Umro ruski filozof Aleksandar Zinovjev

0 komentara
Odtampaj
Make font size smaller Make font size default Make font size larger

11. maj 2006. 11:23 > 11:53

U Moskvi je u sredu, u 84. godini, preminuo poznati ruski filozof Aleksandar Zinovjev,
jedan od prvih sovjetskih disidenata, koji je zbog svojih politikih uverenja u izgnanstvu
proveo vie od 20 godina.
U Moskvi je u sredu, u 84. godini, preminuo poznati ruski filozof Aleksandar Zinovjev, jedan od
prvih sovjetskih disidenata, koji je zbog svojih politikih uverenja u izgnanstvu proveo vie od
20 godina.
Prema reima njegove udovice Olge, Zinovjev je umro od raka mozga.
Ovaj naunik svetskog glasa u Rusiju se vratio 1999. i od tada je predavao na Filozofskom
fakultetu Moskovskog dravnog univerziteta, gde e 15. maja biti odrana komemoracija.
Zinovjev je prvi put uhapen jo 1939. zbog antistaljinistikih istupanja, bio je u zatvoru,
pobegao i vie godina putovao po zemlji da bi izbegao novo hapenje. Borio se u Drugom
svetskom ratu prvo u tenkovskim jedinicama, a onda u jurinoj avijaciji, a za ratne zasluge dobio
je vie ordena i medalja.
Posle rata bavio se naunim, pedagokim i knjievnim radom da bi se 1970-tih godina istakao
kao jedan od najotrijih kritiara komunizma.
Poto je 1976. u vajcarskoj objavio satirino delo Zjapee visine, dve godine kasnije proteran
je iz SSSR i naredne dve decenije provodi u izgnanstvu, najvie u Nemakoj. Dravljanstvo
SSSR mu je vraeno tek 1990. godine.
Jedini je ruski dobitnik ugledne nagrade Aleksisa de Tokvila, a autor je preko 40 knjiga, medju
kojima su Parabelum, Homo sovjetikus, Ruka Kremlja, Katastrojka, "Komunizam kao
realnost", Kriza komunizma, Zapad i druge.
Zinovjev je isticao da ruska javnost ima pardoksalan odnos prema njemu. "Proterali su me zbog
antikomunizma, a sada me optuuju za komunistike poglede, kazao je jednom prilikom, a
svojim kritiarima u prologodinjem intervjuu radiju Eho Moskve poruio: "Potpisujem se
ispod svakog retka svojih knjiga, jer je sve to sam pisao bilo iskreno.
Zinovjev je, kao i jo jedan ruski disident Aleksandar Solenjicin, otro osudjivao Zapad zbog
materijalizma, ali za razliku od Solenjicina, koji se odrekao sovjetskog sistema u ime
panslavizma, on je u komunizmu nalazio i neke pozitivne osobine.

U jednom intervjuu zapadnim medijima posle neuspelog pua u Moskvi 1991. Zinovjev je ak
ocenio da je Oktobarska revolucija bila najbolji period istorije Rusije.
Sovjetski reim imao je malo toga zajednikog sa komunizmom Marksa i Engelsa, naglaavao je
on, ali je kolektivistiki pristup sasvim odgovarao potrebama stanovnitva to se tie
materijalnog blagostanja i obrazovanja i omoguio je da se Rusija izvue iz zaostalosti.
I mada se u "Zjapeim visinama" nemilosrdno obruio na godine Brenjevljeve stagnacije,
podjednako otre kritike uputio je vie godina kasnije i na raun ideologa perestrojke Mihaila
Gorbaova, Aleksandra Jakovljeva i Borisa Jeljcina, koji su, po njegovom miljenju, unitili
Sovjetski Savez i pustili da ga rasturi zapadni kapitalizam.
Na predsednikim izborima u Rusiji 1996. Zinovjev je podrao lidera ruskih komunista Genadija
Zjuganova, tvrdei da samo komunisti mogu da vrate zemlji staru mo i spasu je od zapadne
kolonizacije.
U jednom od svojih radova Idi na Golgotu iz 1982. Zinovjev je razmiljao zato je ruski narod
tako sklon patnji.
"Mi Rusi imamo bogato istorijsko iskustvo u tome. Patnje su postale na uobiajen nain ivota i
naa priroda. Mi patimo sa umiljajem, sa talentom, s velikom hrabrou i strpljivohu, moe se
rei, profesionalno. I naravno, s uivanjem. Mi Rusi predstavljamo u svetskoj kulturi ne samo
komunistike ideje, pijune, votku, ikonu i matrjoke, ve i prvoklasne paenike, napisao je
Zinovjev.
///

: Aleksandar Zinovjev: Zato hoe da unite Srbiju?

14.04.2006
:

Aleksandar Zinovjev - Zloslutna epizoda Treeg svetskog rata

Zato hoe da unite Srbiju?
Do preokreta iz hladnog u mlaki rat dolo je dolaskom Gorbaova na vlast
Poeo je imperijalistiki rat i zadatak je unititi sva arita otpora, pre svega Srbiju
Zgodan povod za prelazak u stadijum vrueg rata bio je 11. septembar
Novi svetski rat nema jasno naznaenu liniju fronta
Rusija je u periodu mlakog rata unitena i sada zavisi od Amerike Vodi se rat za pokoravanje

cele planete
Do otpora e doi kad narod na Zapadu i u Americi izgubi svoj komfor
OGLEDALO
05. novembar 2005.
Aleksandar Zinovjev, ruski pisac, filozof i sociolog analizira trenutnu situaciju u svetu i
govori o tome kako se iz perioda hladnog rata ulo u njegovu mlaku i vruu fazu. Pokuava
da odgovori zato Amerika eli da pokori planetu i zato Rusija uti.
Kako ocenjujete ono to se sada dogaa u Srbiji?
Na rat u Iraku se ne sme gledati kao na samostalnu pojavu. To je samo deli ogromnih
dogaaja zapoetih krajem prolog veka, koji se sada deavaju i verovatno e se protegnuti
barem tokom prve polovine XXI veka. U tom periodu je otpoeo trei svetski rat. On je otpoeo
jo u doba hladnog rata, postepeno prerastao u mlaki rat i, najzad, preao u stadijum
vrueg rata. A taj stadijum se odvija ne samo uz primenu svih dostignua savremene tehnike,
to jest sredstava za unitavanje, on uz to u socijalnom pogledu predstavlja novi rat: trei svetski
rat je prerastao u imperijalistiki stadijum. Tako da ono to se sada deava u Iraku - jeste epizoda
treeg svetskog rata, vrueg rata u punom smislu rei, i imperijalistikog rata.
Svi znaju ta je to hladan rat. ta ja zovem mlakim ratom? Tu etapu su svi prevideli, kao da
je nije ni bilo. Zapravo je to bila etapa prelaska sa hladnog rata na vrui. Kao rezultat
mlakog rata uniten je SSSR i uniteno je njegovo socijalno ureenje.
Koji period obuhvata mlaki rat, priblino?
To je period kada je dolo do preokreta u hladnom ratu. Ja ga datiram dolaskom Gorbaova
na vrhovnu vlast. U tom periodu su sredstvima hladnog rata, to jest ideolokopropagandistikim i drugim sredstvima pritiska, pa i trci za naoruavanje, pridodata sredstva kao
to su operacije diverzija ogromnih, globalnih razmera. Operacije diverzije primenjivane su i u
drugim ratovima, ali su u ovom sluaju po razmerama i karakteru znatno prevazile sve to je
bilo pre.
Evo primera operacije da tako kaem mlakog perioda - dovoenje Gorbaova na vrhovnu
vlast. To je bila operacija diverzije od strane Zapada, i to unapred pripremljena. Gorbaov se nije
sluajno pojavio, on je bio predvien za tu ulogu svog oveka za Zapad. Kada je Gorbaov
otputovao u Englesku, a ja sam onda upravo tamo bio, desila se ona uvena epizoda kada nije
otiao na Marksov grob, to jest tada prvi komunista nije otiao osnivau komunizma na grob, ve
je otiao na prijem kod Taerke. Onda sam to ocenio kao poetak istorijske izdaje.
On tada jo nije bio Generalni sekretar CK KPSS...
Ve je bio predvien. I, obratite panju, Gorbaov nikad nije bio biran tako da ima konkurenta
u izbornom procesu. Nekako je uvek bilo bez toga. Setite se, erbinski je otputovao u SAD.
Zato je odgoen njegov povratak odatle i zasedanje Politbiroa na kome se birao Gorbaov,
odrano bez njega? Romanova su uputili na odmor, a veza sa njime je sasvim bila prekinuta. On
ak nije ni znao da se odrava za to doba takav presudan dogaaj. Po mom miljenju, da su i
Romanov i erbicki bili prisutni, teko da bi Gorbaov postao Gensek, i onda bi se mnogo toga

moglo desiti drugaije.

Eto, to je primer operacije globalnih razmera u koju su bile ukljuene ogromne snage kako u
naoj zemlji, tako i na Zapadu. Pa onda posle toga, uzmimo dogaaje iz avgusta 1991. godine. Ja
sam avgustovski takozvani pu i nain obrauna sa njim pratio iz inostranstva, ali mi je ve tada
bilo jasno - sve je to Zapad u potpunosti izmanipulisao. Zapravo su se odigrala dva pua: jedan
fiktivni - ono to je nazvano puem, i pravi politiki pu na ije elo je doveden Jeljcin. Kao
rezultat tog pua se i odigrao politiki prevrat u vrhuki. Takvog pua bez Zapada ne bi bilo.
Gorbaov je u to vreme kao ovek Zapada ve bio potroen. Potroen ne u smislu da je prestao
da se svia Zapadu, ve u smislu da je prestao da se svia Rusiji i protiv njega je na pomolu bio
izuzetno snaan otpor. Gorbaova je trebalo zameniti prikladnijim ovekom. Bio sam u prilici da
se sreem sa ljudima na Zapadu manje-vie angaovanim u sovjetske stvari, za njih to nije bilo
tajna. I upravo su tako i govorili: Gorbaova emo skloniti i postaviti prikladnijeg oveka.
Tada sam esto istupao i neko me je upitao moe li se taj proces zaustaviti? Odgovorio sam da
takve ljude kao to su Gorbaov, Jakovljev i drugi, treba za 24 sata obesiti. Seate se, tada su me
zvali filozofom lina? A u dotinom sluaju, rekao sam, dovoljna su dva hica. Jedan hitac uvis
preko Jeljcina i njegove kompanije, a ako se ne razbee, u njih. Tada bi zemlja bila spaena
barem za 25 godina. Ali, eto, to nije uinjeno.
Zapad je sline operacije diverzije eleo da ponovi u Kini, meutim, to im je propalo.
Mislite na Tjenanmen.
Tano. Pucanje u ruski parlament 1993. godine - i ta se operacija odvijala uz znanje Zapada i
njegovu podrku. Svi znaju ta je to Jeljcin. Nije valjda da bi se on bez naloga Zapada reio na
takav korak kao to je pucanje u Vrhovni sovjet? Sutina svih tih operacija uopte nije prouena,
izbegavaju da o tome govore kao o diverzijama. Trude se da sve to prikau kao isto unutranju
stvar. Meutim, ja tvrdim: to su bile operacije Zapada u kojima je on manipulisao svojom
petom kolonom u naoj zemlji.
Vrui rat poinje u Srbiji
Ve je tada planirana primena sredstava vrueg rata?
Posle unitavanja Sovjetskog Saveza dolo je do kapitulacije, zapoela je demontaa
sovjetskog socijalnog sistema, a rat je preao u trei stadijum, to jest u stadijum vrueg rata i u
stadijum imperijalistikog rata. Pre toga, rat ne mogu nazvati imperijalistikim, pre bih rekao da
je to bio rat sistema u kome je Sovjetski Savez po snazi sueljavanja bio faktiki uporediv sa
Zapadom. Ali eto, posle njegovog poraza je zapoeo imperijalistiki period, kada je Zapad,
izvojevavi pobedu, poeo da primenjuje sredstva vrueg rata. To je najpre bio prvi rat sa
Irakom, oito rat u Jugoslaviji, kada nikakvog povoda za bombardovanje Srbije nije bilo. Bio je
postavljen sasvim odreen zadatak - unititi, dezintegrisati Jugoslaviju i unititi sva arita
otpora, pre svega Srbiju. to je uz primenu sredstava vrueg rata i ostvareno.
No, to je bio samo poetak. Zapad jo nije bio spreman za prelazak na opsean vrui rat, poto
jo uvek nije bila jasna ideologija. Pre toga je itav hladni rat i mlaki rat proticao pod
parolama antikomunizma. U izvesnoj meri je tako bilo i u Srbiji, u Jugoslaviji. Istovremeno je u
Rusiji ve poelo da se pria o terorizmu, meutim, Amerikanci ideologiju antiterorizma jo

uvek nisu uzimali za ideologiju rata.

Mislite - u vezi sa eenijom, Zapad je to podrao?
SAD su podravale teroriste. eenije bez podrke Zapada ne bi ni bilo! To je upravo i bila
operacija diverzije i uporedo s tim primene sredstava vrueg rata. SAD su i u ratu protiv
Jugoslavije podravale albanske teroriste. Tek je kasnije poelo da se govori o ratu civilizacija,
hrianske civilizacije protiv islamske. Budalatina! Upravo su u to vreme bombardovali
hriane-Srbe, podravajui muslimane-Albance, podravajui teroriste.
Amerikanci su ideologiju antiterorizma prihvatili tek posle 11. septembra 2001. godine. To je za
njih bilo kao otkrie. Neu se sada podrobno zadravati na tome zato su se odigrali ti dogaaji
11. septembra. Ja sam 100 odsto uveren: ako Amerikanci to ve nisu sami priredili, onda barem
nisu ni ometali. Za njih je to bio zgodan, vrlo zgodan povod za prelazak u stadijum vrueg
rata! Pogledajte samo ta se posle toga deava. Bu dobija neogranienu mogunost da vodi
vrui rat na bilo kojoj taki planete gde god hoe, da dobija kolosalan novac izdvojen za taj
rat, pravo da unitava politike protivnike u bilo kojoj zemlji. Posle toga su SAD poele da
sasvim ignoriu Organizaciju ujedinjenih nacija, raznorazna ljudska prava i tako dalje. Reju,
otvoreno su prele na zloslutan rat.
Da, uzgred budi reeno, zaboravili smo da spomenemo njihov rat u Avganistanu. To je ve bila
epizoda vrueg rata.
To je bila epizoda koja je sad nastavljena u Iraku?
Sasvim oito. Osobenost tog novog svetskog rata je u tome to on nema jasno naznaenu liniju
fronta. Kako je bilo pre? Ovde su jedni, tamo su drugi - neprijatelji. Rat se sada vodi i moe se
voditi ma gde na planeti, gde god to agresor u ovom ratu nae za shodno, odnosno Amerika.
Oliena u zapadnistikom naddrutvu, ija se metropola nalazi u SAD. Ono to se deava u Iraku
- ve je odavno planirana epizoda tog rata. Uzgred, u mojoj knjizi Globalni oveinjak taj sam
rat predvideo. Tamo se taj rat opisuje, navedeno je kako je planiran. Samo sam tamo ovako
postupio: umesto da kaem Irak, govorio sam Kari - obrnutim redom, umesto Husein pisao sam
Niesuh. Tamo je dato nekoliko epizoda - kako se rat priprema, koja se vojna sredstva primenjuju,
do ega je to dovelo.
I to ste pisali pre jedno deset godina?!
To je bilo mogue zato to se ve odigrao onaj, prvi rat protiv Iraka, i tada sam u nizu intervjua
govorio da je to samo poetak, svejedno e Amerikanci zauzeti Irak. Da, ovaj rat koji se vodi
raspada se na mnotvo epizoda, i nemogue je povui jasnu granicu izmeu fronta i pozadine.
Sada se taj rat vodi u Iraku, naredna etapa e moda biti u drugim arapskim zemljama, moda u
Severnoj Koreji. Ve je sad unapred manje-vie jasno gde e se voditi. Kako e se rat tehniki
voditi, takoe je jasno. Amerikanci nastoje da ratuju uglavnom tehnikom. Ako se u velikom
broju uvede peadija, smesta e poeti neuspesi, i sami itelji zapadnih zemalja e onda postati
glavni neprijatelj agresije. Obratite panju, sada se protesti protiv tog rata uglavnom odravaju u
samim SAD i zemljama Evrope, to jest u taboru samih uesnika rata. To je vrlo karakteristino
obeleje ovog rata...

Predstoji rat sa Rusijom i Kinom

A ta je u perspektivi?
Rat je planiran na vie decenija, i presudnu bitku u njemu e, svakako, predstavljati rat s
azijskim komunizmom, sa Kinom. Amerikanci su doli u Irak, oni odatle nee otii, to im je u
vojnom smislu, kao i Avganistan, pogodna baza za predstojei rat u Kini. I ako oni neto uine sa
Severnom Korejom, onda e i tamo imati svoju bazu, i jasno je kuda e to biti upereno: to je
pretnja Rusiji i direktna pretnja Kini.
Ne treba biti veliki vojni strunjak da bi se to shvatilo, sve su to oigledne stvari. Zapanjujue je
to to se sve to deava skoro sasvim otvoreno. Sada Amerikanci skoro da i ne pribegavaju vie
politikoj demagogiji.
Sve ine krajnje cinino!
Da, sve rade cinino. Za sve ih ba briga, svesni su svoje nadmoi u vojnom pogledu.
Druge zemlje to u sutini gutaju. Eto, i Putin je izjavio da Rusija iz politikih i ekonomskih
razloga nije zainteresovana za poraz Amerike. Svet faktiki uti, ako se i uju antiamerike
izjave, onda nekako bojaljivo.
To je zaista bojaljivo, i to je prosto maskiranje. Ako, opet, govorimo o stavu Rusije, on je
proameriki, bez obzira na sve. I to se objanjava time to je Rusija u periodu mlakog rata
unitena, ona sad ne moe ozbiljno sprovoditi antiameriku liniju, ona zavisi od SAD i
proameriki orijentisanih zemalja. Novouspostavljeno socijalno ureenje u Rusiji uvedeno je pod
pritiskom Zapada. To socijalno ureenje Americi odgovara. A ako se Rusija bude ritala, sadanji
vlastodrci e brzo pasti. Svi oni koji su postali gazde sadanje Rusije. Izgubie svoje poloaje.
I toga su, svakako, svesni.
Svesni su toga i samo zamlauju ljude svojim ponekad naizgled smelim izjavama. Evo, recimo,
uzmite prethodnu Putinovu izjavu: rat protiv Iraka je greka. Kakva greka? Kakva je to ocena?
Evo sad smo upravo o tome priali: mogue je dati jasnu socioloku ocenu rata! To je
imperijalistiki rat, vodi ga zapadnistiko naddrutvo na elu sa SAD. To je rat za osvajanje
teritorija, za unitavanje svih arita otpora - eto kakva bi trebalo da bude ocena, a ovde, jelte,
greka. U kom smislu? ta, zar su Amerikanci izveli neto protiv svojih interesa? Ili greka
protiv koga? Nema nikakve greke! To je odavno planirana agresija, ona se izvodi u skladu s
dugoronim namerama SAD, s njihovim planovima za dalju budunost. Ponekad ak pokuavaju
da prikau kao da su Amerikanci navodno, zapoevi rat, neto izgubili - sve su to budalatine.
Moda su, u krajnjoj liniji, izgubili u oima svetskog javnog mnenja.
Ni u emu nisu izgubili. Svetsko javno mnenje im je bilo od samog poetka poznato. Sve je to
uzeto u obzir, pa i protestne demonstracije.
I oni to drsko i svesno ignoriu?
Da, zato to imaju toliku nadmo u svakom pogledu. A ako im zatreba, oni manipuliu javnim
mnenjem na Zapadu. ta mislite, eto ako na izborima na Buovo mesto doe neko drugi - odmah
e se ve sutradan rat zavriti? Nisu oni budale, oni shvataju da e to biti ocenjeno kao slabost
SAD, kao poraz. I onda e u itavom svetu zapoeti takve stvari usled kojih SAD stvarno mogu

mnogo toga izgubiti. To oni vrlo dobro shvataju.

I zato sve dobro, do savrenstva, isplaniraju.
Bez greke. I trenutak poetka rata je prilino precizno odabran. Zato to bi odlaganje bilo jo
gore, a i da je ranije poeo - opet bi bilo gore. Sada je pogodan trenutak, ideologija antiterorizma
jo uvek daje efekte, pre svega u SAD. Buu su data sva prava, daju mu sredstva, a sve te
demonstracije nikako ne utiu na njihovo ponaanje. Ne, nije tu bilo nikakve greke. To je
unapred strateki promiljen rat, i on se vodi sa stanovita interesa Amerike.
Uzmimo sledeu injenicu tog rata. U amerikoj propagandi se govorilo da e biti blickrig i da
e se sve brzo zavriti. Ali, eto, izgleda da blickrig ne polazi za rukom, i odmah u tome vide
nekakav promaaj Amerikanaca. Kada se ratovi planiraju i stvara se strategija voenja rata, onda
se sve do tanina promisli. Uzimano je u obzir i to da se rat moe otegnuti. Nisu o blickrigu
govorili zato to su bili uvereni da e se rat za nedelju dana zavriti. To je element propagande,
element ideolokog zaodevanja rata. Mislim da nisu unapred raunali na blickrig, niti im je
blickrig bio potreban. Bilo im je potrebno stanje rata koje bi dovoljno potrajalo za stvaranje
iluzije kako, eto, potekoa ima, to je zaista ozbiljan rat, nai se vojnici tamo herojski bore. Glete
samo koliko je tamo opasno. Eto, takva propaganda deluje. I potom - finansiranje rata. Bu trai
od kongresa 80 milijardi. Stalno drati zemlju u ratnom stanju. Sa svih stanovita se to isplati,
ako pretresemo i ekonomski, i psiholoki, i ideoloki aspekt. Iznenadio bih se da se rat stvarno za
nedelju dana zavri. I ne zaboravite da on predstavlja samo epizodu kolosalnog rata epohalnih
razmera. A u tom konkretnom ratu mogui su svakojaki detalji: poetak dan ranije ili kasnije,
gubici vojnika za 100 njih vie ili manje. To su sve sitnice kada se radi o itavoj istoriji.
Otpor je neminovan
Ali mora postojati otpor toj svetskoj agresiji!
Prirodno, otpora je bilo, ima ga i bie. im agresor nadire, narodi e se odupirati. To je, moe
se rei, neminovno. I arapski svet se nekako odupire. Eto, i terorizam je oblik otpora. Otpor u
stadijumu oajanja... Isuvie su nejednake snage.
Kada na televiziji neko Bua poredi sa Hitlerom, a sadanje SAD sa hitlerovskom Nemakom,
uje se protest da nije politiki korektno. A po meni analogija se sama namee. Vodi se rat za
pokoravanje itave planete, na ta je raunao i Hitler. Isto zarad novog poretka. I metode su
apsolutno iste. Isti onaj krajnji cinizam, ista ona bezobzirnost, potpuno gaenje svih normi i
ogranienja, recimo u vidu OUN.
Meutim, postoje i izvesne razlike. Ova agresija u poneemu ak prevazilazi hitlerovsku, zato
to rat (o tome sam ve govorio) ne vodi samo drava SAD kao takva, nego ve stvoreno
zapadnistiko naddrutvo ija je metropola u SAD. I koje koristi SAD - izmeu ostalog, njihovu
armiju. Rat vodi meunarodni imperijalizam.
Vratimo se temi otpora.
Zar ne vidite da je zasada slab? Amerikanci e, naravno, izvui svoje zakljuke iz protestnih
demonstracija odranih na Zapadu, uzee to u obzir u svojoj propagandi.
Zato u Rusiji skoro da nije ni bilo protesta?

 Ulizice!.. Da, otpor je zasada slab, i mislim da do iole ozbiljnije promene na Zapadu moe doi
onda kada teke posledice rata oseti osnovna masa stanovnitva zapadnih zemalja. Jer, nemogue
je beskonano pljakati, obavezno e doi do potekoa, a ljudi su na Zapadu navikli da ive na
visokom nivou komfora. I eto, kada ponu da gube taj komfor, e, onda e i sami moi da u
pogledu budueg novog rata postupe isto onako kao svojevremeno u pogledu rata u Vijetnamu...
///

Figaro - Magazine" od 24. Jula 1999. donosi intervju Aleksandra Zinovjeva

ZINOVJEV: ZAPAD JE POSTAO TOTALITARAN

Razoaran Evropom, uveni pisac disident odluio je da "izbegne" u Rusiju.

Dvadeset godina poto je proteran iz Sovjetskog Saveza, Aleksandar Zinovjev se vratio u

Rusiju. Neumoljivi logiar disidentstva, autor "Zjapeih visina" i "Svetle budunosti" danas
surovo optuuje slobodan svet koji ga je ugostio.
"Ideologija, superideologija zapadnog sveta, razvijana tokom pedeset poslednjih godina,
mnogo je jaa od ideologije komunizma ili nacional-socijalizma. Zapadni graanin je daleko
vie zaglupljen nego to je komunistikom propagandom bio zaglupljen prosean sovjetski
graanin."
FIGARO: Sa kakvim oseanjima se vraate u Rusiju posle tako dugog izbeglitva?
ZINOVJEV: Sa oseanjem da sam napustio jednu potovanu silu, snanu, od koje se ak i bojim
da se vratim u jednu pobeenu zemlju u ruevinama. Suprotno drugima, nikada ne bih napustio
SSSR da su mi ostavili izbor. Izbeglitvo je bilo prava kazna za mene.
FIGARO: A bili ste primljeni rairenih ruku!
ZINOVJEV: To je istina... Ali i pored trijumfalnog prijema i svetskog uspeha mojih knjiga,
uvek sam se oseao strancem na Zapadu.
FIGARO: Od pada komunizma, zapadni sistem je postao glavni predmet vaih
istraivanja i kritika.
Zato?
ZINOVJEV: Zato to se desilo ono to sam rekao: pad komunizma se pretvorio u pad Rusije.
Rusija i komunizam su postali jedna ista stvar.
FIGARO: Borba protiv komunizma je znai maskirala elju za iskljuenjem Rusije?
ZINOVJEV: Potpuno tano. Katastrofa Rusije je eljena i programirana na Zapadu. To kaem,
jer sam i sam bio jedno vreme jedan od uesnika. itao sam dokumenta, uestvovao u
istraivanjima koja su pod vidom borbe protiv jedne ideologije, pripremala smrt Rusije. Ali to
mi je postalo toliko nepodnoljivo da vie ne mogu da ivim u svetu onih koji unitavaju moju
zemlju i moj narod. Zapad nije neto strano za mene, on je neprijateljska sila.

FIGARO: Da niste postali patriota?

ZINOVJEV: Patriotizam nije moj problem. Stekao sam internacionalistiko obrazovanje i
ostajem mu veran. S druge strane, ne mogu da kaem da li volim Rusiju i Ruse. Pripadam ovoj
zemlji. Sadanje nesree mog naroda su tolike da ne mogu da nastavim da ih posmatram iz
daleka. Brutalnost mondijalizacije otkriva neprihvatljive stvari.
FIGARO: A disidenti su govorili da su otadbina i demokratija njihovi i da je njihov i
narod, prava oveka. Sada, kada je takvo gledanje dominantno na Zapadu, vi mu se
izgleda supotstavljate. Zar nije to kontradiktorno?
ZINOVJEV: Tokom hladnog rata, demokratija je bila oruje upereno protiv komunistikog
totalitarizma, i imala je prednost to je postojala. Naime, danas se vidi da je vreme hladnog rata
bilo najvia taka istorije Zapada. Blagostanje neuporedivo, prave slobode, izvanredan drutveni
napredak, ogromna tehnika i nauna dostignua, sve je to bilo!
Meutim, Zapad se menjao skoro neprimetno. Stidljiva integracija razvijenih zemalja koja je
tada poinjala, u stvari je predstavljala zaetke mondijalizacije privrede i globalizacije vlasti
kojoj sada prisustvujemo. Integracija moe da bude velikoduna i pozitivna ako se zasniva, na
primer, na legitimnim eljama sestrinskih nacija za ujedinjenjem. Ali ova je od poetka bila
smiljena na osnovi vertikalnih struktura, kojima dominira nadnacionalna vlast.
Bez uspeha ruske kontrarevolucije, ne bi ona mogla poeti s mondijalizacijom.
FIGARO: Znai da uloga Gorbaova nije bila pozitivna?
ZINOVJEV: Ne razmiljam na taj nain. Suprotno opteprihvaenoj ideji, sovjetski komunizam
se nije sruio zbog unutranjih razloga. Njegov pad je najvea pobeda u istoriji Zapada!
Kolosalna pobeda koja, ponavljam, omoguava uspostavljanje planetarne vlasti. Ali kraj
komunizma je isto tako obeleio kraj demokratije. Naa epoha nije samo postkomunistika, ona
je i postdemokratska.
Danas prisustvujemo uspostavljanju demokratskog totalitarizma, ili ako vam se vie dopada,
totalitarne demokratije.
FIGARO: Zar to nije pomalo apsurdno?
ZINOVJEV: Nimalo. Demokratija podrazumeva pluralizam. A pluralizam pretpostavlja da se
suprotstavljaju najmanje dve snage, manje-vie jednake; snage koje se istovremeno sukobljavaju
i istovremeno utiu jedna na drugu.
U vreme hladnog rata postojala je neka svetska demokratija, globalni pluralizam u ijem okviru
su koegzistirali kapitalistiki sistem, komunistiki sistem i ak i jedna vie neodreena struktura
ali ipak iva - nesvrstani. Sovjetski totalitarizam je bio osetljiv na kritike koje su sa Zapada
dolazile. Zapad je isto tako bio pod uticajem SSSR-a, preko sopstvenih komunistikih partija.
Danas ivimo u svetu kojim dominira jedinstvena sila, jedinstvena ideologija jedinstvena
mondijalistika partija. Stvaranje ove poslednje je isto tako poelo u vreme hladnog rata, kada
su transnacionalne nadstrukture progresivno poele da se konstituiu u najrazliitijim oblicima:
komercijalna drutva, bankarska, politika, medijska. I pored njihovih razliitih sektora
aktivnosti, ove snage su bile ujedinjene svojom nadnacionalnom prirodom. Padom komunizma,
one su se nale na komandnom mostu sveta. Zapadne zemlje su dakle dominatorske, ali i njima
se dominira, jer postepeno gube suverenost u korist onoga to ja nazivam "nad-drutvom".
Planetarno nad-drutvo, sainjeno od komercijalnih preduzea i nekomercijalnih organizacija

ije zone uticaja nadmauju nacije. Zapadne zemlje su podreene, kao i druge, kontroli ovih
nadnacionalnih struktura. Meutim, suverenost nacija je bila isto tako jedan sastavni deo
pluralizma, znai demokratije na planetarnoj osnovi. Sadanja dominirajua vlast gazi suverene
drave. Evropska integracija koja se pred naim oima odvija, podstie nestajanje pluralizma u
okviru ovog novog konglomerata, u korist jedne nadnacionalne vlasti.
FIGARO: Ali zar ne mislite da su Francuska ili Nemaka demokratske zemlje?
ZINOVJEV: Zapadne zemlje su imale pravu demokratiju u vreme hladnog rata. Politike partije
su imale stvarne ideoloke razlike i razliite politike programe. Organi tampe su imali isto
tako jasne razlike. Sve to je uticalo na ivot ljudi, doprinosilo njihovom blagostanju. Toga vie
nema. Jer demokratski i prosperitetni kapitalizam, sa socijalnim zakonima i garantovanom
zaposlenou na Zapadu, bio je posledica komunistikog straila. Masivni napad na socijalna
prava na Zapadu, poeo je padom komunizma na Istoku. Danas, socijalisti na vlasti u veini
zemalja Evrope vode politiku socijalne razgradnje koja unitava sve to je bilo socijalistiko ba
u kapitalistikim zemljama.
Na Zapadu ne postoji vie politika snaga sposobna da titi sirotinju. Postojanje partija je isto
formalno. Njihove razlike nestaju sve vie iz dana u dan. Rat na Balkanu je bio sve drugo samo
ne demokratski. A ipak su ga vodili socijalisti, istorijski protivnici ovakvog vida avanture.
Pobornici ekologije, zeleni, koji dele vlast u mnogim zemljama, aplaudirali su ekolokoj
katastrofi koju je prouzrokovalo bombardovanje NATO. Dakle, demokratija tei ka svom
nestanku u organizaciji drutva Zapada. Totalitarizam se svuda iri jer nadnacionalna struktura
namee svoj zakon nacijama. Ova nedemokratska nadstruktura izdaje nareenja, sankcionie,
organizuje embarga, bombarduje, izgladnjuje.
ak i Klinton se pokorava. Finansijski totalitarizam je hladan. On ne poznaje ni milost, ni
oseanja. Politike diktature izgledaju jadno u poreenju sa finansijskom diktaturom. Izvestan
otpor je bio mogu u okviru najstroijih diktatura. Protiv banke nikakav otpor nije mogu.
FIGARO: A revolucija?
ZINOVJEV: Demokratski totalitarizam i finansijska diktatura iskljuuju drutvenu revoluciju.
FIGARO: Zato?
ZINOVJEV: Zato to kombinuju svemonu vojnu brutalnost i planetarno finansijsko guenje.
Sve revolucije su dobijale podrku iz inostranstva. Odsad to nije mogue jer nema suverenih
drava. tavie, radnika klasa je zamenjena na dnu drutvene lestvice klasom nezaposlenih. A
ta ele nezaposleni? Zaposlenje. Oni su, znai, suprotno radnikoj klasi iz prolosti, u
podreenoj situaciji.
FIGARO: Svi totalitarni sistemi su imali svoje ideologije. Koja je ideologija ovog novog
drutva koje nazivate postdemokratskim?
ZINOVJEV:: Najuticajniji zapadni teoretiari i politiari smatraju da smo uli u postideoloku
epohu. Zato to oni smatraju "ideologijom" komunizam, faizam, nacizam itd. U stvari,
ideologija, superideologija zapadnog sveta, razvijana tokom pedeset poslednjih godina, mnogo
je jaa od komunizma ili nacional-socijalizma. Zapadni graanin je daleko vie zaglupljen nego
to je bio zaglupljen komunistikom propagandom prosean sovjetski graanin. U ideolokom
domenu, ideja je manje vana od mehanizma njenog rasprositranja. A snaga zapadnih medija je,
na primer, neuporedivo vea od ogromne snage Vatikana na vrhuncu svoje moi.

I to nije sve: film, literatura, filozofija, sva sredstva uticaja i rasprostiranja kulture u irokom
smislu idu u istom smeru. Na najmanji impuls, svi koji rade u tim domenima reaguju sa takvom
jedinstvenou koja ini da mislimo da nareenja dolaze iz jednog jedinog izvora vlasti.
Dovoljno je da se donese odluka da se napadne Karadi ili Miloevi ili bilo ko drugi, pa da se
planetarna maina pokrene protiv tih ljudi bez veeg znaaja. A kada treba suditi politiarima,
ili generalima NATO saveza zato to su sve postojee zakone prenebregli - ogromna veina
zapadnih graana je ubeena da je rat protiv Srbije bio pravian i dobar.
Zapadna ideologija kombinuje i usmerava ideje u zavisnosti od potreba. Jedna od njih je da su
vrednosti i nain zapadnog ivota superiorniji od drugih. A za veinu naroda planete te
vrednosti su smrtonosne. Pokuajte da ubedite Amerikance da Rusija umire od njih. Nikada
neete uspeti. Oni i dalje tvrde da su zapadne vrednosti univerzalne, primenjujui na taj nain
jedno od temeljnih naela ideolokog dogmatizma. Teoretiari, mediji i zapadni politiari su
apsolutno uvereni u superiornost svoga sistema. I to im i dozvoljava da ga iste savesti nameu
svetu.
FIGARO: Ali da li ova "superideologija" ne propoveda toleranciju i postovanje?
ZINOVJEV: Kada sluate zapadne elite sve je isto, plemenito s potovanjem ljudske linosti.
inei ovo, one primenjuju klasino pravilo propagande: maskiranje realnosti prianjem, ba
kao to je to inila i sovjetska propaganda. I ona je na reima propovedala toleranciju i
potovanje. Dovoljno je upaliti televizor, otii u bioskop, otvoriti knjige "best-sellera", sluati
najrasprostranjeniju muziku da bi se uverili da je ono to se propagira u stvari kult seksa, nasilja,
i novca. Plemenite i velikodune prie su znai namenjene maskiranju ova tri oslonca - ima i
drugih - totalitarne demokratije.
FIGARO: Ako se veruje u to, zar se nekako ne postaje rtva mate o zaveri?
ZINOVJEV: Kakva zavera? Nema nikakve zavere. Svetskom vladom upravljaju guverneri
nadnacionalnih komercijalnih, finansijskih i politikih struktura koje su poznate svima.
Po mojoj raunici oko pedeset miliona osoba su ve u toj superkompaniji koja vlada svetom.
Sjedinjene Amerike Drave su njena metropola. Drave zapadne Evrope i neki bivi azijski
"zmajevi" su baza. Ostalima se dominira po jednoj strogoj ekonomsko-finansijskoj gradaciji. To
je stvarnost.
Propaganda tvrdi da je poeljna jedna svetska vlada koju kontrolie svetski parlament, jer svet
predstavlja jedno ogromno bratstvo. To su samo balavljenja za prosti narod.
FIGARO: ak i Evropski parlament?
ZINOVJEV: Ne, jer Evropski parlament postoji. Ali treba biti naivan pa verovati da je unija
Evrope stvorena zato to su vlade zainteresovanih zemalja tako same reile. Evropska Unija je
instrument za unitavanje nacionalnih suverenosti. Ona je deo projekta koje su pripremile
nadnacionalne organizacije. Ne treba zaboraviti da zakoni reguliu organizaciju drutva.
Organizovati milion ljudi, to je jedna stvar, deset miliona to je druga stvar, sto miliona je jos
komplikovanije. Organizovati pet stotina miliona je ogroman posao. Treba stvoriti nove
organizme za upravljanje, obuiti ljude koji e njima upravljati i - upravljati. To je obavezno.
Sovjetski Savez je klasian primer multinacionalnog konglomerata voenog nadnacionalnom
vladajuom strukturom.
Evropska Unija eli da uradi bolje od Sovjetskog Saveza! To je legitimno. Bio sam ve
iznenaen, pre dvadeset godina, koliko su takozvane mane sovjetskog sistema uveane na

Zapadu.
FIGARO: Na primer?
ZINOVJEV: Planiranje. Zapadna ekonomija je neuporedivo vie planska nego to je ikad bila
sovjetska ekonomija. Birokratija! U Sovjetskom Savezu, 10% do 12% aktivnog stanovnitva je
radilo u upravljanju i administraciji zemlje. U Sjedinjenim Amerikim Dravama ima ih 16% do
20%. Meutim, SSSR je kritikovan ba zbog svoje planske ekonomije i sporosti birokratskog
aparata.
Centralni komitet KP Sovjetskog Saveza je zapoljavao dve hiljade osoba. Ceo aparat sovjetske
Komunisticke partije imao je sto pedeset hiljada zaposlenih. Danas ete nai na Zapadu desetine
ili stotine bankarskih i industrijskih preduzea koja zapoljavaju daleko vei broj ljudi.
Birokratski aparat sovjetske komunistike partije je bedan u poreenju sa aparatima velikih
multinacionalnih kompanija. SSSR je bila u stvarnosti zemlja sa nedovoljnom administracijom.
Administrativni inovnici trebalo je da budu dva do tri puta brojniji.
Evropska Unija to zna i vodi rauna. Integracija je nemogua bez kreiranja velikog
administrativnog aparata.
FIGARO: Ovo to kaete je suprotno liberalnim idejama, koje zastupaju evropski lideri.
Mislite li da je njihov liberalizam samo fasada?
ZINOVJEV: Liberalno drutvo vie ne postoji. Njegova doktrina je potpuno zastarela u ovoj
epohi kapitalistike koncentracije bez presedana u istoriji. Kretanja ogromnih monetarnih masa
ne vode rauna ni o interesima drava, niti interesa naroda, naroda koji su sastavljeni od
pojedinaca. Liberalizam podrazumeva linu inicijativu i lini finansijski rizik. Meutim, nita se
danas ne ini bez novca iz banaka. S druge strane, te banke koje su sve manje brojne, vode
diktatorsku politiku, i u svojoj sri su diriistike (krute - diriguju). Vlasnici zavise od njih, jer
sve je podlono kreditima, to znai kontroli finansijskih sila. Vanost pojedinaca, temelj
liberalizma, smanjuje se svakoga dana sve vie. Nevano je ko danas upravlja ovim ili onim
preduzeem; ili ak i ovom ili onom zemljom. Bu ili Klinton, Kol ili reder, irak ili ospen,
nevano je. Oni vode i vodie istu politiku.
FIGARO: Totalitarizmi XX veka su bili praeni nasiljem. Ne moe se rei isto i za
zapadnu demokratiju.
ZINOVJEV: Nisu vane metode, ve rezultat. Primer: SSSR je izgubio dvadeset miliona ljudi i
podneo velika ruenja borei se protiv nacistike Nemake. Za vreme hladnog rata, jednog rata
bez bombi i topova, njegovi gubici na svim poljima su bili daleko vei! ivotni vek Rusa pao je
za deset godina u toku poslednjih deset godina. Smrtnost nadmauje natalitet katastrofalno. Dva
miliona dece ne spava u svojim kuama. Pet miliona dece kolskog doba ne ide u kole. Ima
zvanino 12 miliona narkomana. Alkoholizam je opti. 70% mladih je nesposobno za vojnu
slubu zbog njihovog fizikog stanja.
Ovo su neposredne posledice poraza u hladnom ratu, poraza koji je nastavljen padanjem pod
zapadni uticaj. Ako se ovako nastavi, stanovnitvo te zemlje e brzo pasti sa sto pedeset na sto
miliona, a zatim na pedeset miliona stanovnika. Demokratski totalitarizam prevazii e sve one
koji su mu prethodili.
FIGARO: U nasilju?
ZINOVJEV: Droga, nedovoljna ishrana, sida - efikasniji od ratnikog nasilja. Mada, posle

hladnog rata ija snaga unitavanja je bila kolosalna, Zapad je nedavno izmislio "pacifistiki
rat". Irak i Jugoslavija su dva primera neodmerenog odgovora i kolektivnog kanjavanja za koje
je propagandni aparat dobio nareenje da ga maskira u "pravednu stvar" ili u "humanitarni rat".
rtve koje vre nasilje prema sebi samima je druga favorizovana tehnika. Ruska
kontrarevolucija iz 1985. je primer. Ali vodei rat sa Jugoslavijom, zemlje zapadne Evrope su
ga vodile protiv sebe samih.
FIGARO: Po Vama, rat protiv Srbije bio je istovremeno i rat protiv Evrope.
ZINOVJEV: Potpuno tano. Postoje snage u okviru Evrope sposobne da je nateraju da se bori
protiv same sebe. Srbija je bila izabrana, jer se protivila mondijalistikom valjku. Rusija moe
da bude sledea na listi. Pre Kine.
FIGARO: I pored svog nuklearnog arsenala?
ZINOVJEV: Ruski nuklearni arsenal je ogroman ali zastareo. A pored toga, Rusi su moralno
spremni da budu osvojeni. Kao milioni njihovih predaka koji su se predavali u nadi da e bolje
iveti pod Hitlerom, nego pod Staljinom, oni ele to osvajanje u ludoj nadi da e bolje iveti.
Ovo je ideoloska pobeda Zapada. Samo ispiranje mozga moe da natera nekoga da pozitivno
gleda na nasilje prema sebi samom.
Polazei od ovoga, smatram da e XXI vek prevazii u uasima sve to je ovecanstvo dosad
poznavalo. Razmislite samo o buduoj borbi protiv kineskog komunizma. Da bi pobedili jedan
tako brojni narod, nee biti potrebno eliminisati deset ili dvadeset, ve mozda pet stotina
miliona ljudskih bia. Razvojem koji sada uiva propagandna maina ovu cifru je sasvim
mogue dostii. Razume se, u ime slobode i ljudskih prava. Osim ako se ne pronae u
specijalizovanim institucijama za odnose sa javnou neki novi razlog, ne manje plemeniti.
FIGARO: Kina i Indija su zajedniki protestovale protiv bombardovanja Jugoslavije. Da
il bi one mogle da postanu neki pol otpora? Dve milijarde ljudskih bia, to nije maiji
kaalj!
ZINOVJEV: Vojna mo i tehnike sposobnosti Zapada ne mogu da se uporede sa
mogunostima ove dve zemlje.
FIGARO: Da il je to zato to su Vas u Jugoslaviji uinci amerike ratne opreme
impesionirali?
ZINOVJEV: Nije to problem. Da je odluka doneta, Srbija bi prestala da postoji za nekoliko sati.
Lideri novog svetskog poretka su izgleda usvojili strategiju stalnog nasilja. Lokalni sukobi e se
javljati jedan za drugim da bi bili zaustavljeni mainom "pacifistikog rata" koji smo videli na
delu. Ovo bi moglo da bude tehnika planetarnog upravljanja. Zapad kontrolie vei deo
prirodnih sirovina sveta. Njegove intelektualne mogunosti su milionima puta superiornije od
ostatka planete. Ba ova ogromna superiornost obeleava njegovu tehniku, umetniku,
medijsku, kompjutersku, naunu dominaciju, iz koje proistiu svi ostali oblici dominacije. Sve
bi bilo jednostavno da je dovoljno samo osvojiti svet. Ali potrebno je njime upravljati. To je
temeljno pitanje koje danas Amerikanci pokuavaju da ree. Milijardu Zapadnjaka i ostalih e
upravljati ostatkom sveta. Ali tom milijadom treba isto upravljati. Bie potrebno verovatno
dvesta miliona osoba za upravljanje zapadnim svetom. Treba ih izabrati i obuiti. Eto zasto je
Kina osuena na propast u svojoj borbi protiv zapadne hegemonije. Ova zemlja sa nedovoljnom
administracijom, nema ni ekonomski kapacitet, niti intelektualne resurse da uspostavi efikasan

upravljaki aparat, sastavljen od nekih tri stotine miliona ljudi. Samo je Zapad sposoban da rei
probleme upravljanja na nivou planete. To se ve stvara. Stotine hiljada Zapadnjaka se nalaze
ve u bivim komunistikim zemljama, naprimer u Rusiji, gde zauzimaju ogromnom veinom
mesta rukovodilaca. Totalitarna demokratija e biti istovremeno i kolonijalna demokratija.
FIGARO: Zar ova dominacija nee ipak biti jedno dobro za oveanstvo?
ZINOVJEV: Oni koji budu iveli za deset generacija moi se stvarno rei da su se stvari
deavale za dobro oveanstva, drugim reima za njihovo dobro. Ali ta je sa Rusem ili
Francuzem koji danas ivi? Da li on moe da se veseli ako zna da budunost njegovog naroda
moe da bude ista kao i amerikih Indijanaca?
Re ovecanstvo je apstrakcija. U stvarnom ivotu postoje Rusi, Francuzi, Srbi itd.
Meutim, ako se stvari nastave ovako kako su poele, narodi koji su stvorili nau civilizaciju mislim pre svih na latinske narode - progresivno e nestati.
Zapadna Evropa je preplavljena strancima. Nismo o tome jos govorili, ali to nije ni sluajno, niti
posledica navodno nekontrolisanih kretanja. Cilj je da se stvori u Evropi situacija slina onoj u
Sjedinjenim Dravama. Saznanje da e oveanstvo biti sreno, ali bez Francuza, ne treba da
toliko da raduje sadanje Francuze. Na kraju krajeva ostaviti na zemlji jedan ogranieni broj
ljudi koji bi iveli kao u raju, mogao bi biti jedan racionalni projekat. Oni bi sigurno smatrali da
je njihova srea uspeh kretanja Istorije. Ne, jedini ivot koji postoji je ovaj koji mi i nai ivimo
danas.
FIGARO: Moe li se rei da Zapad sada doivljava radikalizaciju koja nosi klice
sopstvenog unitenja?
ZINOVJEV: Nacizam je uniten tokom jednog totalnog rata. Sovjetski sistem je bio mlad i
snaan. On bi nastavio da ivi da nije bio napadnut spolja. Drutveni sistemi ne unitavaju sami
sebe. Samo jedna spoljna sila moe da srui jedan drutveni sistem. Kao to samo jedna
prepreka moe da sprei loptu da se kotrlja. Mogao bih da to dokaem kao to se dokazuje neka
teorema. Sada dominira nad nama jedna zemlja koja poseduje ogromnu ekonomsku i vojnu
superiornost. Novi svetski poredak eli da bude samo od jednog pola. Ako nad-nacionalna vlada
uspe, nemajui nijednog spoljnog neprijatelja, ovaj jedinstveni drutveni sistem moe da traje
zauvek.
Sam ovek moe da bude uniten sopstvenim bolestima. Ali jedna grupa, ak i ograniena, ima
tendenciju da preivi reprodukcijom. Zamislite jedan drutveni sistem sastavljen od milijardi
bia! Njegove sposobnosti da pronae i zaustavi autodestruktivne fenomene bi bile beskrajne.
Proces uniformizacije sveta ne moe biti zaustavljen u predvidljivoj budunosti.
Intervju: Victor Loupan

, , ,
.


. ,
,
, .

, , ,
. ,

. , ,

, .
, , .

.
.
. ,
.
.
.
, , . :

; ; ,
; ; ;
: ;
;
;

;
, ,
; ,
,
.
. ,
: .
, ,
. ,
. , ,
, , .

- . ,
, ,

 . .

-
. ,
.
.
, ,
.


.
. -
.
, ,
.

.
,
.

. ,
.
. .
.
,
, , ,
.
, ,
.

///
Rat protiv srpskog naroda 1999. godine bio je apokaliptiki, kao da je opisan u Otkrovenju
Jovanovom: koalicija najmonijih drava sveta napala je malu i nebranjenu zemlju samo zato
to je ta zemlja branila svoje srce sveto Kosovo i svetu Metohiju. Trebalo je da ta zemlja
padne na kolena i kae: Ko je kao zver?. Srbi su, meutim, odbili da se poklone Zveri iz
bezdana, da sklope ugovor sa njom i na njih je izrueno trideset hiljada tona bombi sa
osiromaenim uranijumom. Ko je kao zver na jeziku savremenosti znai upravo ono to je
srpski prijatelj, nobelovac Harold Pinter, izrekao, opisijui politiku Sjedinjenih Drava: Poljubi
me u zadnjicu ili u ti razbiti glavu!. Jedan drugi nobelovac, Aleksandar Solenjicin, rtva
starog gulaga, tu politiku oznaio je kao zakon dungle jo 1976. godine, govorei na
Harvardu, on je upozorio Amerikance da e na putu kapitalistikog bezbonitva, preruenog u
humanizam (gulag sa maskom diznilenda), doi do sloma civilizacije koju je Osvald pengler
slutio kao smrt Zapada. Stanko Cerovi je odmah posle NATO agresije u umnoj ali
preutanoj knjizi U kandama humanista, pokazao da su bombardovanjem Srbije
komandovale tzv. bebe zla, infantilne kreature poput Bila Klintona. Oni su se, od lanih
pokajnika i plaljivaca zbog zbitija poput afere Levinski, brzo pretvarali u moralne gromade
prorokog patosa, spremne da aneoski unite itav jedan narod i njegovu kulturu, a sve to u
ime Mamona globalizma.
Uprkos medijskom mraku u koji smo bili gurnuti, oni koji su hteli da znaju znali su. Znao je
Aleksandar Zinovjev, pisac Zapada i Velike prekretnice, koji je napustio Akcident i doao u
Rusiju ba kada je Zver nasrnula na Srbiju. U tim danima on nam je poruio: Srbi! Ja sam Rus.
Istorijska sudbina srodila je nas Ruse sa vama kroz istu, zajedniku tragediju. Mi i vi imali smo
1941-1945. zajednikog smrtnog neprijatelja faistiku Nemaku. Zajedno smo se borili.
Izgubili smo ljudskih ivota vie od svih ostalih. Ali smo opstali. Spasli smo oveanstvo od (u
to vreme) najstranije pretnje od faizma. A evo, ponovo imamo pred sobom opteg
neprijatelja zapadnjaki imperijalizam koji eli da zagospodari svetom. Ovaj neprijatelj je
mnogo jai od faistike Nemake. On je estok, nemilosrdan, pokvaren i laljiv. Iste su mu
namere i u pogledu nas, Rusa, i vas, Srba: razbiti vas, a kao krajnji rezultat istrebiti nas. Mi,
Rusi, ve trpimo tetu koju nam je naneo ovaj neprijatelj, mnogo veu od one koju smo doiveli
u ratu s Nemakom. Nas su ve skrenuli na put degradacije i umiranja. I vaa sudbina je
umnogome slina naoj. Mi, Rusi, mi smo kapitulirali pred ovim neprijateljem. Izdali smo sve
to je po cenu neverovatnih rtava bilo postignuto poslednjih godina. Izdali smo sve one koji su
bili s nama i koji su sa puno nade gledali u nas. Sada se pretvaramo u zonu kolonizacije od
strane Zapada. A vi se ne date. Borite se za svoju nezavisnost. Ja se stidim (u ime) svog naroda.
A divim se vaoj odlunosti da se suprotstavite neprijatelju, desetinu, pa i stotinu puta jaem od
vas; da mu se suprotstavite u situaciji kada vas najmonija sredstva zapadne propagande
kleveu i zasipaju smeem, mobiliui protiv vas stotine zaglupljenih ljudi na Zapadu. To je
istorijski podvig. Va otpor nije samo borba za Srbiju. To je borba i za nas, Ruse, koji smo
sramno napustili polje istorijskih bitaka. To je borba za celo oveanstvo, kome preti militantni
zapadnjaki imperijalizam. Bilo kako da se zavri vae suprotstavljanje zapadnom agresoru, vi
ste pobedili ve samom injenicom da ste pruili otpor, samom odlunou da se borite za
nezavisnost, za svoj put razvoja. I u toj vaoj borbi ja sam sa vama! elim vam da tako srano
izdrite do kraja! Bravo, Srbi!

Ko je hteo da zna znao je, kao to je znao i Peter Handke koji je, uz jutarnju buku vojnog
aerodroma kraj Pariza, zabeleio: Hvala NATO, hvala veliki mali pisci od Garsije Markesa do
Gintera Grasa, od Kenzabura Oe do potkomandanta Markosa zbog onog to nisu napisali. Hvala
Papi i Vatikanu zbog njegove bele blaene tiine. Veliki korak za oveanstvo!
Meutim, za one koji se na naoj planeti Zemlji jo nisu pretvorili u Marsovce i ostale Zelene
koljae, njihova domovina je, poevi od 24. marta 1999. godine, Srbija, Crna Gora i Republika
Srpska, Jugoslavija.
Mars napada, i za vreme marsovskih napada, Helsinki, Madrid, Alir, Darves Salam (kua
mira), Jerusalim, Jerihon, Bagdad, pa ak i London, Pariz, Berlin i Vaington bie deo
Jugoslavije!
Znao je to i Edvard Denis Goj, ugledni engleski prouavalac knjievnosti, prevodilac i tuma
Momila Nastasijevia. On je u Kembridu, s prolea 1999. godine, u tekstu Vreme i zakon
zapisao: Ljudi zanemaruju istoriju. Zakoni esto imaju rok trajanja. Da li je ba tako? Ljude
hapse za ubistva dvadeset i pet godina posle poinjenog dela. Starcima od osamdeset godina
sudi se zbog navodnih davno poinjenih ubistava i u sluaju kada bi, da su to odbili, oni sami
bili streljani. Kad Toni Bler ita Bibliju u crkvi, da li je spreman da postane muenik? Godine
1815. po Beogradu su visili Srbi, a obesili su ih Turci. Cigani su obavljali surovi posao
nabijanja Srba na kolac. U Engleskoj u 17. veku ljudi su veani i kasapljeni. Ovde vreme
trijumfuje nad zakonom. Ali, gde da postavimo granicu. Stotine hiljada Srba je ubijeno 1941. u
Bosni i Hercegovini! Dakle, da li se taj moratorijum protee sve do tada?
Na Kosovu su obani Albanci iveli kao nomadi jo u 14. veku. U Duanovom zakoniku (1354)
imali su jasno definisan pravni poloaj. Od 1944. godine Tito ih je podsticao da se naseljavaju
na Kosovo, u skladu sa planom da na koncu okupiraju Albaniju (Staljin se tada s tim slagao).
U sve veem broju, od kasnih ezdesetih godina, Srbi su terani sa Kosova ili su bili rtve terora.
Da li to etniko ienje potpada pod zakonski moratorijum? Ako vas provalnik opljaka, to
mora da se zaboravi. Ako, meutim, pucate na provalnika, vi ste optueni da ste kriminalac!
Sasvim zgodno za provalnika! Srbi su zli jer su najednom, iz vedra neba, optueni da
zagovaraju Veliku Srbiju, ali Albancima treba pomoi i dati im punu podrku jer im je
onemogueno da ostvare svoj san o Velikoj Albaniji, na raun Srba. Odavno ve Albanci
imaju veliki stepen autonomije u sferi obrazovanja i jezika, onakvu autonomiju kakvu niko nije
eleo da da Srbima u Krajini! Kosovo i Metohija su najsrpskiji od svih srpskih krajeva. Kad
govorimo o agresiji, ne sme se zaboraviti da je eksplozija stanovnitva isto toliko agresija
koliko i tenkovi!
OVK (ko ju je naoruao i opremio?) ima manje prava za ono za ta se bori nego to to ima IRA.
Da li su Klinton i Bler spremni da bombarduju irske protestante? Uz pomo amerikih
propagandnih tehnika, orue koje je SAD nasledio od Gebelsa, uz interkontinentalne balistike
projektile, nasleene od Varnera Brauna, bosanski Muslimani, albanski Muslimani, uz ideju
Kuran od Sarajeva do Hong Konga brzo su stvar okrenuli u svoju korist.
A sve se to odvijalo paralelno sa satanizacijom naroda koji je bio vrst saveznik Zapada (dok su
se Hrvati borili prvo za Austriju, a zatim za Hitlera). O kakvom se to siledijstvu radi? Kakva je

to Klintonova i Blerova pubertetska megalomanija kojoj smo upravo svedoci? To to je

Nemaka poela sa priznavanjem Slovenije, a zatim Hrvatske (priznavanje koje se kao lavina
prelilo u Bosnu i Hercegovinu) je shvatljivo. Nemake aspiracije samo su zatamljene, a ne
mrtve.
Pa gde onda da stavimo granicu? Ja sam ukrao njegovu zemlju, ali jako davno, pa nije vie
bitno. Pa zato, ako me on kazni i trai povrat vlastite imovine, on e da bude kanjen, a mene e
da tite i pravdaju. Zar nisam srean provalnik?
A najbolje su znali kao i uvek pesnici.Srpski i svetski. Oni su, skaui u edni bezdan
stihova (Nikolaj Zabolocki), vikali da ih uju Bog i vaseljena, i da probude sve to je spavalo u
elinoj pauini globalnih mrea, koje je nad nama pleo CNN i SKY. Njihove rei svedoile su
da nije sve propalo kad propalo sve je (Rajko Petrov Nogo), i da tvravu smisla ne mogu
razruiti nikakvi B52 i tomahavci. Reju protiv zveri, reili su pesnici, i odbili da se poklone
Zveri iz bezdana. Njihovo nepristajanje ulo je u ovu svojevrsnu, malu, ali beskrajnu antologiju
bola i nepristajanja.
Dunost prireivaa je da objasni kriterijume po kojima je neka pesma ula u antologiju.
Graanima Srbije koji su preiveli bombardovanje, titei se, izmeu ostalog, i slovesnom
svetlou, ti kriterijumi su ve poznati oni su drevni, antiki, kolokagatijski. Pesme u ovom
prilogu su jedinstvo dobra, lepote i istine. Ono to je Lepo (znalo se donedavno!) mora biti
Dobro i Istinito. Poto su rei srpskih i svetskih pesnika procvetale pod bombama, antologija je
nazvana Crni cvetnik.
Osveavajui pamenje italaca, podseamo ih i na to da su neki od stihova koje imaju u
rukama bili potpuno preutani: meu njima je, svakako, zbirka Srbija na Zapadu Milovana
Danojlia, objavljena 2005. godine, ali svojski marginalizovana, i to zbog politike
nekorektnosti.
Kome je Crni cvetnik posveen?
Onima na ijim suzama i krvi ele da izgrade Novi svetski poredak, potiskujui upozorenje
Dostojevskog da se na dejim suzama ne moe izgraditi niija srea, pa ni srea zlatne
milijarde globalizma.
Dakle Reju protiv Zveri posveujem: dvogodinjem Marku Simiu iz Novog Pazara, koji je,
skupa sa ocem Vladanom, poginuo od NATO bombe 31. maja 1999. godine, ispred stambene
zgrade u ulici Stefana Nemanje 74 u Novom Pazaru; jedanaestomesenoj Bojani Toovi iz sela
Merdare koja je, sa svojim ocem Boinom, od NATO bombe mueniki postradala 1999.
godine; trogodinjoj Milici Raki iz Batajnice, koja je poginula na noi, 17. aprila 1999. godine,
pogoena paretom elika od rasprsnute bombe; estogodinjem Branimiru Stanijanoviu koji
je svojom krvlju osvedoio svu la Zapada na mostu iznad Grdelike klisure 12. aprila 1999.
godine, skupa sa ocem Vidosavom i majkom Divnom; osmogodinjem Stefanu Pavloviu i
petogodinjoj mu sestrici, Dejani, koji su poginuli u snu, zajedno sa ocem Vladimirom, kada je,
26. maja 1999. godine, na njihovu kuu u Ralji kod Beograda, pao NATO projektil.

Njima, ije su due u ruci Bojoj, zavetujemo se da ih neemo zaboraviti. Ove im pesme
prinosimo umesto votanica na grobiima muenikim, obasjanim vinjom svetlou Nebeske
Srbije.
A onima koji hoe da nas, preko njihovih grobova, i uprkos injenicama, naterjau da se
poklonimo Zveri (maskiranoj u razne vrste evrounijaenja), poruujemo: drhtite od pravde
Boje i ljudske, koja vas nee mimoii!
Znam da to nije utiv zavretak predgovora za jednu antologiju lirike, ali glasovi mrtvih, to
nisu mrtvi glasovi (Ivan V. Lali).
Uoi 24. marta 2009. godine
Vladimir Dimitrijevi
///

Aleksandar Zinovjev- Polet nase mladosti

///
VRATIO SAM SE ZBOG SRBIJE by ALEKSANDAR ZINOVJEV (1999)
POLET NASE MLADOSTI Knjizevno-socioloski esej o staljinizmu by ALEKSANDAR ZINOVJEV
(1985)
GORBACEVIZAM by Aleksandar Zinovjev (1990)
POLETI NASE MLADOSTI knjizevnosocioloski eseji o staljinizmu by Aleksandar Zinovjev
(1985)
SLOM RUSKOG KOMUNIZMA by ALEKSANDAR ALEKSANDROVIC ZINOVJEV (2003)
MOJ CEHOV by Aleksandar Zinovjev (2000)
SVIJETLA BUDUCNOST by ALEKSANDAR ZINOVJEV (1986)
Velika prekretnica. Kritika zapadne hegemonije - Aleksandar Zinovjev
"Ni bratstvo ni sloboda ni jednakost" A. Zinovjev
Vladimira Dimitrijevia ivot je okrugla lopta,

///

Seanje
Slovo o Vladimiru: Srbin koji nas je zaduio
ovek teak 4.000 knjiga
Srbija ne prata svojim velikanima. Lako ih zaboravlja ili ih gura u zaborav, kao da su
neki greh poinili. Takva je sudbina snala i nedavno preminulog Vladimira
Dimitrijevia, najveeg izdavaa koga smo uopte imali, koji je jo za ivota osetio teror
bratskog bojkota i globalnog izoptenja
Pie: Milan Ratkovi

Godine 1934. u Skopju se rodio sin Dimitrija Dimitrijevia, Cincara koga su kumovi
krstili u pravoslavnoj veri lepim imenom - Vladimir.
Sa pet godina porodica se seli u Beograd. Dve godine kasnije poinje rat. Detinjstvo
provodi u podrumu, pod bombama.
Po prestanku padavina, mali Vladimir je voleo da po ulicama Dorola jurca za
krpenjaom.
Kada su grad zauzeli komunisti, njegov otac, sajdija, privatnik, postao je meta udbaa.
Dimitrije Dimitrijevi, vlasnik velike radnje na Terazijama, preko puta hotela Moskva, i
njegova svojina zapali su za oko pohlepnim ljudima sa petokrakom na elu i to je bio
dovoljan razlog da sajdija zaglavi na robiji, a da zgrada promeni vlasnika.
Vladimir je i pored toga bio primeran ak, dobar fudbaler i povrh svega je u to vreme
zavoleo srpski jezik i svetsku knjievnost. Verovatno zbog profesora koji je znao da prenese
svoju pasiju na mladog i lepukastog mladia. Kada je upisao prava, otac mu je govorio da
se jedina budunost za mladog oveka nalazi - s one strane dravne granice.
Vladimir je uhvaen u prvom pokuaju bekstva i nakon zatvora uspeo je da falsifikuje
paso nekog Belgijanca pod imenom or Booth i avionom napusti Beograd 1954. godine.
Vladimir je za kratko vreme specijalizovao nekoliko klasinih izbeglikih zanata: batovan,
noni uvar, pa fizikalac na graevini, da bi jednog dana naao posao po meri ljubitelja
knjige: postao je prodavac u velikoj knjiari Pajo!
Jo nekoliko godina je prolo pre nego to je Vladimir otvorio privatnu izdavaku kuu
pod udim imenom.
Usledila je epopeja od gotovo pola veka krstakog rata protiv masovne kretenizacije
narodnih masa i protiv zuluma obesnih trgovaca raznim ideologijama koje su osvojile svet.
Vladimirova ideja nije bila da pravi biznis i prodaje und literaturu, da objavljuje bilo ta to
je u modi. On je traio nove puteve...
Od slave do lina

Znao je da je knjiga vatreno oruje koje menja svet. Hteo je da Zapadu prevede Istok i da
mu ga priblii, da ih ujedini u jedno oveanstvo. U to doba, sem dva-tri velikana, koje u ali
nazivaju zajednikim imenom Tolstojevski, veina ruskih pisca je bila totalno nepoznata u
Zapadnoj Evropi! Da i ne pominjemo nae pisce.
Prva knjiga koja je izala sa potpisom Doba oveka bilo je remek delo Andreja Bjelog
Petersburg. Sledili su Blok, Pukin, Ljermontov...
Na veliko iznenaenje KGB-a i itavog sveta nastao je jedan fenomen koji je obesmrtio
mladog izdavaa. Ruski disidenti su tajnim kanalima slali svoje rukopise direktno u Lozanu!
Tada je bilo mnogo lake objavljivati knjigu u vajcarskoj nego u Sovjetskom Savezu.
Uspeh je doao 1976. godine kada je Aleksandar Zinovjev uspeo da poalje svoj mikrofilm
i tako su svetu predstavljene Razjapljene visine.
Knjiga je postala bestseler, a mala izdavaka kua je prerasla u najveu firmu ove vrste u
vajcarskoj. Uspeh je par godina kasnije definitivno potvrdila knjiga Vasilija Grosmana
ivot i sudbina.
Knjiga koju su elele najvee jevrejske kue dobio je mali izdava - Dimitri (vajcarski
nadimak Dimitrijeviu, prim.red.)
Sledei Dimitrijev cilj je postao susedna Francuska, tada neosvojiva pariska tvrava u
kojoj su izdavai nedodirljivi i bez ikakve samilosti ili razumevanja prema ambicijama i
kvalitetu strane konkurencije.
Zahvaljujui antikomunizmu i kvalitetu ruskih pisaca disidenata, Dimitri ipak uspeva da
za kratko vreme postane legenda i ljubimac kritike pa i samih snobovskih pariskih medija.
Bio je prvi ovek kome je bila posveena cela jedna popularna dvoasovna TV emisija. Tako
sam i sam saznao da jedan na ovek od pealbara postao slavno ime svetske knjievnosti.
Sam Dimitri sebe naziva vercerom slobodarskih ideja, skeledijom za prebacivanje
zabranjenih tekstova preko gvozdenih granica. Uporedo sa objavljivanjem ruskih disidenata,
u katalog ulaze i dela vajcarskih, francuskih, italijanskih, nemakih i, naravno, naih pisaca.
Dimitri je bio hvaljen, oboavan i svuda dobrodoao. Kanadske, belgijske, francuske i,
naravno, vajcarske televizije su redovno predstavljale njegova nova izdanja, a na sajmovima
knjiga bio je esto na poasnom mestu i predstavljao ujedinjene vajcarske izdavae.
Dimitri je postao jako poznat...
Imao sam sree da ga upoznam pre ravno etvrt veka i da svo to vreme budem uz njega
pa i da na izvestan nain saraujemo.
Naravno, zaduio me je tako to mi je objavio etiri knjige na francuskom jeziku, ali to
je samo trunka u odnosu na ono to mi je pruio kao ovek i pobratim.
Gotovo svesno je unitio ugled svoje kue kad je stao uz Srbe na poetku raspada
Jugoslavije. Savest mu drugaije nije dozvoljavala.
U to vreme se o Srbima svuda govorilo samo kao o najkrvolonijim Balkancima sa
krvolonog Balkana. Nije ni udo da je najpopularnija izdavaka kua vajcarske za tren oka
postala omiljena meta mondijalista i svih velikih medija zapadne Evrope. Dimitri je sve to
unapred znao i samo je lakonski primetio da on nije, kako se tvrdilo, prosrpski orijentisan,
nego da je on jednostavno i samo Srbin.
Knjige o Srbima i o ratu koji je nametnut poele su da osvajaju pariske izloge i da
pridobijaju veliki broj pristalica.
Patrik Beson, general Galua, ak Merlino, Alan Pokar, Vladimir Volkof, Eenio
Korti ili ak Veres, samo su neka od imena poznatih ljudi koji su videli da neto nije redu
sa oficijelnom tezom da su Srbi genocidan narod, koju je ameriki lobing tim Ruder-Fin

servirao svetu.
Medijsko linovanje doseglo je vrhunac kada je kua La Dom prevela i objavila na
francuskom Godine raspleta. Neto kasnije Vladimir Dimitrijevi je javno ispljuvan i ak
naputen od strane nekih svojih starih saradnika.
Dimitri je bio najskromniji bogata na svetu. Naravno, bio je bogata po znanju,
milijarder u objavljenim stranicama, ovek teak 4000 knjiga!
Njegovi prijatelji, sa kojima je provodio 24 sata dnevno, sve su same zvezde
knjievnosti, filozofi, legende: ekspir, Dostojevski, Tolstoj, Grosman, Vitkjevi, Zinovjev,
apski, Gripari, Volkof, Haldas, Cingria, Bjeli, Blok kao i Andri, Tima, osi, Stankovi,
Batakovi, epanovi, Danojli, Kresti, Kristi i jo dve hiljade drugih. Njegova
zaostavtina je ogromna, kako u literaturi tako i u ojstvu, jednoj naalost zaputenoj grani
umetnosti ljudskog bitisanja. Niko nije toliko doprineo irenju slovenske kulture po zapadu
kao Dimitri.
Susret sa Vladimirom
Vladimira Dimitrijevia sam prvi put sreo u martu 1986. godine na sajmu knjiga u
Parizu. Na drugi susret i poetak druenja dogodio se par godina kasnije, kada je u
Francuskoj zapoela medijska antisrpska groznica.
Postalo je jasno da ono legendarno francusko-srpsko prijateljstvo, osim na
Kalemegdanu, nigde i nikada nije realno postojalo i da je Francuska uvek samo koristila tue
ljubavi i naklonosti za svoj lini interes.
Uskoro je u Lozani osnovan Srpski institut, trn u oku zapadne alijanse. Sam i bez trunke
podrke ili pomoi.
Srean da ponovo ima pravo na svoju domovinu Dimitri je otvorio novu izdavaku kuu,
Na dom, u Beogradu i jednu istoimenu knjiaru u Knez Mihajlovoj ulici.
Onda su doli neki novi klinci i Vladimir je izbaen iz knjiare. Bila je to isuvie dobra
lokacija, kao nekada radnja njegovog oca na Terazijama. Izbaen iz organizacije sajma kada
i Ognjen Lakievi, u vreme kada su Uljarevii i ostali Crnogorci zavodili red u srpskom
kulturnom ivotu.
Na penziju nikada nije ni pomiljao, mada je na nju imao pravo jo poodavno.
Jednostavno, hteo je da, moda kao Molijer, umre na sceni i da svoju dunost obavi do
zadnjeg daha.
- Uostalom, smrt i ne postoji, postoje samo seobe - govorio je esto Vladimir
Dimitrijevi citirajui Crnjanskog, svoga idola i nekadanjeg prijatelja.
Ova zakljuna reenica iz romana Seobe, kao da je rezimirala ceo ivotni put mog
pobratima i naeg najpoznatijeg izdavaa, svima znanog kao Dimitri.
Da je i sam mogao birati svoj kraj na ovom svetu, on, rab Boji, Srbin patriota i ovek
od knjige, verovatno drugaiju smrt ne bi ni poeleo.
Jedno je sigurno, ako Raj postoji, sada e tamo imati ta da itaju, jer je pokojnik u
svojoj dui poneo na hiljade tekstova. I dok se Srbi opet sele iz istorije u zaborav i
mondijalizam, dok kukaju i mole da ih prime u Evropu, koja se pred naim oima pretvara u
krvavo klupko sebinosti i zla, jedan svetli lik Srbina koji je voleo knjige, ostaje da bdi nad
nama... Kao putokaz ta nam valja initi. Neka mu je vena slava.

Pola Francuske ga je gledalo i slualo dok je reavao probleme sa komunizmom i

ostalim diktaturama koje su se nadvile nad oveanstvom. Danas se svi slau da su u
velikom delu te njegove knjige doprinele kraju hladnog rata i padu gvozdene zavese.
///