da pokau da mogu da se prilagode novim uslovima - dodao je on.

"Crni ponedeljak": Slom amerike berze 1987. godine

Pokazalo se da nije samo SSSR bio taj koji se suoio sa recesijom - kasnih 80-ih duh depresije
proganjao je SAD. Dve godine ranije, 19. oktobra 1987. godine Sjedinjene Drave su doivele
teak slom berze to je izazvalo duboku zabrinutost za efikasnost monetarnog sistema u zemlji.
Ekonomisti su davali sumorne prognoze, navodeci da bi samo "udo moglo da spase ameriku
ekonomiju. Zanimljivo je da je raspad SSSR-a postao "udo koje je decenijama odloilo
ameriku i globalnu finansijsku krizu, dok su 90-ih SAD uivale u nevienom ekonomskom rastu.
Tog januara 1989. godine, Gorbaov je mogao da se pohvali znaajnim uspesima u mainskoj
industriji, industriji elika, rudarstvu i naftnoj proizvodnji, proizvodnji aviona, vojnoj i svemirskoj
industriji, kao i u razvoju sofisticirane tehnologije, ukljuujuci mikrobiologiju i elektroniku.
Sovjetski lider je pozvao Zapad da ukine sankcije SSSR-u, istiuci da "to ne bi bila usluga SSSRu, jer bi Zapad takoe imao koristi od trgovine.

Taerova: SSSR - znaajna ekonomska opasnost za Zapad

Grupa je izbegla direktan odgovor, rekavi da SSSR mora da sprovede niz neophodnih reformi,
izmeu ostalog i da se pridrui meunarodnim finansijskim institucijama - Meunarodnom
monetarnom fondu, Svetskoj banci i drugim organizacijama. Jednom reju, Zapad izgleda nije
bio mnogo oduevljen idejom integracije SSSR na svetskom tritu.
Prema reima direktora Centra za ruske studije na Moskovskom univerzitetu za humanistike
nauke i Instituta za strateku analizu sistema, istoriara Andreja Fursova, Zapad nije bio voljan
da sarauje sa SSSR-om "na istom nivou.
- Bio im je potreban "irovinski dodatak", pre nego ozbiljan konkurent - naglaava istoriar.
Zapad eli da kontrolie Ukrajinu iz svojih politikih ambicija
Fursov navodi govor bive britanske premijerke Margaret Taer u Amerikom naftnom institutu
u Hjustonu, u novembru 1991. godine, istiuci da se ona pozvala na "ekonomsku pretnju,
dodajuci da se Zapad nikada nije bojao vojne ofanzive Sovjetskog Saveza.

- Planskom ekonomijom i odreenim kombinacijama moralnih i materijalnih podsticaja, Sovjetski

Savez je ostvario visoke ekonomske pokazatelje - rekla je Taerova, upozoravajuci da bi sa
ogromnim prirodnim resursima koje poseduje SSSR mogao zadati teak udarac poziciji Zapada
na globalnom tritu.
Ali, zar planska ekonomija nije "koren sveg zla koja je odvukla SSSR u zaarani krug recesije
80-ih?

Reuters

Imao predloge za zapadne kolege, ali njihov cilj je bio ruenje SSSR-a: Mihail Gorbaov

Planska privreda SSSR-a - jahta koja nije mogla da uhvati

vetar
Ugledni ameriki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Vasilij Leontijev (19061999) uporedio je sovjetsku ekonomiju sa jahtom koja nije u stanju da uhvati vetar.
- Privreda SSSR-a je bila osuena na dalju recesiju, ogranienu preteranim uplitanjima
i propisima vlade - istakao je on.
Istovremeno, Leontijev je pohvalio sovjetsku plansku ekonomiju za industrijski skok 1930.
godine, dodajuci da je time omogucen brzi oporavak zemlje posle Drugog svetskog rata. Osim
toga, centralno planska privreda uticala je na to da SSSR 70-ih i ranih 80-ih godina ima veliku
stopu ekonomskog rasta, koja se moga porediti sa onom u SAD i u Zapadnoj Evropi.
Meutim, ekonomista je takoe kritikovao i ameriki finansijski sistem, osloboen vladine
kontrole, uporeujuci Sjedinjene Drave sa jahtom bez karte i kompasa. I jednom i drugom
sistemu su oajniki potrebne reforme, smatrao je Leontijev. On je procenio da su strukturne
promene SSSR-u potrebne za jaanje ekonomije, ali da je sovjetski sistem u celini bio odriv
i mogao je da se "popravi, jer SSSR nije bio suoen sa sistemskom krizom.
Plan Bele kuce da zapali Kremlj

Prelazne reforme SSSR-a oteo Zapad

Paradoksalno, ali od januara 1989. godine, kada je Gorbaov je pozvao Zapad na saradnju,
prole su smo dve godine, a Sovjetski Savez je "oboren na kolena i sruio se.

Dakle, da li je efikasno upravljanje moglo da vrati zemlju sa ivice katastrofe

i na taj nain potedi SSSR od raspada? Prema ruskim istoriarima, ovo
pitanje je retoriko, ali nema sumnje da je istorija pada Sovjetskog Saveza
vana lekcija koju globalne sile treba da naue.
Fursov smatra da je postojala zavera izmeu komunistikih visoko rangiranih "aparatika
i zapadne politike i finansijske elite. Jedan deo komunistikih funkcionera teio je pribliavanju
zapadnom kapitalizmu.
- Iako oni, zapravo, nisu eleli da rasture SSSR, tranzicione reforme u zemlji preuzela je mnogo
iskusnija i pametnija zapadna elita - smatra istoriar, dodajuci da je kao rezultat toga, zemlja
podeljena i namamljena u ambis politike i ekonomske katastrofe.
Nobelovac Leontijev je 1992. godine smatra da je Kremlj morao da sprovede tranziciju od
"planske na "trinu ekonomiju, postepeno i pod nadzorom vlade. Umesto toga, ekonomski
sistem je bukvalno spaljen do temelja, pa je trini sistem morao da bude izgraen od nule.
Zbog velikih "napora ruskih liberalnih "reformatora i njihovih zapadnih ekonomskih savetnika,
obim proizvodnje u zemlji je prepolovljen, pa je ovaj vakum odmah "popunjen robom sa Zapada,
pisao je svojevremeno ruski akademik Sergej Glazjev
Do ranih 2000-ih Rusija je postala "sirovinski dodatak Zapada i obecavajuce trite, koje je
mnogo doprinelo ekonomskom usponu Zapada tokom 90-ih godina prolog veka.