Od Novinara Do Nadnicara. Prekarni Rad I Zivot

Od novinara do nadni~ara.
Prekarni rad i ìvot
Edicija SINDIK
Prekarizacija rada i ìvota
Za izdava~e:
Sre}ko Mihailovi} Centar za razvoj sindikalizma
Jadranka Jelin~i} Fondacija za otvoreno dru{tvo
Du{an Mitrovi} Dan Graf
Urednik
Sre}ko Mihailovi}
Recezenti
dr Snjeàna Milivojevi}
dr Vuka{in Pavlovi}
Lektura i korektura
Milica Radenkovi}
Dizajn i priprema za {tampu

Slobodan Srem~evi}
Tira`
500 primeraka
[tampa
Topalovi}, Valjevo
ISBN 978-86-83517-92-3
Fondacija za otvoreno dru{tvo
Centar za razvoj sindikalizma
Od novinara
do nadni~ara.
Prekarni rad i ìvot
Sre}ko Mihailovi} (ur.), Miroslav Ruìca, Tanja Jakobi,

Boris Ja{ovi}, Maja Jandri}, Gradimir Zaji}, Mirjana Vasovi},
Zoran Stojiljkovi}, Vojislav Mihailovi} i Du{an Torbica
Beograd 2015.
SADR@AJ
Uvodna bele{ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 7
PRVI DEO - PREKARIZACIJA JE GLOBALNI PROCES . . . . . . . str. 19
- Miroslav Ruìca
Prekarizacija i prekarijat u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 21
DRUGI DEO - NI NOVINARI NI NADNIÂRI. . . . . . . . . . . . . . . . str. 49
- Sre}ko Mihailovi}
Sve nesigurniji rad i ìvot medijskih radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 51
- Tanja Jakobi
Prekarnost, (auto)cenzura i (auto)destrukcija medija u Srbiji . . . . . . . str. 89
- Boris Ja{ovi}
Razvojni put (ne)slobodnog novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 109
TRE]I DEO - PREKARNOST KAO SUDBINA. . . . . . . . . . . . . . . str. 135
- Sre}ko Mihailovi}
Prekarni rad i prekarni ìvot radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 137
- Maja Jandri}
Fleksibilnost, fleksigurnost i prekarnost na trì{tu rada . . . . . . . . . . . . . str. 199
- Gradimir Zaji}
Prekarnost, siroma{tvo i socijalna isklju~enost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 217
- Mirjana Vasovi}
Psihosocijalne posledice prekarnog rada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 241
- Zoran Stojiljkovi}
Prekarijat u (minskom)polju politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 259
- Vojislav Mihailovi}
Kulturni i socijalni kapital prekarnih radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 289
- Du{an Torbica
Specifi~ne karakteristike fizi~kih radnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 309
OD NOVINARA DO NADNIÂRA. PREKARNI RAD I @IVOT
Kao radi{ a platu ne prima{.

Godinama ide{ na posao u firmu koja ne radi.
Svako jutro prolazi{ fabri~ku kapiju, odsedi{ svojih osam sati
i umoran vra}a{ se sa posla.
Sumnja{ da ima{ zdravstveno i socijalno,
ali ne proverava{ kako ne bi saznao da ih odavno nema{.
Uzda{ se u to {to te zdravlje jo{ sluì.
A portir na kapiji kaè da ga ~udi {to radnici ne kasne na posao!
Strah od gubitka posla je gori od samog gubitka posla. Strah od gubitka posla je kao da svake sekunde gubite posao i onda ponovo, i ponovo, i
ponovo. Uvek je tako sa nesigurnim zaposlenjem. Od danas do sutra. I opet.
Vremenska petlja.
Sa gubitkom posla i smanjenim ili nikakvim {ansama za novi posao, vi
polako po~injete da gubite sve. Nije u pitanju samo plata, novac, ni ona
bezbri`nost kada ne morate da vodite ra~una o svakom dinaru. Nije ni samo to {to morate pre}i na jeftinije cigarete, {to morate prorediti izlaske, a
potom i prestati da izlazite, {to morate da prepravljate garderobu koju bi u
nekim ranijim vremenima bacali, niti to {to vam je porodi~ni jelovnik siroma{niji... Dobro, jeste to, ali pre toga je ne{to drugo.
Prvo se menjaju odnosi u porodici, sa najbliìma. Kao da te vi{e ne gledaju istim o~ima, kao da ti njih druk~ije vidi{. To vi{e nije kao kad si imao siguran posao, sigurnu platu, izvesnu budu}nost... Postepeno gubi{ mesto koje si imao u porodici, porodica se menja sa promenom strukture i visine prihoda. Porodica se okre}e ka onome koji donosi pare, ako takvih ima. U porodici koja preìvljava menja se struktura odnosa i struktura autoriteta. Ti si
izgubio svoje mesto, a novo je onakvo kako ga uku}ani odrede. Ti vi{e nisi
isti, porodica ti vi{e nije ista.
Potom te druk~ijim vide ljudi iz tvoje najbliè okoline. Vide da ti nisi
vi{e ti, da se ne{to va`no promenilo. Prime}uju oni da si pao, da jo{ pada{ i
po~inju da se prema tebi druk~ije odnose. Vide oni gubitnika, neki sa razumevanjem jer su i sami pro{li kroz to ili ba{ sada prolaze, a ima i onih koji
prestaju da te prime}uju. Istina je da si se ti promenio i jo{ se menja{, ali i ti
njih druk~ije vidi{, ne samo zbog druk~ijeg svetla, ve} vidi{ druk~ije ljude.
Javljaju se nove distance i retke bliskosti. Sa tvojim menama promenila se i
7
UVODNA BELE[KA
- Uvodna bele{ka -
menja se i tvoja okolina, tvoji prijatelji, tvoja druènja... Sve je manje prijatelja, druènja, sve je manje ljudske okoline!
Imao si svoje mesto u dru{tvu. Gore, u sredini ili malo ispod. Znao si
svoje mesto u dru{tvenoj hijerarhiji. Mo`da si ga malo precenjivao, ali tako
si (se) ose}ao. Znao si da tebi i tvojoj porodici to mesto pripada po onome
{to radite, po va{im primanjima i drugim imanjima, po ugledu, po tome koliko vas drugi cene i kako vas drugi vide. A onda tvoje nesigurno radno mesto i njemu pripadaju}e nesigurnosti i sve neizvesnije zaposlenje, po~inju da
rovare tvoj dru{tveni poloàj. Nesigurno radno mesto i neizvesno novo zaposlenje ~ine da se ne ose}a{ sigurnim na pre~agi lestvice dru{tvene hijerarhije na kojoj si do sada stajao, i silazi{ na pre~agu niè, a onda jednu po jednu, i vidi{ da si sve dalje od mesta na kojem si bio. Propadanje je po~elo i nema sigurnosne mreè koja bi te zadràla ili barem usporila pad. Kad dru{tveno isklju~ivanje jednom po~ne, onda se njene dimenzije kumuliraju, dobijaju na sinergiji, ubrzavaju padanje.
Kad se sve skupi, ti vidi{ da ti vi{e nisi ti. Sa promenom rada tog temelja na kojem si gradio svoj identitet, promenilo se sve. Toliko si se promenio
da si sada neko drugi. Da si toliko toga izgubio da i sam ose}a{ kako postaje{ gubitnik. I bi}e{ sve {to drugi ho}e!
Ba{ takav si im potreban!
*
Srbiju je danas, uostalom kao i zemlje sli~nog stepena razvoja, zahvatio proces gotovo sveop{te prekarizacije. Izrazito veliki broj radnika je izloèn nesigurnom ìvotu pre svega zbog nedostupnog ili nesigurnog rada i
shodno tome nesigurnog zadovoljavanja osnovnih ìvotnih potreba (zbog
odsustva prihoda ili malih prihoda prekarni radnici po~inju potpuno da zavise od drugih). Podaci ubedljivo svedo~e: broj nezaposlenih radnika, broj
radnika u sivoj ekonomiji, broj radnika i penzionera ~ija primanja ne podmiruju osnovne potrebe... Ne moèmo se ute{iti time {to je to globalni fenomen i {to poga|a globalno dru{tvo. Prekarizacija ne poga|a samo radnike bez zanimanja ve} i one sa najvi{om stru~nom spremom, ne samo fizikalce, ve} i novinare i brojne frilensere. U pitanju je, dakle, prekarizacija
koja se sve vi{e shvata kao trijada nesigurnog rada, male ili nikakve radno-pravne za{tite i nikakve ili niske najamnine (plate ili drugih primanja).
Problem prekarizacije radnika je utoliko ozbiljniji {to se ne percipira otpor,
niti od pojedinaca niti od radni~kih organizacija, sindikata... Naj~e{}e je na
delu prepu{tanje talasima prekarizacije i re|i poku{aji individualnog prilago|avanja i snalaènja.
8
UVODNA BELE[KA
Danas je banalna tvrdnja da veoma veliki broj nezaposlenih pove}ava

i u~vr{}uje dominaciju kapitalista nad radnicima. Vi{ak radnika u odnosu na
broj raspoloìvih mesta omogu}ava poslodavcu da bira koga }e zaposliti i da
otpu{ta radnika koji mu nije po volji ili ne odgovara potrebama firme. Na
strani kapitaliste pove}ava se mogu}nost selekcije radnika, a na strani (nezaposlenih) radnika javljaju se samo nu`ni izbori (koji su uvek jednaki prinudi) bilo kojeg posla po bilo kojoj ceni. Na strani kapitaliste javlja se mogu}nost otklanjanja, odnosno pacifikacije jednog dela trì{ne neizvesnosti/rizika putem selekcije najboljih radnika po najmanjoj ceni (u svakom slu~aju po ceni koja jeste trì{na, ali je ispod standarda za rad odre|enog kvaliteta). Na strani nezaposlenih radnika javlja se velika konkurencija na trì{tu rada (socijalni darvinizam), kao i velika konkurencija me|u zaposlenim radnicima zbog nastojanja da zadrè radna mesta. Rezultat je dampin{ka cena rada, prihvatanje smanjene ili minimalne nadnice.
Deficit rada i suficit radnika dovodi do smanjenja nadnica (plata), pod
uslovom da se ima bilo kakav posao. Nezaposlenost i smanjenje nadnica ~ine ìvot radnika neizvesnim i nesigurnim, uzimaju}i u obzir da izuzetno mali broj ljudi moè da ìvi a da ne radi, odnosno da ìvi bez prihoda od sopstvenog rada.
Deficit rada i suficit radnika omogu}ava poslodavcima da fleksibilizuju
rad i sve oko rada, ponekad i do krajnjih granica. Nesigurnost/neizvesnost rada i primanja pra}ena je nizom drugih fleksibilizacija. Fleksibilizuje se radno
vreme, ono postaje rastegljivo; moè da bude manje od osmo~asovnog, a moè da bude i ve}e (prekovremeni rad) tro{kove toga snosi radnik (prekovremeni rad se ne pla}a ili se malo pla}a). Sastavni deo ove fleksibilizacije je i fenomen biti na raspolaganju, odnosno da radnik u svakom trenutku treba da
bude spreman da po~ne sa radom danju, no}u, odmah nakon povratka sa rada. Fleksibilizuje se radni odnos: uvode se nove forme radnog odnosa (tzv.
atipi~ni radni odnos), a neki postoje}i i periferni sve ~e{}e se koriste: radni odnos na odre|eno vreme, povremeni i privremeni poslovi (occasional contigent
work), sezonski poslovi, rad u sivoj ekonomiji, rad od ku}e (work at home),
rad sa skra}enim radnim vremenom (part-time work), rad na osnovu ugovora o osposobljavanju, volonterski rad, rad preko agencije za zapo{ljavanje, samozapo{ljavanje (selfemployment), rad tokom vikenda (weekend work), rad
na poziv...(Treba re}i da postoje barem tri tipa ove vrste fleksibilnosti: fleksibilnost uslovljena tehnologijom, fleksibilnost u interesu radnika i fleksibilnost
u interesu poslodavca.) Treba jo{ pomenuti fleksibilnost plata, fleksibilnost
organizacije rada... U razumevanju fleksibilizacije bitno je razlikovati jednostranu fleksibilizaciju (koju odre|uje i name}e poslodavac) i dogovorenu fleksibilizaciju (dogovor radnika/sindikata i poslodavaca). U slu~aju jednostrane
fleksibilizacije i jednostranog pla}anja tro{kova fleksibilizacije moèmo govoriti o fleksplotaciji. Jednostavno re~eno, teret fleksibilizacije ne da nije podjednako raspodeljen, ve} je isklju~ivo na le|ima radnika.
Onesiguravanje rada i nadoknade za rad pra}eno je oduzimanjem pravne za{tite radnika (otkazni rokovi, otpremnine, procedure otpu{tanja) i
manjkom radnih i socijalnih prava.
Kapitalisti i neoliberalni teoreti~ari razvijaju mitologemu o supstituciji sigurnog radnog mesta sigurno{}u zaposlenje lako otpu{tanje, lako zapo{ljavanje. Obi~no se u toj pri~i pominju argumenti vezani za radnu praksu (fleksigurnost - flexicurity) zemalja kao {to su Danska, Norve{ka, Holandija, [vedska... u kojima zaista radnici mogu biti lako otpu{teni i zaista
mogu lako i brzo na}i zaposlenje, a u me|uvremenu od dràve dobijaju sredstva za pristojno preìvljavanje. Srbija i sli~ne zemlje daleko su od pomenutih mogu}nosti karakteristi~nih za skandinavske zemlje.
Obi~no se jo{ navode racionalnost i eti~nost kapitalista, odnosno poslodavaca i njihovo dobro pona{anje kao poluge koje otklanjaju lo{e posledice prekarizacije radnika. To su pri~e u stilu: Za{to bi racionalni poslodavac (ili dobar poslodavac) otpu{tao dobrog radnika? Moèmo se pitati {ta
za pravni sistem jedne zemlje zna~i oslanjanje na takve pretpostavke o eti~kim i profesionalnim kvalitetima jedne dru{tvene klase. Da je tako, za{to bi
onda, na primer, deregelacija rada na odre|eno vreme, istovremeno primenjena u [paniji i Nema~koj, dala sasvim razli~ite rezultate?
Prekarni rad, nesigurni rad sa nesigurnim ugovorima, sa nesigurnim radnim vremenom, sa nesigurnom najamninom sve je ~e{}i, a naro~ito u zemljama zahva}enim razornom ekonomskom krizom. Me|u
novouposlenim u nas dominira zaposlenje na odre|eno vreme i drugi oblici atipi~nog zapo{ljavanja, procenjuje se da 350.000 do 700.000 radnika radi
u sivoj ekonomiji, moè se govoriti o milion nezaposlenih radno sposobnih
gra|ana Srbije. Svi oni ili nemaju platu ili su im primanja neizvesna i nesigurna. Pod znakom pitanja su zdravstveno i socijalno osiguranje (ili ih uop{te
nema). O ìvotu prekarnih radnika svakako se mora govoriti kao o ne~em {to je tako|e neizvesno i nesigurno, destrukturirano i fluidno. Sa destrukcijom rada ìvot postaje upitan i nepredvidljiv. Budu}nost je neizvesna a svako planiranje sutra{njice, a i onog prekosutra, postaje nerealno. Brojne su psiholo{ke posledice po pojedinca izloènog prekarizaciji, od stresa do psihi~ki ozbiljnih posledica. Na delu je razaranje profesionalnog, moralnog i ukupnog li~nog identiteta, {to ima posledice kako po pojedinca tako i po dru{tvo u celini. Obiteljski ìvot, vlastiti dom,
prijatelji, sve nestaje prema rapidno izmjenjuju}im du`nostima koja se ne
mogu odbiti, poniènjima, {ikaniranjima i pritiscima nadre|enih te pani~10
Tradicionalna (industrijska) radni~ka klasa danas ~ini manje od 20 posto zaposlenih u Evropi. Vidljivo je opalo i ~lanstvo u sindikatima ~iju ve}inu
~ine zaposleni u javnom sektoru. Promena regulacije koja sindikalno delovanje sve vi{e ograni~ava na kompanijski nivo, kao i fleksibilizacija radnih odnosa, vode sindikate u dalju marginalizaciju. Dolazi do promene socijalne strukture i klasi~na radni~ka klasa se osipa i marginalizuje, i namesto nje pojavljuju
se srednja klasa i nova socijalna grupacija nazvana prekarijat, koja nastaje u promenama u procesima rada i zapo{ljavanja koje se intenziviraju nakon 1970-ih.
Prekarijat postaje globalni fenomen, a ti~e se miliona ljudi u svetu koji rade na
povremenim, privremenim i lo{e pla}enim poslovima i sa neizvesnim ugovorima. Simbol ovih procesa postaju tzv. Mek poslovi (McJobs), niske nadnice,
11
UVODNA BELE[KA
nom strahu od otkaza pred mirovinu ili odbijanja produènja ugovora koje
neminovno stiè, kako pi{e u jednom prikazu knjige Renata Kur~ija (Renato Curci) Radnici za jednokratnu upotrebu: individualizacija, privremenost i nesigurnost u totalitarnom poduze}u.
Brojne su i posledice prekarizacije na dru{tvenom planu, jer prekarizacija nije fenomen vezan samo za one koji nemaju kvalifikacije, koji su polupismeni i koji ne poseduju nikakve radne ve{tine; prekarizacija vertikalno preseca celokupnu dru{tvenu strukturu i fakti~ki retko ko joj izmi~e
osim elite bogata{a, stru~njaka, specijalista, i svih onih koji imaju retka zanimanja na trì{tu rada. Da dodam da prekarizacija ugroàva javni interes na
najrazli~itije na~ine u zavisnosti od funkcionalne povezanosti odre|ene profesije i javnog interesa (isti~e se ponekad primer medija i poraznog uticaja
prekarizacije na dru{tvenu funkciju medija).
Procesi prekarizacije zaustavljaju ili usporavaju usla`nu socijalnu pokretljivost i ja~aju silaznu pokretljivost. Prekarizacija pretvara i sve }e vi{e
pretvarati Srbiju u zatvoreno dru{tvo.
U krajnjoj liniji moèmo pretpostaviti da }e dolaziti do odre|enih
antropolo{kih posledica. Kontinuitet nesigurnosti i ìvljenja u stalnoj neizvesnosti, oteàne mogu}nosti za uspostavljanje identiteta (moralnog,
profesionalnog, op{teg), slabljenje pa i gubljenje jedne vremensko-socijalne dimenzije kao {to je to budu}nost, redukuje ìvljenje na iznu|enu sada{njost (preìvljavanje), smanjene mogu}nosti za formiranje primarnih
grupa (zasnivanje porodice, deca)... Sve to dovodi u pitanje samu prirodu
~oveka kao bi}a ljudske zajednice. ôvek kao bi}e zajednice ima sna`nu
potrebu za socijalnom sigurno{}u (uostalom zato i jeste u zajednici), a
ugroàvanje te sigurnosti dovodi u pitanje opstanak i same zajednice!
nezahtevni i priu~eni poslovi, prekovremeni ali nepla}eni rad, kratkoro~ni ugovori i stalna pretnja gubitkom posla. Izostaje i socijalna mobilnost ili se preta~e u trku ka dnu dru{tvene lestvice. Prekarijat je amorfan i fluidan, bez profesionalne perspektive i u~e{}a u procesu pregovaranja, kao i bilo kakve politi~ke reprezentacije. Tako dolazimo i do planetarnog trenda drasti~nih nejednakosti u prihodima i imovini, koji dovodi i do velike asimetrije u grupnim kapacitetima, mo}i i uticaju, u kontroli institucija i u vaninstitucionalnom delovanju. Time statisti~ki jedva vidljiva manjina obezbe|uje ne samo vlastito odrànje i samoreprodukciju, ve} defini{e uslove, status i prospekte ve}ini. To posebno vaì za prekarijat, koji ìvi u nesigurnosti, neizvesnosti i nemogu}nosti
usmeravanja vlastitog ìvota. To su okolnosti koje su dovele do toga da prekarijat polako postaje dominantna istraìva~ka tema, ali i predmet poja~anog
interesa sindikata i raznovrsnih socijalnih pokreta.
I u Srbiji se proces prekarizacije i pojava prekarijata odvijaju na sli~an
na~in, ali je dru{tveni i ekonomski kontekst sasvim druga~iji. Nakon 1989.
i posebno sa krizom od 2008. godine u{li smo u dramati~ne promene sveta
koji smo poznavali, a svaka drasti~na promena institucionalnih aran`mana i
ekonomije, kao i neizvesnost oko neposredne budu}nosti, kod ljudi unosi
nemir, zebnju i strah. Promene su uzdrmale okvire orijentacije gra|ana, njihove sisteme vrednosti i stvorile potrebu prilago|avanja i situiranja u novom
socio-ekonomskom okruènju. Jedna od najve}ih promena dogodila se u
domenu rada. Stalno zaposlenje postalo je ekskluzivno dobro, a ostvarivanje garantovanih socijalnih prava te{ko ostvarivo. To je razlog zbog koje su
neke defanzivne strategije kao {to su nacionalizam, populizam, retradicionalizam postale tako mo}ne. To je naj~e{}e jedan organski odgovor zapla{enih i dezorijentisanih ljudi suo~enih sa grubom stvarno{}u (1991-2015).
Neki u zahtevima gra|ana za solidarno{}u, novim dru{tvenim ugovorom ili
za preraspodelom tereta krize vide eho socijalizma, a drugi okrivljuju globalizaciju i dominaciju stranog kapitala. Od dràve se o~ekuje magi~na formula, a ona se zbog velikog budètskog deficita i javnih dugova, ali pre svega zbog svoje arhai~nosti i endemske neefikasnosti, prakti~no povla~i iz
mnogih domena u kojima je gra|anima pruàla usluge. Na sve to dolazi globalna kriza koja je ne samo unela dodatnu nestabilnost i strah, ve} je dovela u pitanje legitimnost i uspe{nost projekta obnove kapitalizma i otvorila
pitanje potrage za nekim novim sistemom odnosa u ekonomiji i dru{tvu.
*
Akademske i istraìva~ke zajednice u Srbiji ignori{u prekarizaciju

i prekarijat, pa zato nema istraìvanja, niti pouzdanih statisti~kih poka12
13
UVODNA BELE[KA
zatelja (ili je tu, mo`da, re~ o ignoranciji njihovih finansijera). Jedino se

unutar sindikata, civilnog dru{tva i u masovnim medijima koriste ovi
koncepti, ali ~esto nekriti~ki i senzacionalisti~ki. Da bi ih adekvatno razumeli, koncepti i evidencija o njima se moraju posmatrati u {irem dru{tvenom kontekstu. Kod nas se to odnosi, pre svega, na vidljive deindustrijalizacije, brze i problemati~ne privatizacije, drasti~ni pad zapo{ljavanja i visoke stope nezaposlenosti, pa se procenjuje da je u sivoj zoni angaòvano oko 700.000 radnika. Neke ankete tvrde da je ~ak 78% anketiranih radilo u sivoj ili crnoj ekonomiji u poslednjih nekoliko godina.
Formalno, ve}ina njih i nije prekarijat, ali su njegov veliki rezervoar o kome malo znamo. Ovo uklju~uje i rad na odre|eno vreme, povremene poslove i agencijski rad, ve}inski bez ikakvih formalnih ugovora. Procene
su i da 250.000 u ukupnom kontingentu formalno zaposlenih radi skra}eno radno vreme ili povremeno. U svakodnevni jezik ulazi novogovor
kao {to je leasining agencies, koji se odnosi na oko 70.000 radnika koji
rade za posredni~ke agencije. Mediji upozoravaju da i javna preduze}a,
kao {to su NIS, elektrodistribucija ili komunalna preduze}a, upo{ljavaju i do 40% radnika na ovaj na~in.
Ipak, malo se zna o stvarnim procesima i formama prekarizacije, kao
i o okolnostima u kojima ìve prekarni radnici. Siroma{tvo, uskra}ivanje
ili nemogu}nost dobijanje beneficija ili usluga zdravstva, obrazovanja i socijalne za{tite ostaju neka vrsta tamne strane meseca ne samo u javnosti,
ve} i za ve}inski deo na{e istraìva~ke zajednice i na{e kulturne i profesionalne elite. Tu se nalaze motivi Centra za razvoj sindikalizma i na{eg tima da iniciramo, organizujemo i prezentujemo javnosti ovo pionirsko istraìvanje. U tom poslu smo nai{li na puno razumevanje i podr{ku Fondacije za otvoreno dru{tvo. U osmi{ljavanju projekta ostvarili smo saradnju koja se moè nazvati susretno projektovanje. Naime, razgovore o
projektu po~eli smo tako {to su Jadranka Jelin~i}, Radmila Maslovari} i
Dragan Kremer problematizovali pitanje javnog informisanja gra|ana, dok
je istraìva~ka ekipa Centra za razvoj sindikalizma nudila proces prekarizacije rada i ìvota kao istraìva~ki okvir u kome se mogu obja{njavati velike manjkavosti javnog informisanja. Tako smo do{li do dogovora da se
u fokusu istraìvanja na|e pitanje: kako prekarizacija novinara, odnosno
medijskih profesionalaca uti~e na javno informisanje gra|ana, bilo da
je re~ o neposrednom uticaju prekarizacije, bilo da se radi o upotrebi
mehanizama prekarizacije kako bi se obezbedila puna kontrola medija
od strane privredne i politi~ke elite (videti o ovome mi{ljenje Zlatoja
Martinova, glavnog i odgovornog urednika Republike koje dajemo u narednom okviru).
Prekarizacija kao proces najpogubija je upravo u medijskoj sferi jer neposredno uti~e na slobodu izraàvanja misli, onemogu}uje javnu kritiku vlasti i kriti~ku analizu
dru{tva, bez ~ega nema dru{tvenog napretka. Kako?
1. Zapo{ljavaju se novinari sa nedovoljnim kvalifikacijama na u{trb {kolovanih i kvalitetnih novinara. Takvi novinari bez profesionalnog a neretko i li~nog integriteta zavise od onih koji ih zapo{ljavaju i izraàvaju im punu lojalnost/.../ Slabo su pla}eni i moraju biti Takvi novinari su zapravo medijski prekarijat, bili oni toga svesni ili ne /.../
2. Botovi. Javna je tajna da u medijima pre svih elektronskim i na intenet portalima
radi i odre|eni broj tzv. botova koji za ra~un urednika, direktora, vlasnika medija i u krajnjoj liniji i politi~ara (koji kontroli{u medij) pi{u naru~ene tekstove, komentare, vr{e ankete na ulici i sl. i selektivno plasiraju one informacije koje pogoduju naru~iocima /.../ Botovi su obi~no nezaposleni mla|i ljudi koji prihvataju i
tu vrstu ne~asnih medijskih poslova kako bi preìveli /.../
3. âk i tamo gde istinski profesionalci i dobri znalci, u ve}im novinskim ku}ama
koji uprkos niskim zaradama i sve teìm uslovima rada èle da o~uvaju ~ast novinarske profesije, to im neretko biva onemogu}eno svojevrsnim mobingom od
strane vlasnika, direktora ili glavnog urednika, pa i urednika pojedinih rubrika /.../
4. Autocenzura je takodje oblik mobinga jer se na novinara koji savesno obavlja svoj
posao u pogledu izve{tavanja, vr{i pritisak da ne pi{e o nezgodnim temama (uglavnom politi~kim ili pak o korupciji u vrhovima aktuelne vlasti). U èlji da sa~uva radno mesto novinar svoju savest i profesionalnu ~ast neretko pretpostavlja kakvoj takvoj egzistenciji /.../
5. Vlasni{tvo nad medijima tako|e ima znatnog uticaja na stvaranje novinarskog prekarijata. Primer od pre nekoliko godina sa listom Pan~evac je vi{e nego paradigmati~an.
Biznismen iz mlekarske industrije, tipi~an skorojevi}, predstavnik onoga {to se naziva noveaux riche odlu~io je iz puke sujete da kupi najstariji list na Balkanu /.../
U zaklju~ku bih istakao sopstveni utisak iz razgovora sa kolegama raznih redakcija tokom ovih godina, da je izuzetno veliki broj novinara danas u Srbiji reprezent tipi~nog prekarijata. Slabo pla}eni, nesigurnih pozicija, iskazuju odredjenu poslu{nost kako bi sa~uvali svoja radna mesta.
(Zlatoje Martinov, dubinski intervju)
U realizaciji istraìvanja suo~ili smo se sa ozbiljnim isku{enjima i problemima, ali duboko verujemo da }emo inspirisati druge istraìva~e da prodube i upotpune na{a znanja o ovoj va`noj pojavi. Utoliko nalaze na{eg istraìvanja smatramo predlo{kom za pokretanje debate.
*
U fokusu na{e pa`nje su one forme i sadràje medija koji su usmereni ka

uticaju i kreiranju javnog mnenja, javnosti, gra|anstva. Shodno tome bavili smo
se medijskim radnicima uklju~enim u pomenute tipove i sadràje, kao i one subjekte koji odre|uju ili uti~u na takve medije, odnosno njihove sadràje. I najkonkretnije, u fokusu istraìvanja su ~etiri teme: (1) samorazumevanje profesionalnog integriteta, (2) kriti~ki odnos prema medijskom okruènju, (3) dru14
Istraìvanje je obavljeno na uzorku od ukupno 1.729 ispitanika (to je broj

ispitanika koji su u{li u zavr{nu statisti~ku obradu, broj intervjuisanih je bio
ve}i), odnosno 1.153 zaposlena radnika i 576 nezaposlenih radnika U uzorku
je bilo 1.110 medijskih radnika (najve}im delom novinari) i 619 fizi~kih radnika (radnici bez {kole ve}e od osnovne i bez kvalifikacija ili oni koji rade na radnim mestima koja ne podrazumevaju ve}i nivo znanja). Re~ je o uzorku prigodnog tipa, jer nije bilo mogu}nosti za formiranje uzorka verovatno}e (jed15
UVODNA BELE[KA
{tveni poloàj medijskih radnika, odnosno proces prekarizacije, i (4) me|usobne relacije profesionalnog integriteta, kriti~nog odnosa prema medijskom okruènju i procesa prekarizacije u kontekstu percipiranog stanja u medijima.
Usmerili smo se na ispitivanje problema prekarizacije i prekarizovanosti na
poduzorku fizi~kih radnika i poduzorku medijskih radnika zbog nekoliko razloga (ovde }emo pomenuti dva glavna). Pre svega, re~ je o dve po obrazovanju
najopre~nije grupe radnika pogo|enih prekarizacijom. Na jednoj strani su tipski
predstavnici najniè kategorije rada (fizi~ki rad), a na drugoj strani predstavnici
grupe najobrazovanijih radnika (kreativni rad). Na jednoj strani je predindustrijski rad, a na drugoj rad u tzv. kreativnoj industriji. Pretpostavljamo da }e istraìvanje pokazati da prekarizacija ne bira svoje `rtve na osnovu obrazovanja, i da }e
njome biti pogo|eni i najmanje obrazovani ali i oni najobrazovaniji. (Iz ovoga ne
sledi da tvrdimo kako na prekarizovanost ne uti~u tzv. radne kompetencije koje
i te kako uti~u na zapo{ljivost.) Drugi razlog koji ovde pominjemo vezan je za
osporavanje koncepta prekarizacije od strane pojedinih teoreti~ara. U stvari, oni
navode jedan sporedni fenomen kako bi osporili pojavu prekarizacije: kaù kako
je izvesna prekarizacija uvek postojala kod radnika bez zanimanja (kod fizikalaca) i da je normalno da kretanja na trì{tu rada najvi{e poga|aju one koji imaju
najmanje radnih ve{tina. Pre svega, to {to je ne{to oduvek postojalo ne zna~i da
ne postoji danas (niti to prigovora~i negiraju); novinu predstavlja ~injenica da
danas prekarizacija ide vertikalno kroz gotovo celu dru{tvenu hijerarhiju (ili barem njen niì i njen srednji deo). Komparacijom fizikalaca i novinara o~ekujemo
da }emo pokazati upravo tu (gotovo) sveop{tost prekarizacije.
U sadrìnskom i metodskom smislu u fokusu na{eg istraìvanja su
medijski radnici, konkretnije novinari. O~ekujemo da }e novinari predstavljati sve zaposlene u tzv. kreativnoj industriji, a tako|e pretpostavljamo da
}e se pokazati da ni najvi{e radne kompetencije ne spa{avaju od prekarnosti, jer jednostavno re~eno pred naletima neograni~ene è|i za profitom kod
poslodavaca (kapitalista) i neobuzdane politi~ke volje (kod partokratije)
ni{ta nije ni sveto ni nedodirljivo.
nostavno re~eno, za tako ne{to ne postoje potrebni podaci1). Stoga podatke iz

istraìvanja valja uzeti kao indicije, a ne kao pouzdane nalaze koji se mogu ekspandirati na ukupnu populaciju medijskih, odnosno fizi~kih radnika. Nalazi
unutar strukture analiziranih fenomena mogu se smatrati pouzdanim.
Centar za razvoj sindikalizma, uz punu finansijsku podr{ku Fondacije za
otvoreno dru{tvo, po~eo je istraìvanje Prekarizacija rada i radnika. Radnici
bez zanimanja i medijski radnici tipolo{ka analiza krajem 2014. godine. Terenska faza istraìvanja obavljena je tokom prole}a 2015. godine. Radna verzija
istraìva~kog izve{taja zavr{ena je krajem avgusta 2015. godine, u prvim danima
septembra zavr{en je rezime istraìvanja. Podaci su prikupljani putem upitnika sa
uglavnom zatvorenim pitanjima, u neposrednom intervjuu (face to face). Dubinski intervjui su obavljani ili putem neposrednog kontakta ili putem interneta.
Istraìvanje je realizovao istraìva~ki tim kojeg su ~inili Sre}ko Mihailovi}, sociolog, (rukovodilac tima), dr Miroslav Ruìca, sociolog, dr Mirjana Vasovi}, socijalni psiholog, dr Zoran Stojiljkovi}, politikolog, dr Maja Jandri}, ekonomista, Gradimir Zaji}, sociolog, Boris Ja{ovi}, sociolog, Tanja Jakobi, novinar, Du{an Torbica, sociolog, i Vojislav Mihailovi}, politikolog. Terenski deo istraìvanja obavile su anketarske mreè CeSID-a i CRS-a.
Tokom priprema za istraìvanje, kao i kada smo dobili prve rezultate, postali smo svesni da su na{i mediji (medijska industrija, kaù neki) suo~eni sa prete}im
promenama. Prvo, tehnolo{ke promene, a posebno internetska produkcija, izdanja i mediji, dramati~no su ugrozili ekonomiju i odrìvost tradicionalnih medija.
Drugo, brza i problemati~na privatizacija medija unela je (prividnu ili stvarnu) neizvesnost oko vlasni~ke strukture i kanala uticaja. Tre}e, broj i kapacitet ogla{iva~a
od kojih ìve mediji se pokazao ograni~en a kriza ga i dalje uru{ava, ali je i veoma
selektivan kod izbora medija i o~ito pod sna`nim uticajima spolja. Sve je to kontekst za vidljivu prekarizaciju novinara i stvaranje medijskog prekarijata. Ali kako
su nam prvi uvidi i prve indikacije ukazali da uticaj politi~kog faktora i javnih institucija na otvorenost medija u vezi sa izborom i tretmanom mnogih tema postaje
dominantan i da im menja usmerenost, kriti~nost i profesionalizam, odlu~ili smo
da analiti~ki prikaèmo {iri kontekst unutar koga deluju mediji, kao i da ukaèmo
na posledice spoljnih uticaja. Zato i pomalo neobi~na struktura ove studije. Nakon ove kratke uvodne bele{ke, po~injemo sa izno{enjem istraìva~kih nalaza koje ide drugom logikom od one koja karakteri{e terensko istraìvanje.
U prvom delu knjige, dr Miroslav Ruìca predstavlja evropski i svetski
kontekst istraìvanja prekarizacije. Autor daje duì uvid u proces prekarizaci1
Ta~an broj novinara u Srbiji je te{ko utvrditi, jer ne postoje pouzdana merenja. Jedan pokazatelj moè biti broj ~lanova u tri novinarska udruènja (NUNS, UNS, NDNV), koji se
kre}e oko 4.000. Ni taj broj nije potpuno ta~an, jer ima neaktivnih ~lanova, neki su ~lanovi
dva udruènja, a dosta ih nije u ~lanstvu nijednog. Nezvani~ni pribli`ni podaci kazuju da u
medijima u Srbiji radi izme|u 15.000 i 20.000 ljudi (Ljubica Markovi}, dubinski intervju).
16
Istraìvanje i analizu prikupljenih podataka orijentisali smo na prekarizaciju rada i ìvota radnika i na stanje u medijima onako kako ga vide medijski radnici. Pritom, kao istraìva~i svesni smo obima preduzetog posla.
17
UVODNA BELE[KA
je i stvaranja prekarijata u Evropi, ~ime dobijamo jedan konceptualno i analiti~ki produbljeni okvir za bolje razumevanje fenomena prekarizacije kod nas.
Drugi deo knjige odnosi se na medijsku scenu i medijske radnike u
kontekstu prekarizacije. Time se bave u svojim tekstovima Sre}ko Mihailovi}, Tanja Jakobi i Boris Ja{ovi}. Re~ je o poku{ajima da se odgovori na pitanja: {ta se danas de{ava sa medijima u Srbiji, ~iji su i za koga rade, ali i na pitanje ko ih zaista ure|uje? Fokus je na novinarima, njihovoj prekarizaciji i
njihovim kapacitetima da medije u~ine druk~ijim.
Tre}i najobimniji deo knjige sadrì sedam tekstova u kojima se prezentuju i komentari{u istraìvanja same prekarizacije medijskih i fizi~kih radnika.
Sre}ko Mihailovi} pi{e o konceptualnim i metodolo{kim pitanjima, ali
i osnovnim nalazima istraìvanja. Prezentuje se indeks prekarnosti za zaposlene i nezaposlene medijske i fizi~ke radnike zasnovan na sloènim i obimnim indikatorima prekarnosti.
Dr Maja Jandri} bavi se klju~nim pokazateljem prekarizacije fleksibilnim radom na prekarizovanom trì{tu rada. Ona defini{e osnovne pojmove i pokazatelje fleksibilizacije i ispituje njihove me|usobne veze.
Gradimir Zaji} ispituje dva bazi~na korelata prekarnosti: koncept siroma{tva i koncept socijalne isklju~enosti. U tom kontekstu autor analizira li~ne prihode, prihode u doma}instvu, finansijsku i materijalnu deprivaciju, subjektivno siroma{tvo i participacija na trì{tu rada.
Dr Mirjana Vasovi} pi{e o psihosocijalnim posledicama prekarnog rada i o socijalnopsiholo{kim korelatima prekarnosti: doìvljaj kontrole, moralni relativizam, socijalno poverenje i subjektivno blagostanje.
Dr Zoran Stojiljkovi} pi{e o prekarnim radnicima u lavirintu politike, i o
socijalnim, politi~kim i sindikalnim kapacitetima prekarnih radnika. Tu su i pitanja o ne/poverenju u institucije i protestnom potencijalu prekarnih radnika.
Vojislav Mihailovi} se bavi pitanjem kulturnog i socijalnog kapitala prekarnih radnika. Tu su i pitanja mreà povezanosti, generalizovanog i partikularizovanog poverenja, ali i pitanja obrazovanja, poznavanja interneta, znanje stranih jezika...
Du{an Torbica pi{e o zaposlenim i nezaposlenim fizi~kim radnicima i
provodi nas kroz serije najraznovrsnijih podataka ove socijalne grupe sa dna
dru{tvene hijerarhije.
Ispitujemo novu religiju, novu crkvu2 koju svakog trena kreiraju mediji i njihove gazde, a u isto vreme i prekarizaciju rada i ìvota radnika kao pretnju
generi~koj su{tini ~oveka, kao civilizacijsku pretnju. Istraìvanju ova dva globalna fenomena doprineli smo onoliko koliko smo mogli, nadamo se samo
da smo dali inicijalni podstrek za nova istraìvanja.
U ovakvom naumu podràle su nas brojne kolege koje su sugestijama
i savetima pomogle da ovo istraìvanje bude bolje. Na podr{ku smo nai{li i
kod pojedinih sindikata u medijima, pre svega kod Sindikata novinara Srbije (SINOS), ali i kod drugih sindikata, kao i kod profesionalnih udruènja
medijskih radnika NUNS i UNS. Mnogo su nam zna~ile sugestije eksperata za uzorak koje su nas ohrabrile da idemo u istraìvanje iako nema mogu}nosti za formiranje uzorka verovatno}e. Zahvaljujemo se medijskim radnicima koji su prihvatili da u~estvuju u dubinskom intervjuu. Ovde moramo
da pomenemo imena novinara koji su kriti~ki i samokriti~ki analizirali stanje u medijima: Antonela Riha, Dragan [tavljanin, Dragana âbarkapa, Dinko Gruhonji}, \or|e Vlaji}, Jelka Jovanovi}, Ljubica Markovi}, Mihal Rama~, Milinko Buji{i}, Milo{ Teodorovi}, Mi{a Vasi}, Rade Radovanovi}, Radomir Li~ina, Slavica Dakovi}, Sveta Rakovi}, Tamara Skroza, Tamara Spai}, Zlatoje Martinov, Zorica Miladinovi}, Velimir ]urgus Kazimir, Vera Didanovi}, Vesela Lalo{, a tu je jo{ desetak medijskih poslenika koji su èleli
da ostanu anonimni. Odabrane izvode iz dubinskih intervjua na}i }ete u
okvirene na raznim stranicama ove knjige.
Posebno se zahvaljujemo Jadranki Jelin~i}, Radmili Maslovari} i Draganu Kremeru iz Fondacije za otvoreno dru{tvo koji su u~estvovali u koncipiranju projekta. A naravno, zahvaljujemo se Fondaciji za otvoreno dru{tvo {to je finansijski podràla na{e istraìvanje i objavljivanje ove knjige.
Novembar 2015, istraìva~ki tim:
Sre}ko Mihailovi}, Miroslav Ruìca, Tanja Jakobi,
Boris Ja{ovi}, Maja Jandri}, Gradimir Zaji}, Mirjana Vasovi},
Zoran Stojiljkovi}, Vojislav Mihailovi} i Du{an Torbica
Masovni mediji su preuzeli ulogu Crkve u sekularnom dobu: oni interpretiraju i osmi{ljavaju svet za masovnu publiku (J. Curran, u M. Gurevitch, T. Bennett, J. Curran
& J. Woollacott (eds.) (1982), str. 227. - navedeno prema: Milivojevi}, Snjeàna. 2015.
Mediji, ideologija i kultura. Fabrika knjiga i Pe{~anik).
18
Prekarizacija je globalni proces
Profit se ostvaruje kroz u{tede tro{kova zbog ukrupnjavanja, zatim uzajamnom

prodajom (cross - selling) i me|usobnom promocijom (cross promotion). Tako|e,
transnacionalne korporacije koriste jeftin rad u jednoj zemlji, niske poreze u drugoj, dobre usluge u ostalim. Teza o potrebi racionalizacije proizvodnje, odnosno rezanju tro{kova, ~esto je eufemizam za umanjenje broja novinara, njihovih plata i, sveukupno, ~injenjem njihovog poloàja mnogo nesigurnijim. Tako su prema izve{taju Me|unarodne
federacije novinara iz 2006. novinari i medijski delatnici sve ~e{}e zaposleni u
atipi~nim i nestalnim radnim odnosima povremeno zaposlenje, ugovor o radu, te rast
prikrivenog, podregulisanog i agencijskog zapo{ljavanja.
Ti atipi~ni na~ini zapo{ljavanja obuhvataju jednu tre}inu ~lanova ove organizacije i taj negativni trend se produbljava, imaju}i u vidu da ve}ina medijskih ku}a u
svetu smanjuje broj zaposlenih ili se zatvara. Tako je jedan od vode}ih svetskih nedeljnika, ameri~ki Njuzvik (Newsweek) prestao 2012. da izlazi u {tampanom izdanju
nakon 80. godina postojanja, nastaviv{i da se pojavljuje samo onlajn, da bi se novi vlasnik 2014. vratio i pisanoj formi. Ovaj eksperiment je svakako uticao i na smanjenje
broja zaposlenih. Jo{ jedan primer je Njujork tajms (The York Times), koji je 2014.
otpustio 100 novinara, odnosno 7,5 odsto radne snage da bi se, po re~ima vlasnika i
menad`menta, osigurala dugoro~na profitabilnost lista. Ovakvih primera je bezbroj
i jo{ su drasti~niji u manje poznatim medijima, naro~ito u autoritarnim ili krhkim
demokratskim dru{tvima, kao {to su na Balkanu.
Kreativni radnici u novoj kreativnoj ekonomiji, odnosno dru{tvu znanja,
uglavnom su eufemizam, u ovom slu~aju za novinare koji su ~esto angaòvani honorarno, ugovorno na odre|eno vreme, sa fleksibilnim statusom koji ne podleè radnom
pravu, ve} zavisi isklju~ivo od volje vlasnika, sa sve manje beneficija. Kako isti~e
Hajrudin Hromadì}, time je kapitalu od sedamdesetih godina 20. stolje}a do danas
uspjelo izvesti svojevrsnu neokonzervativnu revoluciju i obrat na na~in: èljeli ste ve}u
fleksibilnost i kreativnost u radu, dobili ste nestabilna radna mjesta, zahtijevali ste ukinu}e zabrane uìtka, dobili ste regulaciju i komercijalizaciju uìtka.
Zbog ve}eg fokusa medija na zabavu, u medijskoj industriji su sve vi{e
angaòvani razni {oumeni, zabavlja~i, glumci kao voditelji, suàvaju}i tako prostor za
rad novinara, kako ih defini{emo u tradicionalnom smislu te re~i.
- Dragan [tavljanin, dubinski intervju.
19
PRVI DEO - PREKARIZACIJA JE GLOBALNI PROCES
PRVI DEO
20
Prekarizacija i prekarijat u Evropi

Uvod
Pre 40 godina bilo je ra{ireno verovanje da }e po~etkom 21. veka zaposleni raditi 20 sati nedeljno, ìveti u sigurnosti i uìvati odre|eni profesionalni status. Umesto toga od 2001. svakog Prvog maja na masovnim transnacionalnim manifestacijama u vi{e od dvadeset evropskih metropola,
EuroMayDay mreà se fokusira, ukazuje na i suprotstavlja novom globalnom trendu prekarizacije i ubrzanom stvaranju novog i sve brojnijeg prekarijata. Uprkos nedoumicama i razli~itom tuma~enju, prekarijat postaje klju~na odrednica na{eg vremena (Bele{ka 1).
Prekarijat i prekarizacija kao koncepti dolaze od latinske re~i precarius, {to zna~i neizvesno, ugroèno, opasno ili zavisiti od milosti drugog. U
savremenom kontekstu u ve}ini evropskih jezika u pitanju je igra re~i: proletariat u kombinaciji sa precarious, re~ koja se odnosi na ìvotne okolnosti
u kojima dugotrajna nesigurnost, nestabilnost i nepredvidljivost ugroàvaju mentalno i materijalno blagostanje ljudi. Iza koncepata krije se stvarnost
u kojoj milioni ljudi u svetu rade na povremenim, privremenim, nezahtevnim i lo{e pla}enim poslovima, sa neizvesnim ugovorima ili samozaposleni,
tj. ìve u ekonomskoj i socijalnoj nesigurnosti. Simbol ovih procesa postaju McJobs niske nadnice, nezahtevni i priu~eni poslovi, prekovremeni ali
nepla}eni rad, kratkoro~ni ugovori i stalna pretnja gubitkom posla. Uz to,
radnicima su veoma ograni~eni izgledi za profesionalno napredovanje, odnosno za prepoznatljivi profesionalni identitet ili posao koji èle i koji je u
skladu sa nivoom obrazovanja. Izostaje i socijalna mobilnost ili se preta~e u
trku ka dnu dru{tvene lestvice. Njihovi prihodi su nepredvidljivi, a uglavnom su i bez razli~itih beneficija koje su za prethodne generacije bile norma: pla}eni godi{nji odmori, pla}eno bolovanje, besplatno ili subvencionisano stru~no usavr{avanje, nov~ani transferi kada ostanu bez posla ili za prekvalifikacije.
Ovaj prilog se saèto fokusira na koncepte prekarizacija i prekarijat,
prati evoluciju nove grupacije, poku{ava da defini{e tri osnovne grupe prekarijata, kratko prikaè koncept i praksu netipi~nih formi zapo{ljavanja,
nagovesti {iri kontekst koji stvara prekarizaciju, prepri~a debatu da li je prekarijat nova klasa, najavi novo socijalno pitanje i na~ini kratak uvid o organizovanju i samoorganizovanju prekarijata, kao i oblicima njegove za{tite.
21
PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI
Miroslav Ruìca
Prekarizacija: Proces i teme

U Evropi proces prekarizacije zapo~inje ve} 1970-ih postepenom razgradnjom dràve blagostanja, preusmerenjem ekonomije i posebno rekompozicijom radne snage. U sferu rada i radnih odnosa uvode se fleksibilizacija i netipi~na zaposlenost, koji se odnose na eksternalizaciju radne snage, odnosno rastu}i broj zaposlenih koje firme angaùju izvan vlastitog okvira, dok se samo deo regrutuje i formira unutar kolektiva. To se postiè preseljenjem produkcije u druge zemlje ili lokalne podizvo|a~e i agencije. Izazovima trì{ta odgovara se tretmanom radne snage kao varijabilnog i fluidnog faktora. Uz to, uvo|enje netipi~nih formi zaposlenosti, tj. privremenih,
povremenih i nepotpunih oblika radnih odnosa, ne samo da kre{e tro{kove
radne snage, ve} dovodi i do pomeranja odgovornosti od poslodavca ka zaposlenima. Tako se lak{e otpu{ta ili reducira radna snaga u slu~aju pada tra`nje ili cikli~nih poreme}aja, ili se tako smanjuju fiksni tro{kovi, kao i rashodi za trening, bolovanja i godi{nje odmore (Quak i De Vijsel, 2014). Zato su pojedinci, porodice i delimi~no lokalne zajednice primorani da umesto poslodavaca, dràve i javnog sektora preuzimaju odgovornost za svakojake rizike u poslu i ìvotu (Fleming i Soborg, 2014).
Dolazi i do o{tre polarizacije unutar grupe zaposlenih. Formalno ali
trajno ili trajnije zaposleni su privilegovani, dok fleksibilni i varijabilni rastu}i segment radne snage postaje vremenom sinonim za niske prihode, rastu}u nesigurnost i marginalizaciju ne samo za zaposlene, ve} i gra|ane.
Ovakvi radni odnosi, nazvani prekarnim, mnogo su vi{e od odnosa poslodavac-zaposleni i impliciraju novi institucionalno-regulativni milje i problem socijalne i prostorne lokacije. To se ti~e i reduciranja kolektivnih pregovora i uloge sindikata, kvaliteta i uslova rada, kao i participacije u procesu rada. Dobra ilustracija za ove promene je koncept kvalitet rada, koji
defini{e da su autonomija u radu i sigurnost zaposlenja klju~ne odrednice
dobrog posla. Autonomija se odnosi na stepen kontrole i uticaj zaposlenih
u obavljanju vlastitog posla. Sigurnost posla se odnosi na percepciju stabilnosti i trajanja radnog odnosa. I jedno i drugo zavise od specifi~nosti i va`nosti stru~nosti, mo}i zaposlenih, kao i regulacije koja {titi zaposlene. Specifi~na i relevantna stru~nost ograni~ava poslodavca u kontroli, nametanju
obima i ritma rada. Mo} zaposlenih zavisi od koncentracije i brojnosti sindikata, kao i od kapaciteta za pregovaranje. Regulatorna za{tita zaposlenih
ograni~ava poslodavce, pre svega, u procesu otpu{tanja, kao i u obezbe|enju naknade u slu~aju gubitka posla (Esser i Olsen, 2012; Edlund i Groelund, 2010). Ne iznena|uje to {to je vi{e istraìvanja potvrdilo da su brojni i sna`ni sindikati, kao i kultura i institucije koje podràvaju autonomiju
22
Od margine ka rastu}oj socijalnoj formaciji

Prekarijat kao nova socijalna formacija nastaje u druga~ijem kontekstu u odnosu na period tzv. dràve blagostanja (1945-1970). Proletarijat, kao
tada dominantni segment zaposlenih, bio je definisan i disciplinovan satnicom, osmo~asovnim radnim vremenom, obi~no jednim poslodavcem koji
upravlja procesom rada, stabilno{}u zaposlenja i programima dràve blagostanja, uz mreè sindikata i politi~kih partija levice koje su organizovale proleterijat, definisale okvire delovanja, pruàle logisti~ku i drugu podr{ku. Pre23
i kvalitet posla/zaposlenost, klju~ni kontekst koji ograni~ava nastajanje i {irenje prekarnosti. Da je autonomija u radu krucijalni faktor svedo~i i kreiranje Indeksa kvaliteta posla (Job Quality Index) Evropskog sindikalnog
instituta (ETUI), u kome je autonomija integralni deo. âk i tzv. kognitivna nesigurnost u vezi sa sigurno{}u posla, dakle, realna percepcija o mogu}em gubitku posla, razli~ita je kada postoje i kada su efikasni institucionalni programi za{tite (kao flexsecurity program u Danskoj). Ne ~udi to {to
su skandinavske zemlje neprikosnovene u ovom domenu (Esser i Olsen,
2012). Drugi produkcioni reìmi, pre svega, u Velikoj Britaniji i SAD, posebno u kontekstu standardne i masovne proizvodnje, zasnivaju se na niskim tro{kovima, a manje na kvalitetu i jo{ manje na kvalifikovanoj radnoj
snazi, pa se oslanjaju na visoko obrazovani deo zaposlenih za uvo|enje inovacija i obavljanje menadèrskih poslova, tako proizvode}i o{tru polarizaciju radne snage (Edlund i Groenlund, 2010).
Prekarnost se iz sveta rada preta~e u dru{tvo i smanjivanjem javnog
sektora, socijalnih programa (komercijalizacija zdravstva, obrazovanja, javnog transporta), a posebno reduciranjem raznovrsnih nov~anih davanja
(penzije, naknade za nezaposlenost i/ili za bolovanja). Dodatno, prekarizaciju, sem strukturalnih promena u radnim odnosima, ubrzavaju, uslo`njavaju i produbljuju i tradicionalni faktori dugog trajanja kao {to su pol, etni~ke manjine/migranti i, sve vi{e, kvalifikacije. Manjine i ranjive grupe su natprose~no zastupljene u procesu prekarizacije, njih prate ène, ali je proces
manje jasan i zavisi od nivoa obrazovanja, zemlje u kojoj ìve i sektora privrede. Za neobrazovane radnike i radnike bez kvalifikacija realnost su nestabilnost posla, niski i neredovni prihodi, kao i odsustvo javnih usluga i za{tite. Manji deo obrazovanih i stru~nih, iako i sami podvrgnuti vidljivom procesu prekarizacije, ima ipak {ansu da se trajno ili trajnije zaposli, dobije prihvatljive i rastu}e prihode, i ostvari pravo na usluge privatizovanih socijalnih programa (zdravstvo, penzije). Ukratko, klju~ trajnih promena i dalje je
u destandardizaciji, deformalizaciji i individualizaciji radnih odnosa.
karijat je danas u nastajanju, nesiguran, nestabilan, adaptabilan i mobilan, bez

jasne profesionalne perspektive, prepu{ten sebi da se dokvalifikuje i prekvalifikuje, bez u~e{}a u procesu pregovaranja, kao i bez politi~ke reprezentacije. Prekarijat je, dakle, u potpunosti fragmentisan i uglavnom bez podr{ke
sindikata i partija, pa tako i bez kapaciteta da deluje i pregovara. Smanjivanje
ili nepostojanje centralne radne snage (fabri~ki kolektiv, jedan poslodavac)
i reprezentacije u za{titi interesa, vode ka daljoj i prete}oj marginalizaciji.
Njegovi delovi uvek su na granici da skliznu u lumpen, zavisnike raznih vrsta, prosjake, i u kriminal, ili da budu obeleèni kao kriminalci. Istraìva~i
ukazuju i na jo{ jednu va`nu promenu koja se odnosi na socijalnu reprodukciju radne snage, u ovom slu~aju na probleme planiranja, zasnivanja i izdràvanja porodice, {kolovanja dece i socijalne mobilnosti (Fleming i Soborg,
2014). [kolovanje potomstva, medicinske usluge, pa ~ak i uzimanje stambenih kredita ili poreske olak{ice sve vi{e postaju nedostupni. Ukratko, razgradnja dràve blagostanja, tj. privatizacija i komercijalizacija zdravstva, penzionih programa i obrazovanja ~ini da plate (gole nadnice) postaju prakti~no jedini faktor za socijalnu reprodukciju radne snage. One, me|utim, ve}
dugo stagniraju ili opadaju, postaju neizvesne i neredovne, i stoga su nesigurni i nedovoljni okvir reprodukcije.
Prekarizaciju i prekarijat kao koncepte te{ko je, me|utim, operacionalizovati, a onda podupreti pouzdanom evidencijom. Akademska istraìvanja su u povoju, a preciznija konceptualizacija i definisanje pojmova jo{
uvek izostaju. Slu`bene statistike parcijalno obuhvataju i prate netipi~ne i
nestandardne oblike zapo{ljavanja. Ipak, Eurofund, Eurostat i OECD po~eli su da sistematski koncipiraju i prate prekarnu zaposlenost. To se dobro
vidi i u publikacijama kao {to je Benchmarking Working Europe. Iniciranjem Evropskog dru{tvenog pregleda (European Social Survey) u 2001, po~elo je temeljito konceptuiranje netipi~nih poslova, prekarnosti i nastajanja prekarijata (www.europeansocialsurvey.org ). Evropske agencije i mnoge zemlje po~inju sli~na istraìvanja (McKey, 2012; Gerber, 2014), kao {to
je Reducing Precarious Work in Europe trough Social Evropskog centra
za rad i zapo{ljavanje (Europe Work and Employment Centre) 2015. godine, a koji uklju~uje pet EU dràva-~lanica. Po~ele su da bujaju i autonomno organizovane istraìva~ke inicijative koje kombinuju istraìvanja i aktivizam i tako obezbe|uju logisti~ku i kognitivnu podr{ku novim socijalnim
pokretima. Jedna od takvih grupa je i Brigada prekarnih radnika (The Precarious Workers Brigade), koja nudi svoje Alate za kolektivne akcije prekarijat: sud naroda (Tools for Collective Action-Precarity: The Peoples Tribunal) za dizajniranje i vo|enje akcija (www.precariousworkersbrigade.tumbir.com).
24
Tri osnovne grupe

Prekarizacija i prekarijat su globalni fenomen, ali na{ je fokus ovde
Evropa. Ve}ina analiti~ara vide prekarijat kao konglomerat razli~itih grupacija za koje je te{ko na}i zajedni~ke imenitelje. Iako je jo{ uvek sve amorfno i fluidno, prvi uvidi ipak ukazuju da u evropskom prostoru prekarijat ~ine tri osnovne grupe.
Prva grupa su suvi{ni ljudi, tj. gubitnici iz kruga klasi~ne radni~ke klase, dakle, oni koji zbog tehnologije, deindustrijalizacije ili transfera produkcije u zemlje u razvoju ostaju bez posla i sele se u servisnu ekonomiju. Upravo servisna ekonomije tipizira prekarnost i matrica je iz koje izrasta prekarijat. Ova grupa teì povratku pro{losti, tj. (relativnoj) stabilnosti, sigurnosti, stalnim prihodima i nov~anim transferima dràve blagostanja nakon
Drugog svetskog rata. Me|utim, bez jasne i nedvosmislene podr{ke sindikata, partija levice i javne regulative, ~ini se i da traì uto~i{te u ponudama
desnice koja unutar ove grupe regrutuje za svoju agendu nacionalizma, ksenofobije, antiislamizma i protivljenja levici. Prelistavanje medija, internet
stranica, kao i nedavne najave istraìva~kih projekata i konferencija, daju jasne indikacije da su populisti i ekstremna desnica u sna`noj ofanzivi, a da
velike delove prekarijata vide kao svoju bazu. Izbori u pojedinim zemljama
u EU 2014. pravi su lakmus test kada su u pitanju skora{nje politi~ke preferencije u evropskom prostoru.
Drugu grupu ~ine marginalizovani i isklju~eni, tj. oni koji prihvataju nesigurnost zato {to nikada nisu ni imali stabilnost, predvidljivost i status. To su migranti, ranjive grupe i osobe bez obrazovanja i kvalifikacija. Ova
rastu}a grupa, a pre svega sve brojniji migranti, klizi ka pasivnoj marginal25
Za sada postoje samo inicijalni poku{aji da se defini{e prekarizacija

dru{tva, odnosno socijalne posledice prekarizacije. Problemi postaju sloèniji jer se proces prekarizacije de{ava i unutar tradicionalnih profesija putem
tzv. poluprofesionalizacije u formi paramedicinskih, pravnih, nastavnih, istraìva~kih i drugih izvr{ilaca, koji bez izuzetaka funkcioni{u u modelu prekarizacije. Kako moderna IT tehnologija razvija programe za automatizaciju i procesovanje i u ovim domenima, ove poluprofesije postaju temeljno
ugroène. Kreativne industrije dominantno posluju u kontekstu prekarnosti (film, TV i video-produkcija, marketing, dizajniranje, novinarstvo).
Frilensing (freelancing), samozapo{ljavanje i kratkotrajni ugovori ovde su
poodavno norma a ne izuzetak. Procenjuje se da pribli`no 75% svih istraìva~a klizi ka prekarijatu, a za Australiju se tvrdi da fiksne ugovore ima ~ak
85% nastavno-istraìva~kog osoblja (Bele{ka 2).
nosti i izolovanosti na periferiji evropskih metropola. Migranti su izloèni

zahtevima i aktivnostima u vezi s restrikcijama useljavanja, kao i kontroli i
zao{trenim zahtevima u vezi sa integracijama i socijalnim davanjima. Predrasude, stereotipi i naduvavanje problema koje prave migranti, posebno Muslimani, vode ka njihovoj daljoj marginalizaciji, prostornoj segregaciji, ali i
napetostima i konfliktima. Populizam i ja~anje radikalne desnice donose i
manju osetljivost ka ranjivim grupama, ali i poja~avaju netrpeljivost prema
specifi~nim grupama (osobama razli~itih seksualnih orijentacija, etni~kim
manjinama). U specifi~nom nastojanju ka retradicionalizaciji suàva se i prostor za kontinuiranu emancipaciju ène.
Tre}u grupu ili kreativni prekarijat ~ine obrazovani ljudi, posebno
omladina i mladi profesionalci koji su frustrirani vlastitim radnim i ìvotnim
statusom i izgledima. To je potencijalna bomba koja preti da eksplodira na
trgovima velikih evropskih gradova. Ova grupa unosi pluralizam u koncept
prekarijata. Unutar nje su i grupe na osnovu vlastitog izbora (digitalni boemi, kreativna klasa, sjaberkarijat i svi oni koji ne}e da u~estvuju u postoje}em procesu ekonomske reprodukcije), kao i oni koje sistem eksterno
stvara. Prekarizacija se doga|a i u javnom sektoru (obrazovanju, zdravstvu,
istraìva~kim zajednicama), kao i ogromnom {ou-biznis sektoru. Klju~ni
problem je rastu}a nezaposlenost mladih stru~njaka, ali i, uz izrazite elemente prekarizacije, povremeni, privremeni poslovi, nepotpuno ili rotiraju}e radno vreme, neredovni i nesigurni prihodi, neizvesna karijera i socijalni status.
Ukratko, iz svega ovoga proizilaze ograni~enja da se gradi profesionalni
identitet i mesto u socijalnoj i ekonomskoj strukturi. A iz toga i smisaona
orijentacija kojom se defini{e i razvija narativ o smislu, odnosima sa drugima i izgledima budu}nosti.
Zanimljivo je da je krajem 1960-ih iz kruga mlade i kreativne klase
inicijalno do{la podr{ka za fleksibilizaciju i pluralizaciju radnih odnosa. Doìvljavaju}i stvarnost svog vremena (fordizam/dràva blagostanja) kao opresivnu, monotonu i degradiraju}u, mladi i posebno mladi profesionalci tragali su za alternativnim oblicima produkcije i fleksibilnim radnim odnosima
(radno vreme, rad za vi{e naru~ilaca, autonomni projekti i grupni rad)
(Brophy i De Peyter, 2007). To se poklopilo i sa promenom ekonomske realnosti. Centralni fokus ekonomije polako postaje nematerijalni rad usluge, inovacije, dizajni, iz kojih izrastaju mo}ni domeni kao {to su {ou-biznis,
IT produkcija i logistika, procesovanje informacija, masovni mediji, komercijalno i drugo oblikovanje javnosti i potro{a~a, itd. To je ponukalo multinacionalne kompanije da stvore mit o individualnoj kreativnosti i autonomnom radniku koji ve{tinama i talentima postaje klju~ni faktor za stvaranje
ekonomskog rasta, blagostanja i nove zaposlenosti. Fleksibilizacija, auto-
27
nomne grupe i alternativne forme produkcije izgledali su tako kao prirodna

re{enja koja su inicijalno podràvali zaposleni, a ubrzo prigrlili i okrenuli u
svoju korist mobilizatori novog modela (De Peuter, 2011). Sna`na ekonomska koncentracija oko mreà multinacionalnih kompanija, uz pomo} vlada
i globalnih me|unarodnih institucija, generisala je ubrzo novi legalni, institucionalni i kulturolo{ki okvir koji dizajnira prekarizaciju, i stvara prekarijat
koji od marginalne postaje masovna i uskoro verovatno dominiraju}a grupa. Nova ekonomija znanja zaista po~iva i zavisi od centralnosti znanja, kreativnosti, inovacija, emocija i kooperacije, ali je dovela prvo do rekompozicije, a onda i dekompozicije radne snage. Me|utim, centralno pitanje i dalje
ostaje: ko upravlja (who is in command)? Da parafraziramo dvojicu istraìva~a: ... produkcija sigurno postaje nematerijalna, ali ne moè postati realnost nezavisno od ìvih ljudi (Peuter i Brophy, 2007). Preterana privatizacija znanja (obrazovanje, istraìvanje, inovacije) donosi sumnjive koristi i
ugroàva tradicionalnu autonomiju univerziteta, a obrazovanje preta~e u
obuku. Vra}anje u javni sektor mora biti strate{ki cilj, smatraju mnogi (Fleming i Soborg, 2014).
Prekarizacija, me|utim, poga|a i evropski javni sektor koji je decenijama bio bastion sigurnosti, stabilnosti i statusa. Javni sektor (uprava, obrazovanje, zdravstvo, ali bez javnih preduze}a) vaàn je poslodavac jer zapo{ljava oko 25% ukupno zaposlenih u EU-27, a u razvijenijem EU zemljama
i do 33% zaposlenih. Ali u kontekstu krize zaduènosti dolazi do drasti~nih rezova: otpu{tanje, smanjivanje radnog vremena, autsorsing (outsoucing), privatizacija usluga, pretvaranje stalnog zapo{ljavanja u privremeno,
povremeno ili nepotpuno.Tako se naglo pove}ao broj privremenih ugovora i sada oni ~ine izme|u 14% i 18%. U OECD zemljama autsorsing danas
~ini izme|u 8,7% i 10,3% usluga javnog sektora (Vaughanu Whitehead,
2012; Ruìca, 2013).
I tako umesto mno{tva novih i presti`nih zanimanja, tj. kreativnih radnika i njihove autonomije, ubrzano nestaju kapaciteti za pregovaranje i kolektivno odlu~ivanje, a topi se i ekonomska sigurnost. Jedan od rezultata je
nestajanje koncepta glavnog poslodavca, kao i zajedni~kog radnog prostora ili definisanog socijalnog prostora zbog ~estih dislokacija. Stvara se jedva
vidljiva hijerarhija ugovorima povezanih poslodavaca kojom upravljaju mamutske korporacije. Topi se i ideja javnog dobra, a prava intelektualne svojine preta~u se u rentu za multinacionalne kompanije. Za ve}inu autonomnih i kreativnih radnika, frilensera (freelancers), radnika po ugovoru (contract workers), samozaposlenih i drugih fleksibilno zaposlenih, nova realnost i dnevna rutina postaju nedostatak posla ili previ{e istog, ali se i anticipirano i dragoceno slobodno vreme preta~e u stalno i anksiozno i{~ekivanje
novog posla, projekta ili izgleda za to. Nakon spektakularnog rasta, ugroèna je i srednja klasa unutar koje tako|e dolazi do o{tre polarizacije. Samo
manji deo nje je lukrativno uposlen i ìvi u blagostanju. Ve}ina je izloèna
procesu prekarizacije.
Atipi~na zaposlenost kao klju~na odrednica

Kriti~ka literatura i javni dokumenti ukazuju na to da je postoje}a evidencija rudimentarna i veoma selektivna, a ti~e se poglavito karaktera i tipa
zaposlenosti, posebno mladih. Uz to, upozorava se da netipi~ne oblike zapo{ljavanja treba situirati u okvire visoke nezaposlenosti, kao i ekonomske
krize, posebno nakon 2010. Tako|e je vaàn i kontekst ukupne zaposlenosti u odnosu na aktivnu radnu snagu jer se tu ~esto krije rezervoar za nezaposlenost, kao i prekarizaciju. Tako u EU ukupna zaposlenost 2014. ~ini
65% aktivne radne snage, ali u Gr~koj 49% i Hrvatskoj 41% (2013). Niske
stope zaposlenosti postaju vaàn indikator koji poja~ava prekarizaciju. Istraìvanja su tako|e potvrdila da je nacionalni nivo nezaposlenosti klju~ni
~inilac za percepciju sigurnosti posla (Esser i Olsen, 2012). A ekonomske
krize i visoka nezaposlenost su istovremeno podsticajni okvir za poslodavce i multinacionalne kompanije da nametnu dodatne mere kontrole.
Tako je tokom 2014. nezaposlenost u EU bila 10,2%, a u Nema~koj
5,0%, Austriji 5,9%, dok je u Hrvatskoj iznosila 17,4%, [paniji 24,5% i Gr~koj 26,5%. Nezaposleni vi{e od dvanaest meseci, dakle, dugotrajno nezaposleni, ~ine 49,5% na nivou EU, a u Bugarskoj 60,4%, Italiji 61,4%, Gr~koj
73,5%. I ovo je rezervoar za prekarizaciju. Me|u migrantima prido{lim iz
zemalja izvan EU, stopa nezaposlenosti bila je 20,3%, dok je u [paniji iznosila 37,7%, Gr~koj 33,9%, Belgiji 30,8%. Time migranti postaju grupa najvi{e izloèna prekarizaciji. Veoma razli~iti nivoi nezaposlenosti u EU impliciraju i velike varijacije u netipi~nim oblicima zaposlenosti, a odnose se na
kvalifikacije, manjine i pol. Evo nekoliko pokazatelja o prekarnim ili netipi~nim oblicima radnih odnosa, dakle, radu na odre|eno vreme, skra}enom
radnom vremenu, samozapo{ljavanju.
U EU skra}eno radno vreme imalo je 20,6% radnika u 2014, a me|u
osobama koje imaju skra}eno radno vreme èna je bilo najvi{e 77,3%. Me|u EU zemljama Holandija ima najvi{e zaposlenih u ovom statusu (52,4%),
zatim Nema~ka 28,3%, Austrija 27,7%. Druge zemlje-~lanice, me|utim,
imaju mnogo manji procenat osoba koje rade skra}eno, Rumunija 2.0%, Bugarska 2,1%, Hrvatska 3,0%. Raste, me|utim, broj onih koji prihvataju ovaj
status jer nemaju drugog izbora i u EU takvih je ukupno bilo 30% u 2013,
ali na njenom jugu i istoku ([panija, Gr~ka) procenat radnika koji rade skra28
Generacija Y
Rastu}a nezaposlenost mladih postaje endemska u znatnom delu
Evrope. Ekonomska kriza i niske ili ~ak negativne stope rasta su dodatno
zamrzle zapo{ljavanje mladih. âk i neposredni programi EU ~iji je cilj da
obuzdaju nezaposlenost mladih ne pokazuju vidljive rezultate (Sablowski i
Sieron, 2015). U maju 2015. nezaposlenost mladih (15-24) bila je 20,6% na
nivou EU (u maju 2014. iznosila je 22, 2%). Me|utim, u istom periodu nezaposleni mladi ~inili su samo 7, 1% ukupno nezaposlenih u Nema~koj,
Danskoj 10% i Austriji 10,1%, dok je u Gr~koj procenat nezaposlenosti me|u mladima bio 49,7%, Hrvatskoj 43,6% i Italiji 41,5%. Drugi indikator je
29
}eno iznosi izme|u 40% i 70%. Obja{njenja nisu jednostavna, niti evidencija sasvim pouzdana, ali u spomenutim visoko razvijenim zemljama u pitanju je i vlastiti izbor, posebno me|u ènama zbog podizanja dece ili brige o
starim i bolesnim ~lanovima porodice. Kvalitet posla i kvalifikacije ovako zaposlenih ~esto su visoki. Za niske stope uposlenih na skra}eno radno vreme
u biv{im socijalisti~kim zemljama nema pouzdanih obja{njenja. Neki ovde
vide sporo sistemsko prilago|avanje, a drugi postojanje ogromnog i neregulisanog rada na crno.
Zaposleni na odre|eno vreme ~ine oko 14% svih zaposlenih u EU.
Najvi{e ih je u Poljskoj (28,4%), [paniji (24%), Holandiji (21%), a u ve}ini
biv{ih isto~noevropskih zemlja njihov broj je ispod 5%. Ipak, na jugu i jugoistoku EU procenat zaposlenih na odre|eno vreme kre}e se izme|u 70%
i 90% (Gr~ka, [panija, Italija). Izigravanje propisa, minimalne nadnice, dugo radno vreme i neadekvatni uslovi rada su pravilo ovde. Na{a intuitivna
hipoteza je da je ovaj segment radne snage u stalnom procesu rotacije ka i
od rada na crno. Ili, kako neki istraìva~i kaù, permanentno tranzicioni,
{to generalno vaì i za mlade (Brophy i De Peuter, 2007).
Samozaposleni su ~inili 16,4% svih zaposlenih EU u 2014. @ene u
ovom korpusu ~ine manjinu od 34%. Ukupni prosek podiù Gr~ka 31,0%,
Italija 23,5% i Portugalija 20,9%, dok visoko razvijene zemlje EU imaju ispod 10% samozaposlenih. U ovoj kategoriji su i samozaposleni koji imaju
svoje zaposlene i njih na severozapadu EU ima oko 40%, dok ih u Rumuniji, ê{koj, pa i UK, ima manje od 20%. O~ito je da kategorija samozaposleni prikriva duge periode nezaposlenosti, kao i brutalno prekarne okolnosti i fiktivnu ili la`nu zaposlenost. Istraìva~i ukazuju na to da poslodavci i kompanije rastu}i deo svoje radne snage ohrabruju da postanu samozaposleni, kako bi smanjili svoje tro{kove (zdravstveno i penzijsko osiguranje,
bolovanja, pla}ene godi{nje odmore).
youth unemployment ratio (YER), tj. broj nezaposlenih mladih (15-29)

podeljen sa ukupnim brojem mladih tog uzrasta (Eurofund, 2015). U EU
u junu 2015. prose~an YER bio je 9,1%, dok je u Nema~koj iznosio samo
3%, Austriji 6,0%, a u Gr~koj 14,7%, Hrvatskoj 15% i [paniji 19% (Eurostat, juni 2015). Ovaj trend prati i pojava tzv. NEET grupacije, dakle mladih
koji nisu zaposleni, koji se ne {koluju, i koji ne poha|aju obuke za posao.
Tokom 2014. u EU ovaj status je imalo 14,4% mladih (15-29), u Holandiji
pak samo 5,5%, Austriji 6,5% i Danskoj 7.6%, dok je u Bugarskoj bilo
24,6% mladih NEET generacije, Italiji 22,7%, [paniji 21% i Hrvatskoj 16%
(Eurostat, 2015; Eurofund, 2015). Istraìva~i ukazuju na neke socijalne implikacije ovih procesa. Prvo, stvara se prekarijat mladih, koji se pokazuje odlaganjem braka i reprodukcije (fertilitet, natalitet). Zatim se stvara generation Y, koja se izoluje, povla~i i ne ose}a lojalnost prema {irem okruènju.
Znatan deo mladih iz ove grupe podleè sirenskom zovu populizma, nacionalizma i ksenofobije,dok drugi deo postaje vaàn akter samoorganizovanja i otpora. I na kraju, u nizu zemalja raste broj mladih koji nastavljaju univerzitetsko obrazovanje (master, doktorat) u nadi da }e tako uve}ati svoje
{anse da dobiju posao i razviju karijeru. Skora{nje statistike pokazuju da je
broj onih koji studiraju/zavr{avaju bar osnovno univerzitetsko obrazovanju
u EU u 2012. godini porastao na 45,6% u dobi od 20 do 29 godina starosti.
Ova saèta i selektivna evidencija pokazuje da je o~ito u pitanju dugotrajni i strukturalni trend za~et u kasnim 1970-im. Prema Andraniku Tangianu (Andranic Tangian, Hans Boeckler Foundation, Nema~ka), sve vrste
netipi~nih formi zaposlenosti kao bujica narasle su od 24%, u 2000. godini,
na 45% od ukupne zaposlenosti u 2010. u EU 15 (~lanice pre pro{irenja u
2004). Ovde nismo prikazali druge brzo rastu}e atipi~ne oblike zapo{ljavanja, kao {to su agencijski rad, crowded work ili ekstremno brzo uve}avaju}i zero-hour work (ZHW). Ovaj poslednji aran`man ti~e se ugovora o
radu u kome poslodavac ne garantuje da }e posla uop{te biti, niti garantuje
minimum sati rada. Mediji obave{tavaju da se tako zaposleni ponekad obavezuje da ne sme da radi za drugog poslodavca. Procene su da u Velikoj Britaniji u ovom aran`manu radi oko 1,8 miliona radnika (Hirsch, 2015).
Ako se ovaj trend nastavi, Tangian smatra da }e u 2020. netipi~no zapo{ljavanje ~initi vi{e od 55% radne snage. Po njemu, to }e drasti~no uve}ati nejednakosti, ali i dramati~no ugroziti natalitet i fertilitet (BSA, 2014). Analiziraju}i izglede srednje klase u nastaju}em obrascu zapo{ljavanja, Adam Dejvidson (Adam Davidson) najavljuje dolazak ekonomije zasnovane na projektima (projectbased-economy), koja polako zamenjuje ekonomiju zasnovanu na dugoro~nom investiranju i stalnoj radnoj snazi. On ovakav koncept
naziva Holivudski model. Ukratko, projekat se identifikuje, okuplja se tim,
30
[iri dru{tveni kontekst

Iako ovi procesi traju ve} nekoliko decenija, tek dve nedavno objavljene knjige engleskog gurua za prekarijat Gaja Stendinga postavljaju ovu temu u teì{te rasprave, ali i organizovanja (Bele{ka 3). On u globalizaciji vidi presudni okvir za nastajanje masovnog prekarijata. Globalizaciju, me|utim, vidi kao proces re-regulacije a ne deregulacije, kako je uobi~ajeno. Dakle, u pitanju je neoliberalni projekat koji je zasnovan na kompeticiji i individualizmu, liberalizaciji svetske trgovine i masovnoj privatizaciji, kao i fleksibilizaciji trì{ta radne snage, uz reduciranje i komercijalizaciju programa
dràve blagostanja. Regresivna redistribucija u korist bogatih, i komodifikacija, tj. pretakanje u robni status svake aktivnosti, deo su projekta koji traì
institucije koje favorizuju stvaranje prekarnih poslova i redukciju uloge dràve da bi se pove}ao nesmetani obrt kapitala. Takve primere moèmo na}i
u sistemu workfare u kome su transferi i usluge uslovljeni traènjem posla
ili treningom, ili u zahtevima za aktivacijom koji su regulatorni instrumenti. O~ito je i da je rastu}i sektor niskih nadnica tako|e projekat ~iji je cilj
da se uve}a ponuda jevtine radne snage. Nadnice su delom subvencionisane za masu nekvalifikovanih, ili poduprte specifi~nom poreskom intervencijom ~ime postaju direktna pomo} velikom broju poslodavaca. Pored privatizacije i komercijalizacije, klju~ni instrumenti su preme{tanje proizvodnje roba i usluga u druge zemlje, snabdevanje radnom snagom putem posredni~kih agencija ili kol centara dakle, jevtino, fleksibilno, bez dodatnih
obaveza, uz smanjivanje minimalnih i/ili garantovanih nadnica i lako}u otpu{tanja. Ili kako re~e Ri~ard Simor (Richard Seymor): Dok su dobici od
investiranja privatizovani, tro{kovi investiranja su socijalizovani.
Lucidni Klaus Ofe (Claus Offe), me|utim, dodaje i drugi vaàn faktor
specifi~ne strategije menadèra i poslodavaca. Naime, u kontekstu postindustrijalizma, pove}ane produktivnosti, IT tehnologija, ali i EU integracija, po31
radi se zajedno dok se projekat ne zavr{i i onda se tim raspu{ta (Davidson,

2015). Nastavak ovog trenda svakako }e podràti i moderna tehnologija koja omogu}uje dalju decentralizaciju radne snage u kontekstu fluidnih mreà
i aran`mana. Tako se prema jednom istraìvanju prognozira da }e i proporcija zaposlenih koji rade u svojim ku}ama porasti od sada{njih 7% do izme|u 10% i 30% do 2030. (BSA, 2014). Takav razvoj otvara mnoge pozitivne i
negativne opcije. Pozitivne su balans izme|u rada i porodi~nog/privatnog ìvota i (mo`da) vi{e slobodnog vremena. Negativne impliciraju dalje razaranje koncepta zajednice, kolektiva i kolektivne akcije, koje zamenjuju fluidne
mreè i fragmentarna umreènost individua u virtualnim zajednicama.
slodavci i menadèri su izloèni razli~itim izazovima. Tako u uslovima nestabilne potra`nje (sezonski poslovi, kolebanja na trì{tu, poja~ana konkurencija, tehnolo{ke promene) oni uvode i oblik produkcije nazvan fleksibilna adaptacija, koji se odnosi na nestabilne potrebe za radnom snagom, kako po obimu, tako i kvalifikacijama. Ovakav model produkcije nije kompatibilan sa tzv.
fordovskim modelom (1945-1970) stabilne zaposlenosti i trajnih radnih ugovora i drugih za{titnih mera. To posebno vaì kada je u pitanju produkcija usluga. Drugim re~ima, problem poslodavca je kako minimizirati rizike nedovoljne iskori{}enosti radne snage (dnevno, nedeljno, sezonski; iznenadni pad tra`nje). Odgovori su skra}eno, povremeno i privremeno zapo{ljavanje, uz rastu}e diskreciono pravo otpu{tanja, kao i pojednostavljenja radnog procesa i minimalni trening. San svakog poslodavca su, dodaje Ofe, fleksibilni radnici,
stalno na raspolaganju i spremni za sve vrste poslova, uz niske kvalifikacije i minimalnu pregovara~ku mo}. Dolazi, me|utim, i do promene pristupa formiranju radne snage. Sada je fokus isklju~ivo na ponudi radne snage, ali na specifi~an na~in. Formula izgleda pribli`no ovako: ako si bez posla, ne{to nije u redu s tobom ili tvojom stru~no{}u ili stavom prema radu. Mi }emo pomo}i, ali
traèno znanje, radno iskustvo i traganje za poslom je tvoja odgovornost (Offe, 2011). Dakle, stru~no usavr{avanje, socijalne ve{tine, adaptibilnost i spremnost na razli~ite oblike fleksibilnosti sada je individualno. Novi kulturni obrazac u formuli 24/7 (spremnost da se radi 24 sata svih sedam dana u nedelji) odnosno prostorna mobilnost, tj. erozija fiksiranog radnog mesta, odnosno nestalnost posla i njegove lokacije, trasiraju ovaj trend. U tom okviru, svi kolektivni akteri (sindikati) su vi|eni kao monopolisti ili kolektivni rentijeri na bazi
javnih funkcija ili su agenti opakih namera. Gra|ani se vide samo funkcionalno: zadatak im je da obezbede fleksibilnu ponudu radne snage. To je neophodno za globalni kapitalizam i temelj je njegovog produkcionog reìma.
Mamutske me|unarodne korporacije name}u internu podelu rada u
kojoj ve}ina profesionalaca radi daleko ispod standarda vlastite profesije, tj.
pruàju logistiku ili obavljaju fragmente posla za integratore, dakle, izvestioce, menadère i glavne analiti~are, ali u brutalnom klju~u prekarizacije.
Ovde je sve vidljivija internship generation (staìsti, volonteri) koji mogu
i godinama da rade besplatno ili za minimalne nadoknade, tako oblikuju}i
novu podvrstu prekarijata. Londonski Ekonomist ukazuje na to da ovaj
trend prati izrazita inflacija titula i zvanja, kojima se prikriva fragmentarnost,
redukcionizam i iskori{}avanje. Iako nova zvanja i titule postaju zvu~ni i zavodljivi, njih ne prati pove}anje prihoda, ve} stagnacija i pad. To se ilustruje
bujanjem {efova i direktora, kao {to su Director of First Impressions ili
Chief Revenue Protection Officer, iza kojih se kriju recepcionar i kontrolor karata (Economist, 2012).
32
Klasa ili samo restrukturiranje radne snage?

Razlo`ni kriti~ari ukazuju na to da je prekarijat mozaik-koncept, odnosno vi{eslojan ali i previ{e uop{ten, kao i da nije sigurno {ta novo predstavlja i nudi (Raunig, 2007; Seymor, 2012). Prekarijat kao koncept tek tokom
1990-ih ulazi u {iru upotrebu u sociologiji i ekonomiji, ali uz simultano postojanje niza koncepata koji delimi~no ili sli~no opisuju i tuma~e ove procese i promene. To su nià klasa (underclass), podproleterijat, lumpenproletarijat ili marginalizovani i isklju~eni (Offe, 2011; Jakonen, 2012).
Ukratko, istovremeno je vidljiv i proces kontinuiteta i diskontinuiteta u odnosu na proletarijat. Pored toga, u literaturi se prenagla{ava i dimenzija viktimizacije, dok se zapostavlja ambivalentnost i fluidnost situacije. Re~ju, dugo je dominiralo vi|enje prekarijata kao `rtve sistema, ali se fokus polako pomera ka spontanom otporu i samoorganizovanju. Klaus Ofe ubedljivo zaklju~uje da je o~ito da koncept prekarijata, pre svega, ukazuje na dinami~ni obrazac i trajnije profile, a ne na konkretna i merljiva obele`ja.
Gaj Stending ipak smatra da je prekarijat klasa-u-nastanku. Njegova
klju~na teza je da su interesi proletarijata (tj. stalno zaposlenih, za{ti}enih)
ne samo razli~iti, ve} i suprotstavljeni prekarijatu. Veruju}i da }e se proces
33
Ogromna je i literatura koja procenjuje uticaj modernih tehnologija

ne samo na zaposlenost, ve} i na karakter rada. Iskustva su do sada bila da
nova tehnologija inicijalno unosi destrukciju ali i restrukturiranje radne snage, a kasnije i novu zaposlenost. Ovoga puta stvari izgledaju druk~ije jer }e
nove tehnologije, robotizacija i automatizacija zaista dovesti ne samo do
smanjivanja potreba za radnom snagom, ve} i do promene karaktera rada.
Produktivnost }e zavisiti od ulaganja u tehnologiju i inovacije, a mnoga zanimanja sve{}e se na nadzor i kontrolu procesa proizvodnje. Nesta}e i ~itav
niz profesija ili }e biti potpuno preobraène. Procene su da }e do}i i do drasti~nog smanjenja radnog vremena, ali su za sada u kontradikciji sa postoje}im trendom. Druge procene kaù da rad i radno mesto vi{e ne}e biti osnov
za programe socijalne politike, pa ni za sam dohodak. Kako ovo izlazi iz na{e neposredne teme, evo nekoliko tekstova koji konceptualno i kriti~ki otvaraju temu: Hughs, James J. (2014), Strategic Options for a Basic Income
Guarantee in the Global Crisis Created by AI, Robots, Desktop Manufacturing and BioMedicine, u Journal of Evolution and Technology, Vol. 24(1),
Feb 2014, pp.45-61 (online); Meyer, Henning (2014), Inequality and Work
in the Second Machine Age, www.social-europe.eu; Roubini, Nouriel
(2014), Where Will All the Workers Go?, u www.project-syndicate.org (31
December); The Future of Jobs, The Economist 18 January, 2014.
prekarizacije nastaviti, kao i da }e dalja komodizacija svesti plate (nadnice) na jedini izvor reprodukcije radne snage, i tako dovesti do potpune privatizacije dràve blagostanja, Stending uo~ava novi prostor za samoorganizovanje, otpore i alternativne oblike socijalne politike. Dakle, prekarizacija stvara novu realnost u kojoj rad vi{e nije osnov za programe socijalne
politike i uop{te za gra|anski status. Stendingovi oponenti, me|utim, upozoravaju da se model dràve blagostanja, koji nikada nije ni bio u potpunosti dominantan ~ak ni u Evropi, neargumentovano upro{}ava i romantizuje, kao i da prekarijat i dalje ostaje samo aspekt i nova dimenzija proletarijata (Seymor, 2012; Allen, 2014; Breman, 2013). Oni tako|e upozoravaju
da su Stending i mnogi drugi izrazito evropocentri~ni, odnosno da je ostatak sveta koji je izvan zapadnog kruga oduvek funkcionisao u kontekstu
prekarizacije. Umesto klase u nastanku, Mario Kandeias (Mario Candeias), na primer, vidi prekarijat kao nemogu}u grupu, fragmentisanu po liniji klase, pola i etniciteta, koja za sada samo doprinosi preobraàvanju radni~ke klase. On smatra da prekarijat nije sposoban za integraciju i pozitivnu identifikaciju kroz rad i kolektivno delovanje. Jednom re~ju, perkarijat
nije akter, ve} amorfna masa koja ne konstitui{e novu realnost, dakle predstavlja neku vrstu devijacije. U politi~kom i akcionom smislu, reaguje u
afektu (uli~ni protesti, pobune) i nema kompetentnosti i transformacioni
kapacitet da unosi promene (Candeias, 2007).
I zato razgovor o prekarijatu, predlaè Klaus Ofe, mora da po~ne od
tri seta pitanja. Prvo, koja su njegova odre|uju}a obele`ja? Drugo, kakvi su
uslovi i strate{ke akcije koje su podstakle njegovu pojavu i rast? Tre}e, kako
se ~lanovi ove grupacije tipi~no suo~avaju i kako deluju u kontekstu ekonomske i socijalne akcije? Problemi nastaju ve} kod klju~nih obele`ja. Glavni prigovor je da se prilikom definisanja prekarijata uglavnom upotrebljavaju tzv. negativne karakteristike dakle, izmi~e ono {to prekarijat jeste
(Seymor, 2012; Offe, 2011). Dve glavne negativne karakteristike koje se koriste su: radna (i socijalna) nesigurnost i status discord ili status inconsistency. Dakle, radna nesigurnost je aktivni faktor koji uti~e i oblikuje prekarijat, ali pitanja kao {to su {ta je to {to nastaje, koja su njegova klju~na
obele`ja i kako ih konceptualizovati, ostaju bez odgovora. Po Stendingu,
klju~na obele`ja prekarijata su kolektivni doìvljaj nesigurnosti, neutemeljenosti i odsustvo kontrole nad vlastitim ìvotima. Dakle, opet negativno
odre|enje. I drugo, status discord ili status inconsistency ukazuju na to
da postoji rastu}i jaz izme|u onoga {to postoji ({ta to?) i onog {to kulturno-eti~ke vrednosti i norme defini{u da bi moglo biti. Problem je i dalje isti:
{ta to postoji i kako to precizno opisati. Ovde nastaje i drugi problem a to
je implicitno razumevanje koncepta prekarijata, pre svega, u kontekstu pro34
Novo socijalno pitanje?

Raste broj analiti~ara i socijalnih pokreta koji smatraju da poodmakla
prekarizacija i sve brojniji prekarijat otvaraju ~itav niz problema u kontekstu dru{tvenih nejednakosti, socijalnog isklju~enja, siroma{tva i rastu}ih tenzija i konflikata. Oni tako|e veruju da se sve to mora konceptualizovati, strate{ki prioritetizovati i programski definisati kao novo socijalno pitanje.
Postaje vidljivo da neizvesnost, nesigurnost i fluidnost u radu i ìvotu uti~u na prekarijat da nema kolektivno pam}enje dakle doìvljaj pripadanja zajednici u kontekstu dostojanstva, statusa, morala i solidarnosti.
Sve je maglovito i nepostojano, pa i o~ekivanja da }e budu}nost biti druga~ija ili bolja. Nomadizam, kao stalno kretanje ali u zatvorenom krugu i
bez utemeljenja i usmeravanja, razgra|uje odnose sa drugima i prema zajednici. I zato istraìva~i upozoravaju na prete}e simptome koji poga|aju
prekarijat. Uz uslove rada i stalnu nesigurnost i neizvesnost, nedavna i pionirska istraìvanja potvr|uju intuitivne hipoteze da prekarni radni odnosi ugroàvaju mentalno zdravlje i op{te zdravstveno stanje zaposlenih (Benach, 2014; Vives, 2013; Kretschmer i Riedel, 2015). Robert Rajh (Robert
Reich), komentari{u}i nedavna istraìvanja o radu u smenama i uop{te o
fleksibilnom radnom vremenu, navodi da nakon 10 godina rada u smenama dolazi do opadanja kognitivnih sposobnosti za 6,5%, a da se kod dece, posebno pred{kolskog uzrasta, ~iji roditelji rade u smenama i neredovno, pojavljuju poreme}aji u pona{anju (Reich, 2015). U pitanju je, pre svega, stalna anksioznost zbog neizvesnosti i nesigurnosti. Neizvesnost stvara rizike protiv kojih se grupa ne moè osigurati. Zadovoljstvo i ispunjenje putem poziva je nepoznato (Lyon, 2012). Ideja da rad obezbe|uje
identitet je prazna i la`na. Zamisao o poslu kao ruti ka ispunjenju, dubljem
smislu, identitetu i blagostanju postaje iluzija. Njihovo iskustvo u radu je
sasvim suprotno. Sledi anomija zbog doìvljaja uzaludnosti da se prevazi|e nesigurnost i ìvi smisleni i ka budu}nosti usmeren ìvot. Izgledi za napredovanje su minimalni, socijalna mobilnost retka, a pobolj{anje ìvot35
fesionalne i srednje klase. Dakle, grupacije za koje ve} (implicitno) postoji

profesionalno-socijalni obrazac (funkcije, status, na~in delovanja), koja je
(mo`da?) svesna sistemskih granica i koja ima kapacitet da svoju akciju
osmisli i usmeri. Za drugi i ve}inski deo prekarijata izostaju klju~na obele`ja, nema kulturno-eti~kog obrasca (osim onog koga sistem name}e), jaz izme|u onoga {to jeste i {to bi moglo biti je vidljiv u apstraktno-antropolo{kom okviru, a prevazilaènje ostaje nejasno i bi}e (mo`da) sugerisano izvan tog kruga.
nog standarda te{ko ostvarivo. Grupa se ubrzano isklju~uje iz matice dru{tva. Potom nastupa alijenacija jer se ve}ina ne bavi onim ~ime bi trebalo i
za {ta su osposobljeni, ve} obavlja ono {to ne èli i nad ~ime nema nikakvu kontrolu. Istovremeno, ~lanovi prekarijata nisu u stanju da preuzmu
uloge i aktivnosti koje bi im pomogle da stvore koherentnu i autonomnu
svest o sebi i da menjaju svoje okolnosti. Gaj Stending ih zato defini{e kao
bezli~ne podanike (denizens), a ne gra|ane jer ne u~estvuju ni u jednom
procesu pregovaranja, niti su politi~ki zastupljeni.
Prete}a posledica svega ovog je da izostaje empatija sa drugima, ali
i da rastu razdraùju}a netolerancija i gnev. Do takvih zaklju~aka dolazi
se i u knjizi Duhovni nivo: Za{to ve}a jednakost ~ini dru{tvo sna`nijim
(The Spirit Level: Why Greater Equality Makes Societies Stronger) Ri~arda Wilkinsona (Richard Wilkinson) i Kejt Piket (Kate Pickett), koja
se pojavila u martu 2009. Knjiga je izazvala izuzetnu svetsku pa`nju i uvela temu dru{tvene jednakosti kao javnu agendu nakon vi{e decenija.
Ukratko, u kontekstu dru{tava u kojima postoje drasti~ne nejednakosti,
autori zaklju~uju da nejednakost name}e ljudima da se fokusiraju na socijalni status i vlastitu poziciju u dru{tvenoj hijerarhiji izgleda i prestià.
Takva opsednutost sa svoje strane stvara anksioznost, nepoverenje i socijalnu izolaciju koja podiè nivoe psiholo{kog stresa. A stres, kao {to je
poznato, ima svoju cenu. Stres slabi imuni sistem i tera ljude u lo{a kompenzacijska pona{anja, kao {to su preterivanje u jelu ili agresivnost prema drugima. Na ovaj na~in nejednakost postaje negativni faktor za svakoga. Ukratko, autori ubedljivo tvrde da je neuroendokrinalni stres klju~,
i da je izazvan percepcijom da drugi uìvaju vi{i status od nas, {to uru{ava na{e vlastito samopo{tovanje. Anksioznost u vezi sa statusom i doìvljaj nepravde nagrizaju ljude i ~ine da se nejednakost duboko uvla~i pod
sva~iju koù (Ruìca, 2011).
Nedoumice oko prirode, potencijala i ograni~enja prekarijata stvaraju
vidljivu konfuziju za promi{ljanje i akciju, koju slikovito opisuje Ivan Krastev, bugarski politikolog, imaju}i u vidu 1968. godinu: Tada su studenti na
ulicama Evrope demonstrirali svoju èlju da ìve u svetu koji je razli~it od
sveta njihovih roditelja. Sada su studenti na ulicama demonstriraju}i svoju
èlju da ìve u svetu svojih roditelja. Tako, umesto ugra|ivanja prekarijata
u novu strate{ku viziju, izgleda da jedino {to preostaje jeste mukotrpan rad
na oblikovanju novog socijalnog pitanja. Upravo pojava prekarijata, drasti~ne nejednakosti, uru{avanje dràve blagostanja, kao i nestabilnost, nesigurnost i neizvesnost rada i zaposlenosti jesu okviri unutar kojih treba situirati novo socijalno pitanje. Kritika neoliberalizma, me|utim, ne sme da potisne temeljnu raspravu o kapitalizmu.
36
Uprkos sistemskim blokadama, ekonomskoj krizi i drasti~nim merama {tednje, kao i mlakim programima podr{ke EU i zemalja-~lanica, partije levice i sindikati vidljivi su poku{aji samoorganizovanja prekarijata, kao i
dokazi ne{to ve}e osetljivosti javnosti, akademske zajednice i nekih institucija. Mnogi aktivisti i mobilizatori postaju svesni potrebe za novim formama delovanja i kolektivne akcije. Gaj Stending smatra da to za prekarijat implicira tri tipa delovanja koji se me|usobno preklapaju. Prvo je zadobijanja
priznanja i uvaàvanja (recognition) dakle legitimitet. Drugo je reprezentacija. Za sada glas prekarijata nije prisutan prilikom dono{enja odluka dràva ili EU struktura. Tre}e je borba za redistribuciju klju~nih dru{tvenih
vrednosti. U industrijskom dru{tvu te vrednosti su se ticale produkcije (nadnica i profita). Za prekarijat 21. veka, borba }e se verovatno voditi oko bazi~ne materijalne sigurnosti (basic income), ali i kontrole vremena u, i izvan
procesa rada (tertiary time), osvajanja javnog prostora i zajedni~kih javnih
dobara (commons), kao i akvizicije kvalitetnog znanja i finansijskog kapitala (vidi niè A Precariat Charter). To polako ulazi u sredi{ta kampanja,
akcija i programskih dokumenata mobilizatora prekarijata.
Ve} smo nazna~ili da je za organizovanje i samoorganizovanje prekarijata najvidljivija i najprepoznatljivija EuroMayDay (EMD) mreà. Njeno jezgro ~ine aktivisti, umetnici, hakeri, sindikalci, migrantske organizacije, predstavnici prekarijata, levi~ari i sli~ni. Ova i sli~ne mreè stvaraju prostor za nove socijalne pokrete kao agente radikalnih promena jer se vi{e ne veruje da
partije i sindikati to mogu. EvroMayDay protesti i akcije daju prekarijatu prepoznatljivost i okvir orijentacije. Pored mobilizacije, mnogi EMD vide i kao
informacionu kampanju, instrument kolektivne proizvodnje znanja, dakle
kriti~ko i borbeno istraìvanje o radu i ìvotu. Madridski los indignados i
atinski demonstranti snabdevaju prekarijat energijom, a Okupiraj Wolstrit
(Occupy Wall Street) i njegove evropske replike nude novi i radikalniji fokus.
Sada su ulica i gradski trgovi mesto akcije, a ne fabri~ke hale.
To ne zna~i da su se EU i druge evropske zemlje povukle i odustale od
toga da regulativom i programima interveni{u kako bi zaustavile ili bar usporile prekarizaciju. Kako su literatura, propisi i dokumenti u ovom domenu preobimni i nesavladivi, ilustrova}emo ovu problematiku jednim izvorom u kome se na uop{ten na~in opisuju aktivnosti EU i Velike Britanije. To je obrazac
koji vaì i za druge zemlje-~lanice, posebno na severozapadu EU. Ukratko,
Evropski sporazum i mno{tvo direktiva postaju op{ti okvir za usporavanje i
zaustavljanje prekarizacije, koje Velika Britanija i druge zemlje ugra|uju u vlastite zakonske i institucionalne okvire. Direktive se odnose na slobodu od dis37
[ta (da) se radi?
kriminacije i zlostavljanja, ali i na skra}eno radno vreme, rad na odre|eno vreme, agencijski rad, porodiljsko odsustvo, jednake plate za ène i mu{karce, kao
i na jednak rad, zatim prava i kompenzacije u vezi s vi{kovima radne snage ili
transferom radnika, prava na godi{nji odmor ili jednaka prava za samozaposlene. To su op{ti, a neki kaù i minimalni okviri koje ve}ina zemalja-~lanica
pro{iruje. Ipak, razlo`ni kriti~ari ukazuju na to da se najve}i deo za{titnog zakonodavstva ti~e uglavnom stalno zaposlenih. VB polazi od ovog okvira, ali
unosi i specifi~ne odredbe, recimo one koje se ti~u za{tite od neosnovanog otpu{tanja (unfair dismisal), i navodi se lista postupaka i procedura koje se ocenjuju kao nefer, pa i nezakonite; drugo polje je za{tita radnika koji se nazivaju zero-hour workers posebno u slu~ajevima kada poslodavci zahtevaju da
radnik ne sme povremeno da radi i za druge poslodavce. Nacionalne minimalne nadnice su predmet o{trih ideolo{kih kontroverzi oko visine, pa se menjaju i propisi, pogotovo kada se traì da uklju~e i agencijske i druge prekarne radnike, kao {to su staìsti (interns) ili nezavisni ugovara~i (Hirsch, 2015). O po{tovanju propisa, stvarnog obima i kvaliteta za{tite i sigurnosti prekarnih radnika mediji, civilno dru{tvo i istraìva~i pi{u veoma kriti~ki.
Nova normalnost, dakle, ubrzani rast broja i oblika radnih odnosa
prekarnih radnika, donosi ozbiljne izazove i evropskim sindikatima. Ionako sve malobrojniji i sve manje uticajni, suo~avaju se i sa sve vi{e ograni~enim okvirima za pregovaranje i socijalni dijalog. Umesto nacionalnih pregovara, pregovori se suàvaju na sektorski, a sve vi{e na kompanijski nivo, tako da sindikati postaju jo{ marginalniji u socijalnom dijalogu. I ne samo to,
pravi i za sada nesavladivi problem postaje polarizacija radne snage na stalno zaposlene i rastu}i kontigent fleksibilnih, tj. prekarnih radnika. U praksi se to svodi na razli~ite interese i konkurentske odnose. Marten Kene (Maarten Keune) u svojoj studiji o sindikatima u sedam EU zemalja ukazuje na
ambivalentnost, zakasnele ili ograni~ene akcije sindikata i vidljivu polarizaciju radne snage (Keune, 2013).
Otud ambivalentnost i delimi~na paraliza sindikata da uklju~e prekarne radnike u svoje programe i aktivnosti. Broj~ano opadanje i marginalizacija uticaja navode mnoge aktiviste da predlaù novo udruìvanje(new unionism), dakle zalaganje za sindikate sa mnogo {irom agendom koja uklju~uje nezaposlene i prekarijat. Ipak, mo}ni sindikat, kao {to je globalna federacija Industrijal (Industriall), koja ima 50 miliona ~lanova, ponudila je i potpisala me|unarodni sporazum Temporary Work Charter sa Folksvagenom (2012) i uspela je da ugradi dogovor da ova kompanija ne}e zapo{ljavati vi{e od 5% prekarnih radnika. Sindikati poku{avaju da potpi{u dogovore poput Global Framework Agreements i sa drugim multinacionalnim
kompanijama, ali i da organizuju kampanje kao {to su Zaustavite prekarni
38
39
rad (Stop Precarious Work) za Svetski dan dostojanstvenog rada (World

Day for Decent Work), koji je 7. oktobar (www.industriall-union.org).
U nekim zemljama evrozone (Italija, [panija i Gr~ka) dolazi do radikalizacije sindikata, kao i politi~kih partija levice (Siriza, Podemos, Pokret
pet zvezdica), koje, uz pomo} novih socijalnih pokreta, traè i dobijaju podr{ku prekarijata i institucionalno i programski se otvaraju ka njima i poku{avaju da ih uklju~e u svoje strukture. Da li }e to da se preto~i u trajnije aran`mane, programe i kanale delovanje, ostaje da se vidi.
Me|unarodna organizacija rada (MOR), Evropska konfederacija sindikata (ETUC), Evropska federacija za hranu, poljoprivredu i turizam (European Federation for Food, Agriculture and Tourism/ EFFAT) i druge me|unarodne organizacije postale su aktivnije, predlaù radikalnije mere i animiraju javno mnjenje i akademske zajednice, ali su bez ve}eg realnog uticaja.
âk su i Svetska banka i Me|unarodni monetarni fond po~eli da promovi{u
inkluziju i dostojanstveni rad u svojim dokumentima. Radi se o plemenitim
i utemeljenim inicijativama, koje me|utim ostaju bez potrebne podr{ke. Dobar primer je MOR-ova inicijativa Dostojanstven posao (Decent Job Initiative), koja je izazvala mnogo pohvala i analiza, i koja je uklju~ena u javne
dokumente mnogih dràva, ali je ipak donela samo kozmeti~ke promene.
Danski flex-security program izazvao je inicijalno veliku pa`nju i poku{aje da se prenese u druge dràve. Me|utim, ovaj koncept mirenja fleksibilizacije radnih odnosa uz obilne nadoknade i transfere dràve onima koji
gube posao ili ga imaju neredovno, kriti~ari su izloìli raznovrsnim prigovorima. Najubedljivija, metafori~ka i najduhovitija je teza Adranika Tangiana,
koja kaè da program nije dobar kada su vremenske prilike lo{e, dakle, kada prekarni radnici postaju mnogobrojni, a budèti ~ak i bogatih dràva se
pokaù ograni~eni (Tangian, 2012). Uz to, o~ita internacionalizacija prekarijata (globalno trì{te radne snage, multinacionalne kompanije) svakodnevno
obelodanjuje da su nacionalni socijalni sistemi obi~no institucionalno rigidni i nespremni da prate internacionalizaciju trì{ta rada, pa i prekarizacije.
Tako dolazimo i do va`ne teze da samoorganizovanje i organizovanje
prekarijata uglavom mora da se odvija izvan tradicionalnih organizacija kao
{to su sindikati i politi~ke partije. Novi socijalni pokreti su novi katalizatori i
mobilizatori prekarijata. Radi se o dobrovoljnim organizacijama koje deluju
zajedni~ki da bi unosile ili blokirale promene u okruènju. Nisu, dakle, primarno usmerene na neposredne interese ~lanova, ve} na {ire ciljeve, vrednosti i orijentacije. Za razliku od tradicionalnih aktera fokusiranih na klasne interese i zagovaranja, nove aktere najbolje ilustruju eko-pokreti, feministi~ki
pokret, antiratni ili pokreti za ljudska prava, ali i grupacije koje zagovaraju
promene stila ìvota i sli~no. Ukratko, zalaù se za promociju i implementa-
ciju novih formi za kolektivnu akciju i delovanje. Tako Brigada prekarnih radnika (The Precarious Workers Brigade) nudi svoje Alate za kolektivne akcije prekarijat: sud naroda (Tools for Collective Action-Precarity: The Peoples Tribunal). Nedavno je i u Poljskoj po~ela Socijalna Kampanja: Mi, Prekarijat, koja kombinuje sticanje znanja i aktivizam (Political Critique, 9. april
2015). âk i crkveno poduprta Akcija crkve za rad i ìvot (CALL - Church
Action on Labour and Life) pokre}e projekat o prekarijatu i {alje upitnik u
mnoge zemlje: Upitnik za upore|ivanje prekanog rada u razli~itim zemljama Evrope 2015 (Questionnaire to compare the situation of precarious work
in different European countries 2015) (www.csc.ceceurope.org). O~ito je da
polaze od postulata da dràva i trì{te deluju tako da ugroàvaju neke klju~ne vrednosti ili grupacije i da su potrebne nove forme delovanja jer su i sindikati i partije znatnim delom paralizovani (Flynn, 2011; Estanque and Costa, 2012). Tako se i zagovara teza da od radikalizacije srednje klase zavise promene i da, pre svega, kreativni prekarijat postaje klju~ni socijalni akter.
Ovaj va`ni trend dobro sumira i ilustruje jedan veliki i kolaborativni
istraìva~ki projekat. To je projekat koji traje ve} neko vreme i zove se Kulturni radnici, organizujte se (www.culturalworkersorganize.org), a fokusira se na kreativni prekarijat u servisnoj ekonomiji (film, TV, novinarstvo,
{ou-biznis). Inicijalno terensko (i mahom kvalitativno) istraìvanje obavljeno je izme|u 2010. i 2013. u Londonu, Milanu, Njujorku i Torontu. Glavni
fokus je bio na pitanju kako razli~ite grupe prekarijata reaguju, samoorganizuju se i za~inju akcije. Evo tri glavna nalaza (De Peuter, 2014).
Prvo, okupljanje, organizovanje i grupno delovanje ne grade se na zanimanju, industriji ili zanatu, ve} na (kvazi)radnom statusu, dakle nestandardnom (prekarnom) zaposlenju i statusu. Dobar primer je Sindikat frilensera Njujorka (New York Freelancers Union), koji ima 229.000 ~lanova, i
koji deluje izvan postoje}ih oblika udruìvanja, ~iji je glavni zadatak zagovaranje interesa (izmena regulacije, plate), ali i obezbe|enje niza usluga ~lanovima. Ova i druge grupacije tako|e podsti~u i pomaù da ~lanovi zajedno eksperimenti{u sa zajedni~kim radom (co-working) ili kori{}enjem zajedni~kog radnog prostora. Ova vrsta samoorganizovanja se fokusira i na
rastu}u grupu staìsta (volontera, pripravnika), a poznate su organizacije
Radni~ka prava staìsta (Interns Labor Rights) iz Njujorka, Brigada prekarnih radnika (Precarious Workers Brigade) ili Kanadska asocijacija staìsta
(Canadian Interns Association). Iako i sindikati poku{avaju da organizuju
staìste, to je obi~no na rubu njihovih aktivnosti.
Drugo, nadoknade, kompenzacija i/ili nadnice, a posebno nepla}eni
rad prekarnih radnika, jesu va`no polje delovanja. Akcije u ovom domenu
obi~no se ti~u pokretanja sudskih sporova i/ili inicijativa za izmenu zakon40
A Precariat Charter
Povelja prekarijata je nova i ambiciozna knjiga Gaja Stendinga
(2014), koja je ponovo izazvala globalnu pa`nju, puno pohvala i kritika, a
postala je i neka vrsta katehizisa i priru~nika za samoorganizovanje i kolektivnu akciju prekarijata. Ova obimna knjiga u prvom delu saìma osnovne
ideje iz Prekarijat Nova opasna klasa (2011), a u drugom delu u 29 obimnih paragrafa nabraja setove akcija kojima predlaè mere za mnogobrojne
teme i probleme prekarijata, ali i njegovog {ireg okruènja. U svakom od 29
paragrafa prvo se kratko opisuje problem, a onda nude re{enja i opisuju se
neke od postoje}ih inicijativa koje nude sli~na ili druga~ija re{enja.
Povelja zapo~inje predlogom da se redefini{e rad tako da se uklju~e
svi oblici rada a ne samo rad za plate/nadnice, kao {to su dobrovoljni rad i
rad u porodici. S tim u vezi je i predlog promene statistike rada. Slede}i predlog je sveobuhvatna regulacija prekarnog rada (staìsti, zero-hours ugovori,
agencijski rad). Nakon toga, revizija uredbi koja mora da garantuje slobodu
udruìvanja. Zanimljivo je da Stending oìvljava ideju esnafa (guild) jer smatra da je samoregulacija unutar profesija va`nija od dràvne regulacije. Zato
je i slede}i predlog da se rekonstrui{u profesionalna udruènja (licence, ser41
ske regulacije (litigation and legislation). Ovo je domen u kome ina~e postoji sna`na predrasuda (i propaganda) da su nematerijalne nagrade (nonmonetary rewards) va`nije od nadoknada. W.A.G.E (Working Artists and
the Greater Economy) je jedna od grupa koja istraùje i inicira akcije koje
se odnose na minimalne standardne zarade (minimum standard rates) za
grupe umetnika, medijske radnike i radnike iz {ou-biznisa, a ponajvi{e za
radnike u onlajn produkciji (www.wageforwork.com). Od ideje da se obezbedi bar minimalna plata, brzo se do{lo do zalaganja za osnovni garantovani prihod (basic guaranteed income) (vidi niè), koji bi ve}inskom delu
umetnika, medijskih radnika i drugih stvorio minimalne uslove da budu kreativni i slobodniji u izboru svojih projekata.
Tre}e, okupacija odnedavno postaje vaàn na~in delovanja, a ti~e se
okupiranja, tj. zaposedanja objekata i javnih prostora ne (samo) da bi se izrazio nekakav protest, ve} da bi se na ovaj na~in omogu}ili kooperativni i alternativni projekti ili za{tita nekog javnog dobra (napu{tena fabri~ka hala ili
soliter) ili zagovaranje i/ili zaustavljanje neke javne akcije (recimo, zaustavljanje privatizacije gradskog vodovoda). Zauzimanje javnog dobra je uvek
u kontekstu stvaranja razli~itih projekata (radionice, alternativne usluge, tribine), ili, kako radikalniji elementi kaù, da se tako unose alternativne prakse koje nagove{tavaju postkapitalisti~ku politiku.
tifikati). Jedan neobi~an ali prili~no vaàn predlog je i Saose}aj se, nemoj demonizovati (Empathize, dont demonize). Dakle, nagla{avanje saose}anja i
razumevanja drugih u okolnostima kada demonizacija i ka`njavanje olako
poga|a sve one koji ne ispunjavaju norme (migranti, ranjive grupe). U tom
kontekstu je posebno zna~ajan predlog o jednakosti u pravnim i upravnim
postupcima za sve, i potrebi kriti~ke analize i revizije praksi koje to ograni~avaju. Onda dolazi predlog da se uklone barijere koje dovode do zamke siroma{tva i zamke prekarnosti (ekonomske, zakonske, programske). To u slede}em poglavlju uklju~uje ukidanje slede}ih procedura: workfare, meanstest, aktivizacije i sl, posebno kada su u pitanju ranjive grupe. Zatim se iznosi predlog da se reguli{u i da budu fer prakse studentskih kredita i njihovo otpla}ivanje. U ambijentu kada banke i finansijske institucije dominiraju, predlaè se i pravo na znanje. Sledi predlog za dekomodizaciju obrazovanja, dakle zaustavljanje privatizacije i komercijalizacije znanja koje treba da bude posmatrano kao javno dobro. Potom dolazi ideja da se oìve i preusmere subvencije od podr{ke investitorima ka javnim programima i ranjivim grupama.
Vaàn predlog je i da se oìve tzv. javna dobra (commons), dakle, ne samo infrastruktura, transport, ve} i javni programi (penzije, zdravstvo). I izuzetno
va`no: Stending predlaè oìvljavanje participativne demokratije jer je parlamentarna demokratija iscrpela svoje kapacitete. Najva`niji i najradikalniji
predlog je predlog o uspostavljanju univerzalnog bazi~nog dohotka (universal basic income), koji smo izdvojili i opisujemo ga detaljnije.
Univerzalni bazi~ni dohodak (UBD)

UBD je temeljni i najradikalniji elemenat Stendingove programske knjige Povelja prekarijata. Ukratko, univerzalni bazi~ni dohodak je inicijativa
za transfer koji (treba da) obezbe|uje dràva, na jedinstven i uniforman na~in, regularno i bez uslovljavanja, svakom odraslom ~lanu dru{tva. To je obaveza dràve u fiksnom iznosu, nezavisno od toga da li je osoba imu}na ili siroma{na, ìvi sama ili sa drugima, spremna da radi ili ne. Tako bi UBD zamenio druge socijalne transfere (socijalna pomo}, de~ji dodaci, osnovne penzije); idealno, UBD bi morao da obezbedi dru{tveno prihvatljiv ìvotni standard bez dodatnih transfera iz pla}enog rada (Parijs, 2000; Ryan, 2013). Dakle, doneo bi osnovnu sigurnost upravo prekarijatu i nudio bi za{titu u {okovima koje nestabilnost i nesigurnost u poslu i ìvotu donose svakodnevno. I {to je radikalna novina, ovaj i drugi predlozi eksplicitno traè da se
rad/posao napusti kao izvor socijalne sigurnosti (transferi, usluge).
Gaj Stending je kopredsednik Globalne mreà za bazi~ni dohodak
(Basic Income Earth Network/BIEN), koja je glavni zagovornik UBD.
42
43
Mreà je osnovana 1986. godine kao Evropska mreà za bazi~ni dohodak

(Basic Income Europe Network), a od 2004. postaje globalna organizacija
sa vlastitom mreòm od oko 20 asocijacija. Konferencije i kongresi BIENa razvijaju osnovne ideje o UBD, izve{tavaju o nizu eksperimenata na tragu UBD-a i {ire krug pristalica. I aktivisti mnogobrojnih socijalnih pokreta u~estvuju i doprinose zagovaranju UBD-a. Ovaj projekat je, naravno, prst
u oku postoje}oj pravovernosti, koja svaki nezasluèni transfer dràve blagostanja vidi kao rasipni{tvo, ubijanje motiva za rad, iniciranje parazitizma
i nepodno{ljivi tro{ak za javne finansije. A sama ideja UBD je ni{ta drugo
do svetogr|e i totalna neodgovornost predlaga~a. Ipak, zagovornici UBDa prave ozbiljne ekonomske analize koje bi tro{kove UBD-a u~inile prihvatljivim, ali i donele ekonomske i socijalne dobiti ne samo gra|anima, ve} i
preduzetnicima i ekonomijama.
Projekat UBD treba situirati u kontekst erozije i privatizacije dràve
blagostanja tokom i nakon 1980-ih. Ubrzana privatizacija penzionih sistema, zdravstva, obrazovanja i raznih socijalnih usluga pretvara gra|ane kao
korisnike u kategoriju potro{a~a, i time ih implicitno li{ava nekih va`nih javnih uloga. To, pre svega, vaì za srednju klasu i njenu ulogu u stvaranju i odràvanju programa dràve blagostanja. Srednja klasa je, naime, nadproporcionalno zastupljena u administraciji, izvr{noj vlasti i javnim slu`bama, a kada
je re~ o akademskim, profesionalnim i medijskim krugovima, njena dominacija je potpuna. Dok su programi dràve blagostanja javni i univerzalni,
srednja klasa ima vitalni interes, ali i realnu mo} da ih podràva, {iri i unapre|uje. Besplatne ili jevtine usluge u obrazovanju, javnom transportu, zdravstvu i drugim sektorima direktno uve}avaju standard, nude stabilnost, sigurnost i predvidljivost upravo srednjoj klasi. Time srednja klasa postaje klju~ni stub koji podràva kvalitet i odrìvost javnih programa. Privatizovani programi socijalne politike, me|utim, namenjeni su ponajvi{e srednjoj klasi i ova
postaje njihov klju~ni korisnik. Time srednja klasa ~ini jaku lobi grupu za pregovore sa privatnim sektorom, ali zato javni sektor ostaje bez klju~nog potpornog stuba i lagano se pretvara u servis za prekarijat, odnosno gra|ane drugog reda, dakle one koji su bez kapaciteta da efektivno za{tite i razvijaju ove
programe. I dalje, kada se socijalne interakcije, kao i javno dobro, svedu na
minimum, ni{ta osim mo}i i poslu{nosti ne povezuje gra|ane i dràvu. Dakle, ako nas malo toga povezuje u zajednicu, ostajemo u potpunosti zavisni
od dràve. Ali ona od dràve blagostanja lako klizne u security state. Toga su postali svesni mnogi, a posebno lideri evropske socijal-demokratije i rigorozno se zalaù za obnovu javnih programa, njihove univerzalnosti i kvaliteta (Ruìca, 2011b). UBD bi bila tako jedna epohalna socijalna inovacija,
ali i jezgro izgradnje budu}e paradigme novog socijalnog pitanja.
Umesto zaklju~ka
O~ito je da je prekarijat globalni fenomen za~et u procesu rada, koji
se {iri ka sferi ìvota i stvaranju socijalnog prekarijata. U stvari, prekarijat
danas jeste jedno stalno nastajanje, upitanost i borbenost, ali i difuznost, ranjivost i nepostojanost. Tome doprinose kako geografija i disperzija ekonomije u odnosu na prethodnu koncentraciju, tako i vidljivi nedostatak saradnje i razmene unutar njega samog i sa drugima. Najva`niji mediji, me|unarodne organizacije, etablirane akademske i istraìva~ke zajednice i politi~ki
lideri ga, ~ini se, ne oslu{kuju ili se prave da ga ne prime}uju. Zbog toga prekarijat neki metafori~ki vide kao pritajenog, ali rastu}eg i mnogoglavog
monstruma koji je tu i planira da ovde ostane. Bez novog socijalnog pitanja u okvirima nove i podsticajne paradigme za obnovu i prosperitet produbljivanje i {irenje prekarijata moè doneti opasne izazove, nestabilnosti i
konflikte I tako dok monstrumu ne dosadi i èstoko se ne pokrene. Ili
ga istok i jug Evrope mo`da povuku za rep. Ali u kom pravcu?
Bele{ke
Bele{ka 1
Predloàk za ovaj prilog bila su dva moja teksta. Kratka kolumna Prekarijat nova opasna klasa, objavljena u Biznis & Finansije, broj 86, april
2012, kao i Prekarijat klasa u nastanku?, POLITIKON, Novi Sad, broj
5, 2013, str. 24-38. U ovom radu koristio sam i delove svojih novinskih tekstova, intervjua i beleàka za predavanja.
Bele{ka 2
Tri priloga iz Australije, SAD i Engleske ilustruju da je ne samo nastavno-istraìva~ko osoblje u poodmakloj fazi prekarizacije, ve} i da se sami univerziteti adaptiraju novom trendu, pa posluju kao i druge profitne agencije
koje regrutuju, interno raspore|uju i koriste obrazovani prekarijat (educated precariat).
Uporedi: Khoo, Tseen (2014), The Research Precariat, in https://actualcasuals.wordpress.com/; Murray, John (2015), Things Warwick
Universitys New Temp Agency Tells us About Academic Precarity, in
http://wire.novaramedia.com/2015/04/6-things-warwick-universitys-newtemp-agency-tells-us-about-academic-precarity/.
Dok se u ameri~kom politi~kom diskursu akademska zajednica opisuje kao dobro pla}eni liberali koje je te{ko otpustiti (ve}ina su zaista liberali ili socijal-demokrate u evropskom kontekstu), stvarnost je druga~ija. Sle-
Bele{ka 3
Prva knjiga koju koristimo u ovom prilogu kao referentni okvir je
Precariat - New dangerous class (2011), a druga A Precariat Charter:
From Denizens to Citizens (2014). U svojim mnogim prilozima ili intervjuima, posebno kada reaguje na kritike autor preciznije i sistemati~nije izlaè svoje ideje, kao i dopune osnovnim tezama. Vidi: Standing, Guy (2013),
Tertiary Time: The Precariats Dillema, u Public Culture, Vo.25(1), st.1-23;
Standing, Guy (2012), Precariat is you and me (online, 9/2/2012); Standing,
Guy (2011), Precariat- Why it Needs Deliberative Democracy (27/1/2011)
http://www.opendemocracy.net/guy-standing/precariat-why-it-needs-deliberative-democracy; Bacasa, Jason (2012), The Rising Precariat (Intervju
sa Guy Standingom, 26/9/2012), The Brecht Forum, New York (online).
Literatura
Allen, Kieren (2014), The Precariat: New Class or Bogus Concept, u

www.irishmarxistreview.net
Benach, J. at al (2014), Precarious employment: Understanding an Emerging
Determinant of Health, u Annual Review of Public Health, vol.35: 229253 (www.publhealth. annualreviews. org)
The Economist (2012), The perils of panflation, The Economist, April 7,
st. 18.
Breman, J. (2013), A Bogus Concept, u New Left Review 84, NovembarDecembar 2013
British Sociological Association (2014) http://www.britsoc.co.uk/media/67057/
Western_Europe_faces_a_demographic_crisis_caused_by_the_growth_of
_part-time_and_temporary_work_PR2504144.pdf
45
di primer o stalno rastu}im o~ekivanjima od diplomiranih studenata koji zavr{avaju studije (www.insidehighered.com/views/2012/02/01/) da }e biti izuzetno te{ko na}i akademsku poziciju (sto molbi, samo tri do pet intervjua,
obi~no bez ponude za posao)
a) kada se posao dobije, bi}e to ugovor na odre|eno vreme;
b) kada se posao dobije, to uklju~uje obim posla koji ima stalno zaposleni profesor;
c) kada se posao dobije, primanja }e ~initi 20-75% plate stalno zaposlenog profesora;
d) nakon godine dana (ili i duè), ova procedura }e biti ponovljena.
Brophy, Enda and de Peuter, Greig (2007), Imaterial Labor, Precarity and Recomposition, u Knowledge Workers in the Information Society, by C.
McKercher and V. Mosco, Lexingtom Books, pp.177-191.
Candeias, Mario (2007), Unmaking and Remaking of Class: The Impossible Precariat between Gragmentation and Movement, u www.rosalux.de
De Peuter, Greig (2014), Beyond the Model Worker: Surveying a Creative Precariat, u Culture Unbound, Vol.6: 263-284 (www.cultureunvound.ep.liu.se)
De Peuter, Graig (2011), Creative Economy and Labor Precarity: A contested
convergence, u Journal of Communication Inquire, Vol 35(4): 417-435
Edlund, Jonas and Groelund, Anne (2010), Class and Work Autonomy in
21 Countries, u Acta Sociologica, September 2010, Vol. 53(3): 213-228
Esser, Ingrid and Olsen, Karen M. (2012), Pereceived Job Quality:
Autonomy and Job Security within a Multi-Level Framework, European
Sociological Review, Vol. 28, No.4 (2012), pp.443-454 or online at
www.esr.oxforjournals.org (15 Feb 2011).
Estanque, Elisio and Costa, Hermes Augusto (2012), Labour Relations and
Social Movements in the 21st Century, u Sociological LandscapeTheories, Realities and Trends (online).
Eurostat (2015), http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/
Participation_of_young_people_in_education_and_the_labour_market
Eurostat (2015, April), Labour market and Labour force survey (LFS) statistics
file:///D:/Backup%2023.9.2014/Documents/EU%20Labour%20market%20%20%20Eurostat%20% 20THIS.html
Eurofund (2015), www.eurofound.europa.eu/young-people-and-neets-1
Davidson, Adam (2015), www.nytimes.com/2015/05/10/magazine/whathollywood-can-teach-us-about-the-future-of-work. html?_r=0
Fleming, Daniel and Soborg, Henrick (2014), The Debate on Globalization and International Revitalization of Labor. A Critical Review, u Nordic Journal of Working Life Stufies, Vol 4, No.1, February 2014.
Flynn, Simone I. (2011), New Social Movements Theory, un Theories
of Social Movements, Pasadena: Salem Press, pp. 88-99 ili onlline u
www.wiki.zirve.edu.tr
Gerber, Khristine (2014), Trade Union Responses towards Labour Market
Dualization Comparing the Impact of the Varieties of Industrial Relations in Germany, Slovenia and Poland, Center for Internaional Political
Economy, Berlin (online).
Hirsch, Georgina (2015), Precarious Workers A short outline of issues
and developments in the UK, a paper for a meeting, 5 May 2015, u
www.americanbar.org
46
47
Jakonen, Mikko, at al (2012), Occupy Life! Precarity and Basic Income,

prezentacija na kongresu Basic Income Earth Network (BIEN), Muenchen, 16/9/2012.
Lallement, Michel (2011), Europe and the economic crisis: Forms of labour market adjustment and varieties of capitalism, u Work, Employment
and society, Vol 25(4), st. 627-641.
Keune, Maarten (2013), Trade union responses to precarious work in seven
European countries, Amsterdam Institute for Advanced Labour Studies,
University of Amsterdam.
Kretschmel, V. and Ridel, N. (2015), Effects of atypical employment on difficulties in falling asleep and maintaining sleep gender differences in the
lidA study, http://europepmc.org/abstract/med/ 25806502
Lyon, Andrew (2011), The Precariat: The Dangerous New Class, u International Futures Forum (online), 5/12/2011
McKey at al (2012), Study on Precarious Work and Social Rights, London
Metropolian University (for EU Commission) (online)
Offe, Claus (2011), The Vanishing Shadow of the Future, u European Journal of Sociology, Vol52 (3), decembar 2011, st. 466-474.
Parijs, Van Phillippe (2000), A Basic Income for All, Boston Review, October/November (www.bostonreview.net)
Quak, Evert-Jan and Van den Vijsel, Annemarie (2014), Low wages and Job
Insecurity as a Destructive Global Standard, in http://thebrokeronline.eu/Articles/Low-wages-and-job-insecurity-as-a-destructive-globalstandard
Raunig, Gerald (2007), Monster Precariat (www.eipcp.net )
Reich, Robert (2015), The Upsurge in Uncertain Work, in www.social-europe.eu, 25 august 2015.
Ryan, Anne (2013), Universal Basic Income (www.feasta.org ), 17/4/2013)
Ruìca, Miroslav (2011), Da li su egalitarna dru{tva bolja za sve gradjane, u
Bizinis & Finansije, Broj 81, Oktobar. Vidi www.bif.rs
Ruìca, Miroslav (2011b), Porodi~no srebro (ni)je na prodaju, Biznis & Finansije, Br. 83, Decembar 2011.
Ruìca, Miroslav (2013), [ok evropskog javnog sektora, u Biznis & Finansije, Br. 85, Mart 2013.
Sablowski, Thomas and Sieron, Sandra (2015), Precarity Guaranteed: The
European Youth Guarantee is an ineffctual attemt to tackle the issue of
youth employment, Policy Paper 04/2015, Rosa Luxemburg Foundation.
Seymor, Richard (2012), We are all precarious On the concpt of the Precariat and its Missuses, in www.newleftproject.org, pp.1-9.
Tangian, Adranik (2012) Not for bad weather: Macro-analysis of flexicurity with regard to the crisis, Hans-Bckler-Stiftung, (library.fes.de/pdf-files/gurn/00388.pdf)
Vaughanu Whitehead, Daniel (2012), Public sector adjustments in Europe,
EC and MOR.
Videt, Bertil and de Winter, Danielle (2014), Job Insecurity as a Norm
(www.thebrokeronline.eu)
Vives, Alejandra (2013) at al, Precarious employment and poor mental health in salaried workers in Spain: A new scale of employment precariousnes, u Journal of Environmental and Public Health (http://dx.doi.org/
10.1155/2013/978656)
48
Ni novinari ni nadni~ari
Postoji li iko ko makar i pribli`no zna koliko novinara zaista postoji i radi u Srbiji? Koliko njih ima siguran posao u nekom od medija? Kolike su im plate i honorari? Koliko radno vreme? I prekovremeni rad? Imaju li pravo na slobodne dane i pla}eni godi{nji odmor? Da li su socijalno osigurani? Koliko njih je poslednjih godina ili
meseci izgubilo posao zbog tekstova i priloga {to su ih napisali ili objavili. Koliko ih je
proterano iz novinarstva u neke profesije potpuno suprotne novinarstvu? Za{to bezmalo 90 odsto studenata ùrnalizma u Srbiji kao svoj idealni posao sanja o PR poloàjima, profesiji koja je antipod onom {to predstavlja profesionalno i dru{tveno odgovorno novinarstvo? Za{to je poloàj novinarske profesije danas na jednoj od verovatno najniìh lestvica ugleda u srpskom dru{tvu i da li su za to krivi samo novinari pojedinci ili podjednako - ako ne i vi{e - njihovi urednici, poznati i nepoznati vlasnici
medija i, naravno, svi oni politi~ki gospodari na{ih ìvota i i sudbina? Kako objasniti
gotovo potpuno odsustvo solidarnosti me|u novinarima; da li je to svojevrsni sindrom
Ivana Ivanovi~a? Kako to da svi pomenuti poniàvaju}i uslovi i realnosti ìvota i rada novinara u Srbiji nisu dosad rezultirali nijednim {trajkom novinara, generalnim
ili nekim manje {irokim? Da li samo zato {to postoje}e, ogromno ali prili~no amorfno,
nezadovoljstvo novinara nema ko da kanali{e i fokusira? I, kona~no, da li je sve ovo
posledica op{teg stanja u dru{tvu, ne samo u Srbiji i ne samo u regionu, i potpunog nerazumevanja uloge medija i novinara u njemu?
- Radomir Li~ina, dubinski intervju.
49
DRUGI DEO - NI NOVINARI NI NADNIÂRI
DRUGI DEO
50
Sve nesigurniji rad i ìvot

medijskih radnika
Trend sve nesigurnijeg rada, sve neizvesnije zarade
i sve ~e{}eg ìvotarenja
Ako bismo sabrali sve sate u kojima se u Srbiji radi za pare ili neku drugu
nadoknadu, a na drugoj strani sve sate koji se provedu uz medije, {tavi{e uz
televizor i kompjuter-zabavu, nema sumnje da medijska zabava preovladava. Ako bismo sabrali sva istraìvanja medija i sva istraìvanja pla}enog
i nepla}enog rada, nema sumnje ko je tu brojniji, brojnija su politikolo{ka
i izborna (javnomnjenska) istraìvanja. Mi ovoga puta dodajemo jedan kamen~i} na tas na kojem su istraìvanja i medija i rada, u kojima ina~e dominira na~in zaklju~ivanja kakav smo pokazali u prethodnoj tvrdnji o brojnosti istraìvanja.
Da li su mediji (u Srbiji) u slu`bi javnog dobra ili u slu`bi privatnih
interesa? Ovo je bilo fokusno pitanje u promi{ljanju mogu}nosti empirijskog istraìvanja prekarizacije rada uop{te, a posebno prekarizacije medijskih radnika, o kojem su razgovarali grupa istraìva~a-saradnika Centra za razvoj sindikalizma i nadle`nih saradnika iz Fondacije za otvoreno
dru{tvo. Po~etno pitanje u tim razgovorima odnosilo se na mogu}nosti
za istraìvanje prekarnosti i procesa prekarizacije rada i ìvota. Me|utim,
brzo smo uvideli da bez konkretizacije prekarnosti, bez njenog ispitivanja u nekoj konkretnoj dru{tvenoj grupi, ne}emo mo}i niti da utemeljimo na{e istraìvanje, niti da iza|emo iz kolopleta uzroka i posledica pojave koju ispitujemo. Naime, postoje}a istraìvanja procesa prekarizacija
(uglavnom u zapadnim, razvijenim dru{tvima) ili su zaobilazila pitanje
uzro~nosti raznih krucijalnih dru{tvenih problema (u ispitivanju tih problema prekarnost nije uzimana kao nezavisna varijabla) ili su to pitanje
odbacivali kao ne-istraìva~ko. Po strani su ostajala brojna pitanja: [ta
uzrokuje prekarizacija? Do ~ega dovodi prekarizacija? Koji su to fenomeni na koje prekarizacija bitno uti~e? Koje su posledice prekarizacije u
odnosu na sam rad i radni~ki ìvot?
51
DRUGI DEO - SVE NESIGURNIJI RAD I @IVOT MEDIJSKIH RADNIKA
Sre}ko Mihailovi}
Ovakav pristup promi{ljanju teme prekarizacije, brzo nas je doveo do

izbora konkretuma na kojem }emo eksplicirati pitanje prekarizacije. Ispitiva}emo medije, odnosno medijske radnike, prvenstveno novinare i poku{ati da sagledamo vezu izme|u stanja u medijima i prekarizacije medijskih
radnika. Tako smo od prekarizacije stigli do medija i novinara, a potom polaze}i od njih, ponovo do teme prekarizacije. Naravno, medije i novinare
tretiramo kao tipske predstavnike onoga {to se obi~no naziva kreativna industrija i radnici kreativne industrije ili, konkretnije i jasnije, kao tipske
primere za stanje prekarizacije u kulturi, umetnosti, nauci i visokom obrazovanju. Istovremeno, uzimanje fizi~kih radnika (radnici bez {kole i bez kvalifikacije) kao kontrolne grupe omogu}ava nam barem razvijene hipoteze o
prekarizaciji na dnu dru{tvene hijerarhije.
U osnovi postoje dva odgovora na fokusno pitanje na{eg istraìvanja: Da li su mediji (u Srbiji) u slu`bi javnog dobra ili u slu`bi privatnih
interesa?
Jedan odgovor se temelji na dru{tveno odgovornom razumevanju uloge medija sa stanovi{ta javnog dobra, a drugi na trì{noj logici medijske profitabilnosti. Nagla{avam profitabilnost (ekonomska, profitna isplativost) jer
je valja razlikovati od politi~ke isplativosti; uz napomenu da i profitna i politi~ka isplativost ulaze u red partikularnih ili ta~nije, privatnih interesa. Pretpostavljamo da su oba odgovora i direktno i posredno povezana sa procesima prekarizacije. Prekarizovani medijski radnici su akteri i medija kao javnog dobra i medija kao ekonomske aktivnosti koja donosi profit kao i svaka druga. S druge strane, prekarizacija medijskih radnika je znatnim delom
rezultat ekstremne profitabilizacije medija. Prekarizovani medijski radnici
su akteri stanja u medijima, a sa druge strane stanje u medijima vodi u dalju
prekarizaciju medijskih radnika.
Ovakav pristup promi{ljanju uloge i statusa medija ve} je upu}ivao na
razlikovanje tri vrste klju~nih interesenata za medije, odnosno tri vrste mogu}ih medijskih funkcija3 (u ~iju legitimnost, ina~e, ne sumnjamo):
3
U ovom kontekstu svakako je zna~ajno pitanje kako medijski radnici, prvenstveno

novinari, vide funkciju medija. I ve} ovde, na samom po~etku, suo~ili smo se sa
problemom prepoznavanja interesa u javnomnenjskom istraìvanju. U prvom redu valja razlikovati percepciju stvarnosti od strane ispitanika, a u drugom redu
utvrditi njihove vrednosne ocene (upro{}eno, {ta je bolje, kojoj funkciji medija oni
li~no daju vrednosni prioritet). Pritom, svesni smo postojanja socijalno poèljnih
odgovora, {to daje prednost medijima u funkciji javnog dobra. Tako|e }e i dràva
davati socijalno poèljan odgovor pa govoriti o tome kako je dràvni interes u stvari
op{ti i zajedni~ki a ne partikularni (i privatni) interes. Retko koja dràva i retko koja partijska dràva }e javno priznati dràvni odnosno partijski interes, mada ima
i takvih (npr. na{a dràva posle Drugog rata). Nema sumnje da }e i mnogi vlasnici
medija prikrivati svoj stvarni interes prikazuju}i ga u socijalno poèljnoj formi, kao
javni interes.
52
Pojam javnog dobra nemogu}e je odrediti, kaè Zvonko Posavec, i dodaje kao obja{njenje: Dodatni problem s ovim pojmom odnosi se na njegove poznate zlouporabe u diktatorskim i totalitarnim sustavima. Ovaj se pojam najprije odnosi na nadindividualnu materijalnu ili nematerijalnu dobrobit dràve, naroda i obitelji. Upotrebljava se zatim kao
apel vladaju}im i onima kojima se vlada da svoje egoisti~ne ciljeve usmjere na dobrobit
op}eg interesa. Pojmom javnoga dobra ~esto se diskreditira vladaju}a ideologija; tada se
govori o tome da vlast ne radi za javno, nego za vlastito dobro. Gorljivo pozivanje na dobro naroda ili na dràvni razlog ~esto je sluìlo modernim diktaturama u podvrgavanju
individualnih i slobodarskih te`nji (2003: 23). Odre|enu uzdrànost iskazuju i Sandra
Hrvatin i Brankica Petkovi}: Mada je javni interes osnovni vode}i princip novinarskog
rada (ili bi se moglo re}i, osnovni kriterijum moralnog pona{anja), njegova definicija je
daleko od toga da bude jasna (prema Mati} i Nedeljkovi}, 2014: 20).
5 Ma kako se u savremenoj medijskoj teoriji i praksi relativizovao javni interes, kao
fenomen o kojem se ~esto govori da ga je nemogu}e objasniti, odrediti i regulatorno zasnovati, u kriti~kim medijskim teorijama postoje jaka upori{ta koja javni interes ~vrsto
drè u svojoj vizuri (Veljanovski, 2014: 99).
6 Mek Kvejl pominje dva tipi~na i ustvari sli~na pristupa, medijska modela. Schudson
(2003) govori o tri osnovna modela: (1) trì{ni model (market model) ne postavlja medijima nikakve normativne zahteve koji bi bili va`niji od zakona trì{ta. Me|utim, evidentno je da mediji ne mogu delovati u dru{tvu samo na osnovu prora~unavanja zarade i gubitka. I lojalnost i privrènost publike imaju komercijalnu vrednost, kao {to je mogu imati
i usluge zajednici; (2) povereni~ki model (trustee model) podrazumeva da mediji vode
ra~una o interesima svoje publike i {ire javnosti i da su do izvesne mere za{ti}eni od
trì{nih sila. /.../ U evropskoj radiodifuziji postoje zakonske odredbe koje zahtevaju i da
se ispune odre|eni aspekti javnog interesa, (3) zastupni~ki model (advocacy model) primenjuje se na medije koji zastupaju odre|ene grupe, uverenja i ciljeve. Oni imaju jasnu i
specifi~nu normativnu agendu kojoj su podre|ene veze sa dru{tvom. Drugi primer
odre|ivanja modela ponudili su Hallin i Mancini (2004), koji nude tri vrste odnosa
izme|u medija i demokratskog politi~kog sistema: (1) liberalni - u osnovi zasnovan na
trì{tu, (2) demokratsko-korporativni, u kome se interevencijom vlade obezbe|uju interesi gra|ana kao i medijska nezavisnost i (3) takmi~arski pluralizam (medijska podr{ka
sledi paralelno strukturu politi~ke ideologije u dru{tvu (2007: 12).
4
53
(1) mediji u funkciji javnog dobra4, a u javnom interesu5 u interesu javnosti;

(2) mediji u funkciji politike, a u interesu politi~kih aktera (dràva, politi~ke stranke...);
(3) mediji u funkciji profita, a u interesu vlasnika kapitala koji medije
tretiraju kao i svaku drugu potencijalno profitabilnu ekonomsku aktivnost
(videti Mileti} 2014). Noam ômski, na primer, navode}i pet filtera koji
cenzuri{u sadràj informacija, na prvo mesto stavlja vlasni{tvo i profitnu orijentaciju medija (2004: 153 i dalje). Najtipi~niji proizvod profitabilizacije
medija su tabloidi koje Daglas Kelner defini{e kao komercijalni oblik medijske kulture stvoren radi profita i distribuiran u vidu robe ~iji }e se produkti dobro prodavati upravo zahvaljuju}i ~injenici {to su popularni (navedeno prema Todorovi}, 2006: 20).
U ovakvoj klasifikaciji naglasak je na povezivanju funkcije medija i dominantnog interesa ka kojem su mediji okrenuti, a samim tim je tu uklju~en
i tip vlasni{tva medija6. Jer je logi~no ili bi trebalo da bude logi~no da iza ovih
razli~itih interesa stoje razli~iti tipovi vlasni{tva. U pojam vlasni{tva je ugra|en interes; u principu vlasni{tvo bez interesa vlasnika je contradictio in adjecto. To ne zna~i da je interes uvek i lako prepoznatljiv, da je transparentan, te
da nije ideologizovan7.
Sve je jasno kod tre}e funkcije medija u pitanju je privatna svojina i njoj
inherentna odrednica te`nja ka umnoàvanju profita (profit kao dominantni motiv). Svako druk~ije vi|enje ove relacije ima ideolo{ki predznak ili je obi~na manipulacija8. Privatan sektor nije po pravilu prostor slobode, ~esto je to
prostor neslobode, jer, rukovo|en merkantilisti~kim interesima, pravi proizvode koji se svi|aju drugima. Najuspe{niji modeli jesu paradràvni - ni privatni ni dràvni (Dragi~evi} [e{i}, 2012). Helena Popovi} (2015) nagla{ava da
je korporativnim medijima interes opstanka ili profitne logike usmjeren prema onima koji potencijalno mogu ili }e tek zauzeti vlast. Kapital u tom smislu nema jasno definiranu politi~ku poziciju, njegova je politi~ka pozicija promjenjiva, od liberalne do krajnje desne pozicije, sve moè pro}i pod uvjetom
da se ne dira fundamentalna trì{na logika. Povijest pokazuje da se bez problema moè kretati izme|u fa{izma, nacionalizma i liberalizma.
Druga pomenuta funkcija vezana je za dràvnu svojinu (koja je u biti
tako|e privatna) ili za koruptivnu relaciju dràvne mo}i i privatne svojine
(~vrsta sprega). U ovom slu~aju ideologizacije, manipulacije, zamagljivanja
su veoma ~este pojave. Po~ev od pri~e o javnom mediju i javnom servisu iako je re~ o dràvnom mediju i dràvnom servisu, pa sve do veoma ra{irene pri~e o tome kako se za javni servis tro{e na{e pare. Kao, javni
servis se finansira javnim sredstvima. Niti je servis javni, niti su pare na{e i jedno i drugo je dràvno (pomenute pare nikada nisu ni bile na{e,
ni onda kada su pro{le kroz na{ dèp).
Ostaje pitanje vlasni{tva u slu~aju medija koji rade u javnom interesu.
Koji tip svojine omogu}ava delanje medija u interesu javnosti, za javno dobro? No, tu je odmah i pitanje da li je uop{te mogu}e postojanje medija koji delaju za javni interes ili se iza javnog interesa uvek prikrivaju neki partikularni interesi. Malo ko }e danas tvrditi da je vlasnik medija (privatna svojina apsolutna ili dominantna) spreman da radi za javni interes i po cenu finansijskog gubitka, pa ~ak i da je spreman da radi sa saldom nula (ako toKo je imao koristi od ubistva? Odgovor na ovo pitanje, kako nas u~e krimi}i, predstavlja siguran put za otkrivanje ubice. U dru{tvenim naukama takav klju~ predstavlja
pitanje (i odgovor na pitanje) o svojini, o vlasni{tvu. U stvari, pitanje je isto: U ~ijem
interesu?
8 Za razliku od dràvnih i javnih medijskih institucija koje su, u idealnotipskoj verziji, tretirale novinare kao va`ne dru{tveno-politi~ke radnike u proizvodnji dru{tveno odgovornog i obrazovno-informativnog sadràja, komercijalni privatni mediji po~ivaju na jasnoj poslovnoj politici ostvarivanja profita, a sami novinari postaju puki, lako zamjenjiv
resurs, u svrhu ostvarivanja spomenutog primarnog cilja (Hromadì}, 2012: 30).
7
54
U konotaciji pojma javnog dobra i u navo|enju istozna~ica bonum

commune, salus publica, zajedni~ko dobro, op{te dobro, javna korist, javni
interes obi~no se obuhvata i dràvni interes i staatsraison (videti npr. Posavec, 2003). Mi }emo ovde zanemariti eventualne razlike izme|u javnog
dobra i navedenih istozna~ica jer one nisu toliko va`ne u kontekstu na{e
teme, ali }emo dràvni rezon isklju~iti iz konotacije pojma javnog dobra,
s obzirom na to da dràva tek u umnoj raspravi sa drugim interesentima uvek
iznova mora da dokazuje da u medijima radi u korist javnog dobra. Sve u
svemu, odgovor na pitanje da li dràva moè biti zastupnik javnog dobra kada su u pitanju mediji, moè se dobiti samo u javnoj raspravi. Ne sumnjam
da postoje javna dobra koje dràva moè da zastupa, ali da li to ona moè da
~ini i kada su u pitanju mediji? Da li moè da obezbedi jednaku zastupljenost me|usobno opre~nih i sukobljenih partikularnih interesa i jednak i pravedni odnos prema neoklasi~nom razumevanju kriterijuma javnog dobra
kao {to su neisklju~ivost i neiscrpnost?9 Generalno gledano, dràva to moè samo u slu~aju klasno indiferentnih sadràja, ali ne i sadràja koji se direktno ili indirektno odnose na temeljne partikularne interese. Mogu}nosti
9
Javno je dobro institut kojim se odre|uje simboli~ki prostor ìvota zajednice, otvoren
svima bez ikakvih privilegija za bilo koga. Njime se, ujedno, razgrani~uje konkurencija
me|u privatnim interesima od suradnje karakteristi~ne za prostor namijenjen
zajedni~kome kori{tenju. Rije~ju, javno je dobro osnova zajedni~koga ìvota u punome
zna~enju, pa je svakida{nje postupanje s njime pouzdan indikator funkcionalnosti, dapa~e:
smislenosti neke zajednice (Puhovski, 2012).
55
ga ima, re~ je o maloverovatnom izuzetku). S druge strane, u praksi se naj~e{}e sre}emo za zloupotrebom novoste~ene svojine: Sude}i prema prema
prethodnom talasu privatizacije medija za mnoge od njih ovo }e zna~iti i
prestanak postojanja. Od 52 medija koliko ih je privatizovano od 2002. godine danas uspe{no radi samo jedan. Najve}i broj ovih medija su kupili vlasnici koji su u tome videli jasan ekonomski interes, me|utim taj interes nije imao veze sa obavljanjem medijske delatnosti. Kupovana su ona preduze}a koja su posedovala atraktivne nekretnine ili su pak sluìla novim vlasnicima za dobijanje bankarskih kredita koji bi se ulagali u neke druge poslove
dok bi sam medij pod dugovima polako odlazio u ste~aj a potom bi se i ugasio./.../ Ovaj proces je ujedno zna~io i transformaciju u ure|enju radnih odnosa u medijima koja je pratila op{tu prekarizaciju radnika u periodu tranzicije. Osnovne karakteristike rada u medijima postali su nesigurnost po pitanju zaposlenja, niske plate, nedostatak socijalne i zdravstvene za{tite, gubitak dru{tvenog ugleda, kredibiliteta i samopo{tovanja (Mileti}, 2014).
za neekskluzivni tretman partikularnih interesa su minimalne i naj~e{}e iznimne, prvenstveno zbog odsustva odgovaraju}eg svojinskog temelja na kojem se zasniva javno dobro10. Iznimnost se zasniva, kao {to je re~eno, na mogu}oj profitabilnosti medija koji rade u interesu javnog dobra, kao i na eventualnoj politi~koj profitabilnosti.
Nali~je ovakve uloge dràve kada je re~ o medijima jeste njen uticaj na
medije koji nisu u njenom vlasni{tvu. Kako tvrdi Jovanka Mati}: Dràva
ima tri direktna kanala kojima moè da uti~e na rezultate trì{nog poslovanja ne samo medija kojima je vlasnik nego i svih ostalih. Ona medijima u statusu javnih preduze}a (takvih je bilo 120 me|u 467 radio i TV emitera sa dozvolama 2008. godine) obezbe|uje budètske donacije, a istovremeno im
dozvoljava da posluju na trì{tu, ~ime se privatni mediji stavljaju u teì poloàj oni moraju da budu komercijalno uspe{niji da bi bili isti. Drugo, dràva moè da kontroli{e priliv reklamnih sredstava u medije pomo}u nadzora koje ima nad javnim preduze}ima, a koji su uglavnom veliki ogla{iva~i
(...) Tre}e, dràvni organi mogu direktno da se ogla{avaju u medijima na razne na~ine (...) i da sa medijima sklapaju specijalne ugovore o posebnim vrstama usluga, kojima tako|e mogu da kontroli{u i ekonomski opstanak medija i njihovu informativnu produkciju (2012: 7).
Sve u svemu, Hromadì} je u pravu kada tvrdi da mediji predstavljaju polje stalne borbe u artikulaciji hegemonijskih diskursa mo}i (2014: 73).
*
Pretpostavljam da je delanje u korist javnog dobra iznimka, a da je op{te pravilo delanje u sopstvenu korist (dràve, partije, vlasnika kapitala)11.
Op{te pravilo ima tri izuzetka: (a) medij moè da dela u op{tem interesu sve
dok je kao takav profitabilan za vlasnika; (b) medij moè da dela u op{tem interesu samo privremeno dok je takav interes u funkciji okupljanja {irokog savezni{tva radi ostvarivanje nekog (po pravilu partikularnog) politi~kog cilja; (c)
Medijski ambijent Srbije najmanje li~i na razvijeni evropski u pogledu trì{nog poslovanja medija i za{tite medija od politi~kih uticaja. Razlog tome nisu samo brojne slabosti
regulative u vezi sa principima iz oblasti medijske ekonomije ? neadekvatni tretman
dràvnog vlasni{tva (), netransparentnost vlasni{tva i nespre~avanje monopola (),
izostanak neutralnosti u finansijskoj pomo}i dràve () ? i u vezi sa ostvarivanjem
za{tite nezavisne ure|iva~ke politike (Mati}, 2012: 7).
11 Teoreti~ari medija se danas masovno svrstavaju na stranu vlasnika kapitala i njihovog prava na slobodno trì{te. To postularno prezentuje Robert McChesney (2013: 63). Postoji
li i{ta o ~emu nema rasprave, onda je to ~injenica da je dràvno petljanje s medijima opasnost koju treba izbe}i po svaku cenu. Slobodni mediji su klju~ za slobodno dru{tvo, a
slobodno trì{te je temelj slobodnih medija i zdrave demokratske kulture. U svakom
slu~aju ovde je re~ o zanimljivim premisama i zanimljivoj proceduri zaklju~ivanja.
10
56
Sve u svemu, na{a hipoteza je da su mediji koji deluju u korist javnog dobra izuzetak a ne pravilo, dok su mediji koji rade za partikularne
Ma koliko to bilo apsurdno, u Srbiji se za mnoge medije ne zna u ~ijem su vlasni{tvu
iako se moè lako utvrditi u ~ijem interesu rade. Savet za borbu protiv korupcije je krajem februara ove 2015. godine, na osnovu istraìvanja na uzorku od 50 medija u Srbiji,
sa~inio Izve{taj o vlasni~koj strukturi i kontroli medija u Srbiji. U izve{taju se izme|u
ostalog tvrdi da je kod 23 medija vlasni{tvo potpuno transparentno, a da je kod 27 netransparetno, delimi~no transparentno ili sporno (kod 14 medija vlasnici su netransparentni ili delimi~no transparentni, dok je kod 13 vlasni{tvo formalno transparentno, ali
se u javnosti kao vlasnik tih medija percipira drugo lice).
13 Specifi~na odlika medijskog okruènja u Srbiji su politi~ki tabloidi koji se pojavljuju i
nestaju po diktatu skrivenih, poslovno-politi~kih mreà potpomognutih kriminalnim i
obave{tajnim krugovima (Sandra Hrvatin i Brankica Petkovi} prema Mati} i
Nedeljkovi}, 2014: 32).
14 Mada je, generalno uzev, socijalni kompromis na kojem se zasniva socijalni dijalog tako|e
izuzetak i gotovo da je re~ o ustupku ja~e strane u situaciji kada postoji mogu}nost
ravnoteè snaga. îm je uru{en isto~noevropski socijalizam, na zapadu Evrope je ukinuta socijalna dràva. Nestao je paranoidni strah od {irenja komunizma, pa je Zapadna
Evropa ukinula ustupke nezaposlenima i sirotinji. îm je na sru{enom Berlinskom zidu
kapitalizam trijumfovao, socijalni kompromis je postao luksuz (Kulji}, 2012).
12
57
medij u vlasni{tvu novinara (Danas, Vreme, Beta, Fonet, Vranjske...)12, bilo

grupno, bilo pojedina~no, ima preduslove da dela u op{tem interesu, isto kao
{to moè biti i najobi~niji ili najcrnji tabloid (ima u nas primera i za jedno i za
drugo)13. Tako, na primer, Zoran Aracki, navode}i pet odrednica jednog modela funkcionisanja medija koji moè spasiti novinarstvo, na prvo mesto stavlja dominantan akcionarski oblik svojine, koji novinare ~ini suvlasnicima i koupravlja~ima, odgovornim za profesionalni lik i konkurentnost medija.
Ostaje pitanje {ta bi u medijima bilo famozno partnerstvom javnog i
privatnog sektora i koje su njegove konsekvence spram delanja medija u
korist javnog dobra.
Postoje konstelacije dru{tvenih odnosa u kojima su sukobi partikularnih (klasnih) interesa iz raznih razloga minimalizovani ili je dogovoreno
primirje (realno funkcionisanje socijalnog dijaloga14)... U takvim situacijama, u jednom trenutku pitanja javnog dobra i javnog interesa nu`no ulaze
u fazu umne rasprave o prepoznavanju, identifikaciji, interpretaciji i zastupanju i javnog interesa i partikularnih interesa. Bez umne rasprave, bez (kvalifikovane) javnosti i bez integriteta medijskih poslenika, nema medija
koji rade u javnom interesu bez obzira na to {to su, eventualno, obezbe|eni ostali preduslovi. Ako nema umne rasprave, onda je Karl [mit u pravu kada tvrdi da se tu ne radi o sadràju javnog interesa, ve} o dràvnoj odluci o tome {ta }e se smatrati javnim interesom.
interese pravilo, a ne izuzetak. Ovu grubu formulaciju op{teg pravila o

delanju medija delimi~no demantuje precizniji uvid u medijsku praksu, iako ona ostaje onaj naj{iri okvir pristupa ispitivanju i interpretaciji uloge i statusa medija. Realisti~no gledano, u ulozi svakog medija mogu se razlikovati konstelacije stalnog suo~avanja op{teg, politi~kog i privatnog interesa jer se te tri uloge medija stalno prepli}u, suo~avaju i sukobljavaju. U
pitanju je samo prevlast, dominacija ili bolje re~eno hegemonija (u politkolo{kom smislu) jednog ili drugog ili tre}eg interesa. Ovakvoj kvalifikaciji ne izmi~u ni tzv. neprofitni mediji ili mediji zajednice ili mediji civilnog dru{tva ili mediji tre}eg sektora (i kako se ve} sve ne imenuju), mada
normativno oni teè ka zastupanju javnog interesa i javnog dobra (videti Radojkovi}, 2008).
Ovde dolazimo do slede}eg klju~nog pitanja: {ta se de{ava sa novinarima u tom ~esto dinami~nom me{ungu trijade razli~itih interesa, kakva
je njihova uloga, ili upro{}eno re~eno, na ~ijoj su strani? Da li oni sami
mogu uop{te da u~ine ne{to u (pre)orijentisanju medija u kojem rade ka
nekom od pomenutih klju~nih interesa, uprkos tipu vlasni{tva u kojem
se dati medij nalazi? Poku{aji da odgovorimo na ova pitanja nalaze se u
fokusu na{eg istraìvanja.
Ovaj uvod u interpretaciju osnovnih nalaza na{eg istraìvanja zaklju~ujemo tvrdnjom da mediji sami po sebi nisu javno dobro i ne rade sami
po sebi za javni interes. Mediji koji deluju u korist javnog interesa su rezultat stalne i sistematske borbe za slobodu medija. Sloboda medija je neosvojivi cilj, kao ne{to {to jednom postignuto opstaje zauvek postignuto. Mediji su slobodni u meri u kojoj se bore za ostvarivanje postoje}eg opsega
slobode i u meri u kojoj se bore za nove prostore te slobode. Utoliko je
primerenije govoriti o medijima koji teè ka slobodi umesto o slobodnim
medijima.
*
Tvrdnja da nema demokratije bez slobode medija danas je op{te mesto. Tvrdnja su prihvatili i autori koji su spremni da dato dru{tvo okarakteri{u kao demokratsko iako je sloboda medija daleko na horizontu. Medijske slobode su konstitutivna dimenzija demokratske prakse. Dru{tva sa
medijskim slobodama su demokratska dru{tva ili dru{tva koja su dobrano
odmakla na putu ka demokratskoj praksi. Demokratska dru{tva u kojima
se naru{ava sloboda medija su u ozbiljnoj krizi demokratske prakse.
Demokratska praksa i sloboda medija imaju zajedni~ki imenitelj u postojanju javnosti koja je demokratska ili barem inklinira ka demokratiji. Jav58
59
nost, prodemokratska javnost je onaj uslov bez kojeg se ne moè ni u demokratiju ni u slobodu medija. Nema slobode medija bez demokratske javnosti ili javnosti koja teì demokratiji. Slobodni mediji i demokratska javnost u stalnom procesu konstruktivne javne debate, predstavljaju lice i nali~je jedne iste pojave koja je u temelju demokratske prakse, na kojoj izrasta
demokratska praksa i kroz koju se ta praksa stalno proverava i unapre|uje.
Re~ je o javnom interesu, njegovom prepoznavanju, definisanju, interpretaciji i zastupanju.
Konstruktivna javna rasprava o javnom interesu je svojevrsni medijski
cenzor koji cenzuri{e ne kao {to je to uobi~ajeno u ime privatnog interesa dràve ili vlasnika kapitala ili ove ili onde dru{tvene grupe, ve} u ime javnog interesa.
Mediji nisu pas ~uvar demokratije, slobodni mediji su uslov demokratije, aktivni ~inilac demokratije i rezultat demokratije.
Razvijena javnost je nali~je medija koji teè ka slobodi. Bez ova dva
lica boga Janusa nema dru{tva koje teì ka demokratiji. Nema razvijene
javnosti bez medija koji teè slobodi, niti ima medija koji teè slobodi
bez umne javnosti koja se stalno razvija. Ako slobodu medija u nas nalazimo u tragovima, to je zato {to i umnu javnost imamo mestimi~no i
veoma retko.
Upro{}eno, javnost je virtuelna zajednica misle}ih ljudi koji kroz javnu komunikaciju vode javnu debatu od op{teg interesa, argumentovanu raspravu o svim pitanjima koja su relevantna za dato dru{tvo. Ovako vi|ena
javnost podrazumeva racionalne ljude ili barem racionalnu ve}inu. Utoliko
je koncept javnosti sli~an teoriji racionalnog izbora (racionalno sagledavanje vlastitih interesa), ali i neoliberalnom konceptu u kojem figurira racionalni i sebi~ni pojedinac. No, javnost je mogu}nost koja se ostvaruje u manjoj ili ve}oj meri ili se uop{te ne ostvaruje, za razliku od neoliberalnog koncepta trì{ta koje je valjda prirodom zadato i na kojem operi{u racionalni pojedinci profitno orijentisani.
I dalje veoma upro{}eno: Adam Smit, 1776, Bogatstvo naroda pojedinci idu}i za sopstvenim interesom ulaze u me|usobne konkurentske
ekonomske odnose i tako dolaze do blagostanja. Javnost racionalni socijalizovani pojedinci raspravljaju o pitanjima od op{teg interesa i tako
dolaze do najboljih re{enja za datu zajednicu.
Umna javnost i mediji su konstituenti javnog prostora; oni su glavni
pokreta~i i nosioci javne debate. Nema deliberacije bez medija jer deliberacija zahteva: spontanu i recipro~nu razmenu razloga povodom relevantnih
javnih pitanja u svetlu dovoljne koli~ine informacija (Habermas, 2007: 8).
Redukcija medija na medijatora izme|u nosilaca dru{tvene mo}i i publike,
pri ~emu je u posredovanju aktivna samo jedna strana, pogubna je za demokratiju i civilizaicjske procese uop{te. Pitanje je me|utim gde je uloga
medija u procesu pretvaranja publike u javnost i dalje, u umnu javnost. Ali,
i da li mediji mogu da odigraju tu ulogu koja im pripada po normativnom
diskursu o demokratiji15?
*
Sandra Hrvatin i Brankica Petkovi}, voditeljke regionalnog projekta

Ja~anje kapaciteta i koalicija za pra}enje medijskog integriteta i unapre|enje reformi u medijima, tokom predstavljanja nalaza za region navode da im je cilj
bio da razotkriju dva mita na kojima po~iva funkcionisanje medijske industrije. Jedan uklju~uje postavku da mediji/novinari deluju u javnom interesu, a drugi podrazumeva da mediji nisu sputani vlasni~kim odnosima niti zavisni od novca ogla{iva~a // mi èlimo da pokaèmo da su mediji mnogo
vi{e isprepletani sa politikom i ekonomijom nego sa civilnim dru{tvom, da
nisu sposobni za kriti~ku samorefleksiju niti za preispitivanje institucionalnih normi koje reguli{u selekciju i obradu vesti, i da su pojmovi obaveze i
odgovornosti (prema javnosti, od strane javnosti i u javnom interesu) postali glavno bojno polje javnosti u poku{ajima da uspostavi kontrolu nad
medijima16 (prema Mati} i Nedeljkovi}, 2014: 17). Moèmo re}i da smo i
mi u na{em istraìvanju testirali postojanje ova dva mita.
Da li su mediji javno dobro ili oru|e klasne vladavine? Ako su javno dobro, da li ih
je mogu}e odbraniti i o~uvati u tom statusu? Ako nisu javno dobro, ve} oru|e
opravdanja klasne vladavine, da li je mogu}a njihova transformacija u javno dobro,
Iz ove naracije o~ito sledi da se mi u na{em istraìvanju bavimo smao jednom stranom
problema, bavimo se medijima i jo{ uè, medijskim radnicima. Pitanje javnosti i posebno pitanje umne javnosti, ostaje po strani. Ipak treba barem pomenuti aktivnosti profesionalnih udruènja medijskih radnika i nekih sindikata, a posebno pojedine aktivnosti
samih gra|ana i njihove poku{aje spa{avanja medija. Valja, na primer, pomenuti akciju ni{kih gra|ana protesti i prikupljanje potpisa kako bi se JP Ni{ka televizija transformisala u regionalni javno servis, ne da ode na dobo{. Ostaje po strani i pitanje
odre|enja pojma javnosti i javne sfere i njihove eventualne kontradiktornosti. Ipak
da pomenem da u raspravama o ovim kategorijama ima prili~no ideolo{kih prostranosti, po~ev od pri~e kako je pojam javne sfere ideolo{ki bezbojan i prazan, za razliku od prirodno prodemokratski nastrojene javnosti. Ni pojam javne sfere (uprkos
Habermasu), ni pojam javnosti (uprkos levo orijentisanim komunikolozima) nisu a priori ni demokratski ni ne-demokratski. (Svakako da javnost moè biti autenti~na i nezavisna, ali i zavedena.) Uostalom, ovi pojmovi nisu ni toliko suprotstavljeni kako mnogi tvrde; koncept deliberativne demokratije, bar na normativnom nivou, moè da uskladi i jedno i drugo.
16 Autorke indirektno polemi{u sa ODonelom, koji tvrdi (1998:119) da su mediji nezavisni i samostalni (horizontalno odgovorni) i da se rukovode javnim interesom.
15
60
Konkretno, u fokusu na{eg projekta na{la su se dva pitanja: profesionalna (samo)odgovornost medijskih radnika na osnovu mi{ljenja/percepcije samih medijskih radnika, i odgovornost medijskog okruènja, tako|e na osnovu percepcije samih medijskih radnika. U drugom
koraku, proveravamo na{u klju~nu hipotezu koja se odnosi na obja{njenje
onoga {to smo utvrdili u prvom koraku: klju~ obja{njenja prethodno utvr|enog stepena profesionalne (samo)odgovornosti medijskih radnika i nivoa kriti~nosti prema okruènju kao uzroku lo{eg stanja u medijima, u prvom redu nalazi se u samom radu kao takvom, a znatno manje u samim medijima. Dakle, promene u karakteru rada uop{te, koje zahvataju i medijske radnike, u prili~noj meri obja{njavaju ono {to se de{aava u samim
medijima, a pre svega njihovu sve manju autonomiju i odstupanje od
poèljnog nivoa slobode.
U istraìvanju koje smo obavili tokom 2015. godine empirijski smo
utvrdili:
prvo, ocene stanja u kojem se mediji nalaze, tj. utvrdili smo ocene stanja medija od strane samih medijskih radnika;
drugo, utvrdili smo stepen odgovornosti same profesije (novinara) za
takvo stanje stvari u medijima, a prema mi{ljenju samih medijskih radnika;
tre}e, utvrdili smo stepen odgovornosti okruènja (u prvom redu nosilaca ekonomske i politi~ke mo}i) za stanje u medijima; i
~etvrto, ispitali smo uticaj promena u karakteru i su{tini rada uop{te,
tj. uticaj sistemske prekarizacije rada i ìvota radnika na proizvod rada u
na{em slu~aju na medije kao takve.
Fokus grupe: Tipi~an novinar u Srbiji je Osoba koja ima veliku odgovornost i
veliki potencijal, ali koja je potcenjena u dru{tvu, nije adekvatno pla}ena i ne ìvi
dostojanstveno, ima nisko samopouzdanje zbog uslova u kojima ìvi. Potcenjeni su
i unutar esnafa i u dru{tvu u kome rade. Nema porodicu, ìvi kao podstanar ili kod
roditelja, samac je, ima prose~nu platu u Srbiji i ìvi u strahu od gubitka posla. Frustriran maksimalno svojim primanjima. Mnogo radi, nema radno vreme, malo zara|uje ili ima neredovna primanja, nere{enog statusa, bez zdravstvenog osiguranja,
naru{enog zdravlja, pod stresom, zabrinut za svoju budu}nost, izloèn pritiscima,
nema vremena za porodicu. Nezadovoljan svojim dru{tvenim statusom, ali to ne sme
da iskaè, jer ìvi u strahu. Ima mnogo tezgi, koje nisu nu`no vezane za novinarstvo
(Milivojevi}, 2011: 29).
Radi empirijskog merenja, u kontekstu navedenih istraìva~kih ciljeva, konstruisali smo (1) mere stanja u medijima putem indiciranja pojedi61
u dobro zajednice? {ta god da je od navedenog ta~no, pitamo se kakva je u svemu

tome uloga samih novinara i medijskih radnika uop{te.
nih elemenata medijskog integriteta17, potom (2) indeks profesionalne (samo)kriti~nosti, (3) indeks kriti~nosti prema medijskom okruènju, i (4) indeks prekarizacije rada i ìvota medijskih radnika.
1. Ocena stanja u medijima

Kako medijski radnici, pre svega novinari, vide stanje u medijima? Mo`da je odgovor na ovo pitanje manje vaàn od odgovora na pitanje, a kako
njihova publika vidi medije me|utim, mi se ovde bavimo medijima i tvorcima medija, a ne direktno korisnicima. No, bilo kojim medijskim pitanjem
da se bavimo, u krajnjoj linije bavimo se pitanjem medijske publike. Dakle,
kako novinari ocenjuju stanje u medijima? (Videti u okviru mi{ljenje Mihala Rama~a i Mi{e Vasi}a.)
*
P-P status (privremeno ili povremeno angaòvani) formalno je regulisan dokumentima. Radnik zaposlen na odre|eno vreme ima sva prava kao i stalno zaposleni, uklju~uju}i i godi{nji odmor. U praksi ta prava svode se na to da je radnik duàn
da izvr{ava sve poslove i zadatke koje od njega zahteva nadle`ni rukovodilac.
I najmanji nesporazum ili spor rukovodilac moè da okarakteri{e kao izazivanje konflikta ili neizvr{avanje radne obaveze. /.../
Primanja su odre|ena ugovorom o zaposlenju na odre|eno vreme. Bez obzira
na radni u~inak i kvalitet ura|enog, nisam ~uo za slu~ajeve da se rad zaposlenih na
odre|eno vreme posebno stimuli{e i nagra|uje. /.../
Po{to u svemu zavisi od rukovodioca, P-P radnik nije motivisan da bude kreativan ili da postiè rezultate iznad prose~nih. Njegovo je da uradi ono {to mu se
kaè, odnosno da gleda svoja posla.
Radnici zaposleni na odre|eno vreme znaju da }e se na}i na udaru prilikom svake od ~esto najavljivanih racionalizacija, {to podrazumeva smanjivanje broja zaposlenih. U periodu o kojem govorim ugovori s ve}inom zaposlenih na odre|eno vreme su stalno produàvani, ali uvek u poslednji ~as. Takva praksa izaziva nesigurnost
i strah, a kod novinara i autocenzuru. Najva`nije na~elo postaje: ne zameriti se ni17
Medijski integritet obuhvata nekoliko osobina medijskog sistema // koje omogu}avaju medijima da sluè javnom interesu i demokratskim procesima, pokazuju}i u
svom poslovanju i svojim sadràjima: slobodu i nezavisnost od pojedina~nog/posebnog
privatnog ili dràvnog interesa; transparentnost sopstvenog rada i interesa, uklju~uju}i
jasno otkrivanje izloènosti ka ili zavisnosti od pojedina~nih ili dràvnih interesa;
pridràvanje i po{tovanje eti~kih i profesionalnih standarada, i du`nost i odgovornost
prema gra|anima. Medijski integritet u uèm smislu predstavlja sposobnost medija da
gra|anima pruè ta~ne i pouzdane informacije, a da pri tome nisu zavisni od, imaju klijentelisti~ki odnos sa, ili sluè pojedina~nim/posebnim privatnim ili dràvnim izvorima,
i osiguraju gra|anima da imaju pristup i da mogu da izraze {irok spektar stavova i
mi{ljenja, a da pri tome nisu izloèni pristrasnosti i propagandi (Mati} i Nedeljkovi},
2014:23-4).
62
Stanje u medijima indicirali smo na osnovu odgovora 1.110 novinara

(740 zaposlenih i 370 nezaposlenih) na ~etiri pitanja koja se odnose na ocenu slobode medija, percepciju dràvne kontrole medija, ocenu ra{irenosti
autocenzure i na sameravanje ra{irenosti cenzure i autocenzure.
Op{te osiroma{enje, postepeno i sistematsko preuzimanje ve}ine medija u privatne tajkunske i paradràvne ruke donelo je neizbe`ni izbor (vekovima star): }uti i
sluì, budi sre}an {to i ovoliko zaradi{ i nemoj da si imao ideje. Novinarski posao je
proizvodnja sadràja (Viktor Ivan~i}), a ne istraìvanje ili po{teno pisanje o stvarnosti. Nove korporativne poslovne obi~aje nemogu}e je suzbiti, jer korporacije drè pare: ljude otpu{taju od danas do sutra, ~esto bez obrazloènja; otkazi stiù i SMS
porukama. Menadèrija, pak, osigurava sebe ugovorima i skandalozno visokim otpremninama. (Mi{a Vasi}, dubinski intervju)
1.1. Ocena slobode medija

I zaposleni i nezaposleni novinari se slaù da u Srbiji nema slobode medija. Tako misli ~ak tri petine ispitanika (62%), ~etvrtina (25%) je neodlu~na (oni se delom slaù, a delom ne slaù sa tvrdnjom da u Srbiji postoji sloboda medija), dok samo 13% ispitanika smatra da u Srbiji postoji slobo63
kome, odobravati sve {to govore i rade pretpostavljeni ili bar ne komentarisati, ne
iznositi svoje mi{ljenje...
Zaposleni na odre|eno vreme nikad ne gube iz vida da su oni radnici drugog reda. Svaka rukovode}a garnitura a one se menjaju relativno ~esto zapo{ljava ve}i
ili manji broj novih kadrova, naj~e{}e po partijskoj liniji. Ve}ina takvih zapo{ljava se
na neodre|eno vreme. To dodatno poga|a zaposlene na odre|eno vreme uverava ih da rad ne zna~i ni{ta, da je za uspeh neophodna politi~ka podr{ka.
Ve}ina zaposlenih na odre|eno vreme je svesna sopstvenih sposobnosti i vrednosti. îm radniku svakih godinu dana produàvaju ugovor, to mu je potvrda da je
njegov rad koristan i potreban. Ali, tim vi{e ga boli nepravda, odnosno ~injenica da
su u stalni radni odnos primljeni mnogi s takvim istim, neretko i daleko slabijim rezultatima.
@albe sindikatima ili vi{im rukovode}im instancama retko daju rezultate. U nekim medijskim ku}ama ~ak i nema sindikalnih organizacija. Tamo gde postoje obi~no deluju u dogovoru s rukovodstvom: sindikalni rukovodioci dobijaju razli~ite povlastice, pre svega materijalne, kako bi smirivali nezadovoljstvo zaposlenih i doprinosili miru u ku}i.
I kad na radnom mestu nema dramati~nih problema, radnik na odre|eno vreme je stalno pod stresom. Gore je jedino honorarcima, bez obzira da li sara|uju na
osnovu usmenog dogovora ili s poslodavcem imaju ugovor o honorarnoj saradnji.
Honorari u ve}ini redakcija su poniàvaju}e niski i gotovo uvek kasne po nekoliko
meseci, pa i duè. Ako uporno zahteva ono {to mu pripada, honorarnom saradniku se obi~no otkazuje saradnja. S druge strane, neke redakcije imaju ekskluzivne saradnike kojima ispla}uju ekstra-honorare, {to izaziva dodatno ogor~enje i zaposlenih i honoraraca (Mihal Rama~, dubinski intervju)
da medija. Nema razlike u oceni postojanja slobode medija izme|u zaposlenih i nezaposlenih novinara, niti razlika ima u slu~aju pola, starosti novinara i socijalnog porekla, a nema je ni u slu~aju tipa radnog ugovora, kao ni
u slu~aju regionalne pripadnosti (slobodu medija isto ili veoma sli~no ocenjuju novinari iz Beograda, Vranja, Subotice i Valjeva). Tako|e, nikakvih razlika u oceni slobode medija nema u odnosu na zaradu, prihod doma}instva,
ocenu zdravstvenog stanja, zadovoljstvo ìvotom, ~lanstvo u sindikatima,
profesionalnim udruènjima i politi~kim partijama.
Minimalne razlike na{li smo u slu~aju {kolske spreme i samoocene statusa (koeficijent kontigencije se kre}e oko 0,20). Visokoobrazovani novinari su ne{to manje kriti~ni od onih sa vi{om ili srednjom {kolskom spremom da u Srbiji ne postoji sloboda medija misli 57% ispitanika sa fakultetskim obrazovanjem i 65% onih sa vi{om ili srednjom {kolskom spremom.
Tako|e su ne{to manje kriti~ni ispitanici koji svoj socijalni poloàj rangiraju visoko nego oni koji sebe vide u donjem i srednjem delu socijalne lestvice (50% prema 64%). Zaposleni novinari koji su zadovoljni svojim zaposlenjem su manje kriti~ni prema slobodi medija, ali i dalje natpolovi~no (52%),
za razliku od onih koji su nezadovoljni zaposlenjem, koji u 72% slu~ajeva
tvrde da sloboda medija u Srbiji ne postoji. Razliku u oceni slobode medija
nismo na{li ni tamo gde smo je o~ekivali, nema razlike u percepciji slobode
medija ni izme|u novinara zaposlenih u privatnim medijima i onih zaposlenih u medijima u dràvnoj svojini.
Do odre|ene granice, mislim da smo svi spremni da trpimo i kaprice urednka i vlasnika, i poniàvanje, ponekad ~ak i izve{tavanje van li~nih i profesionalnih standarda. Me|utim, kada plata mesecima izostaje, kada nema socijalnog ili zdravstvenog
osiguranja, kada urednici preteraju u politi~kim/patriotskim ili nekim drugim nalozima, ~ini mi se da je izuzetno malo novinara koji sve to i dalje gutaju i trpe. S druge strane, ako novinar ìvi u stalnoj zebnji pred onim {to ga ~eka sutra, zaista je te{ko o~ekivati da ostane u domenu profesionalizma i kvaliteta - proklizavanja su
ponekad te{ko vidljiva, ali se na kraju o~ituju. Neke kolege su se jednostavno prodale i javno ili tajno rade za ovu ili onu politi~ku opciju, ovog ili onog tajkuna, neke su obolele ili umrle, dok su mnoge napustile novinarstvo u korist PR-a ili ne~eg
sli~nog. (Tamara Skrozza, dubinski intervju)
Ne{to zna~ajniju razliku u oceni postojanja slobode medija na{li smo u

slu~aju procene ispitanika da li }e u narednih godinu dana zadràti ili izgubiti
postoje}e zaposlenje (Ck=0,28; statisti~ki zna~ajno). Sa ve}om nesigurno{}u
radnog mesta raste negativna ocena slobode medija. Od ukupnog broja ispitanih novinara koji svoje mesto smatraju sigurnim, 55% tvrdi da u Srbiji nema
slobode medija, dok od ukupnog broja novinara koji svoje radno mesto smatraju nesigurnim ili malo sigurnim, 71% tvrdi da u Srbiji nema slobode medija.
64
1.2. Da li dràva kontroli{e medije?

Tri ~etvrtine novinara (77%) smatra da dràva kontroli{e medije, samo 5% negira dràvnu kontrolu, dok je 18% neopredeljeno. Zanimljivo je
da ne{to ~e{}e nezaposleni novinari (82%) nego onih koji su zaposleni
(75%) misle da dràva kontroli{e medije. Me|utim, ta razlika nije statisti~ki zna~ajna. Nismo na{li nijednu statisti~ki zna~ajnu vezu izme|u ocene o
dràvnoj kontroli medija i nezavisnih varijabli.
1.3. Ocena ra{irenosti autocenzure
Tri ~etvrtine novinara (73%) misli da je autocenzura me|u novinarima veoma ra{irena, samo 5% odbacuje tvrdnju o ra{irenosti autocenzure,
dok je 22% ispitanika neodlu~no. Nema znatnije razlike u procenama zaposlenih i nezaposlenih novinara. Izrazita je jednodu{nost novinara u oceni ra{irenosti autocenzure. Ako bismo isklju~ili neodlu~ne novinare (pribli`no svaki peti) i zadràli samo one koji se slaù ili ne slaù sa tvrdnjom da
je autocenzura veoma ra{irena, onda bi odnos ispitanika koji misle da je aucenzura veoma ra{irena prema onima koji se s tim ne slaù bio 93% prema
7%. Zbog ovakve jednodu{nosti nismo na{li nijednu statisti~ki zna~ajniju
korelaciju izme|u ocene o ra{irenosti autocenzure i nezavisnih varijabli.
Godinama unazad bila sam svedok raznoraznih dogovora koji su urednike i novinare
pretvarali u najobi~nije i najbednije trgovce. I milion puta sam slu{ala da ne moram ba{
to sad da napi{em, nego za nekoliko dana, samo da pro|e neki odsudan trenutak za
zaradu ili preìvljavanje novina. Taj trenutak nikad nije pro{ao. Bivalo je sve gore i ja
sam u jednom trenutku digla ruke i napustila siguran posao i, za na{e uslove, pristojnu platu. Nije mi nepodno{ljivo bilo samo zavaravanje javnosti, pre}utkivanje, zaglupljivanje, tabloidizacija kompletnog dru{tva i cele medijske sfere. Mo`da mi je gore od
svega toga bilo poniàvanje mojih kolega, smanjivanje njihovih plata ako nisu spremni
da prate trendove tabloidnog ~ere~enja ljudi, bezdu{no postupanje i poniàvanje pretnjama minimalcem ili otkazom, bez obzira koliko je njihov rad objektivno dobar ili lo{,
upotrebljiv ili izli{an sa profesionalne ta~ke gledi{ta. Li~no nisam bila izloèna takvim
ucenama, ali sam bila njihov svedok. (Tamara Spai}, dubinski intervju)
65
Ukupno uzev, zaposleni i nezaposleni novinari su prili~no jednodu{ni

u vi|enju slobode medije. U Srbiji sloboda medija je retkost i nju prime}uje tek svaki osmi novinar. Pribli`no, od 10 novinara {estoro tvrdi da u Srbiji ne postoji sloboda medija, jedan misli da sloboda medija postoji, dok je
dvoje neodlu~no. Ocena slobode medija nije nimalo zna~ajnije povezana niti sa jednom od ispitivanih nezavisnih varijabli. Izuzetak predstavlja veza
osrednjeg intenziteta sa procenom sigurnosti zaposlenja. Po svemu sude}i,
ocena slobode medija je stvar uverenja.
1.4. Komparacija ra{irenosti cenzure i autocenzure

Tri ~etvrtine novinara (76%) smatra da danas ima vi{e autocenzure nego cenzure, jer se novinari pla{e da ne ostanu bez posla; s tim se ne slaè 5%
novinara, dok je petina neopredeljena. Nema razlike izme|u zaposlenih i nezaposlenih novinara, a tako|e nema statisti~ki zna~ajnih razlika u odnosu na
sve ispitivane nezavisne varijable18.
1.5. Zaklju~ne ocene stanja u medijima
Prema ve}inskom mi{ljenju medijskih radnika, u Srbiji nema slobode medija, u Srbiji dràva kontroli{e medije, dok je autocenzura veoma
ra{irena i ~e{}a je od cenzure. Ovakva mi{ljenja ima izme|u tri petine i tri
~etvrtine ispitanih medijskih radnika. Suprotna mi{ljenja ima izme|u 5% i
13% novinara, dok se broj neodlu~nih kre}e izme|u petine i ~etvrtine ispitanika.
Vidimo da je prili~no izraèna jednodu{nost u oceni stanja medija u
Srbiji danas: lo{e je! Nema statisti~ki zna~ajnih razlika izme|u zaposlenih i
nezaposlenih novinara, izme|u novinara zaposlenih u dràvnim i novinarima zaposlenim u privatnim medijima, nema ni razlika povezanih sa regionalnom pripadno{}u novinara, sa njihovim polom, godinama, obrazovanjem, platama i drugim primanjima, ~lanstvom u sindikatima, politi~kim partijama i profesionalnim udruènjima, pa ni sa tipom radnog ugovora... U nekoliko slu~ajeva nailazili smo na blagu povezanost ocena medija i nezavisnih
varijabli; na primer, u slu~aju ocene slobode medija gde ve}u kriti~nost, tj.
brojnije tvrdnje o nepostojanju slobode medija nailazimo kod ispitanika manjeg obrazovnog nivoa, kod ispitanika vi{eg socijalnog statusa i kod ispitanika koji su zadovoljni svojim poslom. Jedina zna~ajnija korelacija utvr|ena je u slu~aju ose}aja nesigurnosti radnog mesta i ocene slobode medija
oni koji se ose}aju sigurnije manje su kriti~ni, ali je i me|u njima natpolovi~an broj onih koji tvrde da ne postoji sloboda medija.
Sve u svemu, lo{a ocena stanja u medijima je rezultat uverenja koje
nije bitnije povezano sa bilo kojim ispitivanim obele`jem statusa i uloge
novinara.
18
Izneti podaci su dobijeni putem slaganja ili neslaganja sa tvrdnjom danas ima vi{e autocenzure nego cenzure novinari se pla{e da ne ostanu bez posla. Tvrdnja je u metodskom smislu donekle nekorektna jer se osim osnovnog stava (danas ima vi{e autocenzure nego cenzure) navodi i obrazloènje stava (novinari se pla{e da ne ostanu bez
posla). Iako je na{a formulacija bili motivisana nastojanjem da pominjanjem straha
odbijemo one koji }e reagovati na prvu loptu pa prihvatiti tvrdnju o ra{irenosti autocenzure, ipak je ~injenica da smo ovde ispitanika suo~ili sa dve tvrdnje, jednom o relaciji
cenzure i autocenzure, drugom o postojanju ili nepostojanju straha od gubitka zaposlenja. Me|utim, komparacija odgovora na ovo pitanje sa odgovorima na druga pitanja iz
ove celine uverava nas da nismo pogre{ili.
66
No, ovde valja skrenuti pa`nju na ~injenicu da nijedno pitanje o autocenzuri (a ima ih ukupno {est) nije bilo direktno upu}eno ispitaniku (da li
se ispitanik li~no autocenzuri{e), ve} su bila bezli~na i odnosila su se na
profesiju ili na neke novinare. Smatrali smo da direktna pitanja nisu korektna, a da }e se ispitanici projektovati kroz odgovore o drugima. Ipak,
postoji mogu}nost da na{i ispitanici ili neki od njih misle da se autocenzuri{u neki drugi, a ne ba{ on li~no. Li~ne odgovore imamo u slu~aju pitanja u kojem smo ispitanika stavili u trilemu izbora izme|u: sigurnog radnog
mesta pra}enog odsustvom slobode pisanja, slobodnog pisanja uz malu platu, i napu{tanja profesije novinar. Ono {to smo dobili kao odgovor u
stvari predstavlja pravu reakciju na stanje u medijima i na stanje u samoj novinarskoj profesiji.
Mnoge novine li~e jedne na drugu. Informacije se proizvode u samim tim novinama a daleko od stvarnosti i {to su neta~nije to su ~itanije. Valjda se kona~no shvatilo da ne moè stvarnost koliko moè ma{ta. I ~itaoci ~esto kao i politi~ari ne vole
istinu jer istina nikad nije dobra, a ~esto je i grozna. Ono malo novina koje objavljuju istinite informacije i imaju kriti~ki odnos prema stvarnosti uglavnom nemaju velike tiraè. Izme|u ostalog i zato jer se njima pripisuje da se finansiraju iz inostranstva i to od na{ih neprijatelja. Ispada da je vi{e stalo strancima za istinu o nama nego nama samima. (Milinko Buji{i}, dubinski intervju)
Da mogu sada da biraju, 41 od 100 novinara bi radio neki drugi posao koji nema veze sa novinarstvom, 37 od 100 bi izabralo medij u kojem mogu slobodno da pi{em pa makar i sa lo{im statusom i malom platom, dok bi se 22 od 100 novinara opredelila za sigurno radno mesto
i po cenu da ne pi{em uvek ono {to mislim ili znam. Drugim re~ima uz
malo zaokruìvanje dobijenih brojki, moèmo da kaèmo: da bi dve
petine novinara rado napustile novinarstvo i radile neki drugi posao;
isto toliko, dve petine, bi se opredelile za medij u kojem mogu slobodno da pi{u bez obzira na status i visinu plate, dok bi jedna petina
novinara optirala siguran posao i po cenu da ne pi{e ono {to misli i
ono {to zna.
Te{ko je re}i bilo {ta drugo osim da su ovi podaci porazni i po medije
i po profesiju novinar!
67
Novinarstvo je danas profesija za neuspe{ne i nesposobne poslu{nike, od kojih se

o~ekuje da u svakom trenutku budu sre}ni {to uop{te imaju priliku da rade kad tamo napolju ima na hiljade sli~nih, jo{ siroma{nijih i poslu{nijih, spremnih da rade
za ~ak i manje honorare od onih koji se trenutno ispla}uju, ako se ispla}uju. (Vera
Didanovi}, dubinski intervju)
Najgore je {to taj strah predstvalja najbolji filter za objavljivanje pravovernih informacija. Novinarima u Srbiji nema potrebe posebno pretiti, jer pretnja ve} postoji, tu je, ona je konstanta slabo pla}en i krajnje nesiguran posao. Moram ipak da
primetim, da iako je re~ o incidentima u profesiji, da postoji odre|en broj kolega i
koleginica koji su relativizovali strah, ili relativizovali znake prekarnosti kod sebe, i
koji rade profesionalno. Ali oni nisu pojava.... ve} incident. (anonimni sagovornik,
dubinski intervju)
2. Indeks profesionalne (samo)kriti~nosti

Videli smo da je, po ocenama 1.100 medijskih radnika, stanje u medijima prili~no lo{e. Pojednostavljeno gledano, za takvo stanje medija mogu
da budu odgovorni ili sami medijski radnici ili medijsko okruènje ili i jedni i drugi u odre|enoj srazmeri. Za utvr|ivanje ocene odgovornosti medijskih radnika konstruisali smo indeks profesionalne (samo)kriti~nosti. U pitanju je unutra{nji lokus kontrole koji po na{oj zamisli odgovornost za stanje u medijima locira u samu novinarsku profesiju, analogno Roterovom
razumevanju unutra{njeg lokusa kontrole (1966) kao stepena uverenja pojedinca da moè da kontroli{e svoj ìvot. Dakle, nagla{eni indeks unutra{nje
kontrole, odnosno indeks profesionalne samokriti~nosti nam govori: Mi novinari smo prvenstveno odgovorni za lo{e stanje u medijima!
Pretpostavljam, kao {to je re~eno, da visoki indeks profesionalne samokriti~nosti ozna~ava preuzimanje odgovornosti za stanje u medijima, dok
bi niì indeks ozna~avao skidanje odgovornosti sa novinarske profesije (i
eventualno traènje odgovornosti na drugoj strani).
Indeks profesionalne samokriti~nosti (unutra{nji lokus kontrole)
formiran je na osnovu slede}ih 10 pokazatelja: (1) u novinarstvo ulaze
bezveznjaci, (2) novinari se malo trude da pi{u istinu, (3) uru{en je dignitet
profesije, (4) autocenzura novinara je veoma ra{irena, (5) autocenzura je ra{irenija od cenzure jer se novinari pla{e, (6) novinari su sami krivi za svoj poloàj, (7) novinari se pla{e gubitka posla, (8) postoji strah od sankcija prema mediju u kojem rade, (9) novinari su neprofesionalni, (10) postoji strah
od pogor{anja odnosa sa urednikom.
Ako pokazatelje profesionalne samokriti~nosti klasifikujemo direktno putem ponderisanja pet mogu}ih odgovora na postavljena pitanja (da su
svi ispitanici dali ekstremno kriti~ke odgovore, imali bismo sumu od 50, da
su svi dali neutralne odgovore (sredina), imali bismo sumu 30, itd). Ako pogledate pojedina~ne sume profesionalne samokriti~nosti, tj. raspodelu suma
(videti grafik SUMA_IPS), opaàte da su odgovori koncentrisani ne{to ispod 30 (apsolutna medijana), a da je aritmeti~ka sredina 26,71 (st. dev. =
68
Novinarstvo je od nekada jedne od najstabilnijih profesija na trì{tu rada u medijskoj industriji, u poslednjih 30-tak godina postalo jedno od najnesigurnijih ne samo kao posledica globalnog ambijenta zbog prevage neoliberalnog ekonomskog
modela ve} i revolucije u komunikacijskim tehnologijama koja se smatra jo{ dubljom i dalekose`nijom nego Gutenbergov pronalazak {tampe u srednjem veku. Ta
komunikolo{ka revolucija je ne samo dramati~no smanjila broj radnih mesta u medijima pove}avaju}i tako strepnju me|u novinarama, nego i dovela u pitanje samu
bit profesije koja zbog, kako je nazivaju Fortunati i Deuze, postepene konvergencije proizvodnje i konzumacije u sve participativnijoj medijskoj kulturi, delimi~no preme{ta teì{te u kreiranju poruke sa medijskih poslenika na publiku.
Naime, poslednjih godina ubrzano ja~aju novi dru{tveni mediji i gra|ansko
novinarstvo (citizen journalism), koje je od noviteta postalo sveproìmaju}i fenomen na{e svakodnevice. U gra|anskom novinarstvu fokus se pomera sa publike
na korisnike; sa konzumenata na producente (stvaraoce). Dakle, gra|ansko
novinarstvo menja, odnosno ukida relaciju po{iljalac-primalac koja postoji u tradicionalnim medijima. Dok klasi~ni mediji koriste novinara kao ~uvara prolaza u procesu selekcije i prezentiranja vesti, u gra|anskom novinarstvu novinar je ~uvar
procesa. To zna~i da umesto da obja{njava, traga za glasovima u zajednici i ohrabruje u~e{}e, jedina uredni~ka uloga je da osigura ~itljivost teksta i da ne izlaè publikaciju pravnim problemima kao {to je kleveta. (Dragan [tavljanin, dubinski intervju)
Klasifikacija indeksa profesionalne samokriti~nosti, koja ide za opaènim odgovorima kao takvim (vidljivi su na grafiku SUMA_IPS), daje slede}u sliku skale profesionalne samokriti~nosti (IPS):
1) Nije samokriti~an ili niska samokriti~nost (suma 5-24) . . . . . 29%
2) Osrednja samokriti~nost (suma 25-34) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67%
3) Visoka samokriti~nost (suma 35-50) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4%
Realna raspodela suma, odnosno njihova klasifikacija na osnovu realnih odgovora daje preveliku kumulaciju odgovora oko aritmeti~ke sredine
(~ak dve tre}ine odgovora je upravo uz samu aritmeti~ku sredinu), {to smanjuje mogu}nosti za ispitivanje korelacija sa nezavisnim varijablama. Stoga
smo se opredelili za jednu artificijelnu klasifikaciju ukupnu sumu odgovora smo podelili na pet percentila, a to nam je omogu}ilo ispitivanja korelacije indeksa profesionalne samokriti~nosti sa nezavisnim varijablama i korelatima (videti tabelu 1).
Dobijenu petostepenu skalu treba posmatrati na slede}i na~in: prva
grupa (u tabeli prvi red) sadrì najmanje kriti~ne odgovore, a onda se posto69
4,55), tj. da se nalazi izme|u odgovora koji ozna~avaju malu 2 (na grafiku
20) i srednju profesionalnu samokriti~nost, s tim da su znatno bliì osrednjoj kriti~nosti 3, (na grafiku 30). Podaci do kojih smo do{li omogu}avaju
nam da preko ocena od jedan do pet utvrdimo da veli~ina indeksa profesionalne samokriti~nosti iznosi 2,7.
tak kriti~kih odgovora pove}ava i u grupi pet (peti red u tabeli) nalaze se ispitanici koji su najkriti~niji. Petostepena skala je, dakle, relativna.
Tabela 1. Skala profesionalne samokriti~nosti (unutra{nji lokus kontrole) i
skala kriti~nosti prema okruènju (spoljni lokus kontrole) u %
Nekriti~nost ili mala kriti~nost

Osrednja kriti~nost
Visoka kriti~nost
Ukupno
Aritmeti~ka sredina
Standardna devijacija
INDEKS
Profesionalna
samokriti~nost
29
67
4
100
26,71
4,55
2,7
Kriti~nost
prema okruènju
4
54
42
100
33,90
5,71
3,4
Nismo na{li zna~ajnije korelacije izme|u profesionalne samokriti~nosti i nezavisnih varijabli, pa ~ak ni u slu~aju zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti novinara, niti u slu~aju vrste medija (lokalni, republi~ki). Blagu, ali
statisti~ki zna~ajnu korelaciju na{li smo u slu~aju zadovoljstva poslom (koeficijent kontigencije - Ck=0,24), ve}u samokriti~nost pokazuju ispitanici
koji su zadovoljniji poslom (sa porastom zadovoljstva pove}ava se samokriti~nost: 27% - 36% - 42%), kao i oni ispitanici koji misle da }e lako i brzo
70
3. Indeks kriti~nosti prema medijskom okruènju

Indeks kriti~nosti prema medijskom okruènju (spoljni lokus kontrole) formiran je na osnovu slede}ih 10 pokazatelja: (1) ure|ivanje medija se ne rukovodi idejom informisanja, (2) mediji se ure|uju shodno interesima politi~ara, (3) mediji se ure|uju shodno interesima ogla{iva~a, (4) mediji
se ure|uju u znaku jurenja tiraà, gledanosti(5) dràva kontroli{e medije,
(6) ne postoji sloboda medija, (7) urednik odbija nezgodne tekstove, (8)
urednik menja nezgodne delove teksta, (9) urednik ne prihvata nezgodne
teme, (10) novinar odbija zadatak zbog nesklada sa profesionalnim normama.
Pretpostavljam da visoki indeks kriti~nosti prema medijskom okruènju (dràva, vlast, politi~ke stranke, privreda, vlasnici kapitala, urednici medija) ozna~ava lociranje odgovornosti za stanje u medijima u medijsko
okruènje, dok bi niì indeks ozna~avao skidanje odgovornosti sa medijskog okruènja.
U kompoziciji pokazatelja spoljnjeg lokusa kontrole (skala kriti~nosti
prema okruènju) moè da bude sporno to {to smo nosioce neposrednog ure|ivanja medija svrstali u pokazatelje spoljnjeg lokusa kontrole iako su po pravilu oni pripadnici novinarske profesije pa bi neka logika nalagala da se tretiraju kao pokazatelji medijskog integriteta, odnosno unutra{njeg lokusa kontrole. înjenice pak govore da su naj~e{}e urednici medija produèna ruka
vlasnika medija ili zastupnici interesa odre|enog politi~kog hegemona. Uostalom to potvr|uju i nalazi na{eg istraìvanja. To stanje veoma dobro opisuje Tanja Jakobi, ~lanica na{eg istraìva~kog tima: Danas su glavni urednici sve
manje deo novinarskog kolektiva a sve vi{e izvo|a~i radova prema zamislima vlasnika medija i njihovih marketin{kih odeljenja, politi~kih i poslovnih lobija i neka vrsta oficira za vezu koji vode pregovore sa novinarima kada treba odustati od neke teme koja bi mogla ugroziti ili pobolj{ati marketin{ke interese medija. Otuda su glavni urednici ~esto u istom ili nièm rangu od marketin{kih odeljenja medija pri odlu~ivanju o ure|iva~koj politici i odabiru saradnika koje bi trebalo zaposliti, otpustiti ili oceniti njihov radni u~inak.
Iako praksa imenovanja glavnih urednika nezavisno od volje novinarskog kolektiva nije ni{ta novo (u vreme jednopartijskog sistema to je bio
partijski izbor, a sa procesom privatizacije pravo izbora glavnog urednika
pripalo je vlasnicima medija), novinarski kolektiv imao je ili je {trajkom ili
drugom vrstom otpora osvajao pravo da daje mi{ljenje/saglasnost o izboru
71
na}i novi posao ako izgube postoje}i (Ck=0,20). Ne{to je ve}a i samokriti~nost ispitanika koji imaju poverenja u vladu (Ck=0,20) sa pove}anjem
poverenja raste i samokriti~nost: 28%-32%-39%-47%.
urednika koji bi predloìo vlasnik. Do skora je tako|e bilo nepisano pravilo da je glavni urednik i direktor medija ili da je po funkciji stariji od direktora, {to naj~e{}e vi{e nije slu~aj.
Istovremeno, redakcije su naselile dve grupe ne-novinara. Prve, u na{im dubinskim intervjuima, novinari nazivaju trka~ima jeftinim a brzim,
poslu{nim i ambicioznim hvata~ima izjava, bez profesionalnog a neretko i
li~nog integriteta koji zavise od onih koji ih zapo{ljavaju i izraàvaju im punu lojalnost, a druge botovima koji za ra~un urednika, direktora, vlasnika
medija i u krajnjoj liniji i politi~ara (koji kontroli{u medij) pi{u naru~ene tekstove, komentare, vr{e ankete na ulici sa gra|anima, i sl. i selektivno plasiraju one informacije koje pogoduju naru~iocima.
Kao i u prethodnom slu~aju, ako odgovore klasifikujemo prema,
uslovno re~eno, kvalitativnom kriterijumu, u rasponu od jedan do pet (da
su svi ispitanici dali ekstremno kriti~ke odgovore, imali bismo sumu od 50,
da su svi dali neutralne odgovore (sredina), imali bismo sumu 30, itd.) Ako
pogledate pojedina~ne sume kriti~nosti prema okruènju (videti grafik SUMA_IKO), vide}ete da su odgovori koncentrisani ne{to iznad 30 (apsolutna medijana), a da je aritmeti~ka sredina 33,90 (st. dev. = 5,71), tj. da je izme|u odgovora koji ozna~avaju srednju 3(na grafiku 30) i veliku kriti~nost
prema okruènju 4(na grafiku 40), s tim da su znatno bliì osrednjoj kriti~nosti. U ocenama od jedan do pet veli~ina indeksa kriti~nosti prema
okruènju iznosi 3,4.
72
4. Indeks prekarizacije rada

Prekarnost je sloèna, polidimenzionalna pojava koja ozna~ava razli~ite odnose nesigurnosti i neizvesnosti prvenstveno u oblasti rada (fleksibil73
Ukoliko petostepenu skalu svedemo na trostepenu, onda imamo slede}u distribuciju odgovora:
1) Nekriti~nost ili mala kriti~nost (suma 5-24) . . . . . . . . . . . . . . . 4%
2) Osrednja kriti~nost (suma 25-34) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54%
3) Visoka kriti~nost (suma 35-50) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42%
Kriti~nost prema okruènju je ili osrednja ili velika, za razliku od profesionalne samokriti~nosti koja je osrednja ili mala. Moèmo da tvrdimo da
su medijski radnici kriti~niji prema medijskom okruènju nego prema
pripadnicima sopstvene profesije. Me|utim, iz toga ne sledi da ispitanici,
tj. novinari prebacuju odgovornost na druge, ve} samo da odgovornost prvenstveno vide u okruènju, a potom i u sopstvenoj profesiji.
Ako, me|utim, kao i u prethodnom slu~aju, iz radnooperativnih razloga dobijene sume pokazatelja klasifikujemo artificijelno, deobom na pribli`ne percentile u pet grupa, poja~a}emo mogu}nosti za ispitivanje korelacija sa nezavisnim varijablama. Dobijenu petostepenu skalu treba posmatrati na slede}i na~in: prva grupa (u tabeli 1 prvi red) sadrì najmanje kriti~ne
odgovore, a onda se postotak kriti~kih odgovora pove}ava, i u grupi pet (peti red u tabeli 1) nalaze se ispitanici koji su najkriti~niji. Petostepena skala je,
dakle, relativna i eventualno upotrebljiva samo u kontekstu izra~unavanja
korelacija sa nezavisnim varijablama.
Kao i u slu~aju skale profesionalne samokriti~nosti, i ovde smo nai{li
na slabe ali statisti~ki zna~ajne korelacije, a naj~e{}e na odsustvo korelacija.
Blag rast kriti~nosti prema okruènju zabeleèn je sa udaljavanjem od
radnog odnosa na neodre|eno vreme (Ck=0,20), sa sve ve}im nezadovoljstvom ìvotom (Ck=0,20), sa opadanjem procenjene mogu}nosti nalaènja
posla u slu~aju gubitka sada{njeg (Ck=0,22). Opadanje kriti~nosti prema okruènju javlja se u slu~aju ve}eg poverenja u parlament (0,21), u politi~ke stranke
(0,22), u vladu (0,23), u medije (0,24), u predsednika republike (Ck=0,24).
Ukupno uzev, kada je re~ o ova dva indeksa (samokriti~nosti i kriti~nosti prema okruènju) treba re}i da se oni kre}u oko aritmeti~ke sredine,
s tim {to u slu~aju indeksa samokriti~nosti padaju ispod prose~ne ocene
(2,7), a u slu~aju indeksa kriti~nosti prema okruènju idu iznad prose~ne
ocene (3,4). Ovo zna~i da su novinari ne{to kriti~niji prema okruènju (vlast,
dràva, vlasnici medija) nego prema svojoj profesiji iako dve petine me|u
njima iskazuje verbalnu spremnost da napusti profesiju!
nost rada i drugih pojava vezanih neposredno za rad), nadoknade za rad (plata, nadnica) i zaposlenosti (razli~ite vrste radnog ugovora ili rad bez radnog
ugovora ili odsustvo rada za novac ili drugu nadoknadu). Prekarizacija rada
nu`no vodi u prekarizaciju celine radni~kog ìvota.
Prekarnost se javlja kao manja ili ve}a nesigurnost i neizvesnost ìvljenja radnika i njihovih porodica. U dru{tvenoj praksi prekarnost se ispoljava
kao nesiguran rad i otuda nesigurna zarada, {to se direktno odraàva na egzistenciju radnika i njihovih porodica. Nesigurni i neizvesni rad pored nesigurnih primanja na osnovu rada prate jo{ mnoge druge nesigurnosti.
Nesigurna radna uloga generi{e nesiguran dru{tveni poloàj. Onesiguravanje radne uloge (kao proces) i posledice toga vode pre ili kasnije u
onesiguravanje dru{tvenog poloàja (kao proces). Nesigurna radna uloga i
nesiguran dru{tveni poloàj nu`no vode ka neizvesnom ìvljenju, ka nesigurnom ìvotu.
Klasna hijerarhija dru{tvenih poloàja je najsigurnija na svojim polovima
a najmanje sigurna u sredini te zami{ljene lestvice. Mesta na toj lestvici odre|ena su koli~inom kapitala, finansijskog, socijalnog, politi~kog, ljudskog, kulturnog, obrazovnog... Na dnu lestvice su oni koji nemaju nikakvog kapitala i koji su u hijerarhiji nadnica na samom dnu. Njihovo propadanje je zaustavljeno,
oni su na samom dnu. Na vrhu lestvice nalaze se ne samo onih 1% svetskog
stanovni{tva koji }e, prema nalazima britanske nevladine organizacije Oxfam,
slede}e 2016. godine imati vi{e bogatstva nego preostalih 99%, ve} i oni oko
njih, {to }e re}i, jo{ nekoliko postotaka. Najve}i vlasnici kapitala su na putu uspostavljanja trajne klasne dominacije, ako ve} nisu i na kraju tog puta!
*
Odlu~ili smo da prihvatimo iste kriterijume i istu proceduru za

utvr|ivanje indeksa prekarnosti rada i ìvota zaposlenih fizi~kih radnika kao za utvr|ivanje indeksa prekarnosti rada i ìvota zaposlenih medijskih radnika. Glavni razlog za takvu odluku je ~injenica da se istim pokazateljima moè meriti stepen ne/sigurnosti i pored toga {to su po nekim
merilima fizi~ki radnici na dnu ili pri dnu lestvice kojom merimo, a zaposleni medijski radnici pri vrhu lestvice. Znatne razlike izme|u medijskih i
fizi~kih radnika osporavaju smislenost sabiranja prekarnosti novinara i fizikalaca u jedinstvenu skalu, ali ne i primenu istog merila za merenje prekarnosti; merilo je primenljivo, ali ne i sumiranje izmerenog u prose~an rezultat za zaposlene u celini, bilo da su medijski, bilo da su fizi~ki radnici. To
je naro~ito vidljivo kod pojedinih indikatora na primer, kod indikatora
ne/sigurnosti statusa.
74
4.1. Prekarnost zaposlenih novinara

U na{em istraìvanju orijentisali smo se na devet osnovnih grupa pokazatelja prekarnosti zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika, odnosno na
42 pojedina~na pokazatelja ({est grupa pokazatelja glavni pokazatelji/indikatori sa po pet kriterijuma, tj. pojedina~nih pokazatelja, i tri grupe sa
po ~etiri pojedina~na pokazatelja). Re~ je o slede}im pokazateljima, odnosno grupama pokazatelja: nesigurnost zaposlenja (neizvesnost novog zaposlenja, niska zapo{ljivost), nesigurnost radnog mesta, neizvesnost radnog vremena, neizvesnost zarade (nadoknada za rad, plata, nadnica), nesigurnost za{tite zdravlja i bezbednosti, nesigurnost uslova rada, nesigurnost radnih prava, nesiguran status (status preìvljavanja) i egzistencijalna nesigurnost.
Tabela 2. Prekarnost zaposlenih novinara pokazatelji i indeks prekarnosti
Prekarnost
Pravna nesigurnost
Neizvesnost
radnog vremena
Nesigurnost
radnog mesta
Nesigurni uslovi rada
Egzistencijalna
nesigurnost
Nesigurnost
zdravlja i bezbednosti
Nesigurnost statusa
Neizvesnost zarade
Nesigurnost zaposlenja
Skala/indeks prekarnosti
AS* = aritmeti~ka sredina
Nema Mala Osrednja Velika Ukupno AS*

33
31
14
22
100 2,34
26
37
23
14
100 2,30
40
23
16
21
100
2,28
37
43
28
28
17
16
18
13
100
100
2,26
2,05
37
34
24
100
1,99
35
43
63
11
44
40
12
28
17
13
20
29
4
4
5
32
100
100
100
100
1,90
1,79
1,67
2,70
75
Jasno je da kriterijumi za utvr|ivanje indeksa prekarnosti nezaposlenih radnika ne mogu biti isti kao kriterijumi za utvr|ivanje indeksa
prekarnosti zaposlenih radnika. Temeljni status zaposlenosti (uklju~iv i
ono {to zaposlenost donosi, po~ev od novca) u odre|ivanju poloàja pojedinca u dru{tvenoj hijerarhiji, na jednoj strani, i ogromnih negativnih, individualnih i socijalnih, posledica nezaposlenosti, na drugoj strani - onemogu}avaju da se ove dve kategorije radnika tretiraju zajedno u pogledu prekarnosti, a kamoli kada su u pitanju druge dimenzije rada i ne-rada. Zbog toga
je nemogu}e meriti prekarnost rada potpuno istim merilima i u slu~aju zaposlenih i u slu~aju nezaposlenih radnika. S druge strane, nastojali smo da
ostvarimo {to ve}i broj zajedni~kih merlila.
Odmah da naglasim da je prekarnost rada i ìvota, tj. prekarizacija rada i ìvota, vi{edimenzionalna pojava kumulativnog karaktera. Kumuliraju
se nesigurnosti i neizvesnosti. Tim nagomilavanjem se poja~ava negativna
sinergija prekarnosti.
Sumiranje rezultata na devet pokazatelja prekarnosti novinara (videti
tabelu 2) pokazuje zabrinjavaju}u prekarnost medijskih radnika, a pod njom
podrazumevamo osrednju, veliku i veoma veliku nesigurnost. Za dve petine ispitanih medijskih radnika (39%) moèmo da kaèmo da njihov rad
i ìvot ili nisu prekarizovani ili su prekarni u maloj meri, a s druge strane nalazimo tri petine ispitanih novinara (61%) koje karakteri{e zabrinjavaju}a nesigurnost, odnosno znatna prekarizovanost rada i ìvota.
Novinare najvi{e ti{ti pravna nesigurnost19, nesigurnost radnog vremena,
radnog mesta i uslova rada.
Koeficijenti kontigencije izme|u pokazatelja prekarnosti novinara i
skale prekarnosti novinara u celini uglavnom se kre}u izme|u 0,48 i 0,58, sa
izuzetkom nesigurnosti statusa, gde je kontigencija 0,31, i nesigurnosti zaposlenja, gde je kontigencija 0,42.
Visini indeksa prekarnosti rada i ìvota novinara najvi{e doprinose ~etiri tipa nesigurnosti: pravna nesigurnost, nesigurnost radnog vremena, radnog mesta i uslova rada. Postoci zabrinjavaju}e nesigurnosti u
slu~aju ~etiri pomenuta pokazatelja prekarnosti rada kre}u se izme|u 35%
i 37% (aritmeti~ke sredine kre}u se izme|u 2,26 i 2,34).
Tri tipa pokazatelja najmanje doprinose visini indeksa prekarnosti novinara: nesigurnost zaposlenja, primanja i statusa. Postoci zabrinjavaju}e nesigurnosti kod ova tri tipa pokazatelja kre}u se izme|u 17% i 25% (aritmeti~ke sredine se kre}u izme|u 1,67 i 1,90).
Pore|enje devet pokazatelja prekarnosti medijskih radnika (novinara) i fizi~kih radnika pokazuje, kao {to je i o~ekivano, znatne razlike. Nesigurnost zaposlenja (neizvesnost novog zaposlenja) kod novinara je osam puta manja,
pet puta je manja nesigurnost zarade i nesigurnost statusa, a dva puta je manja nesigurnost za{tite zdravlja i bezbednosti, kao i nesigurnost uslova rada.
Nabrojani pokazatelji ~ine veoma razli~itim medijske i fizi~ke radnike. S druge
strane, preostala ~etiri indikatora ne diferenciraju znatnije novinare i fizikalce, ve}
ih ~ine sli~nim; razlike izme|u njih nisu statisti~ki zna~ajne. Re~ je o slede}a ~etiri pokazatelja: egzistencijalna nesigurnost, pravna nesigurnost, nesigurnost radnog mesta i nesigurnost radnog vremena. O~igledno je da su ovo karakteristike
op{te prekarizacije (s obzirom na to da u sli~noj meri poga|aju i one koji su po
19
Pravna nesigurnost je indicirana na osnovu pet pokazatelja: nepla}anje prekovremenog

rada, rada vikendom i praznikom; nepla}anje bolovanja; nepo{tovanje prava iz radnog
odnosa u firmi u kojoj ispitanik radi i nepo{tovanje prava na sindikalno organizovanje.
76
INDEKS
P R E KA R N O S T I
ZAPOSLENIH
R A D N I KA
Indeks Indikatori
Kriterijumi (osnova za utvr|ivanje indikatora)
1) Ne/sigurnost - Dvoje ili vi{e nezaposlenih u doma}instvu u kojem ispitanik ìvi
zaposlenja - Nikakve, male ili osrednje {anse zadràvanja posla u narednih godinu dana
- Nikakva ili mala verovatno}a nalaènja posla u slu~aju gubitka
- Postavljanje pitanja sigurnosti na radu povla~i mogu}nost otkaza
- Ispitaniku niko ne moè pomo}i da na|e posao ako bi mu to zatrebalo
2) Ne/sigurnost - Atipi~ni oblici zaposlenja (svi osim na neodre|eno vreme)
radnog mesta - êsto obnavljan ugovor o radu (tri i vi{e puta)
- Ispitanik nije u radnom odnosu na neodre|eno i sa punim radnim vremenom
- Ispitanik je privremeno zaposlen ili sezonski ili na crno
3) Neizvesnost - Ispitanik radi kra}e od punog radnog vremena
radnog
- Ispitanik radi vikendom
vremena
- Ispitanik nema slobodan dan za li~ne i porodi~ne obaveze
(fleksibilnost) - Vrlo verovatno da }e ispitaniku smanjiti broj radnih sati u slede}ih 6 meseci
- Ispitanik radi po pozivu, bez obzira na radno vreme (pripravnost za posao)
4) Ne/izvesnost - Nema plate za vreme godi{njeg odmora
zarade
- Prose~na mese~na primanja manja od 20.000 dinara
(fleksibilnost - Ukupni prihodi doma}instva ispod proseka
plate)
- Doma}instvo te{ko sastavlja kraj s krajem (ocena)
- Plata je u ke{u, na ruke
5) Ne/sigurnost - Onemogu}avanje odlaska kod lekara
za{tite
- Ispitanik nema overenu zdravstvenu knjiìcu
zdravlja
- Ispitanik nije pose}ivao lekara a trebalo je
i bezbednosti - Ispitanik je radio iako je bio bolestan
- Ispitanik ima problema i/ili uop{te nema socijalno ili zdravstveno
6) Ne/sigurnost - Mora da radi u lo{im uslovima samo da bi zadrào posao
uslova rada - Ispitaniku plata varira od meseca do meseca
- Ne zna plan rada nedelju dana unapred
- Ispitanik je nezadovoljan poslom
7) Pravna
- Nepla}anje prekovremenog rada, rada vikendom i praznikom
ne/sigurnost - Nepla}anje bolovanja
(kr{enje
- Nepo{tovanje prava iz radnog odnosa u firmi u kojoj ispitanik radi
radnih prava) - Nepo{tovanje prava na sindikalno organizovanje
8) Ne/sigurnost - Obrazovanje osnovna {kola i manje
statusa
- Samoocena statusa na dnu
(preìvljavanja) - Opadanje statusa u odnosu na stanje od pre dve godine
- Prognoza nièg statusa dece u odnosu na sada{nji ispitanikov status
- Ispitanik je bio dugotrajno nezaposlen
9) Egzistencijalna - Nezadovoljstvo ìvotom (samoocena)
ne/sigurnost - Strah od planiranja budu}nosti (ocena)
- Nemogu}nost kontrole sopstvenog ìvota (ocena)
- Iznu|en rad koji se malo pla}a ili ne pla}a
- Iznu|ena poslu{nost {efova i gazda i onda kada nisu u pravu
77
Shema 1: Indeks prekarnosti za zaposlene medijske i fizi~ke radnike, indikatori

prekarnosti i kriterijumi za utvr|ivanje indikatora
mnogim obele`jima, po~ev od {kolske spreme, kvalifikacija, na dnu dru{tvene hijerarhije, ali i one koji su na srednjem ili vi{em nivou iste hijerarhije.
4.2. Prekarnost nezaposlenih novinara
O prekarnosti rada nezaposlenih novinara (i fizi~kih radnika) zaklju~ivali smo na osnovu slede}ih {est indikatora: (1) nesigurnost radnog statusa, (2)
neizvesnost zarade, (3) nesigurna zdravstvena za{tita, (4) prihvatanje nesigurnih i te{kih uslova rada, (5) nesigurnost statusa (preìvljavanje) i (6) egzistencijalna nesigurnost. Klju~na razlika izme|u zaposlenih i nezaposlenih nije u radu i zara|ivanju, ve} u tome da li je neko u radnom odnosu na neodre|eno vreme ili je u nekom drugom tipu radnog odnosa ili je u pitanju rad bez radnog
ugovora (rad u neformalnoj, sivoj ekonomiji) ili potpuno odsustvo rada.
U slu~aju zaposlenih radnika govorimo o nesigurnosti zaposlenja
(onog postoje}eg ili novog u slu~aju potrebe), dok u slu~aju nezaposlenih
govorimo o nesigurnom radnom statusu, odnosno o nezaposlenosti20 i
nesigurnim mogu}nostima za zaposlenje. Kod zaposlenih novinara i fizikalaca imamo jo{ i nesigurnost radnog mesta koja se odnosi na konkretno
radno mesto koje je ispitanik imao u trenutku anketiranja.
Podaci u tabeli 3 pokazuju da je gotovo dve tre}ine nezaposlenih novinara (63%) zabrinjavaju}e prekarizovano, a da je ne{to vi{e od jedne tre}ine (37%) izvan opasnosti od prekarizacije (bilo da je nema 7%, bilo da je
mala 30%). Iako je pore|enje isklju~ivo uslovno, ipak treba re}i ono {to je o~ekivano i {to bi retko ko mogao da porekne: ve}a je prekarizovanost nezaposlenih nego zaposlenih novinara, iako su obe velike i znatno natpolovi~ne.
Dok u slu~aju pokazatelja prekarnosti zaposlenih nismo mogli da izdvojimo nijedan pokazatelj koji dominantno odre|uje prekarnost, u slu~aju nezaposlenih novinara, imamo takav pokazatelj.
Re~ je o nesigurnom radnom statusu odnosno o samoj nezaposlenosti. U slu~aju radnog statusa nezaposlenih21 (videti shemu 2) nalazimo na
neverovatnih 94% zabrinjavaju}e prekarizovanih i samo 6% onih koji su
uspeli da izbegnu sve zamke prekarizacije.
Misli se kako na nezaposlenost samog ispitanika, tako i na broj nezaposlenih u porodici ispitanika ovo tematsko pro{irenje ima smisla zato {to ispitujemo prekarnost
prvenstveno kao li~no obele`je, ali i prekarnost kao mogu}e obele`je porodice i doma}instva prekarnog radnika. Ova napomena vaì i za prihode, jer pored uvaàvanja
prihoda samog ispitanika, kriterij prekarnosti su i prihodi doma}instva i ocena preìvljavanja porodice i doma}instva (kako sastavlja kraj sa krajem). Porodica, odnosno
doma}instvo je prva za{titna mreà koja moè da uspori prekarizaciju, da je olak{a...
21 Ma koliko delovalo zbunjuju}e, moè se govoriti ne samo o radnom statusu zaposlenih,
ve} i o radnom statusu nezaposlenih. Verovatno ima smisla zaposlenost nezaposlenost
posmatrati kao kontinuum na kojim su samo polovi jasno odre|eni, dok sve ostalo ima
fleksibilne i porozne granice.
20
78
Tabela 3. Prekarnost nezaposlenih novinara pokazatelji i indeks prekarnosti

Prekarnost
Nema Mala Osrednja Velika Ukupno AS*
Nesigurni radni status
1
5
39
55
100 3,56
Prihvatanje nesigurnih
17
31
26
26
100 2,65
uslova rada
Egzistencijalna nesigurnost
39
23
12
26
100 2,36
Neizvesnost zarade
49
5
27
19
100 2,27
Nesigurnost zdravlja
55
23
13
9
100 1,78
Nesigurnost dru{tvenog statusa
45
37
13
5
100 1,77
Skala/indeks prekarnosti
7
30
26
37
100 3,08
AS* = aritmeti~ka sredina
Nesigurnost fizi~kih radnika je ve}a kod svih indikatora osim kada je

u pitanju nesigurnost radnog statusa.
Od ukupnog broja ispitanih nezaposlenih novinara 63% medijskih
radnika su obeleèni zabrinjavaju}om prekarizacijom, dok je postotak
takvih kod fizi~kih radnika ~ak 91%.
79
Natpolovi~na (52%) je i spremnost na prihvatanje nesigurnih i te{kih

uslova rada spremnost na prihvatanje rada u lo{im uslovima, spremnost na
prihvatanje posla za bilo koju platu (i platu manju od 20.000 din), spremnost na bilo koje radno vreme, spremnost na prihvatanje bilo kakvog tipa
radnog ugovora, prihvatanje preseljenja u drugi grad radi zaposlenja.
Zabrinjavaju}a prekarizacija ustanovljena je jo{ u slu~aju dva pokazatelja, neizvesnost zarade (46%) i egzistencijalna nesigurnost (38%). Dva od
ukupno {est pokazatelja nisu posebno zabrinjavaju}a (ali samo u kontekstu
prethodnih pokazatelja); zabrinjavaju}i udeo prekarizacije iznosi 18%, odnosno 22% (videti tabelu 3).
Najve}a korelacija izme|u pojedina~nih pokazatelja i skale u celini, odnosno indeksa prekarnosti nezaposlenih novinara, javlja se kada je u pitanju
egzistencijalna nesigurnost (Ck=0,64) i nesigurnost zarade (Ck=0,62), s
druge strane najnià korelacija ustanovljena je u slu~aju nesigurnosti radnog
statusa (Ck=0,44), nesigurnosti dru{tvenog statusa (Ck=0,44) i nesigurnosti zdravlja (Ck=0,46).
Pore|enje prekarnosti nezaposlenih novinara i prekarnosti fizi~kih
radnika pruà zanimljive zaklju~ke. Sigurnost dru{tvenog statusa nezaposlenih novinara je sedam puta ve}a od sigurnosti dru{tvenog statusa nezaposlenih fizikalaca; sigurnost zarade je dva puta ve}a kod novinara (54%)
nego kod fizikalaca (24%). Dok je s druge strane, sigurnost radnog statusa
nezaposlenih novinara (6%) pet puta manja od sigurnosti radnog statusa nezaposlenih fizi~kih radnika (30%).
Broj ispitanika koji se ose}aju sigurnim ili tek malo prekarizovanim je

~etiri puta ve}i kod nezaposlenih novinara (37%) nego kod nezaposlenih fizi~kih radnika (9%).
5. Percepcija medija i prekarizacija ìvota novinara

5.1. Percepcija stanja u medijima i prekarnost zaposlenih novinara
Sa rastom prekarizacije rada i ìvota zaposlenih novinara raste i broj
ispitanika koji smatraju da u Srbiji nema slobode medija. Korelacija izme|u
ove dve pojave je niska (0,20), ali je statisti~ki zna~ajna.
5.2. Percepcija stanja u medijima i prekarnost nezaposlenih novinara
Koeficijent kontigencije izme|u ocene slobode medija u Srbiji i skale
prekarizacije rada i ìvota nezaposlenih novinara iznosi 0,34, {to ukazuje na
korelaciju osrednjeg intenziteta. Sa rastom prekarizacije pove}ava se broj
novinara koji tvrde da u Srbiji ne postoji sloboda medija.
5.3. Profesionalna samokriti~nost novinara i prekarnost zaposlenih
novinara
Koeficijent kontigencije izme|u skale profesionalne samokriti~nost
zaposlenih novinara i skale prekarizacije iznosi 0,16, {to ukazuje na veoma
nisku povezanost izme|u ove dve pojave.
5.4. Profesionalna samokriti~nost novinara i prekarnost nezaposlenih
novinara
Koeficijent kontigencije izme|u skale profesionalne samokriti~nost nezaposlenih novinara i skale prekarizacije iznosi 0,22, {to ukazuje na blagu povezanost izme|u ove dve pojave. Nema izrazitije pravilnosti o smeru povezivanja.
5.5. Kriti~nost prema okruènju i prekarnost zaposlenih novinara
Koeficijent kontigencije izme|u skale kriti~nosti zaposlenih novinara
prema okruènju i skale prekarizacije ove grupe ispitanika iznosi 0,33, a to
upu}uje na vezu osrednjeg intenziteta. Sa rastom prekarizacije raste i kriti~nost prema medijskom okruènju.
5.6. Kriti~nost prema okruènju i prekarnost nezaposlenih novinara
Koeficijent kontigencije izme|u skale kriti~nosti nezaposlenih novinara prema okruènju i skale prekarizacije ove grupe ispitanika iznosi 0,34,
a to upu}uje na vezu osrednjeg intenziteta. Sa rastom prekarizacije raste i
kriti~nost prema medijskom okruènju.
80
I N D E K S P R E KA R N O S T I N E Z A P O S L E N I H
Indeks Indikatori
Nesigurni
radni
status
Kriterijumi (osnova za utvr|ivanje indikatora)

- Broj nezaposlenih u porodici dvoje i vi{e
- Lo{e i uglavnom lo{e {anse za nalaènje posla
- Atipi~ni oblici zaposlenja
- Nezaposlenost
- Dugotrajna nezaposlenost (traì posao duè od godinu dana)
Neizvesnost
- Prose~na mese~na primanja manja od 20.000 dinara
zarade
- Ukupni prihodi doma}instva ispod proseka
- Doma}instvo te{ko sastavlja kraj s krajem
Nesigurnost - Samoocena zdravlja kao lo{eg
zdravlja
- Neoverena zdravstvena knjiìca
- Nije pose}ivao lekara a trebalo je
- Poreme}eno zdravlje i psihi~ki problemi
Prihvatanje
- Spremnost na prihvatanje rada u lo{im uslovima
nesigurnih i
- Prihvatanje posla za bilo koju platu i platu manju od 20.000 din.
te{kih uslova - Radno vreme nije bitno
rada
- Nije mu vaàn tip radnog ugovora
- Prihvatio bi da se preseli u drugi grad radi zaposlenja
Nesigurnost - Obrazovanje osnovna {kola i manje
dru{tvenog
- Samoocena statusa na dnu
statusa
- Opadanje statusa u odnosu na stanje od pre dve godine
(preìvljavanje) - Prognoza nièg statusa dece u odnosu na sada{nji ispitanikov status
- U~estali radni diskontinuiteti
Egzistencijalna - Nezadovoljstvo ìvotom
nesigurnost
- Pla{i se da planira budu}nost
- Ne moè da kontroli{e sopstveni ìvot
- Mora da radi bilo {ta iako se to malo pla}a ili ne pla}a
- Mora da slu{a {efove i gazde i onda kada nisu u pravu
6. Zaklju~ak
Stanje u medijima je lo{e po mi{ljenju medijskih radnika. Za to lo{e
stanje je prvenstveno odgovorno medijsko okruènje vlast, dràva, vlasnici medija, a potom i sami medijski radnici. Uloga medijskih radnika u emancipaciji i odbrani medija je pod stalnim i sve ja~im pritiskom prekarizacije rada i ìvota novinara. Te{ko je o~ekivati ve}i anga`man medijskih radnika u
situaciji kada su im ugroèni rad i zaposlenje, i kada im se svakodnevno onesiguravaju uslovi za pristojni ìvot.
Na{a polazna hipoteza o povezanosti odnosa medijskih radnika, a pre
svega novinara, prema medijima i prekarizacije medijskih radnika je delimi~no
potvr|ena, a moè i da se tvrdi da je u ve}em delu hipoteza ipak potvr|ena.
Nesumnjivo je da nezaposleni novinari u prili~noj meri medije vide
kroz stanje prekarizacije u koju su upali (naravno ne svojom voljom) o to81
Shema 2: Indeks prekarnosti za nezaposlene medijske i fizi~ke radnike,

indikatori prekarnosti i kriterijumi za utvr|ivanje indikatora
me svedo~e dva koeficijenta kontigencije osrednje povezanosti izme|u prekarnosti i odnosa prema medijima (to donekle potvr|uje i koeficijent kontigencije koji ukazuje na blagu povezanost prekarnosti i profesionalne samokriti~nosti) videti tabelu 4.
Tabela 4. Koeficijenti kontigencije izme|u prekarnosti i odnosa prema medijima
Skala prekarnosti
zaposlenih novinara
Skala prekarnosti
nezaposlenih novinara
Ocena stanja Skala profesionalne Skala kriti~nosti prema

medija*
samokriti~nosti medijskom okruènju
0,20
0,16
0,33
0,34
0,22
0,34
* ocena stanja medija je indicirana preko stava o postojanju slobode {tampe u Srbiji.
Kod zaposlenih novinara odnosi su ne{to sloèniji (tabela 4). Prekarnost u osrednjoj meri uti~e na ve}u kriti~nost prema medijskom okruènju (Ck=0,33). Zapaàmo i blagu povezanost izme|u prekarnosti i
ocene slobode medija, ali nismo na{li zna~ajniju povezanost izme|u prekarnosti i profesionalne samokriti~nosti (Ck=0,16). Usput, i kod nezaposlenih novinara ne postoji znatnija povezanost izme|u profesionalne
samokriti~nosti i prekarnosti (Ck=0,22). Po svemu sude}i, odre|eni (verovatno jak) profesionalni identitet stavlja branu ispred svakog ugroàvanja tog identiteta.
Ukupno uzev, deo novinara je razapet izme|u sopstvene prekarnosti i svog profesionalnog identiteta. Najve}i broj me|u njima ostaje u
novinarstvu iako bi najradije (da moè) oti{ao {to dalje od tog poziva;
najmanji broj (okvirno jedna petina) ostaje u novinarstvu da pi{e i govori onako kako drugi ho}e; na kraju tu su (okvirno dve petine) oni novinari koji ~uvaju medijski integritet i profesionalni identitet, izgleda, za
veliku cenu.
Prekarizacija rada i ìvota novinara rezultira u metastazi medija (Boris
Postnikov govori o metastaziraju}oj prekarnosti pozicije novinara). Prekarizacija nije prirodno ljudsko ose}anje niti normalno stanje u modernoj civilizaciji. Postoje pozivi i postoje delatnosti u kojima se sve konsekvence prekarizacije slamaju na ~oveku-radniku, ali postoje i delatnosti koje se postepeno
ili koje }e se postepeno uru{avati pod teretom prekarizacije nosilaca te delatnosti, ljudi-radnika. Mediji su takva delatnost, a tu su potom nauka, visoko
obrazovanje, kultura i umetnost (da ne upotrebim onu ru`nu kovanicu koja je u duhu op{te prekarizacije svega i sva~ega kreativna industrija).
Da li danas treba dokazivati da se modernim obrazovanjem, da se
nau~nim radom, da se kreativno{}u ili nezavisnim pisanjem ne moè ba82
Osnovne uloge medija, u jednom banalnom i do kraja upro{}enom

pristupu, moèmo da redukujemo na (1) pruànje pouzdanih informacija, i na (2) ulogu psa ~uvara (watchdog). U slede}em koraku moèmo
komotno da zaklju~imo i bez dubljeg istraìvanja, gotovo pomo}u povr{nog posmatranja, da mediji danas u Srbiji ne rade valjano svoj posao, odnosno da ne obavljaju te dve klju~ne funkcije. Na{e istraìvanje pokazuje
da iznetu ocenu dele i sami medijski radnici, a da odgovornost vide kako
u svojoj profesiji tako i u okruènju, odnosno u koaliciji politi~kih stranaka i privatnog kapitala.
Za{to od novinara traìmo ono {to ne traìmo od nas samih? Traìmo
da budu istinoljubivi, hrabri, pametni, kriti~ni, da budu zastupnici javnog interesa, da kaù ono {to mi ne smemo da kaèmo. No, da ne traìmo od njih
da budu sve ono {to mi nismo? Za{to ih pljujemo22 kad oni nisu onakvi kakvi bi mi trebali da budemo? Odgovornost je i na njima, ali i na nama!
Mi ne moèmo da nastupamo hrabrije, mi ne moèmo da kaèmo {ta
mislimo, mi ne moèmo da kritikujemo, jer ne moèmo da rizikujemo radno mesto, ne moèmo da rizikujemo na{ stil ìvota ili standard na{e porodice, dece Kao da ih novinari nemaju.
22
Uloga medija u dru{tvima kakva su na{a - post-jugoslavenska i post-komunisti~ka - je

zlo~ina~ka. Kada bi postojao sud za mentalne zlo~ine velikih razmjera, mediji, gotovo
svi, na{li bi se na tom sudu. Vlast voli i potkupljuje novinare, novinari vole vlast jer ih
hrani. Odgovorno novinarstvo je u zanemarivoj manjini. Dubravka Ugresic,
http://www.6yka.com/novost/50177/buka-intervju-dubravka-ugresic-suocavanje-sprosloscu-je-igranka-bez-prestanka - 26.10.2014.
83
viti prekarizovani radnik? Ako su se u starom Rimu robovi bavili filozofijom, pravom, poezijom, to samo zna~i da je njihov ropski poloàj
bio po ne~emu bolji od dana{njeg nesigurnog, fleksibilnog, neizvesnog,
fluidnog poloàja nau~nih radnika, univerzitetskih radnika, medijskih
radnika.
Prekarizacijom ljudskog rada, kao su{tine ljudskog bi}a, menja se i karakter i sama bit tog ljudskog bi}a. Oni koji navode argument: pa tako je nekad bilo, previ|aju jedan prost argument da to {to je nekad bilo u dru{tvenoj istoriji nije nikakav razlog da danas bude tako, pogotovo kada je to danas stvar volje, a ne nu`de. Vrhunac cinizma je ono {to ovih dana ponavljaju neoliberalni cinici: Bi}e skoro propast sveta, pa nek propadne, nije {teta! A
tu je i onaj savet popularne psihologije s kojom oduvek koketira moderni
neoliberalizam Kada jednom prihvatite ~injenicu da ìvot nije fer, bi}ete mnogo sre}niji.
Kaèmo, pa to je njihov posao. No, da li je i~iji posao da se podme}e,

da rizikuje toliko mnogo?
Ili je posao svih nas da stvaramo takve dru{tvene uslove u kojima javna re~ ne}e povla~iti posledice po onoga koji ju je javno izneo?
Prekarizacija je proces prisilnog kreiranja poslu{nika i dou{nika, udvorica i beski~menjaka, marioneta i statista.
*
[tono nedavno re~e Arne Konig, predsednik Evropske federacije novinara:

I uop{te, biti novinar u Srbiji je nesiguran posao!
Literatura
Aracki, Zoran. 2014. Srpsko novinarstvo u bermudskom trouglu mo}i.
Bijelo Polje: Media and Communication / Mediji i komunikacije Me|unarodni nau~ni ~asopis za medije, komunikacije, novinarstvo i odnose s javno{}u. God. 1, br. 1, str. 257de Angelis, Massimo. 2012. Proizvodnja zajedni~kih dobara i eksplodiranje
srednje klase. http://commons.mi2.hr/wp-content/uploads/2012/11/massimo_de_angelis_proizvodnja_zajednickih_dobara1.pdf - pristup 12.4.2014.
Dragi}evi}-[e{i} Milena i Branimir Stojkovi}. 2003. Kultura: menad`ment,
animacija, marketing. Beograd: Clio.
Dragi~evi} [e{i}, Milena. 2012. Za kulturu, protiv kreativnih industrija.
www.madmarx.rs.
\okovi}, Dragan, Sandra B. Hrvatin, Brankica Petkovi}. 2004. Vlasni{tvo
medija i njihov uticaj na nezavisnost i pluralizam medija u Srbiji i regionu.
Beograd: Medija centar.
Gorz, Andr. 1974. Klasni karakter nauke i nau~nih radnika. Marksizam
u svetu, god. 1, br. 10. str. 122-135.
Hromadì}, Hajrudin. 2012. Mediji, kultura spektakla i novinarski prekarijat. Zarez, xiv /337; str. 30
Hromadì}, Hajrudin. 2014. Mediji, kapitalizam i javni dru{tveni interes u
razdoblju tzv. tranzicije: analiza slu~aja Jutarnjeg lista. U: Uloga medija u
normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu (zbornik radova). Novi Sad:
Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta i Centar za istraìvanje
religije, politike i dru{tva. str.73-88.
84
85
Izve{taj o vlasni~koj strukturi i kontroli medija u Srbiji. 2015. Beograd: Savet

za borbu protiv korupcije. http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/izvestaji/izvestaj%20mediji%2026%2002.pdf
Jovi~i} Svetlana i Hristina Miki}. 2006. Kreativne industrije: preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji. Beograd: British Council.
Kelner, Daglas. 2004. Medijska kultura. Beograd: Klio.
Kra{ovec, Primo`. 2013. Nematerijalni rad u operaizmu i postoperaizmu.
Stvar Thing br. 5, str. 57-71.
Kra{ovec, Primo`. 2011. Realna supsumpcija u hramu duha: klasna borba
u univerzitetskom polju. U: Popovi}, @eljko i Zoran Gaji} (prir). Kroz
tranziciju - prilozi teoriji privatizacije. Novi Sad: Alternativna kulturna organizacija AKO (str. 43-.70).
Lazar, Aleksandra. 2014. Spektar opsene: jedno poredjenje kulturnog prekarijata Engleske i Srbije. http://www.supervizuelna.com/blog-spektaropsene-1-deo/ - 21. 7. 2014.
Mati}, Jovanka. 2012. Strukturni uzroci krize informativne {tampe u Srbiji. Beograd: Godi{njak FPN, Vol. VI, No 8, str. 167 182.
Mati}, Jovanka i dr. 2012. Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu. Civil Rights Defenders, ANEM i drugi.
Mati}, Jovanka i dr. 2013. Prikrivena kontrola ugroàvanje medija u Srbiji.
VAN-IFRA i CIMA.
Mati}, Jovanka i Dubravka Vali} Nedeljkovi}. 2014. Zna~aj medijskog integriteta: vra}anje medija i novinarstva u slu`bu javnosti. Novi Sad: Novosadska novinarska {kola.
Mek Kvejl, Denis. 2007. Uloge medija u dru{tvu. CM: ~asopis za upravljanje komuniciranjem. God.2, br. 3, str. 5-16.
Mileti}, Marko. 2014. Privatizacija medija u Srbiji. http://www.bilten.org/?p=2308. Pristup 2.4.2015.
Milivojevi}, Snjeàna (ured). 2011. Profesija na raskr{}u - novinarstvo na pragu informacionog dru{tva. Beograd: Centar za medije i medijska istraìvanja (CMMI), Fakultet politi~kih nauka.
Milivojevi}, Snjeàna. 2012. Niske plate i visoka tehnologija - novinari i novinarstvo u Srbiji. Kultura, br. 135, str. 285-298
Milivojevi}, Snjeàna. 2015. Mediji, ideologija i kultura. Beograd: Pe{~anik i
Fabrika knjiga.
Milojevi}, A., Ugrini}, A., Sloboda novinarstva u Srbiji pod pritiskom politike i novca. CM - ~asopis za upravljanje komuniciranjem. Vol. 6, No 20,
str. 41-60.
Novinari i novinarstvo u o~ima gra|ana i novinara Srbije. 2007. Strategic
Marketing Research - Istraìvanje ra|eno za potrebe NUNS-a.
Popovi}, Helena. 2015. Poloàj novinara gori je nego devedesetih. Intervju Dragana Grozdani}a sa Helenom Popovi}. http://www.portalnovosti.com/helena-popovic-polozaj-novinara-gori-je-nego-devedesetih - pristup 13.7.2015.
Posavec, Zvonko. 2003. Politi~ke stranke i javno dobro. Politi~ka misao,
Vol XL, br. 2, str. 2131.
Postinikov, Boris. 2012. Medij je poruga. Javno poniàvanje rada na pozadini skandaloznih distorzija hrvatskoga medijskog polja. Zarez, xiv /337,
21. lipnja; str. 29-30.
Puhovski, @arko. 2012. Javno dobro?. Zamirzine, 12.2.2012. - Pe{~anik.net, 13.2.2012.
Radojkovi}, Miroljub. 2008. Mediji civlnog dru{tva u Srbiji. CM - ~asopis
za upravljanje komuniciranjem. God. 3, br. 9, str. 5-23.
Radojkovi}, Miroljub. 2011. Socijalno-ekonomski poloàj novinara. CM
- ~asopis za upravljanje komuniciranjem. God. 6, br. 20, str. 19-39.
Rezultati redovnog godi{njeg istraìvanja ~lanstva Udruènja novinara Srbije. 2014. Beograd: UNS
[tavljanin, Dragan. 2013. Balkanizacija interneta i smrt novinara. Ka postinternetu i postnovinarstvu. Prag/Beograd: Radio slobodna Evropa, Prag
i îgoja {tampa, Beograd.
[tavljanin, Dragan. 2013. Varljiva istina i objektivnost kao strate{ki ritual.
CM - ~asopis za upravljanje komuniciranjem. God. 8, br. 28, str. 23-40.
Todorovi}, Neda. 2006. Tabloidni ùrnalizam. CM: ~asopis za upravljanje
komuniciranjem. God. Br. 1, str. 19-31.
Uloga medija u normalizaciji odnosa na Zapadnom Balkanu (zbornik radova). 2014. Novi Sad: Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta i
Centar za istraìvanje religije, politike i dru{tva.
Veljanovski, Rade. 2009. Medijska koncentracija, javnost vlasni{tva i poku{aj regulacije u Srbiji. CM - ~asopis za upravljanje komuniciranjem. God
4, br. 13. str. 57-80.
Veljanovski, Rade. 2011. Mediji izme|u biznisa, politike i odgovornosti prema
javnosti. Beograd: Fakultet politi~kih nauka, Godi{njak br. 6, str. 405-418.
Veljanovski, Rade. 2014. Kriti~ki odnos prema dominantnom politi~kom
diskursu, kao javni interes. U: Uloga medija u normalizaciji odnosa na
Zapadnom Balkanu (zbornik radova). Novi Sad: Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta i Centar za istraìvanje religije, politike i dru{tva. Str. 99-113.
Vesi}, Darko et al (ur). 2012. U borbi za javno dobro: analize, strategije i perspektive. Beograd: Centar za politike emancipacije.
Vuja{kovi} \ureinovi}, Maja. 2013. Crna Gora i EU: uloga i zna~aj medija u procesu evropskih integracija. Podgorica: Centar za gra|ansko obrazovanje (CGO).
86
Privatizacija medija koja se dogodila polovinom pro{le decenije ostavila je

katastrofalne posledice po srpsko novinarstvo. Bogati ljudi, sa novcem ~ije
poreklo nije proveravano, kupovali su medije uglavnom zbog njihove imovine,
zgrada na dobrim lokacijama. Prvo su se, uglavnom, osloba|ali dobrih novinara,
a sve pod izgovorom da im treba mla|i kadar. Zatim su snizili kriterijume
obrazovanja, pa je odjednom, svako mogao da bude novinar. Slede}i korak je
smanjenje plata, koje zatim kasne. Poslodavac stavlja zaposlenima do znanja da
slu~ajno ne pomisle na sindikalno organizovanje. Novinarima se stalno govori da
ih ima previ{e. Kre}e nezdrava konkurencija. U to vreme Srbija ulazi u ekonomsku
krizu. Ja~a strah od gubitka posla. Paralelno ja~aju cenzura i autocenzura.
(Dragana âbarkapa, dubinski intervju)
Nesigurnosti egzistencije zaposlenih u medijskoj sferi nisu izloèni ba{ svi
novinari. Oni ~ije su ku}e na trì{tu dobro pozicionirane {to po mom li~nom
uverenju zna~i dobrim delom povla|ivanje o~ekivanjima i ukusu ~italaca ve}
davno formiranom pod uticajem {unda, ki~a, uru{enih eti~kih i estetskih
normi primaju solidne zarade. Oni, zauzvrat, moraju po{tovati neke okvire
u svom radu, koliko sam uspela da zaklju~im iz komunikacije sa kolegama, {to
nekada u ve}oj nekad u manjoj meri zadire u profesionalnost njihovog posla.
(Vesela Lalo{, dubinski intervju)
Vo|eni ambicijom {to {ire tabloidizacije, informacija se u ve}ini medija u Srbiji
tretira kao apsolutna roba. Posledi~no medijskim rukovodiocima su zanimljivi
samo oni novinari koji su u stanju da neprekidno obezbe|uju takvu robu, pri
~emu se i sami ne obaziru na profesionalna ili moralna ograni~enja. U takvim
okolnostima oni novinari koji u medijski posao ulaze sa èljom ozbiljnijeg
istraìva~kog rada, ostaju na potpunoj margini (~esto i bez posla), dok vode}e
poslove u medijskim ku}ama preuzima, nazovimo ih tako, novinarski polusvet.
Njihov odnos prema poslu je uglavnom senzacionalisti~ki, dok je njihov
profesionalni stav u okruènju u kome rade, ali i prema li~nostima zna~ajnim za
teme kojima se bave, konformisti~ki. Oni jednostavno prièljkuju da postanu
deo sveta o kome pi{u. Pri tome se i sami neprekidno bore za milost
menad`menta ku}a u kojima rade. êsto se doga|a u velikim medijskim
sistemima, da kada jedan novinar zakaè, nije dovoljno produktivan u
dono{enju novih informacija, ili se zameri nekome od onih na rukovode}im
mestima, sa njim se zavr{ava po kratkom postupku. Otkazi se dele sa
neverovatnom lako}om. (Milo{ Teodorovi}, dubinski intervju)
87
Kompaniji koja je na gubitku najlak{e je da se oslobodi novinara. Retki su

primeri, bar ih se ja u ovom trenutku ne se}am, da je neko iz menad`menta dobio
otkaz zbog lo{eg poslovanja. Se~e se odozdo, na udaru su najpre oni koji najmanje
slu{aju a najvi{e postavljaju pitanja. (Antonela Riha, dubinski intervju)
Najbanalnije, prekarnost se o~ituje kroz tezgarenje, odnosno rad za vi{e medijskih

ku}a ili pak rad na vi{e razli~itih poslova. Otkako se bavim novinarstvom, blizu
20 godina, prakti~no nikada nisam radio samo za jednu medijsku ku}u. Rad za
vi{e medija u prvih desetak godina bavljenja novinarstvom donosio mi je u zbiru
relativno dovoljno novca za pristojan ìvot mene i moje familije (supruga, svoje
dece i ja). Kako su mediji siroma{ili, tako vi{e nije bilo dovoljno da se bavim
samo novinarstvom, ve} je trebalo iznalaziti nove povremene poslove, ovaj put u
nevladinim organizacijama, putem povremenog u~e{}a na projektima. Sve do
danas, kada se i dalje bavim novinarstvom, ali se pored toga bavim i pisanjem i
realizacijom projekata u civilnom sektoru i stalno sam zaposlen na fakultetu. I to
stalno zaposlenje su{tinski nije stalno jer se na svake tri godine raspisuje novi
konkurs za moje radno mesto. Ono {to povezuje sva moja stalna i privremena
zaposlenja jeste novinarstvo: predajem na Odseku za medijske studije
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, vodim Nezavisno dru{tvo novinara
Vojvodine, {ef sam dopisni{tva Novinske agencije Beta za Vojvodinu, glavni
urednik portala VOICE (www.voic.org.rs) i urednik portala Autonomija. Pored
toga, povremeno dobijam poslove namenjene medijskim ekspertima.
Ono {to je zajedni~ko za doslovno sve pobrojane poslove i tezge jeste
njihova oro~enost a samim tim i nesigurnost, {to svakako veoma uti~e i na
nemogu}nost planiranja na duè staze, ne samo u profesionalnom ve} i u
porodi~nom ìvotu. Da ne govorim o tome koliko je energije na dnevnom nivou
potrebno potro{iti da bih se stigao baviti svim tim poslovima. [to, sasvim sigurno,
vodi i ka padu kvaliteta moga rada. (Dinko Gruhonji}, dubinski intervju)
U Subotici, gde sam provela ve}i deo svog radnog veka, susrela sam se sa
nekoliko slu~ajeva pobune protiv takve situacije, ali radi se o individualnim
aktima novinara, koji su prosto napustili novinarstvo, naj~e{}e bez prethodno
pripremljene alternative, i prihvatali poslove daleko manje kreativne i
intelektualno nezahtevne. Li~no sam upoznata sa dva slu~aja novinarske
odluke da napuste posao zbog postavljenih ograni~enja odnosno cenzure.
Jedan od njih, sa fakultetskom diplomom, danas radi na poljoprivrednom
imanju. Ne svom (Vesela Lalo{, dubinski intervju).
Kada otpustite urednika, pa jo{ i urednika politi~ke rubrike, bez jasnog,
profesionalnog obrazloènja, kao {to je kod mene bio slu~aj, to je jasna poruka
svima {ta ih ~eka i da niko ne mora da bude po{te|en. To je uterivanje straha u
novinare i isterivanje profesije iz medija. (Antonela Riha, dubinski intervju)
Stanje u novinarstvu odnosno medijima nije ni gore, ali ni bolje nego u
dru{tvu u celini. Ve}ina novinara jeste obespravljena, ali ne vi{e nego ostali
zaposleni. (Mihal Rama~, dubinski intervju)
88
Prekarnost, (auto)cenzura
i (auto)destrukcija medija u Srbiji
Novim autokratama (demokratorima) treba i nova

cenzura, ne ona u kojoj se novinari hapse ili mediji
zabranjuju, nego ona koja koristi novi jezik i
maskira se iza novih saveznika: tehnologije i trì{ta.
Snjeàna Milivojevi}1
U godini izme|u dva Svetska dana slobode {tampe, ovde je sloboda

te{ko ranjena. @ao mi je {to koristim ratnu terminologiju, ali sloboda medija napadnuta je sa svih strana. Politi~ki, tako {to vlast ~ini sve da spre~i i
u}utka svaku kritiku. Ekonomsko uni{tavanje medija je uglavnom zavr{eno. Ostaje jo{ da se privatizuje ono {to je ostalo i pridruì komercijalnim
medijima koji uveliko zavise od javnih para....
Ovaj citat iz intervjua verovatno najcenjenijeg analiti~ara i istraìva~a
medija kod nas, profesorke na Fakultetu politi~kih nauka Snjeàne Milivojevi} datog dnevniku Danas (Cveji}, 2015), saìma klju~ne probleme u srpskim medijima: visok nivo cenzure koji za posledicu ima promenu medijskog pejzaà i novinarske kulture; materijalnu iscrpljenost medija i medijskih radnika; i pervertiranu strukturu vlasni{tva gde u uslovima nepostojanja transparentnih uslova poslovanja, privatni mediji i dràva ìve u svojevrsnoj simbiozi odnosno gde postoji netransparentnost javnog finansiranja
odabranih medija u dràvnom vlasni{tvu i komercijalnih medija preko direktnih budètskih subvencija i ugovora sa javnim preduze}ima i dràvnim
organima (Godi{nji izve{taj Evropske komisije o napretku 2014, 19)2.
U poslednjih deceniju i po ~ine se brojni napori da se pitanja politi~kih pritisaka, cenzure i autocenzure, te{kog materijalnog poloàja medija i
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/vlast_sprovodi_fokusiranu_represiju_nad_medijima.1118.html?news_id=301096
2 Pored navedenog izve{taja EK, osobenosti medijskog trì{ta u Srbiji i uticaja takve strukture na cenzuru i autocenzuru detaljno su opisani i dokumentovani u slede}im dokumentima: Izve{taj o pritiscima i kontroli medija (19. septembar 2011) i Izve{taj o
vlasni~koj strukturi i kontroli medija u Srbiji (20. februar 2015. godine).
1
89
DRUGI DEO - PREKARNOST, (AUTO)CENZURA I (AUTO)DESTRUKCIJA MEDIJA U SRBIJI
Tanja Jakobi, novinarka
novinara, sveop{te tabloidizacije kao izraza zatiranja uloge medija u za{titi

javnog interesa i posledica nakaradne privatizacije osvetle i dokumentuju u
brojnim studijama, ispitivanjima javnog mnjenja, izve{tajima nezavisnih tela, doma}ih i evropskih strukovnih novinarskih organizacija i me|unarodnih institucija, u doma}em i regionalnom kontekstu3. Tim pitanjima bave se
pre svega me|unarodna zajednica, Evropska komisija, OEBS, me|unarodne i doma}e nevladine organizacije, nezavisna tela, strukovna udruènja, tek
parcijalno vlast4, i mo`da ponajmanje intelektualna elita.5
Dosada{nji uvidi o statusu medijskih radnika u Srbiji, tog potcenjenog, obespravljenog, bespomo}nog, eksploatisanog sloja, ~esto bez redovnih primanja, bez socijalnog i penzionog osiguranja (Novinarstvo i etika,
2003:17) bili su ili uzgredni produkt istraìvanja6, ili su imali ne{to druga~iji fokus (UNS, 2015, NUNS, 2007) ili obuhvat i metodolo{ki pristup (Koùl, 2015). U novije vreme, od ulaska pojma prekarijat u na{ vokabular, na
regionalnom nivou je u~injen poku{aj da se opi{u odrednice prekarnog statusa medijskih radnika (Popovi}, 2014)7.
U ovom radu izloì}emo prvo promene koje su se dogodile u srpskom
novinarstvu u kontekstu globalnih promena u vlasni~koj strukturi medija i
promena odnosa prioriteta u ure|iva~koj politici, potom }emo predstaviti
stavove o prekarnosti iz dubinskih intervjua sa medijskim radnicima, zatim
}emo izloìti specifi~nosti prekarijata me|u kulturnim radnicima u svetskoj
literaturi i kod nas, opisa}emo uo~ene veze izme|u statusa prekarnosti i cenzure i autocenzure, i vlasni~ke strukture medija, ukaza}emo na uzro~no posledi~ne veze izme|u (auto)cenzure, cenzure i prekarnosti u doma}im medijima na osnovu dubinskih intervjua i anketa, i razmotri}emo domete i mogu}e rezultate nekih od aktuelnih inicijativa za pobolj{anje stanja u medijima, u kontekstu globalnih promena u medijskoj sferi o kojima se diskutuje
i u Srbiji.
Nalazi nekih od tih izve{taja }e biti naknadno citirani u tekstu.
Prema poslednjem izve{taju Saveta za borbu protiv korupcije, posle Medijske strategije
iz 2011, zna~ajan pomak napravljen je tek u avgustu 2014. dono{enjem Zakona o javnom
informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim
servisima, ali se u me|uvremenu stanje u medijima po mi{ljenju analiti~ara pogor{alo.
5 Noviji primeri cenzure, odlaska novinara iz medija ili ga{enja medija (Olje Be}kovi} sa
B92, povla~enje Danice Vu~eni} iz novinarstva, u NIN-u otkaz Anotoneli Rihi, ga{enje
radija B92) nai{li su na mali ili gotovo nikakav odjek u javnosti. Cenzura u medijima se
u istupima politi~kih lidera opozicije naj~e{}e tuma~i u klju~u kritike prema aktuelnom
lideru SNS i nemogu}nosti opozicije da svoje stavove izloì u medijima (vidi na primer
sve novije nastupe Vesne Pe{i} u vezi sa cenzurom).
6 Re~ je, kako navode autori istraìvanja, o uzgrednim podacima o socijalnom statusu
novinara.
7 Pored izve{taja o prekarnom statusu medijskih radnika iz zemalja u regionu, u publikaciji su dati i rezultati ankete o cenzuri i autocenzuri me|u makedonskim novinarima, koja se tuma~i u klju~u prekarnosti.
3
4
90
Menadèri (...) u medijima (...) su klasi~ni trgovci koji ne

prezaju ni od najgnusnijih medijskih manipulacija kako bi
prodali svoje sadràje Teodorovi}, Milo{ (dubinski intervju)
Po~etkom 2000, kada su istraìva~i po~eli detaljnije da se bave stanjem
u medijima u Srbiji, ~inilo se da su njihovi problemi deo bagaà postsocijalisti~kih zemalja. U me|uvremenu ispostavilo se da je ovde re~ o globalnom problemu medija i da po tom osnovu ne postoje vi{e nikakve razlike
izme|u Istoka i Zapada (Horvatin i Petkovi}, 2014:11). Ili, kako to kaè
Milivojevi}: Proces se uslovno prepoznaje na mnogim mestima od Ma|arske i Turske do Rusije i Kine i glavna je inspiracija doma}im medijskim juri{nicima. On je deo paketa neoliberalne demokratije, odnosno, novog autoritarizma, poretka u kojem izabrani lideri grade demokratski imid`, ali ru{e svaku mogu}nost opozicije, kritike ili neslaganja (Cveji}, 2015).
Barbara i Dòn Erenrajh posmatraju sumrak novinarstva ~etvrte sile, koja sna`no formira javno mnjenje i predstavlja faktor kontrole vlasti
u sklopu procesa uspona i pada profesionalne menadèrske klase
(PMC)/nove srednje klase socijalnih radnika, profesora, lekara, pravnika,
i njene podsekcije, kreativnih profesija novinara, umetnika i pisaca.
Kreativne profesije su 70-ih godina pro{log veka uspevale da zadrè
zna~ajnu autonomiju uprkos radu unutar profitnih korporacija, a njihova
ideja je bila da sebe pozicioniraju kao nosioca dru{tvenih vrednosti i upravlja~a kome je razum i profesionalna etika u upravljanju iznad klasnog i li~nog interesa (Ehrenreich, 2013).
Neoliberalni kapitalizam je èstoko uzdrmao ovaj sloj i razvlastio ga
dovode}i na ~elo medijskih i izdava~kih ku}a, bolnica i univerziteta lako zamenjive finansijske menadère kojima je prioritet bio zadovoljavanje apetita deoni~ara i gurnuo kreativne profesije ka ostacima radni~ke klase8.
Iako u druga~ijem ideolo{kom i vlasni~kom kontekstu, ovaj proces se
lako moè pratiti i u novinarskoj sobi srpskih medija. Od profesije koja se
mogla obavljati isklju~ivo uz neku vrstu licence koja je otvarala vrata ovog
staleà (Rama~, Mihail: dubinski intervju), u kojoj se nije moglo raditi bez
ugovora (Radovanovi}, Rade: dubinski intervju), u kojoj je glavni urednik
8
Ovaj proces je u Srbiji i dalje u toku: kraj procesa privatizacije medija zakazan je za jesen
dok je u sektoru obrazovanja i zdravstva, u skladu sa aran`manom sa MMF u toku proces racionalizaciji, ~iji su ciljevi smanjivanje tro{kova rada smanjivanjem broja zaposlenih
i podizanjem efikasnosti rada, dakle u fokusu su prvenstveno finansijski pokazatelji a ne
pitanja podizanja kvaliteta zdravstvene za{tite ili obrazovanja. Ove promene prema
Erenrajh uslovljene su uvi|anjem da je u ovim delatnostima, mogu}e ostvariti profit.
91
Promene u novinarskoj sobi
iznad direktora, a kolegijum i novinari formiraju relativno homogenu grupaciju sli~nih interesa i u kojoj je postojao prostor za borbu za slobodno novinarstvo (Rama~, ibid), novinarstvo je postalo profesija u kojoj nisu potrebni autori, novinari sa iskustvom i znanjem, dovoljna je nekolicina trka~a, jeftinih a brzih, poslu{nih i ambicioznih (Riha, Antonela: dubinski intervju), a novinari i njihovo autorstvo se tretira kao roba (\okovi}, 2004:10).
Ova promena i na globalnom i na doma}em nivou koincidira sa deregulacijom ekonomije i usponom novih tehnologija ([tavljanin, Dragan: dubinski intervju), i ulaskom u vlasni{tvo medija, vlasnika koji dolaze iz drugih industrija sa ciljem da preko medija uti~u na vlast9. Klju~ni donosioci
odluka u medijima postaju marketin{ka odeljenja, osnovni poslovni cilj postaje podizanje profita i efikasnosti, a klju~no sredstvo podizanja efikasnosti je smanjivanje broja novinara i tro{kova njihovih zarada. U ovom aspektu nema razlike izme|u Njujork tajmsa (New York Times), koji je nedavno
otpustio veliki broj uglednih novinara komentatora, sa najve}im radnim pravima, u korist volontera i manje iskusnih, pla}enih, i slabije osiguranih novinara (Kurson, 2014), i serije otpu{tanja u Ringieru (Rakovi}, Svetozar: dubinski intervju) i NIN-u (Riha, Antonela: dubinski intervju).
Moja prekarnost je moj ponos

Sada sam nezaposlena, otmeno re~eno slobodna
novinarka, pre svega oslobo|ena posla i novca.
Tamara Spai} (dubinski intervju)
Kulturni radnici su tradicionalno okupirali kontradiktorno mesto u
klasnoj podeli izme|u radni{tva i sitne buròazije (Wright, 1978: 191-211),
posedovali su specifi~ne kulturne privilegije i relativnu nezavisnost iako su
zapravo bili subjekt jednake eksploatacije i proleterizacije kao i radni~ka klasa (Wayne, 2003). Ta relacija eksploatacije je kod kulturnih radnika ~esto zamagljena zbog stava da je kulturni rad, rad iz ljubavi (Cohen, 2012), da mu
se radnici u potpunosti predaju bez upotrebe pritiska i bez obzira na duge
sate rada i nisku zaradu (Ursell 2000: 805-825; McRobbie 2002: 97-114).
Ako tome dodamo i ~injenicu da je upravo ova fleksibilnost rada (pre uspona globalnog trenda fleksibilizacije), u o~ima proletarijata ukalupljenog u
monoton, jednoli~an i predvidljiv rad, smatrana idealom slobode (De Peuter, 2014) jasno je za{to je kulturnim radnicima dugo izmicalo razumevanje
njihovog stvarnog statusa. To obja{njava i me|u istraìva~ima i u dubinskim
9
Specifi~nosti vlasnika srpskih medija bi}e ne{to kasnije detaljnije obra|ene.
92
10
11
Re~ je o politi~kim protestima tokom vladavine Milo{evi}a.

Pre najnovijih izmena Zakona o radu, gde je smenski rad izjedna~en sa redovnim radnim vremenom
93
intervjuima opservirano odsustvo sindikalnog organizovanja u medijima i

politi~ku a ne sindikalnu prirodu njihovog otpora (]urguz, Kazimir: dubinski intervju) i izvan na{ih specifi~nih okolnosti.10
Stavove izloène kod De Pjutera (De Peuter) raspoznajemo i u na{em
istraìvanju: novinari ispitanici nisu mogli da prepoznaju smenski, prekovremeni i rad subotom i nedeljom kao ne{to {to podleè posebnim uslovima u obra~unu zarada11, navode}i da se to na njih ne odnosi budu}i da predstavlja njihovo normalno radno vreme, polovina njih smatra da je novinarstvo posao za istinske profesionalce i entuzijaste, a na pitanje da mogu izabrao bih, njih 35% izabralo je odgovor medij u kojem mogu slobodno da pi{em pa makar i sa lo{im statusom i platom, jasno stavljaju}i vi{e
ciljeve svoje profesije iznad svog radnog pravnog statusa. Ovi rezultati koincidiraju sa sli~nim rezultatima dobijenim u istraìvanju Strategic Marketing za NUNS (NUNS, 2007).
Do pre jedne decenije, pitanje radnopravnog statusa kulturnih i medijskih radnika bilo je bela mrlja u studijama koje su se bavile komunikacijama (De Peuter, 2014.). Danas je u svetskoj literaturi pitanje prekarnosti
me|u kulturnim radnicima detaljno opisano i istraèno (De Peuter, ibid). U
regionu je pak do ovog istraìvanja stanje prekarnosti medija jedino prikazano u zbirci tekstova predstavnika novinarskih sindikata (Popovi} at all,
2014). Prekarni status se, po uvidima iz zbornika, me|u novinarima uzima
zdravo za gotovo, kao neizbe`na sudbina, bilo da se ona ogleda u nedostatku novca, isplati dela zarada ispod ruke i niskim platama (Koùl, 2015), ili
razli~itim fleksibilnim ugovorima: na primer na lizing, {to je u Crnoj Gori
slu~aj sa jednom celom redakcijom uklju~uju}i i glavnog i odgovornog urednika (Camovi}, 2014), ili sa statusom RPO (Registar poreskih obveznika)
u Hrvatskoj, po kojem rade slobodni novinari, {to je eufemizam za honorarce, odnosno prikriveni radni odnos sa znatno umanjenim radnim pravima (otkazom bez obrazloènja i otpremnine).
Dubinski intervjui prikupljeni u okviru ovog istraìvanja signaliziraju
duboku i {iroku rasprostranjenost prekarnosti novinara: Najvi{e strepim
od bolesti, jer bolest u mom slu~aju zna~i da ne mogu da tezgarim i da ne}u imati nikakav prihod. Zato radim i pod temperaturom, i dok ka{ljem, i u
situacijama kada to nikako ne bi smela (Skroza, Tamara: dubinski intervju);
Nedavno sam prihvatila posao bez ikakvog ugovora i nisam sigurna da }e
biti pla}en iako ga savesno obavljam (Spai}, Tamara: dubinski intervju).
Ono {to je zajedni~ko za doslovno sve (moje) ... poslove i tezge jeste nji-
hova oro~enost a samim tim i nesigurnost, {to ... veoma uti~e i na nemogu}nost planiranja na duè staze, ne samo u profesionalnom ve} i u porodi~nom ìvotu (Gruhonji}, Dinko: dubinski intervju). Ljude otpu{taju od
danas do sutra, ~esto bez obrazloènja; otkazi stiù i SMS porukama (Vasi}, Milo{: dubinski intervju), ~ak i toliko brzo da je na primer Mi{i Stojiljkovi}u, jednom od dva novinara na ve} desetkovanom Radiju B92, obave{tenje o upla}enoj otpremnini stiglo pre obave{tenja o ukidanju radnog mesta (Skroza, 2015). Budu}i da sam sada u penziji, sa takvom penzijom kakva je, verovatno }u morati da radim do kraja ìvota, to jest dok budem
sposobna (Lalo{, Vesela: dubinski intervju). Strah od otkaza, kombinovan
sa mobingom i izraènom cenzurom, doveo je i do smrtnih ishoda (Spai},
Tamara: dubinski intervju). Sa usvajanjem novog Zakona o radu, gotovo se
izjedna~io nivo onesiguravanja radnog mesta zaposlenih novinara na neodre|eno vreme i onih sa drugim tipovima ugovora, ili bez njih (Riha Antonela: dubinski intervju).
Ve} opisani proces oslanjanja na jeftinije kadrove podjednako karakteri{e nove i klasi~ne medije. Hafington post (Huffington Post), koji se
smatra jedinim od najuspe{nijih novih medija, bazirao je svoju radnu snagu od po~etka na novinarima sa malo ili nimalo iskustva i nepla}enim blogerima (Shapiro, Michael: 2012)12. U redakcijama srpskih medija ovaj proces trijaè je u toku. Zapo{ljavaju se novinari sa nedovoljnim kvalifikacijama na u{trb {kolovanih i kvalitetnih novinara. Takvi novinari bez profesionalnog a neretko i li~nog integriteta zavise od onih koji ih zapo{ljavaju
i izraàvaju im punu lojalnost. Slabo su pla}eni i moraju biti poslu{ni (Martinov, Zlatoje: dubinski intervju); Veliki broj novinara, pogotovo onih najmla|ih, rade bez ikakvih ugovora. Neki rade po nekoliko meseci, onda dobiju neku crkavicu pa budu otpu{teni jer se primaju novi polupriu~eni novinari koji }e raditi slede}ih nekoliko meseci pod istim uslovima (Kazimir,
]urguz: dubinski intervju). Na dnu tog lanca prekarnosti su novinari koji rade u nezavisnim medijima, zavisni od donatora. U najboljem slu~aju tako obezbe|uju primanja za period realizacije projekta, da bi potom ponovo bili na nuli, i ponovo u potrazi za novom donacijom (Teodorovi}, Milo{: dubinski intervju), i botovi obi~no nezaposleni mla|i ljudi koji prvenstveno rade u elektronskim medijima i na internet portalima, za ra~un
urednika, direktora, vlasnika medija i u krajnjoj liniji politi~ara (koji kontroli{u medij), i pi{u naru~ene tekstove, komentare, vr{e ankete na ulici sa
gra|anima, i sl., selektivno plasiraju}i one informacije koje pogoduju naru12
Uz to uvode}i novi preduzetni~ki model novinarstva koji se zasniva na manipulaciji

sadràjem (privla~enjem tu|ih sadràja) a ne na kvalitetnoj novinarskoj produkciji.
94
Privatizacija: stvarna ili proizvedena pretnja

Ono {to je trebalo da bude sre|ivanje medijske scene i
svo|enje u Srbiji neprimereno velikog broja medija na odrìvu
ili opravdanu meru, izvrglo se u njihovo stihijno ga{enje
\or|e Vlaji} (dubinski intervju)
Ugroàvanje radnih prava i integriteta novinara se, ne bez razloga,
naj~e{}e vezuje za proces privatizacije.13 Od 56 privatizacija medija, samo u jednom slu~aju medij je opstao (âbarkapa, Dragana: dubinski intervju).14 U me|uvremenu, zaposleni su trpeli mobing, radili bez zarade
i pla}enih poreza i doprinosa, bili prisiljeni da se pored novinarskog bave
i drugim poslovima dijametralno suprotnim od svog osnovnog posla, naj~e{}e pi-arom, i prikupljanjem oglasa (vidi detaljno u Novinarstvo i etika,
2003: 71-74), a samo u nekim od ovih slu~ajeva privatizacije su poni{tene. O{te}eni novinari ponekad nisu imali novca da podnesu tu`be, a u
nekim slu~ajevima prime}eno je da je privatizaciju pratio veliki broj smrtnih slu~ajeva koji su mo`da stvar koincidencije (âbarkapa, Dragana: dubinski intervju).
Poseban izvor frustracije novinara u regionu je pona{anje velikih
evropskih izdava~a koji su postali vlasnici doma}ih medija i u njima brzo primenili poslovne obrasce domicilnih zemalja jednako prekarizuju}i novinare kao i doma}i vlasnici. U Hrvatskoj je jedan veliki evropski privatni izdava~ odbio da potpi{e kolektivni ugovor i kr{io druga prava radnika, {to po
mi{ljenju Franca C. Bauera, predsednika Austrijskog sindikata novinara, ne
Tako je na primer predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubosav Orbovi} nedavno nazvao privatizaciju medija jednim od najve}ih proma{aja u privatizaciji u Srbiji
(Beta, 2014. Privatizacija medija proma{aj 3. decembar).
14 Ovde je re~ o prethodnom talasu privatizacije otvorenom 2003. usvajanjem zakona o
Javnom informisanju i zaustavljenog 2007. Okon~anje postupka privatizacije medija u
vlasni{tvu dràve, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, oro~eno je
za 31. oktobar 2015. Sude}i po prvim informacijama o privatizaciji medija, struktura vlasnika je sli~na kao i u prethodnom krugu privatizacije lokalnih medija kada su se kao vlasnici pojavljivali privrednici ~iji osnovni biznis nema veze sa medijskim.
13
95
~iocima. Za taj svoj, obi~no honorarni posao bedno su pla}eni... I kod botova je ina~e prisutna jaka konkurencija i bespo{tedna borba za radno mesto (Martinov, Zlatoje: dubinski intervju).
Nalaze iz dubinskih intervjua potvr|uju i rezultati istraìvanja gde je
67% anketiranih novinara reklo da u novinarstvo danas ulaze ljudi koji
uglavnom nemaju veze sa tom profesijom.
bi ni mogao da pomisli da u~ini u Austriji (Zec, Miroslav: 2011). Na okruglom stolu posve}enom radnopravnom statusu novinara u okviru Regionalne radionice o medijskim slobodama na Balkanu u Sarajevu15 iznet je i primer iz Albanije gde je jedan evropski izdava~ oti{ao sa trì{ta ostav{i duàn
novinarima nekoliko mese~nih zarada. U Beogradu je jedan izdava~, prema
nezvani~nim informacijama, bez ikakve najave i bez jasnih kriterijuma, otpustio ili radno degradirao vi{e od trideset pet zaposlenih i stalnih saradnika (Rakovi}, Svetislav: dubinski intervju). Ukratko, evropski vlasnici medija nisu umanjili rizike medijskog integriteta (Mati}, 2014: 80).
Nedavno su predstavnici 47 novinarskih organizacija iz 33 evropske
zemlje izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog sve ve}e nebrige poslodavaca za
prava novinara i medijskih radnika u zemljama Balkana16, a u tekstu zaklju~aka je status novinara ocenjen kao prekaran. Isti zaklju~ak usvojen je i na
ve} pomenutoj radionici BIRN-a u Sarajevu i postao je sastavni deo zaklju~aka predstavnika civilnog dru{tva prezentiranih na samitu lidera Zapadnog
Balkana u Be~u17.
Ve}ina medija na Balkanu je privatizovana, pa se nesigurnost zarada i
nemogu}nost ili oteàno sindikalno organizovanje uglavnom vezuju za privatne medije, dok je rad u dràvnim medijima simbol sigurnog, adekvatno
nagra|enog posla18 sa kompletnom radnopravnom za{titom (Dakovi}, Slavica: dubinski intervju), iako i ovde ima iznimki19.
U na{em istraìvanju 37% ispitanika izrazilo je potpuno ili gotovo potpuno neslaganje sa tvrdnjom da je potpuna privatizacija medija dobro re{enje, oko tre}ine ispitanika je izabrala neutralan stav, a tre}ina je izrazila
potpuno ili gotovo potpuno slaganje sa ovom tvrdnjom.
Razlog tome verovatno treba traìti u ~injenici da nijedan oblik vlasni{tva ne pruà profesionalne uslove rada i ne garantuje stalnost zaposlenja
(detaljno vidi u Mati}, 2015: 76-88), u razumevanju da je ma koliko to socijalno i profesionalno bilo bolno sasvim (...) nerealno pretpostaviti da postoje uslovi za preìvljavanje mno{tva lokalnih, gradskih i regionalnih javnih
medijskih preduze}a (Vlaji}, \or|e: dubinski intervju) i da ~ak i mediji u
vlasni{tvu samih novinara prekarizuju (Lalo{, Vesela: dubinski intervju).
Regionalna radinica o slobodi medija na Balkanu BIRN 11. jun Sarajevo
Godi{nji sastank Evropske federacije novinara (GS EFJ) Budva, jun 2015.
17 Skup je odràn 26. avgusta 2015.
18 Prema istraìvanju UNS-a, najvi{e plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, a zatim i oni koji rade u dràvnim medijima, dok najniù platu imaju u privatnim medijima.
Izve{taj istraìvanja ekonomskog i profesionalnog poloàja novinara mart-septembar
2014.
19 Jedan od primera je RTS gde su ka{njenja u isplatama zarada obja{njena problemima u
prikupljanju novca u budèt na nivou Republike.
15
16
96
Kakav kvalitet informisanja moèmo da o~ekujemo

od prepla{enih de~aka i devoj~ica iz korporativnih
medijskih multinacionala koje zanimaju samo
pare i da budu u dobrim odnosima s vla{}u?
Milo{ Vasi} (dubinski intervju)
Dana{nji mediji podràvaju neoliberalnu ekonomsku politiku koja sluì li~nim i op{tim interesima transnacionalnih korporacija, ali podriva dru{tvene demokratske opcije. ([tavljanin, 2012: 44). Novinari francuskog Liberasiona (Libration) organizovali su u februaru 2014. {trajk da bi akcionarima njihovog medija rekli da ne èle da postanu `rtva medijske politike koja se prema novinarstvu i njegovim sadràjima odnosi kao da su prate}i tekst
uz reklame, i da korporativan korupcija u medijima predstavlja pretnju slobodi izraàvanja i demokratiji (Penketh, 2014).
Na po~etku tranzicije ~inilo se da }e i srpski mediji slediti sli~an put:
u istraìvanju Vlasni{tva medija i njihov uticaj na nezavisnost i pluralizam
medija u Srbiji navodi se da slobodu medija vi{e ne ugroàvaju politi~ki
projekti, ve} poslovni interesi (\okovi}, 2004: 10). Deset godina kasnije,
~ini se da su dràva, ogla{iva~i i vlasnici medija nerazmrsivo klupko, ali je
ipak dràva ta koja kreiranjem trì{nog ambijenta i zahvaljuju}i novcu i uticaju kojim raspolaè predstavlja odlu~uju}i faktor koji i posredno ili neposredno predstavlja i glavnog cenzora i proizvo|a~a medijskog prekarijata.20
Jedan od najiscrpnijih pregleda pritisaka na medije daje Izve{taj o pritiscima i kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. U novijim izve{tajima Evropske komisije, OEBS-a i drugih evropskih institucija, Srbija je bila predmet ozbiljne kritike zbog pove}anih pritisaka na medije koji se
usu|uju da kritikuju vlast, a prema ovogodi{njem izve{taju Reportera bez granica, u kome se zemlje rangiraju po nivoima unutra{nje slobode {tampe, Srbija je pala za ~itavih 13 mesta. U poslednjem izve{taju ameri~ke watchdog organizacije Fridom haus (Freedom House) stoji da se me|u zemljama u ovom
regionu u kojima je tokom poslednjih pet godina zabeleèn veliki pad slobode medija nalazi i Srbija. Kada se pre|e na teren li~nih iskustava gotovo bez
izuzetka, njih karakteri{u izrazito negativne ocene i procene, zastra{uju}e ~injenice, a ponekad i bezna|e (Li~ina, Radomir: dubinski intervju).
20
Tome u prilog govori i izve{taj EK i ve} pomenute preporuke civilnog dru{tva pripremljene za Samit lidera Zapadnog Balkana u Be~u, u kojima se od dràve traì i da obezbedi slobodu medija, iza|e iz vlasni{tva u medijima i obezbedi po{tovanje radnopravnog
statusa novinara.
97
Pisci sporednog sadràja
Rezultati na{eg istraìvanja u osnovnim crtama u potpunosti podràvaju ovakve uvide. Tri petine ispitanih medijskih radnika smatraju da u Srbiji
ne postoji ili gotovo ne postoji sloboda medija, dok svega 12% ispitanika veruje da slobode u potpunosti ili donekle ima. U sli~nom NUNS-ovom istraìvanju (NUNS, 2007: 66) 37% ispitanika me|u novinarima je smatralo da kod
nas postoji cenzura, 44% je reklo da smatra da je ima ali ne mnogo, a 14% je reklo da se ta cenzura odnosi na mali broj informacija od dràvnog zna~aja.
U na{em istraìvanju se sa tvrdnjom da u Srbiji dràva kontroli{e
medije u potpunosti ili gotovo u potpunosti slaè 77% anketiranih medijskih radnika, a svega 5% smatra da to nije slu~aj. Istovremeno, 82% novinara smatra da na vo|enje ure|iva~ke politike u medijima uti~u interesi
politi~ara (da tog uticaja nema ili da je on mali misli svega 5% ispitanika, dok
13% misli da je njihov uticaj osrednji), a 67% ispitanika se slaè sa tvrdnjom
da na ure|iva~ku politiku u velikoj meri uti~u ogla{iva~i (me|u kojima su
pre svega dràvna preduze}a pod direktnom partijskom kontrolom).
U na{em istraìvanju, profesionalno opredeljenje glavnih i odgovornih
urednika i kolegijuma ocenjeno je kao tre}i najva`niji faktor u uticaju na ure|iva~ku politiku (57% ispitanika), {to korespondira sa odgovorima dobijenim
u dubinskim intervjuima i prethodnim istraìvanjima. Urednici (su) ti koji
vode ra~una da interesi vlasnika medija politi~ara, tajkuna ili ogla{iva~a budu ostvareni i reflektovani u konkretnim novinarskim proizvodima (...) ~ak i
kada to zahteva direktnu cenzuru (Horvatin i Petkovi}, 2014: 39). Ona se,
pokazuje na{e istraìvanje, sprovodi od nivoa predlaganja teme, do menjanja
dela sadràja ili odbijanja da se tekst objavi (u na{oj anketi oko polovine ispitanika odgovorilo je da je to slu~aj ~esto ili ponekad)21. Tamara Spai}, biv{a novinarka Blica, navodi na primer da je godinama bila svedok dogovora koji su
urednike i novinare pretvarali u najobi~nije i najbednije trgovce i da je bila pod
pritiskom da odustane ili odloì pisanje neke teme samo da pro|e neki odsudan trenutak za zaradu ili preìvljavanje novina (dubinski intervju), dok
Antonela Riha navodi da se rade}i u NIN-u uverila da ogla{iva~i vr{e najve}i pritisak, koji su naj~e{}e ose}ali novinari ekonomske rubrike, dok o politi~kim pritiscima postoje samo posredni dokazi (dubinski intervju).
Op{te je mesto da je autocenzura u medijima ra{irena (72% ispitanika) toliko da umanjuje potrebu za primenom cenzure/pove}ava efekat srazmerno istih nivoa cenzure kroz visok stepen autocenzure (Kremenjak, 2014: 9), i da je njen osnovni uzrok lo{ materijalni poloàj medija i strah od gubitka posla bez obzira na minimalnu nov~anu nagradu. Milovojevi} vidi i cenzuru i autocenzuru kao deo nove
cenzure, gde doma}i izvo|a~i nisu ni usamljeni ni originalni (Cveji}, 2015).
21
Za detalje vidi tabelu na kraju istraìvanja.

98
Ulju|ivanje ali za koga?

Treba postaviti pitanje za{to smo svi mi dozvolili
da ostanemo bez medija koji su nam bili jedna
od retkih svetlih ta~aka u devedesetim godinama
Snjeàna Milivojevi}22
Iako bi ostvarivanje svega pobrojanog nesumnjivo bilo korisno, otvara se niz pitanja o izvodljivosti ovog cilja. Ovde }emo prvo preispitati po22
http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/tranzicija_uzdrmala_slobodne_medije.26.html?
news_id=227888
99
Istoriju prihvatanja novinara da pod pritiskom, delimi~no ili potpuno voljno,

odstupe od uzusa svoje profesije lako je pratiti (izvrstan pregled nijansiranih stavova
novinara izloèn je u Novinarstvo i etika, 2003: 71-96). Mediji pristaju da se pretvore u sredstvo promocije, propagande, a u poslednje vreme i javnog odstrela (BIRODI, 2015) ili ucene, tako da danas imamo apsurdnu situaciju da se stotinu puta vi{e
pla}aju neobjavljeni tekstovi nego objavljeni (Buji{i}, Milenko: dubinski intervju).
U na{oj anketi 21% anketiranih medijskih radnika reklo je da bi, da
moè, izabralo sigurno radno mesto i po cenu da ne pi{e uvek ono {to misli ili zna, a 63% ispitanika reklo je da smatra ta~nom tvrdnju da autocenzuru njihovih kolega najbolje obja{njava strah od gubitka posla.
Najve}i broj inicijativa za sre|ivanje stanja u medija u Srbiji i regionu polazi od ideje da je uvo|enje standarda evropskog regulatornog okvira, odvajanje medijskog sistema od uticaja vlasti, politike i ostalih centara mo}i, uspostavljanje medijskog trì{ta, slobodno osnivanje {tampanih medija bez dozvola, ustanovljavanje nezavisnog regulatornog tela za oblast radiodifuzije; osnivanje radio i TV stanica po zakonskim pravilima; uspostavljanje dualnog modela vlasni{tva; transformisanje dràvne radio i televizije u javni servis; vlasni~ka transformacija (privatizacija) medija u dràvnoj/dru{tvenoj svojini; i po{tovanje celokupnog korpusa ljudskih prava i to ne samo prava na informisanost/obave{tenost i slobodu govora nego i ostalih (Veljanovski, 2009: 367370), ja~anje profesionalnih udruènja, samoregulatornih tela i obezbe|ivanje
po{tovanja novinarskog kodeksa, put ka ure|iva~koj nezavisnosti i samostalnosti medija, {to je preduslova za slobodnu, demokratsku javnu sferu.
Od medija se o~ekuje da se u trì{nom modelu postavljenom na zdrave osnove vrate osnovnim postulatima novinarske profesije koja je prema
na{oj anketi stvar svakodnevne li~ne borbe za istinito izve{tavanje, spu{tanja slu{alice umesto spu{tanja na kolena kako kaè novinarka Ljubica
Gojgi} (Mihaljevi}, 2015), i zdravog novinarskog instinkta (Jaki}, 2015).
stojanje unutra{njih pretpostavki za reprofesionalizaciju novinarstva, zatim,

regionalni i evropski kontekst ovih napora i na kraju i globalni kontekst u
kojem se odvijaju ovi napori.
Prvi problem je nesumnjivo to {to vode}e poslove u medijskim ku}ama preuzima, nazovimo ih tako, novinarski polusvet (...) koji se ne obazire na profesionalna i moralna ograni~enja (Teodorovi}, Milo{: dubinski intervju), drugim re~ima u medijima nema/ponestaje kriti~ne mase
ljudi koja bi unutar medija mogla da iznese posao reprofesionalizacije novinarstva. Medijska profesija danas, naime, nije samo ne{to {to se brani ili
u kojoj se podleè manjim ili ve}im pritiscima, nego profesija koja se napu{ta. U na{oj anketi oko 40% ispitanika izjavilo je da bi izme|u sigurnog zaposlenja i pristajanja na autocenzuru i cenzuru, i niè plate sa manje cenzure, kao najpoèljniju opciju izabralo izlazak iz profesije. To je
donekle druga~iji odgovor od onog dobijenog u istraìvanju NUNS-a
(NUNS, 2007), gde bi izlazak iz novinarstva izabralo 33% ispitanika, prvenstveno zbog materijalnih razloga (54%). Nekada su poku{aji novinara da u~estvuju u privatizaciji medija bili obeshrabrivani23, a danas oni odustaju od takve mogu}nosti ~ak i kada im se za to ukaè {ansa, kao {to je
to slu~aj sa novinarima ni{ke TV 5 (za detalje pogledaj Miladinovi}, Zorica: dubinski intervju).
Elem, lokalni parlament u Ni{u je ovih dana, nakon tri odluke u kojima
se zaklinje da }e se boriti da NTV postane regionalni javni servis, inspirisanih
pored ostalog peticijom iste sadrìne koju je potpisalo 35.000 gradjana, doneo
potpuno suprotnu odluku, kojom predvidja konkretni model privatizacije te
ku}e. Pojedini opozicioni politi~ari su ponovo (i sa potpunim zaka{njenjem)
inicirali predlog da NTV postane regionalni javni servis ili da bar centralna Srbija
ju`no od Beograda ima jedan takav servis, prise}aju}i se, valjda, da su se godinama unazad zalagali za takav servis, lokalpatriotizam, decentralizaciju i
ravnomerni regionalni razvoj. Bez obzira {to bi to moglo da zvu~i ~ak i ~udno,
najkonstruktivniji predlog dalo je, ipak, Udruènje predsednika Skup{tine stanara i vlasnika privatnih objekata, koje pokriva vi{e od 40.000 gra|ana:
Pozva}e sve ~lanove da uplate odre|eni iznos na ra~un koji bi trebalo da otvore
zaposleni u NTV-u. U slu~aju dobrog odziva, prikupljena sredstva bi}e ozbiljan kapital sa kojim }e konzorcijum zaposlenih u NTV-u iza}i na predstoje}u
aukciju, kako bi kupili medij u kojem rade. Ukoliko ne pobede, kapital }e
proslediti u humanitarne svrhe.
A {ta tim povodom rade zaposleni?
Redovno izve{tavaju o ovoj i sli~nim inicijativama i stavovima. U kontakt programima uklju~uju gra|ane koji podràvaju predlog Udruènja ili samu
ideju o osnivanju regionalnog servisa. Pri tom ne otvaraju ra~un za uplate
gra|ana, niti prave konzorcijum. Nezvani~no ocenjuju da bi bilo bolje da
23
Najupe~atljiviji primer je poni{tavanje privatizacije Studija B.
100
Drugi problem je to {to je pristajanje na cenzuru i autocenzuru li{ilo medije njihove funkcije informisanja javnosti, a ~itaoci/gledaoci su
na{li druge izvore informisanja. Drugim re~ima njihovo trì{te je uru{eno/nestalo. Prema nalazima BIRODI-a tek svaki peti gra|anin Srbije
smatra da su mu mediji od koristi pri dono{enju bitnih li~nih odluka (...)
ostvarivanju svojih interesa i prava, predvi|anju budu}nosti ili sagledavanju rezultata Vlade (BIRODI, 2015 ibid); u na{oj anketi 77% ispitanika sloìlo se da je u Srbiji na delu sve ve}a tabloidizacija medija, 67% smatra da su interesi ~italaca/gledalaca nimalo ili malo ili osrednje zastupljeni u medijima, a 37% veruje da nije ta~no da ~itaoci/gledaoci traè samo
senzacionalizam i seks i smrt i sport. Od ~etvrte sile novinari su postali profesija ~ije pominjanje kod gra|ana kao prvu asocijaciju izaziva
novinarsku patku, plasiranje neistina i laì (NUNS, 2007 ibid). Povremeno vidim kako ljudi reaguju na pominjanje novinarstva sa ga|enjem
(]urguz, Kazimir: dubinski intervju).
îtaoci/gledaoci nalaze druge forme informisanja: upe~atljiv primer
je umreàvanje ljudi na Tviteru (Twitter) u vreme poplava, koje je kombinovani proizvod nedovoljne proizvodnje adekvatnih sadràja u medijima i
uspona socijalnih mreà (i njihove zloupotrebe u smislu dezinformisanja i
nekriti~kog preno{enja u medije).24
Tre}e, jednako argumentovano moè se govoriti da povratak profesiji onakvoj kakvu smo znali (ili mislili da znamo) nije mogu} jer je
profesionalno novinarstvo nestalo zajedno sa propa{}u cele jedne srednje klase. Kad se neko zaprepasti zbog minimalnog tiraà ozbiljnih,
24
Ovi primeri se mogu tuma~iti i u kontekstu uspona gra|anina novinara o ~emu }e biti
re~i ne{to kasnije.
101
~itavu akciju sprovede samo Udruènje ili grupa njegovih ~lanova kako gra|ani
ne bi optuìvali radnike NTV-a da prikupljaju novac zbog ~istog lopovluka.
Obja{njavaju da nisu jedinstveni, nemaju internog lidera koji bi mogao da ih
povede, mnogi ve} traè drugo uhlebljenje, ne postoji prava energija za
spas. Povremeno procede da ideja Udruènja ba{ i nije realna, te da je za sve
kasno....
Predlog Udruènja, svakako, stiè u minut do 12, ali znalci tvrde da
je iskren, a da mu atmosfera medju gra|anstvom ide na ruku. Nije ni sasvim
nerealan, ~ak i u Srbiji. Ne bih da budem li~na, to naj~e{}e nije dobro, a ume
biti i sme{no, ali ne mogu da ne pomenem da radim u novinama koje je osnovala upravo grupa novinara, a koje ovih dana slave 18. ro|endan, uprkos
neda}ama, problemima ili gre{kama kroz koje su prolazile na putu do punoletstva. U NTV-u, medjutim, nema profesionalne i li~ne snage za sli~no
re{enje. Ali ima profesionalne i li~ne apatije. (Zorica Miladinovi}, dubinski
intervju)
tradicionalnih nedeljnika, ja u tome vidim prirodnu posledicu propasti

srednje klase u Srbiji. Nova srednja klasa nema tu vrstu kulturne navike i potrebe da komunicira sa ozbiljnim nedeljnicima. Svet se suzio i
smanjio uprkos interneta i mobilnog telefona. Nove dru{tvene mreè
nisu pro{irile granice saznanja. Kriti~nost i skrupuloznost su postali egzoti~na i bizarna potreba malog broja ljudi. Odnosno, radoznalost je
usmerena skoro isklju~ivo na li~nu promociju (]urguz, Kazimir: dubinski intervju).
êtvrta prepreka je sam model ustrojstva medija. Smatram da
nije propalo novinarstvo, ve} medijski biznis (Didanovi}, Vera: dubinski intervju). Menadèri koji su na upravlja~kim mestima zamenili
novinare ne razumeju prirodu novinarskog posla. Rezultat je stalno pojednostavljivanje sadràja u medijima, {to dovodi do pada tiraà/gledanosti, pada prihoda medija, novog kresanja tro{kova, ~iji je krajnji
ishod obesmi{ljavanje sada{njosti i kra|a budu}nosti novinara (Didanovi}, ibid).
Drugim re~ima, evropski (i globalni) model novinarstva bez obzira na svoj superioran kvalitet u pore|enju sa medijima u regionu, sadrì
konstrukcionu gre{ku koja se samo u ru`nijoj formi prikazuje i u Bugarskoj, ~lanici EU, gde su posle izlaska (lo{ih) evropskih vlasnika, medije
zaposeli tajkuni (Trifonova Prajs, 2015:19), ili u ê{koj, gde je profesionalni otpor dao ne{to bolje rezultate (Cisarova, Metykova, 2015: 6), ili u
Hrvatskoj i Portugaliji, gde kao i u Srbiji, ne~lanici EU, postoji meka
cenzura dràve (Soft censorship, 2014).
Upravo takvo razumevanje sada{njeg trenutka medija (da je sada{nji vlasni~ki model fundamentalno pogre{an) leì u osnovi osnivanja
onlajn novina Mediapart (.mediapart.fr)25 i digitalnog nedeljnika Konteksto (Ctxt.es). Osniva~i ovih medija su biv{i dobro pla}eni ali profesionalno nezadovoljni novinari vode}ih francuskih i {panskih medija zainteresovani za uspostavljanje novog/izvornog direktnog odnosa izme|u novinara i ~italaca, baziranog na temeljnim uzusima profesije, a u novom formatu seljenja informacija na internet koji je danas u Evropi prvi
medij za informisanje.26
Mediapart su 2008. godine osnovali biv{i novinari francuskog Le Monda (Le Monde) i
Liberasiona (Liberation) a Contexto je 2015. osnovalo desetak biv{ih novinara {panskog
El Paisa (El Pais). Fransoa Bone jedna od osniva}a Mediapart je u Srbiji prezentovao
iskustva Mediapart u Francuskom kulturnom centru u Beogradu na tribini Da li je
nezavisna {tampa mogu}a.
26 Mediapart je nezavisan od ogla{iva~a, dràve i donatora, a njegov moto je Samo ~itaoci mogu da nas kupe. Mediapart me|utim ne negira mogu}nost svog funkcionisanja u
postoje}im trì{nim uslovima.
25
102
Umesto da obja{njava, traga za glasovima u zajednici

i ohrabruje u~e{}e, jedina uredni~ka uloga je da
osigura ~itljivost teksta i da ne izlaè publikaciju
pravnim problemima kao {to je kleveta.
Dragan [tavljanin (dubinski intervju)
U literaturi su pripadnici kulturnog prekarijata, u~esnici u kreativnoj
ekonomiji, navikli na samostalno privre|ivanje, spremni na prihvatanje visokih rizika, alergi~ni na birokratiju, spremni da laviraju izme|u mnogobrojnih kratkoro~nih projekata, da bri{u granice izme|u radnog i neradnog vremena, natprose~no adaptibilni, okrenuti inovativnosti i originalni, oni koji
monetizuju svoje znanje ili druge nematerijalne resurse, samostalno finansiraju konstantno usavr{avanje, grade socijalne mreè unutar visoko neformalnih trì{ta radne snage, rade bez garancije da }e biti pla}eni, i otuda u stalnoj potrazi za poslom, i spremni da strast prema poslu stave ispred nivoa nagrade (De Peuter, 2014), ideal novog kapitalizma kojem razli~iti istraìva~i
daju dijametralno suprotne kvalitativne odrednice klju~nog faktora postindustrijskog prosperiteta i primer posla koji moè doneti dobru zaradu (Florida, 2012) i, suprotno, pripadnici radne snage koja ne moè biti model
ostvarivanja ekonomske i socijalne pravednosti i emocionalne ispunjenosti
(McRobbie, 2002). De Pjuter smatra da bi prekarizovani kulturni radnici
uprkos ili upravo zbog svog statusa mogli biti strate{ki lokus otpora ovakvom stanju (De Peuter, 2015: 265).
U novinarskim sobama ve} je do{lo do jo{ jedne zna~ajne promene
koja vodi daljoj fragmentaciji klasi~nog novinarstva (a u smislu gore opisane vizije), odnosno do pojave gra|ana novinara (citizen journalist) koji se,
uz ve} postoje}e blogere (~iji je rad tako|e naj~e{}e besplatan)27 i predstavnike civilnog dru{tva, pojavljuju kao zna~ajni proizvo|a~i medijskih sadràja28. Gra|ane novinare koriste i levo orijentisani mediji, kao {to je na primer Gardijan29, i desno orijentisani apostoli novog koncepta medija koji
kao svoj kredo imaju odbacivanje logike ljudi koji dolaze iz medija, i koji
tre}inu sadràja obezbe|uju iz izvora klasi~nog novinarstva, tre}inu od doprinosa ~italaca i tre}inu razmenom sadràja iz razli~itih izvora (Carr, 2011).
U slu~aju blogera koji su tuìli Haffington post sud je zauzeo stav da su blogeri bili
pla}eni samim tim {to je sadràj njihovog pisanja bio objavljen.
28 Civilno dru{tvo se javlja u dvostrukoj ulozi saborca klasi~nih medija u borbi za vra}anje njihove uloge u ostvarivanju javnog interesa, i proizvo|a~a medijskih sadràja kori{}enjem novih medija i dru{tvenih medija. O reperkusijama takvog poloàja i odnosa prema
medijima vidi okrugli sto ANEM 26. septembra 2014.
29 Vidi projekat Guardian witness (https://witness.theguardian.com/)
27
103
[ta dalje?
O tom sve prisutnijem trendu bilo je re~i i na me|unarodnoj konferenciji Za{tita bezbednosti i integriteta novinara u regionu OEBS-a u Beogradu, gde je pored izraàvanja zabrinutosti zbog porasta nasilja prema novinarima klasi~nih medija u zemljama OEBS-a, jednaka pa`nja posve}ena i
potrebi za{tite oflajn i onlajn medija, odnosno gra|ana novinara, blogera i
aktivista nevladinih organizacija koji koriste internet i dru{tvene mreè za
informisanje javnosti30.
Obilje izvora, paradoksalno, nije dovelo i do bolje informisanosti gra|ana ili do ostvarivanja javnog interesa drugim sredstvima ve} samo do
umnoàvanja ve} vi|enog u klasi~nim medijima, ili kako to kaè Milivojevi}, prili~no neo~ekivano, internet je postao pogodno okruènje novim autokratama (Cveji}, 2015).
Literatura
Birodi. 2015. Nedovr{ena medijska tranzicija odusustvo samoregulacije i
efektivnog sindikalnog organizovanja novinara glavni uzroci uru{avanja
slobode medija http://www.birodi.rs/ - pristupljeno 16.8.2015.
Carr, David. 2011. Newspapers Digital Apostle, New York Times
http://www.nytimes.com/2011/11/14/business/media/paton-prepareshis-newspapers-for-a-world-without-print.html?_r=1 objavljeno 14.11,
pristupljeno 16.8.2015.
Cisarova, Waschkova L. i Metykova M. 2015. Bolje da ne znate vraga: novinarstvo nakon Bar{unaste revolucije i medijsko vlasni{tvo u ê{koj. I:
Medijske studije Vol 6, br. 11. Zagreb: Sveu~ili{te u Zagrebu, Fakultet politi~kih znanosti.
Cohen, Nicole. 2012. Cultural Work as a Site of Struggle: Freelancers and
Exploitation. York university, Toronto Canada: Triple C, vol 10, no 2, pp
141-155.
Gavrilovi} Zoran, at all. 2012. Mediji u izborima: Monitoring medija, izborna kampanja 2012. Beograd: Biro za dru{tvena istraìvanja (BIRODI).
Camovi}, Marijana. 2014. Outsourcing novi oblik eksploatacije zaposlenih. U: Popovi} Jasmina i dr. 2014. Prekarna rabota vo mediumskata industrija. Skopje: Samostalni sindikat Makedonije.
Cveji}, Bojan. 2015. Snjeàna Milivojevi}: Vlast sprovodi represiju nad medijima, Danas, 29. april.
30
Konferencija je odràna 26. i 27. mart 2015.
104
105
De Peuter, Greig. 2014. Beyond the Model Worker. Culture Unbound,

Volume 6. www.cultureunbound.ep.liu.se - pristupljeno 14.8.2015.
\okovi}, Dragan. 2004. Vlasni{tva medija i njihov uticaj na nezavisnost i
pluralizam medija u Srbiji: U: Vlasni{tva medija i njihov uticaj na nezavisnost i pluralizam medija u Srbiji. Beograd: Medija centar.
Florida, Richard. 2012. The Rise of the Creative Class-Revisited: 10th
Anniversary Edition. New York City: Basic Books.
Godi{nji izve{taj Evropske komisije o napretku 2014. http://europa.rs/upload/izvestaj_o_napretku_14.pdf - pristupljeno 18.8.2015.
Gojgi}, Ljubica. 2015. Nit za bit: Ljubica Gojgi}, novinarka O radio, autor teksta Mihaljevi} Igor 23.06.2015. http://oradio.rs/ pristupljeno
16.8.2015.
Horvatin B. Sandra i Brankica Petkovi}. 2014. Novinarstvo oteto od novinara, mediji oteti od javnosti. U: Mati}, Jovanka (ed.). Zna~aj medijskog
integriteta: vra}anje medija i novinarstva u slu`bu javnosti. Novi Sad: Novosadska novinarska {kola.
Jaki}, Tomislav. 2015. Pitanje svih pitanja. www.portalnovosti.com/pitanje-svih-pitanja objavljeno 29.4.2015, pristupljeno 19.8. 2015.
Juri}, Hrvoje. 2015. Kad su novine bile novina. http://www.h-alter.org/vijesti/kad-su-novine-bile-novina - pose}eno 16.8.2015.
Koùl, Dejan i Lidija Kujundì}. 2015. Radno pravni status novinara: Ima li
ìvota na dnu. Beograd: Medija centar Beograd. http://ijc.md/Publicatii/seenpm/Serbia.pdf - pristupljeno 14.8.2015.
Kremenjak, Slobodan Cenzura i autocenzura u srpskim medijima. U:
Pravni monitoring medijske scene u Srbiji. Beograd: Publikacija XI,
ANEM.
Kurson, Ken, 2014. New York Times Insider: Multi-Million Dollar Shortfall Causing Drastic Cuts http://observer.com/2014/12/new-york-times-insider-multi-million-dollar-shortfall-causing-drastic-cuts/ objavljeno 23.12. 2014., pristupljeno 14.8.2015.
Lansner D. Thomas, 2014. Soft Censorship, Hard Impact, A Global Review.
New York: WAN-IFRA.
Mati}, Jovanka. 2014. Zna~aj medijskog integriteta: vra}anje medija i novinarstva u slu`bu javnosti. Novi Sad: Novosadska novinarska {kola.
McRobbie, Angela. 2002. From Holloway to Hollywood: Happiness at
Work in the New Cultural Economy In: du Gay, Paul and Michael Pryke.
Cultural Economy: Cultural Analysis and Commercial Life. London: Sage.
Milivojevi}, Snjeàna. 2015. Nova cenzura. http://pescanik.net/nova-cenzura-2/ - pristupljeno 13. 8. 2015.
Novinarstvo i etika. 2004. Istraìvanje: Profesija novinar 2003. Beograd: Medija centar, IREX ProMedia Serbia.
NUNS. 2007. Istraìvanje Novinari i novinarstvo u o~ima gradjana i novinara Srbije. Strategic Marketing research .
Penketh, Anne. 2014. Libration journalists fight investors vision for future of French newspaper. Guardian, objavljeno 9.02.2014.
http://www.theguardian.com/media/2014/feb/09/liberation-journalistsshareholders-france pristupljeno 21.8.2015.
Shapiro, Michael 2012. Six degrees of aggregation: How The Huffington
Post ate the Internet. http://www.cjr.org/ pose}eno 15.8.2015.
Skrozza, Tamara. 2015. Kako je nestao Radio B92: Dogovor je da se ovo
odmah zavr{i, Cenzolovka http://www.cenzolovka.rs/vesti/kako-je-nestao-radio-b92-dogovor-je-da-se-ovo-odmah-zavrsi/ objavljeno 22.7. pristupljeno 17.8.2015.
Spai}, Tamara. 2015. Samo ~itaoci mogu da nas kupe, Cenzolovka
https://www.cenzolovka.rs/iz-prve-ruke/samo-citaoci-mogu-da-nas-kupe/ pose}eno 18.8.2015.
[tavljanin, Dragan. 2012. Demokratija i mediji u eri globalizacije, doktorska
disertacija, Beograd: Fakultet politi~kih nauka
Trifonova Price, Lada. 2015. Journalists perceptions of nomenklatura networks and media ownership in post-communist Bulgaria. Medijske studije, vol 6, br.11. str. 19-34. Zagreb: Sveu~ili{te u Zagrebu, Fakultet politi~kih znanosti.
Ursell, Gillian. 2000. Televison Production: Issues of Exploatation, Commodification and Subjectivity in the UK Television Labour Markets. Media Culture & Society, vol. 22 no. 6, pp. 805-825
Veljanovski, Rade. 2009. Mediji i dràva u tranziciji. u Godi{njak 2009, II
deo: Novinarstvo, komunikologija, kulturologija. Beograd: FPN, str. 367-370.
Zec, Miroslav. 2011. Istraìvanje: Novinari u raljama RPO-a, www.lupiga.com pristupljeno 14.08.2015.
Wayne, Mike. 2003. Marxism and Media Studies: Key Concepts and
Contemporary Trends. London: Pluto.
Wright, Erik Olin. 1978. Intellectuals and the Class Structure of Capitalist
Society. In: Pat Walker (ed). Between Labor and Capital. Montreal: Black
Rose Books.
106
Mislim da su, kada govorimo o pruànju otpora prekarizaciji, najve}i problem

novinarski sindikati, koji prakti~no ne postoje, zbog ~ega poslodavci mogu da se
pona{aju doslovno kako im padne na pamet. U korumpiranom dru{tvu,
korumpirani su i iskompromitovani i sindikati. Egzistencijalna nesigurnost novinara i ose}aj da nema ko da ih za{titi u tim bazi~nim radnim pravima uzrokuju
bezna|e, strah, (auto)cenzuru i samim tim ogroman pad kvaliteta novinarstva i
gubljenje verodostojnosti medija. Sigurno je da bi ve}a solidarnost me|u
novinarima i zaposlenima u medijima, barem kada su u pitanju ta bazi~na
socijalna pitanja, vodila i ka podizanju na{ih pregovara~kih kapaciteta u
socijalnom dijalogu sa dràvom i sa poslodavcima. Ali, i tu se postavlja pitanje
kako osmisliti solidarnost sa kolegama koje to su{tinski nisu. Mislim na biv{e
ratne hu{ka~e i na sada{nje tabloidne novinare, ~iji je jedini zadatak bio i ostao
da iskompromituju novinarsku profesiju, na radost i zadovoljstvo dràve i
poslodavaca. (Dinko Gruhonji}, dubinski intervju)
Moja etika mi pak ~itavog ìvota govori da rad i rezultat rada moraju biti jedino
merilo na{eg statusa u dru{tvu. O~ito idealisti~ki i naivno. (Vesela Lalo{,
dubinski intervju)
Privatni vlasnik medija nije duàn da bude altruista, ali ne sme da se pona{a kao
robovlasnik. Ono prvo zavisi od njega; ono drugo mora da obezbedi dràva.
(Mihal Rama~, dubinski intervju)
Moj odnos prema onome kako danas izgleda novinarski posao, pa i novinarstvo,
grani~i se sa uàsom. Poku{avam da budem stoik u situaciji kada je toliko stvari i
odnosa pomereno i poreme}eno. Za{to bi novinarstvo, uostalom, bilo bolje od
zdravstva, obrazovanja ili pravosu|a? Novinari nisu nikakva avangardna dru{tva.
Za{to bi to neko od njih uop{te o~ekivao? (Velimir ]urgus Kazimir, dubinski intervju)
107
Trend NIN-a i ve}ine drugih medija u Srbiji je gu{enje autorstva. Treba imati {to
vi{e malih vesti uz {to ve}e fotografije. Biti ekskluzivan u bliskosti sa vlastima jer
samo od njih se dobijaju informacije za naslovne strane. Nebitno je ime novinara,
njegova pismenost i znanje, bitno je samo poturiti mikrofon, zapisati izjavu,
sro~iti ne{to senzacionalno {to }e privu}i po kojeg ~itaoca a ne}e naljutiti
ogla{iva~a od kojeg se ìvi. Za takvo novinarstvo nisu potrebni autori, novinari sa
iskustvom i znanjem, dovoljna je nekolicina trka~a, jeftinih a brzih, poslu{nih i
ambicioznih.
Tako smo, bar u medijima, umesto o~ekivanog trì{ta slobodnog
informisanja, dobili diktaturu proseka. U tom proseku ako se izdvoji{,
ako zatalasa{, postavi{ pitanje, pretnja si onome iznad tebe pa i onome pored
tebe. Nepotreban si. Vi{ak si. (Antonela Riha, dubinski intervju)
Danas me|utim, ogroman broj novinara je pod obavezama isplate dugovanja,

kreditnih rata i tome sli~no. Ta ~injenica ih (mada je neki kriti~ari tretiraju kao
manje bitnu) dovodi u poziciju egzistencijalne ugroènosti, time podlo`nosti
pritiscima i spremnosti na najrazli~itije kompromise. Oni su u strahu od gubitka
posla, ili smanjenja plate, zaziru od kriti~kih stavova, sporenja sa nosiocima
politi~ke i ekonomske mo}i, pod konstantnim su stresom, neprekidnom
zebnjom, te pod pritiskom spektra frustracija ~iji se broj umnoàva ... Novinaru
su masovno pesimisti~ni, ostavljaju utisak melanholi~nosti, izostanka potpune
vere da bilo {ta {to objave moè promeniti ne{to u dru{tvu u kome ìve. Jednom
re~ju sami nemaju veru u ono ~ime se bave, pojam javne re~i doìvljavaju kao
apstraktnu i romansiranu kategoriju. Tako su, ve}inom, postali idealna masa za
oblikovanje po meri onih koji propagandom grade svoj dru{tveni uticaj.
Tako|e, ono {to je jako zna~ajno kada govorimo o medijima u Srbiji koji
manje ili vi{e uspe{no posluju, radna novinarska snaga je ~esto u poniàvaju}em
poloàju u odnosu na menad`ment ku}a u kojima su zaposleni. Beleè se i
primeri u kojima se novinarima smanjuju plate ili se otpu{taju, dok menadèrske
plate bivaju pove}ane ili netaknute. Teret promenljivosti prilika na trì{tu se dakle
neravnomerno raspore|uje, pri ~emu je jo{ tragi~nije to {to su menadèri jako
~esto ljudi bez iskustva rada u medijima. To su klasi~ni trgovci, koji ne prezaju ni
od najgnusnijih medijskih manipulacija kako bi prodali svoje sadràje,
a istovremeno prièljkuju ostvarivanje bliskosti sa politi~kim i poslovnim
mo}nicima kako bi i tim kanalima ostvarivali sigurnu dobit nezavisno od trì{ta,
a po cenu glorifikacije manje ili vi{e upitnih politi~kih i poslovnih poduhvata. Pri
tome u firmama zavode disciplinu koja se ~esto prelazi u bahatost, stvaraju}i
nepodno{ljivu atmosferu, zbog ~ega mnogi zaposleni na posao odlaze kao po kazni /.../
Verovatno je najtragi~nija pozicija ono malo novinara koji su ostali u
nezavisnim medijima. Oni su, pak, prepu{teni stalnoj borbi za donacije
me|unarodnih fondacija zainteresovanih za {irenje demokratskih sloboda ili
ambasada koje podràvaju razli~ite medijske projekte. U najboljem slu~aju tako
obezbe|uju primanja za period realizacije projekta, da bi potom ponovo bili na nuli,
i ponovo u potrazi za novom donacijom. (Milo{ Teodorovi}, dubinski intervju)
A kakav kvalitet informisanja moèmo da o~ekujemo od prepla{enih de~aka i
devoj~ica iz korporativnih medijskih multinacionala koje zanimaju samo pare i da
budu u dobrim odnosima s vla{}u? Razgovaram s njima svakoga dana i znam {ta
ose}aju i misle. Medijske multinacionale u{le su i nemaju nameru da iza|u dok im
profit ne padne. A profit se ne pravi po{tenim istraìva~kim novinarstvom, niti
kritikama vladaju}e klase. A ovo malo zaista autonomnih medija (ne volim re~
nezavisni) izdrà}e dok mogu. (Mi{a Vasi}, dubinski intervju)
Povremeno vidim kako ljudi reaguju na pominjanje novinarstva sa ga|enjem.
(Velimir ]urgus Kazimir, dubinski intervju)
108
Razvojni put (ne)slobodog novinara

(od Titolenda do Tranzilenda)
Prolog
Izve{taj Saveta za borbu protiv korupcije o vlasni~koj strukturi i
kontroli medija u Srbiji, objavljen krajem februara 2015. godine, pokazuje
da netransparentno finansiranje medija ugroàva istinito informisanje i za
posledicu ima cenzuru i autocenzuru. Najzna~ajniji deo izve{taja odnosi se
na ~injenicu da se izgubio kriti~ki govor u medijima.
I zaista, izuzev u tekstovima pojedinih kolumnista razbacanih diljem
dnevnih novina i nedeljnika, gotovo da ne postoji kriti~ki nastrojen vokabular u medijima. Kada je o televiziji re~, primera radi, nestala je forma okruglog stola, gde najzna~ajniji politi~ki akteri razmenjuju mi{ljenja uz nepristrasnu medijaciju od strane britkih i neostra{}enih novinara. Utisak nedelje istisnut je iz programske {eme {to je, moglo bi se re}i, potez suprotan svakoj trì{noj logici. Radi se o vrlo popularnoj i gledanoj, samim tim, i
profitabilnoj, televizijskoj emisiji. Eliminisanje Utiska nedelje navodi na
pomisao kako je po sredi klasi~an oblik cenzure. 24 minuta sa Zoranom
Kesi}em za sada opstaje u sedlu, valjda zbog toga {to se emisija podvodi
pod kategoriju zabavno-humoristi~kog programa, dakle, smatra se u su{tini neozbiljnim na~inom kritikovanja vlasti.
Medijski monitoring sproveden u organizaciji Fondacije Konrad
Adenauer (april-septembar 2014), ukazuje na pad profesionalnosti u srpskim medijima. Zaklju~ak je da se mediji u sve ve}oj meri udaljavaju od svoje osnovne funkcije da informi{u gra|ane. Umesto toga, pribliàvaju se
biltenizaciji, pretvaraju}i se u sredstvo propagande. To naravno nije isklju~ivo na{a osobenost. I na Zapadu postoji saradnja izme|u tabloidnih medija i
populisti~kih politi~ara i partija kako tvrdi [tefan Rus-Mol, profesor novinarstva i medija na Univerzitetu u Luganu i direktor Evropske opservatorije za novinarstvo. On isti~e da bez slobode {tampe nema kvalitetnog novinarstva i da novinari sami moraju da se izbore sa cenzurom.
Razume se da je takvu borbu teè izvesti u pravno neure|enim zemljama sa stanovitim stepenom korupcije. Tako je u Srbiji novinar prili~no demotivisan da se unutar pravnog sistema bori protiv urednika, vlasnika, ogla{iva~a i politi~ara kao i njihovih uskointeresnih pritisaka. A demotivisan je
109
DRUGI DEO - RAZVOJNI PUT (NE)SLOBODOG NOVINARA
Boris Ja{ovi}
jer mu je unapred poznato da je bilo kakav oblik borbe uzaludan naro~ito

jer se odigrava u korumpiranom i neefikasnom pravosudnom sistemu unutar kojeg se parnice odugovla~e i po nekoliko godina, ili se pak nikada ne zavr{avaju. Treba stoga obratiti pa`nju na obrnutu srazmeru izme|u slede}ih
rang-lista: liste na kojoj su dràve rangirane prema stepenu slobode medija,
a koju objavljuju Reporteri bez granica (Srbija je na 54. mestu po pitanju
slobode {tampe), i liste na kojoj su dràve pore|ane prema stepenu korupcije, a koju objavljuje Transparensi interne{enel. Tako je visok stepen slobode medija zastupljen u zemljama sa niskim stepenom korupcije i obrnuto. Tamo gde je korupcija izraèna, ne moè biti govora o slobodi medija.
Razlika izme|u Srbije i zapadnih zemalja je u tome {to na Zapadu novinari, koji tako|e trpe raznorazne pritiske, otvorenije pristupaju borbi za
vlastita prava budu}i da ìve u pravno ure|enim sistemima sa niskim stepenom korupcije. Dobar primer su novinari francuskogLiberasiona. Nakon
{to je tira` pomenutih novina pao ispod tiraà direktnih konkurenata Figaroa i Monda, direktor redakcije je predloìo, pod evidentnim pritiskom
akcionara i vlasnika, da se u holu zgrade u kojoj je sme{tena redakcija otvore butik, snek-bar i kafe. Novinari su se usprotivili ovakvom na~inu namicanja profita i glasali su za smenu direktora. âk su na naslovnoj strani vikend izdanja napisali: Mi smo novine a ne restoran, niti socijalna mreà, ni
televizijski studio, niti bar. Tako su novinari direktno preneli svoj vlasnicima, me|u kojima su i takvi posednici mo}i poput Eduarda de Rot{ilda, Bruna Ledua trgovca nekretninama u ~ijoj se zgradi nalazi sedi{te Liberasiona, te Ersela italijanske grupe za menad`ment kapitala. Usledila je reakcija vlasnika. Ledu je novinare nazvao ograni~enima i nagovestio da }e list,
ukoliko predlog vlasnika i akcionara ne bude prihva}en, biti uga{en. Novinari su pak odmah posumnjali da se iza svega krije èlja vlasnika da Liberasion bankrotira a novinari po{alju na ulicu, i da se potom iz svega toga izvu~e profit na konto brendiranog imena. Zato su zaposleni novinari i poru~ili da ne èle pretvaranje Liberasiona u brend, a plan {tednje su odbacili kao ne{to {to vrlo efikasno podsti~e podozrenje i razdor, kao i podelu
izme|u iskusnih novinara i njihovih mla|ih kolega, izme|u novinara i lektora, izme|u ekipe {tampanog i internet izdanja
Moèmo li zamisliti sli~nu situaciji u tranzicijskoj Srbiji? Te{ko! Prvo, u
Srbiji nema solidarnosti me|u sindikatima a i oni su malobrojni. Drugo, tri su
klju~na problema s kojima se susre}u mediji u Srbiji netransparentnost vlasni{tva, autocenzura odnosno nedostatak istraìva~kog novinarstva i tabloidizacija medijskog prostora. Ova tri problema spomenuo je i Jelko Kacin, organizator Panela o slobodi medija, koji je u Evropskom parlamentu odràn
po~etkom aprila pro{le godine. Je li se odmaklo dalje od konstatacije?
110
Fluidni uvod
@ivimo u eri ekonomskog totalitarizma31, u kojoj su i moral i razum
podvrgnuti zakonomernostima makroekonomske stabilnosti, fiskalne po31
Jedna od osnovnih crta totalitarizma, veli Ri{ard Kapu{~inski u Lapidarijumu, jeste

blokiranje informacija ve} na nivou osobe: ~ovek vidi i zna ali }uti. Ta }utnja mu se
name}e ili je bira sam, kao strategiju preìvljavanja (Kapu{}inski, 2001: 88).
111
Nevolja je u tome {to Evropa medije posmatra kroz trì{ne nao~are,

tako da se i medijske slobode tretiraju na trì{ni na~in, to jest okvirno. Do~im se u praksi ovo pitanje redovno svodi na uop{tene preporuke koje Savet
Evrope daje Srbiji po pitanju analize medijske situacije. Me|utim, indikatori
i merne skale Saveta Evrope za medije u demokratiji jo{ uvek predstavljaju
neefikasan i neuskla|en instrumentarij. Kada se ovome pridodaju nepotpuna i nedosledna zakonska regulativa medija u Srbiji, kao i nepostojanje funkcionalnog medijskog trì{ta (budu}i da ovde jo{ uvek dominiraju politi~ki
dogovori i interesi), onda nije ~udno {to je samo nekoliko od ukupno 27 principa Saveta Evrope u potpunosti primenjeno u medijskom sistemu Srbije.
Je li onda borba medijskih radnika u Srbiji uzaludna? Ako je Dòn
Stjuart Mil, ~uveni levi liberal, jo{ polovinom 19. veka pisao o slobodi {tampe kao braniku protiv korumpirane i tiranske vlade, a mi u 21. veku stojimo
dobro sa korupcijom (u negativnom smislu), a i o sofisticiranoj tiraniji dobro valja porazmisliti, onda je borba prekarnih subjekata zaista uzaludna.
Prekarnost se ra|a iz straha a strah ubija intelektualni anga`man tako {to
ga (auto)cenzuri{e. Besperspektivnost u pogledu budu}nosti zatvara novinare
u okvirima ose}aja bespomo}nosti. Ta se bespomo}nost novinara najbolje opaà prilikom kastrijanskih monologa apsolutisti~ki nastrojenog predsednika vlade na bukvalno svakoj konferenciji za {tampu. Izostanak {kakljivih pitanja, povla|ivanje mo}noj li~nosti, pristanak na premijerovu nameru da preuzme ulogu
novinara tako {to sam sebi postavlja pitanja i daje odgovore na njih, dovoljno govori u prilog tezi o otupljenoj kriti~koj o{trici novinara u Srbiji. Na stranu to {to
su apsolutni vladari koji su navikli na bezuslovnu pokornost, kao {to je to davnih dana pisao Mil, savr{eno sigurni u svoje mi{ljenje o gotovo svim pitanjima.
Naàlost, novinari su ti koji se, suprotno svojoj profesionalnoj misiji, pona{aju
kao gra|ani pokorni, pa u takvoj situaciji ni apsolutizam nije isklju~en.
Na koncu, indikativan je i status javnog servisa. Da li }e u budu}nosti
RTS biti slobodna televizija koja }e se kriti~ki odnositi prema vlasti? Bilo kako bilo, tek mediji odnosno novinari su ti koji treba da kontroli{u vlast. A
to {to trenutno izgleda kao da vlast kontroli{e medije pripisa}emo kolektivnoj nemo}i novinara. Prekarizovanih, dakako
litike, budètskog deficita... Re~ju, ìvimo u svetu u kojem svakodnevni imperativi ekonomisti~ke borbe za opstanak remete poku{aje radnih ljudi i gra|ana da ozbiljnije pristupe humanisti~kim aktivnostima koje krepe karakter i u~vr{}uju identitet. [to bi rekao Ernst Jinger (Ernst Jnger), na delu je
poku{aj ra~undìjskog duha da i sudbinu preobrazi u ra~unski razloìvu veli~inu (Jinger, 2011: 37). Zar onda moè biti ~udno to {to ekonomska fleksibilizacija rasta~e ljudske karaktere pretvaraju}i ih u fluidne identitete koji
povijaju ki~mu kako zapovesti ekonomske nu`nosti nalaù.
Unutar takvog jednog ekonomisti~kog poretka, radni ~ovek i gra|anin gubi odre|ena svojstva koja su ga krasila u nekada{njoj eri dràve blagostanja32.
U me|uvremenu, pored mnogobrojnih strukturalnih promena dogodila se i promena terminologije koja je danas, nolens-volens, u potpunosti
prilago|ena potrebama ekonomisti~kog poretka. Na primer, osobe koje u
ovom trenutku rade pod ugovorom povremenim ili privremenim, za platu koja kasni ili bez iste ne bivaju od strane establi{menta nazivane radnicima, ve} zaposlenima! Kao da dana{njim neoliberalnim ekonomistima re~
radnik para u{i. Kao da im deluje previ{e marksisti~ki mo`da ~ak i politi~ki nekorektno, pa je izbegavaju. Ali se zato gaènje preko le{eva unutar
radnog procesa posmatra kao prirodna etapa u karijernom napredovanju zaposlenog. Povrh toga, oblici nesolidarnih interakcija me|u kolegama u okvirima radnih procesa tuma~e se kao primeri zdrave konkurencije. No, nije li
to pre primer hroni~ne zamene teza? Pritom, izgleda kako humanizam ne
treba ni da postoji po{to smo mi, u ve}ini slu~ajeva, jedi drugima konkurenti u nemilosrdnoj trci za profitom. Floskula neoliberalis!
Istovremeno, pojam rada gubi smisao budu}i da je rad kao delatnost
raspar~an na fleksibilne tipove radnih operacija skop~anih sa fluidnim karakterom radnih ugovora. Tako dolazimo do su{tinskog pitanja slobode koja zauzima centralno mesto u ideologiji liberalizma, a koju je neoliberalizam
okrenuo naglava~ke izjedna~iv{i je sa slobodom trgovine i tome sli~no.
Vratimo se stoga Ernstu Jingeru, koji veli da samo ime radnik ozna~ava stav koji svoj poziv i svoju slobodu prepoznaje u radu (Jinger, 2011:
50). Me|utim, budu}i da ekonomija ne poseduje mo} da pojedincu podari
istinsku slobodu (kao {to ni ekonomsko ~ulo nije u stanju da dopre do njene su{tine), pitanje je o kakvoj se zapravo slobodi radi u dana{njem svetu eko32
Mi }emo se u ovom radu, zbog iskustvenih opservacija iz prve ruke, baviti pore|enjem
ju~era{nje SFRJ socijalisti~ke, samoupravne zajednice, sa dana{njim postsocijalisti~kim
periodom tranzicije, koje }emo u ovom radu iz milo{te nazvati Titolendom odnosno
Tranzilendom. Uzgred, nije nam namera da nekriti~ki glorifikujemo socijalisti~ki
Titolend! Samo konstatujemo kako dana{nji ljudi smatraju da je onda bilo bolje.
112
Istraìvanje Prekarizacija rada i radnika. Radnici bez zanimanja i medijski radnici tipolo{ka analiza, CRS, 2015.
34 Pod pojmom novinarski rad podrazumeva se: pisanje tekstova za novine ({tampane i
elektronske); pisanje tekstova za radio, televiziju, internet portale, sajtove; ure|ivanje,
redigovanje i pripremanje tekstova za objavljivanje; pripremanje rubrika i emisija u redakcijama listova, radija, televizija, novinskih agencija; pripremanje tekstova za redakcije u
informativnim slu`bama; informisanje ìvom re~ju i slikom putem radija, televizije i interneta; informisanje novinskom fotografijom, filmom, karikaturom; grafi~ko oblikovanje i tehni~ko ure|ivanje novina, ~asopisa, internet portala isl. S obzirom na pomenuti spektar novinarskih delatnosti, podjednako je ispravno upotrebljavati termine i novinar i medijski radnik.
33
113
nomskog totalitarizma! Naro~ito kada je i sloboda zaposlenog u radnom procesu ome|ena fleksibilnim radnim ugovorima koji se u na{em vrlom Tranzilendu redovno svode na aforizam: Ako ne}e{ da radi{ (po mojim pravilima
nedostojnim ~oveka), slobodno idi jer ima ko ho}e (rezervna armija rada).
Akcenat je, razumljivo, na ljubaznom imperativu slobodno idi.
Nevolja je jo{ i ve}a kada se i profesije kojima bi izvestan stepen slobode morao biti imanentan uru{avaju pod diktatom ekonomske ra~unice.
Tu pre svih mislimo na novinare (medijske radnike) koji, pored radnika bez
zanimanja, ~ine jednu od dve ispitivane grupe u na{em istraìvanju prekarizacije rada i radnika u Srbiji33.
Ali, krenimo od fundamentalnog pitanja ko je u stvari novinar? Puki {raf u mehanizmu medijske industrije koji izvr{ava naloge urednika, direktora, vlasnika i ogla{iva~a, ili slobodni strelac koji pokre}e nove afere Votergejt? Prometej ili Sizif?
Mada, pre bi se reklo Tantal.
Na prvom mestu, novinar je lice koje se profesionalno bavi prikupljanjem, obradom, klasifikacijom i {irenjem informacija putem javnih glasila
stoji u knjizi Biti novinar Du{ana Slavkovi}a.
Poloàj novinara u jednoj zajednici zavisi od niza elemenata, u prvom
redu od sistema i karaktera vlasti i od odnosa prema toj vlasti, ta~nije od ideologije koju novinar prihvata kao svoje ìvotno (klasno) opredeljenje (Slavkovi}, 1988: 559).
Ima li u ovom trenutku ta~nijeg prikaza novinarske profesije od ove
(naoko) arhai~ne definicije iz vremena socijalizma? Danas je poloàj novinara odre|en neoliberalnim poretkom u {irem, odnosno neoliberalnim karakterom vlasti u uèm smislu. Ali i konformisti~kim odnosom novinara
prema neoliberalnim zahtevima uop{te.
Novinar34 je neko ko profesionalno prikuplja i prosle|uje informacije do krajnjeg korisnika a to je javnost. Izuzetna dru{tvena bitnost novinarske profesije sadràna je upravo u ~injenici da ìvimo u informati~kom
dobu gde mo} po~iva u rukama onih koji poseduju (prave i bitne) informa-
cije. Me|utim, danas ìvimo i u svetu informati~kih bombi (Pol Virilio/Paul Virilio), odnosno svetu u kojem je do{lo do implozije smisla u medijima (@an Bodrijar/Jean Baudrillard). @ivimo u svetu u kojem su radni
ljudi i gra|ani, pa tako i novinari, pot~injeni hirovima mobilnog kapitala
bez za{tite sindikata koji figuriraju kao krajnje nebitni statisti. U takvom
svetu, novinar je sveden na vlastitu suprotnost jer mu je uskra}ena mogu}nost da postavlja {kakljiva pitanja i da o svakoj temi pi{e slobodno, ne strahuju}i da }e zbog tog pisanja izgubiti posao.
Naàlost, odnos novinara prema vlasti, vlasniku, ogla{iva~u neretko
je obojen konformizmom. Jo{ gore, novinar ~esto prihvata konformizam kao
vlastitu ideologiju kojoj se klanja i koja ga trajno zatvara unutar klase prekarijata. Da nevolja bude ve}a, ìvimo u svetu u kojem se (bukvalno) svako
moè baviti novinarskim zanatom: pisati priloge, praviti (foto)reportaè, raditi intervjue U toj op{toj papazjaniji opada ugled novinarstva kao profesije, a pogotovo strmoglavo opada u tranzicionim dru{tvima u kojima je slom
vrednosti proizveo op{te rasulo unutar nekada bitnih i cenjenih profesija. Prosvetni radnici su to odavno osetili na svojoj koì, kao i novinari, uostalom.
Privatizacija medija proizvela je poselja~eni manir novoustoli~enih vlasnika skorojevi}evske provenijencije da otpu{taju vredne i radne novinare
sa velikim N, zarad upo{ljavanja ne{kolovanih i lako zamenljivih kadrova.
Stoga ne treba da ~udi op{te mesto prema kojem su novinari daleko bolje
prolazili u ju~era{njem Titolendu negoli u dana{njem Tranzilendu. Mada je,
prema uvreènom i o~igledno pogre{nom mi{ljenju kriti~ara prethodnog sistema, socijalizam patio od nedostatka demokratije bar onoliko koliko se
dana{nje dru{tvo, prema ni{ta manje pogre{nom mi{ljenju njegovih glorifikanata, di~i vi{kom iste. Zar u tom slu~aju ne bi bilo logi~nije da novinarima danas cvetaju ruè, budu}i da rade u demokratskom dru{tvu u kojem
se cene ljudska prava i slobode i u kojem je cenzura ustavom zabranjena?
Izgleda, me|utim, da su novinarima ruè svele jo{ tamo negde krajem
osamdesetih godina pro{log veka.
Period socijalisti~kog Titolenda (1945-1989)

Iz perspektive tranzicijskog dru{tva Srbije opusto{enog kriminogenom
privatizacijom (i kriminalnom privatizacijom medija) izgleda kako je socijalisti~ka Jugoslavija za radne ljude i gra|ane, oba{ka novinare, predstavljala neku vrstu Eldorada. S ovim se stavom, na ovaj ili onaj na~in, slaù i novinari
koji su pristali na dubinski intervju u okviru na{eg istraìvanja prekarizacije
rada. Tako novinar i nekada{nji urednik uglednih novina Vojvodina i Danas,
Mihal Rama~ kaè da su njegova iskustva sa poslodavcima od 1975. do 1990.
114
U SFR Jugoslaviji je postojala vrsta licence ~lanstvo u Savezu novinara. Za prijem

u tu organizaciju bilo je potrebno najmanje dve godine staà u novinarstvu i preporuka redakcije. ^lanstvo nije bilo obavezno. Me|utim, za akreditaciju u ve}ini dràvnih organa i institucija, i za pra}enje javnih doga|aja, bila je neophodna novinarska knjiìca. U vreme SFRJ za novinare je bio obavezan pripravni~ki sta`, koji je
trajao izme|u {est i dvanaest meseci. Mladi novinari imali su mentore i izvesno vreme nakon isteka pripravni~kog staà. Danas nema vremena za u~enje. Ska~e se u vatru, pa ko preìvi (Rama~, Mihal, dubinski intervju).
Novinar, Velimir ]urguz-Kazimir veli da je danas veoma popularno

ocenjivati prethodni istorijski period kao vreme potpune politi~ke kontrole. U pitanju je, prema mi{ljenju ovog novinara, trivijalni stereotip koji ima
dnevno-politi~ku upotrebu.
Ipak, postoji ogromna razlika izme|u onoga kako je bilo u novinarstvu pre dvadeset i pet godina i kako je danas. Pre dvadeset i pet godina nije bilo zamislivo da novinar radi u bilo kojim novinama a da nema ugovor o radu (]urguz-Kazimir, Velimir, dubinski intervju).
Mnogi dana{nji novinari tvrde kako su medijski radnici u Titolendu

barem bili sigurniji negoli {to su to danas. A ta im je sigurnost po sistemu
povratne sprege darovala ose}aj li~nog i profesionalnog integriteta. Istina,
bilo je i onda povijanja ki~me i cenzure (teza o nedemokratskom sistemu),
ali su upravo zahvaljuju}i toj ~injenici novinari (paradoksalno) odràvali svoj
profesionalni integritet. Ukoliko bi napisao kriti~ki tekst i ukoliko bi taj tekst
pro{ao kroz cenzorsko re{eto, novinar bi se ose}ao trijumfalno i dostojanstveno. U suprotnom, ne bi imao preterano izraèni ose}aj uniènosti jer
mu je svest o profesionalnoj realizaciji onoga {to je naumio da napi{e ostavljala dovoljno prostora za eskiviranje ose}aja li~ne krivice. Pritom je i njegov li~ni integritet bio sa~uvan zahvaljuju}i egzistencijalnoj sigurnosti koju
je garantovao dru{tveni sistem. Nasuprot tome, dana{nja autocenzura predstavlja opaku bolest skop~anu sa razaranjem integriteta novinareve li~nosti.
Naime, usled nepostojanja sigurnosne mreè koja bi mu amortizovala i ublaìla pad, novinar pristaje na poniàvaju}u ulogu vlastitog cenzora, pri ~emu
ose}aj krivice biva ili ve{to racionalizovan ili pak negovan do momenta kona~ne destrukcije profesionalnog identiteta35.
35
Identitet (nl. identitas) istovetnost; log. svaki pojam, svaki predmet jeste ono {to jeste,
zna~i ono {to zna~i (A=A, ~ita se: A je A). Vujaklija, Milan, 1961, Leksikon stranih re~i
i izraza, Beograd, Prosveta
115
godine bila uglavnom pozitivna bilo da je re~ o redakcijama u kojima je bio

stalno zaposlen ili onima u kojima je radio kao honorarni saradnik.
De{avalo se da novinarima koji su partijski ka`njeni izvesno vreme nije dozvoljavano da pi{u, ili je dopu{tano da se bave lakim, nepoliti~kim temama ali u ve}ini
slu~ajeva nisu otpu{tani (Rama~, Mihal, dubinski intervju).
Danas strah od otkaza visi kao Damoklov ma~ iznad glava novinara.
A strah, kao {to veli Alber Kami (Albert Camus), nije podneblje koje pogoduje mi{ljenju (Kami, 1971: 84).
Predrag Milojevi}, ~uveni novinar Politike, nalazio se u sli~noj situaciji 50-ih godina pro{log veka. âk mu je bilo zabranjeno i da pi{e, ali je na
koncu isplivao i novinarstvom se nakon toga bavio jo{ dugi niz godina. Re~ju, novinar je u Titolendu, iako prema zvani~nom novinarskom kodeksu priklonjen ideologiji marksizma-lenjinizma, ipak predstavljao li~nost za sebe.
Sluìo je socijalizmu (tako je bar zadatak novinara video slikar Mo{a Pijade), ali se naposletku, pod rastegljivim pojmom sluènja socijalizmu sva{ta moglo ugurati. Re~ju, novinar je u Jugoslaviji/Srbiji mogao pisati o koje~emu, za razliku od kolege iz âu{eskuove Rumunije, a da opet ne isko~i
iz socijalisti~kog okvira. Ukoliko bi pak isko~io, jer su tako ocenili (ne)vidljivi cenzori, novinar ipak ne bi gubio posao (sigurnost radnog mesta), ve}
bi bio preme{ten na drugu radnu poziciju koja bi podrazumevala bavljenje
manje {kakljivim temama. A nije isklju~eno ni da bi novinar, poput kolege
kojeg u filmu Kvar Milo{a Radivojevi}a glumi Aleksandar Ber~ek, uru~io
otkaz uredniku (Ljuba Tadi}), budu}i da su mu dozlogrdili njegovi svakodnevni izlivi cenzure.
Ako se ovome pridoda i egzistencijalni mir (a ne kao danas nemir),
odnosno odsustvo ìvljenja na otplatu gde ekonomsko bitisanje zadobija
vid neprekidnog pokrivanja kredita radom unapred optere}enim hipotekom
otplate (Jinger, 2011: 159) onda je Titolend zaista predstavljao Eldorado
za novinare. Jer, novinar bi se, na kraju krajeva, mogao baviti i nekim drugim (recimo ~inovni~kim) poslom koji bi mu opet nudio sigurnost (radnog
mesta, zarade, zdravstvenog i penzijskog osiguranja itd).
Me|uperiod kvazisocijalisti~kog Slobolenda (1990-1999)

Ali za{to svemu {to je lepo mora do}i kraj? Za{to je novinar izgubio
svoju raniju poziciju dru{tveno priznatog lafa? Do}i }emo i do tog mesta uz
opasku da se to nije desilo preko no}i ve} postepeno laganim hodom morskoga raka.
Devedesete su u startu donele ne{to novo na prvom mestu bodrijarovsku imploziju smisla u medijima. U pravom smislu te re~i. Stoga je bilo
116
Ono {to dana{nje okolnosti ~ini specifi~no te{kim proizlazi iz ~injenice da je u devedesetim novinar iz medija nenaklonjenim vlastima, radio za manju platu. Takav
novinar uglavnom nije razmi{ljao o re{avanju li~nih finansijskih pitanja, kreditima i
sli~no, jer u uslovima ekonomskog sloma, pravljenje planova te vrste skoro nije bilo mogu}e. Danas se, me|utim, ogroman broj novinara nalazi u obavezi isplate kreditnih rata i tome sli~no. Ta ~injenica ih (mada je neki kriti~ari tretiraju kao manje
bitnu), dovodi u poziciju egzistencijalne ugroènosti (Teodorovi}, Milo{, dubinski
intervju).
I zaista, u ratom zahva}enom okruènju devedesetih, pogo|eni sankcijama i restrikcijama struje i zejtina, okruèni sanitarnim kordonom koji su svakodnevno probijali karavani {lepera natovarenim paketima cigareta, u redu za
hleb i mleko, ili u redu ispred {areno-la`nih banaka Dafine i Jezde, okupani bezvrednim novcem kojim su mogli kupiti jedno veliko ni{ta, u hiperinflaciji ratnohu{ka~kih tekstova ili panegirika aktuelnoj vlasti novinari jedino nisu grcali u kreditima (kao danas). Kakve li satisfakcije! Ipak, novinari su tokom devedesetih, na ovaj ili onaj na~in, ~esto uz pomo} {tapa i kanapa, stvarali i prenosili informacije. Ali su i informacije, bodrijarovski re~eno, gutale sopstvene sadràje. Komunikacija se iscrpljivala u iscenaciji same sebe dok su masmediji vr{ili svakodnevnu destrukciju dru{tvenog. Tako je na koncu informacija rastvorila smisao i pretvorila dru{tveno u neku vrstu nebuloze (Bodrijar, 1991: 85)!
Retko ko je u novijoj istoriji Evrope doìveo takvu medijsku manipulaciju i politi~ku upotrebu kao mi u Srbiji, s kraja osamdesetih i tokom devedesetih godina (Martinov, Zlatoje, dubinski intervju).
Kad smo kod toga, setimo se Milo{evi}eve izjave na Gazimestanu:

Ako ne znamo da radimo, znamo da ratujemo., koja je izazvala huk odu{evljenja opijene mase. Me|utim, zar to ne govori re~ito o manipulaciji te
iste mase, potvr|uju}i uzgred Bodrijarovu tezu o informaciji koja guta sopstveni sadràj, odnosno komunikaciji koja razara dru{tveno. Na stranu obesmi{ljavanje pojma radnik i njegovo transponovanje u termin ratnik.
117
o~ekivano da }e vrlo brzo otpo~eti uru{avanje novinarske profesije. U kontekstu op{teg degradiranja smisla, to bismo s punim pravom mogli nazvati
po~etkom procesa prekarizacije medijskih radnika.
Prema @anu Bodrijaru, informacija proizvodi smisao ali ne uspeva da
kompenzuje naglo gubljenje zna~enja (Bodrijar, 1991: 83).
Upravo se ne{to sli~no de{avalo tokom devedesetih. Prema novinaru
Milo{u Teodorovi}u, danas ~esto poredimo poloàj u kojem su novinari bili pod Milo{evi}evom vla{}u, sa onim koji je usledio nakon 2000. godine.
Naàlost, nemali broj novinara video je sebe sa {majserom na prsima

umesto sa olovkom u ruci. Nasuprot njima, nalazili su se oni koji su glasno
talasali i kritikovali vlast prkose}i sudbini. Prili~an broj takvih je, naàlost,
amortizovan na ovaj ili onaj na~in. Ali je i novinarstvo preìvelo.
Najefikasnija korupcija je ona koja novinarima od uticaja i ugleda nudi mesta dopisnika u inostranstvu. Istovremeno, novinar se moè kazniti smanjenjem plate do dvadeset odsto. U posebnim prilikama, novinaru se moè uskratiti pravo da pi{e. On
dolazi svakog dana na posao, uredno odsedi svoju {ihtu, malo pomaè uredniku u
opremi i prire|ivanju tu|ih tekstova ali sam ne moè da objavi ni najmanji ~varak.
Dva puta sam prolazio kroz ovu vrstu kazne. Poslednji put je to trajalo oko pola godine - 1995/96. Redovno sam dobijao nezara|enu platu. îm sam dobio mogu}nost
da promenim posao ja sam to uradio. Uz ru{enje ugleda profesije ide, naravno, i sve
manje poverenje u novinarstvo (]urguz-Kazimir, Velimir, dubinski intervju).
I taman kada je izgledalo da je poloàj ljudi u Srbiji (pa tako i novinara) dotakao dno socijalnog ìvota, dogodio se bombasti~an zavr{etak 90-ih.
A onda je usledila petooktobarska promena reìma koja je ubrizgala romanti~arski penicilin u debelo meso pauperizovanih gra|ana èljnih boljeg ìvota. Naàlost, radnik }e u Srbiji ubrzo progovoriti re~ima ma|arskog kolege
koji je deceniju ranije, o~aran efektima tamo{nje tranzicije, izjavio: Oslobo|en sam od komunisti~ke vladavine kao i od svog zaposlenja. Sada sam
toliko slobodan da ne znam {ta s tim da radim.
Period postsocijalisti~kog Tranzilenda (2000-2015)

Ne! Na delu nije bio prelazak iz komunizma u kapitalizam, ve} transformacija dràvnog socijalizma u pseudoliberalni dràvni kapitalizam, pi{e
sociolog \okica Jovanovi} u studiji Prilago|avanje (Jovanovi}, 2012: 352).
Zapravo, po sredi je ~ist neoliberalni fundamentalizam koji socio-kulturna antropolo{kinja Zagorka Golubovi} izjedna~ava sa terorizmom koji
uni{tava ljudski smisao egzistencije (Golubovi}, 2012: 133).
Od 2000. godine otpo~inje privatizacija (~itaj: rasprodaja) svega i sva~ega pa tako i medija. Novope~eni biznismeni kupuju medijske ku}e ne
da bi negovali i podsticali novinarski rad, jer mnogi od njih ne znaju sve padeè, jedu slova dok govore i stavljaju otisak palca mesto potpisa ve} da bi
oprali novac ili sagradili motel36. Drugi, malo pismeniji, posr}u pod dikta36
Novope~eni vlasnik RTV Pirot poru~io je radnicima u toj medijskoj ku}i: Idite si, meni
vi{e ne trebate! A novope~eni vlasnik RTV Loznica, ina~e uspe{ni autoprevoznik, ~udio
se za{to zaposleni traè platu kad svakog jutra dobijaju doru~ak (âbarkapa, Dragana,
dubinski intervju).
118
Moje preduze}e ~esto kasni s uplatama zdravstvenog osiguranja, pa sam nekoliko puta bila prinu|ena da idem kod privatnika i pla}am zdravstvene usluge, ili
da u Domu zdravlja bukvalno molim da me neko primi (iako im naglasim da }u platiti). Kada ste u 42. godini, posle dvadeset godina staà u novinarstvu, prinu|eni da
molite da vam neko pogleda grlo ili poslu{a plu}a, u trenutku izgubite svaku iluziju o svom dru{tvenom i bilo kakvom drugom statusu (Skroza, Tamara, dubinski intervju).
Pritom vlasnici novinare, u ve}ini slu~ajeva, tretiraju kao belo roblje

a ozbiljni novinari bivaju otpu{teni ili degradirani. U skladu sa izopa~enom ekonomskom logikom. Samo {to ta degradacija, za razliku od degradacije u Titolendu (delimi~no i u Slobolendu), ozna~ava i egzistencijalnu
smrt novinara.
Do degradacije i otpu{tanja profesionalnih medijskih radnika dolazi
zbog toga {to jedan ovovremeni Predrag Milojevi} nije potreban vlasniku
novina koji te iste novine namerava da ugasi ili da ih preproda. Ili da ih pretvori u tabloid ispunjen fotografijama obnaènih zadnjica. âk i ozbiljni nedeljnici, poput NIN-a, forsiraju vizuelni efekat teksta nau{trb onoga {to je
u njemu napisano veli otpu{tena urednica politi~ke rubrike nedeljnika
NIN, Antonela Riha.
Tekstovi se krate da bi stala fotografija ili dodatna glosa pa ~ak i belina sadràj je u potpunosti podre|en grafi~kom izgledu. êsto je to bio razlog mog sukoba sa art direktorom jer meni je kao novinarki sadràj ipak najva`niji a oprema
teksta ne{to {to ga prati, nikako obrnuto (Riha, Antonela, dubinski intervju)!
Zato uop{te i nije bitno ko }e napisati tekst. To moè biti obi~an bot,
replikant iz Blejd Ranera, ili pak ma{ina za automatsko prevo|enje teksta
Autorstvo biva ugu{eno jer vladaju}i trend glasi aktuelnost iznad autenti~nosti!
119
tom tabloidizacije u nadi da }e podi}i tira`, slu{anost ili gledanost vlastitog

medija. Tre}i savijaju {iju pred politi~ko-tajkunskim lobijima. êtvrti pak
paze na interese ogla{iva~a Peti (re~ je o ~asnim izuzecima) poku{avaju da
plivaju uz maticu.
Sve u svemu, zaposleni u medijskim ku}ama medijski radnici u {irem, to jest novinari u uèm smislu, bilo da im je gazda mlekar, biv{i reìmski novinar, pekar ili proslavljeno opoziciono pero, ispijaju gorku pilulu prekarizacije. Njihovi radni ugovori (povremeni, privremeni) klimavi su, plate
mizerne i neredovne, honorari bedni ili nikakvi, zdravstvena za{tita problemati~na
Trend NIN-a i ve}ine medija u Srbiji je gu{enje autorstva. Treba imati {to vi{e malih vesti uz {to ve}e fotografije. Biti ekskluzivan u bliskosti sa vlastima jer samo od
njih se dobijaju informacije za naslovne strane. Nebitno je ime novinara, njegova pismenost i znanje, bitno je samo poturiti mikrofon, zapisati izjavu, sro~iti ne{to senzacionalno {to }e privu}i po kojeg ~itaoca a ne}e naljutiti ogla{iva~a od kojeg se ìvi (Riha, Antonela, dubinski intervju).
Ne ~udi stoga praksa da se u radni odnos primaju ambiciozni poletarci nedope~enog novinarskog zanata koji ne postavljaju glupa pitanja
(na primer, kada }e plata, ili, kada }e se kriti~ki pisati o vlasti), ve} sistemom use i u svoje kljuse pi{u {ta im se kaè/naredi. îst pi-ar mogli
bismo re}i.
Za to vreme, ~asni novinari sa velikim N, koji su nekim slu~ajem
izbegli se~u knezova, gube zdravlje jer su prinu|eni na autocenzuru
da bi zadràli kakvo-takvo radno mesto. Ali, avaj, takva im rabota korodira karakter, nervno ih rastrojava, uru{ava godinama stican ugled i
raspolu}uje profesionalni kredibilitet, te se na koncu po~inju samih sebe gaditi. Mladi, s druge strane, nemaju takvih problema ali zato trpe
mobing!
Mobing se sastoji ne samo od poniàvanja novinara raspore|ivanjem na zadatke koji se obi~no poveravaju po~etnicima, ve} i od ~estih direktnih ili indirektnih ucena i
pretnji otkazom. Seksualna uznemiravanja i otvoreni pozivi mladim novinarkama
su deo svakodnevice u mnogim redakcijama, naro~ito u unutra{njosti (Martinov,
Zlatoje, dubinski intervju).
Drugi pak rade po nekoliko poslova kako bi preìveli. Re~ju, fleksibilno tezgare.
Prekarnost se o~ituje kroz tezgarenje, odnosno rad za vi{e medijskih ku}a ili pak
rad na vi{e razli~itih poslova (Gruhonji}, Dinko, dubinski intervju).
U isto vreme, najezda PP kadrova (privremeno, povremeno, mestimi~no-delimi~no zaposleni) stvara atmosferu rahiti~ne konkurencije. Strah
se uvla~i u kosti novinara a od sindikata ni traga ni glasa. Tiranija proseka
degradira novinarsku profesiju zbog ~ega trpi javnost. Naime, javnost je svakodnevno bombardovana la`nim, poluistinitim ili iskrivljenim informacijama koje pi{u novinari u cilju zadràvanja radnog mesta, a koje im serviraju
urednici pritisnuti zahtevima ogla{iva~a, politi~ara, tajkuna i koga sve jo{ ne.
[tavi{e, re~ je o za~aranom krugu autocenzure bez vidljivog nagove{taja da
}e se iz njega uskoro iza}i.
120
Cinizam savremenog trenutka ogleda se u potpunom dizbalansu izme|u proklamovane demokrati~nosti poretka i uistinu nedemokrati~ne
stvarnosti. Sloboda je podre|ena potrebi za udobno{}u koja se godinama
otpla}uje na rate uz pomo} rada na nesigurnim radnim mestima. (Kakve li
slobode i udobnosti!) [tavi{e, u Tranzilendu je pomenuti dizbalans jo{ i poja~an budu}i da se radi o poluperiferijskoj zemlji u kojoj se radne slobode
zaposlenih gaze nau{trb udobnosti poslodavaca. U medijima je situacija sli~na, sa mo`da jednom bitnom razlikom koja razdvaja novinara od recimo fizi~kog radnika. Re~ je o karakteru i vrsti delatnosti budu}i da su novinari
ljudi koji se bave kreativnim poslom u kojem uìvaju. Tragi~no je stoga {to
se u na{em vrlom Tranzilendu novinari u velikoj meri poku{avaju da svedu
na puke, nekreativne izvr{ioce, ~ime su onemogu}eni da posao koji vole obavljaju na dostojanstven na~in.
Novinari su u strahu od gubitka posla, ili smanjenja plate, zaziru od kriti~kih stavova spram nosioca politi~ke i ekonomske mo}i, pod konstantnim su stresom i zebnjom te pod pritiskom spektra frustracija ~iji se broj umnoàva. Pesimisti~ni su i
ostavljaju utisak melanholi~nosti, kao i izostanka potpune vere da bilo {ta {to objave moè promeniti ne{to u dru{tvu u kojem ìve. Jednom re~ju, sami nemaju veru
u ono ~ime se bave a pojam javne re~i doìvljavaju kao apstraktnu kategoriju. Tako su, ve}inom, postali idealna masa za oblikovanje po meri onih koji propagandom
grade svoj dru{tveni uticaj (Teodorovi}, Milo{, dubinski intervju).
Na koncu, imali {ta opasnije po demokratiju od nedemokratske prekarizacije medijskih radnika? Herman i Mek~esni, (Edward S. Herman, Robert
V. McChesney) vele da mediji igraju centralnu politi~ku ulogu u demokratizaciji koja podrazumeva stvaranje javnog mnjenja plasiranjem informacija
klju~nih za u~e{}e gra|ana u javnom ìvotu (Herman, Mek~esni, 2004: 7).
Nevolja je u tome {to gra|anin, koji bi po definiciji trebalo da naginje
slobodi, popu{ta pred zahtevima potro{a~a u sebi. A to onda zna~i otvaranje prostora za slobodu potro{nje od koje se i sastoji ve}i deo onoga {to nazivamo javnim ìvotom. Otuda i potra`nja za kratkim vestima koje podleù zahtevima vizuelne prezentacije sadràja. Filozof Kornelius Kastoriadis
smatra da je sloboda danas pretvorena u ~istu figuru praznoga. Slobodan
da svom ìvotu podari smisao koji ho}e, pojedinac mu daje u velikom bro121
Kad u novinaru ubije{ ideju ili èlju za promenom, kad ga svede{ na pukog izvr{ioca, ubije{ novinara u njemu. Kad to uradi{ proizveo si apati~no dru{tvo, jer niko ni{ta ni ne poku{ava da pita, uporedi, racionalno izanalizira... Nema svrhe kad nema
promene. Smatram da se apati~no dru{tvo prvenstveno kreira preko medija, zaglupljivanjem i anesteziranjem javnosti (Spai}, Tamara, dubinski intervju).
ju slu~ajeva smisao koji je u opticaju, tj. besmisao beskona~nog uve}anja

potro{nje (Kastoriadis, 1999: 48).
U tom kontekstu ne bi trebalo zanemariti ni uticaj tehnolo{kog razvoja na uru{avanje novinarske profesije. Pametni telefoni omogu}avaju
korisniku-potro{a~u-gra|aninu lak pristup aktuelnim informacijama, li{avaju}i ga imperativa preteranog udubljivanja u sadràj. êmu u tom slu~aju
sluì novinar kada informaciju moè da plasira obi~an operater? Istovremeno, tabloidizacija pro`dire novinarstvo, a kutak za kriti~ko opserviranje
stvarnosti postaje sve uì tako da i novinarska klaustrofobija dolazi do potpunog izraàja. U ve}ini slu~ajeva, novinar ~ami u mikrosvetu vlastitih strahova, snebiva se da ispali kriti~ki hitac jer bi zbog toga mogao ostati bez posla i doìveti egzistencijalni krah koji se grani~i sa potro{a~evim strahom od
praznog rafa unutar blje{tave pozornice hipermarketa. Jer, i novinar je u dana{njem Tranzilendu najpre potro{a~ koji teì udobnosti, pa tek onda gra|anin koji i{te slobodu.
Jo{ su se 90-ih godina pro{log veka u jednom ovda{njem istraìvanju
gra|ani izjasnili da bi radije ìveli u dru{tvu bez ekonomskih problema
(66%) negoli u dru{tvu gde mogu slobodno izraàvati vlastito mi{ljenje
(33,6 %)37.
îni se kako bi se danas razlika u procentima ubedljivo nalazila na strani ispitanika koji prièljkuju ìvot bez ekonomskih problema. Jer, ko {i{a
slobodu?!
Da li to onda zna~i da smo se zaglavili u eri povinovanja, kao {to to
tvrdi ameri~ki politikolog Rasel Dèkobi (Russell Jacoby) (Dèkobi, 2002:
10)?
Odgovor je izgleda potvrdan. A razvojni put (ne)slobodnog novinara zavr{i}e u ta~ki koja ujedno ozna~ava i svr{etak za~aranog kruga paradoksa od nekada{njeg delimi~no slobodnog novinara u Titovom dru{tvu tobo`nje neslobode, do sada{njeg prili~no neslobodnog novinara u Mamonovom dru{tvu la`ne slobode.38
(Ne)slobodni novinar u raljama prekarizacije

U na{em istraìvanju Prekarizacija rada i radnika. Radnici bez zanimanja i medijski radnici tipolo{ka analiza (CRS, 2015) postavili smo ispitivaGredelj Stjepan Vrednosno utemeljenje blokirane transformacije srpskog dru{tva, u:
Lazi} Mladen (ur), Ra~ji hod Srbija u transformacijskim procesima, Filip Vi{nji},
Beograd, 2000.
38 Mamon bog zlata, zlatno tele (fig. Blago, novac, zemaljska blaga i bogatstva za kojima
~ovek ùdi)
37
122
Pravilo 5W+H: Ko? (Who?), [ta? (What?), Gde? (Where?), Kada? (When), Za{to?
(Why?) i Kako? (How?)
40 Ne}emo navoditi procente onih ispitanika koji se niti slaù nit ne slaù, dok }emo kao
pozitivne odnosno negativne odgovore zbirno uzeti one koji su u potpunosti ili
uglavnom potvrdni odnosno odre~ni.
39
123
nim grupama zaposlenih i nezaposlenih novinara niz pitanja koja tretiraju

njihov profesionalni poloàj, stav prema (auto)cenzuri, mi{ljenje o privatizaciji i tabloidizaciji medija, ocenu (ne)slobode medijskih radnika danas u
Srbiji, itd. Krenimo stoga na put tuma~enja rezultata anketnog istraìvanja
prate}i staro pravilo o 5+1 osnovnih novinarskih pitanja39.
KO je, dakle, u fokusu na{eg istraìvanja prekarnosti? Odgovor je
zaposleni i nezaposleni novinari u Srbiji.
Mi{ljenja smo da novinare pre svega odre|uje njihov profesionalizam,
te bi pitanje odnosa novinara prema vlastitoj profesiji i profesionalizmu bilo veoma zna~ajno za shvatanje prekarizacije medijskih radnika uop{te.
Na na{e pitanje: [ta je profesionalizam u novinarstvu?, u proseku je
50 odsto ispitanih (54% zaposlenih i 41% nezaposlenih), odgovorilo Stvar
svakodnevne li~ne borbe za istinito izve{tavanje!. Ostalih 50 odsto smatra
da je profesionalizam u novinarstvu ili stvar pro{losti (23%), ili ideal kojeg
nema ni u drugim zemljama (22%), dok svega 5 procenata ispitanih nema
odgovor na postavljeno pitanje.
Raspolu}enost u shvatanju novinarskog profesionalizma razumljiva je
u kontekstu dru{tva Srbije koje je zapalo u stanje anomije a da toga nije u
potpunosti svesno. (Anomija je stanje kada se u jednom dru{tvu proklamuju ciljevi za ~ije ostvarenje nedostaju adekvatna sredstva.) Ipak, bitno je
da 54 odsto zaposlenih novinara veruje u vlastitu borbu za istinito izve{tavanje {to u perspektivi daje nadu u revitalizaciju novinarskog poziva.
Na pitanje: Da li se slaète sa mi{ljenjem da je novinarstvo posao
za istinske profesionalce i entuzijaste?, u proseku se potpuno ili uglavnom slaè 71 odsto ispitanih, dok se 9 odsto ne slaè sa navedenom konstatacijom40.
U pitanju je o~ekivan rezultat s obzirom na specifi~nost profesije koja zahteva dugotrajno {kolovanje, talenat za pisanje, prili~nu dozu kreativnosti Istovremeno, razumljivo je {to mnogi novinari koje smo intervjuisali u okviru na{eg istraìvanja isti~u kako je ozbiljan atak na profesiju to {to
se u redakcije primaju neobrazovane i priu~ene osobe kojima se potom lako moè manipulisati. O kvalitetu novinarskog rada pomenutih profesionalaca, sti~e se utisak, intervjuisani novinari nisu èleli da tro{e re~i. Uostalom, naterajte akademskog slikara da prokomentari{e slikarsko ume}e molera koji bezuspe{no poku{ava da naslika \okondu!
Ne postoje izgra|eni medijski standardi. Pre svega ve}ina novinara nema potrebnu
edukaciju ni formalnu, niti iskustvenu, kroz recimo obuku u samoj redakciji od
starijih i iskusnijih kolega. A kako ni uredni{tvo niti vlasnici medija uglavnom ne
postavljaju pitanje profesionalnosti, ve} pre svega pronalaènja pozicije sa koje se
ne}e zamerati mo}nicima (koji ih neretko i finansiraju, a na}i finansijere sve vi{e postaje imperativ), novinari tih ku}a pi{u manje-vi{e bezli~ne izve{taje, ne doti~u ozbiljne teme, ili pak simulariju slobodno novinarstvo, koje obi~no ima jednu (za {iru publiku nevidljivu) crtu preko koje se ne prelazi (Lalo{, Vesela, dubinski intervju).
U tom smislu, o~ekivan je odgovor na pitanje: Da li se slaète da u

novinarstvo ulaze ljudi koji uglavnom nemaju veze sa tom profesijom?, na
koje je 67 odsto ispitanika odgovorilo potvrdno.
Tranzicija iz zatvorenog u otvoreno dru{tvo podrazumeva slobodno trì{te (izme|u ostalog i medijsko), slobodnu konkurenciju me|u radnicima, pluralizam interesa Me|utim, mnogim vlasnicima medija nije u interesu da pla}aju ozbiljne novinare koji }e studiozno pisati o ozbiljnim temama.
Umesto njih, zaposli}e klince koji }e kopi-pejst metodom skidati vesti sa interneta, slagati ih bez ve}e logike i ukra{avati ih primamljivim fotografijama u
boji. I bi}e slabo pla}eni za taj posao. [to se kaè koliko muzike toliko i para.
Indikativni su, me|utim, stepeni slaganja sa konstatacijom Novinari
se manje trude da pi{u istinu jer su male {anse da }e to biti objavljeno budu}i da se sa ovom tvrdnjom slaè 51 procenat ispitanih (49:55), dok se 14
procenata ne slaè (15:13).
îni se da je u pitanju ozbiljan pokazatelj prekarizacije novinara u Srbiji. Jer dok 50 odsto (ne)zaposlenih novinara tvrdi da je profesionalizam
svakodnevna borba za istinito izve{tavanje, dotle njih 51 odsto tvrdi da se
novinari manje trude da pi{u istinu jer su male {anse da }e to biti objavljeno!
Ova raspolu}enost u odgovorima tako|e moè ukazivati na po~etak erozije novinarskog identiteta/karaktera, ali i na nagove{taj pristajanja na (auto)cenzuru!
Autocenzura je tako|e oblik mobinga jer se na novinara koji savesno obavlja svoj
posao u pogledu izve{tavanja, vr{i pritisak da ne pi{e o nezgodnim temama (uglavnom politi~kim ili pak o korupciji u vrhovima aktuelne vlasti). U èlji da sa~uva radno mesto novinar svoju savest i profesionalnu ~ast neretko pretpostavlja kakvoj takvoj egzistenciji (Martinov, Zlatoje, dubinski intervju).
Distribucija ocena u~estalosti doga|aja Da je neko od mojih kolega

povukao potpis sa priloga, odnosno odbio da uradi prilog jer je smatrao da
on nije u skladu sa njegovim profesionalnim stavom, u proseku izgleda ovako: ne zna 46 procenata ispitanih, ponekad 25, nikad 21, ~esto 8 procenata.
124
Ure|iva~ka nezavisnost se prete`no doìvljava kao sopstveni izbor a ne kao profesionalna obaveza koja treba da bude regulisana unutra{njim i spoljnim instrumentima. Nezavisna ure|iva~ka politika se naj~e{}e shvata kao pitanje li~ne hrabrosti i
motivacije, a ne kao osnovno pravo na kritiku. To uti~e na profesionalnu klimu, kvalitet medija i njihov ukupni poloàj, i umanjuje im otpornost na finansijske pritiske
(Markovi}, Ljubica, dubinski intervju).
Na pitanje: Da li su novinari sami krivi za svoj poloàj jer se nedovoljno bore za svoj profesionalni status?, u proseku je potvrdno odgovorilo 45 odsto ispitanika (47:40), dok je odre~no odgovorilo 23 odsto ispitanika (24:22).
Ovo upu}uje na logi~an zaklju~ak kako je novinarstvo profesija ~iji je
dignitet u potpunosti uru{en sa ~ime se slaè 73 odsto ispitanih novinara,
za razliku od 6 odsto onih koji se ne slaù sa navedenom konstatacijom.
Rezime: Dignitet novinarske profesije je uru{en!

Novinari u velikom procentu (oko 70%) tvrde da se novinarstvom
mogu baviti samo profesionalci, ali i da je novinarska profesija uru{ena. Polovina ispitanih novinara tvrdi da profesionalizam predstavlja svakodnevna
borba za istinito izve{tavanje, ali tako|e polovina veruje da je to pitanje pro{losti ili nepostoje}i ideal. Istovremeno, polovina ispitanika veli da novinari
slabije pi{u istinu jer znaju da to ne}e biti objavljeno, {to potvr|uje tezu o
rastu}em neprofesionalizmu odnosno uru{avanju digniteta novinarske profesije. Jesu li za takvu situaciju isklju~ivo krivi priu~eni omladinci koji nemaju veze s novinarstvom, a koje novope~ene gazde medijskih ku}a rado upo{ljavaju iz trì{nih razloga? Naravno da nisu. Novinari su sami krivi za poloàj u kojem se nalaze tvrdi polovina ispitanih medijskih radnika.
[TA je posledica (ili uzrok) degradacije novinarske profesije? Mi{ljenja smo da je u pitanju (auto)cenzura. Jer, ukoliko se pod prekarizacijom
podrazumeva sindrom brojnih opstruktivnih simptoma poput straha od gubitka posla, strepnje da li }e se plata i ubudu}e redovno ispla}ivati, fleksibil125
Nema, dakle, sumnje da se hrabri izlivi profesionalne etike doga|aju

u praksi, ali da su retki. Na stranu to {to se u velikom broju slu~ajeva ne zavr{avaju dobro po novinara. Ipak, ogroman procenat (gotovo polovina ispitanih) koji ne zna, odnosno 21 odsto onih koji kategori~ki tvrde da se tako ne{to nikada ne de{ava, otvaraju prostor za rezervisanost.
Uticaj profesionalnih opredeljenja glavnih urednika i kolegijuma na
ure|iva~ku politiku ocenjen je na slede}i na~in: prili~no uti~e 37 odsto,
osrednje 31, mnogo 20, malo 9, nimalo 3 odsto.
nog savijanja pera pod pritiskom volje uredni{tva onda se (auto)cenzura

zaista moè smatrati posledicom prekarizacije novinara, ali i njenim najekstremnijim oblikom ispoljavanja u medijskoj sferi.
Zamolili smo zaposlene i nezaposlene novinare da ocene u~estalost
slede}ih doga|aja:
Da urednik odbije da objavi tekst jer je tema nezgodna ne zna 36
odsto, ponekad 34, ~esto 15, nikad 15 odsto;
Da je urednik promenio deo priloga, jer je taj deo nezgodan ponekad 37 odsto, ne zna 32, ~esto 16, nikad 15 odsto;
Da je urednik odbio da prihvati temu koju je neko predloìo jer je tema nezgodna ponekad 37 odsto, ne zna 32, nikad 16, ~esto 15 odsto.
U proseku, rezultati se kre}u oko 35 procenata u korist povremenog
cenzorskog anga`mana urednika, dok su odgovori v~esto i nikad ravnomerno raspore|eni i u proseku se kre}u oko 15 odsto.
Cenzura je zabranjena Ustavom Republike Srbije (~lan 50, Sloboda
medija), pa ipak ona tinja ispod krckaju}eg parketa novinarskih redakcija.
To je na neki na~in razumljivo (no ne i opravdano), budu}i da urednika mamuzaju ~etiri jaha~a apokalipse: politi~ari, ogla{iva~i, trì{te i strah od gubitka ste~ene pozicije.
Na{ problem je, me|utim, autocenzura koja predstavlja klju~ za razumevanje prekarizacije novinara.
U proseku se 63 odsto ispitanih novinara (naspram 6% onih koji se
ne slaù) slaè da autocenzuru kolega najbolje obja{njava strah od gubitka posla; 40 odsto (zaposlenih) naspram 11 procenata (nezaposlenih) novinara slaè se sa stavom da autocenzuru kolega najbolje obja{njava strah
od pogor{anja odnosa sa urednikom/urednicima; 36 naspram 18 odsto ispitanih slaè se da autocenzuru kolega najbolje obja{njava strah od sankcija prema mediju u kojem rade; i na kraju, 27 naspram 25 odsto ispitanih
novinara slaè se da autocenzuru kolega najbolje obja{njava njihova neprofesionalnost.
Distribucija odgovora je slede}a strah od gubitka posla je na prvom
mestu razloga za autocenzuru kolega novinara, zatim sledi strah od pogor{anja odnosa sa uredni{tvom (koje tako|e moè voditi gubitku radnog mesta novinara), potom strah od sankcija prema mediju u kojem novinar radi
(jer bi to vrlo mogu}e moglo pogoditi dèp medijskog radnika ili dovesti do
otkaza) i na kraju, skoro izjedna~eno, autocenzura je produkt neprofesionalnosti kolega novinara.41
41
Indikativno je da se autocenzura redovno pripisuje kolegama, tako da ispada kako ama

ba{ niko u medijskom svetu ne podleè autocenzuri - dok joj istovremeno u praksi velika ve}ina podleè.
126
Rezime: Autocenzura je ra{irena pojava!

To u proseku tvrdi 75 odsto ispitanih novinara. Kao glavni razlog koji novinara gura u naru~je autocenzure navodi se strah od gubitka posla, ali
i strah od pogor{anja odnosa sa uredni{tvom odnosno strah od sankcija
prema mediju u kojem novinar radi, a koji su indirektno povezani sa mogu}no{}u gubitka posla. Uzmemo li k znanju da i uredni{tvo prolazi kroz
pakao autocenzure vr{e}i cenzuru novinara (pod pritiskom politi~ara, ogla{iva~a, tajkuna itd.), dobijamo potpuniju sliku prekarizacije u medijima.
GDE se nalazi uzrok uru{avanja novinarske profesije i pojave autocenzure? Delimi~no u nastojanju vlasnika, direktora i urednika da iza|u u
susret ogla{iva~ima {to uglavnom ide preko dizanja tiraà i tabloidizacije
medija.
Na pitanje: Koliko su u pravu oni koji govore o sve ve}oj tabloidizaciji medija?, novinari odgovaraju: prili~no 45 odsto, potpuno 32, donekle
17, nimalo ili malo 4 i ne zna 2 odsto.
Na pitanje: Da li na{ narod od medija traì samo senzacionalizam,
seks, smrt i sport, i da je zadatak medija da im to ispuni?, novinari kaù: to
je ta~no ali nije zadatak medija da im ispunjava èlje (44%), nije ta~no da na{
narod traì samo pomenuta 4S (37%), to je ta~no (13%) i ne zna (6%).
Zamoljeni da ocene uticaj jurenja za tiraòm i gledano{}u na ure|iva~ku politiku, ispitanici su u 77 odsto slu~ajeva ozna~ili da je takav uticaj
prili~no jak, a u 6 odsto slu~ajeva da je slab ili nikakav.
Rezime: Tabloidizacija medija je o~igledna!

Tako misli gotovo polovina ispitanih novinara. Istovremeno, skoro 80
procenata ispitanika tvrdi da je ure|iva~ka politika orijentisana na dizanje tiraà i gledanosti. Kvantitet obara kvalitet i to je novinarima dobro poznato,
zato polovina ispitivanog uzorka tvrdi da nije zadatak medija da ispunjava
èlje ~italaca/gledalaca.
127
Na koncu, mi{ljenje da je autocenzura novinara veoma ra{irena pojava u potpunosti podràva 38 i uglavnom 35 odsto ispitanika (u zbiru ~ak
73%), dok se sa ovim mi{ljenjem ne slaè (uglavnom i u potpunosti) svega
5 odsto ispitanih novinara.
Mi{ljenje kako danas ima vi{e autocenzure negoli cenzure, te da se
novinari pla{e gubitka posla u proseku (kao i u zbiru onih koji u potpunosti ili uglavnom podràvaju ovo mi{ljenje) podràva 76 odsto ispitanih novinara.
KADA je po~elo uru{avanje novinarske profesije putem autocenzure

i tabloidizacije? Pa u vreme rasprodaje medija ili, politi~ki korektnije, sa procesom privatizacije medija.
Tako se 37 procenata (ne)zaposlenih novinara u potpunosti ili uglavnom
ne slaè sa tvrdnjom da je potpuna privatizacija medija dobra, naspram 30
odsto onih koji se u potpunosti ili delimi~no slaù. Ovakva distribucija odgovora verovatno ukazuje na blagonaklon odnos novinara prema samom procesu privatizacije, kao i na èlju novinara da se kona~no sprovede po{tena privatizacija medija u Srbiji koja bi bila transparentna i u korist svih medijskih radnika. S druge strane, ve}ina novinara izraàva negativne sentimente prema privatizaciji medija koja je sprovedena od 2000-e godine naovamo. Taj stav dele
i novinari koji su pristali na dubinski intervju u okviru na{eg istraìvanja.
Rezime: Privatizacija je jedan od uzroka prekarnog

rada novinara!
Primera ima prili~no u na{oj bogatoj tranzicijskoj praksi, a i dosta smo
toga pomenuli na prethodnim stranicama ovog rada. Ipak, prikaìmo bar jedan prigodan primer:
Uveren sam da je prekarni rad ve} poodavno omiljeni poslovni cilj medijskih vlasnika i njihovih menadèra. Najsveìju potvrdu ovog uverenja vidim u najnovijem
masovnom otpu{tanju novinara i njihovih redakcijskih kolega u najve}oj balkanskoj ku}i {tampe kompaniji Ringier Axel Springer Srbija - izdava~u dnevnika Blic,
Alo, 24 sata, magazina NiN, Blic èna, Puls... Prema nezvani~nim informacijama,
bez ikakve najave i bez jasnih kriterijuma, u ovda{njoj filijali {vajarsko-nema~ke mega kompanije, otpu{teno je ili radno degradirano vi{e od 35 zaposlenih i stalnih saradnika. Menad`ment ove ku}e nije imao milosti ni prema samohranim majkama
ili novinarima kojima nedostaje tek nekoliko godina do penzionisanja. Kada je ovaj
radni cunami pro{ao, menad`ment je svojim prekarijancima objasnio da se morao
osloboditi najslabijih karika. Naravno da niko nije objasnio kako to da su se najslabije karike tako dugo {vercovale u platnim lancima po desetak i vi{e godina
(Rakovi}, Sveta, dubinski intervju).
ZA[TO je sloboda medija problemati~no pitanje? Iz vi{e razloga, od

kojih je setva licemerja verovatno i najkrupniji me|u njima. Naime, proklamovana sloboda medija (na evropskom papiru), u kombinaciji sa istinskom
neslobodom medija (u tranzilen|anskoj praksi), pora|a licemerje ({irokog
spektra delovanja).
Samo 13 odsto ispitanih novinara slaè se sa konstatacijom da u Srbiji postoji sloboda medija. Potpuno se ili uglavnom ne slaè u proseku 62
odsto ispitanika.
128
Rezime: Slobodu medija nagrizaju interesi

politi~ara i ogla{iva~a!
Uticaji politi~ara, dràve i ogla{iva~a na ure|iva~ku politiku medija nesumnjivo su sna`ni, dok je uticaj ~italaca/gledalaca prili~no zanemarljiv. Tako je uticaj potreba informisanja ~italaca/gledalaca na ure|iva~ku politiku
ocenjen kao slab ili nikakav (31%), osrednji (34%) i prili~no jak (32%). Jo{
jedan u nizu podataka koji ukazuju na to da mediji u Srbiji nisu okrenuti ~itaocima/gledaocima ve} nekim drugim, daleko mo}nijim akterima unutar
Tranzilenda. Da li je to interes javnosti? Je li to sloboda medija? Preko 60
odsto anketiranih novinara iz na{eg uzorka tvrdi da nije.
KAKO na kraju iza}i iz vrtloga netom opisane situacije? Logi~an odgovor leì u tajanstvenim ponorima hiberniraju}e mo}i sindikalnih organizacija. Jer kao {to je trì{te donelo pluralizam medijskih ku}a, isto tako je
donelo i pluralizam sindikata. Nevolja je jedino u tome {to u medijima, posebno privatnim, nema sindikalnog organizovanja medijskih radnika.
înjenica je i da se na prste mogu nabrojati medijske ku}e koje imaju sindikate
(Rakovi}, Sveta, dubinski intervju).
U privatnim medijima ne postoje sindikati. Pribli`no 2/3 novinara je sindikalno
neorganizovano, a velike centrale nisu uradile ba{ mnogo da se to promeni
(Vlaji}, \or|e, dubinski intervju).
Rezime: Sindikati su nemo}ni jer su nevidljivi!

Peter Sloterdijk veli da se danas glavni klasni antagonizam odigrava
izme|u onih koji su prepla}eni i onih koji su normalno ili lo{e pla}eni (Sloterdijk, 2012: 302).
U mnogim medijskim ku}ama novinari koji jedva sastavljaju kraj s krajem, nemo}no gledaju kako menad`ment uìva u izuzetno dobrim primanjima. Me|utim, nema pobune. Je li problem prekarizacija? Verovatno jeste! Jer, kao {to na jednom mestu re~e sociolog Pjer Burdije (Pierre Bour129
S druge strane, samo 5 odsto ispitanika odbacuje tvrdnju da u Srbiji

dràva kontroli{e medije. âk 77 odsto se u potpunosti ili uglavnom slaè
sa ovom konstatacijom. Tako|e, 67 odsto ispitanika slaè se sa mi{ljenjem
da interes ogla{iva~a mnogo ili prili~no uti~e na ure|iva~ku politiku, dok
8 odsto veruje da je taj uticaj slab ili da ne postoji. Na koncu, ~ak 82 odsto
ispitanih novinara tvrdi da je uticaj interesa politi~ara na ure|iva~ku politiku medija prili~no jak.
dieu): Nezaposlene i prekarne radnike uop{te nije mogu}e mobilisati zbog

toga {to je uni{tena njihova sposobnost da sebe zamisle u budu}nosti (Burdije, 1999: 96).
Fluidni zaklju~ak
Preko 20 odsto novinara iz na{eg uzorka izabrali bi da rade u medijskoj ku}i sa sigurnim radnim mestom i po cenu da ne pi{u uvek ono {to misle ili znaju! Preko 35 odsto radilo bi u mediju u kojem bi mogli slobodno
da pi{u pa makar i sa lo{im statusom i malom platom! Preko 40 odsto novinara napustili bi novinarstvo i bavili se nekim drugim poslom! Upravo taj
podatak govori u kakvoj se o~ajnoj situaciji nalaze novinari danas u Srbiji.
Novinari u Srbiji nedovoljno zara|uju i jedva sastavljaju kraj s krajem
(strepnja). Kako bi zaradili za pristojan ìvot, primorani su da tezgare ili da
se bave marketingom (fleksploatacija). Neretko i da obilaze pragove tranzicijskih privrednika kako bi im ponudili oglasni prostor u medijima za koje
rade (dekonstrukcija samopo{tovanja). Tu novinari neretko doìvljavaju razne vidove {ikaniranja, ali isto tako zalaze i u sferu sukoba interesa jer, kako pisati kriti~ki protiv nekoga ko vas ljubazno ugosti, ponudi kafu sa {lagom a onda vam jo{ i uplati novac za reklamu u novinama za koje pi{ete
(vrednosna anomija). Eto, dakle, idealnih uslova za pojavu autocenzure
(strah od gubitka radnog mesta). Mnogi novinari nemaju regulisanu zdravstvenu knjiìcu (neizvesnost). Mnogima plata kasni a ve}ini se honorari ne
ispla}uju (nesigurnost). Ugovori na odre|eno vreme produàvaju se u poslednjem ~asu ~ime se strah i strepnja neprestano drè u pripravnosti. Ugovori se raskidaju bez velikih pote{ko}a u skladu sa fleksibilnim Zakonom
o radu (diskontinuitet rada). Mnogi se stoga prodaju i pi{u {ta im se kaè.
Znam niz primera odli~nih novinara koji nisu mogli vi{e da izdrè, pa su rekli sebi:
Ej, ako se ve} kurvam, neka to bude barem za neku pristojnu lovu (Vasi}, Milo{,
dubinski intervju).
Sve nas ovo upu}uje na zaklju~ak da novinari u Srbiji ìve fluidnim ìvotima, o ~emu sociolog i filozof, Zigmunt Bauman govori kao o ìvljenju
u uslovima stalne neizvesnosti (Bauman, 2009: 10).
Tako|e, drugo ime za neizvesnost je strah! I to fluidan (Bauman, 2010:
10)!
Fluidan strah od gubitka posla izraèn je u fluidnom ìvotu novinara
u Srbiji/Tranzilendu. Zbog toga je i sam novinar fluidan. Pristaje na autocenzuru ne bi li zadrào kakvo-takvo radno mesto. Strepi od budu}nosti. Pati
130
Literatura (i jedan film)

Bodrijar, @an, 1991, Simalukrumi i simulacije, Novi Sad, Svetovi
Bauman, Zigmunt, 2009, Fluidni ìvot, Novi Sad, Meditera Publishing
Bauman, Zigmunt, 2010, Fluidni strah, Novi Sad, Mediteran Publishing
Burdije, Pjer, 1999, Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Beograd, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva
Golubovi}, Zagorka, 2012, Moji horizonti: mislim, delam, postojim, Beograd,
@ene u crnom; Centar za ènske studije i istraìvanje roda
Herman S. Edvard; Mek~esni V. Robert, Globalni mediji, Beograd, Clio
Jovanovi}, \okica, Prilago|avanje: Srbija i moderna od strepnje do sumnje,
Ni{, Sven; Beograd, Institut za sociolo{ka istraìvanja Filozofskog fakulteta u Beogradu
Jinger, Ernst, 2011, Radnik, Beograd, Ukronija; Logos; Centar za konzervativne studije
Lazi}, Mladen (ur), 2000, Ra~ji hod: Srbija u transformacijskim procesima,
Beograd, Filip Vi{nji}
Kami, Alber, 1971, Kronike, Zagreb, Zora
Kapu{}inski, Ri{ard, 2001, Lapidarijum, Beograd, Samizdat B92
131
pod jarmom kreditnog ropstva. Zavisi od volje ogla{iva~a. Nesiguran je zbog

pritiska politi~ara i dominacije ekonomskih sila. Re~ju, nalazi se u raljama
prekariteta. A prekaritet je, kao {to Burdije re~e, sastavni deo modusa dominacije novog tipa, zasnovanog na uspostavljanju op{teg i trajnog stanja
nesigurnosti ~iji je cilj da primora radnike na pot~injenost i prihvatanje eksploatacije (Burdije, 1999: 98).
I tu se krug razvoja (ne)slobodnog novinara zatvara. [teta, jer neke
profesije, osobito ako tu ubrajamo novinarstvo, gotovo sasvim pripadaju intelektualnom podru~ju, napisao je jednom prilikom slavni austrijski ekonomista Jozef [umpeter (Joseph A. Schumpeter) ([umpeter, 1998: 166).
S druge strane, dru{tvo uru{enih intelektualnih profesija (poput novinarske) osu|eno je na propast. Razlog je o~igledan. Prekarizovani novinari
hrane javnost sadràjima koji ometaju gra|ane da istinski slobodno u~estvuju u javnom ìvotu. A bez toga nema istinske demokratizacije bilo kojeg dru{tva.
Na koncu, prekarizacija rada intelektualnih profesija pretvorila je slobodu u utvaru. Pitanje je, me|utim, pla{ili se iko danas u Srbiji takve jedne
fantomske prepreke na autocenzurisanom putu evropskih integracija.
Kastoriadis, Kornelius, 1999, Uspon bezna~ajnosti, â~ak-Beograd: Umetni~ko dru{tvo Gradac

Slavkovi}, Du{an, 1988, Biti novinar, Beograd, Nau~na knjiga
Sloterdijk, Peter, 2012, Gnev i vreme, Beograd, Fedon
[umpeter, Jozef, 1998, Kapitalizam, socijalizam i demokratija, Beograd, Plato
Radivojevi}, Milo{, 1978, Kvar, Beograd, Film danas
132
Ipak, potrebno je uporediti ono {to se li~no iskusilo i doìvelo sa onim kako
mediji danas izgledaju da bi se razumela ta tajanstvena veza izme|u stvarne i fiktivne mo}i novinara i njihovog poloàja. San o mo}i koja je posledica ne samo
talenta i ve{tine nego i posebnih kanala poverenja to je neka vrsta ~arolije koja ispunjava veliki broj novinara po~etnika. To vi{e nije pri~a o velikanima novinarstva: Milojevi}u, Grizelju, Radoj~i}u ... ve} snovi o stalnom poslu i posebnom poverenju od strane glavnog i odgovornog.
Kao prvo, postoji ogromna razlika izme|u onoga kako je bilo u novinarstvu pre dvadeset i pet godina i kako je danas, u jednoj osnovnoj stvari: pre
dvadeset i pet godina nije bilo zamislivo da radite u bilo kojim novinama a da nemate ugovor. Danas je to vi{e nego uobi~ajeno. Naravno, i tada se vrlo te{ko
dolazilo do stalnog zaposlenja, mnogi su mladi, pa i ne tako mladi novinari, godinama radili kao honorarci. To je bio jedan od na~ina ne samo da se u{tedi na doprinosima nego i da se podstakne lojalnost i strah od onih koji su imali vlast u mediju. Ovo, naravno, ne zna~i da novine, pogotovo dnevne, danas izgledaju tako kako
izgledaju isklju~ivo zahvaljuju}i ose}anju nesigurnosti i neza{ti}enosti novinara
koji rade od danas do sutra, ali sigurno veoma doprinosi ru{enju svih standarda i
profesionalne novinarske etike. (Velimir ]urgus Kazimir, dubinski intervju)
Iako deli sudbinu drugih zaposlenih, novinarska profesija je posebno osetljiv
segment dru{tva, budu}i da se niske plate i nesigurnost radnog mesta, kao i
zna~ajan uticaj politi~kih struktura na ure|iva~ku politiku medija, direktno negativno odraàvaju na slobodu javne re~i. (Ljubica Markovi}, dubinski intervju)
Mi smo u smislu radnih prava i sigurnosti negde na nivou od pre 1848;
sindikata nemamo, niti ih moèmo imati. Za{to? Zato {to je jedino oru`je
sindikata {trajk, a ovde pred vratima redakcije ~eka armija nezaposlenih
(Rezervna armija rada). Kvalitet pritom nije ni od kakvog zna~aja: {ta }e meni
problemati~an, ama pismen i pametan novinar, kad svaka budala odgovara zahtevima korporacije dok }uti i slu{a? (Mi{a Vasi}, dubinski intervju)
133
Nisu retki ni slu~ajevi otkaza zaposlenima, ali je to obi~no u sklopu tehnolo{kih

vi{kova, ~ime se opravdava i osveta za neposlu{nost. Ipak, u svom radnom veku,
osim individualnih àlbi na stanje u medijima i li~ni poloàj, nisam srela nikakvu
ozbiljniju inicijativu za zajedni~ko delovanje protiv uru{avanje standarda u
medijima i poloàja novinara. Novinarska udruènja tako|e deluju samo u
odre|enom prostoru/prostorima, a beskompromisna kritika svake anomalije je
prava utopija. U to sam se uverila i svojim li~nim anga`manom u radu NUNS-a,
~iji na~in funkcionisanja odnosno pozicioniranje tog udruènja prema pojedinim
pojavama u dru{tvu nisam uspela do kraja da shvatim. Stekla sam utisak
mogu}e i da je pogre{an, ogra|ujem se u tom slu~aju da i ona funkcioni{u po
principu interesnih grupa, a u njima se vrte uglavnom isti ljudi, koji nikako ne
ulaze u konfrontacije oko ozbiljnijih problema. Niti ih zanimaju pojedina~ne
sudbine novinara (Vesela Lalo{, dubinski intervju).
Biti zaposlen u mediju koji ne zavisi od dràve, i koji ne èli da se bavi ùtim
temama, automatski zna~i ìveti u sferi visokog rizika. Tom riziku su izloèni svi,
stalno zaposleni, kao i honorarci. Isti risik snose i vlasnici tih medija. Stalno zaposlenje danas vi{e ne zna~i biti ìvotno obezbe|en i miran do kraja karijere. To
vaì za novinare isto koliko i za zaposlene u drugim delatnostima. (Ljubica
Markovi}, dubinski intervju)
Drugi po redu motiv je dokopati se neke slatke PR sinekure, da se ratosiljaju tog
fukarskog (prekarnog) poloàja. Znam niz primera odli~nih novinara koji nisu
mogli vi{e da izdrè, pa su rekli sebi: ej, ako se ve} kurvam, neka to bude barem za
neku pristojnu lovu. Ovi preostali naravno da }e se {telovati u odnosu na o~ekivanja
menadèrije: ne ljuljaj ~amac, ne diraj Njega i Porodicu, veseli se Beogradu na vodi
itd. I daj neke dobre vesti, narodu nije do crnjaka osim kad Seka Aleksi} ujede
pudlicu Mire [kori}. Kakvo crno informisanje javnosti? Ima ko se time bavi: bastioni slobode {tampe, Informer i Pink. (Mi{a Vasi}, dubinski intervju)
Novinarstvo u Srbiji ve} dugo spada u ugroène i poniène profesije. I nikad kraja srozavanju ovog zanata, kako svoju profesiju vole da zovu stariji novinari.
Naprotiv, iz godine u godinu raste egzistencijalna nesigurnost novinara. S jedne
strane, smanjuju se njihove realne zarade, s druge im se, svako malo, stavlja do
znanja trì{na konkurencija, ekonomska kriza i, posebno, spremnost rezervne
besposlene armije da usko~e u redakcijske pogone za mnogo manje para. Tako su
ovda{nji novinari iz proletarijata postepeno prevedeni u prekarijat - savremenu
zonu sumraka rada i kapitala. (Sveta Rakovi}, dubinski intervju)
Ako se dobro se}am u taj prvi privatizacioni talas usko~io je beogradski
Studio B. Ta privatizacija je poni{tena posle 2000-e i jo{ nema pravnog epiloga.
No, na stranu to ~udno retroaktivno poni{tavanje zakonito ura|enog posla, te
prve privatizacije medija ilustracija su ne~ega {to se kasnije vi{e nije doga|alo. Da
zaposleni u medijskoj ku}i poku{aju da kupe svoju firmu. Kao u nekom obrnutom ogledalu, posle drakonskih medijskih diferencijacija s kraja 80-ih, Politika,
NIN i drugi i politi~ke ~istke u dràvnoj radio televiziji po~etkom 92-93
(Vu~eli} odjurio preko 1000 novinara, inènjera, snimatelja i drugih programskih
poslenika), otvorilo se i tranziciono medijsko re{eto. Nije te{ko razumeti koliko
je to razljuljalo poziciju novinara i drugih koji su radili u medijima. Uz neke
drakonske zakonske mere kojima je vlast mlatila po neposlu{nim medijima. Deo
pri~e je istovremena erupcija rasta broja medija. Neki podaci govore da se u Srbiji
tako nastalo vi{e od 1000 elektronskih medija. Naoko, bila je to sloboda bez
granica. Benigna ilustracija te slobode je neka tada{nja televizija s juga Srbije
po principu predstava jednog ~oveka. Vlasnik je bio totalni autor, snimatelj, reporter, montaèr, reditelj... Antologijski uradak je bila TV pri~a o krezuboj babi
koja jede staklo. Kao da su ta i sli~ne pri~e bile prete~a sada{njih reality programa. Ako se ne varam u to vreme je po~ela meteorski da raste ruì~asta televizija.
(\or|e Vlaji}, dubinski intervju)
134
Prekarnost kao sudbina
Novinari dele sudbinu svih ostalih prekarnih radnika u Srbiji. Ipak prekarizacija je barem za stepen opasnija kad se javlja u sferi medijskoga rada. Za{to? Osim ~injenice pukog preìvljavanja novinara, nesigurnosti radnog mesta, nezadovoljstva primanjima /.../ postoji i ne{to isto tako va`no {to prevazilazi puku medijsku sferu i reflektuje se na ~itavo dru{tvo. Prekarizacija u medijima direktno uti~e na gu{enje
demokratskih sloboda u ~itavom dru{tvu. Mediji su naime sedma sila kako ih je neko
nazvao i to ne bez razloga. Mediji mogu da izazovu mr`nju, sukobe i ratove, a mogu
opet i da doprinesu razvoju li~nih i kolektivnih sloboda i demokratizaciji jednog
dru{tva. Sve zavisi od toga da li, ko i kako njima manipuli{e. Uostalom retko ko je u
novijoj istoriji Evrope doìveo takvu medijsku manipulaciju i politi~ku upotrebu kao
mi u Srbiji s kraja osamdesetih i tokom devedesetih godina.
- Zlatoje Martinov, dubinski intervju.
135
TRE]I DEO - PREKARNOST KAO SUDBINA
TRE]I DEO
136
Prekarni rad i prekarni ìvot radnika

- Prekarizacija ne bira `rtve, poga|a sve koji ìve od svog rada -
Prekarizacija ne bira `rtve. Mogu}nost da joj umaknu imaju samo najbolji u svojoj struci, oni najproduktivniji, najlojalniji prema gazdama... Ili najjednostavnije, oni koji su radni, poslu{ni, pametni i lepi... Kada bi svi radnici bili takvi najnaj, prekarizacije bi opet bilo ako bi takvi radnici na bilo koji
na~in dovodili u pitanje gazdinu zaradu, ili njegovu zamisao o visini profita.
Prekarizacija bri{e mnoge granice, ali neke i postavlja; neke granice prekarizacija ~ini mekim, poroznim, gotovo fluidnim, a one retke novouspostavljene ~ini krutum, neprelaznim i nezaobilaznim. U tom brisanju i omek{avanju granica ima dosta privida, zamagljivanja, iluzija i krivih ogledala. Ta
svekolika fleksibilizacija rada i radnih odnosa oteàva istraìvanje prekarizacije. I samo istraìvanje postaje nesigurno i nekako tetura skupa sa teturanjem samih ispitanika, tj. radnika koji su ili na~eti prekarizacijom ili je kancer metastazirao, a neke ve} doveo do komatoznog stanja. Istraìvanje podrazumeva izvesnu stabilnost onih koje istraùjemo, isto kao {to podrazumeva da ispitanik u osnovi zna ono o ~emu ga pitamo, isto kao {to istraìva~ treba da prepozna validne odgovore i da ih razlikuje od onih smi{ljenih na licu mesta kako bi razgovor ugodnije tekao i kako ne bi ispao neznalica ili ne{to jo{ gore. Sve su to bili razlozi da unapred planiramo istraìva~ki obuhvat ekstremnih dru{tvenih grupa po nekim klju~nim socijalnim
i li~nim obele`jima. Izabrali smo: obrazovni nivo (osnovna {kola naspram
fakultetskog obrazovanja) i ne/postojanje radnog odnosa (zaposleni radnici naspram nezaposlenih radnika).
Osnovna {kola vs fakultetsko obrazovanje. Na{im istraìvanjem obuhvatili smo, zbog pomenutog konteksta, medijske radnike, prvenstveno
novinare, koji po pravilu imaju najvi{e stepene {kolske spreme i koji pripadaju grupi najobave{tenijih gra|ana, i na drugoj strani, fizi~ke radnike, radnike bez {kolske spreme (ve}e od osnovne), bez formalnih kvalifikacija, bez
struke i, kako se obi~no kaè, bez zanimanja. U na{em fokusu bili su medijski radnici kao osnovna grupa koju smo istraìvali i fizi~ki radnici (fizikalci) kao komparativna grupa.
Nezaposleni vs zaposleni radnici. Radni odnos je ulaznica za ìvot,
kaè na{ ispitanik koji ìvotari nakon zavr{enog fakulteta, a ìvi zahvaljuju}i babinoj penziji. Biti nezaposlen zna~i kandidovati se za socijalnu eksklu137
TRE]I DEO - PREKARNI RAD I PREKARNI ÌVOT RADNIKA
Sre}ko Mihailovi}
ziju, siroma{tvo, ìvotarenje, preìvljavanje... Biti zaposlen ne daje sve ono

{to nezaposleni zami{ljaju dok traè posao, iako je zaposlenima ipak koliko-toliko bolje nego onima koji to nisu. Otuda moèmo da se ~udimo nad
odgovorom ~etvrtine na{ih ispitanika po kojem je bolje da ~ovek zaludan
sedi nego da radi za dàbe. S druge strane, valja se zapitati a za{to bi normalan ~ovek radio za dàbe.
Sve u svemu, u na{em istraìvanju imamo ~etiri osnovne grupe ispitanika: zaposlene medijske radnike, nezaposlene medijske radnike, zaposlene
fizi~ke radnike i nezaposlene fizi~ke radnike. Iako po mnogo ~emu razli~ite, ove grupe imaju i neka tranzicijska polja. Na primer, postoje {kolovani
novinari koji rade na radnom mestu nekvalifikovanog fizi~kog radnika, isto
kao {to postoje novinari koji rade u medijima, a da im {kolska sprema ba{ i
nije odgovaraju}a. Imamo ne samo fizikalce ve} i novinare koji ni ne znaju
da li su zaposleni ili nezaposleni. Kaù neki kako granica izme|u zaposlenih
i nezaposlenih i nije ba{ neka granica. \avo je u detaljima. Ba{ ta granica i
strah od granice i predstavlja fokusnu ta~ku na{eg istraìvanja. Pritom, znamo da smo pitali o nekim stvarima na koje je te{ko dati valjani odgovor, jer
ga na{i ispitanici ne razaznaju, mnogo toga im se pome{alo, mnogo toga je
u pokretu, zbrka je velika, a vidljivost mala. Zato nas ne ~ude ni protivre~ni
odgovori, ni uskra}eni odgovori, ni prikrivanje, a bogme ni la`no predstavljanje. Iako smo i{li na velike suprotnosti (gotovo na ekstreme) osnovna
{kola/fakultet i nezaposlenost/zaposlenost i stalno ih poredili u nastojanju da vidimo {ta je isto i kod jednih i kod drugih, a {ta je razli~ito i specifi~no, na{i odgovori nisu potpuni, interpretacija ne daje o~ekivane odgovore i
kao da smo samo na~eli jedno veliko polje istraìvanja u nadi da }e biti prilike za dublje i {ire istraìva~ke zahvate u budu}nosti.
Eto za{to smo ispitivali takve razli~itosti kao {to su novinari i fizikalci, zaposleni i dugotrajno nezaposleni radnici!
Uvod
ôvek koji ne poseduje ni{ta, a kome se zabranjuje da prosi, ima pravo
da zahteva da mu se omogu}i da ìvi od rada govorili su francuski enciklopedisti42. Danas bismo mogli tek malo da popravimo davno izre~enu tvrdnju. ôvek koji ne poseduje ni{ta osim svoje radne snage, a kome se zabranjuje da krade, ima pravo da zahteva da mu se omogu}i da ìvi od rada. I dodali bismo jo{: Da ìvi od dostojanstvenog rada!
42
Navedeno prema izvodima iz knjige Bronislava Geremeka (Istorija siroma{tva,

Loznica: Izdava~ka ku}a Karpos, 2015) koje je objavio Danas, od 12-13. septembra 2015.
godine.
138
43
U socijalizmu, koliko god nam se on nije svi|ao, izvesnost je postojala. A izvesnost je

uàsno vaàn faktor u ljudskom ìvotu. Neizvesnost je strahovit izvor stresa, nezadovoljstva. Gordana Matkovi} u intervjuu sa Zorom Dr~eli}, Vreme 1236, 11. septembar 2014.
139
Moè se ìveti i od prekarnog rada, ìvelo se nekad i od manje rada i

od jo{ lo{ijeg i jo{ prekarnijeg rada. Me|utim, moderna merila kvaliteta ìvota, iskustva ìvota u dràvi blagostanja i iskustva na{eg ìvljenja u socijalizmu43, podigli su lestvicu visoko, ne samo za ìvotne aspiracije, ve} i za
sam realni ìvot. Otuda se danas za ìvot od prekarnog rada mora re}i da je
to ìvotarenje i preìvljavanje. Tako ga i doìvljava najve}i broj prekarnih radnika. Prekarni rad nu`no generi{e prekarni ìvot radnika. Iz nesigurnog rada proizlazi nesiguran i neizvestan ìvot radnika.
Odre|eni nivo sigurnosti je jedna od temeljnih ~ovekovih potreba. Po
pravilu zadovoljenje potrebe za sigurno{}u ne dolazi samo od sebe, ono je
upravo finalni rezultat zadovoljenja drugih potreba. Zadovoljenje potrebe
za sigurno{}u je u neraskidivoj vezi sa zadovoljenjem drugih temeljnih potreba. Me|utim, i nezadovoljena potreba za sigurno{}u ishodi{te je drugih
nezadovoljenih temeljnih potreba. Otuda ni nezadovoljenje potrebe za sigurno{}u ne ide samo, ono je povezano, udruèno sa drugim nezadovoljenim a za ~oveka veoma va`nim potrebama.
Abraham Maslov potrebu za sigurno{}u sme{ta na drugi od pet nivoa
primarnih ljudskih potreba (odmah iza fiziolo{kih potreba). Po~ev od ovog
ameri~kog psihologa u nauci, psihologiji, socijalnoj psihologiji potreba
za sigurno{}u i izvesno{}u je definitivno ugra|ena u svako relevantno razmatranje potreba, motiva, pona{anja. Osporavanje zna~aja ove potrebe ljudskog bi}a vezano je za tvrdnje o njenoj disfunkcionalnosti u kontekstu neoliberalnog koncepta dru{tvenog razvoja. Upro{}eno, njihova pri~a se svodi
na tvrdnju da ljudi uljuljkani u ose}aj sigurnosti nisu produktivni radnici i da
stoga ljude treba staviti u uslove stalnog rizika, konkurencije, borbe za preìvljavanje kako bi se od njih izvukao maksimum. Za neoliberale ovo je bio
dovoljan razlog da se socijalna za{tita redukuje i svede na minimum.
U javnom govoru, u analizama ono malo organizacija koje se bave pitanjem prekarnosti, u nau~nim istraìvanjima i drugim nau~nim radovima
koji tematizuju prekarnost, fokus se stavlja na prekarni rad. Prekarni radnici i prekarni ìvot su u drugom planu, na periferiji interesovanja, prili~no zapostavljeni, ako se uop{te i pominju. No, da li je tako u ìvotu? Da li se moè govoriti o prekarnom radu a da se ne govori o prekarnom ìvotu i prekarnim radnicima?
Raditi, imati neki posao, biti u radnom odnosu, zara|ivati za ìvot
na neki na~in sve su to nesporni logi~ni uslovi da bi moglo da se govo-
ri o prekarnom radu. O prekarnom ìvotu pak govorimo i u slu~aju rada

i u slu~aju ne-rada, i u slu~aju zaposlenosti i u slu~aju nezaposlenosti.
O prekarnom ìvotu moè se govoriti i u slu~aju onih koji nikada nisu
radili, a traè posao, i u slu~aju onih koji su sada nezaposleni, i u slu~aju
onih koji su imali pa izgubili posao, i u slu~aju penzionisanih radnika...
Nezaposlenost nije ne-rad iako se u nas kolokvijalno rad izjedna~ava sa zaposleno{}u. Ne radim zna~i Ja sam nezaposlen. Na taj na~in
isklju~uje se rad mnogih iz konotacije pojma rad, pogotovu rad èna
rad u ku}i, ku}anski poslovi, ali i rad dece, penzionera, rad neaktivnih,
pa ~ak i rad nadni~ara, sezonaca, volontera i sl. Ovo ekskluzivno shvatanje pojma rad automatski vodi u diskriminaciju i nejednakost. Analogno
ovome i recepcija pojma radnik je ekskluzivna, a naj~e{}e se ona redukuje samo na zaposlene radnike. Tako su iz pojma radnik isklju~eni kako nezaposleni radnici, tako i penzionisani radnici kod ove dve kategorije radnika ve{ta~ki su stvorene pridevske imenice: penzioneri i nezaposleni. U ovom kontekstu nije za~udno ni svo|enje prekarnog ìvota
samo na prekarni rad, dok pojedini sindikalni aktivisti sam prekarni rad
svode na prekarne radnike zaposlene na neodre|eno vreme (uklju~uju}i
eventualno tu i one koji su izgubili posao).
Biti nezaposlen zna~i imati ulaznicu u prekarnost. Dugotrajna nezaposlenost automatski proizvodi prekarnost (osim ako nisi rentijer).
Dakle, ona nije samo indikator prekarnosti, ve} i sama prekarnost. Mi
smo pak u na{em istraìvanju, s obzirom na to da smo unapred u odre|enom postotku u uzorak uklju~ili nezaposlene medijske i fizi~ke radnike, fakti~ki uklju~ili prekarne radnike u istraìvanje, iako istraùjemo samu prekarnost i njene oblike, brojnost, uzroke i posledice. Mo`da izgleda metodski nekorektno {to smo pretpostavili unapred ono {to je predmet na{eg istraìvanja. I zaista, kakvog smisla ima pitati se koliko ima prekarnih me|u onima koje smo kao prekarne unapred uklju~ili u istraìvanje? Nekoliki razlozi su doveli do ove nelogi~nosti: (1) teza da su nezaposleni u ve}ini slu~ajeva prekarizovani radnici nije op{teprihva}ena, pa
ni ve}inski; (2) mi smo tezu o prekarnom karakteru nezaposlenosti prihvatili kao hipotezu koju valja istraìva~ki proveravati, a ne kao aksiom44;
(3) jedan od ciljeva istraìvanja bio je i utvr|ivanje prekarnosti me|u nezaposlenim radnicima; (4) granica izme|u nezaposlenosti i zaposlenosti
je prili~no porozna, promenljiva i nejasna ( o ovome }e kasnije biti vi{e
re~i); (5) zaposlenost je sve manje kontinuirana, a sve vi{e diskretna po44
Nezaposleni, pak, nemaju ni priliku da ih rad destabilizuje, oni plivaju a kad iznemognu
batrgaguje se traè}i da se za bilo {ta uhvate. I to je to, jednima se topi oslonac za koji
se drè, a drugi dugo ne uspevaju da dosegnu bilo kakav oslonac (Krastev, 2014).
140
Brojke kao svedoci prekarizacije

U na{em projektu polazi se od ~injenice koja ima tretman hipoteze
koja se proverava u empirijskom istraìvanju, a po kojoj je Srbiju danas, uostalom kao i zemlje sli~nog stepena razvoja, zahvatio proces gotovo sveop{te prekarizacije. Izrazito veliki broj radnika je izloèn nesigurnom ìvotu,
pre svega zbog odsustva rada ili zbog nesigurnog rada, i shodno tome nesigurnog zadovoljavanja osnovnih ìvotnih potreba (zbog odsustva prihoda
ili malih prihoda prekarni radnici postaju potpuno zavisna bi}a od drugih).
Podaci ubedljivo svedo~e: broj nezaposlenih radnika, broj radnika u sivoj
ekonomiji, broj radnika i penzionera ~ija primanja ne podmiruju osnovne
potrebe... Ne moèmo se ute{iti time {to je to globalni fenomen i {to poga|a globalno dru{tvo. Prekarizacija ne poga|a samo radnike bez zanimanja
ve} i one sa najvi{om stru~nom spremom, ne samo fizikalce, ve} i novinare
i brojne frilensere. U pitanju je, dakle, prekarizacija koja sve {ire razmere kao
trijada nesigurnog rada, male ili nikakve radno-pravne za{tite i nikakve ili niske najamnine (plate ili drugih primanja). Problem prekarizacije radnika je
utoliko ozbiljniji {to se ne percipira otpor, niti od pojedinaca niti od radni~kih organizacija, sindikata46. Na delu je naj~e{}e prepu{tanje talasima prekarizacije i re|i poku{aji individualnog prilago|avanja i snalaènja.
Analogno pojmu trajna nezaposlenost (obi~no, nezaposlenost duà od godinu dana)
poku{ali smo da relaciju nezaposlenost zaposlenost shvatimo kao kontinuitet/diskontinuitet koji se moè klasifikovati na osnovu u~estalosti promene stanja
(zaposlenost/nezaposlenost), i tako do|emo do peto~lane klasifikacije. Na polovima
te skale imali bismo trajnu zaposlenost (tj. zaposlenost samo na jednom poslu, bez
obzira na firmu), a na drugom polu trajnu nezaposlenost (nezaposlenost najmanje
godinu dana ili neko duè vreme). U sredini skale bili bi oni radnici koji u svojoj radnoj
biografiji imaju podjednako vreme zapsolenosti i nezaposlenosti; dok bi drugi i ~etvrti
~lan skale bili oni izme|u osrednje ne/zaposlenosti i trajne zaposlenosti na jednoj strani,
odnosno trajne nezaposlenosti na drugoj strani. Me|utim, nismo uspeli u ovom
poku{aju jer je u na{em uzorku bilo nedovoljno nezaposlenih (a oni koje smo imali u
uzorku uglavnom su bili trajno nezaposleni po eficijelnim merilima).
46 Akcija protiv prekarnog rada su tek u povoju. Izdvaja se, na primer, IndustriAll Global
Union, novoformirana svetska sindikalna konfederacija (2012), koja okuplja preko 50
miliona ~lanova iz 141 zemlje i koja od svog osnivanja vodi akciju Stop prekarnom
radu, Za{titi svoje pravo na siguran posao... Ova akcija se posebno vezuje za 7. oktobar, Svetski dan dostojanstvenog rada. Pored ostalih sindikalnih konfederacija i MOR
je digao glas protiv prekarnog a za dostojanstveni rad. Ovim akcijama povremeno se
pridruùju i pojedini na{i sindikati (Industrijski sindikat Srbije, Konfederacija slobodnih sindikata...). Tako smo nedavno na sajtu Industrijskog sindikata mogli da vidimo
novu jednakost Prekarni rad = robovski rad.
45
141
java, pa je gotovo nemogu}e uhvatiti trajnije trendove45. (Da dodam i

to da smo ovu metodolo{ku nelogi~nost delimi~no neutralisali smanjenim ponderom nezaposlenosti kao pokazatelja prekarnosti.)
Danas je banalna tvrdnja da veoma veliki broj nezaposlenih pove}ava i u~vr{}uje dominaciju kapitalista nad radnicima. Vi{ak radnika u odnosu na broj raspoloìvih mesta omogu}ava poslodavcu da bira koga }e zaposliti i da otpu{ta bilo kojeg radnika koji mu nije po volji ili ne odgovara potrebama firme. Na strani kapitaliste pove}ava se mogu}nost selekcije radnika, a na strani (nezaposlenih) radnika javljaju se samo nu`ni izbori (a oni su uvek jednaki prinudi) bilo kojeg posla po bilo kojoj ceni.
Na strani kapitaliste javlja se mogu}nost otklanjanja, odnosno pacifikacije jednog dela trì{ne neizvesnosti/rizika putem selekcije najboljih radnika po najmanjoj ceni (a u svakom slu~aju po ceni koja jeste trì{na, ali je
ispod standarda za rad odre|enog kvaliteta). Na strani nezaposlenih radnika javlja se visoka konkurencija u nalaènju rada (socijalni darvinizam),
kao i visoka konkurencija me|u zaposlenim radnicima zbog nastojanja da
zadrè radna mesta. Rezultat je dampin{ka cena rada, prihvatanje smanjene ili minimalne nadnice.
Prema Anketi o radnoj snazi (ARS) u IV kvartalu 2014. godine, od
ukupno 1.644.943 zaposlena radnika, 79% su zaposleni na neodre|eno, 15%
na odre|eno vreme; sezonski 3% i povremeno 3%. U prvom kvartalu ove
godine stopa nezaposlenosti stanovni{tva uzrasta od 15 i vi{e godina bila je
19,2 odsto, {to je za 1,6 procentnih poena manje u odnosu na prvi kvartal
2014. godine47.
Prema podacima dr @ivke Prùlj (Beogradska bankarska akademija):
U Srbiji oko 650.000 zaposlenih prima platu sa zaka{njenjem, a oko 50.000
ne prima platu skoro nikako. Svega oko 170.000 zaposlenih u privatnom
sektoru prima platu na vreme u dan.48
Tro{kovi radne snage u ukupnim tro{kovima poslovanja u Srbiji iznose oko 33 odsto, za razliku od razvijenih evropskih zemalja u kojima je u~e{}e tro{kova radne snage duplo ve}e (isti izvor).
U svetu je, kad je re~ o podacima ovog tipa, negde bolje, a negde gore49. Nedavno je MOR objavio) da je manje od 40% radnika zaposleno na
neodre|eno vreme i da taj postotak opada. [est od deset radnika {irom sveA evo kako stanje nezapsolenosti komentari{e Bo{ko Mijatovi}, dve godine ranije:
Nali~je tragi~no visoke nezaposlenosti ~injenica da mali deo radno sposobnog
stanovni{tva radi, bilo kao formalno zaposlen, bilo u sopstvenom aran`manu. Njih je u
Srbiji u 2011. bilo samo 2,17 miliona (uklju~uju}i i sivu ekonomiju), tako da je stopa zaposlenosti stanovni{tva u radno aktivnom dobu (15?64 godine) samo 45,4. To zna~i da
u Srbiji radi manje od polovine stanovni{tva u radnom dobu! Ostali su ili nezaposleni,
ili radno neaktivni (njih je ~ak 40,6%) (Mijatovi}, 2012).
48 Izneto u saop{tenju na temu Motivacioni elementi sistema nagra|ivanja na prvoj
regionalnoj konferenciji Zarade i modeli nagra|ivanja u zemljama jugoisto~ne Evrope
(maj 2015).
49 [ire o ovome u tekstu Miroslava Ruìce u ovoj knjizi.
47
142
Elementi zasnivanja projekta

Istraìvanja prekarnosti su u povoju iako se ne moè tvrditi da ih ima
malo. Problem je to {to se prekarnost empirijski istraùje a da problem prekarnosti i prekarizacije nije teorijski uobli~en, zasnovan, definisan i raspravljen. To je mozaik-koncept, kaè Miroslav Ruìca. O prekarnosti se pi{e u naznakama, nedovoljno odre|eno, nejasno, fragmentarno i uglavnom
izvan teorijskih modela. Sve to nije davalo empiri~arima dovoljno osnova
za operacionalizaciju prekarnosti, za iznalaènje adekvatnih indikatora i primerene metodologije.
Pri~u o prekarijatu i prekarnosti zapo~eo je Gaj Stending u knjizi Precariat - New Dangerous Class (2011). Ono {to shva}amo kao prekarijat
moèmo de?nirati na dva na~ina. Moèmo re}i da je to zasebna dru{tvenoekonomska skupina, pa je onda po de?niciji neka osoba pripadnik te skupine ili nije. // U tom smislu prekarijat se moè opisati kao neologizam
koji spaja pridjev prekarnost i odnosnu imenicu proletarijat. // Mogli bismo re}i da je prekarijat klasa-u-nastajanju, a jo{ nije klasa-po-sebi, u marksisti~kom smislu. U kontekstu dru{tvenih skupina mogli bismo re}i da je,
osim u agrarnim dru{tvima, era globalizacije uzrok fragmentacije nacionalnih klasnih struktura. Ne-jednakost raste, svijet ide prema ?eksibilnom
otvorenom trì{tu rada, ali klasa nije nestala. Naprotiv, pojavila se globalna
klasna struktura koja je jo{ vi{e fragmentarna (2014: 118). Stending opisuje prekarijat u kategorijama: fleksibilizacija nesigurno radno mesto nesigurne, neredovne i niske plate eksploatacija.
50
Navedeno prema http://www.industriall-union.org/precarious-work-increases-inequality-and-poverty.
143
ta ili je u privremenim oblicima zapo{ljavanja ili radi skra}eno (2015 World

Employment Social Outlook).50
Prema Izve{taju MOR-a, koji obuhvata 180 zemalja sveta u kojima
se nalazi 84% ukupne svetske radne snage, samo ~etvrtina radnika (36%)
ima stalni posao, 13% je zaposleno na neodre|eno vreme ili radi skra}eno, a ~ak tri petine radi bez ikakvog ugovora. Nove brojke signaliziraju
sve {iru lepezu oblika zapo{ljavanja u svijetu rada. U pojedinim slu~ajevima nestandardni oblici zapo{ljavanja mogu pomo}i ljudima da u|u na trì{te rada ali novi trendovi odraàvaju i ra{irenu nesigurnost me|u mnogim radnicima u dana{njem svijetu, isti~e glavni tajnik ILO-a Guy Ryder
(navedeno prema: forum.tm, sajt nezavisnih hrvatskih sindikata pristup
19.5.2015).
Standingovu konstrukciju kriti~ari su razbucali na nekoliko razina:

historijskoj, empirijskoj, analiti~koj (Postnikov, 2014). Kritika51, uostalom
kao i sam predmet kritike, ima niz slabosti, po~ev od manje-vi{e sme{nog
prigovora da prekarijat ne zna~i nikakvu novost i da je on konstanta kapitalizma jo{ od njegovih po~etaka, pa do zasnovanog osporavanja klasnog statusa prekarijata (mada se ne moè tvrditi da je to razvijeno stanovi{te Stendinga, oca prekarijata, uostalom on kaè da se prekarijat moè videti i kao
klasa u nastajanju, a ne da je takva klasa).
Moèmo se pitati da li je prekarnim radnicima lak{e ako se kaè da je prekarnost i ranije postojala i jo{ se pozvati na rad F. Engelsa o poloàju radni~ke
klase u Engleskoj, kao {to to ~ini Kevin Dugan (2009: 197)? Naravno da nije,
a ne znam za{to bi Stending odgovarao na primedbu za{to je ba{ sada pojam
prekarijata izvu~en sa dna kace. Mada se u tom kontekstu moè postaviti i jedno ozbiljnije pitanje. Da li su rad na neodre|eno vreme, stalno zaposlenje, zdravstveno i socijalno osiguranje u stvari bili fenomeni kratkog trajanja, gotovo
izuzeci u odnosu na trajnu nesigurnost radnog mesta, fleksibilnost rada, radnih uslova i nadoknada za rad? Da li je prekarni rad i ìvot radni~ka sudbina, a
sve {to je bolje od toga i bliè dostojanstvenom radu izuzetak kratkog trajanja?
U svakom slu~aju, ve}i doprinos izu~avanju fenomena prekarizacije
daju i lo{a istraìvanja ovog fenomena nego rasprave o tome da li je i koliko
je Stending u krivu ili u pravu!
Na{e polazi{te je vezano za rad kao osnovu, uslov i su{tinu ljudske
egzistencije, a samu prekarnost vezujemo za dekonstrukciju rada.
Rad je temeljni dru{tveni odnos. I to je bitna odrednica ljudskog
rada. Rad je za ~oveka temelj individualne i socijalne egzistencije52
Kritika dolazi sa raznih strana. Tako, na primer, po shvatanju italijanskih autonomista
(Virno i Negri) prekarizacija rada je rezultat restrukturiranje proizvodnje i zamene industrijskog rada nematerijalnim radom (kulturni rad, kognitivni rad i informacijski
rad). Oni se pozivaju na Marksova predvi|anja iz Grundrisse. Virno i Negri vide pomak ka prekarnom radu kao ispunjenje tog predvi|anja o povijesnoj tendenciji kapitalizma. Stoga, va`nost kognitivnog rada i razvoja ra~unalnog rada u na{e vrijeme leì u
~injenici da se na njih gleda kao na dio povijesne tendencije kapitalizma prema redukciji rada. /.../ Ukratko, razvoj prekarnog rada i pomak ka nematerijalnom radu za Negrija
i druge autonomisti~ke marksiste nije potpuno negativan fenomen. [tovi{e, na njih se
gleda kao na izraze trenda prema redukciji rada i redukciji eksploatacije koji proistje~e
iz kapitalisti~kog razvoja kao odgovora na klasnu borbu (prema Federici, 2013). No,
ovo nije usamljeno gledi{te i brojni neoliberalni ekonomisti fenomen prekarnog rada
obja{njavaju pojavom ovih tipova proizvodnje i razvojem novih tehnologija.
52 Prema Andre Gorcu (1999:3) rad je aktivnost koja u odràvanju dru{tvene celine vr{i
funkciju socijalne identifikacije. U knjizi Evropski san Dèremi Rifkin tvrdi da Amerikanci
ìve da bi radili, a Evropljani rade da bi ìveli, danas pak sve vi{e jednih, drugih i tre}ih
rade da bi preìveli! Proces rada jedna je od temeljnih odrednica socijalne strukture svih
dru{tava. /.../ Rad socijalizira radnika, dru{tveno ratificira njegove vje{tine i postaje mjerilo ljudske vrijednosti, izvor blagostanja i prava (Matkovi}, 2004: 242).
51
144
Semperer vivum zna~i uvek ìvo. U rodu biljaka sempere vivum ima preko 40 vrsta koje su veoma otporne i preìvljavaju najteè uslove. U nas je najpoznatiji predstavnik ovog
roda sempervivum tectorum ili ~uvarku}a.
54 Navedeno prema intervjuu Budu}nost rada: pakao, koji prenosi NIN 27. marta 2003.
godine.
55 Kao i u doba opadanja feudalizma pre 500 godina, smenu kapitalizma postkapitalizmom ubrza}e spoljni udari, a oblikova}e je pojava nove vrste ljudskog bi}a.
Taj proces je ve} u toku (Paul Mason, The Guardian, 17.7.2015. - Pe{~anik.net,
29.7.2015).
53
145
uslov fizi~ke egzistencije; glad/rad sredstvo za disciplinovanje radnika,

za kontrolu.
[ta se de{ava kada temeljni dru{tveni odnos biva podvrgnut dekonstrukciji?
z Dekonstrukcija rada onakva o kakvoj svako od nas moè da svedo~i nu`no proizvodi prekarnost;
z Rad se su{tinski menja a da se ne menjaju mnoge njegove funkcije;
ne menja se njegova funkcija kao temeljnog dru{tvenog odnosa;
z Menja se priroda rada, ali se ne menja njegova uloga u ure|ivanju
dru{tvenog statusa radnika i njegove porodice;
z Uz promenu prirode rada ide i promena njegove uloge koja postaje
puko obezbe|ivanje minimuma fizi~ke egzistencije bilo bi barem ne{to
druk~ije u kontekstu ideje o zagarantovanom minimumu koji bi dobijao svaki dràvljanin;
z Elementi prekarnosti onemogu}avanje rada, promene prirode rada, preure|enje rada, neoregulacija rada postaju na~ini kontrole pojedinca
i dru{tva;
z Radnici daju apsurdne odgovore na prekarizaciju, me|u kojima se
kao najapsurdniji izdvaja sindrom izgaranja na poslu (burnout).
Da li su prekarni radnici sempervivum radnici53? Da li su toliko otporni da mogu da preìve trajniju prekarnost a da ne do|e do promena u samoj
ljudskoj prirodi? Postoje autori koji ukazuju na realnost takve mogu}nosti.
Na primer, Ri~ard Senet kaè u jednom intervjuu:
Mislim da fleksibilni kapitalizam i nove forme rada sve vi{e uti~u
na karakter ljudi. Pri tome pod karakterom podrazumevam ono {to se
formira u najintimnijem delu na{eg bi}a u toku posve li~nih ìvotnih iskustava, a ispoljava u vrednostima poput vernosti, zajedni~kog anga`mana, te`nji ka postizanju dugoro~nih ciljeva, radnoj sposobnosti sa izgledom ne samo na kratkoro~na, ve} i dugotrajna nagra|ivanja kao {to je odlazak u penziju54.
Rad je centralna ta~ka od koje i na kojoj po~inje gradnja ìvota i svega u ìvotu. Ali je rad i ona ta~ka od koje po~inje razgradnja ìvota55. Sa
dekonstrukcijom rada po~inje dekonstrukcija ìvota56. Prekarizovanim

radnicima je zajedni~ki socijalni i li~ni sunovrat, bez obzira na socijalnu
poziciju sa koje po~inju da padaju, bez obzira na stajnu ta~ku odakle po~inje socijalno isklju~ivanje. Centralnu osu spirale po kojoj bivaju gurani
nadole ~ini onesiguravanje rada, njegova destabilizacija. Na takvom radu
malo {ta prekarizovani radnik moè da zasnuje, malo je toga u njemu za{ta ~ovek moè da se uhvati. Iz tog epicentra potom sve ostalo sledi
(Krastev, 2014.)
Najozbiljnije pitanje koje se name}e u istraìvanjima i analizama prekarnosti glasi: Da li je mogu}e da se ~ovek-radnik prilagodi uslovima
prekarnog rada i ìvota a da se ne promeni samo njegovo bi}e? Da li je
mogu}e raditi bez plate, raditi a da ne zna{ kada }e{ biti pla}en, raditi za male pare nedovoljne za ìvot, raditi bez osnovnih prava (zdravstveno, socijalno), raditi izvan stalnog radnog odnosa (povremeno, privremeno, honorarno), raditi posao ispod nivoa formalne osposobljenosti, raditi posao za
koji se nisi {kolovao, raditi posao izvan sredine u kojoj si socijalno umreèn i stambeno obezbe|en, raditi posao koji prevazilazi tvoje kapacitete,
raditi duè (prekovremeni rad, rad vikendom, praznicima ~esto bez nadoknade), raditi kra}e, raditi po pozivu, raditi u lo{im (~esto neljudskim)
uslovima, raditi bolestan (a radi{ jer se pla{i{ da }ete gazda otpustiti ako
ode{ na bolovanje), raditi pod {ikanom (tzv. mobing), raditi u stalnom strahu od ovoga i od onoga, raditi bez mogu}nosti da se uti~e na bilo {ta, pa i
bez mogu}nosti da se kaè mi{ljenje, raditi posao koji ne voli{, raditi u firmi u kojoj je zabranjeno sindikalno organizovanje, raditi u firmi u kojoj
mora{ da pita{ {efa da bi oti{ao u WC?
Da li je mogu}e da svaki ~ovek-radnik u odnosu na sve druge, budu
stru~niji, ve{tiji, pametniji, brì, fleksibilniji, ja~i, lep{i, genijalniji, produktivniji, vi{i, profesionalniji, iskusniji, inovativniji, komunikativniji, poslu{niji; da se stalno sme{i, da trep}e okicama; da bude timski igra~, da bude
ve}a ulizica od najve}ih ulizica, da u~i dok je ìv a i posle, da se poturi tamo gde niko ne}e, da ne idi u WC za vreme rada, da radi ono {to niko drugi ne bi prihvatio, da radi u uslovima koji su opasni po zdravlje, da radi za
nadnicu od koje je te{ko preìveti, da podme}e glavu tamo gde drugi ne}e ni nogu, da bude zadovoljan iako za to nema razloga? Ukratko, treba umreti za gazdu! Prilago|avanje zahtevima gazde po pravilu je kancerogeno, mo` da preostane{ a mo` da ne. Nikad se ne zna. Prekarni rad56
Darko Suvin (videti zadnji broj Novog plamena): Protivno svakoj ljudskoj, pa ~ak i biolo{koj, trajnosti, kapitalizam nije~e svako vrijeme, povijest i tradicije koje ne stvaraju
profit sada, streme}i tako uni{tenju mnogih vrsta, mo`da i mudroga ~ovjeka ? homo sapiensa, a ~ovje~nosti i mudrosti svakako (bold SM).
146
Nezaposlenost ne poga|a samo nezaposlenog radnika, ve} i njegovu porodicu, a moè se govoriti i o posledicama u odnosu na datu zajednicu. Prema tvrdnji Dòrdà Fridmana iz ameri~kog Stratfora, nezaposlenost jednog ~oveka ugroàva dobrobit troje ljudi zna~i da 11% nezaposlenih ugroàva 40% stanovni{tva, a 25% nezaposlenih skoro sve
(Pobuli}, 2013).
147
nici odnose se prema gazdi kao prema bogu. Jedni ~ekaju da im zapadne
dobro, a drugi se trude da im se to desi. Najgore je to {to ti ni{ta ne garantuje da }e ti se dobro desiti i onda kada uradi{ sve {to od tebe traè i
onako kako se traì.
Ideolozi neokapitalizma tvrde da je poenta adaptacije na prekarne
uslove rada u u~enju zato oni i razvijaju tezu druga Lenjina: U~iti, u~iti i samo u~iti. Tako prema nalazima na{eg istraìvanja, dve petine zaposlenih novinara u poslednjih godinu dana bile su uklju~ene u formalno
ili neformalno obrazovanje, a jo{ ~etvrtina je èlela ali iz raznih razloga
nije imala priliku. Polovina nezaposlenih novinara bila je tako|e uklju~ena u pomenuto obrazovanje a jo{ 11 posto je èlelo ali nije imalo priliku. Pritom, gotovo polovina zaposlenih novinara smatra da njihova
stru~nost odgovara zahtevima radnog mesta, nepuna ~etvrtina misli da
je stru~nija nego {to treba, a druga ~etvrtina smatra da treba da u~i doìvotno. Kao {to je to davno utvr|eno: Mogu}nost osloba|anja je ~esto bila motivacija robovima da budu ambiciozni, radi{ni i lojalni (Mesihovi}, Orbis Romanvs, str. 482). A ako je ve} re~ o robovima, treba pomenuti jednu percepciju ropstva: Ljudima koji ìve u robovlasni~kom
dru{tvu odnos gospodar-rob izgleda kao prirodan i nepromenljiv odnos
(Perlman, 2003:13).
Me|u posledicama prekarizacije rada i ìvota treba pomenuti i slede}e:
z Nesigurnost nemo} neizvesnost strah: kvartet dominantnih
ose}anja koja obeleàvaju modernog, tj. prekarnog radnika;
z Razaranje budu}nosti, bezperspektivnost, nepredvidivost; lagano
opadanje i
z nestajanje aspiracija;
z Vrednosna dezorijentacija pome{ane vrednosti, sukob vrednosti i
ìvota; zbrka u glavi i njoj primereno pona{anje;
z Proces asocijalne individualizacije, osamljivanja, pojedinjavanja radikalni individualizam;
z Rastureni ìvot prekarnog radnika i njegove porodice: batrganje kao
prisilna strategija; prekarni radnik nema ni{ta osim prekarnog ìvota.
Brojne su dru{tvene posledice prekarizacije rada i ìvota. Sve ono {to

Bo{ko Mijatovi} (2012:8) navodi kao posledice nezaposlenosti umnoàva
se i intenzivira u posledicama prekarnosti i prekarizacije rada i ìvota:
z Smanjenje dru{tvenog proizvoda zemlje u odnosu na potencijalni, jer
znatan deo radne snage ne radi i ne privre|uje;
z Gubitak ljudskog kapitala, jer znanje i radne sposobnosti nezaposlenih opadaju s vremenom;
z Pove}anje siroma{tva, jer nezaposleni ne ostvaruju nikakav prihod,
pa stoga mnogi, posebno oni koji nemaju podr{ku porodice, postaju siroma{ni, sa svim posledicama (nizak ìvotni standard, besku}ni{tvo, {irenje
bolesti itd.);
z Pro{irenje socijalnih problema, po{to nezaposlenost dovodi do psiholo{kih kriza u ìvotu pojedinca: od porodi~nih odnosa (razvodi i sli~no),
preko kockanja i pijan~enja, do sitnog kriminala;
z Ugroàvanje politi~ke stabilnosti, jer nezaposleni gube veru u demokratske vrednosti i smatraju vladu bezvrednom po{to im nije obezbedila posao, te stoga mogu postati lak plen raznih demagoga i politi~kih ekstremista (Mijatovi}, 2012: 8).
Me|u dru{tvenim posledicama prekarizacije rada i ìvota ~esto se
pominje (po~ev od Stendinga) niska politi~ka otpornost prekarnih radnika prema svim oblicima politi~kog zavo|enja. Obi~no se ukazuje na opasnost od ekstremizma s desna, iako nikako ne treba abolirati levicu. Sigurno je da fa{izam i staljinizam nije izgradila nevidljiva ruka trì{ta (vrhunski argument zakletih neoliberala), ali nisam ba{ siguran da ih ne}e izgraditi isto tako samo malo druk~ije, niti sam siguran da izgradnja nije
po~ela. Nevidljiva ruka za sada nevidljivo gradi jo{ ne tako vidljive
sisteme, bliske pomenutim. Ne vidimo, ili se pravimo da ne vidimo ili ne}emo da vidimo! Nevidljiva ruka trì{ta proizvodi nevidljive prekarne radnike. Nevidljivi prekarni radnici temeljni su gradivni materijal za sve FiliS sisteme (Fa{izamiliStaljiniizam). Lako se oblikuju, modeluje se po
volji nevidljive ruke, lako se farbaju ako su nam iz genetskih razloga potrebni plavu{ani.
Terminolo{ke i pojmovne zbrke oko zaposlenosti,

nezaposlenosti, prekarnosti
Postoje brojni razli~iti termini kako bi se opisali prekarni radni
odnosi. Neki pojmovi su uzajamno zamjenjivi; drugi opisuju situacije
koje su sli~ne, ali ne u potpunosti jednake. Nadalje, da se situacija dodat148
Terminologija - Pregled nekih od pojmova koji se koriste za prekarni rad: Privremeni i podugovoreni rad contract labour; rad preko agencija za privremeno zapo{ljavanje agency labour;
orekarni rad precarious work; atipi~ni rad atypical work; povremeni rad casual work ili contingent work; overavanje dela posla spoljnim izvr{iocima, kori{}enje spoljnih resursa outsourcing; prevo|enje radnika sa platnog spiska kompanije naru~ioca posla na platni spisak kompanije koja izvodi posao outstaffing; privremeni ugovori o radu temporary labour contracts;
neposredno zapo{ljavanje direct hire; upu}eni radnici dispatched workers; neuobi~ajeni radnici irregular workers; pojedina~ni ugovori individual contracts; posrednici za zapo{ljavanje
labour brokers; sezonski radnici seasonal workers; ugovori o pripravnosti za rad zero hours
contracts; radnici na probnom radu probationers; ugovaranje na i izvan radnog mesta off site or
onsite contracting; nadni~ari day labourers; radnici koji rade kod ku}e home workers; NEET
not in education, employment or training...
58 Evo kako ovakvo odre|enje zaposlenosti komentari{e Mario Reljanovi}: Makar ne videli ugovor o radu nikada u ìvotu i nemali jedan dan staà u radnoj knjiìci, ne dobili platu ili bilo kakav
honorar godinama unazad, kada budemo pomagali kom{iji da pod{i{a ìvu ogradu i budemo
pla}eni jednim pivom u Srbiji, u Republi~kom zavodu za statistiku, vodi}emo se kao zaposleni (Reljanovi}, 2015).
59 U percepciji prose~nog gra|anina, onaj ko je zaposlen ide na posao svakoga dana, redovno prima platu koju je ugovorio, ima pravo na duì ili kra}i godi{nji odmor, itd.. U tom kontekstu,
gra|ani jedino prave razliku izme|u sre}nika koji imaju stalni posao i onih koji rade na odre|eno
vreme, ili onih koji bolje ili lo{ije zara|uju. (Srbija je pomalo specifi~na jer u njoj postoji i dodatna, neobi~na razlika izme|u onih koji su zaposleni i primaju platu, i onih koji su samo zaposleni.)
Zaposlen ~ovek tako uìva razumnu egzistencijalnu sigurnost, socijalnu i naj~e{}e zdravstvenu
za{titu, ima ose}aj dostojanstva i korisnosti. Ili kra}e, zaposlenost i sigurnost gotovo da su sinonimi. Na suprotnoj strani su strah i zebnja, poniènje, frustracija, a ~esto i o~ajanje sa svim prate}im
tu`nim pojavama od alkoholizma do nefunkcionalnih porodica (Kati}, 2014).
57
149
no zakomplicira, ponekad iste rije~i zna~e razli~ite stvari u razli~itim zemljama, regijama ili u razli~itim jezicima (ICEM-ov priru~nik, str. 11).57
Naspram tipi~ne trajne zaposlenosti i tipi~ne kratkotrajne nezaposlenosti,
danas su u kontinuiranom rastu atipi~ne forme rada i zapo{ljavanja. U stvari, blede granice izme|u rada i ne-rada, one su sve prozirnije, labavije, nestalne, promenljive... Nije retkost da ~ovek sazna da li radi ili ne radi tek kad stigne na kapiju firme u kojoj je ju~e radio, kao {to nije retkost da sazna da ne}e biti pla}en za svoj
rad onda kada do|e vreme isplate. A bogami, nije retkost ni da ~ovek sazna da
nema zdravstveno osiguranje onda kad mu le~enje postane neophodno.
Granice postaju propusne, nedefinisane, neodre|ene, fluidne, nestabilne, fleksibilne... a u svakom slu~aju izvan na{e kontrole. Granica izme|u zaposlenosti i nezaposlenosti, granica izme|u radnog vremena i slobodnog vremena, granica izme|u zara|enog i nezara|enog, izme|u zdravlja i bolesti radnika, izme|u radnog dostojanstva i radne pot~injenosti...
Pod pojmom zaposleni Anketa o radnoj snazi (ARS) podrazumeva
lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki pla}eni
posao (u novcu ili u naturi)58, kao i lica koja su imala zaposlenje, ali su u toj
sedmici bila odsutna s posla.
Pod pojmom nezaposleni ARS podrazumeva lica koja u posmatranoj
sedmici nisu obavljala nijedan pla}eni posao, niti su imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva59, pod uslovom:
z Da su u poslednje ~etiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju
nalaènja posla60 i da su, ukoliko bi im posao bio ponu|en, bila u mogu}nosti da po~nu da rade u roku od dve sedmice;
z Da u poslednje ~etiri sedmice nisu aktivno traìla posao, jer su na{la
posao na kojem je trebalo da po~nu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za tri meseca.
Ovo odre|enje sasvim je u skladu sa uputstvima MOR-a, a ~ak je u
jednom aspektu i liberalnije (dok se u uputstvu MOR-a kaè da nezaposleni radnik u svakom trenutku treba da prihvati posao, kod nas se dozvoljava mogu}nost da te osobe po~nu da rade u roku od dve sedmice).
Onako kako zaposlenost i nezaposlenost defini{u nadnacionalne
evropske organizacije, MOR, na{a vlada, na{ Republi~ki zavod za statistiku
(Anketa o radnoj snazi), zaposlenost je vi{e ideolo{ka floskula nego realni
dru{tveni odnos izme|u rada i kapitala, a dru{tveni odnos izme|u rada i kapitala nije samo zaposlenost, ve} i nezaposlenost. Ideolo{ke igrarije socijalisti~ke Jugoslavije su malo dete u odnosu na ovu ideolo{ku maglu zaposlenost-nezaposlenosti.
Ima razumevanja kod tzv. obi~nog sveta za razlikovanje broja nezaposlenih na osnovu prijava u zavodu za zapo{ljavanje, ima i razumevanja za
podatke koji se dobiju putem anketa (Anketa o radnoj snazi), mada se dodaje ankete laù, pa i za to da su zaposleni oni koji rade na svom imanju
(poljoprivrednici i pomaù}i ~lanovi doma}instva) i oni koji sami rade neku svoju radnju (samozaposleni). Ne ide im u glavu, me|utim, tvrdnja
da je zaposlen i onaj ko je u prethodnoj sedmici radio jedan sat i za to dobio
nadoknadu u novcu ili naturi. Ne ide to u glavu ni na{im ispitanicima. Za ~etvoro od 100 novinara koji su na po~etku intervjua na{im ispitiva~em rekli
da su zaposleni ispostavilo se da su ipak nezaposleni po sopstvenoj tvrdnji.
Takvih je kod zaposlenih fizi~kih radnika bilo 6%. Kod novinara koji su pre
po~etka samog intervjua rekli da su nezaposleni, ispostavilo se tokom razgovora da sebe ipak smatraju zaposlenim takvih je bilo 9%, a kod fizi~kih
60
Evo ponovo komentara Maria Reljanovi}a koji moè da potvrdi svaki redovni posetilac
zavoda za zapo{ljavanje: Da bi neko bio nezaposlen, potrebno je da bude radno
sposoban (1565 godina starosti) i da aktivno traì zaposlenje. Aktivno zna~i da bude
prijavljen kod Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje. I tu se stiè do novog problema.
Aktivni nezaposleni se NSZ-u moraju javljati u odre|enim vremenskim intervalima,
ina~e gube taj status bez obzira na to da li su se zaposlili ili ne. U praksi se de{avaju apsurdne situacije da se od nezaposlenih traì da se prijave ta~no odre|enog dana, da bi
zadràli svoj status. Nezaposleni se ne mogu javiti ni ranije, a naro~to ne kasnije, u odnosu na datum koji im je odre|en. Ako su ba{ u tom trenutku spre~eni, bolesni, na razgovoru za posao nema opravdanja, status se gubi, bri{u se sa evidencije, a NSZ sebi
beleì jo{ jedan uspe{no re{en slu~aj. I naravno, zvani~an broj nezaposlenih opada
(Reljanovi}, 2015).
150
Tema prekarizacije rada i ìvota se veoma usporeno pribliàva ìì nau~nih interesovanja. Iako izvan videokruga zvani~ne politike, temu prekarnosti aktuelizuju brojne levi~arske grupe, ali i pojedine nadnacionalne i nacionalne sindikalne organizacije. Ne izostaje ni odre|ena medijska pa`nja.
O prekarizaciji rada i ìvota, pak, najmanje govore sami prekarni radnici, pa
i oni iz sfere obrazovanja i nauke (akademska zajednica ho}e da istraùje
prekarnost, a da pri tome ne vidi sebe kao `rtvu prekarizacije61). Izuzetak
61
Ovo odgovara onome {to je Gorz tvrdio za relaciju nau~ni radnici proletarijat: înjenica da se toliko govori o proleterizaciji nau~nih radnika dokazuje, zapravo, samo jedno: ve}ina nau~nih radnika ne ose}a se kao deo proletarijata. (Gorz, 1974: 122). Sli~no
pona{anje prime}uje Sandra Ba{i} Hrvatin (2007), kod medijskih radnika: Mediji koji
su toliko sposobni pisati o svim nepravilnostima koje se doga|aju u dràvnom, javnom,
privatnom sektoru, nisu sposobni kriti~ki reflektirati svoje djelovanje!.
151
radnika 4%. Izme|u ta dva odgovora proteklo je najvi{e 10-12 minuta, od

po~etka intervjua do pitanja broj 32, u kome smo traìli od ispitanika da nam
kaè da li sebe vidi kao zaposlenog ili kao nezaposlenog.
Od ukupnog broja novinara koji sebe smatraju nezaposlenim, 32%
radilo je u prethodnoj sedmici barem jedan sat za neku nadoknadu; a takvih je jo{ vi{e me|u fizi~kim radnicima koji sebe vide kao nezaposlene
~ak 45%.
Na{i intervjueri su zapisivali neke zanimljive odgovore povodom ovih
pitanja o zaposlenosti i nezaposlenosti. Tu zbrku su relativno ~esto opisivali seksualnim odnosom izme|u ludih i zbunjenih, dok je jedan ispitanik
(fizi~ki radnik ni zaposlen ni nezaposlen, 35 godina, èna nezaposlena, tri
deteta) rekao: Postoji samo razlike izme|u onih koji jednom ili dvaput mese~no ili jednom nedeljno, donesu ne{to ku}i i oni koji svaki dan preìvljavaju jer ne znaju {ta }e biti sutra!.
Naravno, zbrka nije samo na{a, niti je vezana samo za relaciju nezaposlenost zaposlenost. Na primer, tokom procesa utvr|ivanja me|unarodnih standarda u okviru Me|unarodne organizacije rada (MOR) koncem devedesetih godina, upotreba pojma contract labour izazvala je takav problem
da je cijeli proces zavr{io neuspjehom. Ispostavilo se da je taj pojam vrlo problemati~an za upotrebu u okviru procedure utvr|ivanja me|unarodnih pravnih standarda (ICEM-ov priru~nik, str. 11). Me|unarodna organizacija rada stavila je to pitanje kao posebnu ta~ku rasprave na dnevni red svog 85. zasedanja 1997. godine, kada je usvojena Konvencija br. 181 o privatnim agencijama za zapo{ljavanje, kao i Preporuka broj 188.
donekle predstavljaju pojedine grupe i pojedinci iz tzv. kreativne industrije,

kao i antiglobalisti~ki pokreti. Upravo oni najvi{e doprinose postavljanju
prekarizacije u centar protestnih okupljanja po evropskim gradovima (u sredi{tu najkreativnijih evropskih protesta nalazi se tema prekarizacije rada i ìvota). Marches Europennes contre le chmage la prcarit et les exclusions po~inje u Amsterdamu. Novi na~in obeleàvanja prvog maja, kao praznika
prekarnog rada, zapo~et je u Milanu 2001. godine. European May Day obeleèn je 2005. godine u desetak evropskih gradova, a 2006. godine u dvadesetak. No borders, no precarity: fuck the new inequality!.
Ne mora istraìva~ biti toliko o{tar kao {to su to neki ultralevi kriti~ari dru{tvenih nauka koji tvrde da je minimizacija bede prekarnosti u nadle`nosti ideolo{kih neokapitalisti~kih pla}enika u medijima i dru{tveni naukama, dovoljno je ~uti pitanja prekarnih radnika. Poenta je u obratu, ne postavljati pitanja ve} slu{ati i zapisivati pitanje i poku{aje odgovora! Evo ~etiri takva pitanja/odgovora.
z U pripremi istraìvanja pita se, ili nama postavlja pitanje, jedan od
sagovornika: Pa kako to da njihovim parama treba sigurnost, a {to, nama
kao ne trebaju pare! I zaista. Zapitajmo se, ako su fleksibilizacija rada i trì{ta rada, uklju~iv i deregulaciju radnih odnosa, delotvorni odgovori na ekonomsku neizvesnost i rizike vlasnika kapitala62, {ta su onda delotvorni odgovori na neizvesnosti i rizike vlasnika radne snage. I jo{ pre toga, za{to je
politi~ki i dru{tveni fokus stavljen na neizvesnosti i rizike kapitala a ne na
neizvesnosti i rizike rada?
z Jedan drugi sagovornik kaè: Ma {ta ima tu da se raspitujete o mom
radu i neradu, pitajte me o ìvotu. I zaista. Fokusiranje raznih istraìvanja
i raznih analiza na prekarni rad, a ne na prekarnog radnika i ìvot prekarnog
radnika, odgovara onome {to neokapitalizam ~ini sa radnikom, redukuje ga
na radnu snagu. Radnik kao alatka, kao ono upotrebi i baci, takav radnik
nije ni rob, ve} ne{to {to je ispod tog nivoa. Robovlasnik je po pravilu brinuo o ishrani i reprodukciji svojih robova; dana{nji vlasnik to ne ~ini jer ima
posla sa slobodnim radnikom s kojim je on sklopio slobodni ugovor o kupovini radne snage za odre|enu svotu novaca i manje-vi{e u odre|enom vremenu. Prekarni rad ima ishodi{te u prekarnom ìvotu. Sve bitne posledice
prekarnog rada ispoljavaju se upravo u prekarizaciji ìvota.
z Da li promene radnog bi}a dana{njeg ~oveka-radnika dovode i da li
}e dovoditi do promena u na primer, politi~kom bi}u dana{njeg ~oveka-radnika? Da li vlasnicima trì{ta odgovara promena radnog i politi~kog bi}a da62
Fleksibilizacija trì{ta radne snage tako nije nikakav neutralan ili op}e koristan odgovor na krizu, nego je to strategija kojom se kapital poku{ava spasti iz svoje krize (Mo~nik,
2011: 79).
152
I
Indeks prekarnosti zaposlenih radnika
Prekarnost je sloèna, polidimenzionalna pojava koja ozna~ava razli~ite odnose nesigurnosti i neizvesnosti prvenstveno u oblasti rada (fleksibilnost rada i oko rada), nadoknade za rad (plata, nadnica) i zaposlenosti (razli~ite vrste radnog ugovora ili rad bez radnog ugovora ili odsustvo rada za
novac ili drugu nadoknadu)63. Prekarizacija rada nu`no vodi u prekarizaciju celine radni~kog ìvota.
Konceptualizaciju indikatora prekarnosti zasnovali smo na idejama iz
tre}eg evropskog istraìvanja o radnim uslovima i na sindikalnom uop{tavanju sedam oblika radne sigurnosti o kojima pi{e Gaj Stending u svojoj knjizi o prekarijatu.
U tre}em evropskom istraìvanju o radnim uslovima, koje je sprovela Evropska fondacija za pobolj{anje radnih i ìvotnih uslova, realizovanom
u 15 zemalja-~lanica EU 2000. godine, prekarnost je utvr|ivana na osnovu
slede}ih osam indikatora: ~etvrtina proseka utvr|enih primanja, radni sta`
manji od godine dana, ugovor o radu na odre|eno vreme, nizak intelektualni sadràj posla, visok nivo nesamostalnosti u radu, zlostavljanje na radu u
poslednjih 12 meseci, lo{e radno vreme i lo{i fizi~ki uslovi rada (Frade et al,
2004:60).
Gaj Stending pi{e o sedam oblika radne sigurnosti: sigurnost trì{ta
rada, sigurnost posla (sposobnost i prilika zadràvanja ni{e u zaposlenju,
prilike za mobilnost u vi{i status), sigurnost rada (za{tita od nesigurnosti na
radnom mestu, ograni~enje radnog vremena), sigurnost reprodukcije ve{ti63
Koncept prekarijata se ti~e stvarnosti u kojoj milioni ljudi u svetu rade na povremenim,
privremenim, nezahtevnim i lo{e pla}enim poslovima i sa neizvesnim ugovorima ili
samozaposleni, tj. ìve u ekonomskoj i socijalnoj nesigurnosti.// Prekarijat je
mozaikkoncept, odnosno vi{eslojan, uop{ten i nije sigurno {ta novo predstavlja.
(Miroslav Ruìca, Opasni plodovi gneva, Nin 1 maj 2014, www.nin.co.rs/pages/article.php?id=86369).
153
na{njeg ~oveka-radnika? Koji je to politi~ki sistem kojem odgovara promenjeno politi~ko bi}e dana{njeg ~oveka-radnika? Parlamentarna demokratija ili fa{izam ili staljinizam ili mo`da (najverovatnije) neki me{ung? A na kraju, da li, i koliko promene u radnom i politi~kom bi}u dana{njeg ~oveka-radnika uti~u na generi~ku su{tinu ~oveka?
z Dobra istraìvanja mnogo manje daju odgovore, a mnogo vi{e otvaraju nova pitanja. Na{e istraìvanje je dalo toliko malo odgovora, a otvorilo
toliko mnogo novih pitanja da se pitamo da li je istraìvanje uop{te dobro
kako mi to ocenjujemo!
na (prilika za sticanje ve{tina), sigurnost prihoda (stabilan i primeren prihod, za{tita u vidu minimalne plate), sigurnost reprezentacije (posedovanje
kolektivnog glasa na trì{tu rada, nezavisni sindikati, pravo na {trajk).
U na{em istraìvanju orijentisali smo se na devet osnovnih grupa pokazatelja prekarnosti, odnosno na 42 pojedina~na pokazatelja ({est grupa
pokazatelja glavni pokazatelji/indikatori sa po pet kriterijuma, tj. pojedina~nih pokazatelja i tri grupe sa po ~etiri pojedina~na pokazatelja). Re~ je
o slede}im pokazateljima, odnosno grupama pokazatelja: 1. ne/sigurnost
zaposlenja, 2. ne/sigurnost radnog mesta, 3. ne/izvesnost radnog vremena,
4. ne/izvesnost u pogledu nadoknade za rad (plata, nadnica), 5. ne/sigurnost
za{tite zdravlja i bezbednosti, 6. ne/sigurnost uslova rada, 7. ne/sigurnost
radnih prava, 8. ne/siguran status (status preìvljavanja) i 9. egzistencijalna
ne/sigurnost (videti shemu 1 u mom tekstu u drugom delu ove knjige).
Odlu~ili smo da prihvatimo iste kriterijume i istu proceduru za utvr|ivanje indeksa prekarnosti zaposlenih fizi~kih radnika i indeksa prekarnosti zaposlenih medijskih radnika. Glavni razlog za takvu odluku je ~injenica
da se istim pokazateljima moè meriti stepen ne/sigurnosti i pored toga {to
su po nekim (a mo`da i brojnim) merilima fizi~ki radnici na dnu ili pri dnu
lestvice kojom merimo, a zaposleni medijski radnici su pri vrhu lestvice64.
Znatne razlike izme|u medijskih i fizi~kih radnika osporavaju smislenost
sabiranja prekarnosti novinara i fizikalaca u jedinstvenu skalu, ali ne i primenu istog merila za merenje prekarnosti; merilo je primenljivo, ali ne i sumiranje izmerenog u prose~an rezultat za zaposlene u celini, bilo da su medijski, bilo da su fizi~ki radnici. To je naro~ito vidljivo (a vide}emo kasnije) kod
pojedinih indikatora; na primer, kod indikatora ne/sigurnosti statusa.
(I.1) Indikator prekarnosti:
ne/sigurnost zaposlenja zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
Nesigurnost i neizvesnost zaposlenja je ne{to sa ~ime se suo~avaju svi
oni koji prvi put traè posao nakon zavr{ene {kole i stru~nog osposobljavanja, kao i oni koji su izgubili posao (otpu{teni) ili oni koji su nezadovoljni
postoje}im radnim mestom i traè bolje.
Nesigurnost zaposlenja razlikujemo od ne/sigurnosti radnog mesta.
Gubitak radnog mesta, ukoliko postoji mogu}nost brzog zaposlenja i ako
postoji materijalna nadoknada za vreme nezaposlenosti, nije toliki problem
64
Ma kakva bila na{a politi~ka ube|enja, za ve}inu od nas jo{ postoji su{tinska razlika
izme|u nau~nog radnika i, na primer, jednog metalurga ili elektri~ara: pridev nau~an ne
ozna~ava u na{oj podsvesti neku kvalifikaciju, zanat ili znanje, kao {to to ozna~avaju ostali pridevi; on ozna~ava status, dru{tveni poloàj (Gorz, 1974: 122).
154
Biv{i radnici Blica: Dolazi se na posao sa strahom da je to poslednji put

Kompanija Ringier Aksel Springer u poslednjih nekoliko meseci otpustila je i prekinula saradnju sa oko 30 zaposlenih i honorarnih saradnika. Kako neki od deset sada ve} biv{ih novinara i medijskih radnika Blica kaù za UNS, atmosfera u redakciji je lo{a, me|uljudski odnosi su pogor{ani i svi strahuju od gubitka posla.
Novinari su upla{eni, nije ni mogu}e reagovati druga~ije u takvoj situaciji.
Ve} neko vreme svi dolaze na posao sa strahom da im je to poslednji dan na tom
radnom mestu, kaè jedan od brojnih sagovornika UNS-a koji su èleli da ostanu
anonimni, uprkos tome {to vi{e ne rade u Blicu. Razlog za njihovo }utanje je, kako kaù, izme|u ostalog i klauzula ugovora koje ih jo{ uvek obavezuju.
Nekoliko nedelja unazad, menad`ment Kompanije nasumi~no poziva zaposlene i honorarne saradnike na razgovor na kom im saop{tava da im nude ili drugo,
po pravilu manje pla}eno, radno mesto ili otkaz, tj. prekid saradnje.
Bio sam na odmoru kad su me pozvali na redakcijski sastanak. Objasnio sam
im da tek sutra dolazim na posao, ali su mi rekli da je hitno i ja sam do{ao. Kad sam
u{ao re~eno mi je da nema redakcijskog sastanka, nego pojedina~nog. Poslali su me
u salu gde je bio glavni urednik Marko Stjepanovi} i neka gospo|a koju ranije nisam video. Tada su mi rekli da sam progla{en tehnolo{kim vi{kom. Pitao sam za
obrazloènje, samo su mi rekli da je zbog ekonomske krize, kaè UNS-u dopisnik
Blica iz Novog Sada Milan Laketi}.
Na sli~ne razgovore bile su pozivane i ostale kolege sa kojima je UNS razgovarao.
Honorarnim saradnicima kaù da im vi{e nisu potrebni, dok zaposlenima u
nekim slu~ajevima ponude i neko drugo, lo{ije, radno mesto za nekoliko narednih
meseci. Me|utim, ~e{}i je slu~aj da im samo kaù: ne treba{ nam, idi i oni sami
odu. Dovedu ljude u situaciju da im ostane da se eventualno sude sa Kompanijom,
ali su oni uglavnom u strahu i veruju da u bici Kompanija-novinar nemaju mnogo
{ansi, kaè drugi izvor UNS-a. //
65
U dokumentu EU koji se zove O zajedni~kim principima fleksigurnosti govori se o ~etiri

principa fleksigurnosti: fleksibilni i pouzdani ugovorni aran`mani, celovite strategije
doìvotnog u~enja, efikasne aktivne politike zapo{ljavanja i moderni sistemi socijalnog
osiguranja.
155
kao u situaciji kada je mogu}nost novog zaposlenja mala ili nikakva. Taj fenomen fleksibilnog radnog mesta, brzog novog zaposlenja i adekvatne nadoknade za vreme nezaposlenosti naziva se fleksigurnost (flexicurity na engleskom, a na srpskom bi moglo da se kaè I jare i pare ili Pola riba pola
devojka ili Nit riba, nit meso)65. Upravo je pojam fleksigurnosti bio ~arobni {tapi} kojim se mahalo u tranzicijskim zemljama prilikom dono{enja
novih zakona o radu u kojima je fleksibilizovana celokupna oblast rada i relativizovano i deregulisano radno zakonodavstvo. No, brzo se pokazalo da
u zemljama u kojima postoji dugotrajna nezaposlenost i u kojima su nadoknade za nezaposlenost, uslovne, male i kratkotrajne fleksigurnost ne zna~i
ni{ta osim mamca za lakoverne.
Me|u otpu{tenima su novinari koji u Blicu rade i po 20 godina, oni kojima

do penzije nedostaje od nekoliko godina do nekoliko meseci, samohrane majke i
roditelji troje dece Budu}i da je otkaz dobila samohrana majka sa dvoje dece, iluzorno je o~ekivati da }e ove, ranije novine poznate po socijalnim pri~ama, smeti da
se upuste u pisanje takvih tekstova s obzirom na to da su prekr{ili sve socijalne, moralne i ljudske vrednosti, isti~e Laketi}. //
Kako navode sagovornici, zbog poslednjeg talasa otpu{tanja u Ringieru, odnosi me|u kolegama su lo{i. Brinu da ne ostanu bez posla. Pla{e se da slede}i kriterijum ne budu plave o~i ili seda kosa. Svi spu{taju glavu, gledaju svoja posla i ~ekaju ho}e li giljotina pasti na njih. Nema solidarnosti, ljudi su psihi~ki izmu~eni,
kaè izvor.
Sagovornici UNS-a potvr|uju i spekulacije da je novinarima pre}utno zabranjeno da se organizuju u sindikate kako bi za{titili svoja prava. Naravno da je tako. Nikome to direktno nije re~eno, niti smo dobili bilo {ta pisano, ali kad god je
neko spomenuo ideju sindikata, u roku od 24 sata je dobio otkaz, kaè jedan od
kolega, dok drugi navodi da je i pored toga neophodno da se radnici organizuju u
sindikat.//
Izvor: Portal UNS-a, pristup 2.6.2015.
Pokazalo se tako|e da fleksibilizacija trì{ta rada ne donosi ono {to su

nosioci deregulacije radnog zakonodavstva tvrdili66 fleksibilizacija ne donosi automatsko pove}anje produktivnosti, a bogami ni profita. Gotovo da
su postale uobi~ajene tvrdnje da zadràvanje profita na poèljnom nivou
podrazumeva kratkoro~ne radne ugovore, autsorsing i radnu snagu koja ima
kapacitet da u kontinuitetu radi pod velikim pritiskom. Veoma brzo se ova
pojava istraìva~ki objasnila, ni fleksibilnost trì{ta rada, ni fleksigurnost nisu ~arobni {tapi}i i ne daju automatski pozitivne rezultate, a i tamo gde ih
ipak ima, oni nisu toliki da nadomeste nedostatke i lo{e posledice deregulacije rada67.
Takvi slobodni, fleksibilni radni odnosi u dinami~nom poslovnom ambijentu donose
rizik relativno ~estog gubljenja zaposlenja prili~nog broja radnika, {to u rastu}oj
ekonomiji s pove}anjem zaposlenosti ne mora biti veliki problem: najve}i broj radnika
}e ubrzo na}i novi posao i tako kratko biti nezaposlen. Za to vreme }e primati naknadu
za nezaposlenost, mo`da u~estvovati u nekom programu aktivne politike zapo{ljavanja i bez te{ko}a prebroditi period bez zaposlenja (Mijatovi}, 2012: 10). No, u daljem
izvo|enju analize Mijatovi} i saradnici postavljaju objektivnu dijagnozu: Generalno
posmatrano, jo{ uvek nije jasno da li je pojam fleksigurnosti vi{e politi~ka fraza koja bi
(zahvaljuju}i osustvu jasnog sadràja i mogu}nosti da je svako tuma~i po svojoj volji, {to
se i doga|a) trebalo da prikrije suprotnost izme|u dve te{ko pomirljive ideje (trì{ne
fleksibilnosti i socijalne sigurnosti), ili ipak postoji mogu}nost koegzistencije, ili ~ak
povezanosti, makar na odre|enom broju ta~aka (Mjatovi}, 2012: 54).
67 Abrakadabra je re~ koja magijski funkcioni{e u bajkama. Zapisano je da je u drugom
veku kori{}ena i kao lek protiv malarije. Fleksibilizacija rada je moderna abrakadabra.
Od abrakadabra/fleksibilizacije o~ekuje se da daje rezultate u realnom ìvotu. Ali ne{to
ne ide. Ili mo`da ima iste efekte u le~enju nesigurnosti radni~kog ìvota kao i ispis re~i
abrakadabra u le~enju malarije!
66
156
68
Navedeno prema http://www.forum.tm/vijesti/analizaeuropskekomisijezorfleksibilizacijomradavodigradaneujosvecesiromastvo1535#sthash.IyOIN0x9.dpuf.
157
Nijedan od glavnih promotera fleksibilizacije i deregulacije rada nije

uspeo da dokaè produktivnu funkciju fleksibilizacije. U prole}noj prognozi - World Economic Outlook 2015 gotovo eksplicitno se priznaje da fleksibilizacija ne dovodi (automatski) do produktivnije privrede. Regulacija
trì{ta rada nema statisti~ki zna~ajne efekte na ukupni faktor produktivnosti, navodi MMF, ali se odmah potom pravda da bi to vjerojatno moglo
biti zbog pote{ko}a u mjerenju stupnja fleksibilnosti trì{ta rada me|u zemljama (Pavi}, 2015).
Otuda MMF u skladu sa svojom ideolo{kom pozicijom sada savjetuje fleksibilizaciju trì{ta rada u krajnjem slu~aju, kao posljednju strukturnu
reformu koju treba provesti jer ne utje~e na ukupnu produktivnost (isto).
I sama Evropska komisija izraàva izvesnu (novu) uzdrànost prema
dometima fleksibilizacije radnika. Prema nekima od zaklju~aka 504 stranice dugog Pregleda nezaposlenosti i socijalnih kretanja u Europi 2013. godine, koju je nedavno samo na engleskom jeziku objavila ne ba{ pretjerano socijalno osjetljiva Europska komisija, fleksibilizacija nije donijela rast
zaposlenosti u Europskoj uniji, nego je rezultirala velikim raslojavanjem
stanovni{tva u prihodima i osiroma{ivanju zaposlenih. I dalje, U Pregledu se navodi da su smanjenje pla}a /.../, uz brojne oblike atipi~nog rada, doveli do rasta siroma{tva onih koji rade i pove}anja jaza izme|u bogatih i siroma{nih.68
Na osnovu odgovora na{ih ispitanika moèmo izdvojiti slede}e podatke:
z 25% zaposlenih ispitanika obnavljali su ugovor o radu tri i vi{e puta;
z 14% ispitanika tvrdi da bi pokretanje pitanja sigurnosti zaposlenje
kod poslodavaca podrazumevalo mogu}nost otkaza;
z 8% ispitanika ima u svojim doma}instvima dva i ili vi{e nezaposlenih ~lanova;
z 7% ispitanika kaè da im niko ne bi mogao pomo}i da prona|u zaposlenje, ukoliko bi im tako ne{to bilo potrebno.
Ovi podaci omogu}ili su stvaranje klasifikacije nesigurnosti zaposlenje koja nam dalje sluì kao jedan od devet indikatora za utvr|ivanje indeksa prekarnosti zaposlenih radnika. Prema indikatoru nesigurnosti zaposlenja, 56% zaposlenih ispitanika ose}a se sigurnim, 16% malo nesigurnim,
20% osrednje nesigurnim i 8% prili~no nesigurnim. Moèmo da tvrdimo
da je za 28% zaposlenih ispitanika karakteristi~no ose}anje nesigurnosti
zaposlenja. No, postoji razlika izme|u nesigurnosti zaposlenja novinara i
nesigurnosti zaposlenja fizi~kih radnika. Nesigurnost zaposlenja karakteri{e ~etvrtinu novinara i tre}inu fizi~kih radnika.
Nesigurnost zaposlenja je pre svega, subjektivna percepcije. Ista
objektivna situacija moè da se tuma~i na razne na~ine od strane razli~itih
radnika. Kod nekih ona moè izazvati ose}aj nesigurnosti, dok za druge kontinuitet njihov posla nije doveden u pitanje (objektivno govore}i). Neki
drugi se, naprotiv, mogu ose}ati sigurno u pogledu svog posla iako }e brzo
biti otpu{teni (De Witte, 2005: 1).
ne/sigurnost radnog mesta zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
Na{li smo u na{em istraìvanju da jedva ne{to iznad polovine zaposlenih (56% novinara i 53% fizi~kih radnika) iskazuje veliku ili prili~nu sigurnost u to da }e zadràti svoja radna mesta u narednih godinu dana. Krajnjih
pesimista je izme|u 12% i 13%, a ako ovom procentu dodamo one koji su
uvereni da je mogu}nost da zadrè radno mesto mala i nikakva, kao i one
koji svoje {anse ocenjuju kao osrednje, onda nalazimo da 28% novinara i
36% fizi~kih radnika percipira manju ili ve}u ugroènost svog sada{njeg zaposlenja. înjenica je, dakle, da ne{to iznad ~etvrtine medijskih radnika
i ne{to iznad tre}ine fizi~kih radnika radi pod presijom gubitka radnog
mesta, i da svoja radna mesta vide kao nesigurna, a svoju radnu budu}nost
kao neizvesnu.
Pored nesigurnosti radnih mesta, nailazimo i na nesigurne mogu}nosti za novo zaposlenje. Tre}ina novinara smatra da ima dobre {anse za novo zaposlenje, a ~etvrtina da su {anse male ili nikakve; tako|e, ~etvrtina
svoje {anse za novo zaposlenje vidi kao osrednje. Kod fizi~kih radnika stanje je mnogo gore. âk 57% zaposlenih fizikalaca ne vidi mogu}nost
za novo zaposlenje, a optimista je svega 8%, dok jedna petina svoje {anse
za novo zaposlenje procenjuje kao osrednje. Zanimljivo je da po 15-16%
jednih i drugih ispitanika izjavljuje da nije u stanju da proceni svoje {anse za
novo zaposlenje. Nejasno je kako se ovi odgovori mogu tuma~iti. Pre bi se
reklo da je u pitanju neprozirnost trì{ta rada, nego da je u pitanju odsustvo interesovanja za mogu}e zaposlenje.
O nesigurnosti zaposlenja frapantno svedo~i pesimizam nezaposlenih
novinara i fizikalaca u pogledu mogu}nosti zapo{ljavanja. Mogu}nost da
se u narednih godinu dana zaposli ne vidi polovina nezaposlenih novinara i dve tre}ine nezaposlenih fizi~kih radnika. êtvrtina novinara i petina fizi~kih radnika ocenjuje svoje {anse za zaposlenje kao polovi~ne (ni
dobre ni lo{e), a po 9% nije u stanju da ih proceni. Mogu}nost zaposlenja
158
Mogu}nost zaposlenja u narednih godinu dana vidi tek 14% medijskih radnika
i svega 3% (i slovima: tri posto) fizi~kih radnika.
Sve u svemu, oni koji nisu u radnom odnosu, koji nisu zaposleni,
uglavnom ne vide mogu}nosti za zaposlenje. Oni koji su u radnom odnosu, koji su zaposleni bilo na neodre|eno bilo na odre|eno vreme, sigurni su
u svoja radna mesta (blago natpolovi~no), a u slu~aju eventualnog gubitka
radnog mesta; optimizam u pogledu nalaènja novog radnog mesta iskazuje svaki tre}i novinar i svega 8% fizi~kih radnika, dok nevericu u nalaènje
novog radnog mesta iskazuje ~etvrtina novinara i 57% fizi~kih radnika.
Dakle, ~uvaj ono {to ima{, jer dugog nema, a fleksigurnost je bajka
u koju ni deca ne veruju!
O ose}anju nesigurnosti radnog mesta u celini zaklju~ivali smo na
osnovu slede}ih pet podataka:
z 31% zaposlenih ispitanika misle da su {anse da zadrè postoje}e radno mesto u narednih godinu dana, nikakve, male ili osrednje69;
z 26% zaposlenih ispitanika nisu u radnom odnosu na neodre|eno
vreme i sa punim radnim vremenom;
z 25% zaposlenih ispitanika karakteri{e atipi~na zaposlenost;
z 25% zaposlenih ispitanika misli da su njihove {anse za novo zaposlenje, u slu~aju gubitka postoje}eg zaposlenja nikakve ili male; i
z 22% ispitanika povremeno su zaposleni ili rade sezonski ili na crno.
Sumiranjem ovih podataka na{li smo da 43% zaposlenih ispitanika
svoja radna mesta smatra sigurnim, dok 23% iskazuje malu nesigurnost. S
druge strane, 11% ispitanika svoja radna mesta smatra delimi~no nesigurnim, a 23% prili~no nesigurnim. Dakle, prema ovako koncipiranom indikatoru ne/sigurnosti radnih mesta, nalazimo: dve petine radnih mesta su sigurne, ~etvrtina je malo nesigurna, a tre}ina radnih mesta je polovi~no i
potpuno ugroèna.
Zna~ajan je nalaz da fizi~ki radnici smatraju svoja radna mesta sigurnijim (48%) nego novinari (40%), i da na drugoj strane vi{e novinara smatra da su im radna mesta nesigurna (37%) nego fizi~kih radnika (29%).
Postavlja se pitanje {ta zna~i nalaz da se vi{e nivo prekarnosti ispoljava u pogledu radnih mesta nego u pogledu zaposlenja radnici se vi{e pla{e
69
Neka druga istraìvanja pokazuju jo{ goru situaciju. Tako, na primer, prema istraìvanju Centra za medije i medijska istraìvanja Fakulteta politi~kih nauka iz 2011. godine,
60% novinara strahuje od gubitka posla (Mati}, 2012).
159
u narednih godinu dana vidi tek 14% medijskih radnika i svega 3% (i

slovima: tri posto) fizi~kih radnika.
da }e izgubiti postoje}a radna mesta nego {to se pla{e da ne}e na}i novo zaposlenje. Iz ovoga sledi i dominantnija orijentacija ka o~uvanju postoje}ih radnih mesta nego prema pripremi (sticanje novih znanja i ve{tina) za
novo zaposlenje. No, intervju sa radnicima pokazuju i jednu drugu vrstu razloga. Naime, veoma malo broj ispitanika veruje da moè do}i do novog zaposlenja (npr. takvo uverenje ima samo 3% fizikalaca), pa se otuda i ~uva
ono {to se ima, bez obzira na sve lo{e uslove, mala primanja, lo{e odnose...
fleksibilnost radnog vremena zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
Fleksibilizacija radnog vremena je jedna od zna~ajnijih stavki u upodobljavanju na{ih zakonskih odredbi, potrebama i èljama stranih investitora. Preciziranje radnog vremena u ugovoru o radu nije vi{e zakonska obaveza, i manje-vi{e stvar je proizvoljnosti i dnevnih (proizvodnih) potreba
poslodavca. Kao da se radnicima oduzima svaka mogu}nost da planiraju svoje vreme barem nedelju dana unapred i pored toga {to poslodavac ima zakonsku obavez da promene radnog vremena najavi najmanje pet dana unapred. Ako poslodavac nema plan radnog vremena, ne moè ga imati ni radnik. Sve to ide do apsurda od 100 zaposlenih radnika ~ak 44 je na stalnom
raspolaganju i mora da se odazove pozivu na rad u bilo koje vreme (i da radi ne zna se koliko dugo i ~esto bez obzira na zakonska ograni~enja).
Ovde valja pomenuti Evropsku direktivu o radnom vremenu, usvojenu 2003. godine, kojom je radno vreme ograni~eno na 48 sati nedeljno, uz
minimalni dnevni odmor od 11 neprekinutih sati nakon svaka 24 sata. Samo radno vreme definisano je kao period u kojem radnik radi, na raspolaganju je poslodavcu i obavlja aktivnosti ili obaveze, u skladu sa zakonima date zemlje. Ina~e, krajem leta 2015. godine, Evropski sud pravde je odlu~io
da vreme koje radnici bez fiksnog ili uobi~ajenog mesta za rad provedu odlaze}i na posao odnosno vra}aju}i se ku}i treba smatrati radnim vremenom.
Presuda glasi: înjenica da radnici zapo~inju i zavr{avaju putovanja u svojim domovima direktno proizlazi iz odluke njihovog poslodavca da ukine
regionalne urede, a ne iz èlje samih radnika. Zahtevati od njih da podnesu
teret odluke poslodavca bilo bi u suprotnosti s ciljem za{tite sigurnosti i
zdravlja radnika koji proizlazi iz Direktive, {to uklju~uje nu`nost jam~enja
minimalnog perioda odmora radnicima.
Me|utim, u na{em Zakonu o radu koji je, kako se tvrdi, pravljen u skladu sa evropskim radnim zakonodavstvom, vidimo da je radno vreme druk~ije definisano: Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni duàn, odnosno raspoloìv da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na
160
U novinarstvu je radno vreme prili~no rastegljiva kategorija, prosto takav je posao,

nekad se radi dva-tri sata, nekad i 15-20 sati dnevno. Po pravilu opet su izuzeci mediji u dràvnom vlasni{tvu prekovremeni rad se ne pla}a (Jelka Jovanovi}, dubinski intervju).
Neizvesnost i nesigurnost radnog vremena posebno je karakteristi~na za novinare i umnogome je povezana sa prirodom novinarskog posla. I
dok je kod novinara razumljiva pripravnost za posao dotle nisu jasni razlozi pripravnosti fizi~kih radnika. Prosto je te{ko poverovati da je potreba za njihovim radom toliko fleksibilna da je ~ak blizu polovine fizikalaca
u stalnoj pripravnosti!
Za konstruisanje indikatora fleksibilizovanog radnog vremena uzeli smo slede}ih pet kriterijuma: rad po pozivu (pripravnost za posao)70,
rad vikendom, slobodan dan za li~ne i porodi~ne obaveze, rad kra}i od punog radnog vremena, verovatno}a da }e ispitaniku biti smanjen fond radnih sati u slede}ih {est meseci. Na osnovu ovih kriterijuma dobili smo slede}e podatke:
z 44% zaposlenih ispitanika radi po pozivu;
z 39% ispitanika radi vikendom;
z 32% ispitanika ne moè da uzme slobodan dan za li~ne i porodi~ne
obaveze;
z 11% ispitanika radi kra}e od punog radnog;
z 10% zaposlenih ispitanika smatra da postoji {ansa da im bude smanjen fond radnih sati u slede}ih {est meseci.
Sumiranjem ovih podataka dobili smo slede}u strukturu ovog indikatora: ~etvrtina ispitanika ima standardno radno vreme (40 ~asova nedeljno,
bez iznena|enja), tre}ina zaposlenih ispitanika ima manja odstupanja od
70
Evo {ta o ovakvom radu pi{e Primo` Kra{ovec: (R)adnici /se/ pozivaju samo kad postoji neki konkretan posao za njih i pla}eni su samo zavreme obavljanja tog posla, iako
se istovremeno o~ekuje da su stalno u pripravnosti i spremni i da }e, ako se pojavi neki
posao, od mah dotr~ati i obaviti ga. Konkretan primer toga je Luka Koper u Sloveniji,
gde je veliki deo lu~kih radnika u procesu fleksibilizacije radnih odnosa preba~en sa stalnih na fleksibilne ugovore i dolaze na posao samo kad pristaju brodovi, a u me|uvremenu su prisiljeni da budu kod ku}e u stalnoj pripravnosti, iako za to vreme nisu pla}eni
(Kra{ovec, 2014: 139).
161
mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. /.../ Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaè takva potreba, pri ~emu se
zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom (~lan 50 ZOR-a).
standarda, ~etvrtina ima osrednja odstupanja, a u slu~aju 16% ispitanika ona

su ~esta. Ukupno uzev, standardno radno vreme ima svaki ~etvrti zaposleni
radnik; dok dve petine zaposlenih radnika (41%) ima fleksibilno radno vreme (u punoj meri ili delimi~no), a ako oni ne}e Ima ko o}e!. Ina~e, prema istraìvanju Centra za medije i medijska istraìvanja FPN iz 2011. godine, 12% novinara radi vi{e od 50 sati nedeljno (Mati}, 2012).
Prvi rezultati ovogodi{njeg {estog Evropskog istraìvanja o radnim uslovima (realizovano u 35 evropskih zemalja, a samo u 28 zemalja EU intervjuisano je preko
35.000 gra|ana) pokazuju da u EU 27% radnika radi duè od propisanih 40 sati
sedmi~no, u Hrvatskoj je takvih radnika 33%. U na{em istraìvanju na{li smo da
duè od 40 sati sedmi~no radi 94% fizi~kih radnika i 75% novinara.
Naravno, ovi podaci ne obuhvataju ~uvenu klackalicu: prekovremeni rad se ne pla}a ve} se dobijaju slobodni dani, a ovi se ne daju zbog potreba posla.
ne/izvesnost zarade zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
Primanja su fleksibilna, ako ih ima. U nas se licitira brojem radnika
koji ne primaju redovno platu, pominju se cifre u opsegu od 15.000 do
100.000 radnika, a pominju se i mnogo ve}e brojke. Otuda nekima fleksibilnost ne zna~i primati sve manju platu, ve} i ono bi}e plate ali se ne
zna kada }e!. Proletos je Ranka Savi}, predsednica Asocijacije slobodnih
i nezavisnih sindikata rekla da blizu 650.000 radnika zaradu prima sa zaka{njenjem od mesec, dva ili vi{e, dok oko 50.000 zaposlenih uop{te ne
prima platu. Poreska uprava ne raspolaè podacima o broju radnika koji
ne dobijaju platu, zato {to nemaju ni podatak o uplatama za socijalno i
zdravstveno osiguranje. Takve podatke nema ni Ministarstvo finansija, ni
Ministarstvo privrede.
Za formiranje indikatora ne/izvesnost zarade koristili smo slede}ih
pet kriterijuma: ocena budèta doma}instva, ukupni prihodi doma}instva,
plata za vreme godi{njeg odmora, na~in primanja plate, visina plate. Na osnovu navedenih kriterijuma dobili smo ove podatke:
z 45% ispitanika tvrdi da njihovo doma}instvo te{ko sastavlja kraj s
krajem;
z 21% ispitanika ìvi u doma}instvima ~iji su ukupni prihodi ispod
proseka;
z 20% zaposlenih ispitanika nema platu dok je na godi{njem odmoru;
z 11% ispitanika platu dobija u ke{u, na ruke;
162
Ovde treba skrenuti pa`nju na ~injenicu da smo na{im istraìvanjem

obuhvatili dve po mnogo ~emu ekstremne grupe na jednoj strani fizi~ke
radnike (bez zanimanja, bez kvalifikacije, bez {kole ve}e od osnovne), i na
drugoj strani medijske radnike koji po pravilu imaju fakultetsko obrazovanje i ~ija se primanja svakako ubrajaju u nadprose~na (ma koliko ona u nekim slu~ajevima bila mala).
Razlike izme|u ove dve grupe ispitanika po~inju ve} sa brojem ne-odgovora. Na primer, ~etvrtina fizi~kih radnika nije htela da kaè visinu svojih
mese~nih primanja, a takvih je me|u novinarima gotovo duplo vi{e. Kada
izuzmemo ove ne-odgovore, onda vidimo da prose~ne plate ima 37% novinara i ~ak 77% fizi~kih radnika. Sli~ne su relacije i u slu~aju prose~nih primanja u doma}instvu. Da im doma}instva te{ko sastavljaju kraj sa krajem
tvrdi 38% medijskih radnika i 60% fizi~kih radnika. Sve su ovo razlozi zbog
kojih ne treba praviti zajedni~ke pokazatelje za zaposlene (novinare i fizikalce), ve} ih treba posmatrati odvojeno. Ina~e, u redovnom godi{njem istraìvanju ~lanova UNS-a 2014. godine, utvr|eno je da je visinom primanja
zadovoljno 26% ispitanika, a nezadovoljno 45%, dok je 29% ni zadovoljno
ni nezadovoljno (Rezultati... 2014: 10).
Za 43% medijskih radnika moèmo re}i da imaju sigurna primanja i
da ona nisu zanemarljiva, barem u odnosu na fizi~ke radnike, a za ta~no dve
petine radnika moè se re}i da su primanja pomalo nesigurna. Na drugoj
strani osrednja i velika fleksibilnost karakteri{e 17% novinara. Mnogo lo{ije stoje fizi~ki radnici. Samo petina fizi~kih radnika moè se pohvaliti sigurnim primanjima, dok tre}ina ve} ima manjih problema. Na drugoj strani gotovo polovina ima osrednje ili velike probleme.
Kada god sam pokretala pitanje svoje plate, direktor mi je nudio dogovor to jest,
ponudu da naknadno radim i komercijalne poslove, odnosno da prodajem oglasni
prostor firmama, i nudim izradu priloga u saradnji sa lokalnim vlastima. Moj stav je
bio da ja nisam komercijalista, to jest da taj posao ne znam raditi, i da bih ga vrlo rado radila po{to je bolje pla}en u na{oj redakciji komercijalisti su zara|ivali vi{estruko vi{e od novinara ali sam tako|e smatrala da je re~ o sukobu interesa, i da ja
ne mogu kriti~ki pisati o nekome, a zatim i}i i traìti novac. U redakciji sam od po71
Skre}em pa`nju na ~injenicu da je ovo granica za minimalac, koji se utvr|uje tripartitnim dogovorom dràve i reprezentativnih poslodavaca i sindikata. Zvani~no danas u
Srbiji minimalac prima oko 400.000 radnika. Me|utim, kako pi{u Ve~ernje novosti od
10.9.2015, u Srbiji ima 200.000 radnika koji primaju manje od minimalca. Mnogi poslodavci ne po{tuju zakon i ne ispla}uju ni ono {to im zakon garantuje. Vlasnici firmi se
pravdaju lo{om ekonomskom situacijom, a sindikati u situaciji kada su im suprotstavljeni poslodavci i ministarstva rada i finansija, te{ko mogu da se izbore za bilo kakvo
pove}anje, pi{u Novosti.
163
z 8% ispitanika ima platu manju od 20.000 dinara71.
jedinih kolega dobijala odgovor da je to moje stanovi{te naivno i da se prosto moramo i time baviti, takvo je vreme. Kao uzor su mi navodili pojedine kolege dopisnike koji su zara|ivali lepe pare. Moje je mi{ljenje da mo`da kolege umeju da
naprave za sebe i dobar dil usput, ali da je to svakako na {tetu ugleda lista (Vesela
Lalo{, dubinski intervju).
U nas se ina~e dosta manipuli{e idejom da jeftina radna snaga privla~i

strane investitore. Evo kako se to vidi u jednoj studiji Centra za liberalnodemokratske odnose72:
Potencijalna komparativna prednost Srbije je relativno niska cena
radne snage i ona predstavlja va`nu {ansu za budu}nost. Na tom osnovu
Srbija moè privu}i i doma}e i strane investitore i omogu}iti im produktivna ulaganja, na obostranu korist (Mijatovi}, 2012: 3). No, ~injenice
su tvrde: radna snaga pojeftinjuje, a stranih investicija i dalje nema! O tome na druk~iji na~in od pomenutog svedo~i Mario Reljanovi}, koji dekonstrui{e ~uvenu frazu da izmene Zakona o radu Srbiju ~ine atraktivnijom destinacijom za investiranje i doma}ih i stranih investitora. Zakon
o radu ne moè stimulisati investicije, kao ni otvaranje novih kompanija,
kao ni zapo{ljavanje /.../ Me|utim, izme|u redova je poruka koja se stranim investitorima {alje veoma jasna i primamljiva: raskrstili smo sa socijaldemokratijom, na delu je najbrutalniji vid liberalizacije trì{ta rada,
pra}en neefikasnom za{titom prava zaposlenih i najgorim pravosudnim
sistemom u Evropi izvolite dakle, posluìte se na{om jeftinom i neza{ti}enom radnom snagom. Te{ko da }e to stimulisati ozbiljne investitore (Reljanovi}, 2014).
Istovremeno, svedok sam da su nikli brojni privatni mediji u gradu, u kojima rade
novinari koji ne primaju redovno ionako male plate, kojima se ne upla}uju doprinosi i koji lako dobijaju otkaze, ili jo{ lak{e sami odlaze kada njihovoj trpeljivosti
dodje kraj. Ne mislim da potreba da sa~uvaju kakvo-takvo radno mesto uti~e na njihov profesionalizam i kvalitet informisanja javnosti. Na kvalitet javne re~i prvenstveno uti~e negativna selekcija. U ovoj profesiji je sve vi{e onih koji nisu imali ni{ta bolje u ìvotu da rade, a nekompetencija novinara se vidi od malih, lokalnih, do
takozvanih velikih medija. Sa 20.000 dinara minimalca te{ko da }e se i najve}i zanesenjak zadràti u novinarstvu, i ve}ina mladih, pametnih, na~itanih i pismenih ljudi
radije }e se baviti nekom ozbiljnijom profesijom. Ili }e oti}i iz zemlje. Ve}ina novinara danas nije spremna da obavlja svoj osnovni posao: da postavlja pitanja. Pro72
Re~ je o studiji Politike za pove}anje zaposlenosti i konkurentnost radne snage iz 2012. godine. Ina~e poznatoj po tome {to su mnogi predlozi za promenu radnog zakonodavstva prihva}eni u novom zakonu o radu. Pritom je, kako tvrde autoripredlaga~i, po{tovana su{tina evropskog modela radnih odnosa, a takoè je o~uvano po{tovanje prava
zaposlenih i svih odredaba iz konvencija Me|unarodne organizacije rada i Revidirane
evropske povelje o ljudskim pravima (Mijatovi}, 2012: 5).
164

ne/sigurnost za{tite zdravlja i bezbednosti zaposlenih medijskih
i fizi~kih radnika
U modernom svetu radno mesto je jedino preostalo ratno polje gde
ljudi mogu ubijati jedni druge, bez rizika od privo|enja pred lice pravde.
Dr Heinz Leymann
Neoliberalni kapitalizam omek{ava granicu izme|u bolesti i zdravlja,
iako je to u suprotnosti sa njegovom prirodom, s obzirom na to da samo
zdrav radnik moè dati pun doprinos produktivnosti i profitu. No, ako je
radnik roba, ako je zdravlje roba, ako je bolest roba, onda mnogo toga menja zna~enje i biva podvedeno pod voluntarizam kapitala. Takvo razumevanje bolesti i zdravlja, ne/bezbednih uslova rada, i za{tite na radu podrazumeva da no{enje pelena i traènje dozvole za odlazak u WC (npr. sindikalni izve{taji pominju ovakva kr{enja prava u nekoliko stranih kompanija u Srbiji) postaje normalno, isto kao i na{ nalaz da je 30% radnika bilo u prilici da budu prinu|eni da rade iako su bili bolesni.
O~ekivali smo razlike izme|u medijskih i fizi~kih radnika i u pogledu
percepcije ne/bezbednosti na radu, pa i oko tretmana bolesnih radnika u medijskim ku}ama i u preduze}ima u kojima su zaposleni fizi~ki radnici. No,
pokazalo se da su razlike prili~no male (na {tetu fizi~kih radnika) i da one
nisu statisti~ki zna~ajne, te da su po svim kriterijumima iz ove oblasti medijski i fizi~ki radnici prili~no sli~ni.
Slede}i kriteriji grade indikator ne/sigurnosti za{tite zdravlja i bezbednosti: poseta lekaru u slu~aju potrebe, rad za vreme bolesti, pravo na odlazak lekaru, socijalno i zdravstveno osiguranje, posedovanje overene zdravstvene knjiìce. Na osnovu njih izdvajamo slede}e podatke:
z 38% ispitanika nije pose}ivalo lekara a trebalo je;
165
fesija je potpuno degradirana, i u njoj su uglavnom nemotivisani i slabo pla}eni ljudi. Neverovatno je da novinari pi{u o kr{enju prava zaposlenih u svim delatnostima, osim u svojoj. Kr{enje radnih prava u redakcijama se i ne spominje jer nema elementarne me|usobne solidarnosti u bran{i. Sindikati samo formalno postoje, ili ih
uop{te nema, a novinarska udruènja se retko ogla{avaju radi za{tite novinara. âk
bih mogla da zaklju~im da rade u korist njihove {tete, zalaù}i se za neoliberalnu
formulu i u ovoj oblasti, gde }e gazda biti vrhovni glavni i odgovorni urednik, ~iji
interesi su uvek u prvom planu. Ne znam da li su svesni da }e na taj na~in novinarstvo napustiti i ono malo novinara koji su korektno i na dostojanstven na~in radili
svoj posao. Ili je to mo`da pravi trenutak za odlazak iz ove profesije? (Slavica Dakovi}, dubinski intervju)
z 30% zaposlenih ispitanika je radilo iako su bili bolesni73;

z 20% ispitanika imalo je problema oko odlaska kod lekara;
z 5% ispitanika ima problema i/ili uop{te nema socijalno ili zdravstveno osiguranje;
z 4% ispitanika nema overenu zdravstvenu knjiìcu74.
Na osnovu ovih kriterijuma zaklju~ili smo da dve ~etvrtine zaposlenih
ispitanika (39%) nema nikakvih problema oko bezbednosti na poslu i normalnog kontakta sa zdravstvenim ustanovama u slu~aju bolesti. Jedna tre}ina ima manje probleme, dok 28% ispitanika ima osrednje ili velike probleme
vezane za ovu oblast i za njih se moè re}i da su zdravstveno nebezbedni!

ne/sigurni uslovi rada zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
Uzeli smo neizgled prili~no raznovrsne kriterijume za ustanovljenje
indikatora ne/sigurnosti uslova rada. No, ako pod uslovima rada shvatimo
i ne{to vi{e i {ire od klimatskih uslova, na {ta se ponekad svodi pojam uslova rada, onda imamo opravdanje za ovako {iroku konotaciju uslova. Ina~e u
Petoj evropskoj anketi o radnim uslovima utvr|eno je da je izloènost psihosocijalnim rizicima gotovo jednaka kao i izloènost fizi~kim rizicima. Uostalom, to je pokazala i visoka konzistentnost na{a ~etiri (raznovrsna) kriterijuma koje smo prihvatili za odre|ivanje indikatora ne/sigrnosti uslova
rada, od varijacije u plati do ne/zadovoljstva poslom. Koeficijenti kontigencije izme|u kriterijuma i indikatora u celini kre}u se od 0,50 do 0,65.
Shvataju}i da su radni uslovi ukupnost materijalne sredine i dru{tvenih odnosa u kojima ljudi rade i komuniciraju tokom rada, opredelili smo se
za slede}a ~etiri kriterijuma poznavanje plana rada, varijacija naspram stabilnosti plate, prinu|enost na rad u lo{im uslovima i nezadovoljstvo poslom.
Tako smo dobili slede}e podatke:
z 38% zaposlenih ispitanika ne zna plan rada nedelju dana unapred;
z 35% ispitanika tvrdi da im plata varira od meseca do meseca (bez obzira na u~inak);
z 32% zaposlenih ispitanika slaè se sa tvrdnjom Moram da radim u
lo{im uslovima samo da bih zadrào posao;
z 11% zaposlenih ispitanika kaè da je nezadovoljno poslom.
U Petom evropskom istraìvanju uslova rada 41% mu{karaca i 45% èna je radilo za
vreme trajanja bolesti barem jedan dan u toku prethodnih 12 mesece.
74 U Savezu samostalnih sindikata Srbije procenjuju da zdravstvene knjiìce nema oko
20.000 radnika, odnosno knjiìce nemaju svi oni koji su preko njih osigurani.
http://www.sindikat.rs/aktuelno.html#972 pristup 15.6.2015. No, prema na{im podacima izgleda da je taj broj barem duplo ve}i.
73
166
Kanc Lejman, {vedski istraìva~ fenomena mobinga i za~etnik istraìvanja ovog fenomena, preuzeo je ovaj pojam od velikog prirodnjaka Konrada Lorenca koji je ovaj izraz
upotrebljavao da ozna~i specifi~no pona{anje ptica u jatu i ìvotinja u ~oporu. Naime, ìvotinje odaberu jednog svog ~lana i iz nekog razloga po~nu da ga smatraju nepoèljnim u
~oporu. I po~inje progon izabrane `rtve. Proganjanje se ne zaustavlja sve dok `rtvu ne isteraju iz ~opora ~ime je naj~e{}e osude na smrt. Reklo bi se da se u krajnjoj liniji ne{to
de{ava i u odabiru `rtve u radnim kolektivima, s tim {to su ovde razlozi prozirniji.
76 Za sli~ne nalaze u Hrvatskoj Masli} Ser{i} kaè Velik postotak ljudi koji izjavljuju da su
op}enito zadovoljni svojim poslom te malen postotak vrlo nezadovoljnih nalaz je u
skladu s onima koji se dobivaju u nacionalnim studijama zadovoljstva poslom u zapadnim zemljama (vidi Argyle, 1990; Weaver, 1980). (Masli} Ser{i}, 2005: 1041).
75
167
I u slu~aju ovog indikatora nalazimo velike razlike izme|u medijskih i

fizi~kih radnika, pa se postavlja pitanje smislenosti zajedni~kog indikatora.
O sigurnim uslovima rada govori 37% medijskih radnika, a o manjim
problemima jo{ 28%. Na drugoj strani, o delimi~no sigurnim a delimi~no
nesigurnim uslovima rada govori 17% novinara, i jo{ 18% o potpuno nesigurnim uslovima rada. U slu~aju fizi~kih radnika ~etvrtina percipira sigurne
uslove, a 14% ispitanika prime}uje i izvesnu prekarnost. Na drugoj strani
ukupno 60% fizi~kih radnika ocenjuje uslove rada kao osrednje prekarne,
nesigurne (23%) ili potpuno nesigurne (37%).
Ukupno uzev, o visokoj nesigurnosti radnih uslova govori 18% novinara i 37% fizikalaca. Ako im pridodamo i one koji smatraju da je ne/sigurnost radnih uslova osrednja, onda kod novinara u pogledu radnih uslova imamo tre}inu prekarnih (35%), a kod fizikalaca tri petine (60%).
Treba pomenuti da u izboru kriterijuma za utvr|ivanje sloènog indikatora stanja ne/sigurnosti u veoma {irokoj oblasti kao {to su to uslovi rada nismo uzimali u obzir tipi~ne fenomene kao {to su mobing (psihi~ko i
fizi~ko zlostavljanje na radu)75 i diskriminacija, a komotno moèmo pretpostaviti da bi onda nesigurnost radnih uslova bila jo{ ra{irenija (kao percepcija ve}eg broja radnika).
Me|uodnos pojedinih pokazatelja ne/sigurnih uslova rada izaziva dodatna pitanja. Na primer, kako je mogu}e da 32 od 100 zaposlenih ispitanika tvrdi da radi u lo{im uslovima (Moram da radim u lo{im uslovima samo
da bih zadrào posao) a da je samo 11 od 100 nezadovoljno poslom. Povezivanje odgovora na pitanja o uslovima rada i zadovoljstva poslom pokazuje osrednju korelaciju ove dve varijable (Ck=0,35, Kramerovo V=0,26). Od
ukupnog broja ispitanika koji kaù da su prinu|eni da rade u lo{im uslovima 24% je nezadovoljno poslom (novinari 20%), a 30% je zadovoljno (novinari 35%), dok ~ak 46% izjavljuje da je delom zadovoljno, a delom nezadovoljno (novinari gotovo isto 45%).
Po svemu sude}i mogu}a su tri obja{njenja ovog ne samo na{eg ve} globalnog fenomena76. Po jednom re~ je o iznu|enom zadovoljstvu poslom. Na-
ime, uslovi rada jesu lo{i, ali je posao takva retkost da ja moram da budem zadovoljan ovim {to imam, biranja nema. Pretpostavljamo da ovo obja{njenje naro~ito vaì za fizi~ke radnike. Po drugom obja{njenju u pitanju je jak profesionalni identitet ({to posebno vaì za novinare) koji ne dozvoljava nezadovoljstvo poslom i pored lo{ih uslova rada. Na kraju, tre}e obja{njenje vezano je za
klasi~nu Hercbergovu dvofaktorsku teoriju. Frederik Hercberg je razlikovao
higijenske faktore, koji spre~avaju nezadovoljstvo radnika (odnos sa pretpostavljenima, tehnolo{ki nadzor, uslovi rada, odnos sa saradnicima, plata, status
i sigurnost posla) i faktore koji su izvor zadovoljstva (postignu}e, priznanje,
sam rad /posao kao takav/, odgovornost, mogu}nost napredovanja). Sledilo bi
da izvori zadovoljstva poslom, nadma{uju izvore nezadovoljstva. Preciznije re~eno, na delu su i jedni i drugi ~inioci, a to se uostalom odràva i u ~injenici da je me|u ispitanicima koji tvrde da rade u lo{im uslovima, najvi{e onih koji kaù da su poslom i zadovoljni i nezadovoljni (gotovo polovina).
Pravna ne/sigurnost ili nepo{tovanje radnih prava zaposlenih
medijskih i fizi~kih radnika
Za razliku od stalnog radnog odnos koji uklju~uje kompletna radna
i socijalna prava pla}eni odmor, otpremninu u slu~aju otpu{tanja, pla}eno
porodiljsko i op{te bolovanje i socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje
prekarni oblici radnog odnosa zna~e upravo delimi~no ili celokupno ukidanje tih prava. Jedan od u~estalih oblika prekarizacije radnog odnosa jeste
unajmljivanje honorarnih umesto stalno zaposlenih radnika, gde honorarni
radnici sami pla}aju svoje socijalne doprinose i nemaju pla}eni odmor i bolovanje (Kra{ovec, 2014: 138).
Polovina zaposlenih ispitanika (48%) prijavljuje kr{enje prava na pla}eni prekovremeni rad i na pla}eni rad vikendom i praznikom. U stvari, kad
nepla}anju prekovremenog rada pridodamo delimi~no pla}anje, onda moèmo govoriti o nalazu po kojem se taj rad ne pla}a redovno u slu~aju 66%
medijskih radnika i 49% u slu~aju fizi~kih radnika.
Bolovanje se ne pla}e petini novinara i tre}ini fizikalaca77.
77
Evo kako to sa bolovanjem izgleda u Americi, a prema vesti Tanjugakoju je Politikaprenela

7.9.2015 Predsednik SAD Barak Obama doneo je danas dekret kojim se kompanijama
koje imaju ugovore sa dràvom nalaè da zaposlenima koji odsustvuju s posla zbog
zdravstvenih problema moraju da plate bolovanje sedam dana godi{nje.// Dekret, koji
}e stupiti na snagu 2017, omogu}i}e da oko 300.000 radnika pod dràvnim ugovorima zarade jedan sat bolovanja na svakih 30 odra|enih sati, a poslodavci }e, ako to èle, mo}i da
odobre i pla}eno bolovanje u duèm trajanju od sedam dana godi{nje //Prema podacima Bele ku}e, oko 44 miliona radnika iz privatnog sektora, odnosno 40 odsto ukupne
radne snage u privatnom sektoru, nema mogu}nost pla}enog bolovanja.
168
Jugoslav Risti}, predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu:

S po~etkom formiranja na{eg sindikata u ovoj fabrici suo~ili smo se sa strahom radnika, kojima je pre}eno da }e dobiti otkaz ako pristupe na{oj organizaciji.
Zato smo sindikat formirali bez obave{tavanja poslovodstva, sve sa brigom da nekog od radnika ne izloìmo riziku da ostane bez posla. Ve}ina njih nije stalno zaposlena, imaju samo ugovore o radu na odre|eno vreme, a to je jedan od na~ina kako
poslovodstvo Jure drì radnike u strahu . - Brane Kartalovi}, Dràva pla}a i zapo{ljava, Jura otpu{ta (Politika, 20.5.2011).
Sumarno, pravna nesigurnost (potpuna i osrednja) karakteri{e oko dve

petine zaposlenih (35% novinari, 43% fizikalci, u proseku 39%). Pravna
sigurnost je karakteristi~na za oko tre}inu novinara i tre}inu fizikalaca (ostali govore o maloj nesigurnosti).
Me|unarodna konfederacija sindikata (ITUC) objavila je ove godine po drugi put (a prvi put pro{le 2014. godine) novi Globalni indeks (radni~kih) prava (Global Rights Index). Indeks je konstruisan na osnovu 97
internacionalno prepoznatljivih indikatora koji su se odnosili na stepen za{tite radni~kih prava, kako u legislativi, tako i u praksi. U 2015. godini rangirana je 141 zemlja, a me|u njima se nalazi i Srbija. Dràve su klasifikovane u pet grupa (ocene su u rasponu od 1, kao najbolje ocene, do 5, kao
najgore ocene), s tim {to je posebno izdvojena fakti~ki i {esta grupa (5+)
u koju su svrstane dràve u kojima radnici nemaju nikakvu za{titu78. Komentari{u}i Globalni indeks prava u evropskim zemljama, [aron Barou je
ukazala na zabrinjavaju}i trend smanjivanja prava prvenstveno zbog novousvojenih mera {tednje (prema: http://www.ituc-csi.org/ituc-globalrights-index-names).
Srbija se nalazi u grupi 2, a pored nje su od zemalja iz regiona jo{ i Hrvatska, Bosna, Makedonija, dok se Crna Gora nalazi u najboljoj grupi koja
ima rang 1.
78
U grupi (5+) ovih po radnike najgorih zemalja, izmedju ostalih, nalaze se Eritreja, Libija,
Palestina, Irak, Sirija. U grupi 5 nalaze se Belorusija, Kina, Pakistan, Saudijska Arabija.
Katar, Egipat, Ujedinjeni arapski emirati...
169
Da se radna prave ne po{tuju u njihovim firmama misli 8% novinara

a jo{ 19% smatra da se ona donekle po{tuju. U firmama u kojima rade fizi~ki radnici je gore 13% fizikalaca tvrdi da se prava ne po{tuju, a jo{ 20% izjavljuje da se prava donekle po{tuju.
Poslodavci ne po{tuje pravo na sindikalno organizovanje po mi{ljenju
7% novinara i 9% fizi~kih radnika.

ne/sigurnost statusa zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
U literaturi nismo nai{li da se prekarnost rada i ìvota radnika indicira i preko njihovog statusa, ta~nije re~eno preko opadanja statusa (ili druk~ijom terminologijom, preko silazne dru{tvene pokretljivosti). S druge strane, ~injenica je da se jedan broj prekarnih radnika pribliàva statusu preìvljavanja, pa se takav status javlja u dvostrukoj funkciji, i kao posledica prekarizacije rada i ìvota, ali i kao obele`je i indicija te prekarnosti. Nije svako
opadanje statusa prekarnost. Ali je opadanje statusa svakako korelat a verovatno i dimenzija prekarizacije ìvota.
Statusne razlike medijskih i fizi~kih radnika su toliko velike da se i u
slu~aju statusa dovodi u pitanje smislenost njihovog zajedni~kog tretmana.
Na primer, zaposleni medijski radnici uglavnom su visokoobrazovani 54%
zavr{ilo je fakultet, 17% vi{u {kolu, 29% ispitanika zavr{ilo je srednju {kolu. Na drugoj strani, fizi~ki radnici uglavnom su zavr{ili samo osnovnu {kolu 62%, dok 38% ima naj~e{}e dvogodi{nju ili trogodi{nju srednju {kolu.
Percepciju statusa merili smo preko samoocene poloàja ispitanika na
peto~lanoj lestvici, od jedan do pet, na kojoj jedinica ozna~ava dno hijerarhije prema bogatstvu, mo}i i ugledu, a petica vrh hijerarhije.
êtvrtina novinara sebe sme{ta na dnu (5%) ili pri dnu (22%) pomenute lestvice, dok na vrh hijerarhije sebe sme{ta 1% ispitanih novinara, a pri
vrh jo{ 14%; na sredini lestvice nalazi se 58% novinara. Na samo dno hijerarhije sebe je smestilo 16% fizikalaca i pri samo dno jo{ 35%; na vrhu i pri
vrhu je ukupno 5% fizikalaca, a u sredini 44%.
Dakle, donji deo socijalne hijerarhije (po bogatstvu, mo}i i ugledu)
zauzima ~etvrtina od ukupnog broja novinara i polovina od ukupnog
broja ispitanih fizikalaca. Barem su oni tako sami sebe procenili.
Slede}i kriterijum za utvr|ivanje ne/sigurnosti statusa bilo je opadanje statusa u odnosu na stanje od pre dve godine. Pokazalo se da blizu tri ~etvrtine ispitanika ne vide nikakve zna~ajnije promene svog statusa 70%
novinara vidi sebe na istom mestu na petostepenoj skali socijalne hijerarhije kao i pre dve godine; gotovo isto tako sebe vide i fizi~ki radnici promena nema kod 73% fizikalaca. Kod 30% novinara ~iji je status promenjen, u
slu~aju 17% novinara do{lo je do pogor{anja statusa, a u slu~aju 13% do pobolj{anja statusa. Kod 27% fizi~kih radnika ~iji je status promenjen, 12% je
i{lo navi{e, a 15% naniè. Nema, dakle, gotovo nikakvih razlika u promeni
statusa u poslednje dve godine, kada je re~ o zaposlenim novinarima i zaposlenim fizikalcima. U veoma sli~nom postotku oni su zadràvali svoj statusni rang, odnosno menjali ga navi{e ili naniè.
170
Ljiljana Stojanovi}, na{a anketarka iz Pirota, u naknadnom razgovoru o razlozima

velikog broja ne-odgovora na pitanja o prihodima, kaè: Ima vrlo jednostavan odgovor a to je da je ljudima bilo neprijatno i stidno da kaù koliko su malo pla}eni a pritom su, eto, bar u malim sredinama, poznati ljudi iz medija (mislim na novinare). Neko je od njih, na primer, prokomentarisao da uz 20.000. dinara koje zaradjuje, mora da radi neku poljoprivredu da bi spojio kraj sa krajem i da je bolje da
se u upitnik ni{ta ne upi{e (bold SM).
Siguran status karakteri{e 13% fizi~kih radnika, a status je na~et kod 29%
(mala nesigurnost statusa). Osrednja nesigurnost statusa karakteri{e 39% a velika nesigurnost 19% fizi~kih radnika. Nesigurnost statusa je natpolovi~no prisutna kod fizi~kih radnika a to je dva i po puta vi{e nego kod medijskih radnika.
171
êtvrti kriterijum za ocenu statusne nesigurnosti odnosio se na sameravanje sopstvenog statusa sa statusom dece kada budu bila u godinama koje ispitanik ima u ovom trenutku. Pretpostavili smo da }e izjave o istom statusu ili pogor{anju statusa izraàvati bezna|e karakteristi~no za ekstremnu
prekarnost, a da }e izjave o boljem budu}em statusu dece u odnosu na svoje roditelje, tj. ispitanike, govoriti o tome da nada postoji, da su neke aspiracije o~uvane i da nije do{lo do fatalisti~kog prepu{tanja prekarnoj sudbini.
Na{li smo da kod ispitanika koji imaju decu, i u slu~aju novinara (60%)
i u slu~aju fizi~kih radnika (63%), izrazito dominira mi{ljenje (aspiracija) da
}e im deca imati bolji status nego {to oni, njihovi roditelji, imaju u ovom trenutku. Pribli`no tre}ina zaposlenih (32% novinara i 30% fizikalaca) smatra
da }e im deca imati isti poloàj koji sada imaju njihovi roditelji, a 7-8% je pesimisti~no i prognozira niì status svoje dece.
I na kraju, peti kriterijum za utvr|ivanje nesigurnosti statusa je radna
biografija, odnosno iskustvo dugotrajne nezaposlenosti, odnosno odgovor
na pitanje da li je ispitanik u nekom trenutku svoje radne biografije bio nezaposlen duè od godinu dana. Pokazalo se da me|u sada zaposlenim ispitanicima u slu~aju novinara ima 41%, a u slu~aju fizikalaca 35% onih koji su
~ekali posao duè od godinu dana.
Sumiranjem ovih peti kriterijuma dobili smo dve prili~no razli~ite strukture ne/sigurnosti statusa kao jednog od devet indikatora za utvr|ivanje indeksa prekarnosti, jednu za medijske radnike i drugu za fizi~ke radnike.
Tre}ina novinara (35%) ima siguran status, a tu je jo{ 44% onih koji
imaju prve znake prekarnosti (mala nesigurnost); osrednja prekarnost statusa karakteri{e 17% novinara i velika 4% novinara. Prekarnost je po svemu sude}i tek po~ela da na~inje status novinara. Oni su i dalje uvereni da
imaju ugled i da imaju izvesnu mo} (pogotovo u manjim sredinama), a mo`da se pomalo stide svog sve lo{ijeg materijalnog statusa.

egzistencijalna ne/sigurnost zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
êsta su odre|enja prekarnosti kao subjektivnog doìvljaja stvarnosti; uostalom kao da se stvarnost moè doìveti na druk~iji na~in. Jo{ su ~e{}a merenja prekarnosti kao subjektivnog opaànja i psiholo{kog doìvljaja nekih aspekata stvarnosti, za razliku od manjeg ili ve}eg uvaàvanja podataka o toj stvarnosti, tj. objektivnih kriterijuma, naravno opet preko subjektivne interpretacije ispitanika.
Egzistencijalnu nesigurnost indicirali smo preko slede}ih pet kriterijuma: nezadovoljstvo ìvotom, strah od planiranja budu}nosti, nemogu}nost kontrole sopstvenog ìvota, prinu|enost na bilo kakav rad iako se malo pla}a ili ne pla}a, i prinu|enost na poslu{nost prema {efovima i gazdama
i onda kada oni nisu u pravu. Na neki na~in ovi kriterijumi predstavljaju uop{tavanje svih ostalih kriterijuma koji su bili gradivni elementi za pokazatelje
koji u~estvuju u definisanju indeksa prekarnosti.
Svi kriterijumi za utvr|ivanje indikatora egzistencijalne nesigurnosti
su u visokoj korelaciji sa ukupnim skorom Cramers V kre}e se od 0,56
do 0,82. Teì{ni kriterijumi u slu~aju novinara su prinu|enost na poslu{nost
prema {efovima i gazdama i onda kada oni nisu u pravu, strah od planiranja
budu}nosti i prinu|enost na bilo kakav rad iako se malo pla}a ili ne pla}a.
Kod fizi~kih radnika centralnu ulogu u determinaciji pokazatelja imali su
prinu|enost na poslu{nost prema {efovima i gazdama i onda kada oni nisu
u pravu i prinu|enost na bilo kakav rad iako se malo pla}a ili ne pla}a. Vidimo da su u prvom planu i kod novinara i kod fizi~kih radnika dva kriterijuma koji se odnose na iznu|eno pona{anje: prinuda na bilo koji rad i prinuda na poslu{nost.
U gra|enju indikatora egzistencijalne nesigurnosti kod novinara participiralo je 39% onih koji su izjavili da su prinu|eni na poslu{nost, 30% onih
koji se pla{e planiranja budu}nosti, 10% onih koji su prinu|eni da rade bilo
{ta, 12% onih koji ne mogu da kontroli{u sopstveni ìvot i 5% nezadovoljnih
ìvotom. Indikator nesigurnosti kod fizi~kih radnika odredilo je 61% onih
koji su prinu|eni na poslu{nost, 42% onih koji moraju da rade bilo {ta i za bilo koje pare, 23% onih koji se pla{e planiranja budu}nosti, 18% onih koji ne
mogu da kontroli{u ìvot i 15% nezadovoljnih ìvotom. Ovakva frekvencija
kriterijuma ve} sugeri{e ve}u egzistencijalnu nesigurnost fizi~kih radnika.
Sumarno, 11% novinara je egzistencijalno sigurno, a njima je blisko
28% onih koji od mogu}ih kriterijuma nesigurnosti, imaju samo jedan oni
su pomalo nesigurni. Dva kriterijuma egzistencijalne nesigurnosti obeleàvaju 29%, a 3, 4 ili 5 kriterijuma 32% novinara.
172
(I.10) Indeks prekarnosti zaposlenih medijskih radnika i zaposlenih

fizi~kih radnika
Procedura pravljenja indeksa prekarnosti je zasnovana na ~injenici da je
prekarnost vi{edimenzionalna pojava kumulativnog karaktera, a to prakti~no
zna~i da se ~inioci prekarnosti kumuliraju i da tako poja~avaju intenzitet prekarnosti. Iz kumulativnog karaktera ~inilaca prekarnosti sledi mogu}nost sabiranja
intenziteta prekarnosti pojedina~nih indikatora. Intenzitet prekarnosti svakog
indikatora prekarnosti ima pet faza: odsustvo prekarnosti, tj. konstatacija sigurnosti u svim poljima koje pokriva dati indikator, mala nesigurnost (prekarnost) koja je ozna~ena postojanjem nesigurnosti u jednom od pet kriterijuma;
osrednja prekarnost nesigurnost je prisutna u dva od pet kriterijuma; velika
prekarnost nesigurnost se pojavljuje u ve}ini od pet kriterijuma prekarnosti,
tj. nesigurnost se pojavljuje u tri kriterijuma za utvr|ivanje datog indikatora; veoma velika prekarnost nesigurnost se pojavljuje u ~etiri ili u svih pet kriterijuma za utvr|ivanje datog indikatora. (U tabeli 1 sabrali smo veoma veliku i
veliku prekarnost u jednu kategoriju velika prekarnost, a tako }emo i dalje ~initi s obzirom na veoma male frekvencije kategorije veoma velika prekarnost ili odsustvo ove kategorije u slu~aju ~etiri indikatora: nesigurnost zaposlenja, neizvesnost zarade, egzistencijalna nesigurnost i nebezbednost na radu.)
Medijske i fizi~ke radnike ~ini prili~no sli~nim nesigurnost koja se javlja u oblastima kao {to su nesigurnost za{tite zdravlja i bezbednosti, potom egzistencijalna nesigurnost, nesigurnost radnog mesta, neizvesnost radnog vremena i pravna nesigurnost. Na drugoj strani, ove dve grupe radnika se veoma razlikuju po statusnoj nesigurnosti, nesigurnosti zaposlenja, neizvesnosti zarade i nesigurnosti uslova rada.
Reklo bi se da prekarnost pribliàva ove dve grupe radnika koje su ina~e na prili~no razli~itom poloàju u dru{tvenoj hijerarhiji.
173
Me|u fizi~kim radnicima nalazimo 5% egzistencijalno sigurnih, a njima je blisko jo{ 18% onih koji su obeleèni odsustvom ~etiri kriterija nesigurnosti i prisustvom samo jednog.
Dva kriterijuma nesigurnosti i tri kriterijuma sigurnosti ima ta~no ~etvrtina fizikalaca, a dominaciju kriterijuma nesigurnosti ne{to iznad polovine ispitanih fizikalaca; tri kriterijuma nesigurnosti obeleàva 24%, a ~etiri ili
pet 28% fizi~kih radnika.
S obzirom na to da nema smisla da se uspostavlja zajedni~ki pokazatelj egzistencijalne nesigurnosti za novinare i fizikalce, re}i }emo da egzistencijalna nesigurnost obeleàva u manjoj ili ve}oj meri tri petine novinara i tri ~etvrtine fizi~kih radnika.
Opisanom procedurom dobili smo devet indikatora koji grade indeks

prekarnosti, sa vrednostima od 0 pa zaklju~no sa 4 (ukupno pet nivoa nesigurnosti). Suma vrednosti devet indikatora (min 0, max 36) klasifikovana je
tako|e u pet grupa:
Sigurnost, tj. odsustvo prekarnosti (ili nema nijedne nesigurnosti u
bilo kojem indikatoru ili ih ima najvi{e tri malog intenziteta ili bilo koja druga kombinacija ~ija je vrednost najvi{e 3). U na{em uzorku zaposlenih novinara u ovu grupu ulazi svaki deveti novinar;
Mala prekarnost (suma vrednosti pojedina~nih indikatora kre}e se od
4 do 7; npr. na sedam indikatora zabeleèna je vrednost 1, tj. mala nesigurnost; ili na jednom indikatoru veoma velika vrednost (4) i na jo{ jednom velika vrednost (3) a na svih ostalih sedam indikatora moè da uop{te nema
prekarnosti; i sl.)
Osrednja prekarnost (suma vrednosti pojedina~nih indikatora kre}e
se od 8 do 11 od toga na osam od devet indikatora imamo vrednost jedan,
ili na dva indikatora imamo vrednost 4, a na jednom 3 dok na ostalih 6 nema prekarnosti. Naravno, mogu}e su i druge kombinacije u okviru grupnog
razmaka 8-11).
Velika prekarnost (suma vrednosti pojedina~nih indikatora je 12 i vi{e79; na primer, na tri indikatora najvi{a vrednost je 4, tj. veoma velika nesigurnost, a na ostalih 6 vrednosti mogu da budu 0, tj. da nema prekarnosti ili
bilo koja druga kombinacija pod uslovom da suma bude 12 i vi{e). Da pomenem da smo sumu iznad 20 imali u 31 slu~aju ({to je 4,2% u odnosu na
ukupan broj ispitanih zaposlenih novinara); da smo sumu iznad 25 imali u
9 slu~ajeva, odnosno 1,2%; da je najvi{a vrednost sume indikatora bila 31
(logi~ki maksimum je 36) i da je zabeleèna kod jednog novinara za kojeg
bismo mogli re}i da je najprekarniji novinar, tj, prekarniji od svih drugih koje smo ispitivali.
Naravno da ovakva klasifikacija otvara niz pitanja o kojima se moè
dalje raspravljati. Na primer, za{to su u ne-prekarne uklju~eni i oni koji su
na tri indikatora imali vrednost 1, tj. malu prekarnost; zar te tri male prekarnosti kumulativno ipak ne pripadaju maloj prekarnosti na nivou celine (na
nivou indeksa prekarnosti)? Ili drugi primer, kako se moè uklju~iti u osrednje prekarne novinar koji na sedam indikatora ima malu nesigurnost (suma
7x1=7) i na jednom indikatoru vrednost 4 (tj. veoma veliku nesigurnost),
79
Naravno da je bilo mogu}e da se ne pristupa spajanju kategorija velika prekarnost i veoma velika prekarnost. U tom slu~aju bi velika prekarnost obuhvatala sume pojedina~nih
indikatora prekarnosti od 1215, a veoma velika prekarnost sumu 16 i ve}e sume. U strukturi indeksa prekarnosti zaposlenih novinara imali bi tada 17% onih koji su zahva}eni
velikom prekarno{}u i 15% onih kod kojih je zabeleèna veoma velika prekarnost.
174
80
Zbir kategorija osrednja nesigurnost i velika nesigurnost.
175
pa je tako suma 11 (7x1=7 + 4 = 11), zar to ipak nije velika prekarnost?

Na{ (radni) odgovor je da bi u klasifikaciji indeksa prekarnih u tri grupe
na one koji nisu prekarni, na one koji su donekle prekarni (tj. one koji su
malo prekarni) i na one koji su prekarni bilo mesta za uvaàvanje barem dela primedbi na iznetu klasifikaciju.
Pore|enje indikatora prekarnosti medijskih radnika (videti tabelu 1)
pokazuje da najve}u prekarnost nalazimo u slu~aju egzistencijalne nesigurnosti ~ak 45% novinara80 je izloèno ovom tipu nesigurnosti. Da podsetim da je tu re~ o iznu|enoj poslu{nosti, nemogu}nosti planiranja budu}nosti, iznu|enosti bilo kojeg rada za bilo koje pare, nemogu}nosti kontrole sopstvenog ìvota i nezadovoljstvu ìvotom. Potom po ra{irenosti sledi
indikator neizvesnosti radnog vremena (38%), indikator nesigurnosti radnog mesta (37%), dva indikatora po 35% su nesigurni uslovi rada i pravna
nesigurnost, a potom i nesigurnost za{tite zdravlja i bezbednost (29%), nesigurnost zaposlenja (24%) i na kraju statusna nesigurnost (21%) i neizvesnost zarade (17%).
Ukupno uzev, kada je re~ o indeksu prekarnosti zaposlenih novinara,
odsustvo prekarnosti beleìmo tek kod svakog devetog novinara (11%). Tu
je potom 28% onih koji su malo prekarni (ovde su uvr{teni oni koji imaju barem ~etiri male prekarnosti na pojedina~nim indikatorima). Potom
sledi 29% onih novinara koji su osrednje prekarni i kona~no tu je tre}ina novinara (32%) ~ija je prekarnost velika.
U ne{to grubljoj podeli, mogli bismo da kaèmo: ìvot zaposlenih
novinara je obeleèn ~injenicom da su dve petine medijskih radnika izvan prekarne sudbine, a da su tri petine zaposlenih medijskih radnika pli}e ili dublje u vodama prekarnosti. Od pet zaposlenih novinara, dvoje nije prekarno a troje je prekarno. Me|u zaposlenim novinarima prekarnost je natpolovi~no ra{irena.
Kod fizi~kih radnika naj~e{}e je prisutan indikator nesigurnosti uslova rada (60%), a potom slede: indikator nesigurnosti zaposlenja (59%), nesigurnosti statusa (58%), neizvesnosti zarade (48%), neizvesnosti radnog
vremena (46%), pravne nesigurnosti (43%), nesigurnosti radnog mesta
(29%) i na kraju ne/sigurnosti za{tite zdravlja i bezbednosti (26%) (videti
tabelu 2).
Indeks prekarnosti zaposlenih fizi~kih radnika pokazuje da je sigurnost prisutna tek kod 5% ispitanika, a da je mala prekarnost karakteristi~na za 18% radnika. Na drugoj strani, ~etvrtina fizi~kih radnika je osrednje
prekarna, a za gotovo isto toliko radnika je karakteristi~na velika prekar-
nost. Uz odre|ena uop{tavanja, moèmo re}i: prekarnost nije karakteristi~na za gotovo ~etvrtinu zaposlenih fizi~kih radnika (oni imaju ose}aj sigurnosti ili malu prekarnost), prekarne su pak tri ~etvrtine fizi~kih
radnika od 100 zaposlenih fizi~kih radnika 77 je obeleèno prekarno{}u u manjem ili ve}em obimu, dok je 23 bliè ose}aju sigurnosti (uz malu prekarnost).
Tabela 1. Prekarnost zaposlenih medijskih i fizi~kih radnika,
uporedno indikatori i skala prekarnosti (u %)
Prekarnost
Nesigurnost zaposlenja
Nesigurnost radnog mesta
Neizvesnost radnog vremena
Neizvesnost zarade
i bezbednosti
Nesigurnost uslova rada
Pravna nesigurnost
Nesigurnost statusa
Egzistencijalna
nesigurnost
Skala prekarnosti
zaposlenih medijskih radnika
Skala prekarnosti
zaposlenih fizi~kih radnika
n
f
n
f
n
f
n
f
n
f
n
f
n
f
n
f
n
f
Nema Mala Osrednja Velika Ukupno

63
13
20
4
100
15
26
26
33
100
40
23
16
21
100
48
23
4
25
100
26
36
23
15
100
28
26
29
17
100
43
40
13
4
100
20
32
29
19
100
37
34
24
5
100
42
32
18
8
100
37
28
17
18
100
26
14
23
37
100
34
31
14
21
100
36
21
19
24
100
35
44
17
4
100
13
29
39
19
100
43
28
17
28
100
29
22
24
25
100
Ck*
0,42
0,51
0,48
0,51
0,56
0,48
0,50
0,55
0,49
0,47
0,56
0,60
0,56
0,56
0,31
0,32
0,58
0,59
11
28
29
32
100
18
25
24
100
* Koeficijent kontigencije izme|u datog indikatora prekarnosti i indeksa prekarnosti

u celini
Zaposleni medijski radnici izrazito se razlikuju od zaposlenih fizi~kih

radnika u slu~aju ~etiri indikatora. Najve}a je razlika u nesigurnosti statusa
kod novinara ona iznosi 21%, a kod fizikalaca gotovo tri puta vi{e 58%.
Potom sledi razlika u slu~aju nesigurnosti zaposlenja (kod novinara 24% a
kod fizikalaca 58%), neizvesnost zarade (kod novinara 17% a kod fizikalaca 48%) i u slu~aju nesigurnosti uslova rada (novinari 35%, fizikalci 69%).
Kao {to je i o~ekivano, u sva ~etiri slu~aja nesigurnost je izraènija kod fizi~kih radnika.
176
II
Indeks prekarnosti nezaposlenih radnika
Jasno je da kriterijumi za utvr|ivanje indeksa prekarnosti nezaposlenih radnika ne mogu biti isti kao kriterijumi za utvr|ivanje indeksa zaposlenih radnika. Temeljni status zaposlenosti, uklju~iv i ono {to zaposlenost
donosi, po~ev od novca, u odre|ivanju poloàja pojedinca u dru{tvenoj hijerarhiji, na jednoj strani, i ogromnih negativnih, individualnih i socijalnih
posledica nezaposlenosti, na drugoj strani onemogu}ava da se ove dve
kategorije radnika tretiraju zajedno ni u pogledu prekarnosti, ni u pogledu drugih dimenzija rada i ne-rada. Zbog toga je nemogu}e meriti prekarnost potpuno istim merilima u slu~aju zaposlenih i u slu~aju nezaposlenih
radnika. S druge strane, nastojali smo da ostvarimo {to ve}i broj zajedni~kih merila.
O prekarnosti nezaposlenih novinara i fizikalaca zaklju~ivali smo na
osnovu slede}ih {est indikatora: 1) ne/sigurnost radnog statusa, 2) ne/izvesnost zarade, 3) ne/sigurna zdravstvena za{tita, 4) prihvatanje nesigurnih i
te{kih uslova rada, 5) ne/sigurnost statusa (preìvljavanje) i 6) egzistencijalna ne/sigurnost (videti shemu 2 u mom tekstu u drugom delu ove knjige).
(II.1) Indikator prekarnosti rada:
ne/sigurnost radnog statusa nezaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
Nezaposlenost je radni status nezaposlenih radnika, poluzaposlenost,
povremena ili privremena zaposlenost, rad na crno, sezonski rad, hono177
U stvari, dok se za ustanovljene razlike moè re}i da su o~ekivane, odsustvo razlika ili male razlike u slu~aju pet indikatora moè da deluje iznena|uju}e. Tako je razlika u slu~aju nesigurnosti za{tite zdravlja i bezbednosti svega 3%, u slu~aju egzistencijalne nesigurnosti 4%, u slu~ajevima nesigurnosti radnog mesta, neizvesnosti radnog vremena i pravne nesigurnosti razlika je 8%.
Detaljnija analiza bi pokazala jo{ neke ~inioce koji razdvajaju ili zbliàvaju ove dve grupe radnika razli~itog poloàja u dru{tvenoj hijerarhiji. No,
tako|e bi se videli i razli~iti uslovi koji dovode do sli~nosti, odnosno razlika. Na primer, jedni razlozi dovode do ose}aja nesigurnosti uslova rada kod
medijskih radnika, a drugi kod fizi~kih radnika. Ili, na bezbednost medijskih
radnika uti~u u~estali napadi na novinare i snimatelje, a u slu~aju fizi~kih radnika re~ je o odsustvu adekvatne za{tite na radu i povredama koje zbog toga nastaju.
rarni rad, volonterski rad, ili rad u nadnicu.... U slu~aju zaposlenih radnika govorimo o nesigurnosti zaposlenja (onog postoje}eg ili novog u slu~aju potrebe), dok u slu~aju nezaposlenih govorimo o nesigurnim mogu}nostima za zaposlenje.
O indikatoru ne/sigurnosti radnog statusa nezaposlenih medijskih
i fizi~kih radnika zaklju~ivali smo na osnovu slede}ih pet kriterijuma: broj
nezaposlenih u doma}instvu ispitanika, lo{e {anse za nalaènje posla, atipi~ni oblici zaposlenja, da li ispitanik sebe vidi kao nezaposlenog, i da li trenutno traì posao duè od godinu dana. Dobili smo slede}e podatke:
z U 21% doma}instava u kojima ìve novinari i 42% doma}instava fizi~kih radnika ìvi dvoje i vi{e nezaposlenih;
z Polovina nezaposlenih novinara i dve tre}ine (68%) nezaposlenih
fizi~kih radnika smatraju da imaju lo{e i uglavnom lo{e {anse za nalaènje
posla;
z 98% nezaposlenih novinara i 100% nezaposlenih fizi~kih radnika
karakteri{u atipi~ni oblici zaposlenja;
z 91% novinara i 96% fizikalaca vide sebe kao nezaposlene;
z 46% novinara i 53% fizi~kih radnika traè posao duè od godinu dana (ra~unaju}i od trenutka anketiranje).
Ovde smo u atipi~ne oblike zaposlenosti ubrojali 1) one koji rade bez
ikakvog pisanog ugovora (u sivoj ekonomiji, na crno, u nadnicu), 2) one koji rade bez ugovora o radu, a sa pisanim ugovorima kao {to su ugovor o delu, autorski ugovor, ugovor o privremenom i povremenom poslu... 3) radnici zaposleni na odre|eno vreme i zaposleni preko agencija, lizing radnici i
sl. Dobili smo podatke koji su ve} poznati nezaposleni novinari uglavnom
rade honorarno, a fizi~ki radnici uglavnom rade u sivoj ekonomiji (bez obzira da li je to na crno ili u nadnicu).
Na crno radi 47% od ukupnog broja fizi~kih radnika koji sebe
smatraju nezaposlenim (i koji su zaista nezaposleni), a me|u novinarima
je manji procenat onih koji rade u sivoj ekonomiji 19%. Procene i istraìva~ki nalazi razli~ito ocenjuju koliki je realan broj ljudi u sivoj ekonomiji. Sredinom pro{le godine u Blicu je na osnovu Ipsosovih istraìvanja
za Naled pisalo: Oko 700.000 gra|ana Srbije koji rade na crno nemaju
pravo na besplatno le~enje, ne ide im sta`, ne}e mo}i da ostvare pravo na
penziju, a o podizanju kredita mogu samo da sanjaju (Blic, 26.7.2014).
Pominjan je u tom tekstu i podataka da 12% gra|ana prima platu na ruke i da je prose~na plata radnika na crno 250 eura. Me|u radnicima na
crno najvi{e je mladih i onih koji su u poznim godinama postali tehnolo{ki vi{ak. Oni neuporedivo ~e{}e rade prekovremeno, vikendom i praznicima, ~esto im se uskra}uje pravo na godi{nji odmor i bolovanje, a oni ko178
81
U istom tekstu u Blicu data je izjava Ranke Savi}, predsednice ASNS: Radnik na crno
je potpuno nevidljiv radnik, koji se nalazi u vi{estruko nepovoljnom poloàju. On radi
za malu zaradu, nije prijavljen, nema socijalno, zdravstveno, penziono osiguranje. Rad
na crno je problem enormnih razmera, ali dràva zatvara o~i pred njim zarad socijalnog
mira. Niko ne razmi{lja o tome da na ovaj na~in pravimo armiju ljudi koji }e za 20, 30
godina, kada budu stari, nemo}ni i bolesni, da padnu na teret dràve.
179
ji su ceo radni vek proveli rade}i na crno ne mogu da ra~unaju ni na kakvu penziju.81
Ina~e, prema pomenutom Ipsosovom istraìvanju iz 2014. godine,
87% gra|ana Srbije u velikoj meri se slaè sa tvrdnjom da rad na crno ugroàva prava radnika. Me|utim, istovremeno, 82% gra|ana se slaè sa stavom
da je siva ekonomija na~in preìvljavanja za siroma{ne. Pritom je 37% gra|ana izjavilo da bi prijavili svog poslodavca ukoliko bi njih ili njihove kolege zaposlio na crno, a gra|ani koji ne bi prijavili svog poslodavca, kao razlog za{to to ne bi u~inili, naj~e{}e navode strah da }e ostati bez posla (60%).
Ima i prili~no apsurdnih slu~ajeva o kojima nas izve{tavaju na{i intervjueri. O jednom takvom naizgled apsurdnom ali izgleda za aktere korisnom
slu~aju, pi{e na{ intervjuer: Ispitanik je sa poslednjim poslodavcem zbog
nedostatka posla, zaklju~io sporazumni raskid ugovora o radu, da bi na NSZ
koristio nadoknadu za nezaposlenost, a kod poslodavca i dalje radi na crno. Plan poslodavca je da kasnije traì podsticajna sredstva za zapo{ljavanje radnika i zaposli ispitanika i njegovu suprugu. Isti ispitanik tvrdio je pre
po~etka intervjua da je nezaposlen nekvalifikovani radnik. Posle se ispostavilo da ima srednju {kolu, 39 godina starosti, 16 godina staà, mese~no je u
2014. godine zara|ivao oko 25.000 dinara, a prose~ni prihodi u njegovom
doma}instvu bili su oko 60.000 dinara. Ina~e, ispitanik ima {esto~lanu porodicu (majka penzionerka, nezaposlena supruga, troje dece).
Granice izmi{ljanja novih formi zaposlenosti, kao i granice fleksibilizacije i prekarizacije rada pomera Univerzitet u Vorviku (Velika Britanija).
I to je u ravni apsurda koji su zabeleìli na{i anketari. Prema tekstu Dòna
Mareja o akademskoj prekarnosti (prevod objavljen na portalu Slobodni Filozofski 19.4.2015), pomenuti univerzitet je osmislio novu shemu zapo{ljavanja: Teach Higher. Ideja je, pojednostavljeno re~eno, da se ukine svako
zapo{ljavanje i svaki radni odnos, a da se u prvi plan stave radni zadaci ~ije se ispunjenje reguli{e ugovorom o delu. Tako }e Akademskom osoblju
// doslovno biti uskra}eno pravo na bilo koji oblik formalnog zaposlenja
te }e ih se mo}i otpu{tati bilo kada i iz bilo kojeg razloga. Naravno, sistem
Teach Higher podrazumeva da univerzitet moè raskinuti ugovor kad god
ho}e, kao i da univerzite, ili negov klijent, mogu otkazati bilo koji zadatak
u bilo koje vreme bez prethodnog obave{tenja i bez mogu}nosti àlbe. Dòn
Marej zaklju~uje da je tu re~ o ekstremnom obliku prekarnog rada.
Na osnovu sumiranja navedenih podataka konstruisan je indikator nesigurnosti radnog statusa za nezaposlene novinare i indeks nesigurnosti radnog statusa za nezaposlene fizi~ke radnike. Kada je u pitanju sigurnost radnog statusa tu karakteristiku moèmo pripisati samo jednom od 100 nezaposlenih novinara i samo dvojici nezaposlenih fizi~kih radnika.
Mala nesigurnost karakteri{e 5% od ukupnog broja nezaposlenih novinara, osrednja 39%, a velika nesigurnost javlja se u slu~aju 55% nezaposlenih novinara. Na drugoj strani, 28% nezaposlenih fizi~kih radnika suo~eno
je sa malom nesigurno{}u, 47% sa osrednjom i 23% sa velikom nesigurno{}u. Sabiraju}i veliku i osrednju nesigurnost radnog statusa, zaklju~ujemo
da nesigurni status karakteri{e 94% nezaposlenih medijskih radnika i 70%
nezaposlenih fizi~kih radnika.
Ovde skre}emo pa`nju na obrazovanje fizi~kih radnika, s obzirom na
to da je ovaj poduzorak formiran na osnovu dva kriterijuma: (1) ispitanik
nema {kolu ve}u od osnovne ili bilo koju zvani~nu kvalifikaciju me|u zaposlenim fizi~kim radnicima takvih u na{em poduzorku ima 62%, ili (2) ispitanik radi na radnom mestu koje ne zahteva nikakvu kvalifikaciju ili stru~nu spremu, bez obzira na to {to ispitanik ima ve}u {kolu od osnovne i ima
kvalifikaciju ili stru~nu spremu takvih je me|u zaposlenim fizi~kim radnicima bilo 38%. Ispostavilo se, me|utim, da i me|u nezaposlenim fizi~kim
radnicima koji su tvrdili pre po~etka intervjua da nemaju ni{ta od {kole i kvalifikacija, ima 17% onih koji imaju neku {kolu ili kvalifikaciju. Oni su naknadno ovu protivre~nost obja{njavali time {to kada su bili zaposleni, radili su na mestu nekvalifikovanog fizi~kog radnika. Evo {ta je jedna na{a intervjuerka dopisala na upitniku ispitanika koji se predstavio kao nezaposleni NKV radnik. Radi se o mu{karcu starom 57 godina (34 godina staà), koji po svojoj naknadnoj tvrdnji ipak ima niù srednju {kolu, ìvi sa ocem penzionerom, nezaposlenom suprugom i troje dece (osnovac, srednjo{kolac, i
student), koji radi na crno (se~e i izvla~i drva iz {ume), i zara|uje oko 20.000
dinara mese~no. Ispitanik ima zavr{enu osnovnu {kolu. I{ao sedam meseci u {kolu u~enika u privredi, pa napustio. Radio nekoliko godina u rudniku
kao fizi~ki radnik. Kasnije u istom rudniku vozio kamion. Deo radnog staà je beneficiran. Ispitanici koji nemaju konkretnu zavr{enu neku {kolu, èle da prikaù da imaju (navode razne interne kvalifikacije, kurs u vojsci, itd).
Nekada prate {ta upisujem u upitnik, pa sam prinu|ena da upi{em onako
kako kaù iako sumnjam ili znam da nije tako (u slu~aju ispitanika kojeg li~no poznajem). To je ovde slu~aj...
U razvijenim privredama sveta multiplikuju se forme atipi~nog rada.
Jan Pompa u uvodu svoje studije o Janusovom licu novih formi rada pi{e kako sve vi{e evropskih kompanija 21. veka promovi{e nove na~ine rada
180

ne/izvesnost zarade nezaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
O indikatoru neizvesnosti zarade nezaposlenih zaklju~ivali smo na
osnovu slede}a tri kriterijuma: prose~na mese~na zarada, ukupni prihodi doma}instva, da li je utisak ispitanika da doma}instvo te{ko sastavlja kraj s
krajem. Ovo su podaci koje smo dobili:
z 77% nezaposlenih novinara i 86% nezaposlenih fizi~kih radnika (u
odnosu na ukupan broj onih koji su odgovorili na ovo pitanje) imaju prose~nu mese~nu zaradu manju od 20.000 dinara;
z 49% novinara i 86% fizikalaca kaù da je ukupni prihodi njihovog
doma}instva ispod proseka;
z 43% novinara i 75% fizi~kih radnika smatraju da njihovo doma}instvo te{ko sastavlja kraj s krajem.
Na osnovu ovih podataka utvrdili smo da se o izvesnoj sigurnosti zarade moè govoriti u slu~aju polovine nezaposlenih novinara i u slu~aju
jedne petine nezaposlenih fizi~kih radnika. S druge strane, nesigurnost
(osrednja ili velika) obeleàva 46% nezaposlenih novinara i 76% nezaposlenih fizi~kih radnika. Nesumnjivo da izvesnoj sigurnosti doprinose
porodice, odnosno doma}instva u kojima ìve na{i ispitanici, kao i honorarni rad novinara, odnosno nadni~enje fizi~kih radnika.
82
Iako beì~ni radnik (wireless worker) ima svet na vrhovima prstiju, sve je teè da taj
svet zadrì na dohvat ruke. (Pompa, 2013: 6)
181
New Ways of Work (NewWoW), kao i ~itav spektar oblika rada koji su
nezavisni od radnog mesta i radnog vremena (Pompa, 2013: 5). Tome doprinosi razvoj novih tehnologija i novih komunikacija (smartfoni, tableti i
{ta sve ne), pa se govori i o poslu nazvanom ICT-based mobile work, kao
i o i-nomadima (e-nomads). Termin i-nomadi je smi{ljen u Petom
evropskom istraìvanju uslova rada (5th European Working Conditions
Survey): E-nomadi su ljudi koji ne rade stalno kod svog poslodavca i u njegovom poslovnom prostoru; oni svoj posao obavljaju pomo}u kompjutera, interneta, i-mejla (Eurofound, 2012: 95). Rad od ku}e ili od bilo gde
(skovan je i termin flexi-offices) ima svojih prednosti, ali mane nisu nimalo zanemarljive. Rad od ku}e (homeworking) moè da zamagli podelu izme|u rada i privatnog ìvota. Ta~no je da takav radnik moè sa firmom (klijentima, kolegama, {efovima) da uspostavi vezu bilo kad, ali je ta~no i da poslodavac moè sa njim da ima vezu bilo kad tokom 24 sata i bilo gde82. U takvom kontekstu govori se o stresu i jo{ specifi~nije o tehno stresu ili o
hig-the anksioznosti.

ne/sigurnost zdravlja nezaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
O indeksu nesigurnosti zdravlja nezaposlenih medijskih i fizi~kih radnika zaklju~ivali smo na osnovu slede}a ~etiri kriterijuma: samoocena zdravlja kao lo{eg, ispitanik ili nema zdravstvenu knjiìcu ili je knjiìca neoverena, ispitanik ne pose}uje lekara kada je potrebno, naru{eno fizi~ko i psihi~ko zdravlje. Dobili smo slede}e podatke:
z 3% nezaposlenih medijskih i 15% nezaposlenih fizi~kih radnika ocenjuje svoje zdravlje kao lo{e;
z 16% nezaposlenih novinara i 20% nezaposlenih fizikalaca nemaju
knjiìcu ili je knjiìca neoverena;
z Tre}ina ispitanika kaè da nije pose}ivala lekara a trebalo;
z 10% medijskih i 13% fizi~kih radnika kaù da imaju poreme}eno
zdravlje i psihi~ke probleme.
Indeks nesigurnosti zdravlja koji se zasniva na iznetim podacima govori o sigurnosti u slu~aju 55% novinara i u slu~aju 48% fizi~kih radnika. Na
drugoj strani, osrednju i veliku nesigurnost u pogledu zdravlja ima 22% novinara i 32% fizi~kih radnika.
prihvatanje nesigurnih i te{kih uslova rada nezaposlenih medijskih
i fizi~kih radnika
O ovom indikatoru prekarnosti zaklju~ivali smo na osnovu slede}ih
pet kriterijuma: da li ispitanik mora da radi u lo{im uslovima samo da bi zadrào posao, da li prihvata posao za bilo koju platu, uklju~uju}i i platu manju od 20.000 dinara, da li su ispitaniku bitni radno vreme i tip ugovora kada prihvata posao, i da li je ispitanik spreman da se preseli u drugi grad zbog
posla. Dobili smo slede}e podatke:
z 16% medijskih radnika i 21% fizi~kih radnika izjavljuju da moraju
da rade u lo{im uslovima samo da bi zadràli posao (re~ je o poslu izvan radnog odnosa);
z 10% novinara i 29% fizikalaca bi radili posao za bilo koju platu;
z 51% novinara i 52% fizikalaca kaù da im nije bitno radno vreme na
eventualnom poslu;
z 43% medijskih i 53% fizi~kih radnika kaù da im nije vaàn tip radnog ugovora (samo da se radi);
z 46% novinara i 29% fizi~kih radnika bi se preselili u drugi grad radi
zaposlenja.
182
83
Marija Babovi} (2014: 172 i dalje) konstatuje da u sva tri istraìvana perioda (203, 2007.
i 2012. godine) naj~e{}a spremnost da se prihvati bilo koji i bilo kakav posao; s tim {to
izgleda da ta spremnost opada sa ja~anjem krize.
183
Ovakvi odgovori ukazuju na bliskost jednom iznu|enom i samo u nu`di prihvatljivom modelu rada: raditi bilo {ta, pod bilo kojim uslovima, bilo gde i za bilo koje pare83. O~ito da se sve ve}i broj nezaposlenih iz nu`de
rukovodi devizom ni{ta mi nije va`no samo da mogu da radim i da zaradim.
Prema indeksu, kao sinteti~kom pokazatelju na osnovu iznetih podataka, na{li smo da je svakom {estom nezaposlenom medijskom radniku stalo do sigurnosti, a isto toliko i fizikalaca insistira na sigurnosti; njima je blisko i 31% novinara i 28% fizikalaca koji bi prihvatili i malo nesigurnije poslove. S druge strane, blaga natpolovi~na ve}ina nezaposlenih novinara i
fizikalaca je spremna da prihvati i nesigurne poslove, odnosno malo pla}ene poslove, sa bilo kakvim radnim vremenom, bez radnog ugovora ili
sa bilo kakvim radnim ugovorom, pa i bilo gde!
Obi~no se postojanje ovakvih radnih mesta i spremnost radnika da
prihvate rad i na takvim radnim mestima poredi sa 19. pa i sa 18. vekom. Mi
}emo ovde, skromnije, navesti spisak Prava i obaveza rada i kapitala iz enciklike Rerum Novarum, pape Lava XIII iz 1891. godine.
Obaveze radnika:
1) Radnik se obavezuje da }e u potpunosti iskreno obavljati svoje du`nosti;
2) Radnik se obavezuje da ne}e vr{iti vandalizam ili li~ne napade;
3) Radnik se obavezuje da }e se kolektivno suzdràti od nereda i nasilja.
Obaveze kapitalista:
1) Da }e davati po{tenu platu;
2) Da }e dati slobodno vreme za porodi~ne i religijske obaveze;
3) Da }e dati posao prilago|en sposobnosti i godinama radnika;
4) Da }e po{tovati prava radnika, a ne postupati prema njima kao prema robovima.
Nema sumnje da su dana{nji uslovi rada mnogih radnika ispod nivoa
zahteva s kraja pretpro{log veka. Ovome se mora dodati da ni radnih mesta
sa uslovima rada ispod svakog nivoa nema dovoljno, odnosno da ih je manje od broja radnika koji bi ih prihvatili!
No, moè se ovo sve sagledati i iz ugla idealno-tipski vi|ene trì{ne
ekonomije. Kako pi{e Milutin Mitrovi} (2015), izvesni C. J. Het~er, pedagog, saèo je pitanje o svrsi ekonomije u {est ta~aka (taj saètak je kako kaè Mitrovi} namenjen u~enicima srednjih {kola u SAD. Osnovni ciljevi trì{ne ekonomije su: 1. ekonomska sloboda pravo pojedinca da bude akter
trì{ne ekonomije; 2. efikasnost izvla~enje maksimalne koristi iz raspolo-
ìvih resursa; 3. jednakost pravedna raspodela na osnovu ekonomskih rezultata; 4. sigurnost za{tita pojedinca od ekonomskih i finansijskih rizika;
5. stabilnost puna zaposlenost i stabilne cene; 6. rast stalno podizanje ìvotnog standarda na bazi rasta proizvodnje i usluga.
Diplomirani je pravnik. Supruga mu je medicinska sestra. Imaju dvogodi{njeg sina za koga nema mesta u vrti}u. Podstanari su, bez stalnog zaposlenja. Primanja su
im mala i neredovna. Lepo je, kaè, ~uti uveravanja predsednika Vlade kako ~ini nadljudske napore da pove}a penzije dragim prababama, koje ipak imaju neki siguran
prihod, ali ~ime mladi da raspolaù. S ugovorom o radu na odre|eno vreme, leù i
ustaju sa strepnjom da }e ostati bez toga. Razmi{ljaju i o odlasku na sever Norve{ke. Spremni su da rade {ta god im se ponudi, ali da to ne bude na tri meseca. //
Onaj mladi ~ovek s po~etka pri~e, s diplomom beogradskog Pravnog fakulteta, kako nam re~e, dvadeset meseci je radio u dràvnoj slu`bi na takozvanim povremenim i privremenim poslovima. Oti{ao je kao vi{ak. Skoro }e puna godina kako
ga iznajmljuje na lizing, kao obi~nog radnika, firma iz realnog sektora u stranom
vlasni{tvu. Njegova èna, posle pet godina rada u dràvnoj bolnici na odre|eno vreme, i dalje prièljkuje re{enje za stalno.
Aleksandar Mikavica, Raste zaposlenost, a posla nema, Politika, 16.8.2015.
Ovakvi na{i nalazi o spremnosti prihvatanja bilo kojih uslova prili~no

su sli~ni podacima iz prethodnih istraìvanja, me|u kojima se izdvajaju komparativni nalazi koje navodi Marija Babovi}84 iz tri istraìvanja: 2003, 2007.
i 2012. godine. Kada je re~ o promeni sredine radi zaposlenja, 2003. godine
55% ispitanika bilo je spremno da se preseli radi posla, 2007. godine 54% ispitanika, a 2012. godine 43% ispitanika je reklo da bi se preselili u drugi grad.
Takvu spremnost u na{em istraìvanju pokazuje 46% nezaposlenih novinara i 29% nezaposlenih fizi~kih radnika. Spremnost da se radi svaki pla}eni
posao u pomenutoj seriji istraìvanja pokazuje 57% ispitanika 2003. godine, 55% ispitanika 2007. godine i 47% ispitanika 2012. U na{em istraìvanju spremnost da se radi bez obzira na tip radnog ugovora pokazuje 43%
nezaposlenih novinara i 53% nezaposlenih fizi~kih radnika.
ne/sigurnost dru{tvenog statusa nezaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
Za izradu indikatora ne/sigurnosti dru{tvenog statusa nezaposlenih
medijskih i fizi~kih radnika konsultovali smo slede}a ~etiri kriterijuma: obrazovanje, samoprocena statusa, opadanje statusa, dugotrajna nezaposlenost.
Dobili smo slede}e podatke:
84
Babovi}, 2014: 163 i dalje.
184
novinara sa osnovnom {kolom;

z 32% nezaposlenih novinara i 56% nezaposlenih fizi~kih radnika nalazi se na dnu lestvice (dno lestvice je ozna~eno sa 1, a 5 ozna~ava vrh socijalne hijerarhije prema bogatstvu, mo}i i ugledu);
z 19% novinara i 12% fizi~kih radnika smatraju da imaju niì status u
odnosu na stanje od pre dve godine;
z êtvrtina medijskih radnika (26%) i tre}ina fizi~kih radnika (35%)
su dugotrajno nezaposleni (dugotrajna nezaposlenost zna~i da kada se saberu svi periodi nezaposlenosti jednog ispitanika, zbir je duì od godinu dana).
Sumiranjem ovih elemenata ne/sigurnosti statusa na{li smo da sigurnost
dru{tvenog statusa karakteri{e 45% novinara i devet puta manje fizi~kih radnika (5%), a njima se mogu dodati i oni koji imaju malo nesiguran status, 37%
novinara i 6% fizi~kih radnika. S druge strane, osrednja i velika nesigurnost je
karakteristika 18% medijskih radnika i pet puta vi{e fizi~kih radnika (89%).
Nema niko od vas koji pi{ete tekstove po novinama, pojavljujete se po televizijama, niko nema ìvotno iskustvo ~oveka koji ima npr. 30-ak godina, nema porodicu
jer ne moè da se èni jer i dalje ìvi sa roditeljima, nema posao jer nema roditelje na
poloàju koji }e da mu srede preko veze, ima fakultetsku diplomu, njegova devojka je
svesna da ne mogu da ìve zajedno jer za to nemaju novca, nemaju automobil i ne idu
na more, ne vide u budu}nosti nikakvu promenu u pobolj{anju statusa, traìli su poslove na sve strane, poku{avali su sve {to mogu da urade ali jednostavno po{to roditelji nisu iz staleà koji omogu}uje bolji ìvot svojoj deci nisu uspeli bog zna {ta da
urade. Njih dvoje ne izlaze po kafi}ima jer nemaju novca za tu vrstu zabave, ne idu u
bioskop i vidjaju se sa prijateljima jednom u 3-4 meseca je i prijatelji se nalaze u sli~nim situacijama. Izlaze u kratke {etnje u kraju gde ìve ili mo`da do Kalemegdana. A
oni iz njihovih generacija koji se ipak odlu~e za drugi korak ven~anja i za~etak porodice svesno ulaze u ìvot gde }e ìveti sa svojim roditeljima do kraja ìvota i nikad ne}e imati mo} izbora da urade ne{to o ~emu su razmi{ljali ili planirali. Ne}e uspeti ni
svoj deci da obezbede ni onoliko koliko su oni imali kad su bili mali /../
Milo{ Miki}, 12.1.2009. - Reagovanje na tekst Ivane Mihi} Grafit, Politika,
12.1.2009.

egzistencijalna ne/sigurnost nezaposlenih medijskih i fizi~kih radnika
U izra~unavanje indikatora ne/sigurnost nezaposlenih medijskih i fizi~kih radnika uklju~eno je pet kriterijuma sa slede}im vrednostima: nezadovoljstvo ìvotom, nemogu}nost da se planira budu}nost, kontrola sopstvenog ìvota, ispitanik mora da radi bilo {ta iako se to malo pla}a ili ne pla}a, ispitanik mora da slu{a {efove i gazde i onda kada nisu u pravu. Na osnovu ovih kriterijuma dobijeni su slede}i podaci:
185
z 82% fizi~kih radnika ima zavr{enu osnovnu {kolu (ili ni nju); nema
z Petina nezaposlenih novinara i gotovo tre}ina nezaposlenih radnika
je nezadovoljna ìvotom;
z 40% nezaposlenih novinara i 24% nezaposlenih fizi~kih radnika ne
mogu da planiraju budu}nost (pla{e se da planiraju budu}nost);
z Po jedna petina nezaposlenih novinara i fizikalaca ne moè da kontroli{e sopstveni ìvot;
z 29% medijskih i 43% fizi~kih radnika moraju da rade bilo {ta iako
se to malo pla}a ili ne pla}a;
z 31% medijskih radnika i 24% fizi~kih radnika moraju da slu{aju {efove i gazde i onda kada nisu u pravu.
Sumiranjem ovih vrednosti dobili smo indikator egzistencijalne nesigurnosti. Struktura tog indikatora za nezaposlene medijske radnike izgleda
ovako: 39% je sigurno, 23% je malo sigurno, 12% osrednje i 5% je prili~no
nesigurno. Sabiranjem osrednje i velike nesigurnosti dolazimo do podatka o
17% novinara koji su egzistencijalno nesigurni. Kod fizi~kih radnika je ne{to
ve}i indeks egzistencijalne nesigurnosti: 35% je sigurno, 23% malo sigurno,
17% osrednje i 25% prili~no sumiranjem poslednje dve kategorije nalazimo da su dve petine nezaposlenih fizi~kih radnika egzistencijalno nesigurne.
U konstrukciju indikatora egzistencijalne ne/sigurnosti koristili smo
i podatke o nezadovoljstvu ìvotom. Na{li smo, da podsetim, da je 5% zaposlenih i 20% nezaposlenih novinara nezadovoljno ìvotom, kao i da me|u zaposlenim fizi~kim radnicima nalazimo 15% nezadovoljnih, a me|u nezaposlenim duplo vi{e (32%). Ovi nalazi upu}uju na protestne kapacitete
prekarnih radnika. Znatan broj istraìva~a upu}uje na korelaciju izme|u nezadovoljstva i protestnog pona{anja, iako ta vezi nije ni direktna ni neposredno uzro~na. Evo {ta o relaciji izme|u nezadovoljstva prekarnih radnika
i protesta kaè Ivan Krastev (2014): Da li su prekarizovani radnici nezadovoljni? Jesu nezadovoljni! No, da li je glasno njihovo nezadovoljstvo? Pa
(uglavnom) nije, samo se (pomalo) ~ude {to ih niko ne ~uje! Za{to ih niko
ne ~uje i koje taj koji treba da ih ~uje; od koga oni o~ekuju da ih ~uje. /.../
Prekid }utanja, progovaranje, glasnost }utljivih dolazi kao epidemija, tako
se {iri. A onda socijalni karantini postaju premali... Suspregnuto nezadovoljstvo se gomila, a svako okupljanje prekarizovanih nezadovoljnika dobija na
snazi, pretvara se u energiju... I po~inje erupcija socijalnog nezadovoljstva....
(II.7) Indeks prekarnosti rada nezaposlenih medijskih i nezaposlenih
fizi~kih radnika
Kod nezaposlenih medijskih radnika najrasprostranjeniji indikator prekarnosti je indikator nesigurnog radnog statusa ~ak 94% (to je zbir osred186
Tabela 2. Indikatori prekarnosti i indeks prekarnosti nezaposlenih medijskih

radnika (u %)
Indikatori
prekarnosti
Ne/sigurni
radni status
Ne/izvesnost
zarade
Ne/sigurnost
zdravlja
Prihvatanje
nesigurnih
uslova rada
Ne/sigurnost
dru{tvenog
statusa
Egzistencijalna
ne/sigurnost
Indeks prekarnosti
nezaposlenih
medijskih radnika
Sigurnost
Mala
Osrednja
Velika Ukupno
nesigurnost nesigurnost nesigurnost
1
5
39
55
100
Ck*
0,44
49
27
19
100
0,62
55
23
13
100
0,46
17
31
26
26
100
0,50
45
37
13
100
0,44
39
23
12
26
100
0,64
30
26
37
100

zaposlenih novinara
Od ukupno {est indikatora prekarnosti samo u slu~aju nesigurnog radnog statusa indikator je ve}i kod medijskih radnika (94% prema 70%), dok
je u pet slu~ajeva ve}i indikator kod fizi~kih radnika (videti tabelu 2).
Zanimljivo je da je indikator nesigurnog dru{tvenog statusa po obimu
kod medijskih radnika sa 18% na poslednjem mestu, dok je kod fizi~kih radnika isti indikator sa 89% na prvom mestu po ra{irenosti. Ina~e ovo je i najve}a razlika (pet puta) izme|u dva indikatora prekarnosti.
Kada je re~ o indeksu prekarnosti, valja re}i da sigurnosti gotovo nema (7% kod nezaposlenih novinara i 1% kod nezaposlenih fizi~kih radnika, a da mala prekarnost85 nije ra{irena kod fizikalaca, ali je zna~ajnije pri85
Mala prekarnost zna~i da ispitanik ima jedan od devet mogu}ih indikatora prekarnosti.
187
nje i velike prekarnosti). Znatno iza ovog indikatora je indikator prihvatanja nesigurnih uslova rada (52%), a potom slede indikator neizvesnosti zarade (46%), indikator egzistencijalne nesigurnosti (38%), indikator nesigurnosti zdravlja (22%) i na kraju indikator nesigurnosti statusa (18%) (videti
tabelu 2).
sutna kod novinara (30%). Prekarnih nezaposlenih medijskih radnika ima

63%, a prekarnih nezaposlenih fizi~kih radnika ~ak 91%86.
Tabela 3. Prekarnost nezaposlenih medijskih i fizi~kih radnika,
uporedno indikatori i skala prekarnosti (u %)
Prekarnost
Nesigurni radni
status
Neizvesnost zarade
Prihvatanje nesigurnih
uslova rada
Nesigurnost statusa
Egzistencijalna
nesigurnost
Skala prekarnosti
nezaposlenih medijskih radnika
Skala prekarnosti
nezaposlenih fizi~kih radnika
n
f
n
f
n
f
n
f
n
f
n
f
Nema Mala Osrednja Velika Ukupno

1
5
39
55
100
2
28
47
23
100
49
5
27
19
100
21
3
35
41
100
55
23
13
9
100
48
20
20
12
100
17
31
26
26
100
17
28
27
28
100
45
37
13
5
100
5
6
29
60
100
39
23
12
26
100
35
23
17
25
100
7
30
26
37
100
1
18
73
100
Ck*
0,44
0,47
0,62
0,65
0,46
0,45
0,50
0,52
0,44
0,53
0,64
0,57
-

Proces prekarizacije nezaposlenih fizi~kih radnika je gotovo potpuno zavr{en. Re~ je o radnicima bez zanimanja, bez kvalifikacija, bez {kolske spreme ve}e od osnovne. Devet od deset nezaposlenih fizi~kih radnika su u prekarnom poloàju. Od 100 dugotrajno nezaposlenih fizi~kih
radnika, 99 su u prekarnom poloàju.
Proces prekarizacije nezaposlenih medijskih radnika je tako|e uzeo
maha. Gotovo dve tre}ine nezaposlenih medijskih poslenika su prekarizovani. Dve tre}ine nezaposlenih novinara su prekarizovani87. Tri ~etvrtine dugotrajno nezaposlenih novinara su prekarizovani.
U tre}em evropskom istraìvanju o radnim uslovima utvr|eno je da prosek prekarnosti u 15 zemalja EU iznosi 70%, odnosno toliko ispitanika ima barem jedan od osam kriterijuma prekarnosti. Najmanje prekarnih bilo je u Nema~koj (65%). Najvi{e prekarnih
bilo je u [paniji 79% sa jednim indikatorom prekarnosti, 52% sa dva indikatora, 30%
sa tri indikatora (Frade et al, 2004:12).
87 Postotak prekarizovanih radnika iznosi 63%, me|utim ako iz grupe medijskih radnika
izuzmemo samo novinare koji imaju vi{e ili visoko obrazovanje, onda postotak prekarizovanih iznosi 65%.
86
188
Umesto zaklju~ka
Povezivanje podataka o prekarnosti rada i radni~kog ìvota sa podacima o zadovoljstvu ili nezadovoljstvu radom i ìvotom prekarnih radnika,
ukazuje na postojanje ~etiri modela pona{anja, tj. suo~avanja sa prekarno{}u ili njenog negiranja: model mirenja sa sudbinom, model rascepa, model suprotstavljanja prekarizaciji i model prihvatanja prekarizacije.
Model mirenja sa sudbinom (Zombi model)
Istovremena prekarnost rada i ìvota, na jednoj strani, i zadovoljstva
radnim mestom i ìvotom, na drugoj strani, indicira poodmakli proces obi~avanja prekarnosti, navikavanja na prekarnost, normalizacije prekarnosti.
Model mirenja sa sudbinom podrazumeva poku{aj psiholo{kog (fiktivnog
ili realnog) saniranja opaènog rascepa izme|u dostojanstvenog i prekarnog
rada, odnosno izme|u o~ekivanog i/ili ìvljenog ìvota i prekarnog ìvota.
Ne sumnjam da je zadovoljstvo prekarnim radom i ìvotom kod jednog
ne ba{ bezna~ajnog broja radnika psiholo{ki iznu|eno iz barem tri razloga.
Jedan razlog je vezan za preìvljavanje, za saniranje psiholo{kih posledica prekarnosti uz fatalisti~ko razumevanje samog procesa prekarizacije.
Upro{}eno re~eno, lo{ ìvot se prihvata kao dobar ìvot jer nema {ansi za
onaj zaista bolji. U psiholo{kom smislu re~ je o lo{oj kompenzaciji, ali je bolja i takva nego nikakva. Sve to olak{ava poricanje stvarnosti kao psiholo{ki
mehanizam odbrane.
Drugi razlog je vezan za razumevanje socijalnog i individualnog pada (silazna pokretljivost); zadovoljstvo je pragmati~an odnos prema trenutnom mestu u padanju; mora se biti zadovoljan onim {to se ima jer moè biti i gore.
Tre}i razlog se odnosi na smanjenje i sniàvanje, denivelaciju ciljeva u
radu i ìvotu ~ime se smanjuje diskrepanca izme|u ostvarivog i aspirativnog
nivoa kvaliteta rada i ìvota.
Ostaje pitanje psiholo{kih, socijalnih i antropolo{kih posledica ovog
mirenja sa prekarizacijom, jer je pitanje da li je uop{te mogu}e navikavanja
na prekarni rad i ìvot.
Model rascepa
Kod ovog modela niti ima mirenja sa sudbinom, a ni aktivnog otpora prema prekarizaciji rada i ìvota. I te kako se opaà rascep izme|u dostojanstvenog i prekarnog rada, izme|u o~ekivanog i/ili ìvljenog ìvota i pre189
Po svemu sude}i nezaposlenost gotovo sigurno vodi u prekarnost.

Otuda, biti nezaposlen naj~e{}e zna~i biti osu|en na prekarni ìvot.
karnog ìvota, ali se ni{ta ne ~ini na umanjenju rascepa. Neprihvatanje rascepa, odnosno prekarnosti nije dovoljno da generi{e otpor, a ne prihvataju
se ni psiholo{ki mehanizmi mirenja sa sudbinom.
Model suprotstavljanja prekarizaciji
Individualno suprotstavljanje prekarizaciji je kod prekarizatora najomiljeniji model radni~kog pona{anja. To {to radnik u borbi jedan na jedan
nema {ansi, ne usmerava radnike ka oblicima kolektivnog otpora, ve} im pre
ukazuje na nemo} pred boànskom silom kapitala.
Kolektivni otpor prekarizaciji odvija se u principu na dva na~ina: klasi~ni na~in podrazumeva borbu preko sindikata i drugih radni~kih organizacija Bori se zajedno sa drugima za sebe i za sve druge!. U sindikalnim
krugovima po~inje da se govori i o modelu otpora koncipiranog na iskustvima tzv. belih {trajkova, a ima i zagovornika novog ludisti~kog pokreta. No,
nikako se ne moè zanemariti model plebejske pobune pobune usamljene gomile. Uostalom, ima li uop{te izlaza iz novog, kaù dobrovoljnog, ropstva a da to nije eksplozija nagomilanog jada i besa?
Model pasivnog prihvatanja prekarizacije
Uspon i prete}a dominacija prekarnosti rada i ìvota nije problem za
radnike koji mogu da odgovore zahtevima profitom obuzetih kapitalista koji su uvereni, i pored manjkavih dokaza, da je prekarizacija rada put za pove}anje ili odrànje ve} velikog profita. U zahtevima prema radnicima naj~e{}e
se pominje famozna izvrsnost, nadprose~nost, kompetentnost, visoka stru~nost, optimum znanja i ve{tina, stalno u~enje i usavr{avanje, konkurentnost,
lojalnost, predanost ciljevima firme, pouzdanost Verovatno je ta~no da talentovanim i genijalnim a poslu{nim radnicima ima mesta u svakoj firmi, ostaje pitanje: a {ta sa onih 99% koji nisu talentovani, poslu{ni i genijalni?
U stvari ne treba sumnjati da za odli~ne radnike, vrsne stru~njake, odgovorne i odane uposlenike uvek ima posla i to dobro pla}enog posla. Ne
treba sumnjati u ovu tvrdnju, ali uz nju treba postaviti barem dva pitanja. Ko
snosi tro{kove kvalifikovanja za pomenute kriterijume? Kao i pitanje: Koliko to nas moè biti naj, naj, naj... ? Da li je mogu}e da svi budemo najbolji i
{ta je sa onim ~lanovima ljudske zajednice koji ne mogu postati najbolji, ma
koliko to hteli! Da li je ljudska zajednica odgovorna za one koji nisu elita?
No, kako kaù eksperti kapitalista koji jure samo za profitom: Neka
vam izvrsnost bude na~in postojanja!
O protestnim kapacitetima medijskih i fizi~kih radnika svedo~e nekoliki podaci iz na{eg istraìvanja. To su uglavnom svedo~enja o politi~koj impotenciji medijskih i fizi~kih radnika.
190
191
U~e{}e u protestima. Ono {to se ina~e zna, potvrdilo je i ovo istraìvanje u protestima u Srbiji u~estvuje malo ljudi. Pet posto na{ih ispitanika
tvrdi da je u~estvovalo u protestima kad god je imalo priliku. To je prosek
me|u radnicima koji su zavr{ili neki fakultet i radnicima koji su zavr{ili samo osnovnu {kolu. Pojedina~no gledano, manje od ostalih u protestima su
u~estvovali nezaposleni fizi~ki radnici (dva posto), a u~e{}e ostalih kre}e se
od 4% do 6%.
Mi bi kad bi ili pod kojim uslovima bi radnici u~estvovali u {trajkovima ili u raznim vrstama protesta? Pitanje je va`no ~ak iako je u pravu
onaj sindikalni aktivista koji pre neki dan izjavi: Pre bih poslodavce pokrenuo u {trajk nego moje radnike!
Bert Klandermans je svojevremeno u istraìvanjima holandskih radnika
na{ao da ~etiri petine radnika slabo podràvaju {trajkove jer procenjuju da }e
podr{ka {trajku biti niska i da {trajk ne}e uspeti. Shodno socijalnoj psihologiji
protesta o kojoj je ovaj autor dosta pisao, od na{ih ispitanika smo traìli da odgovore na tri pitanja. Konkretno, traìli smo od ispitanika da nam kaù da li su
ta~na ili neta~na slede}a tri stava: Ako ve}ina u~estvuje u nekom protestu, ja
bih im se pridruìo, I{ao bih u neki protest samo ako sam siguran da bismo
uspeli i Za mene nema nijedne stvari zbog koje bih i{ao na neki protest.
Gotovo tri ~etvrtine na{ih ispitanika (72%) se ne bi pridruìle protestu ~ak i kad bi ve}ina radnika protestovala (doslovno, 42% ni u kom
slu~aju a 30% je neodlu~no). Ne{to vi{e od ~etvrtine radnika (28%) izjavljuje da bi u~estvovalo u protestu ako ve}ina u~estvuje. Ina~e, fizi~ki radnici
su spremniji na protest (ako ve}ina protestuje) nego medijski radnici (jedna tre}ina prema jednoj ~etvrtini). Zanimljivo je da su nezaposleni novinari
ne{to spremniji na protest nego zaposleni (28% prema 23%), dok je kod fizi~kih radnika obrnuto, spremniji su na protest zaposleni (36%) nego nezaposleni (28%).
Vi{e od dve tre}ine na{ih radnika (70%) ne bi se pridruìle protestu ~ak i kad bi bili sigurni da }e protest uspeti (doslovno, 41% ni u kom
slu~aju a 29% je neodlu~no).
Bilo da u protestu u~estvuje ve}ina radnika, bilo da su sigurni da }e
protest uspeti, izme|u 70% i 72% radnika ne bi u~estvovalo u protestu. Moram da priznam da su me ovakvi nalazi prili~no iznenadili iako je na{a protestna realnost sasvim u skladu sa navedenim nalazima. U ovom kontekstu
je opravdano postavljanje na{eg tre}eg pitanja: Da li postoji neka stvar zbog
koje bi radnici protestovali? Za svakog {estog ispitanika ne postoji ni{ta zbog
~ega bi oni protestovali. Ostaje pitanje, {to je dovoljan razlog za protest, ako
to nije ne{to {to je siguran rezultat protesta ili ~injenica da u njemu u~estvuje ve}ina radnika.
Nemo} da se menjaju stvari u ìvotu. Ma koliko se ~ovek trudio u

ìvotu on, u stvari, ne moè ni{ta da promeni je mi{ljenje petine novinara
i polovine fizi~kih radnika (preciznije, onih radnika koji su bez zanimanja,
bez kvalifikacija i bez {kole ve}e od osnovne). Tako misli i 28% zaposlenih
i 39% nezaposlenih bilo novinara bilo fizi~kih radnika. Ili, najkonkretnije,
tako misli 18% zaposlenih novinara i 28% nezaposlenih novinara, a na drugoj strani 45% zaposlenih i ~ak 60% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Nemo} da se menjaju stvari u dru{tvu. âk polovina novinara (49%)
i dve tre}ine fizi~kih radnika (68%) misle da obi~ni ljudi malo {ta mogu da
u~ine da bi promenili stvari u dru{tvu. Razlika izme|u zaposlenih i nezaposlenih nije statisti~ki zna~ajna natpolovi~an broj jednih i drugih smatra da
je tzv. obi~ni ~ovek nemo}an da menja stvari u dru{tvu. Kada posmatramo
pojedina~no ~etiri grupe ispitanika, vidimo da nema razlike izme|u zaposlenih i nezaposlenih novinara, kao i da nije zanemarljiva razlika izme|u zaposlenih i nezaposlenih fizi~kih radnika 65% zaposlenih iskazuje nemo},
dok je postotak kod nezaposlenih fizi~kih radnika ve}i 74%.
Prekarni radnici su politi~ki i protestno impotentni. Radnici, a pogotovo prekarni radnici u veoma malom broju u~estvuju u raznim oblicima
protesta. âk i kad postoji garancija o u~e{}u ve}ine i sigurnom rezultatu
protesta, ve}ina radnika nije sklona protestnom pona{anju. Prekarni radnici su nemo}ni da menjaju stvari u dru{tvu, a i nemo}ni su da menjaju stvari
u sopstvenom ìvotu. No, i pored toga, na{li smo u na{em istraìvanju da
samo 16% ispitanika odbacuje svaku mogu}nost protesta. U ~emu je onda
kvaka? Da li u nerazvijenom grupnom i/ili klasnom integritetu, u slabo
razvijenom ose}anju solidarnosti ili u odsustvu organizovane inicijative i
bilo kojeg pokreta~a protesta u kojeg radnici imaju poverenja? Ili je politi~ka impotencija radni~ka sudbina?
Literatura
Babovi}, Marija. 2014. Povezanost radnih i vrednosnih orijentacija dru{tvenih aktera u uslovima ekonomske krize u Srbiji. Ni{: Teme, XXXVIII,
br. 1, str. 151-176.
Ba{i} Hrvatin, Sandra. 2007. Psi ~uvari kapitala. Dokle?. Zarez 206, 17.
svibnja 2007.
Benach, J. et al. 2014. Precarious Employment: Understanding an Emerging Social Determinant of Health. Annual Review of Public Health. Vol.
35. pp: 229-253.
192
193
Bergfeld, Mark. 2015. Potresi u Nema~koj. http://www.masina.rs/?p=1649

Bili}, Andrijana. 2009. Fleksibilni oblici rada i radno pravo. Zbornik Pravnog fakulteta Sveu~ili{ta u Rijeci, Vol.30 No.2, str. 920-942.
Bol~i}, Silvano. 2004. Post-socijalisti~ka transformacija i nove radne orijentacije: Srbija 1990-2003. godine. U: An|elka Mili} (ur). Dru{tvena transformacija i strategije dru{tvenih grupa: svakodnevica Srbije na po~etku tre}eg milenijuma. Beograd: ISIFF (str. 111-150).
Bol~i}, Silvano. 2013.Razaranje i rekonstrukcija dru{tva: Srbija na prelazu u
XXI vek. Beograd: Slu`beni glasnik.
Bol~i}, Silvano. 2015. Za{to je dana{nja Srbija pred (ekonomskim) kolapsom?. Beograd: Sociologija, Vol. LVII, N 1, str. 90-111.
Butkovi}, Hrvoje, Vi{nja Samardìja i Sanja Ti{ma. 2012. U~inci gospodarske krize na industrijske odnose u Hrvatskoj. Zagreb: Institut za me|unarodne odnose
Butler, Judith. 2004. Precarious Life: The Powers of Mourning and Violence.
London and New York: Verso.
Chang, Ha-Joon. 2012. 23 stvari koje vam nisu rekli o kapitalizmu.
http://pescanik.net/23-stvari-koje-vam-nisu-rekli-o-kapitalizmu/.
ômski, Noam. 2004. Politika bez mo}i. Zagreb: DAF.
David, Filip. 1987. Jesmo li ~udovi{ta. Sarajevo: Bosanska knjiga.
David, Filip. 2015. Filozofija bede. http://www.prometej.ba/clanak/kultura/filip-david-filozofija-bede-2028 - pristup 27.5.2015.
de Angelis, Massimo. 2012. Proizvodnja zajedni~kih dobara i eksplodiranje
srednje klase. http://commons.mi2.hr/wp-content/uploads/2012/11/massimo_de_angelis_proizvodnja_zajednickih_dobara1.pdf - pristup 12.4.2014.
De Witte, Hans. 2005. Job insecurity : review of the international literature on definitions, prevalence, antecedents and consequences. SA Journal
of Industrial Psychology, 31 (4), 1-6.
Doogan, Kevin. 2007. New capitalism?. Cambridge in Malden: Polity Press.
Dra{kovi}, Boò. 2015. Neoliberalna doktrina i ekonomska politika u Srbiji. U: Strukturne promene u Srbiji: dosada{nji rezultati i perspektive. Beograd: Institut ekonomskih nauka.
\or|evi}, Biljana. 2012. Nesigurnost zaposlenja priroda, posledice, i strategije upravljanja. Ni{: Teme, G. XXXVI, br. 1, str.335-350.
Eurofound. 2015. New forms of employment. Luxembourg: Publications Office of the European Union
Euzby, Alain. 1997. Socijalna sigurnost: nu`na solidarnost. Zagreb: Revija za socijalnu polititiku, god. IV, br. 4, str; 401-411.
Ferrie, Jane. 1999. Health consequences of job insecurity. In: Ferrie et al.
(eds). Labour market changes and job insecurity: a challenge for social wel-
fare and health promotion. Copenhagen: WHO regional publications. pp.

59-100.
Frade C. et all. 2004. Precarious Employment in Europe: A Comparative
Study of Labour Market related Risks in Flexible Economies. URL:
http://ec.europa.eu/research/social-sciences/projects/031_en.html
Federici, Silvia. 2013. Prekarni rad: feministi~ko gledi{te. Zarez, 357, 25.
travnja 2013.
Ghai, Dharam. 2003. Decent work: Concept and indicators. International Labour Review, Vol. 142, No. 2, pp. 113-145.
Golenkova, Zinaida i Julija Goliusova. 2014. Prekarijat kao nova dru{tvena grupa u globalnom dru{tvu. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Pri{tini, vol. ?LIV, br. 1, str. 143-154.
Gorz, Andr. 1974. Klasni karakter nauke i nau~nih radnika. Marksizam
u svetu, god. 1, br. 10. str. 122-135.
Gorz, Andr. 1999. Reclaiming work: Beyond the wage-based society. Cambridge: Polity Press.
Hartley, Jean et al. 1991. Job insecurity: coping with jobs at risk. London: Sage Publications.
Hartley, Jean. 1999. Models of job insecurity and coping strategies oforganizations. In: Ferrie et al. (eds). Labour market changes and job insecurity: a challenge for social welfare and health promotion. Copenhagen:
WHO regional publications. pp. 127-149.
Hoffmann, Jrgen, Reiner Hoffmann. 1999. Globalizacija. Opasnosti i mogu}nosti za politiku rada u Europi. Zagreb: Revija za socijalnu politiku,
god. 6, br. 3-4, str. 307-329.
Human security in theory and practice. An Overview of the Human Security
Concept and the
United Nations Trust Fund for Human Security. Human Security Unit United Nations. 2012.
ICEM-ov Vodi~ za privremeni i podugovoreni rad i rad preko agencija. 2008.
http://www.ksrs.org/wp-content/uploads/dokumenti-za-preuzimanje/ICEM_vodic_za_privremeni_i_podugovoreni_rad.pdf - pristup7.9.2015.
Ivanjac, Miroslava, Slavoljub Lukovi}, Dragica Mi{ljenovi}. Bezbednost i
zdravlje na radu. Sindikalni priru~nik. Beograd: UGS Nezavisnost.
Izve{taj o vlasni~koj strukturi i kontroli medija u Srbiji. 2015. Beograd: Savet
za borbu protiv korupcije. http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/izvestaji/izvestaj%20mediji%2026%2002.pdf
Kalleberg, Arne. 2009. Precarious Work, Insecure Workers: Employment
Relations in Transition. American Ssociological Review, VOL. 74,
str.:122.
194
195
Kra{ovec, Primo`. 2013. Nematerijalni rad u operaizmu i postoperaizmu.

Stvar Thing br. 5, str. 57-71.
Katalenac, Jurij. 2015. Nova normalnost: oblici nesigurnog rada.
http://www.bilten.org/?p=8277 pristup 13.7.2015.
Kati}, Neboj{a. 2014. Varljiva statistika zaposlenosti. http://www.makroekonomija.org/1-nebojsa-katic/varljiva-statistika-zaposlenosti/ - Pristup
22.3.2014.
Katunari}, Vjeran. 2011. Od egalitarnog sindroma do izvrsnosti: O na~inima legitimiranja dru{tvenih nejednakosti. Politi~ka misao, god. 48, br.
3, str. 11-34.
Krastev, Ivan. 2014. Od politike do protesta. http://pescanik.net/od-politike-do-protesta/ - 20.20.2014.
Kra{ovec, Primo`. 2014. Transformacija rada i socijalne politike u neoliberalizmu. Filozofija i dru{tvo XXV (3), str. 129-146.
Kulji}, Todor. 2012. Preispitivanje pro{losti i istorijski revizionizam- Saop{tenje podneto na me|unarodnom okruglom stolu odrànom u Beogradu 12. i 13.10.2012. Objavljeno u listu Danas, 26.10.2012.
Losoncz, Mark. 2013. Odbijanje rada od pohvale lenjosti do strukturalne kritike. Stvar Thing br. 5, str. 152-164.
Madàr, Ljubomir. 2013. Globalna recesija: Sistemske alternative i izgledi
prevladavanja. Beograd: Ekonomske ideje i praksa, br. 9-10, str. 13-33.
Madàr, Ljubomir i Mla|en Kova~evi}. 2013. Politi~ke institucije, politi~ki
akteri i ekonomske performanse: slu~aj Srbije. Beograd: Alfa univerzitet.
Masli} Ser{i}, Darja. 2005. Radne vrijednosti i stavovi prema poslu u Hrvatskoj: [to se promijenilo u odnosu na devedesete. Zagreb: Dru{tvena
istraìvanja. God. 14, br. 6, str. 1039-1054.
Masli} Ser{i}, Darja i Janja Trkulja. 2009. Nesigurnost posla kao predmet
istraìvanja u psihologiji: teorije, operacionalizacije, nalazi. Zagreb: Dru{tvena istraìvanja, God. 18, br. 3, str. 523-545.
Matkovi}, Teo. 2004. Nestajanje rada? Opseg i oblici zaposlenosti na po~etku informacijskoga doba. Zagreb: Dru{tvena istraìvanja, god. 13
(2004), br. 1-2 (69-70), str 241-265.
Mek Kvejl, Denis. 2007. Uloge medija u dru{tvu. CM: ~asopis za upravljanje komuniciranjem. God.2, br. 3, str. 5-16.
Mijatovi}, Bo{ko (red). 2012. Politike za pove}anje zaposlenosti i konkurentnost radne snage. Beograd: USAID i CLDS.
Milo{evi}, Boò. 2013. Organzacija rada u globalnoj tranziciji. Beograd: Filip Vi{nji} i Prosveta.
Milutinovi}, Dragana i saradnici. 2009. Mobing Osvrt na sestrinsku profesiju. Novi Sad: Medicinski pregled, LXII (11-12), str. 529-533.
Mitrovi}, Milutin. 2015. Iluzija mi{ljenja. http://pescanik.net/iluzija-misljenja/ - pristup 6.3.2015.

Mo~nik, Rastko. 2011. Trì{te radne snage i sastav radni~ke klase. U: Popovi}, @eljko i Zoran Gaji} (prir). Kroz tranziciju - prilozi teoriji privatizacije. Novi Sad: Alternativna kulturna organizacija AKO (str. 75-106).
O po{tovanju prava iz radnog odnosa: primeri kr{enja prava zaposlenih. 2008.
Beograd: Centar za demokratiju.
Pavi}, Ante. 2015. âk ni MMF nije uspio dokazati da fleksibilizacija pomaè gospodarstvu
http://www.forum.tm/vijesti/cak-ni-mmf-nije-uspio-dokazati-da-fleksibilizacija-pomaze-gospodarstvu-3095 - pristup13.4.2015.
Per Ronns, Per. 2010. Konceptualni i metodolo{ki vodi~ za dijagnosti~ku analizu zapo{ljavanja. Geneva: ILO
Perlman, Fredy. 2003. Reprodukcija svakodnevnog ìvota i drugi eseji. Beograd: Porodi~na biblioteka br. 5, anarhija/ blok 45.
- http://anarhija-blok45.net1zen.com/tekstovi/005_PERL.PDF
Peri}, Sa{a. 2015. Nesigurnost zaposlenja, stres i produktivnost zaposlenih. U: Stani{i}, Milovan (ed). Zbornik radova: Me|unarodna nau~na
konferencija iz oblasti informacionih tehnologija i savremenog poslovanja.
str. 668-671.
Pobuli}, Simeon. 2013. Rad i kapital: Partneri ili sukobljene strane. Republika, br. 550-551; 1.6.-30.6.2013.
Polonji, Karl. 2003. Velika transformacija: politi~ka i ekonomska ishodi{ta na{eg vremena. Beograd: Filip Vi{nji}.
Pompa, Jan. 2013. The Janus face of the New Ways of Work. Rise, risks and
regulation of nomadic work. Brussels: ETUI.
Postinikov, Boris. 2014. Prekarnost izme|u dojma i pojma. http://www.bilten.org/?p=419 - Pristup: 14.4.2014.
Puhovski, @arko. 2012. Javno dobro?. Zamirzine, 12.2.2012. - Pe{~anik.net,
13.2.2012.
Reljanovi}, Mario. 2014. Sve neistine o izmenama i dopunama Zakona o
radu. http://pescanik.net/sve-neistine-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-radu/ - Pristup 28.12.2014.
Reljanovi}, Mario. 2015. Svi smo mi (pomalo) zaposleni. http://pescanik.net/svi-smo-mi-pomalo-zaposleni/ - Pristup 6.4.2015.
Richter, Anne. 2011. Job Insecurity and Its Consequences. Investigating Moderators, Mediators and Gender. Sweden: Stockholm University.
Ruìca, Miroslav. 2014. Opasni plodovi gneva, NIN, 1- maj 2014,
www.nin.co.rs/pages/article.php?id=86369.
196
197
Sen, Amartya, 2000: Why Human Security?. Paper for the International
Symposium on Human
Security, Tokyo. - http://www.ucipfg.com/Repositorio/MCSH/MCSH05/BLOQUE-ACADEMICO/Unidad-01/complementarias/3.pdf. Pristup 14.4.2015.
Seymour, Richard. 2014. Svi smo mi prekarijat. Up&Underground 25/26,
str. 132-141.
Simor, Ri~ard. 2013. Radni{tvo igra va`nu ulogu u globalnim srednjoklasnim revolucijama. http://pe.org.rs/osvrti/ricard-simor-radnistvo-igravaznu-ulogu-u-globalnim-srednjoklasnim-revolucijama/ - 2.8.2013.
Siva ekonomija. Stavovi i iskustva op{te populacije. 2014. Ipsos, Usaid,
Naled - http://www.naled-serbia.org/sr/page/170/Istrazivanja-stavovaprivrede-i-gradana / - Pristup 22.7.2015.
Stavovi i iskustva privrede o regulatornom okruènju i sivoj ekonomiji.
2015. Ipsos, Usaid, Naled -. http://www.naled-serbia.org/sr/page/170/Istrazivanja-stavova-privrede-i-gradana - Pristup 22.7.2015.
Standing, Gay. 2011. The Precariat: The New Dangerous Class. London:
Bloomsbury Academic
Standing, Gay. 2014. Prekarijat. up-underground br. 23-24, str. 114-141.
Standing, G. & Jandri}, P. 2015. Precariat, Education and Technologies: towards a global class identity. Policy Futures in Education, 13 (2).
Star~evi}, Morana. 2014. Prekarni rad i nemogu}nost prekarne klase. Diskrepancija, Vol. 13, No 11, str. 37-57.
Stiglitz, Joseph. 2011. Narodna vladavina, iz 1% naroda, za 1% naroda.
Pe{~anik.net, 9.4.2011.
Sverke, Magnus et al. 2002. No Security: A Meta-Analysis and Review of
Job Insecurity and Its Consequences. Journal of Occupational Health
Psychology, Vol. 7, no. 3, pp. 242-264.
Sverke, Magnus et al. 2006. Job insecurity A literature review. Arbetslivsinstitutet.
@upanov, Josip. 1987. Sociologija i samoupravljanje. Zagreb: [kolska knjiga
World employment and social outlook 2015: The changing nature of jobs. Geneva: International Labour Organization, 2015.
World of Work Report 2014: Developing with jobs. 2014. Geneva: ILO, 2014.
198
Fleksibilnost, fleksigurnost i prekarnost

na trì{tu rada osnovni pojmovi,
me|usobne veze i pokazatelji
1. Fleksibilnost vs fleksigurnost na trì{tu rada
Fleksibilnost trì{ta rada moè se posmatrati kroz vi{e aspekata.
Osnovni elementi fleksibilnosti obuhvataju:
1. Eksternu numeri~ku fleksibilnost (mogu}nost zapo{ljavanja i otpu{tanja radnika, kao i mogu}nosti kori{}enja ugovora na odre|eno vreme);
2. Internu numeri~ku fleksibilnost (lako}a kojom se mogu izvr{iti promene broja zaposlenih bez otpu{tanja i zapo{ljavanja, npr. promenom broja ~asova rada);
3. Funkcionalnu fleksibilnost (lako}a promena organizacije rada), i
4. Fleksibilnost zarada.
Neoklasi~na teorija, koja od po~etka 1980-ih postaje dominantna i u
ekonomskoj teoriji i politici, nezaposlenost obja{njava rigidnostima trì{ta
rada koje su nastale pre svega kao posledica institucionalnih aran`mana (kao
{to su npr. minimalne nadnice, sindikati i zakonodavna za{tita zaposlenja).
Ortodoksna teorija isti~e da preterano za{titni~ke institucije trì{ta rada
izazivaju rigidnost nadnica. S obzirom na nefleksibilnost cene rada, trì{te
se prilago|ava kvantitetski u slu~aju negativnog {oka, nadnice nisu dovoljno fleksibilne i dolazi do prekomernog pada zaposlenosti. Ukoliko bi nadnice bile potpuno fleksibilne i ukoliko radnici ne bi imali sigurnosnu mreù u vidu institucija trì{ta rada, trì{te bi dovelo privredu u stanje pune zaposlenosti. Drugim re~ima, ukoliko dràva ne ometa trì{te, nevoljna nezaposlenost postoja}e samo u slu~aju kratkoro~nih prilago|avanja trì{ta, a
ukoliko nezaposlenost postoji i nakon kratkoro~nih prilago|avanja trì{ta,
to je posledica ~injenice da je prisutna dràvna intervencija na trì{tu i da su
rigidnosti i neefikasni ishodi izazvani institucionalnim aran`manima koji
ometaju funkcionisanje trì{ta (Alexiou i Tsaliki, 2009: 24).
Veliki broj autora kriti~ki gleda na ortodoksnu teoriju i pre svega argumentuje da je mala verovatno}a da se kompleksno pitanje kao {to je nezaposlenost moè re{iti jednim univerzalnim receptom koji bi bio primenjiv na sve
zemlje. Kao alternativa konceptu koji promovi{e {to ve}u fleksibilnost trì{ta
199
TRE]I DEO - FLEKSIBILNOST, FLEKSIGURNOST I PREKARNOST NA TR@I[TU RADA OSNOVNI POJMOVI, ME\USOBNE VEZE I POKAZATELJI
Maja Jandri}
Tabela 1. Vilthagenova matrica fleksigurnosti
Fleksibilnost
rada javlja se koncept fleksigurnosti. Prema Evropskoj komisiji, fleksigurnost

je integralna strategija usmerena ka istovremenom pove}anju fleskibilnosti i
sigurnosti na trì{tu rada kojom se poku{avaju pomiriti potreba poslodavaca
za fleksibilnom radnom snagom i potreba radnika za sigurno{}u, odnosno izvesno{}u da se ne}e suo~iti sa dugotrajnim periodima nezaposlenosti.
Razvoj ideje o fleksigurnosti motivisan je stavom da samo pove}anje
fleksibilnosti ne dovodi obavezno do bolje efikasnosti trì{ta rada, {to potvr|uju i brojna istraìvanja Me|unarodne organizacije rada. U skladu s tim, isti~e se potreba da se formira takav set institucija i politika trì{ta rada koji bi
omogu}io da se mobili{e radna snaga, da se pobolj{a njena adaptibilnost i mogu}nost zapo{ljavanja, i, uop{teno, da se pobolj{a efikasnost trì{ta rada.
Flexicurity pristup (fleksigurnost), koji kombinuje fleksibilno trì{te rada pra}eno relativno velikodu{nim sistemima naknade u slu~aju nezaposlenosti sa jakim naglaskom na aktivne politike trì{ta rada, pokazuje da
fleksibilnost i sigurnost ne moraju nu`no biti kontradiktorne varijable - one
u pravoj kombinaciji mera podsti~u jedna drugu. Osnovna ideja ovog koncepta jeste da se s jedne strane podstakne fleksibilnost trì{ta rada, a s druge sigurnost zaposlenja i socijalna sigurnost.
Koncept fleksigurnosti moè da se posmatra iz dva ugla:
I Vilthagenova (Wilthagen) definicija identifikuje osam osnovnih elementa fleksibilnosti i sigurnosti koji se mogu prikazati u slede}oj matrici:
1. Eksterna numeri~ka
2. Interna numeri~ka
3. Funkcionalna
4. Fleksibilnost zarada
Sigurnost
1. Posla 2. Zaposlenja 3. Prihoda 4. Kombinovanja
(job (employment
security)
security)
Osnovni elementi matrice koji se odnose na sigurnost obuhvataju:

1. Sigurnost posla: o~ekivanja u pogledu zadràvanja odre|enog radnog mesta;
2. Sigurnost zaposlenja: o~ekivanja u pogledu ostajanja u radnom odnosu, ne obavezno kod istog poslodavca;
3. Sigurnost dohotka: stepen za{tite dohotka u slu~aju prestanka pla}enog radnog odnosa, i
4. Sigurnost kombinovanja: mogu}nost kombinovanja posla sa drugim
privatnim i dru{tvenim obavezama.
200
Grafikon 1. Danski Flexicurity model

Izvor: Employment in Europe, 2006.
Fleksigurnost se odnosi na kombinaciju fleksibilnog trì{ta rada i visokog nivoa sigurnosti zaposlenja i dohotka. Jedan od va`nih aspekata ovog
koncepta je i promovisanje fleksibilnih oblika zapo{ljavanja koji podsti~u
u~e{}e na trì{tu rada daju}i zaposlenima mogu}nost da izbalansiraju posao
sa drugim segmentima ìvota. Ipak, neophodno je imati u vidu da je potrebno obezbediti da proces prilago|avanja privrede usled makroekonomskih
{okova ne padne neproporcionalno na deo zaposlenih koji su angaòvani u
fleksibilnim oblicima zapo{ljavanja.
Osnovni cilj pristupa koji se zasniva na fleksigurnosti je obezbe|enje
dovoljne prilagodljivosti trì{ta rada bez zna~ajnijeg naru{avanja sigurnosti
88
EPL (Employment Protection Legislation zakonska za{tita zaposlenja) odnosi se na

propise koji reguli{u pitanja zapo{ljavanja i otpu{tanja, posebno u pogledu opravdanosti
razloga za otpu{tanje, prekidanja radnog odnosa iz ekonomskih razloga, isplate otpremnine, otkaznog roka, administrativnih procedura pri otpu{tanju, duìne trajanja radnih
ugovora i prethodnih konsultacija sa sindikatima i/ili drugim predstavnicima radnika.
201
II Druga definicija vezuje se za danski flexicurity model (grafikon

1), koji se bazira na kombinaciji fleksibilnosti (visok nivo mobilnosti zahvaljuju}i umerenoj zakonskoj za{titi zaposlenja - EPL88) i sigurnosti (velikodu{an sistem naknada za nezaposlene i visok nivo izdataka za aktivne politike trì{ta rada - APTR). Dve strelice koje povezuju sistem naknade u slu~aju nezaposlenosti i fleksibilno trì{te rada ukazuju na tok radnika koji su
pogo|eni nezaposleno{}u, ali se vrlo brzo ponovo zapo{ljavaju. Oni koji ne
na|u posao u kra}em vremenskom roku prolaze kroz programe APTR.
Danski sistem je rezultat serije reformi pri ~emu je bio potreban veliki broj
iteracija uskla|ivanja da bi se dostigla sada{nja efikasnost sistema (OECD,
2004: 98). Pored toga, ovakav sistem zahteva relativno visoke izdatke.
radnika. Pri tome naglasak vi{e nije na sigurnosti radnog mesta, ve} na sigurnosti zaposlenja.
Promena fokusa koja podrazumeva prelazak sa sigurnosti radnog mesta na sigurnost na trì{tu rada, tj. obezbe|enje zapo{ljivosti radnika, podrazumeva da zaposleni moè do}i u situaciju da izgubi radno mesto ({to je
u skladu sa relativno niskim EPL-om), ali da }e zahvaljuju}i visokom nivou
znanja i ve{tina, uz pomo} APTR-a i sistema naknade za nezaposlene, koji
mu omogu}uje stabilnost dohotka u periodima nezaposlenosti, relativno brzo na}i odgovaraju}e radno mesto. Pored toga, neophodne su i mere koje
}e podsticati smanjenje kontingenta neaktivnog stanovni{tva, kao i mere
usmerene ka smanjenju segmentacije trì{ta rada. Skup mera koji obezbe|uje lak{i prelazak sa jednog na drugo zaposlenje odnosi se prvenstveno na
eksternu fleksigurnost. Me|utim, u situaciji ekonomske krize, mogu}nosti
za nalaènje novog zaposlenja su vrlo ograni~ene, tako da se naglasak prebacuje na internu fleksibilnost. Interna fleksigurnost se pre svega odnosi na
promene i prilago|avanja koji se odvijaju unutar preduze}a. Poslodavci (sa
ili bez pomo}i dràve) investiraju u formiranje i unapre|enje znanja i ve{tina zaposlenih, da bi mogli da ih premeste na druge poslove unutar preduze}a, kao da i unaprede organizaciju i produktivnost rada. U slu~aju nepovoljnih makroekonomskih {okova, prilago|avanje putem interne fleksigurnosti pre svega podrazumeva promene u broju ~asova rada kojima se izbegava
ili minimizira otpu{tanje zaposlenih.
Kene i Jepsen (Keune i Jepsen, 2007) isti~u da je dodatnu fleksibilizaciju potrebno kompenzovati novim oblicima sigurnosti, i da Evropska komisija isti~e dva elementa vezana za novu sigurnost: zapo{ljivost i modernizaciju sistema socijalne za{tite. Autori isti~u da Evropska komisija menja
pojam sigurnosti koji donekle gubi svoje standardno zna~enje za{tite od rizika i po~inje da se tuma~i kao sposobnost prilago|avanja promenama koja se sti~e kroz proces konstantnog u~enja. Osnovna ideja je da se u~enjem
pove}ava zapo{ljivost {to se tuma~i kao pove}ana sigurnost.
2. Fleksibilnost i prekarnost sa aspekta poloàja na trì{tu rada

Posmatrano sa aspekta poloàja radnika na trì{tu rada, postoji veliki
broj definicija pojma prekarnosti. U jednom od izve{taja Me|unarodne organizacije rada (MOR) prime}uje se da se definicije termina prekaran i
atipi~an u velikoj meri preklapaju, ali da nisu sinonimi. Prekaran rad se posmatra kao nevoljan atipi~an rad radnik sa privremenim zaposlenjem bez
ikakve sigurnosti zaposlenja, radnik sa nepunim radnim vremenom bez prava koja ima zaposleni sa punim radnim vremenom, i sl. (ILO, 2010: 35).
202
A. Vosko (2006) u radu u kojem analizira prekarni rad u Australiji, Kanadi i Velikoj Britaniji navodi da su manifestacije prekarnog rada u posmatranim zemljama sli~ne i da uklju~uju:
1. Nesigurnost posla;
2. Niske zarade;
3. Ograni~en pristup i prava u sistemima socijalne sigurnosti i
4. Nedostatak kontrole u procesu rada.
Prekarno zaposlenje obuhvata oblike rada pri kojima zaposleni ima
ograni~en pristup sistemu socijalne sigurnosti, izraènu nestabilnost posla,
niske zarade i visok rizik od pogor{anja zdravstvenog stanja. Prekarnost je
zasnovana na: statusu zaposlenja (samozaposleni ili rad za platu), obliku za203
Prema jednoj od definicija MOR-a, prekarno zaposlenje je odnos u

kojem nedostaje sigurnost zaposlenja, koja se smatra jednim od glavnih elemenata ugovora o radu. Ovaj oblik obuhvata radnike sa privremenim ugovorima (uklju~uju}i zaposlene sa ugovorima na odre|eno vreme), rad od
ku}e i podugovorne odnose.
Ipak, iako se nagla{ava da prekaran rad nije isto {to i atipi~no (privremeno) zaposlenje, prema Statisti~kim pokazateljima dostojanstvenog rada 2012 (Decent work statistical indicators 2012) prekarnost se defini{e na slede}i na~in:
Zaposleni ima prekarno zaposlenje ako ima:
a) ugovor koji pripada slede}im grupama: povremeni, sezonski ili kratkoro~ni rad, ili
b) ugovor koji omogu}uje poslodavcu da ga otkaè u kratkom vremenskom periodu i/ili samo na osnovu procene poslodavca (bez ulaènja u
opravdanost otkaza i upozorenja), s tim da su specifi~ne okolnosti odre|ene nacionalnim zakonodavstvom.
U slu~aju kategorije (a), radnici mogu da se podele na zaposlene za
platu i samozaposlene. Ova kategorija se odnosi na:
z Privremeno i povremeno zaposlene: o~ekivano vrlo kratko trajanje
ugovora;
z Sezonske radnike: na trajanje ugovora uti~u sezonski faktori (npr.
poljoprivredna sezona, dràvni praznici i sl.);
z Kratkoro~no zaposleni: o~ekivano trajanje ugovora je kratko, ali duè nego kod povremeno zaposlenih.
Zajedni~ki element za sve ove kategorije je kratkoro~ni vid zaposlenosti (ugovora) kategorija (a) ili nestabilnost ugovora kategorija (b), usled
mogu}nosti poslodavca da lako i brzo otpusti radnika.
Pored definicije MOR-a, postoji nekoliko uticajnih studija koje su definisale osnovne elemente prekarnosti:
poslenja (privremeni ili na neodre|eno, puno ili nepuno radno vreme) i dimenzijama koje se odnose na nesigurnosti na trì{tu rada i socijalnu lokaciju interakciju izme|u socijalnih odnosa kao {to su pitanja rodne ravnopravnosti ili rasne diskriminacije i politi~kih i ekonomskih uslova.
B. Rodèrs (Rodgers) identifikuje 4 dimenzije prekarnog zaposlenja:
1. Neizvesnost u pogledu trajanja zaposlenja;
2. Ograni~ena kontrola nad poslom;
3. Ograni~ena pravna i socijalna za{tita;
4. Neadekvatnost dohotka.
C. Le{ke i Kene (Leschke i Keune) defini{u tri dimenzije prekarnog
zaposlenja:
1. Niska zarada;
2. Vrlo kratko ili dugo radno vreme i
3. Privremeni ugovori.
Zaposleni je u prekarnom poloàju ukoliko zadovoljava dva od ponu|ena tri uslova89.
D. Prema Benah i dr. (Benach et al.), prekarna zaposlenost je vi{edimenzionalni fenomen sa ~etiri klju~ne dimenzije:
1. Visoka nesigurnost posla (specifi~na psiholo{ka karakteristika koja
se obi~no defini{e kao jaz izme|u nivoa nesigurnosti posla koji osoba doìvljava i nivoa koji bi osoba preferirala. Odnosi se na ugovore za koje se
o~ekuje ograni~eno trajanje).
2. Nizak nivo zarade (pojedinci se klasifikuju u skladu sa nivoom ekonomske zavisnosti od zaposlenja i ugroènosti od materijalne deprivacije).
3. Nedostatak ili ograni~en pristup sistemu socijalne sigurnosti (uklju~uju}i sistem naknade za nezaposlene).
4. Nedostatak mo}i, sa dve poddimenzije:
a. Ovla{}enja (institucionalna i zakonska za{tita, uz prisustvo sindikata i individualnog ili kolektivnog pregovaranja o zaradama i uslovima rada) i
b. Osetljivost (skup implicitnih i eksplicitnih dru{tvenih odnosa snaga na radnom mestu).
E. MOR se u jednom broju svojih izve{taja fokusira na dve kategorije ugovornih odnosa koje karakteri{u prekarni radni uslovi.
89
Niska zarada se defini{e kao 60% medijane satnice. Kratko radno vreme se defini{e kao
manje od 15 ~asova rada nedeljno. Dugo radno vreme se defini{e kao vi{e od 48 ~asova
nedeljno. Privremeni ugovori su svi ugovori koji ne podrazumevaju rad na neodre|eno
vreme - ugovori na odre|eno vreme, ugovori preko agencija, sezonski i povremeni poslovi.
204
Lev{uk (Lewchuk) i Lefle{ (Laflche) razvili su indeks prekarnosti

zaposlenja koji se sastoji od slede}ih elemenata:
1. Oblik zapo{ljavanja
a. Nije u standardnom radnom odnosu
b. Privremenost zaposlenja
2. Nesigurnost dohotka
a. Dohodak varira od nedelje do nedelje
b. Velika verovatno}a da }e se broj radnih sati smanjiti u narednih 6
meseci
c. Nema naknada / pristupa sistemima socijalne sigurnosti
d. Ne dobija zaradu ako ne do|e na posao
90
U nekim istraìvanjima se dodaju i slede}i elementi: nedostatak mogu}nosti za obuke i

usavr{avanja, nizak nivo kontrole nad radnim vremenom i neizvesnost oko broja ~asova rada i optere}enost poslom.
205
Ugovorni aran`mani:
1. Ograni~eno trajanje ugovora (na odre|eno, kratkoro~no, privremeno, sezonski, na dan, povremeno);
2. Priroda odnosa izme|u poslodavca i zaposlenog (trojni aran`mani radnici su zaposleni od strane jednog preduze}a, ali obavljaju rad za tre}u stranu kojoj njihov poslodavac obezbe|uje radnu snagu; prikriveno zaposlenje kada poslodavac na razne na~ine zamagljuje odnos da bi izbegao po{tovanje prava zaposlenih; la`na samozaposlenost, podugovaranje i
zapo{ljavanje preko agencija).
Prekarni uslovi:
1. Niska zarada;
2. Slaba za{tita od otkaza (prekida zaposlenosti);
3. Nedostatak pristupa sistemu socijalne sigurnosti i pravima koja su
uobi~ajena za zaposlene sa standardnim ugovorima (na neodre|eno sa punim radnim vremenom);
4. Nedostatak ili ograni~ene mogu}nosti ostvarivanja prava radnika.
Postoji i nekoliko numeri~kih pokazatelja prekarnosti, od kojih su najzna~ajniji EPRES skala, Indeks prekarnosti zaposlenja i Olstornovi (Olsthoorn) integrisani indikatori prekarnosti.
Vives i grupa istraìva~a razvili su numeri~ku skalu za merenje prekarnosti zaposlenja EPRES skalu, ~iji su elementi prikazani u tabeli 290. Prema posebno razvijenoj matrici boduje se svaki od navedenih elemenata i dobija se skala u rasponu od 0 do 4, koja na osnovu dobijenih vrednosti svrstava zaposlene u tri grupe: nema prekarnosti (vrednosti 0 i 1), niska do umerena prekarnost (1 i 2) i visoka prekarnost (3 i 4).
3. Neizvesnost plana rada

a. Radi po pozivu
b. Ne zna plan rada nedelju dana unapred
4. Nesigurnost odnosa s poslodavcem
a. Pla}en u ke{u (na ruke)
b. Pitanja sigurnosti na radu povla~i mogu}nost otkaza
Svaka komponenta indeksa se boduje od 0 do 10, a zbir bodova daje
indeks ~ija je maksimalna vrednost 100. Ve}i broj bodova odnosi se na ve}u
prekarnost.
Tabela 2. EPRES skala
Dimenzije prekarnosti
Nesigurnost (privremenost)
zaposlenja
Mo} zaposlenih
Osetljivost
Nivo zarada
Socijalna sigurnost
i ostala prava
Mogu}nost ostvarivanja
prava zaposlenih
Opis
Odnosi se na fiksne periode zaposlenja,
kratko trajanje zaposlenja i ~esta obnavljanja ugovora
Institucionalni nivo / pravna za{tita (npr. prisustvo
sindikata i pregovori vezani za uslove rada)
Implicitni i eksplicitni odnosi mo}i na radnom
mestu (nezavisno od pravnih normi)
Stepen ekonomske zavisnosti od radnog mesta
i rizik od siroma{tva
Prava koja imaju radnici koja bi mogla da ublaè
prekarnost (bolovanje, penzija, otpremnina,
porodiljsko odsustvo, slobodni dani, vikend)
Dodatni aspekt koji se odnosi na situacije
kada radnici ne ostvaruju prava koja imaju zbog
straha od gubitka posla
Prema: Vives et al. (2010).
Olstorn (2013) predlaè dva integrisana indikatora prekarnosti.

Svaki od njih se odnosi na po jedan specifi~an aspekt prekarnosti: 1) nesigurnost dohotka (I1) i 2) nesigurnost zaposlenja (I2). U tre}em koraku pravi se integrisani indikator koji se sastoji od prethodna dva indikatora.
I1: Nesigurnost dohotka:
1. Zarada (prag ispod kojeg se smatra niskom je 60% medijane zarade
u uzorku);
2. Dodatni dohodak doma}instva formiran je indikator na osnovu
metodologije OECD-a uz dodatne informacije o prihodima ostalih ~lanova doma}instva;
3. Naknada za nezaposlene na osnovu podataka o duìni radnog staà i broja godina ìvota zaklju~uje se koliko dugo ispitanici u uzorku imaju
pravo na naknadu u slu~aju nezaposlenosti, pri ~emu je prag za prekarnost
3 meseca.
206
Kod definisanja prekarnosti po oovm aspektu predlaè se oprez, jer u zavisnosti od zemlje u kojoj se vr{i istraìvanje, postoji u mogu}nost da se prekarnost javlja i u situacijama
kada je radnik zaposlen na neodre|eno.
92 Kod ovog aspekta je tako|e neophodan oprez pri definisanju indikatora u razli~itim zemljama, s obzirom na razlike u sistemima naknade za slu~aj nezaposlenosti. Uobi~ajeno je
da se nezaposlenost koja traje duè od godinu dana smatra dugoro~nom.
91
207
I2: Karakter ugovora o radu nesigurnost zaposlenja:

a. Ugovor na neodre|eno vreme;
b. Privremeni ugovor koji }e verovatno biti nastavljen ugovorom na
neodre|eno;
c. Privremeni ugovor koji verovatno ne}e biti nastavljen ugovorom na
neodre|eno ili
d. Ostalo.
Prekarnim se smatraju svi radnici koji nemaju ugovor na neodre|eno
vreme91.
II: Trajanje nezaposlenosti:
e. Svi nezaposleni duè od tri meseca smatraju se dugoro~no nezaposlenim (element prekarnosti), dok se rizi~nim trajanjem smatra trajanje nezaposlenosti koje najverovatnije dovodi do gubitka prava na naknadu92.
Zaposleni ima prekaran dohodak ako zadovoljava tri uslova vezana
za I1: ima nisku zaradu, ima nizak dodatni dohodak i ima relativno skromna prava vezana za naknadu za nezaposlene. Veliki broj radova na temu prekarnosti ne uzima u obzir ove elemente, ali tako|e zna~ajan broj istraìva~a
argumentuje da samo fokusiranje na tip ugovora (zanemarivanje zaposlenih
na neodre|eno vreme) moè dovesti do zamagljivanja drugih dimenzija prekarnosti.
Prekarnost po osnovu nesigurnosti radnog mesta postoji kada zaposleni ima nesiguran ugovor i postoji velika verovatno}a da }e biti nezaposlen
duè vreme posle gubitka radnog mesta. Tip ugovora je mera koliko je lako
otpustiti zaposlenog (radnici sa ugovorima na neodre|eno se generalno teè otpu{taju). Prema I2, prekarnost postoji ako radnik ima ugovor koji nije
na neodre|eno i ako je o~ekivano trajanje nezaposlenosti dugo. Prema ovom
konceptu, prekarnost postoji ako su zadovoljeni svi navedeni uslovi.
3. Poloàj posmatranih grupa na trì{tu rada u Srbiji: novinari i fizi~ki
radnici
Iz analize klju~nih aspekata prekarnosti kao najva`niji elementi izdvajaju se:
z Nepostojanje i privremenost radnog ugovora;
z Nizak i nestabilan dohodak;
z Nemogu}nost ostvarivanja prava vezanih za zaposlenje i nedovoljan
pristup sistemima socijalne sigurnosti i
z (Za nezaposlene) dugo trajanje nezaposlenosti i nizak obuhvat si-
stema naknade za nezaposlene.

S druge strane, sistem fleksigurnosti zasniva se na slede}im elementima:
z Postojanje fleksibilnih i pouzdanih ugovornih aran`mana;
z Efektivna aktivna politika trì{ta rada;
z Adekvatan sistem naknade u slu~aju nezaposlenosti;
z Pristup modernim sistemima socijalne sigurnosti;
z Uklju~enost u koncept doìvotnog u~enja;
z Razvijen socijalni dijalog.
Tabela 3. Elementi indeksa prekarnosti zaposlenih sa aspekta poloàja na
trì{tu rada (u %)
Nije u radnom odnosu na neodre|eno

i sa punim radnim vremenom
Privremeno zaposlen
Plata varira od meseca do meseca
Vrlo je verovatno smanjenje broja radnih sati
u slede}ih 6 meseci
Ima problema sa ostvarivanjem prava ili uop{te nema
socijalno i zdravstveno osiguranje
Ne dobija zaradu ako ne do|e na posao
Radi po pozivu firme bez obzira na radno vreme
Ne zna plan rada nedelju dana unapred
Pla}en u gotovini (na ruke)
Postavljanje pitanja sigurnosti na radu povla~i
mogu}nost otkaza
Indeks prekarnosti zaposlenih sa aspekta poloàja
na trì{tu rada93
Zaposleni
novinari
Zaposleni
fizi~ki radnici
26
20
34
25
26
37
10
10
5
28
51
43
9
5
43
31
27
14
10
22
24
24
Formiran je modifikovani Lev{ukov indeks prekarnosti zaposlenja:

procenti su izraèni kao decimalni brojevi i sabrani, dok je njihov zbir pomnoèn sa 10 kako bi se dobila skala od 0 do 100. Prekarnost zaposlenih
novinara i fizi~kih radnika sa aspekta pozicije na trì{tu rada je prema ovom
indeksu na istom nivou: 24 na skali od 0 do 100. I pored ~injenice da modifikovani Lev{ukov indeks nema visoku vrednost, tabela 4 ukazuje na postojanje dodatnih elemenata prekarnosti. Iako vi{e od 50% ispitanika iz obe
grupe smatra da je verovatno}a da u slede}ih 12 meseci zadrè postoje}e za93
Zbir procenata ispitanika koji su na dato pitanje odgovorili sa ta~no (izraènih u decimalnim brojevima) pomnoèn sa 10.
208
Tabela 4. Dodatni elementi prekarnosti zaposlenih radnika (u %)

Zaposleni Zaposleni
novinari
fizikalci
Poha|ali neki oblik formalnog ili neformalnog obrazovanja
40
8
Verovatno}a da u slede}ih 12 meseci zadrìte postoje}e
zaposlenje je velika ili prili~na
56
53
Ako se desi da izgubite posao, verovatno}a da za 12 meseci
na|ete sli~no zaposlenje je velika ili prili~na
25
57
Imate prekovremeni rad koji Vam uop{te nije pla}en
86
63
Prekovremeni rad, rad no}u, vikendom i praznikom Vam
se pla}a delimi~no ili se uop{te ne pla}a u skladu sa Zakonom
57
37
Prava iz radnih odnosa koja su za{ti}ena Zakonom o radu
poznajete dobro ili veoma dobro
35
13
Prava iz radnih odnosa koja su za{ti}ena Zakonom o radu
se u firmi u kojoj radite potpuno po{tuju
16
9
Po{tovanje prava koja proisti~u iz radnog odnosa tako|e je problemati~no: samo 35% zaposlenih novinara i 13% zaposlenih fizi~kih radnika smatra da dobro ili veoma dobro poznaju prava iz radnih odnosa koja
su za{ti}ena Zakonom o radu, dok 16% zaposlenih novinara i 9% zaposlenih fizi~kih radnika navodi da se prava iz radnih odnosa koja su za{ti}ena
Zakonom o radu poptuno po{tuju u firmi u kojoj rade. Najve}i broj ispitanika uvek ili gotovo uvek bez prepreka ostvaruje pravo na pla}en godi{nji odmor (82% zaposlenih novinara i 76% zaposlenih fizi~kih radnika),
kao i na pla}eno bolovanje (78% zaposlenih novinara i 69% zaposlenih fizi~kih radnika). Na prepreke se ~e{}e nailazi pri ostvarivanju prava na vikend i slobodne dane za li~ne i porodi~ne obaveze: 64% zaposlenih novinara i 54% zaposlenih fizi~kih radnika uvek ili gotovo uvek ostvaruje pravo na vikend, dok 75% zaposlenih novinara i samo 55% zaposlenih fizi~kih radnika uvek ili gotovo uvek bez prepreka ostvaruje pravo na slobodan
dan za li~ne i porodi~ne obaveze. Veoma visok procenat u obe posmatrane
grupe ima prekovremeni rad koji uop{te nije pla}en (86% zaposlenih novinara i 63% zaposlenih fizi~kih radnika)94.
94
Prekovremeni rad prijavljuje 44% zaposlenih novinara i 36% zaposlenih fizi~kih radnika. Uobi~ajeni nedeljni broj radnih sati je izme|u 40 i 49 za 62% zaposlenih novinara i
80% zaposlenih fizi~kih radnika. 13% zaposlenih novinara i 14% zaposlenih fizi~kih
radnika radi nedeljno vi{e od 50 sati.
209
poslenje velika ili prili~na, samo 25% ispitanih zaposlenih novinara smatra
da u slu~aju gubitka posla postoji velika ili prili~na verovatno}a da na|u sli~no zaposlenje, {to ukazuje na visoku nesigurnost u pogledu mogu}nosti nalaènja drugog zaposlenja.
Koncept doìvotnog u~enja je, gledano kroz u~e{}e u formalnim i neformalnim vidovima dodatnog obrazovanja, o~ekivano zna~ajnije prihva}en
kod novinara: 40% ispitanih zaposlenih novinara je poha|alo neki oblik formalnog ili neformalnog obrazovanja (nasuprot 8% zaposlenih fizi~kih radnika). Relativno visok procenat zaposlenih novinara (66%) imao je èlju za
dodatnim usavr{avanjem, a kao glavni problemi u najve}em broju slu~ajeva
navedeni su nedostatak novca i vremena. Istovremeno, samo 20% zaposlenih fizikalaca je imalo èlju da se dodatno obrazuje i usavr{ava.
U~e{}e zaposlenih na odre|eno vreme i preko agencije ne{to je vi{e
kod zaposlenih fizi~kih radnika (23%) nego kod zaposlenih novinara
(18%). Najve}i broj zaposlenih na odre|eno se nalazi u takvom statusu zato {to nije imalo drugog izbora (88% fizi~kih radnika i 79% novinara zaposlenih na odre|eno vreme i preko agencije). Od ukupnog broja zaposlenih na odre|eno vreme i preko agencije, u grupi fizi~kih radnika je 40% u
takvom statusu duè od tri godine (32% kod novinara). Najve}i deo zaposlenih na odre|eno vreme i preko agencije nalazi se u registrovanom privatnom sektoru svojine: 75% u grupi fizi~kih radnika i 58% kod novinara.
Iako je u~e{}e zaposlenih na neodre|eno vreme visoko, u obe posmatrane
grupe postoji tendencija zadràvanja na poslovima na odre|eno vreme za
zaposlene koji se na|u u toj poziciji. Veliki broj zaposlenih na odre|eno
vreme i preko agencije se na istim ili sli~nim poslovima kod istog poslodavca zadràvao dugo: 33% fizi~kih radnika i 32% novinara zaposlenih na odre|eno vreme i preko agencije je duè od tri godine provelo rade}i iste ili
sli~ne poslove kod istog poslodavca, dok je oko 50% u obe posmatrane grupe imalo po tri ili vi{e obnovljenih ugovora na odre|eno vreme, a da su pri
tome uvek radili isti posao.
Posmatraju}i ukupno grupe zaposlenih novinara i fizi~kih radnika, ve}ina je zadovoljna ili uglavnom zadovoljna svojim poslom (60% novinara i
54% fizi~kih radnika). Veoma mali procenat ispitanih zaposlenih novinara
je nezadovoljan ili uglavnom nezadovoljan (10%), dok je taj procenat kod
zaposlenih fizi~kih radnika znatno vi{i (19%). Obe grupe visoko rangiraju
sigurnost zaposlenja (88% zaposlenih novinara smatra da je sigurnost zaposlenja izuzetno ili prili~no va`na, kao i 88% zaposlenih fizi~kih radnika).
Kad je re~ o nezaposlenima, pokazalo se da veliki broj ispitanika sebe
smatra nezaposlenima iako su angaòvani po ugovoru o delu, rade honorarne ili privremene i povremene poslove ili poslove u sivoj ekonomiji, na imanju ili nadnici. Samo 57% nezaposlenih novinara ~iji je subjektivni status
nezaposlen je na pitanje o radnom statusu dalo odgovor da ne radi ni{ta
za novac ili drugu nadoknadu (kod fizi~kih radnika koji sebe smatraju nezaposlenima ovaj procenat iznosi 54%). U~e{}e ispitanih fizi~kih radnika
210
Poloàj na trì{tu rada u daljoj analizi je odre|en na osnovu u~e{}a u anketi (kao zaposlen ili nezaposlen) i ne odnosi se na objektivni status na trì{tu rada.
96 Odgovor: Nisam traìo posao, prestao sam da traìm, digao sam ruke od traènja
posla.
95
211
koji sebe smatraju nezaposlenim, a istovremeno rade u sivoj ekonomiji, na

imanju ili nadnici je visok i iznosi 42%.
Posmatraju}i ukupne grupe ispitanih nezaposlenih novinara i fizi~kih
radnika95 uo~avamo da preko 72% nezaposlenih novinara ima fakultetsko
obrazovanje, kao i da polovina ispitanih nezaposlenih novinara u~estvuje u
raznim oblicima formalnog i neformalnog obrazovanja. Visok procenat
(61%) je imao èlju da u~estvuje u programima dodatnih obuka, a kao glavna prepreka se navodi nedostatak novca. Kod fizi~kih radnika je sklonost ka
u~e{}u u dodatnim vidovima obrazovanja o~ekivano niska. U grupi fizi~kih
radnika prisutan je ve}i pesimizam u pogledu nalaènja prihvatljivog posla
u narednih 12 meseci: 67% se izjasnilo da su {anse za to lo{e ili uglavnom
lo{e, nasuprot 51% ispitanih nezaposlenih novinara.
Sa aspekta radnog iskustva i duìne nezaposlenosti struktura nezaposlenih je u obe grupe izrazito nepovoljna:
z 60% nezaposlenih novinara i 55% nezaposlenih fizi~kih radnika nikad nije bilo zaposleno sa radnim ugovorom;
z 35% nezaposlenih novinara i 61% nezaposlenih fizi~kih radnika je
u sada{njem radnom statusu duè od tri godine;
z Duìna poslednjeg neprekidnog aktivnog traènja posla je kod 28%
novinara i kod ~ak 46% fizi~kih radnika duà od dve godine;
z 84% nezaposlenih novinara i 90% nezaposlenih fizi~kih radnika je
u sada{njem radnom statusu zato {to nisu imali drugog izbora.
S obzirom na prisutan pesimizam u pogledu nalaènja prihvatljivog
zaposlenja u narednih godinu dana i visoko u~e{}e dugotrajne nezaposlenosti, ne ~udi visok nivo obeshrabrenosti me|u nezaposlenima: 33% ispitanih nezaposlenih novinara i 52% ispitanih nezaposlenih fizi~kih radnika
izjavili su da u prethodne ~etiri sedmice nisu traìli posao usled obeshrabrenosti96, {to ih prakti~no svrstava u neaktivno stanovni{tvo. Najve}i deo
nezaposlenih u obe grupe (70% kod novinara i 85% kod fizi~kih radnika)
u poslednjih 12 meseci nije dobio nijednu ponudu za posao. U grupi ispitanika koji nisu traìli posao iako su nezaposleni, kod fizi~kih radnika je
kao ubedljivo najzna~ajniji razlog nedostatak nade za nalaènje posla, dok
kod novinara zna~ajan procenat navodi i {kolovanje, obuku i dodatne kurseve. Uprkos obeshrabrenosti koja je dovela do nedostatka motiva za traènje posla, ve}ina ispitanika koji ne traè posao u obe grupe navodi da èli da radi uprkos tome {to ne traì posao, pri ~emu bi 43% ispitanih neza-
poslenih novinara i 53% fizi~kih radnika pristalo da radi bez obzira na vrstu ugovora. Geografska mobilnost je kod novinara ne{to vi{a nego kod fizi~kih radnika: 46% novinara bi se preselilo u neko drugo mesto u Srbiji radi zaposlenja (nasuprot 29% fizi~kih radnika), dok bi se 57% nezaposlenih novinara preselilo u inostranstvo radi zaposlenja (nasuprot 48% nezaposlenih fizi~kih radnika).
Kod obe grupe dominantan na~in traènja posla je preko prijatelja i
ro|aka. Novinari koriste vi{e razli~itih na~ina traènja posla u odnosu na fizi~ke radnike. Fizi~ki radnici se vi{e oslanjaju na usluge Nacionalne slu`be
za zapo{ljavanje, koja je u ovoj grupi na drugom mestu po zastupljenosti,
dok je kod novinara tek na ~etvrtom (posle traènja posla preko prijatelja i
ro|aka, preko oglasa i direktnim obra}anjem poslodavcu).
Pokrivenost ispitanika sistemom naknade za slu~aj nezaposlenosti je
izuzetno niska: 96% ispitanih nezaposlenih novinara i 96% nezaposlenih fizi~kih radnika u toku 2014. godine nije primalo naknadu u slu~aju nezaposlenosti. U~e{}e u aktivnim politikama trì{ta rada je tako|e nisko. Najvi{e
ispitanika je u~estvovalo u programima obuke (14% novinara i 7% fizi~kih
radnika) i merama informisanja, savetovanja i pomo}i u zapo{ljavanju (16%
novinara i 9% fizi~kih radnika). Kod ocene korisnosti ovih programa pokazalo se da su fizi~ki radnici uglavnom smatrali korisnijim programe informisanja, savetovanja i pomo}i u zapo{ljavanju, za razliku od novinara koji
su najvi{e bili zadovoljni programima obuka. Ovakvo stanje ukazuje na prisutnu dualnost na trì{tu rada kod obe posmatrane grupe: s jedne strane nalaze se zaposleni na neodre|eno vreme, koji me|u zaposlenim ispitanicima
~ine ve}inu, a s druge zaposleni na odre|eno vreme i preko agencija, ~ije su
{anse za prelazak u povoljniji poloàj neizvesne, kao i nezaposleni, kod kojih je prisutna dugoro~na nezaposlenost i obeshrabrenost. Kod zaposlenih
na neodre|eno vreme, koji su u povoljnijem poloàju u odnosu na druge
dve grupe, tako|e je prisutna svest o maloj verovatno}i pronalaènja drugog posla, {to izaziva pove}anje ose}aja nesigurnosti na trì{tu rada, i uz probleme vezane za ostvarivanje pojedinih prava iz radnog odnosa (pre svega
na pla}en prekovremeni rad) uti~e na pove}anje prekarnosti i u ovoj grupi.
Literatura
Alexiou Constantinos, Tsaliki Persefoni. 2009. Unemployment revisited:
empirical evidence from 20 OECD countries. Contributions to Political
Economy, 28.
212
213
Benach Joan, Muntaner Carl, Santana, Vilma. 2007. Employment Conditions and Health Inequalities, Employment Conditions Knowledge
Network (EMCONET), http://www.who.int/social_determinants/resources/articles/emconet_who_report.pdf, pristup: 4.4.2015.
Cardoso Pedro Miguel, Erdinc Isil, Horemans Jeroen, Lavery Scott. 2014.
Precarious employment in Europe, http://www.renner-institut.at/fileadmin/user_upload/Themen/Europa/wg_precarious_employment_in_europe.pdfpristup: 15.4.2015.
European Commission. 2006. Employment in Europe.
International Labour Organisation (ILO) - ACTRAV, 2012. From precarious work to decent work, Outcome Document to the Workers Symposium
on Policies and Regulations to combat Precarious Employment,
http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/-ed_dialogue/-actrav/documents/meetingdocument/wcms_179787.pdf, pristup: 16.4.2015.
International Labour Organisation (ILO). 2010. Employment policies for
social justice and a fair globalization, http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/@ed_norm/@relconf/documents/meetingdocument/wcms_126682.pdf, pristup: 7.7.2015.
International Labour Organisation (ILO). 2011. Policies and regulations to
combat precarious employment, http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/-ed_dialogue/-actrav/documents/meetingdocument/wcms_164286.pdf, pristup: 15.5.2015.
International Labour Organisation (ILO). 2012. Decent Work Indicators
Concepts and definitions, http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/
-dgreports/-integration/documents/publication/wcms_229374.pdf,
pristup: 15.4.2015.
Keune, Maarten, Jepsen Maria. 2007. Not balanced and hardly new: The European Commissions quest for flexicurity u: Jorgensen, Madsen, (ed).
Flexicurity and Beyond: Finding a New Agenda for the European Social Model, DJF Publishing Copenhagen.
Leschke, Janine. Keune, Maarten. 2008. Precarious Employment in the Public and Private Sectors: Comparing the UK and Germany, u: Keune,
Leschke, Watt (ed). Privatisation and Liberalisation of Public Services in
Europe: An Analysis of Economic and Labour Market Impacts. Bruxelles:
European Trade Union Institute, str. 197-231.
Lewchuk Wayne, Laflche Michelynn. 2014. Precarious employment and
social outcomes. Just Labour: A Canadian Journal of Work and Society
Volume 22 Autumn 2014.
OECD, 2004. Employment Protection: The Costs and Bene?ts of Greater Job
Security, OECD Policy Brief.
Olsthoorn Martin. 2013. Measuring Precarious Employment: a Proposal

for Two Indicators of Precarious Employment Based on Set-Theory and
Tested with Dutch Labour Market-Data. Social Indicators Research, 119,
str. 421-441.
Rodgers Gerry. 1989. Precarious work in Western Europe, u: Rodgers G,
Rodgers J (ed). Precarious jobs in labour market regulation: the growth of
atypical employment in Western Europe. Geneva: International Institute
for Labour Studies. str. 1-16.
Vives Alejandra, Amable Marcelo, Ferrer Montserrat, Moncada Salvador,
Llorens Clara, Muntaner Carles, Benavides G. Fernando, Benach Joan.
2010. The Employment Precariousness Scale (EPRES): psychometric
properties of a new tool for epidemiological studies among waged and salaried workers. Occup Environ Med. Aug;67(8) str. 548-555.
Vosko, Leah. 2006. Precarious Employment: Understanding Labour Market
Insecurity in Canada. McGill-Queens Press MQUP.
Wilthagen Ton, Tros Frank. 2003. Dealing with the Flexibility-Security
Nexus: Institutions, Strategies, Opportunities and Barriers. AIAS
Working Paper n. 10. Amsterdam, Amsterdam Institute for Advanced Labor Studies.
214
Bilo kako bilo novinari }e zajahati novi talas tranzicionog gubitni{tva. Ma koliko to socijalno i profesionalno bilo bolno sasvim je nerealno pretpostaviti da
postoje uslovi za preìvljavanje mno{tva lokalnih, gradskih i regionalnih javnih
medijskih preduze}a.
Pitanje je kako }e ti gubitnici biti socijalno zbrinuti? Koliko se da videti otpremnine nisu bog zna {ta i Zakon o radu im ne ide na ruku. U su{tini, ni{ta im
nije na ruku osim eventualne èlje budu}ih vlasnika da ne odustanu od medijskog
posla a imovinu tih preduze}a, ako je ima, ne shvate kao tranzicioni plen
(\or|e Vlaji}, dubinski intervju).
Sve to ~ini da se ose}am ne samo kao nezaposlena osoba - jer nezaposlena
osoba ima nadu da }e se nekada zaposliti, ve} kao osoba ~ija budu}nost i
budu}nost njenog deteta zavisi samo i isklju~ivo od sre}e i konstelacije zvezda.
Zbog toga, pod konstantnim sam stresom i u stalnom strahu.
(Tamara Skrozza, dubinski intervju)
215
Uveren sam da je prekarni rad ve} poodavno omiljeni poslovni cilj medijskih
vlasnika i njihovih menadèra u srpskim medijima. Najsveìju potvrdu ovog uverenja vidim u najnovijem masovnom otpu{tanju novinara i njihovih redakcijskih
kolega u najve}oj balkanskoj ku}i {tampe kompaniji Ringier Axel Springer
Srbija, izdava~u dnevnika Blic, Alo, 24 sata, magazina NiN, Blic èna, Puls...
Prema nezvani~nim informacijama, bez ikakve najave i bez jasnih kriterijuma, u
ovda{njoj filijali {vajarsko-nema~ke mega kompanije otpu{teno je ili radno degradirano vi{e od trideset pet zaposlenih i stalnih saradnika. Menad`ment ove
ku}e nije imao milosti ni prema samohranim majkama ili novinarima kojima nedostaje tek nekoliko godina do penzionisanja.
Kada je ovaj radni cunami pro{ao, menad`ment je svojim prekarijancima
objasnio da se morao osloboditi najslabijih karika. Naravno da niko nije objasnio kako to da su se najslabije karike tako dugo {vercovale u platnim lancima, pojedine i po desetak i vi{e godina. Poslali su me na ulicu posle deset godina
vernosti, a radio sam ne pitaju}i za radno vreme, prekovremeno ili odmor, zavapio je jedan od novinara Blica kome je usmeno, kao grom iz vedra neba
saop{teno da vi{e ne dolazi u redakciju.
Ovaj cinizam menad`menta, koji je, uzgred, veoma bogato nagra|en, podsetio me na arhivske sindikalne pri~e o najamni{tvu i obespravljivanju isluènih i
onemo}alih rudara, tekstilaca, gra|evinara Ali, to je bilo na po~etku prvobitne
ekspanzije kapitala, pre samo 150 godina. [ta je sa savremenim industrijskim
odnosima, socijalnim dijalogom, radni~kom participacijom, industrijskom
demokratijom Valjda se deo odgovora krije i u javnoj tajni da je u kompaniji
Ringier Axel Springer Srbija, dodu{e nezvani~no, zabranjeno bilo kakvo
sindikalno organizovanje. A kad nema ni kakvog-takvog sindikata, novinarima se
otkazi izri~u brzinom vesti bez da ima ko da ih pou~i o njihovim radnim pravima,
a kamoli da ih za{titi (Sveta Rakovi}, dubinski intervju).
Novinari znaju mnogo o pravima drugih profesija, i obrnuto - veoma malo znaju
svoja prava. To, zapravo, govori i o skromnoj radnoj i sindikalnoj svesti medijskih
radnika. Zato su zaposleni u medijskoj industriji Srbije van organizovane radnopravne za{tite (Sveta Rakovi}, dubinski intervju).
U odnosu na ta vremena do devedesetih godina pro{log veka, do postojanja biv{e
Jugoslavije, dana{nji poloàj novinara, generalno posmatrano, po svim bitnim
kriterijima, neuporedivo je lo{iji nego onda. U mahom privatizovanim ili novoosnovanim privatnim medijima - i stalno zaposleni novinari pod pritiskom su ~injenice da mogu dobiti otkaz u svakom trenutku kada to vlasnik, gazda odlu~i.
Rade}i u takvom stresnom stanju, po kriterijima koje gazda odredjuje, malo
koji }e novinar danas imati i braniti esnafske ili li~ne kriterije dobrog novinarstva.
O nekakvom li~nom stavu, o zastupanju javnog interesa, u ve}ini medija danas
nema ni pomena! Takav pristup mogu} je jedino u Danasu, eventualno u Blicu,
donekle u Politici i nedeljnicima - Vremenu, NIN-u, Nedeljniku ...
[to se elektronskih medija ti~e, profesionalno uradjene i izvedene emisije,
uglavnom se mogu ~uti i videti na talasima Radio Beograda (Prvi i Drugi program ) i na dràvnoj Televiziji ... Njih pripremaju i uredjuju novinari koji koliko,
toliko imaju sigurnost u svoj profesionalni i egzistencijalni status.
U ve}ini drugih redakcija, ve}ina novinara, striktno }e proizvoditi ono {to se od
njih zahteva, neprekidno strahuju}i za svoju blisku budu}nost . Ljudi u takvom
statusu i sa takvim li~nim ose}anjem, zapravo i nisu pravi novinari, ve} vi{e puki
izvr{ioci volje i interesa onog ili onih za koje rade. To su neki jadni ljudi, manje ili
vi{e prisiljeni, da budu pla}enici kakvi jesu u jednoj profesiji koja se zove novinarstvo! (Rade Radovanovi}, dubinski intervju)
Najvi{e strepim od bolesti, jer bolest u mom slu~aju zna~i da ne mogu da tezgarim
i da ne}u imati nikakav prihod. Zato radim i pod temperaturom, i dok ka{ljem, i u
situacijama kada to nikako ne bi smela. (Tamara Skrozza, dubinski intervju)
înjenica da mnogi urednici i vlasnici svoje novinare tretiraju kao belo roblje,
u~inila je da se mnogi novinari i ose}aju tako. A od belog roblja te{ko se moè
o~ekivati da bude potpuno posve}eno javnom interesu, informisanju javnosti i
profesionalnim standardima. Ono samo gleda kako da preìvi u zlim vremenima.
Ono {to je kod novinarstva problem jeste da u toj sveop{toj nesigurnosti i u
okolnostima u kojima smo svi stalno ucenjeni da biramo izme|u novca i etike,
strada javni interes i potreba ljudi da budu informisani, a ne manipulisani ili
slu|eni. Utoliko je prekarizacija ljudi iz medija dramati~nija i pogubnija za
dru{tvo od prekarizacije svih drugih profesija. (Tamara Spai}, dubinski intervju)
216
Prekarnost, siroma{tvo
i socijalna isklju~enost
Nestabilnost i nesigurnost zaposlenja, kao i siroma{tvo i socijalna isklju~enost, nisu novije pojave. Moè se re}i da su to fenomeni dugog trajanja. Menjaju se samo pojavni oblici, tuma~enja i interpretacije, dru{tvena reagovanja i prakti~ne politike.
Pa`nja je, uglavnom, bila usmerena na nezaposlenost i siroma{tvo. Do
pove}anog interesovanja za promene i nove pojave na trì{tu rada dolazi krajem 70-ih godina veka kada se, usled krize i poslovnih strategija u procesima
globalizacije, javljaju i prve ozbiljnije posledice fleksibilnosti trì{ta rada. Pa`nju privla~e atipi~ni ili nestandardni rad: privremeni i povremeni rad, rad
sa nepunim radnim vremenom, razli~iti oblici prikrivenog i ilegalnog rada,
rad u ,,ku}i, rad na crno i samozapo{ljavanje.
Prekarnost je novi koncept za razumevanje procesa u polju rada, odnosno promena i posledica kojima su izloèni radnici usled nestabilnosti posla i nesigurnosti zaposlenja. Paradigma o socijalnoj isklju~enosti koja nastaje u EU tokom sedamdesetih godina pro{log veka nije dovoljna za razumevanje prekarnog rada, jer se fokusira samo na udaljavanje od trì{ta rada kao
univerzalnog mehanizma za uklju~ivanje u svet rada.
U nastojanju da prekarnost rada sagledamo vi{edimenzionalno u ovo
istraìvanje je uklju~ena i dimenzija siroma{tva i socijalne isklju~enosti.
1. Konceptualni okvir
Ako je na{ glavni interes da prou~avamo ìvote koje ljudi mogu
voditi sloboda koju imaju da vode minimalno pristojne ìvote
onda je pogre{no usmeriti pa`nju samo na jedno ili drugo
sredstvo kojim se ta sloboda ostvaruje. Moramo posmatrati
osiroma{ene ìvote, a ne samo prazne nov~anike.
Amartya Sen
Prekarnost je, kao i siroma{tvo i socijalna isklju~enost, vi{edimenzionalna pojava. U svom {irokom zna~enju obuhvata i siroma{tvo ( i/ili osiroma{enje) kao neredovne i nedovoljne prihode, osuje}enost (deprivaciju) u
zadovoljavanju potreba, kao i socijalnu isklju~enost, odnosno proces margi217
TRE]I DEO - PREKARNOST, SIROMA[TVO I SOCIJALNA ISKLJUÊNOST
Gradimir Zaji}
nalizacije i kidanje veza sa dru{tvenom zajednicom. To, me|utim, ne zna~i da

su svi prekarni radnici siroma{ni ili socijalno isklju~eni.
Siroma{tvo se defini{e na razli~ite na~ine.1 Najuè definicije svode siroma{tvo na nedovoljnost finansijskih sredstava za zadovoljenje osnovnih
ìvotnih potreba. U ne{to {irim definicijama naglasak ostaje na materijalnim
aspektima, ali se siroma{tvo shvata kao osobeni ìvotni standard koji odlikuje nezadovoljenost potreba. Jo{ {ire shvatanje siroma{tva obuhvata pored materijalnih elemenata i nematerijalne, pa se siroma{tvo poistove}uje sa socijalnom isklju~eno{}u, zato {to podrazumeva i nemogu}nost u~estvovanja u dru{tvu u razli~itim oblicima. Ipak, isklju~enost se posmatra isklju~ivo kao posledica nedostatka finansijskih ili materijalnih resursa.
Jednu od naj{irih definicija siroma{tva ponudio je indijski nobelovac
Amartja Sen. On tvrdi da prihod i ìvotni standard nisu va`ni sami po sebi,
ve} zbog toga {to odre|uju na~in ìvota koji neka osoba vodi. Siroma{tvo se
shvata kao odsustvo slobode izbora i ostvarenja ljudskih potencijala, razvoja
i ìvotnog blagostanja.
Savremeno poimanje siroma{tva nagla{ava njegovu vi{edimenzionalnost. Dimenzije koje su identifikovane kao zna~ajne za razumevanje i konceptualizaciju pojma siroma{tva su materijalni standard (dohodak, potro{nja i imovina); zdravlje, obrazovanje, aktivnosti pojedinca (uklju~uju}i i
rad): politi~ki uticaj, socijalni kontakti i veze; ìvotna sredina i nesigurnost
(ekonomska i fizi~ka) (Stiglitz, Sen, & Fitoussi, 2009).
Dalje, siroma{tvo se moè definisati kao finansijsko (kao nedostatak
prihoda za zadovoljenje odre|enih potreba) ili kao materijalna deprivacija
(kao nezadovoljavanje razli~itih ìvotnih potreba). Ono moè biti objektivno ili subjektivno, pri ~emu u prvom slu~aju istraìva~ odre|uje kriterijum
siroma{tva, a u drugom slu~aju kriterijum je subjektivan ose}aj pojedinca.
S obzirom na to da su prekarnost, siroma{tvo i socijalna isklju~enost
vi{edimenzionalni pojmovi, korisno je prepoznati njihove klju~ne dimenzije koje su, istovremeno, i linije razgrani~enja.
Prihodi su klju~na dimenzija za odre|enje siroma{tva, bez obzira na to
da li siroma{tvo iskazujemo putem dohotka (relativno siroma{tvo), potro{nje (apsolutno siroma{tvo) ili ìvotnog standarda (funkcije i mogu}nosti).
Deprivacija, odnosno nemogu}nost da se obezbede dobra i usluge koje se smatraju neophodnim za kvalitetan ìvot jeste dimenzija koja se odnosi na dohodovne efekte.
Participacija je klju~na dimenzija za odre|enje socijalne isklju~enosti
u pojedinim oblastima dru{tvenosti: zapo{ljavanju, obrazovanju, u~estvova1
Onlajn kurs o socijalnom uklju~ivanju: http://www.inkluzijakurs.info/onlinekurs.php
218
2. Prekarnost i dohodak
Naravno da prime}ujem znake prekarnosti u
svom ìvotu i kod svojih kolega iz struke samo
ih ne zovem prekarnost nego siroma{tvo
Milo{ Vasi}, novinar
Bez obzira na to kako poimamo siroma{tvo, prihodi i potro{nja su njegove temeljne dimenzija. Te{ko je zamisliti istraìvanje o poloàju bilo koje
219
nju u politi~kom ìvotu, dru{tvenim i kulturnim aktivnostima, mreàma socijalne brige i podr{ke, i dr.
Posao i zaposlenje su klju~ne dimenzije za odre|enje prekarnosti, odnosno
(ne)stabilnosti posla i (ne)sigurnosti radnog odnosa u funkciji dostojanstvenog rada.
Iako ova tri fenomena imaju razli~ite klju~ne dimenzije, moè se zaklju~iti da je rad njihov zajedni~ki imenitelj. Dohodak, potro{nja i ìvotni standard u najve}oj meri zavise od poloàja u procesu rada, odnosno naknade za
obavljeni rad. Marginalizacija na trì{tu rada (dugotrajna ili hroni~na nezaposlenost) je izvori{te svekolike izop{tenosti iz zajednice. Atipi~ni oblici radnog
angaòvanja i nestabilan posao (objektivna dimenzija prekarnosti) i ose}aj nesigurnosti zaposlenja (subjektivna dimenzija prekarnosti) su poseban oblik socijalne isklju~enosti. Prekarnost, siroma{tvo i socijalna isklju~enost imaju i zajedni~ke posledice. Odsustvo socijalne perspektive (na poslu, u profesiji, porodici, dru{tvu) i nemogu}nost uticaja na odluke koje odre|uju ìvot pojedinca
jesu ishodi{ta prepoznata u multidimenzionalnim konceptima prekarnosti, siroma{tva i socijalne isklju~enosti. U tom kontekstu, prekarnost se moè razumeti kao proces nestabilnog zaposlenja, nekvalitetnog radnog angaòvanja i
/ili dugotrajne (hroni~ne) nezaposlenosti, {to uslovljava nesigurnost i neizvesnost koja se odraàva i na ìvotni standard (funkcije i mogu}nosti) i participaciju u dru{venoj zajednici koja kvalitetno ìvi i, u krajnjoj liniji, ograni~ava
slobodu i mogu}nost uticaja na odluke koje uti~u na ìvot pojedinca.
Istraìvanje prekarnosti usmereno je na pitanje kvaliteta rada, odnosno dostojanstvenog rada a ne samo na kvantitativne doprinose rada (dohodak) ili participaciju na trì{tu rada (zaposlen/nezaposlen). Prekarnost se odnosi, na izvestan na~in, na kvalitet uklju~enosti na trì{tu rada.
Empirijska istraìvanja (i merenja) prekarnosti znatno zaostaju za statistikama siroma{tva i socijalne isklju~enosti. Pote{ko}e postoje kako u pogledu izbora indikatora, tako i u pogledu nepouzdanih statisti~kih izvora kada je
u pitanju prekarnost. Zna~ajno je konstatovati da postoje predlozi da se statisti~ko pra}enje usmeri i na, tako|e te{ko merljiv, pojam kvaliteta zaposlenja.
dru{tvene grupe, pa i prekarnih radnika, bez uvida u njihov materijalni poloàj. Iako je materijalni poloàj bez sumnje vi{edimenzionalni fenomen, jedna njegova komponenta su prihodi, odnosno finansijska dimenzija materijalnog poloàja. Zbog toga je neophodno, ma koliko to bilo delikatno i te{ko, u empirijskim istraìvanjima fenomena koji su povezani sa siroma{tvom
uklju~iti dohodovni aspekt.
Nesporno je, tako|e, da finansijsku dimenziju materijalnog poloàja ~ine bar dve komponente: li~ni prihodi i prihodi doma}instva. To su uobi~ajeni standardi i u statisti~kim istraìvanjima o potro{nji i ìvotnom standardu stanovni{tva. Postoje, me|utim, problemi metodolo{ke prirode: (1)
{ta uvrstiti u prihode i kako iznivelisati nov~ane i materijalne prihode,
odnosno kako svesti na zajedni~ki imenitelj prihode od rada, zarade i samoprodukcije, kojima se unapre|uje materijalni poloàj iznad prihoda
koji dolaze van doma}instva i (2) kako obezbediti pouzdanost podataka o
prihodima.
U omnibus istraìvanjima, ~iji je fokus na vi{e tema ili dimenzija sloènog fenomena, ograni~eno trajanje intervjua i ograni~en broj pitanja u upitniku, ne dozvoljavaju detaljna pitanja o prihodima. Zbog toga smo se ograni~ili samo na pitanja o prose~nom mese~nom prihodu u prethodnoj godini
i izvorima prihoda pojedinaca i doma}instva. Naprosto, nije bilo mogu}e primeniti {iri set pitanja o detaljnim podacima o prihodima.2
Drugi metodolo{ki problem odnosi se na pouzdanost podataka. Op{ti metodolo{ki problem odnosi se na pouzdanost verbalnih iskaza u anketnim istraìvanjima.3 Ovo ograni~enje, me|utim, vaì i za ostale baterije pitanja a ne samo za podatke o novcu (prihodima).
Iskustvo iz ranijih istraìvanja ukazuje i na neke specifi~ne probleme
kada su u pitanju verbalni iskazi o prihodima pojedinaca i doma}instava.
Pre svega, {ta pojedinci podrazumevaju pod prihodom? Nije retka pojava da
se pod prihodom podrazumeva samo ono {to se nosi ku}i, odnosno ono
{to je u koverti ili legne na ra~un. Odbici po osnovu administrativnih zabrana (krediti i sl.) ne ra~unaju se kao prihod. U prihode se, neretko, ura~unava samo plata. Dopunski prihod (honorari, tezge, renta i sl.) gubi se
iz vida kada se iskazuje ukupan prose~ni prihod. Bonusi se, bez obzira na
njihovu zastupljenost, obi~no ne iskazuju kao prihod. Posebnu pote{ko}u
predstavlja praksa poslodavaca da neredovno ispla}uju zarade. Nije zaneTakav set pitanja se primenjuje u statisti~kim istraìvanjima fokusiranim na potro{nju i
ìvotni standard doma}instva (SILC anketa).
3 Prema utiscima anketara, u jednom od empirijskih istraìvanja, na pitanje o socijalnoj pomo}i, neki ispitanici su to prikrivali a drugi se hvalili. Neki su govorili da primaju vi{e nego
{to primaju, a drugi su tvrdili da primaju manje nego sto primaju!
2
220
221
marljiv ni broj onih koji nemaju uvid u prihode doma}instva (fenomen tajni fondovi ~lanova doma}instva i sl.).
êsto se u istraìvanjima de{ava da jedan broj ispitanika, iz ovih ili onih
razloga, presko~i ovo pitanje i uskrati odgovor istraìva~ima. Razlozi za to
mogu biti vi{estruki, ali o njima ne postoji sistematski uvid. Naprosto, nema
sistematskog odgovora na pitanje za{to izostaju podaci o prihodima. To svakako oteàva i nalaènje re{enja za ovaj problem.
S obzirom na nepouzdanost podataka o prihodima, istraìva~i se ~esto nalaze u dilemi {ta da se radi: da li uop{te postavljati pitanje kada postoji dovoljno razloga da se sumnja u pouzdanost odgovora? Opredelili
smo za prikupljanje podataka, ali i za pra}enje pokazatelja po razli~itim dimenzijama. Pored podataka o li~nim prihodima i prihodima u doma}instvu, obuhvatili smo i podatke o subjektivnom doìvljaju prihoda i subjektivnu percepciju mogu}nosti (i efekata) koje pruàju ostvareni prihodi. Ovi
podaci se pre svega odnose na ocenu da li su prihodi dovoljni za podmirivanje minimalnih tro{kova i da li omogu}avaju zadovoljavanje nekih potreba. Po{li smo od pretpostavke da, uz sva ograni~enja u pogledu pouzdanosti podataka o prihodima i slabosti subjektivnih procena siroma{tva,
moèmo dobiti profili siroma{tva osnovnih istraìva~kih grupa. Posebno
smo èleli da analiziramo da li fenomen prekarnog rada uti~e na siroma{tvo
i socijalnu isklju~enost.
Iznena|enja je ipak bilo. Broj uskra}enih odgovora bio je iznad svakog
o~ekivanja. Na pitanje o prose~nom mese~nom iznosu li~nih primanja u prethodnoj godini, 49% (839) ispitanika nije dalo odgovor. Na pitanje o ukupnim prose~nim prihodima doma}instva u prethodnoj godini 54% (930) ispitanika nije dalo odgovor. Ne{to ve}i postotak odgovora (dve tre}ine ispitanika) dobijen je samo na projektivno pitanje koliki treba da bude minimalan mese~ni prihod da bi doma}instvo platilo svoje neophodne tro{kove. Na
ovo pitanje odgovor je uskratilo samo 35% (602) ispitanika.
Prema o~ekivanjima, nezaposleni u ve}em postotku ne daju odgovor o
prihodima, kako li~nim tako i o prihodima u doma}instvu. Jedan od razloga
je, svakako, izostajanje redovnih prihoda ili pak bilo kakvih prihoda. Po svoj
prilici to ipak nije jedini razlog s obzirom na to da nema ve}e razlike izme|u
procenta ispitanika koji nisu odgovorili na pitanja o li~nim prihodima i procenta onih koji su izostavili odgovor na pitanja o prihodima doma}instva.
Deo obja{njenja leì, verovatno, i u socijalnoj mimikriji i stereotipu da su nezaposleni bez prihoda. Na ovaj stereotip nisu imuni ni anketari, pa se moè pretpostaviti da i to doprinosi ovako visokom udelu ne-odgovora.
Neo~ekivano je, me|utim, to {to vi{e novinara nego radnika bez zanimanja ne odgovara na ova pitanja. Uo~avaju se, me|utim, i velike razlike u
pojedinim zanimanjima u zavisnosti od poloàja na trì{tu rada (zaposleni/nezaposleni).
Uz sva ograni~enja koja proizilaze iz metodolo{kih problema i nedobijenih odgovora na pitanje o prihodima, opredelili smo se da prikaèmo rezultate za dobijene odgovore i da ih uporedimo sa podacima o depriviranosti i subjektivnom doìvljaju siroma{tva.
Li~ni prihodi
Deskripcija li~nih prihoda zasnovana je na iskazima o visini prihoda i
izvorima prihoda. Izvori prihoda su strukturalni pokazatelj segmenata trì{ta rada, na kojima se bazira egzistencija i, posredno, ukazuju na stabilnost i
sigurnost dohotka.
Visina li~nih prihoda
Prose~na zarada osnovnih istraìva~kih grupa je 32.887 dinara. Prose~na neto zarada u Republici Srbiji u 2014. godini iznosila je 44.525 dinara.4 Minimalna zarada u Republici Srbiji u 2014. godini iznosila je, prema odluci Vlade, 115 dinara po radnom satu, odnosno 20.010 dinara na mese~nom nivou.5
Prose~na zarada u Republici Srbiji ve}a je za 35% od prose~ne zarade osnovnih istraìva~kih grupa u projektu. Na drugoj strani, ostvareni li~ni dohodak
je za 64% ve}i od propisane minimalne zarade.
Medijana, odnosno sredi{na vrednost u distribuciji li~nih primanja je
ne{to nià i iznosi 30.000 dinara. Ona ozna~ava sredinu distribucije li~nih prihoda osnovnih istraìva~kih grupa za koje je poznat ovaj podatak. Jedna polovina zara|uje vi{e od toga, a druga polovina manje. Ova razlika izme|u mera centralne tendencije (aritmeti~ka sredina i medijana) posledica je ve}eg u~e{}a zaposlenih novinara u uzorku, odnosno pojedinaca sa vi{im li~nim prihodima.
Zna~ajne su razlike u pogledu li~nih prihoda prema zanimanju i poloàju na trì{tu rada. Modalni (najfrekventniji) prihod je u rasponu od 20.000
Izra~unato prema podacima iz Saop{tenja RZS, objavljenim u Sl. glasnik RS;
http://www.cekos.rs/prose%C4%8Dne-neto-zarade-plate-decembar-2014-godine/
5 Slu`beni glasnik RS, broj 31/13.
4
222
Izvori li~nih prihoda

Najzastupljeniji izvor prihoda (66%) je plata, odnosno naknada za
rad kod poslodavca. Slede}i izvor po zastupljenosti (22%) je zarada u neformalnoj ekonomiji. Na ovaj na~in dohodak ostvaruje skoro polovina (46%)
nezaposlenih radnika bez zanimanja i ne{to manje od jedne tre}ine nezaposlenih novinara (28%). Ako se ima u vidu da jedan deo ispitanika (14%) navodi prihode iz ostalih neimenovanih izvora, koji po svom obliku i sadràju pripadaju neformalnoj ekonomiji, onda je sasvim izvesno da je to, prakti~no, alternativa zaposlenosti.
Jedna petina anketiranih (21%) ostvaruje zaradu po osnovu ugovora o
delu, autorskog ugovora ili neke druge vrste ugovora. Ovaj izvor prihoda je
najzastupljeniji kod nezaposlenih (33%) i zaposlenih novinara (30%).
Relativno je mala zastupljenost prihoda od poljoprivrede (10%). Prihode od rada na svom imanju u ne{to ve}oj meri imaju samo nezaposleni radnici bez zanimanja. Svaki ~etvrti (25%) obra|uje vlastito poljoprivredno imanje, ali nastoji da obezbedi i druge izvore prihoda.
223
do 30.000 dinara i ostvaruje ga ne{to vi{e od jedne tre}ine anketiranih (343

pojedinaca ili 39%.). Vi{e od polovine zaposlenih fizi~kih radnika (59%) nalazi se u ovoj dohodovnoj grupi. Li~na primanja kre}u se u rasponu od
10.000 dinara (4%) do preko 70.000 dinara (2%). Raspon u li~nim primanjima je 1:7 i vi{e.
Nezaposleni su najbrojniji u skupini ~iji su prose~ni li~ni prihodi u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara. Ne{to manje od jedne tre}ine nezaposlenih novinara (32%) ostvaruje toliki prihod i skoro polovina (46%) nezaposlenih radnika bez zanimanja.
Prihodi zaposlenih novinara imaju ne{to ve}i raspon od prihoda drugih istraìvanih grupa. Skoro da su podjednako zastupljeni u dohodovnoj
grupi od 20.000 do 30.000 dinara (30%) i grupi od 30.000 do 40.000 dinara
(29%). Zna~ajno je, me|utim, to {to zaposlenih novinara ima vi{e i u slede}oj dohodovnoj grupi od 40.000 do 50.000 dinara (19%). Ne{to vi{e od jedne tre}ine zaposlenih novinara (35%) ima li~ne prihode koji su iznad proseka za na{ uzorak.
Zanimljivi su podaci o prihodima nezaposlenih. Naizgled, u pitanju
je nonsense nezaposleni sa li~nim prihodima. Me|utim, ako se ima u vidu postojanje razlike izme|u nezaposlenosti kao administrativnog statusa na trì{tu rada (lice koje traì zaposlenje) i realne nezaposlenosti (ne
raditi i nemati zaradu), onda postojanje li~nih prihoda nezaposlenih lica nije vi{e za~u|uju}e. Zbog toga u analizu uklju~ujemo i podatke o izvorima
li~nih prihoda.
Zanimljivo je da je i za medijske radnike poljoprivreda izvor prihoda.

Nije zastupljena u ve}oj meri (tek svaki dvadeseti ozna~ava poljoprivredu kao
izvor prihoda) i nema zna~ajnije razlike izme|u zaposlenih i nezaposlenih.
Me|u ostalim poslovima kojima se ostvaruju li~ni prihodi najzastupljenija je mikrotrgovina (prodaja na pijaci, prodaja kozmetike, prodaja polovne robe, prodaja nove garderobe na pijaci i sl.), razne usluge (izrada torti
za prodaju, prevoz povr}a, kozmeti~ke usluge i {minkanje, prevo|enje seminarskih radova, servisiranje ra~unara i dr.), estrada i zabava (DJ-pu{tanje muzike, muziciranje i snimanje, muzika-svirka, snimanje za druge produkcije,
statiranje u serijama, sviranje u bendu, vo|enje gradskih manifestacija i sl.),
fizikalisanje (se~enje i cepanje drva, kopanje useva, branje maline i vi{nje,
nadni~enje, rad na gra|evini i sl.) i NVO projekti (zarada na projektima organizacije ~iji je ispitanik ~lan).
Ovim poslovima bave se u ve}oj meri nezaposleni radnici bez zanimanja (35%) i nezaposleni novinari (13,5%). Ipak, nije zanemarljivo to {to na
taj na~in prihode ostvaruje i svaki deseti zaposleni novinar i radnik bez zanimanja.
Kada su u pitanju li~ni prihodi treba ukazati i na dopunske izvore
prihoda zaposlenih. Zaposleni su u dvostrukoj prednosti u odnosu na nezaposlene jer imaju i dopunska primanja iz radnog odnosa. Najzastupljeniji su naknada za prevoz (50%), topli obrok (40%) i regres za godi{nji
odmor (32%).
Za detaljniju deskripciju izvora li~nih prihoda koristimo tipologiju izvora prihoda ~iju okosnicu ~ini plata odnosno zarada kod poslodavca.
224
Mera siroma{tva
Da bismo mogli da steknemo sliku o siroma{tvu osnovnih istraìva~kih grupa, potrebno je da upoznamo njegove karakteristike. To zna~i da treba da potraìmo odgovore na niz pitanja o (a) rasprostranjenosti siroma{tva
(koliko je siroma{nih), (b) profilu siroma{nih (ko su siroma{ni) i, na kraju
(c) odnosu siroma{tva, isklju~enosti i prekarnosti.
Siroma{ni pojedinci ili porodice su oni ~iji su resursi (nov~ani prihodi, dobra i usluge iz javnih i privatnih izvora) toliko mali da im ne omogu}avaju minimum prihvatljivog na~ina ìvota u dràvi u kojoj ìve (Council
of EU, 1975).
Rasprostranjenost predstavlja broj osoba ili doma}instava koji se mogu
smatrati siroma{nim prema postavljenom kriterijumu, koji se naj~e{}e defini{e
kao linija siroma{tva. Rasprostranjenost se naj~e{}e iskazuje putem stope siroma{tva, odnosno u~e{}a siroma{nih u op{toj populaciji ili unutar neke grupe.
Profil siroma{tva zapravo predstavlja poku{aj da se prepozna kako se
razli~ite dru{tvene grupe (medijski radnici i radnici bez zanimanja) suo~avaju sa problemom nedovoljnog dohotka, odnosno poku{aj da se odgovori na
pitanje ko su siroma{ni.
Zbog razli~itog definisanja siroma{tva razlikuju se apsolutno i relativno siroma{tvo. Koncept apsolutnog siroma{tva podrazumeva da je siroma{tvo stanje koje odlikuje nemogu}nost da se zadovolji odre|en op{ti minimum ìvotnih potreba. Relativno siroma{tvo pak predstavlja siroma{tvo u
odnosu na neki prosek ili minimum prihvatljivog standarda u datom dru{tvu.
Osnovni izbori u istraìvanju siroma{tva su: (a) apsolutna ili relativna linija
siroma{tva i (b) dohodak ili potro{nja kao osnovni indikatori.
Uz sva metodolo{ka ograni~enja i pote{ko}e u anketnom prikupljanju
podataka o prihodima poku{a}emo da primenom koncepta i metodologije
za merenje relativnog siroma{tva6 proverimo mogu}nosti za njihovu prime6
Matkovi}, Gordana (2014): Merenje siroma{tva teorijski koncepti, stanje i preporuke

za Republiku Srbiju, Beograd, Tim za socijalno uklju~ivanje i smanjenje siroma{tva
225
Plata je jedini izvor prihoda samo za jednu tre}inu anketiranih. U ve}oj meri je jedini izvor prihoda za zaposlene radnike bez zanimanja (60%)
nego za zaposlene novinare (45%). Relativno veliki broj anketiranih (31%)
osim plate ima i druge izvore prihoda. Zaposleni medijski radnici u najve}oj
meri (46%) imaju pored plate i druge izvore prihoda. Svaki peti anketirani
ostvaruje prihode bez standardizovane zarade kod poslodavca (bez plate).
To su, uglavnom, zarade po osnovu neformalne ekonomije, raznih vrsta ugovora, poljoprivrede ili nekih drugih izvora.
nu u parcijalnim dru{tvenim istraìvanjima. Osim toga, usmeri}emo pa`nju

i na kvalitativnu analizu siroma{tva, odnosno na razli~ite dimenzije siroma{tva koje se odnose na nezadovoljenost potreba i ìvotne te{ko}e.
Ako koncept relativnog siroma{tva primenimo i na uzorak7 i pretpostavimo da svi anketirani ìve u sama~kom doma}instvu8, grani~na vrednost u prihodima za rizik od siroma{tva je 18.000 dinara. Rizik od siroma{tva preti svakom desetom ispitaniku (11,1%) pod pretpostavkom da ìvi
u sama~kom doma}instvu, odnosno da nema drugih prihoda i potro{a~a
u doma}instvu.
Prag rizika od siroma{tva ili relativna linija siroma{tva za jedno~lano doma}instvo u 2012. godini u Republici Srbiji u proseku je iznosila 13.680
dinara9 mese~no. To zna~i da bi za anketirane koji ìve u sama~kim doma}instvima li~ni prihod bio za jednu tre}inu (32%) iznad linije siroma{tva izra~unate za ukupnu populaciju.
Polovina nezaposlenih radnika bez zanimanja ne uspeva, uprkos radnom angaòvanju u neformalnoj ekonomiji, da izbegne rizik od siroma{tva.
Nezaposleni novinari su u dvostruko manjoj meri izloèni riziku od siroma{tva nego nezaposleni radnici bez zanimanja.
Zaposlenost nije dovoljna garancija za ostvarivanje dohotka koji elimini{e rizik od siroma{tva. Svaki dvadeseti zaposleni radnik bez zanimanja
ostvaruje li~ni dohodak koji je ispod relativne linije siroma{tva za na{e osnovne istraìva~ke grupe.
Prihodi u doma}instvu
Prihodi u doma}instvu predstavljaju pouzdaniji indikator finansijske
dimenzije siroma{tva od li~nih prihoda. S obzirom na to da je doma}instvo
zajednica koja stvara (privre|uje) i tro{i resurse za sve svoje ~lanove, njen prihod je pouzdaniji okvir za merenje siroma{tva od li~nih prihoda.
Prag rizika od siroma{tva ili relativna linija siroma{tva se izra~unava kao 60 odsto medijane ekvivalentnog dohotka.
8 Ne raspolaèmo podacima za izra~unavanje ekvivalentnog dohotka.
9 http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/11/Drugi-nacionalniizvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva-final.doc
7
226
227
Visina prihoda u doma}instvu

Prose~an prihod u doma}instvima za koja imamo podatke iznosi 61.946
dinara. Medijana za prihode u doma}instvu je 53.000 dinara. Prihod u doma}instvu je skoro dvostruko ve}i od prose~nih li~nih prihoda (32.887 dinara).
Modalni prihod sa najve}om frekvencijom od 14,9% je u rasponu
od 40.000 do 50.000 dinara, {to je ne{to manje od prose~nog prihoda
(61,946). Slede}a po u~estalosti (14%) je skupina u rasponu od 30.000
do 40.000 dinara. Dvocifrena u~estalost je u rasponima od 20.000 do
70.000 dinara i obuhvata dve tre}ine doma}instava za koja imamo podatak o dohotku.
Modalni prihodi se razlikuju u zavisnosti od zanimanja i poloàja na
trì{tu rada. Najve}i broj zaposlenih novinara (12%) ima prihod u doma}instvu izme|u 70.000 i 80.000 dinara. Zaposleni radnici bez zanimanja u
najve}em broju (22%) ìve u doma}instvima ~iji je prihod od 40.000 do
50.000 dinara. Kod nezaposlenih radnika bez zanimanja najve}i broj doma}instava (33%) je u grupi ~iji su prihodi izme|u 20.000 i 30.000 dinara. Nezaposleni novinari su, me|utim, po prose~nim prihodima u doma}instvu
bliì zaposlenim novinarima nego zaposlenim radnicima bez zanimanja
(fizikalcima). Najve}a frekvencija u ovoj skupini (18%) je oko prihoda koji su u rasponu od 50.000 do 60.000.
Razlike u prihodima iskazuju se i preko maksimalnog iznosa prihoda
koji ima dvocifreno u~e{}e u strukturi frekvencija odgovora. Kod zaposlenih
novinara to je iznos od 90.000 do 100.000 dinara (12%), kod nezaposlenih
novinara (12%) i zaposlenih radnika bez zanimanja (11%) to je iznos od
60.000 do 70.000 dinara, a kod nezaposlenih radnika bez zanimanja fizikalaca (20%) to je iznos od 30.000 do 40.000 dinara.
Raspon prihoda u doma}instvu je veliki. Ako posmatramo odnos
izme|u najnièg (5.000 dinara) i najvi{eg prihoda (1.200.000) odnos je u
rasponu 1:240. Ako pak posmatramo odnos izme|u skupine sa najniìm
prihodima (do 20.000 dinara), kojoj pripada 6% anketiranih doma}instava sa poznatim prihodima (799), i skupine sa najvi{im prihodima (preko
120.000 dinara), kojoj pripada 5% doma}instava, raspon je znatno manji
i iznosi 1:6.
Prihod u doma}instvu nezaposlenih radnika bez zanimanja grupisan
je oko niìh iznosa i manjih raspona 73% doma}instava ima prihode u rasponu od 10.000 do 40.000 dinara. Zaposleni radnici bez zanimanja (64%)
i nezaposleni novinari (75%) se grupi{u u rasponu od 20.000 do 70.000
dinara. Najve}a disperzija je kod zaposlenih novinara. Najnià i najvi{a dvocifrena frekvencija prihoda u doma}instvu zaposlenih novinara (75%) je u
rasponu od 30.000 do 100.000 dinara.
Izvori prihoda u doma}instvu

Izvori prihoda u doma}instvu su, kao i izvori li~nih prihoda, strukturalni pokazatelj o segmentima trì{ta rada na kojima se bazira egzistencija i,
posredno, o stabilnosti i sigurnosti dohotka.
Prihodi od zaposlenosti (teku}e ili minule plate i penzije) najzastupljeniji su izvor prihoda u doma}instvima. U vi{e od ~etiri petine doma}instava (84%) neki od ~lanova ima platu a ne{to vi{e od jedne ~etvrtine doma}instava (27%) ostvaruje prihode od penzija, odnosno minulog rada.
Na tre}em mestu po zastupljenosti (23%) su prihodi iz neformalne ekonomije, koji predstavljaju razne vrste mikrotrgovine i usluga, kao
{to su preprodaja kupljene robe, pomo} drugim doma}instvima, pruànje usluga, drànje privatnih ~asova, usluge transporta, zanatske usluge i
sl. Podjednaku zastupljenost (15%) me|u prihodima anketiranih medijskih radnika i radnika bez zanimanja imaju samostalna delatnost i socijalni transferi.
Iznena|uje relativno mala zastupljenost prihoda od poljoprivrede. Tek
svako deseto doma}instvo (11%) navodi da ostvaruje prihode od poljoprivrede. Treba napomenuti da je prikupljanje podataka o prihodima od poljoprivrede najve}a bela mrlja u empirijskim istraìvanjima. Postoji mnogo prepreka koje proizilaze iz razli~itog poimanja prihoda od poljoprivrede. Velika je verovatno}a da se samoprodukcija, odnosno materijalna dobra koja
se koriste u doma}instvu ne percipiraju kao prihod jer se ne iskazuju nov~ano. Mogu}e je, tako|e, da se kao prihod od poljoprivrede ra~una samo
razlika izme|u prihoda i tro{kova, pa se u doma}instvu smatra i da je poljoprivreda samo tro{ak.
Doznake iz inostranstva i prihodi od imovine su zastupljeni u relativno malom broju doma}instava. Tek svako dvadeseto doma}instvo ima prihode iz ovih izvora. Tolika je i zastupljenost ostalih izvora prihoda.
Nov~ana davanja su zajedni~ki naziv za prihode koji se primaju kao
roditeljski ili de~ji dodatak, naknada za pomo} i negu drugog lica ili nov~ana
pomo}. U strukturi prihoda od socijalnih transfera najzastupljeniji je de~ji
228
Tipovi doma}instava prema izvoru prihoda

Na osnovu podataka o izvorima prihoda u doma}instvu sa~injena je
tipologija koja kao kriterijum, kao i kod li~nih prihoda, ima platu-zaradu kod
poslodavca. Doma}instva koja imaju samo prihode od teku}eg ili minulog
rada (plate i penzije) predstavljaju kategoriju zaposleni kod poslodavca,
odnosno radni~ko-slu`beni~ka doma}instva koja zavise isklju~ivo od zarade/plate.
Drugi tip ~ine samozaposleni, odnosno doma}instva koja proizvode svoju zaradu bez obzira na vrstu svoje delatnosti poljoprivreda, privatni biznis ili samostalna delatnost.
Me{ovita doma}instva imaju prihode iz vi{e raznovrsnih izvora, uklju~uju}i i nov~ana davanja.10
Socijalno ugroèna doma}instva su doma}instva bez prihoda ili koja
imaju samo prihode od nov~anih davanja.
Dve tre}ine doma}instava (64%) imaju vi{estruke izvore prihoda. Najmanje ih je me|u zaposlenim novinarima (59%), a najvi{e me|u nezaposlenim radnicima bez zanimanja (78%).
Mera siroma{tva
Medijana prose~nih prihoda u doma}instvu je 53.000 dinara i {ezdeset
posto medijane iznosi 31.800 dinara.
Me{ovita doma}instva su u literaturi i empirijskim istraìvanjima interpretirana u

raznovrsnim kontekstima. Ovde ih razmatramo kao svojevrsne hibride koji multicipliraju izvore egzistencije.
11 Izra~unato samo za doma}instva za koja se raspolaè podacima o prihodima u doma}instvu.
10
229
dodatak (59%). S obzirom na to da se ovo socijalno pravo za ve}i broj korisnika bazira na imovinskom cenzusu (izuzetak su deca sa smetnjama u razvoju i roditelji sa troje ili ~etvoro dece), ono je indirektna potvrda i rasprostranjenosti slu`benog siroma{tva.
Prag rizika od siroma{tva ili relativna linija siroma{tva u populaciji je

28.728 dinara za ~etvoro~lano doma}instvo sa dvoje odraslih i dvoje dece do
14 godina.12 Ako pretpostavimo da prose~no doma}instvo u na{em uzorku
odgovara prose~nom doma}instvu u populaciji13, moèmo zaklju~iti da je relativna linija siroma{tva za 10% iznad linije siroma{tva u ukupnoj populaciji.
Iako ova ra~unica nije precizna koliko ona u ciljanim anketama i istraìvanjima za merenje siroma{tva, ona moè da pruì neke elementarne uvide relevantne za sagledavanje poloàja na{ih osnovnih grupa u ovom istraìvanju.
Prekarnost i deprivacija
Termin deprivacija ozna~ava osuje}enost u zadovoljavanju potreba, odnosno zadovoljavanju ìvotnih navika. Deprivacija se odnosi na mogu}nost obezbe|ivanja dobara i usluga koje se smatraju neophodnim za kvalitetan ìvot.
Prema metodologiji koja se primenjuje u istraìvanjima ìvotnog standarda (SILC anketa), razlikuju se dve dimenzije materijalne deprivacije ekonomska dimenzija i dimenzija trajnih potro{nih dobara.
Prva, ekonomska dimenzija odnosi se na mogu}nost da se ispune odre|ene finansijske obaveze i pla}anja, kao i na pribavljanje dobara za zadovoljavanje potreba i ostvarivanje ìvotnih navika. Druga dimenzija odnosi se na
mogu}nost da se priu{te pojedina trajna potro{na dobra.
U na{em istraìvanju opredelili smo se samo za ekonomsku dimenziju deprivacije. U listu nismo uklju~ili posedovanje trajnih potro{nih dobara
jer nisu u direktnoj vezi sa prekarnim radom. Nestabilnost i nesigurnost zaposlenja izraènije se ispoljavaju u ekonomskoj dimenziji. Trajna potro{na
dobra mogu biti rezultat minulog rada ili prihoda u doma}instvu i ne odraàvaju u dovoljnoj meri osuje}enost u zadovoljavanju svakodnevnih potreba i ìvotnih navika ispitanika.
U ekonomskoj dimenziji razlikujemo dva aspekta: (a) finansijsku deprivaciju kao nemogu}nost ispunjavanja finansijskih obaveza i pla}anja i (b) materijalnu deprivaciju kao nemogu}nost pribavljanje (kupovinu) odre|enih dobara.
Finansijska deprivacija
Za finansijsku depriviranost kori{}ena su tri indikatora u vezi s pote{ko}ama/ka{njenjem u izmirivanju tro{kova za otplatu kredita, kirije za stan
i komunalne usluge.
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/11/Drugi-nacionalniizvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva-final.doc
13 U preciznijim merenjima siroma{tva kakva se primenjuju u nacionalnim statisti~kim istraìvanjima prihodi u doma}instvu se ponderi{u, odnosno izra~unava se ekvivalentni
dohodak doma}instva.
12
230
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/11/Drugi-nacionalniizvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva-final.doc
15 http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/11/Drugi-nacionalniizvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva-final.doc
14
231
Relativno mali broj ispitanika ima probleme/pote{ko}e u izmirivanju

obaveza za otplatu kredita (23%) i kirija za stan (9%). Ka{njenje sa otplatom
kredita u ukupnoj populaciji ima istu zastupljenost (22,8%).14 înjenica da
je relativno veliki broj ispitanika ozna~io da nema pojave odnosno da ne
otpla}uje kredite (30%) i da nema obavezu pla}anja kirije za stan (38%) ukazuje da odabrani indikatori nisu relevantni za aktuelni socijalni kontekst.
Komunalne usluge su indikator koji je mali broj ispitanika (5%) ozna~io kao nerelevantan (nema pojave). Vi{e od polovine anketiranih (52%) navodi da ima pote{ko}a (ka{njenja) u izmirivanju ove finansijske obaveze. Pri
tome, ve}ina kasni vi{e puta (38%) a manji broj (14%) samo jednom. Finansijska depriviranost po ovom indikatoru je ve}a nego u ukupnoj populaciji (36,9%).15
Finansijsku depriviranost po ovom indikatoru iskazuju anketirani bez
obzira na zanimanje i poloàj na trì{tu rad. Ipak, uo~ava se da ne{to vi{e pote{ko}a u izmirivanju ove finansijske obaveze imaju radnici bez zanimanja.
Zaposleni medijski radnici (43,8%) manje kasne u izmirivanju tro{kova za komunalne usluge od nezaposlenih (52,9%). Obrnuta je situacija kod
radnika bez zanimanja. Zaposleni u ve}oj meri kasne sa izmirivanjem komunalnih usluga (60,1%) od nezaposlenih (58,6%).
U nastojanju da finansijsku depriviranost iskaèmo celovito kao pote{ko}u u izmirivanju finansijskih obaveza (kredit, stanarina i komunalne usluge), konstruisali smo sinteti~ki pokazatelj i tipologiju doma}instava na ~etvorostepenoj skali od odsustva finansijskih problema do konzistentnih pote{ko}a u izmirivanju finansijskih obaveza.
Nedeprivirana doma}instva su ona koja redovno otpla}uju finansijske obaveze za kredit, stanarinu i komunalne usluge. Donekle deprivirana
doma}instva su doma}instva koja samo jednom kasne u izmirivanju finansijskih obaveza po bilo kojem pokazatelju. Osrednje deprivirana doma}instva su doma}instva koja bar jednom kasne dva i vi{e puta po nekom od pokazatelja ili samo jednom kasne po dva pokazatelja. Veoma deprivirana doma}instva imaju pote{ko}e po svim pokazateljima, bez obzira na to da li kasne jednom, ili dva i vi{e puta.
Najve}i broj ispitanika (42%) nema problema u izmirivanju svojih finansijskih obaveza. Drugu ve}inu (40%) ~ine osrednje deprivirana doma}instva. Jedna petina doma}instava se polarizuje na one sa malim pote{ko}ama
(10% donekle depriviranih) ili sa velikim pote{ko}ama (8% veoma depriviranih). Ipak, ako se uzmu u obzir svi koji su na neki na~in i u nekom stepenu osuje}eni u izmirivanju finansijskih obaveza, imamo nadpolovi~nu ve}inu depriviranih (57%).
Jedna tre}ina zaposlenih novinara (34%) je osrednje deprivirana, a skoro svaki deseti (8%) je veoma depriviran. U sli~noj, mada ne{to nepovoljnijoj situaciji su nezaposleni novinari (39% osrednje i 9% veoma depriviranih).
Bez pote{ko}a u ispla}ivanju svojih finansijskih obaveza je 50% zaposlenih i
41% nezaposlenih novinara.
Podaci o finansijskoj deprivaciji nisu sasvim u skladu sa standardnim
o~ekivanjima o vezi izme|u prihoda i finansijskih pote{ko}a. O~ekivalo bi
se da radnici bez zanimanja, pogotovo oni koji su nezaposleni, imaju i najve}e finansijske pote{ko}e. Rezultati istraìvanja to potvr|uju samo delimi~no. Istina, me|u radnicima bez zanimanja je najmanji postotak nedepriviranih doma}instava. Kod zaposlenih je to 34%, a kod nezaposlenih 35%.
Suprotno o~ekivanjima, najmanji broj ekstremno depriviranih doma}instava je me|u nezaposlenim radnicima bez zanimanja (4%). Na drugoj stani,
svaki deseti zaposleni radnik bez zanimanja (10%) ispoljava ekstremnu depriviranost. Dobijeni rezultati upu}uju na potrebu temeljnijeg propitivanja
indikatora za finansijsku depriviranost. Zaposlenost i redovnost prihoda su,
po svoj prilici, uslov za formiranje ìvotnih navika (kredit, zakup stana i sl.)
i tek u tim okolnostima je mogu}e i pratiti osuje}enost u ostvarivanju finansijskih obaveza.
Materijalna deprivacija
Materijalna deprivacija je nemogu}nost pribavljanja odre|enih dobara i usluga. Predstavlja osuje}enje u zadovoljavanju odre|enih potreba i procenjuje se u zavisnosti od toga da li pojedinac ìvi u doma}instvu koje (ne)
moè da priu{ti stavke (dobra) sa odre|ene liste16.
Koristili smo listu od devet stavki primenjenoj u SILC anketi. Pojedinac je depriviran ukoliko ne moè da priu{ti najmanje tri od devet predvi|enih stavki, izrazito je materijalno depriviran ukoliko ne moè da priu{ti najmanje ~etiri stavke, a ekstremno depriviran ukoliko ne moè da priu{ti pet i
vi{e stavki.
16
Online kurs o socijalnom uklju~ivanju: http://www.inkluzijakurs.info/onlinekurs.php
232
17
Dodat je samo modalitet nije materijalno depriviran kako bi smo u prikazivanju imali
ceo uzorak.
233
Najizraènija osuje}enost je kod direktnih nov~anih izdataka, bilo da

su u pitanju neplanirani nov~ani izdaci, bilo da je u pitanju novac kojim se samostalno raspolaè. Najve}e pote{ko}e izazivaju neplanirani izdaci u doma}instvu. Vi{e od dve tre}ine anketiranih procenjuje da njihovo doma}instvo
ne moè da podnese neplanirane izdatke ve}e od 20.000 dinara.
Li{avanje u sferi egzistencijalnih potreba (ishrana, odevanje, stanovanje) manje je izraèno od osuje}enosti u zadovoljavanju socijalnih i kulturnih potreba (izlasci sa prijateljima, aktivnosti u slobodnom vremenu, odlazak na godi{nji odmor).
Zna~ajne su razlike u pogledu osuje}enosti u zadovoljavanju potreba
izme|u posmatranih osnovnih grupa ispitanika. Razlike postoje kako izme|u pojedinih zanimanja (novinari i fizi~ki radnici), tako i u pogledu poloàja na trì{tu rad, odnosno da li su zaposleni ili nezaposleni. Osuje}enost u zadovoljavanju potreba izraènija je kod zaposlenih radnika bez zanimanja
nego kod nezaposlenih novinara.
@ivotne navike i njihovo ostvarivanje su uslovljene i socio-kulturnim
okolnostima i ne zavise samo od aktuelne situacije i prihoda nego i od slojne
pripadnosti i porodi~ne podr{ke.
Formirali smo sinteti~ki pokazatelj po metodologiji primenjenoj u
SILC anketi17. Bez materijalne deprivacije su doma}instva koja mogu da
priu{te sve sa liste (svi odgovori DA), uklju~iv i nemogu}nost za jednu ili dve
stavke. Donekle materijalno deprivirano je doma}instvo koje ne moè da
priu{ti tri stavke sa liste. Doma}instvo je izrazito materijalno deprivirano
ako ne moè da priu{ti ~etiri stavke sa liste. Ekstremno materijalno deprivirano je doma}instvo koje ne moè da priu{ti pet ili vi{e stavki sa liste.
Dve tre}ine anketiranih u osnovnim ispitivanim grupama nije u mogu}nost da zadovoljava neku od svojih ìvotnih potreba. Najbrojniji su ekstremno deprivirani (42%) koji ne zadovoljavaju vi{e od polovine navedenih
potreba na ponu|enoj listi. Ako im se pridodaju i izrazito materijalno depri-
virani, moè se konstatovati da je ne{to vi{e od polovine (53%) anketiranih

uskra}eno za zna~ajan broj relevantnih potreba.
Ekstremna deprivacija je najizraènija kod nezaposlenih radnika bez
zanimanja (81%) i zaposlenih radnika bez zanimanja (64%). Broj ekstremno depriviranih nezaposlenih novinara (32%) je upola manji nego zaposlenih radnika bez zanimanja.
Jedino zaposleni novinari nadpolovi~no (53%) nemaju problem sa zadovoljavanjem svojih potreba. I nezaposleni novinari (40%) su u relativno
velikom broju bez problema ove vrste. To se, me|utim, ne moè re}i za radnike bez zanimanja. Broj nezaposlenih radnika bez zanimanja koji je bez li{avanja u zadovoljavanju potreba je veoma mali (7%). U sli~noj situaciji, mada u ne{to ve}em procentu su i zaposleni fizikalci (17%).
Razlike u depriviranosti su manje izme|u zaposlenih i nezaposlenih novinara nego izme|u zaposlenih i nezaposlenih radnika bez zanimanja.
Za ljude iz niìh dru{tvenih slojeva zaposlenje unosi ve}e promene u svakodnevni ìvot i donosi mogu}nost zadovoljavanja potreba. Ipak, treba ukazati da kapaciteti izdr`ljivosti za prevladavanje kriznih situacija (nezaposlenost,
nepredvidljivi tro{kovi i sl.) zavise kako od zanimanja koje je odraz i socijalnog poloàja, tako i od poloàja na trì{tu rada, odnosno od nezaposlenosti.
U na{im okolnostima materijalna depriviranost (uz isklju~enje trajnih
potro{nih dobara) je relevantniji indikator za sliku o siroma{tvu od dohodovne. Ona odraàva i manevarsko polje u strategijama preìvljavanja u finansijskoj oskudici, kako u sticanju prihoda tako i u potro{nji.
Subjektivno siroma{tvo
Subjektivno siroma{tvo predstavlja ose}aj uskra}enosti koji ljudi imaju porede}i sebe sa drugima i porede}i svoje prihode s onim {to smatraju minimumom za prihvatljiv nivo ìvota. Subjektivno siroma{tvo se sagledava na
osnovu individualne procene o sopstvenom materijalnom poloàju pojedinca/doma}instva. Ovaj koncept, koji se odnosi na subjektivan ose}aj siroma{tva, veoma je blizak konceptu materijalne deprivacije
Subjektivno siroma{tvo, prema definiciji Eurostata18, obuhvata doma}instva koja su izjavila da veoma te{ko ili te{ko sastavljaju kraj sa krajem.
Materijalna situacija se ocenjuje uz pomo} vi{estepene skale za ocenu sastavljanja kraja sa krajem ili materijalnog poloàja.
Gotovo polovina anketiranih (48%) te{ko sastavlja kraj sa krajem.
Pri tome, jedna petina to ~ini veoma te{ko a jedna ~etvrtina se nosi te{ko sa
18
Eurostat, Working paper with the description of the Income and living conditions
dataset, Lot 1: EU-SILC (European Union Statistics on income and Living
Conditions): Methodological studies and publications, October 2012.
234
Treba ukazati na to da je udeo doma}instava iz na{eg uzorka koja nisu u mogu}nosti da sastave kraj sa krajem (te{ko i vrlo te{ko) manji nego u
ukupnoj populaciji. Skoro dve tre}ine (64,6%) stanovni{tva Republike Srbije je subjektivno siroma{no. Stopa subjektivnog siroma{tva je dvostruko
ve}a (2,6 puta) od objektivne stope rizika od siroma{tva (24,6%).19
Kao i ostali pokazatelji, i subjektivno siroma{tvo odraàva razlike kako po zanimanjima, tako i po aktuelnom poloàju na trì{tu rada. Zaposleni
novinari lak{e sastavljaju kraj sa krajem nego nezaposleni novinari. Na drugoj strani, pak, nezaposleni novinari lak{e sastavljaju kraj sa krajem nego
zaposleni radnici bez zanimanja (fizikalci).
Za{to je subjektivno siroma{tvo u na{em istraìvanju manje izraèno
nego u ukupnoj populaciji? Zbog toga {to osnovne grupe u na{e istraìvanju
nisu reprezentativne za ukupnu populaciju. Stopa subjektivnog siroma{tva
nezaposlenih radnika bez zanimanja je ve}a nego u populaciji a za sve ostale
grupe u uzorku je manja.
Poèljan prihod u doma}instvu
U istraìvanju smo koristili jo{ jedan indikatora za procenu subjektivnog siroma{tva. To je procena minimalnog dohotka u doma}instvu za zadovoljavanje osnovnih potreba. Po ovom kriterijumu, subjektivno su siroma{ni su svi oni ~iji su prihodi u doma}instvu nedovoljni da se dostigne poèljan minimalni dohodak.
Prose~an prihod u doma}instvu koji bi bio dovoljan za pla}anje svih
neophodnih tro{kova, po proceni anketiranih, iznosi 94.319 dinara. Poèljan
dohodak u doma}instvu je za 52% ve}i od ostvarenog. Nedostaju}a razlika
izme|u realnog (ostvarenog) i èljenog dohotka u doma}instvu iznosi 32.373
dinara. Moè se re}i da doma}instvima nedostaje, u proseku, jo{ jedan prose~ni realni (ostvareni) li~ni dohodak.
19
Republika Srbija (2014). Drugi nacionalni izve{taj o socijalnom isklju~ivanju i smanjenju siroma{tva (http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/usvojen-drugi-nacionalni-izvestajo-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva)
235
finansijskim obavezama. Tek svako deseti anketirani lako podmiruje neophodne tro{kove.
Modalni poèljni dohodak u doma}instvu, odnosno dohodak za koji

je zabeleèna najve}a frekvencija u odgovorima nezaposlenih radnika bez zanimanja (23%) je 40.001-50.000 dinara. Za nezaposlene novinare (28%) i za
zaposlene radnike bez zanimanja (20%) isti je dohodak, i iznosi 90.001100.000 dinara. O~ekivanja zaposlenih novinara (30%) su znatno ve}a i iznose 130.001-140.000 dinara.
O~igledno je da aktuelni radni status uti~e na formirane aspiracije u pogledu minimalnih mese~nih prihoda u doma}instvu koji bi bio dovoljan da
se plate svi neophodni tro{kovi.
Medijana èljenog dohotka u doma}instvu je 85.000 dinara. Kao i kod
realnog dohotka u doma}instvu, razlika je zna~ajna u odnosu na srednju vrednost. To ukazuje na velike razlike u aspiracijama. Najniì èljeni dohodak je
15.000 dinara, a maksimalni èljeni je 400.000 dinara. Raspon izme|u najniè procenjenog prihoda u doma}instvu (15.000 dinara) i najvi{eg (400.000
dinara) iznosi 1:27.
Ostvareni prose~an li~ni dohodak osnovnih istraìva~kih grupa iznosi 32.887 dinara i u~estvuje u realnom dohotku doma}instva sa 53%. Ostatak realnog dohotka doma}instva formira se od prihoda ostalih ~lanova doma}instva.
Ostvareni li~ni dohodak u~estvuje u poèljnom dohotku doma}instva
samo sa 35%. Da bi se postigao odnos u poèljnom dohotku doma}instva kakav postoji u realnom, prose~an li~ni dohodak trebalo bi da bude 49.988 dinara. To zna~i da poèljan li~ni dohodak treba da bude ve}i za dve tre}ine (66%).
Prag relativnog siroma{tva prema èljenom dohotku iznosi 51.000 dinara. To je za 60% vi{e u odnosu na liniju siroma{tva izra~unatu na osnovu
ostvarenog dohotka u doma}instvu. Na osnovu projekcije o poèljnom dohotku, stopa subjektivnog siroma{tva je 53,1%. To prakti~no zna~i da svako
drugo doma}instvo ìvi u frustracijama zbog nedovoljnog dohotka za dobar ìvot (èljeni ìvotni standard).
Prekarnost i participacija
Socijalna isklju~enost je stanje u kojem se nalaze pojedinci, odnosno
grupe istisnute iz ekonomskog, politi~kog, kulturnog ili dru{tvenog sistema
~ime bivaju spre~eni da svojim punim kapacitetima u~estvuju u dru{tvenim
odnosima20.
Dimenzije isklju~enosti predstavljaju specifi~ne oblike isklju~ivanja,
odnosno podru~ja iz kojih pojedinci i grupe bivaju isklju~eni. Jedno od
najzna~ajnijih podru~ja isklju~enosti su oblici ekonomske isklju~enosti koji
20
http://www.inkluzijakurs.info/onlinekurs.php
236
Na drugoj strani, bez zaposlenih je svako deseto doma}instvo (11%).

To odgovara ~injenici da posao traè dva ~lana u 11% doma}instava, a u 4%
doma}instava 3 i vi{e. To ukazuje na ~injenicu da je oko 10% doma}instava
sa veoma niskim intenzitetom rada.
Nivo zaposlenosti i nivo nezaposlenosti se zna~ajno razlikuje u pojedinim osnovnim istraìva~kim grupama. Puna i visoka zaposlenost u doma}instvima novinara (57%) je znatno ve}a nego kod radnika bez zanimanja
(37%). Doma}instva medijskih radnika imaju tri puta ve}u visoku zaposlenost od doma}instava radnika bez zanimanja.
237
se manifestuju kao isklju~enosti iz raspodele ekonomskih resursa kada dobija oblik siroma{tva, odnosno kao isklju~enost sa trì{ta rada kad dobija oblik nezaposlenosti, odnosno neaktivnosti.
Ekonomska dimenzija socijalne isklju~enosti uklju~ena je u krug
evropskih indikatora koji se prate SILC anketom. Ona predstavlja elemenat kompozitnog indeksa za izra~unavanje socijalne isklju~enosti. Imenuje se kao intenzitet rada u doma}instvu. Operacionalno se defini{e kao
obim radnog angaòvanja ~lanova doma}instva na radnom uzrastu u 12
meseci prethodne godine. Intenzitet rada u doma}instvu se iskazuje petostepenom skalom.
S obzirom na karakter ovog istraìvanja nismo bili u mogu}nosti da
sprovedemo metodologiju koja se primenjuje u SILC anketama za identifikovanje intenziteta rada u doma}instvu. Opredelili smo se za dva strukturalna pokazatelje participacije/ poloàja na trì{tu rada: (a) broja zaposlenih i
(b) broja nezaposlenih u doma}instvu. Ovi strukturalni indikatori su, verovatno, manje precizni od pokazatelja primenjenih u SILC anketi. Verujemo,
me|utim, da s obzirom na ciljeve ovog istraìvanja mogu da ponude relevantnu iskustvenu gra|u za razumevanje ekonomske dimenzije socijalne isklju~enosti, fenomena prekarnosti i sagledavanje socijalnih profila osnovnih istraìva~kih grupa.
Ne{to vi{e od polovine doma}instava ostvaruje punu ili optimalnu zaposlenost jer su najmanje dva ~lana zaposlena (43%), ili su zaposlena tri i vi{e ~lanova (9%). To potvr|uje i ~injenica da 50% doma}instava nema nijednog nezaposlenog ~lana. Na osnovu toga moèmo pretpostaviti da su to doma}instva sa veoma visokim intenzitetom rada u doma}instvu.
Niska zaposlenost je najvi{e zastupljena u doma}instvima radnika bez

zanimanja (42,2%). Jo{ je ve}i udeo doma}instava (46,6%) bez zaposlenih.
Broj doma}instava u kojima nema zaposlenih ~lanova je dvostruko ve}i me|u radnicima bez zanimanja (17%) nego me|u novinarima (8%).
Veoma nizak intenzitet rada, odnosno puna nezaposlenost postoji u

15% anketiranih doma}instava. Najmanji intenzitet rada je u doma}instvima
nezaposlenih radnika bez zanimanja (42%) i nezaposlenih novinara (21%).
Broj doma}instava u kojima je puna nezaposlenost je dvostruko ve}i kod radnika bez zanimanja u odnosu na doma}instva medijskih radnika.
Ova razlika je jo{ izraènija za punu zaposlenost. Tri ~etvrtine medijskih radnika ìvi u doma}instvima bez nezaposlenih ~lanova za razliku od zaposlenih radnika bez zanimanja gde je svako drugo doma}instvo bez nezaposlenih.
înjenica da su se i nezaposleni novinari (20%) i nezaposleni radnici
bez zanimanja (14%) na{li u grupi pune zaposlenosti (bez nezaposlenih
u doma}instvu) posledica je najverovatnije toga {to se administrativno nezaposleni21 (lica koja traè zaposlenje) ne smatraju nezaposlenim zbog
svoje radne angaòvanosti i zara|ivanja u raznim oblicima neformalne
preduzimljivosti. S obzirom na relativno veliku zastupljenost prihoda od neformalne ekonomije me|u izvorima prihoda, kako li~nih tako i u doma}instvu, moèmo pretpostaviti da je i me|u nezaposlenima mogu} visok intenzitet rada. U svakom slu~aju, ne postoji direktna veza izme|u administrativnog poloàja na trì{tu rada (zaposlenost/ nezaposlenost) i realne zaposlenosti i intenziteta rada.
Relativno visok nivo participacije na trì{tu rada i visok intenzitet rada u doma}instvu je, svakako, klju~ni razlog za relativno slabije izraèno dohodovno siroma{tvo. U~e{}e u neformalnoj ekonomiji i prihodi ~lanova doma}instva kompenziraju niske zarade i nezaposlenost, odnosno isklju~enost iz stabilnih izvora prihoda koje pruà zaposlenost.
To, me|utim, ne treba da zavara i zakloni ~injenicu o visokoj nezaposlenosti kako radnika bez zanimanja, tako i novinara. Zbog toga je neop21
Izbor uzorka se bazirao na administrativnoj evidenciji nezaposlenih lica
238
Literatura
B. Bogi}evi}, G. Krsti}, B. Mijatovi}, B. Milanovi} (2013). Siroma{tvo i reforma finansijske podr|ke siroma{nima. Ministarstvo za socijalna pitanja
i CLDS, Beograd
Matkovi}, Gordana (2014). Merenje siroma{tva teorijski koncepti, stanje i
preporuke za Republiku Srbiju. Tim za socijalno uklju~ivanje i smanjenje
siroma{tva, Beograd
Republika Srbija (2014). Drugi nacionalni izve{taj o socijalnom isklju~ivanju
i smanjenju siroma{tva (http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/usvojen-drugi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva)
Stiglitz, J., Sen, A., & Fitoussi, J.P. (2009). Report by the Commission on the
Measurement of Economic Performance and Social Progress.
Tim za socijalno uklju~ivanje i smanjenje siroma{tva, SeConS - Grupa za razvojnu inicijativu (2009). Onlajn kurs o socijalnom uklju~ivanju
(http://www.inkluzijakurs.info/onlinekurs.php)
Vlada Republike Srbije (2010). Pra}enje socijalne uklju~enosti u srbiji Pregled i trenutno stanje socijalne uklju~enosti u Srbiji na osnovu pra}enja
evropskih i nacionalnih pokazatelja
Vlada Republike Srbije (2012). Pra}enje socijalne uklju~enosti u Srbiji Drugo dopunjeno izdanje
239
hodna i dru{tvena potpora i aktivna politika zapo{ljavanja za socijalnu inkluziju, odnosno ja~anje procesa koji omogu}ava da oni koji su u riziku od siroma{tva i socijalne isklju~enosti dobiju mogu}nost i sredstva koja su potrebna za puno u~e{}e u ekonomskom, dru{tvenom i kulturnom ìvotu, i za postizanje ìvotnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u dru{tvu u kojem ìve. Socijalno uklju~ivanje osigurava ve}e u~e{}e gra|ana u dono{enju odluka {to uti~e na njihove ìvote i ostvarivanje osnovnih prava.
240
Psihosocijalne posledice prekarnog rada

1. Psihosocijalni rizici prekarnog rada
Velike promene koje su se u poslednjih par decenija u evropskom prostoru odigrale u oblasti rada i radnih odnosa uslovile su zna~ajno pove}anje
rizika kojem su radnici izloèni kada je re~ o li~noj sigurnosti i zdravlju. Osim
rizika uslovljenih biolo{kim, fizi~kim i hemijskim uslovima, sve je vi{e i tzv.
psihosocijalnih rizika, koji se pove}avaju kako u obimu tako i u raznovrsnosti svojih pojavnih oblika. U izve{taju Evropske agencije za radnu sigurnost
i zdravlje (European Agency for Safety and Health at Work) eksperti navode listu od ~ak 42 takva psihosocijalna rizika i prognoziraju mogu}nost rasta
svakog od njih pojedina~no u narednom periodu (Brun i Milczarek, 2007).
Kada je re~ o op{tijim faktorima koji uslovljavaju javljanje psihosocijalnih rizika u oblasti rada, naj~e{}e se u literaturi pominju ekonomske promene
tehnolo{ke inovacije i organizacione promene, koje uti~u na trì{ta rada,
strukturu radnih organizacija, prirodu poslova i tipove radnih mesta, odnosno na proizvodne procese i radnu aktivnost u celini. Me|utim, zna~ajne su,
tako|e, {ire socijalne, demografske i politi~ke promene u savremenom svetu. Proces neoliberalne globalizacije, pove}avaju}i globalnu kompeticiju u sferi rada, uslovljava mnoge od navedenih promena koje ~ine nova ishodi{ta psihosocijalnih rizika. Posmatrano sa aspekta problema na{eg istraìvanja, jedna od najozbiljnijih posledica ovih globalnih promena jeste porast nezaposlenosti, ali i pojava posebnih vidova (privremenog i povremenog) rada, odnosno ugovornih odnosa izme|u radnika i poslodavaca i rezultiraju}e socijalne i egzistencijalne nesigurnosti. Ove promene u domenu radnih odnosa
i za{tite radnika ozbiljno su naru{ile temelje dràve blagostanja koje su evropske dràve tako zdu{no gradile tokom druge polovine XX veka.
Eksperti Evropske agencije za radnu sigurnost i zdravlje, prognoziraju}i mogu}e psihosocijalne rizike vezane za sigurnost i zdravlje zaposlenih u
narednom periodu, izdvojili su deset prioritetnih rizika; njihova mogu}a ishodi{ta povezana su sa slede}im specifi~nijim uslovima: pojava novih oblika
radnih ugovora i nesigurnosti posla; starenje radne snage; poja~an intenzitet
radnog angaòvanja; visoki emocionalni zahtevi koje novi poslovi postavljaju pred zaposlene; naru{avanje ravnoteè izme|u porodi~ne i poslovne sfere
ìvota (ibid, str. 8).
241
TRE]I DEO - PSIHOSOCIJALNE POSLEDICE PREKARNOG RADA
Mirjana Vasovi}
Kada je re~ o osobenim formama radnih ugovora, kao okida~ima psihosocijalnih rizika, na prvom mestu nalaze se prekarni uslovi rada (tj. privremeni ugovori ili rad na poziv). U postoje}oj literaturi se, ina~e, za prekarne radnike, ~esto alternativno, koristi izraz ranjivi radnici. To nikako nije
slu~ajno, po{to se smatra da upravo oni pripadaju najranjivijim kategorijama
radnika, tj. da su u najve}oj meri izloèni razli~itim vrstama rizika. Izraz ranjivi sasvim je odgovaraju}i u kontekstu rasprave o psiholo{kim, zdravstvenim i socijalnim posledicama prekarnog rada. Radnici u ovom statusu, pre
svega, ~e{}e od ostalih preuzimaju poslove koji mogu biti opasni, rade u nepovoljnijim uslovima, izloèni su o{trijim radnim zahtevima, nisu dovoljno
obu~eni kada je re~ o sigurnosti i za{titi na radu, {to moè da ugrozi njihovu
fizi~ku sigurnost i zdravlje. Me|utim, isto tako postoje zna~ajne psihi~ke i
psiholo{ke posledice ovakvog radnog statusa. Ako se prekarnost posla odnosi na radno angaòvanje koje je privremeno, nesigurno i strogo ciljano, samo po sebi se podrazumeva da ono uslovljava ve}u emocionalnu angaòvanost, posebno u formi straha od gubitka posla i od egzistencijalne nesigurnosti. Naime, poseban problem koji uslovljava psihosocijalne rizike vezane
za prekarni rad jeste upravo intenzitet emocionalnih zahteva koji se pred radnika postavljaju. Savremeni rad, u sve nesigurnijim uslovima zapo{ljavanja i
obezbe|ivanja ekonomske egzistencije, generalno suo~ava radnike sa poja~anim zahtevima; kod prekarnog rada postoje i dodatni rizi~ni faktori emocionalne napetosti, straha, ose}anja manje vrednosti, odnosno trauma i stresa. Neravnoteà izme|u radnog i privatnog ìvota, isto tako, moè biti prisutnija kod prekarnog tipa radnog ugovora, zato {to onemogu}ava planiranje i raspore|ivanje radnih i porodi~nih obaveza, planiranje slobodnog vremena i odmora i sl. To donosi dodatne stresove usled, na primer, frustracija
vezanih za porodi~ni ìvot (vreme provedeno sa porodicom) i poreme}enih
porodi~nih odnosa. Mobing na radnom mestu ovde je posebno izraèn, po{to prekarni rad, po definiciji, nosi i rizik od eksploatacije i zloupotrebljavanja, uz manjak (psiholo{kih kao i pravnih) sredstava koje radniku stoje na
raspolaganju da se za{titi (Sargeant, 2014). Jedna od ponu|enih i mogu}ih
definicija ranjivog radnika jeste da je to neko ko radi u sredini u kojoj postoji visok rizik uskra}ivanja prava zaposlenih i ko ne poseduje mo}i ili sredstva
kojim bi se od takve zloupotrebe mogao za{tititi. (ibid, str. 6). Nesigurnost
posla, kratkoro~no zapo{ljavanje i stalni prekidi u radnoj karijeri nose, tako|e, opasnost socijalne marginalizacije i socijalne izolacije, kao i pojave niza
psiholo{kih stanja koje nastaju kao njihov pratilac ili posledica.
Zajedni~ki imenitelj svih ovih psihosocijalnih rizika koji ugroàvaju fizi~ko i mentalno zdravlje radnika u prekarnom statusu jeste stres. Upravo zato se razli~ite teorije stresa naj~e{}e koriste kao teorijski modeli za obja{nja242
243
vanje nastanka psiholo{kih i zdravstvenih problema ovih radnika. Nekoliko

modela teorije stresa primenjuju se u obja{njavanju veze izme|u uslova prekarnog rada, stresa i bolesti ( Brun i Milczarek, 2007). Oni polaze od potvr|ene ~injenice da stres dovodi do poreme}aja u fizi~kom i psiholo{kom funkcionisanju organizma i da na taj na~in uslovljava javljanje psihosomatskih bolesti. Jedan od modela koji se ~esto navodi u literaturi uzima u obzir odnos
izme|u zahteva posla i mogu}nosti njihove kontrole: posao postaje veoma
stresan u situacijama kada su zahtevi visoki, a mogu}nost kontrole mala; to
su uslovi koji se sti~u upravo u poziciji prekarnog rada. Ovde je zna~ajan, tako|e, tre}i uslov, a to je socijalna podr{ka, ~ije odsustvo u situaciji zahtevnog
posla poja~ava stres (Karasek, 1990). Drugi model analizira odnos izme|u
zahteva posla, odnosno uloènog truda i percepcije nagrade koja se dobija (u
vidu plate, mogu}nosti napredovanja, priznanja i sl.). U stvari, ovaj model,
koji se pripisuje Siegristu ( Brun and Milczarek, 2007) apostrofira staru hipotezu o relativnoj deprivaciji (raskoraku izme|u postoje}ih o~ekivanja i onoga {to se stvarno dobija). Ose}anje frustriranosti koje prati ovaj jaz generi{e
stres, a on moè ostaviti negativne posledice na fizi~ko (sr~ane bolesti) i mentalno zdravlje (depresija, ose}anje bespomo}nosti, doìvljaj manje vrednosti,
itd). Takozvani vitaminmodel poku{ava da objasni odnos izme|u stresa i prekarnog rada uklju~uju}i ~ak devet varijabli koje, u sadejstvu, mogu da uti~u
na mentalno zdravlje: mogu}nosti kontrole na poslu, mogu}nost da se ispolje ve{tine i sposobnosti, mogu}nosti za uspostavljanje interpersonalnih kontakata, spolja nametnuti ciljevi, raznovrsnost posla, ~isto}a okoline, dostupnost novca, fizi~ka sigurnost i poèljan socijalni status koji posao omogu}ava. Generalno, sigurnost/nesigurnost posla smatra se veoma zna~ajnim okida~em psihosocijalnih rizika vezanih za prekarni rad. Me|utim, kako se ve}ina istraìvanja bavila testiranjem pomenutih modela u situacijama standardne zaposlenosti, stalnog zaposlenja, uticaj ove varijable u kontekstu psihosocijalnih posledica prekarnog rada nije u dovoljnoj meri istraèn.
Svaku situaciju zaposlenosti moè karakterisati ve}a ili manja zastupljenost pojedinih faktora koji zajedno odre|uju meru mentalnog zdravlja.
Bilo koji nedostatak na ovom planu moè dovesti do niza problema u emocionalnom i kognitivnom reagovanju pojedinca; takvi problemi su nedostatak koncentracije, anksioznost, depresija, nervoza, strah, nezadovoljstvo sobom i poslom, malo samopo{tovanje, a na planu socijalnog pona{anja nedovoljna socijabilnost i prekid socijalnih veza. Istraìvanja koja su ispitivala vezu izme|u prekarnog rada i mentalnog zdravlja u ovom teorijskom kontekstu, naj~e{}e su se bavila pojavama psihi~ke iscrpljenosti, psihi~ke napetosti,
sagorevanjem na poslu i stanjima anksioznosti i depresivnosti. Pri tome, istraìvani su i sporedni ili dodatni efekti nezaposlenosti, odnosno prekarnog
zaposlenja koji mogu prouzrokovati zdravstvene probleme (alkoholizam,

pu{enje, druge bolesti zavisnosti, itd).
2. Socijalnopsiholo{ki korelati prekarnosti: doìvljaj

kontrole, moralni relativizam, socijalno poverenje,
subjektivno blagostanje
U dosada{njim istraìvanjima relativno dobro su dokumentovane psiholo{ke posledice prekarnog radnog statusa (tj. egzistencijalne, fizi~ke i psiholo{ke nesigurnosti koje on ra|a), pri ~emu je poseban naglasak stavljen na
stres i njegov uticaj na ukupno mentalno i fizi~ko zdravlje. Iskustva prekarnosti povezana su, me|utim, i sa nekim drugim psiholo{kim i socijalnopsiholo{kim fenomenima koji nisu, u uèm smislu, klini~ke prirode. Ovakvi socijalnopsiholo{ki korelati/medijatori prekarnog stresa (i njime uslovljenog
zdravlja) redovno se pominju u literaturi, ali se znatno manje empirijski istraùju. Mnogi autori nagla{avaju da se iskustva prekarnosti reflektuju na socijalne stavove, socijalne odnose pojedinca izvan samog radnog mesta (na odnose u porodici i u drugim primarnim grupama, odnosno u neposrednom
okruènju), kao i na ukupno zadovoljstvo ìvotom i pogled na svet. Ovo
iskustvo, smatra Polanji (Polnyi), dislocira ljude u fizi~kom, psiholo{kom
i moralnom smislu ( Kalleberg, 2009, str. 10). Istovremeno, Senet (Sennett)
veruje da onokorodira pojedin~ev identitet i ra|a anomiju ( Kalleberg 2009,
str.10), umanjuje poverenje u ljude i uti~e na pojedin~ev ukupni socijalni kapital (videti o ovome detaljnije u drugim delovima istraìva~kog izve{taja).
To sve, zatim, uti~e na odustajanje pojedinca od razli~itih oblika socijalnog
angaòvanja, generi{e socijalnu izolovanost, usamljenost i, {ire, politi~ku neaktivnost i apsentizam. Re~ju, iskustva prekarnog rada povezana su sa usvajanjem i nekih op{tijih socijalnih uverenja koja mogu imati {iru dru{tvenu relevantnost.
Me|u socijalnopsiholo{kim korelatima statusa nezaposlenosti i/ili prekarnosti po svom dru{tvenom zna~aju posebno se izdvaja stanje alijenacije
(otu|enosti). Ovaj pojam je prvobitno bio vezan za u~enje Dirkema, ali se
kasnije {iroko koristio u socijalnim istraìvanjima kao prediktor ili korelat raznih vidova socijalno devijatnog pona{anja. Alijenacija se naj~e{}e defini{e
kao ose}anje u odnosu na sebe i dru{tvo koje karakteri{e pesimizam, pasivnost i ose}anje nemo}i. Najpotpuniju konceptualizaciju alijenacije izneo je
Simen (Seemen, 1963), izdvajaju}i nekoliko njenih osnovnih teorijskih zna~enja. Ova zna~enja operacionalizovana su u istraìvanjima u vidu slede}ih
pet komponenti: bespomo}nost (pojedinac ne moè svojim pona{anjem ili postupcima da uti~u na ishode koje bi èleo; odsustvo kontrole nad dru{tvenim
244
245
zbivanjima); besmisao (doìvljaj pojedinca da ne moè da shvati smisao odluka koje donose drugi ili doga|aja koji se oko njega de{avaju; ose}aj da su
doga|aji i budu}nost nepredvidivi i nepodlo`ni kontroli); odsustvo normi i
pravila, tj. anomija (socijalno neprihvatljivo pona{anje prihvata se danas u
dru{tvu kao sredstvo da se postignu odre|eni ciljevi; gubitak internalizovanih normi i i vrednosti, sklonost devijacijama); izolovanost ili socijalno otu|enje (ose}anje usamljenosti koje proisti~e iz toga {to pojedinac odbacuje socijalno prihva}ene vrednosti i ciljeve; ose}anje socijalne i kulturne izolovanost/izop{tenosti; nepoverenje u ljude; negativizam u odnosu na dru{tvo);
samootu|enje (odbacivanje svog identiteta i prihvatanje slike o sebi koju name}e grupa ili dru{tvo u celini; samoomalovaàvanje) (videti: Srole, 1965;
McClosky & Schaar, 1965; Seeman, 1963).
Mada bi, sa istraìva~ke strane, bilo zanimljivo ispitati sve aspekte alijenacije prekarnih radnika (i uporediti ih sa op{tim stepenom alijenacije populacije), obim na{eg istraìvanja zahtevao je znatnu redukciju istraìva~kih ambicija. Mi smo u ovom delu istraìvanja uzeli kao polazi{te navedenu operacionalnu definiciju alijenacije i poku{ali da testiramo jedan mogu}i model obja{njenja uticaja prekarnog statusa (objektivan poloàj prekarnog radnika) na prekarni stres (subjektivne, psiholo{ke, posledice prekarnosti), koji zatim, posredno ili neposredno, moè uticati na fizi~ko i ukupno mentalno zdravlje pojedinca. Smatrali smo da neka op{tija li~na i socijalna uverenja mogu sluìti kao psiholo{ki posrednici izme|u objektivno
nepovoljnog socijalnog statusa prekarnih radnika i njihove subjektivne percepcije i doìvljaja tog statusa. U zavisnosti od prirode ovih uverenja prekarni status moè se doìvljavati kao vi{e ili manje stresan. Drugim re~ima,
to zna~i da pod istim uslovima neki pojedinci ili grupe prekarnih radnika
mogu iskusiti ve}i ili manji prekarni stres, tj. da stres ne mora da bude nu`na posledica prekarnosti.
Odabrali smo da proverimo kakav uticaj imaju slede}a op{ta socijalna
uverenja (povezana sa pojmom alijenacije) na doìvljaj stresa povezanog sa
prekarnim radnim statusom: percepcija kontrole (grubo odgovara pojmu bespomo}nosti i ose}anju besmisla), moralni relativizam (poklapa se pojmom
anomija) i socijalno poverenje (delimi~no odgovara komponenti socijalne izolovanosti, usamljenosti). Uveli smo u model, tako|e, varijablu tzv. subjektivnog blagostanja operacionalizovanog u smislu ~esto kori{}enog indikatora,
procene ukupnog zadovoljstva sopstvenim ìvotom. Napominjemo da je problematika socijalnog poverenja i socijalnog kapitala uop{te detaljnije elaborirana u nekim drugim delovima ovog izve{taja.
Objasni}emo, ukratko, ove koncepte, njihov zna~aj za psihosocijalno
zdravlje i operacionalizaciju koju smo primenili.
2.1. Percepcija kontrole (autonomnog ili kontrolisanog pona{anja)

Doìvljaj mogu}nosti kontrole (sense of mastery; locus of control)
odnosi se na ose}aj, percepciju ili doìvljaj pojedinca da moè/ne moè da
upravlja svojim ìvotom, ili svim onim doga|ajima koji mu se u ìvotu de{avaju. Doìvljaj ili percepcija sredi{ta kontrole ~esto je kori{}en konstrukt
za obja{njavanje niza psiholo{kih stanja, kao i za predvi|anje razli~itih vidova socijalnog pona{anja. Nizak nivo ose}anja kontrole povezuje se i sa lo{im
mentalnim i op{tim zdravljem, dok se visok nivo ose}anja kontrole povezuje sa psihi~kom stabilno{}u i zrelo{}u li~nosti. Doìvljaj kontrole preporu~en je kao prva me|u zna~ajnim psihosocijalnim determinantama mentalnog
zdravlja koje bi neizostavno trebalo uklju~iti u evropsku anketu o zdravlju
(videti: MINDFUL, 2006)22.
Ovaj konstrukt posmatra se i kao vaàn indikator ili komponenta anomije, shva}en kao subjektivni doìvljaj bespomo}nosti. Predvidljivost ishoda aktivnosti pojedinca omogu}ava mu naime da pospe{i ose}anje samopouzdanja, i uti~e na li~nu uverenost da smo u stanju da ostvarimo poèljne ciljeve. Nikada se pojedinac ne}e ose}ati bespomo}nim ukoliko je uveren da
moè ne{to u~initi da preduhitri negativne doga|aje, savlada predvidljive prepreke i generalno uti~e na svoj ìvot i sudbinu. Upravo ovaj subjektivan doìvljaj da smo u stanju ne{to da u~inimo sa svojim ìvotom, omogu}ava da
se u~vrsti i op{tije socijalno uverenje da je dru{tvo mogu}e usmeravati i menjati. Smatra se da je doìvljaj kontrole, izme|u ostalog, vaàn posreduju}i
faktor izme|u objektivne situacije u kojoj se pojedinac nalazi i na~ina na koji on tu situaciju subjektivno opaà i doìvljava (videti MINDFUL, 2006).
Istraìva~i koji su se bavili pona{anjem nezaposlenih ljudi u potrazi za
poslom analizirali su iskustva nezaposlenosti i psiholo{ko blagostanje ove socijalne kategorije primenjuju}i, izme|u ostalog, model motivacione teorije
samodeterminacije (Lens, Witte, Feather, 2005). U istraìvanjima motivacije nezaposlenih u potrazi za poslom utvr|eno je da je mogu}e razlikovati dve
vrste motiva: ili se zaposlenost prvenstveno posmatra kao prilika da se iskaù sopstvene sposobnosti i ve{tine, ili su sna`ni motivi da se traì posao uslovljeni strahom od osude okoline, stidom, umanjenim stepenom samopo{tovanja i op{teg subjektivnog blagostanja, odnosno samo materijalnim te{ko}ama. Ovi, kvalitativno razli~iti, tipovi motivacije za traènje posla nekada su
ozna~avani kao intrinzi~ki odnosno ekstrinzi~ki motivi. Prema teoriji samodeterminacije, me|utim, oni su povezani sa nekim op{tijim uverenjima, razli~itim vrstama doìvljaja kontrole nad svojim ìvotom i time uslovljenim ge22
Projekat MINDFUL preporu~uje neizostavno uklju~ivanje ove zna~ajne psihosocijalne determinante zdravlja u upitnik Eurostata.
246
2.2. Moralni relativizam (anomija)

Pojam moralnog relativizma, tj. anomije kori{}en je u mnogim disciplinama i primenjivan je u razli~itim istraìva~kim kontekstima. Izraz anomija poti~e od gr~ke re~i anomos i u najop{tijem zna~enju odnosi se na bezakonje, odsustvo pravila i normi, deregulaciju i konfuziju moralnih zako247
neralnim pona{anjem pojedinca: autonomnim ili kontrolisanim. Autonomno pona{anje odre|eno je sopstvenim izborima i voljom, i pra}eno je ose}anjem slobode da se, bez spolja{njih ograni~enja ili nametanja, u~estvuje u datim aktivnostima. Stoga podrazumeva unutra{nje sredi{te kontrole razlozi pona{anja su internalizovani, a upravljanje njime u posedu samog pojedinca. Kontrolisano pona{anje podrazumeva spolja{nje sredi{te kontrole.
Pona{anje koje je usmeravano ka spolja rukovodi se, u stvari, poslu{no{}u,
pritiscima, pretnjama ka`njavanjem, uskra}ivanjem, ili o~ekivanjima spolja{nje nagrade. Pona{anje odre|uje i interiorizovano ose}anje krivice, srama i
malog samopo{tovanja. Takvo pona{anje proizvod je pojedin~evog op{tijeg
uverenja da u dono{enju odluka o svom ìvotu nema mnogo izbora; da mu
ìvot odre|uje sre}a ili sudbina, ili, pak, neki spolja{nji mo}ni agent.
U nizu istraìvanja (u oblasti obrazovanja, nezaposlenosti itd.) potvr|ene su prednosti autonomne motivacije i doìvljaja unutra{njeg sredi{ta
kontrole za subjektivno blagostanje pojedinca. Stoga se smatra da je ono
osnova dobrog mentalnog zdravlja. Ono je, tako|e, zna~ajno za pove}anje
efektivnosti razli~itih vidova socijalnog pona{anja, a posebno, rada i radnih
u~inaka. Spolja{nji lokus kontrole pak poja~ava stres (jer se nepovoljne okolnosti u kojima se pojedinac na{ao doìvljavaju kao ve~ne i nepromenljive).
Ja~a i ose}anje bespomo}nosti i besmislenosti poku{aja da se sa te{ko}ama
suo~i, ~ime se umanjuje njegova sposobnost da se izbori sa nastalom situacijom. Doìvljaj spolja{njeg lokusa kontrole, kada je prisutan kod ve}eg dela
populacije, doprinosi op{tijoj dru{tvenoj anomiji.
U na{em istraìvanju, percepcija kontrole operacionalizovana je posredstvom petostepene skale Likertovog tipa. Ona je predstavljala modifikovanu (eklekti~ku) verziju nekoliko skala lokusa kontrole (Lefcourt, 1976),
ali je u istraìvanju pokazala dobru unutra{nju konzistentnost. Sadràvala je
slede}e stavke:
Ma koliko se ~ovek trudio on, u stvari, ne moè ni{ta da promeni.
Da li }u u ìvotu dobiti ono {to èlim najvi{e zavisi od mene.
Ono {to mi se de{ava u ìvotu je izvan moje kontrole.
Kada zaista èlim ne{to da postignem, obi~no na|em na~ina da to u~inim.
Drugi ljudi ve}inom odre|uju to {to mogu i {to ne mogu da ~inim.
Ako naporno radim, mogu ostvariti svoje ciljeve.
nitosti koje ure|uju dru{tvene odnose. Da bi se ozna~ilo anomi~no dru{tveno stanje, katkad se koristi i sintagma moralni haos. U literaturi se
ovim izrazom ozna~ava psiholo{ko stanje pojedinca, ali se on istovremeno
odnosi i na dru{tvenu strukturu. Ta~nije, kako kaù Hidari i saradnici, anomija je indikator mentalnog stanja aktera, ali se pre}utno odnosi i na percepciju dru{tvene strukture (Heydari i sar., 2011). Ona je i stanje duha, ali
i skup uverenja i stavova o dru{tvu. Odnosi se na ose}anja i uverenja da ne
postoje sistematska pravila i zakonitosti pona{anja u dru{tvu u kojem se ìvi, da u njegovim dru{tvenim odnosima vlada haos i konfuzija. Anomi~na
osoba vidi norme kao olabavljene i nejasne, a moral kao potpuno relativizovan. Stoga se ona, ujedno, ose}a socijalno izolovanom, a poverenje u ljude joj je naru{eno. To zna~i da je uverenje o odsustvu ~vrstih normi koje
reguli{u dru{tvene odnose psiholo{ki zakonito povezano sa ose}anjem bespomo}nosti i besmisla (Dean, 1968).
Ovaj, u velikoj meri apstraktan pojam, mi smo shvatili u smislu jedne
odre|ene vrste socijalnog uverenja i operacionalizovali uz pomo} petostepene skale moralnog relativizma.
Petostepena skala moralnog relativizma imala je zadovoljavaju}u unutra{nju konzistentnost i sadràvala slede}e stavke:
1. Sve je dozvoljeno ako je nagrada dovoljno visoka.
2. Nema nijednog ~vrstog pravila u ìvotu na koje se moèmo osloniti.
3. Toliko je razli~itih mi{ljenja da ~ovek ne zna u {ta da veruje.
4.Ve}ina ljudi misli da cilj opravdava sredstva.
5. Moè{ napredovati u ìvotu samo ako hvata{ krivinu.
6. Danas nije ba{ najjasnije {ta je dobro a {ta zlo.
2.3. Socijalno poverenje (poverenje u ljude)
Ovaj konstrukt detaljnije je obja{njen i elaboriran u drugim delovima ovog izve{taja. U istraìvanju koje se bavi socijalnopsiholo{kim aspektima i korelatima prekarnosti, samo jedno pitanje iz upitnika (varijablu)
koristili smo kao grubu meru ose}anja socijalne izolovanosti/poverenja.
Pitanje je glasilo: Sve u svemu, da li mislite da se ve}ini ljudi moè verovati ili mislite da ~ovek treba da bude veoma oprezan u odnosima sa drugim ljudima?
1. Ve}ini ljudi se moè verovati. 2. Treba biti veoma oprezan u odnosima sa drugim ljudima.
2.4. Subjektivno blagostanje (zadovoljstvo svojim ìvotom)
Neka istraìvanja subjektivnog ose}aja stresa izazvanog nesigurno{}u
posla ukazala su na tzv. paradoks nesigurnosti; naime, pokazalo se da znatno
248
3. Istraìva~ka pitanja (hipoteze) i testirani model

Istraìva~ka pitanja (ili hipoteze) od kojih smo po{li testiraju}i na{
model odnosila su se na to kakav uticaj imaju varijable kao {to su lokus kontrole, moralni relativizam, poverenje u ljude i stepen zadovoljstva svojim
ìvotom na subjektivni doìvljaj i percepciju prekarnog statusa, tj. na prekarni stres.
Prekarni status (koji je u na{em modelu uzet kao nezavisna varijabla,
prediktor) operacionalizovan je baterijom pitanja iz upitnika koja je pokrivala objektivne indikatore prekarnog statusa koji se u literaturi naj~e{}e spominju (rad po pozivu, pla}anje na ruke, neodre|en broj radnih sati i nepredvidivo radno vreme, neza{ti}enost na poslu... itd.) (videti potpunu operacionalizaciju u drugim delovima izve{taja).
Prekarni stres je predstavljao kriterijumsku varijablu, operacionalizovanu baterijom pitanja koja su se odnosila na subjektivni doìvljaj i opaène psihi~ke posledice prekarnosti (pla{im se da planiram budu}nost; moram da ra249
ve}i procenat radnika doìvljava svoje radno mesto kao ugroèno i posao kao
nesiguran u odnosu na ono {to bi se o~ekivalo na osnovu objektivnih pokazatelja o stabilnosti njihovog zaposlenja (Heery &Salmon, 2000). Smatra se
da je ose}anje nepredvidivosti i nesigurnosti ìvota vezano za prekarni radni
status, izme|u ostalog, povezano sa ukupnim pojedin~evim doìvljajem tzv.
subjektivnog blagostanja. U ovom istraìvanju ono je operacionalizovano u
smislu procene ukupnog zadovoljstva svojim ìvotom. Pojedini autori prave
razliku izme|u afektivne i kognitivne komponente kada je re~ o procenjivanju ukupnog zadovoljstva sopstvenim ìvotom, kao pretpostavke subjektivnog blagostanja. Afektivna komponenta odnosi se na opaèni hedonisti~ki
balans (ravnoteù izme|u prijatnih i neprijatnih ose}anja). Zadovoljstvo svojim ìvotom je kognitivni aspekt subjektivnog blagostanja. Odnosi se na procenu kvaliteta svog ìvota u celini zasnovanu na sopstvenim jedinstvenim kriterijumima (Deiner, 1984). Nizak nivo zadovoljstva ìvotom, dokazano je u
istraìvanjima, ostavlja brojne negativne psihosocijalne posledice, {to uklju~uje i probleme vezane za stres i mentalno i fizi~ko zdravlje. S druge strane,
visok nivo zadovoljstva svojim ìvotom povezan je sa pozitivnim ishodima
u svim domenima ìvota (intrapersonalnom, interpersonalnom, poslovnom,
zdravstvenom, i obrazovnom).
Indikator zadovoljstva svojim ìvotom koji smo koristili bilo je jednostavno pitanje: Koliko ste zadovoljni, a koliko nezadovoljni va{im ìvotom
u celini? (odgovori: 1. zadovoljan: 2. uglavnom zadovoljan; 3. i zadovoljan i
nezadovoljan; 4. uglavnom nezadovoljan; 5. nezadovoljan).
dim u lo{im uslovima da bih zadrào posao; moram da radim bilo {ta...; poreme}eno mi je zdravlje; imam psihi~ke probleme...).
Kako bismo proverili uticaja ovog skupa socijalnih uverenja, kao medijatorskih varijabli izme|u objektivnog prekarnog statusa i subjektivnog doìvljaja stresa, primenili smo jedan specifi~an pristup multiple regresione analize (SEM - Structural Equation Modelling).23
4. Osnovni nalazi
Nekoliko osnovnih nalaza mogu}e je ista}i kao zna~ajne rezultate ove
analize.
Prvo, najva`niji od na{ih nalaza jeste onaj koji dovodi u pitanje pre}utnu ili eksplicitnu pretpostavku da se zaposlenost u prekarnom statusu
(objektivna prekarnost) nu`no opaà kao stresan psiholo{ki doìvljaj. Naime, na{a analiza je potvrdila vezu izme|u prekarnosti i stresa u slu~aju novinara, ali ne i kada je re~ o fizi~kim radnicima. Regresioni koeficijenti koji ukazuju na vezu izme|u objektivnog prekarnog statusa i prekarnog stresa, na prikazima koji slede, to dobro ilustruju. Dok je u kategoriji fizi~kih
radnika ova veza sasvim slaba (standardizovani beta regresioni koeficijenti iznose od b=0.01-0.05), u slu~aju novinara zabeleèna je relativno visoka i statisti~ki zna~ajna povezanost (b=0.33-0.39) ovih varijabli (videti prikaze 1-3).
Dobijene standardizovane regresione koeficijente na poduzorku novinara moèmo interpretirati na slede}i na~in: {to su ispitanici prekarniji (tj.
svoj radni status defini{u kao prekaran navo|enjem vi{e indikatora) ve}a je
verovatno}a da }e imati i subjektivan doìvljaj stresa koji proisti~e iz tog statusa. Me|utim, prekarni status u poduzorku fizi~kih radnika gotovo da uop{te ne uti~e na doìvljaj stresa.
Drugo, pokazalo se da doìvljaj mogu}nosti kontrole (lokus kontrole), tj. doìvljaj pojedinca da moè/ne moè da upravlja svojim ìvotom,
predstavlja izuzetno sna`nu prediktorsku varijablu kada je re~ o doìvljaju
stresa vezanog za prekarni radni status kod obe kategorije ispitanika, i novinara i fizi~kih radnika. [to je vi{e izraèn spolja{nji lokus kontrole, uverenje pojedinca da u dono{enju odluka o svom ìvotu nema mnogo izbora,
bi}e vi{i i doìvljeni stres. Standardizovani regresioni koeficijenti koji ukazuju na mo} lokusa kontrole kao prediktora stresa za fizi~ke radnike kre}u se oko b=0.40, a za novinare su ne{to niì, b=0.32, ali u oba slu~aja statisti~ki zna~ajni.
23
Ova analiza sprovedena je zahvaljuju}i predusretljivosti i uz pomo} prof Milo{a Be{i}a

(FPN).
250
Gornji dijagrami ukazuju na jo{ jednu razliku izme|u novinara i fizi~kih radnika kada je re~ o lokusu kontrole kao medijatorske (posreduju}e) varijable prekarnog stresa. [to je prekarni status kod novinara izraèniji, ve}a je verovatno}a da }e oni imati ja~e izraèn spolja{nji lokus
kontrole (standardizovani beta regresioni koeficijent je b=0. 24). Me|utim, ista pravilnost ne pokazuje se kod fizi~kih radnika; kod ovih potonjih veza izme|u prekarnosti i lokusa kontrole je slaba (b=0.05), kao {to
je i objektivna prekarnost slab direktan prediktor stepena doìvljenog
stresa (b=0.02).
Tre}e, analiza pokazuje da je slede}i dobar prediktor doìvljaja prekarnog stresa stepen subjektivnog blagostanja, predstavljen u na{oj analizi stepenom zadovoljstva svojim ìvotom u celini. Na slede}im dijagramima prikazujemo kako se kre}u standardizovani regresioni koeficijenti kada u igru uvedemo i prediktorsku varijablu zadovoljstvo svojim
ìvotom.
Vrednosti regresionih koeficijenata, i u slu~aju novinara i u slu~aju fizi~kih radnika, ukazuju na to da }e zaposleni u prekarnom statusu verovatno biti manje zadovoljni sopstvenim ìvotom od onih koji u tom statusu ni24
U svim prikazima, brojevi na strelicama pokazuju vrednosti standardizovanih beta regresionih koeficijenata. Brojke iznad naziva kriterijumske varijable (prekarnog stresa)
su koeficijenti determinacije i pokazuju ukupan procenat obja{njene varijanse.
251
Prikaz 1. Odnos prekarnog statusa i prekarnog stresa posredovan

lokusom kontrole24
su (b=0.17 za novinare; b=0.15 za fizi~ke radnike). Tako|e, manji stepen zadovoljstva svojim ìvotom (subjektivnog blagostanja) pove}ava verovatno}u doìvljaja i ja~ine prekarnog stresa (b=0.27 kod novinara; b=0.23 kod fizi~kih radnika).
êtvrto, testiranje modela pokazuje da skup uverenja koje smo ozna~ili kao moralni relativizam (ili anomija) ni kod novinara ni kod fizi~kih radnika ne uti~e na prekarni stres, tj. ne pove}ava verovatno}u doìvljaja stresa vezanog za prekarni status. Isti slu~aj je i sa varijablom socijalno poverenje, tj.
poverenje u ljude, za koju se, tako|e, u na{oj analizi pokazalo da nema uticaja na doìvljaj stresa.
lokusom kontrole i zadovoljstvom svojim ìvotom
252
Najzad, u malo sloènijem multivarijantno regresionom modelu, proveravali smo i uticaj nekoliko kontrolnih sociodemografskh varijabli (uzrast,
pol, stepen obrazovanja i radni status, zaposlenost/nezaposlenost). Vrednosti dobijenih standardizovanih regresionih koeficijenata pokazuju da nijedna od
ovih sociodemografskih varijabli ne uti~e na verovatno}u javljanja prekarnog
stresa (subjektivne posledice prekarnosti) . U ovom sloènijem modelu, odnosi izme|u ostalih varijabli (prekarnog statusa, lokusa kontrole, zadovoljstva
ìvotom, itd.) i kriterijumske varijable (stresa) ostaju isti u oba uzorka ispitanika, mada se vrednosti standardizovanih regresionih koeficijenata donekle menjaju.
Prikaz 3. Prediktivna vrednost nekih sociodemografskih varijabli
(uzrast, pol, stepen obrazovanja i radni status, zaposlenost/nezaposlenost)
na subjektivni doìvljaj prekarnog stresa.
253

moralnim relativizmom i poverenjem u ljude
5. Interpretacija nalaza regresione analize (testiranja modela)

Dve osnovne nedoumice koje proisti~u iz navedene regresione analize
su slede}e:
Prvo, za{to u slu~aju novinara postoji relativno jaka povezanost izme|u (objektivnih indikatora) prekarnog statusa i doìvljaja prekarnog stresa
(subjektivnih posledica tog statusa), kao {to i jeste pretpostavljeno, dok takva veza, kada je re~ o fizi~kim radnicima, nije potvr|ena? Drugim re~ima,
za{to prekarni status verovatno proizvodi prekarni stres kod prvih, dok gotovo da nema direktnog uticaja na stres kod druge kategorije ispitanika? Jedno mogu}e obja{njenje jeste da su fizi~ki radnici, na neki na~in, neprestano
254
255
u statusu prekarne zaposlenosti, ili ne~ega {to na to li~i, i da su se stoga psiholo{ki prilagodili. Njihova o~ekivanja povezana sa radnim angaòvanjem
uop{te nisu velika, ni kada je re~ o uslovima rada, materijalnoj naknadi, a ni o
(psiholo{kom) intrinzi~kom zadovoljstvu koje posao donosi. Stoga je i ose}anje deprivacije usled prekarnosti posla relativno nisko, po{to je jaz izme|u
aspiracija i onoga {to se dobija relativno mali. S druge strane, kada je re~ o novinarima (i verovatno ostalim kategorijama intelektualnih radnika), stanje je
upravo obratno: o~ekivanja su velika u svakom pogledu, pa je i deprivacija
zbog percepcije nesklada izme|u uloènog i dobijenog veoma velika. Intelektualni radnici od svog statusa zaposlenosti o~ekuju egzistencijalnu sigurnost, tj. adekvatnu materijalnu nagradu, mogu}nost da realizuju svoje kreativne potencijale, kao i po{tovanje i ugled koje ova profesija zasluùje. Prekarni status zaposlenosti, me|utim, kao {to je pomenuto u razmatranju njegovih psihosocijalnih rizika, onemogu}ava ispunjenje ovih aspiracija proizvode}i kontinuirane frustracije i rezultiraju}i stres. Stoga je ova kategorija prekarno zaposlenih znatno (psiholo{ki) ranjivija.
Druga nedoumica, koju je relativno lako re{iti, odnosi se na ulogu koju doìvljaj kontrole (lokus kontrole) ima na subjektivni doìvljaj prekarnog
stresa. Ponovi}emo op{te pretpostavke u vezi sa uticajem ovog skupa li~nih
uverenja koje smo ranije naveli. Spolja{nji lokus kontrole umanjuje predvidljivost ishoda onih aktivnosti koje pojedinac preduzima da bi re{io svoj nepovoljan poloàj, uti~e i na sam stepen uverenosti pojedinca da je uop{te u
stanju da uti~e na te okolnosti, naru{ava samopouzdanje i samopo{tovanje,
a ja~a ose}anje bespomo}nosti; na taj na~in umanjuje mogu}nost psiholo{ke
adaptacije na situaciju, a poja~ava stres. Tako, i u slu~aju prekarnosti novinara, ose}anje kontrole psiholo{ki posreduje izme|u objektivne situacije u kojoj se pojedinac nalazi, na~ina na koji on tu situaciju subjektivno opaà i doìvljava i aktivnosti koje preduzima da bi sa njom iza{ao na kraj. Me|utim,
o~igledno je da uverenje o mogu}nostima kontrole svog ìvota, koje je proizvod svih nagomilanih negativnih ìvotnih iskustava, moè i nezavisno od
aktuelne situacije uticati na stres, kao {to je to slu~aj sa na{im uzorkom fizi~kih radnika.
Sli~no obja{njenje mogu}e je dati i kada je re~ o uticaju ukupnog zadovoljstva svojim ìvotom na prekarni stres. Ovo generalno uverenje tako|e je
proizvod kumuliranih iskustava pojedinca, ali moè biti povezano i sa nekim
karakteristikama li~nosti (optimizam, ekstrovertnost i sl.). U svakom slu~aju, nezadovoljstvo ukupnim ìvotom poja~ava negativne psiholo{ke uticaje
aktuelne situacije (prekarne zaposlenosti) u kojoj se pojedinac nalazi, odnosno uti~e na njegovu percepciju te situacije (dramatizuju}i je ili je pak ublaàvaju}i). Ovaj psiholo{ki mehanizam podjednako je delotvoran me|u svim
kategorijama radnika, tj. nije vezan za neka spolja{nja sociodemografska obele`ja.

Potrebno je jo{ objasniti za{to se nisu potvrdile na{e pretpostavke da
prekarni status uti~e na neka {ira socijalna uverenja, kao {to je moralni relativizam (anomija) ili poverenje u ljude uop{te, a posredstvom toga i na doìvljaj prekarnog stresa. Kada je re~ o socijalnom poverenju, smatramo da je
metodolo{ki redukovan indikator koji smo koristili u regresionoj analizi (samo jedno pitanje) onemogu}io da se manifestuje eventualno postojanje ove
veze. Po{to je upitnik sadràvao vi{e indikatora socijalnog poverenja, verujemo da }e ova veza biti potvr|ena u nekim drugim delovima istraìva~kog izve{taja. [to se ti~e nalaza o slabom uticaju prekarnosti na moralni relativizam
(anomiju), i ove varijable na prekarni stres, smatramo da je op{te ra{irena dru{tvena anomija zamaglila ovu, teorijski pretpostavljenu, vezu. Naime, mogu}e je da su se ljudi u ovom tranzicionom dru{tvu generalno adaptirali na anomiju, tj. na odsustvo jasnih moralnih normi koje reguli{u dru{tveni ìvot. Stoga, prekarni status zaposlenosti ne moè mnogo da doprinese ne~emu {to je
postalo ve} op{ta pojava.
Literatura
Brun, E. and Milczarek, M., (2007) Expert forecast on emerging psychosocial risks related to occupational safety and health, European Agency for
Safety and Health at Work.
Diener, E. (1984). Subjective well-being. Psychological Bulletin, 95, 542575
Heery, E. & Salmon, J. (Eds.). (2000). The insecure workforce. London: Routledge.
Heydari, A., Davoudi, I .B, Teymoori, A. (2011) Revising the assessment of
feeling of anomie: Presenting a multidimensional scale, Procedia - Social
and Behavioral Sciences 30, 1086 1090
Kalleberg, A.L. (2009) Precarious Work, Insecure Workers: Employment Relations in Transition, American Sociological Review 2009 74: 1, http://asr.sagepub.com/content/74/1/1
Karasek , R.A. and Theorell,T. (1990) Healthywork: stress, productivity, and
the reconstruction of working life, Basic Books, NewYork.
Lefcourt, Herbert, M. (1976) Locus of control, Lawrence Erlbaum Ass.publishers, Hilsdale, New Jersey
Maarten Vansteenkiste, M., Willy Lens, W., Hans De Witte, H.and Feather,
N.T. (2005) Understanding unemployed peoples job search behaviour,
256
Statisti~ki dodatak: Skale i mere relijabilnosti
257
unemployment experience and wellbeing: A comparison of expectancyvalue theory and self-determination theory, British Journal of Social
Psychology, 44, 269287
Sargeant, M. (2014) Domestic Workers: Vulnerable Workers in Precarious
Work, Labour Studies, Volume 3, No. 1 January 2014.
Seeman, M. (1959). On the meaning of alienation. American sociological
review, 783-791
258
Prekarijat u lavirintu politike

U ovom tekstu nastojim da argumentujem tezu da se prekarijat, zapravo kao i ve}ina nas, obi~nih gra|anki i gra|ana Srbije, vrti u za~aranom krugu politike. Sopstvena nemo} i nedostatni politi~ki kapital i pokidane socijalne mreè oja~avaju daljom nedelatnom i nekredibilnom civilnom i politi~kom reprezentacijom. Ona, u liku sindikata, profesionalnih udruènja i drugih OCD, opet povratno ne}e mo}i da bude oja~ana i izmenjena bez na{e
podr{ke i participacije. Naàlost, alternativno sopstveno samoorganizovanje,
bez postojanja institucionalnog i politi~kog ki{obrana, daje krajnje privremene i ograni~ene efekte. Klju~no pitanje strategije za izlazak iz lavirinta nemo}i ima oblik zao{trene i urgentne dileme: Ko, i kojim argumentima i sredstvima moè povratiti uru{eno poverenje i uspraviti gra|ane Srbije?
Polazna dilema: [ta su to socijalni i politi~ki kapital

i na koga mislimo kada kaèmo prekarni rad i radnici
Masovnost, nizak politi~ki potencijal i nepredvidljivost i nestalnost radnog statusa, ali i {irih socijalnih relacija i prate}ih reakcija, istraìva~ku sondu
sa pravom usmerava na politi~ko pona{anje niìh dru{tvenih slojeva.
Istovremeno, postojanje brojnog nièg sloja je i jedna od retkih konstanti dru{tvene strukture u Srbiji. Ako bismo zbrojili nezaposlene koji aktivno traè posao, odnosno prihvataju i povremene i privremene poslove, i
volontiranje, zaposlene i penzionere koji moraju da dopunjuju svoje nedovoljne prihode radom u sivoj ekonomiji, i njima pribrojali primaoce socijalne pomo}i, zbir bi bio iznad petine onih koji se u na{im istraìvanjima identifikuju sa niòm klasom. Pritom, ova grupa ima nizak socijalni i politi~ki delatni potencijal oni su ono {to Burdije naziva mogu}a klasa (probable class),
klasa koja nije mobilisana za politi~ku borbu (Bourdieu, 1985:725). To se pogotovo odnosi na najniì sloj tzv. potklasu, koju u velikoj meri karakteri{u
~etiri svojstva: vi{estruko utemeljeno siroma{tvo (slabo obrazovanje, uslovi
ìvota, diskriminacija), dru{tvena marginalizacija, zavisnost od dru{tvene pomo}i i ra{irena kultura fatalizma. Osnovni (ideolo{ki) profil tranzicionih gubitnika ~ine i dru{tvena otu|enost i egalitarizam, autoritarnost, tradicionalizam i konformizam (Antoni}, 2009: 495).
259
TRE]I DEO - PREKARIJAT U LAVIRINTU POLITIKE
Zoran Stojiljkovi}
Kriza i prate}a prete`na silazna socijalna mobilnost samo su dalje aktuelizovali potrebu istraìvanja socijalnih i politi~kih implikacija procesa siroma{enja i prate}e fleksibilizacije i prekarizacije rada.
Naime, uru{avanje socijalizma, nacionalizam i rezultiraju}i, spolja u velikoj meri (pre)usmeravani, balkanski ratovi, divlji kapitalizam, sistemska i
gotovo endemska korupcija doveli su, izme|u ostalog, i do destrukcije rada
i radnih vrednosti.
Destrukcija rada vodi u destrukciju ljudskog identiteta. Rad (u Srbiji)
gubi svoju funkciju u odre|enju identiteta ~oveka kao individue, ali i gra|anskog i politi~kog bi}a.
Po Sre}ku Mihailovi}u, novi kapitalizam, a pogotovu njegova divlja
forma u Srbiji, stvara novi poèljni (idealni) tip savitljivog fleksibilnog
radnika. Uslovi novog kapitalizma traè fleksibilni rad i fleksibilne radnike;
ono {to ti uslovi uspevaju da stvore jeste prekarnost i prekarni radnici. Mogli bismo da kaèmo, slede}i pojmovni koncept Ri~arda Seneta, da je danas
u toku stvaranje beskrajno prilagodljivog, bezidentitetnog MP3 radnika.
Direktna posledica ekspanzije fleksibilnosti jeste stalna radna i ìvotna
nesigurnost. Takva vrsta nesigurnosti karakteristi~na je kako za sve brojnije
nezaposlene posebno one dugotrajno nezaposlene i za traènje posla obeshrabrene radnike, tako i za malo pla}ene i za radno mesto upla{ene radnike.
Takva stalna nestalnost, nesigurnost i neizvesnost bar potencijalno stvara jednu novu dru{tvenu klasu. U pitanju je moderni (lumpen)proletarijat, prekarijat (prekarnost - precarity, prekarisierung, precariedad, prcarit).
Posledi~no, klju~ni problem sa kojim se pre svega sindikati suo~avaju
su {irenje nezaposlenosti, rastu}i strah od gubitka posla i sve {ira fleksibilizacija rada i suàvanje radnih prava i nesigurnost i onih koji imaju kakav-takav
posao proces prekarizacije rada i {irenje prekarijata. Veliki je broj razloga
zbog kojih problemu prekariteta i prekarizacije treba pristupiti i kao sve ra{irenijem i potencijalno subverzivnom, negativnom fenomenu koji posebno
poga|a mlade, uklju~iv i one obrazovane. Pomenimo samo dva:
1) fleksibilna eksploatacija (fleksploatacija): nestabilno radno mesto,
neizvesne plate, slaba{na radna za{tita i
2) egzistencijalni prekaritet: visoki tro{kovi ìvota, veliki rizici od dru{tvenog isklju~ivanja.
Posledi~no prekarijanci su bez za{tite, bez oslonca, i{~a{eni, napu{teni, beznadni, ucenjeni (otkazom), atomizirani i time li{eni i socijalnog kapitala (Mihailovi}, 2014: 12).
Pitanje je, me|utim, da li na osnovu nespornog procesa prekarizacije rada, njegovog prekarnog karaktera, moèmo zaklju~iti da se javlja i
prekarijat kao osobena nova opasna klasa ili bar novi lumpenproleteri
260
261
distinktni u odnosu na tradicionalno radni{tvo i donje srednje slojeve. Istraìva~ka sonda i analiti~ari fokusirani na zaposlene za{ti}ene radnim ugovorima na neodre|eno vreme poput Stendinga skloni su tezi o nastajanju nove klase. Oni, me|utim, pritom zaboravljaju da je pla}eno i ugovorima vezano stalno radni{tvo u velikoj meri tek moderna i, pre svega, evropocentri~na vizura i praksa koja nikada nije bila dominantna na drugim meridijanima.
îni se da kona~ni odgovor na ovo pitanje zavisi od odgovora na prethodno pitanje da li se proces prekarizacije zaustavlja na granicama najsiroma{nijih podklase, ili se {iri na sve koji nisu na komandnim visovima
ekonomije i politike, ili u njihovom neposrednom okruènju ~ija je funkcija da odvaja i posreduje izme|u vrha socijalne piramide i njene masovne osnove.
U tom okviru, po mome sudu globalizacijom je samo oja~ana tendencija koju odli~no defini{e Ri~ard Simor (Richard Seymour), konstatuju}i da
prekarijatu pripada svako ko nije financijski kapitalist, nije dràvni ministar
ili stariji javni slu`benik, nije visokorangirani policajac ili gost na ve~eri kod
Ruperta Murdocha, nije sudac ni medijski magnat - drugim rije~ima, nije ~lan
bloka mo}i - kapitalisti~ke klase u njezinim frakcijama, te vela burùjskih
akademika i profesionalaca koji je okruùju. Svi smo mi prekarijat. I ako smo
opasni, to je zato {to se spremamo zatresti iluzornu sigurnost na{ih vladara
(Seymour, 2015:12).
Klju~no pitanje je imamo li, uz kvalifikacije i bar minimalne ekonomske resurse, i preko potreban sistem veza i uzajamne podr{ke socijalni, i politi~ku kompetentnost i uticaj politi~ki kapital da iza|emo iz
krajnje nezavidnog stanja u kome se nalazimo.
Robert Patnam je izmerio dru{tveni kapital koriste}i se kompozitnim
indeksom u koji ulazi 13 razli~itih pokazatelja svrstanih u pet grupa: 1. Mere zajedni{tva i organizacionog ìvota; 2. Mere angaòvanja u javnim poslovima; 3. Mere volonterskog angaòvanja; 4. Mere neformalne socijabilnosti;
5. Mere dru{tvenog poverenja.
U studiji EBRD-a Socijalni kapital u tranziciji: prvi pogled na dokaze (Social Capital in Transition: A First Look at the Evidence) socijalni
kapital je meren u zemljama tranzicije preko pitanja o nivou op{tenog poverenja, participacije u organizacijama civilnog dru{tva i poverenja u institucije. Iako ovaj pristup nije bez svojih nedostataka, najve}i broj istraìva~a ga
koristi najverovatnije i zbog toga {to su ova pitanja uklju~ena u sve talase istraìvanja Svetska studija vrednosti (WVS) i Evropska studija vrednosti
Kada je o polju politike i politi~kom kapitalu, pona{anju i pozicioniranju re~, komparativna istraìvanja i ograni~eni parcijalni uvidi omogu}uju postavljanje tri polazne, radne hipoteze.
Prvu ~ini stav o prekarnim radnicima kao politi~ki desubjektiviranoj i

obezli~enoj masi koja ipak moè, u agonijskoj fazi krize, da (potencijalno)
postane topovsko meso socijalne pobune, odnosno da pre|e put od bezli~nih podanika do nove opasne klase (Stending). Radi se zapravo o tome
da je i pobesneli prekarijat akter tek neorganizovane, spontane, stihijske
pobune koju je te{ko (i gotovo nikako) usmeravati i kanalisati.
Druga se odnosi na izborno pona{anje prekarijata izme|u (dominantne) izborne apstinencije, na jednoj strani, i objekta desni~arske i drugih ideologija populisti~kog karaktera, na drugoj strani. Po Burdijeu, nezaposlene i
prekarne radnike uop{te nije mogu}e mobilisati zbog toga {to je uni{tena sama njihova sposobnost da sebe zamisle u budu}nosti, sposobnost koja je preduslov svih takozvanih racionalnih pona{anja, po~ev od ekonomskog ra~una, ili, u sasvim drugom poretku stvari, od politi~ke organizacije (Burdije, 1998).
U tom okviru ~ini se da klju~nu hipotezu ~ini tre}a tvrdnja da prekarizacija predstavlja odli~nu osnovu za dugotrajno opstajanje i dominaciju populizma na politi~kom tlu Srbije (Mihailovi}, 2014).
Naravno, pretpostavka je i da unutar ove grupe postoje zna~ajne razlike, recimo izme|u nekvalifikovanih fizikalaca i novinara, vezane pre svega za:
(1) stepen obrazovanja i {anse na trì{tu rada, (2) stepen samoorganizovanja
ili organizovanja u sindikatima, profesionalnim udruènjima i drugim organizacijama civilnog dru{tva (OCD), kao i za (3) (ne)formiranu partijsko-politi~ku identifikaciju.
Zato svako iole ambicioznije istraìvanje polja politike bi moralo, kada
je o prekarijatu re~, da uklju~i istraìvanje i studij njihovog politi~kog kapitala: (1) poverenja u socijalne i politi~ke aktere i institucije, (2) nivoa formiranih socijalnih i politi~kih identifikacija, (3) interesa za politiku i ose}aja sopstvene politi~ke (im)potentnosti, (4) neformalnih mreà i oblika samoorganizovanja, (5) identifikacije i angaòvanja u partijama, sindikatima i OCD.
Na drugoj strani, obrisi njihovog (populisti~kog) politi~kog uverenja
mo`da se najbolje daju sagledati preko stava o poèljnom obimu dràvnih
ekonomskih i, posebno, socijalnih intervencija, kao i mi{ljenja o politi~kim
liderima i elitama. U tom kontekstu, ni spoj naoko nespojivog neoliberalizma i (neo)populizma u politici {iroko podrànog aktuelnog premijera Srbije ne izgleda, bar na kra}i rok, tako neodrìvo.
U ovom metodskom okviru, u jednom drugom radu konstatovao sam
da razloge pojave istovremeno niske politi~ke identifikacije, poverenja i (autonomnog) aktivizma, osim vi{ka istorije i uspe{nog hoda iz krize u krizu, treba traìti u ~injenici da u dràvama poput Srbije sa neizgra|enim civilnim dru{tvom asocijacionom pustarom (Ofe) i slabim institucijama, eli262
1. Radna i sindikalna prava

Normativni zna~aj politi~ke participacije u savremene teorije o demokratiji uvode Piter Bakrak (Peter Bachrach) i Kerol Pejtman (Carole Pateman). Bakrak politi~ku participaciju sme{ta dominantno u sferu rada, odnosno industrije, ili industrijske demokratije. Su{tina participacije u sferi rada je ta da se prose~ni radnik edukuje na taj na~in {to }e biti ume{an u re{avanje problema koji poga|aju njega i njegovu bliù okolinu, u ovom slu~aju radni kolektiv. Tako }e se prose~an radnik koji prema Bakraku ima jako
malo znanja i razumevanja politi~kih procesa, i koji je ~esto antidemokratski nastrojen putem participacije u sferi rada edukovati i pripremiti za u~estvovanje u politi~kom procesu na nacionalnom nivou. U~estvovanje radnika u sferi rada natera}e menadère ili upravu na ve}u odgovornost prema
svojim radnicima.
Sli~no stanovi{te zauzima i Kerol Pejtman, koja tvrdi da je za opstanak demokratskog dru{tva potrebno postojanje participativnog dru{tva,
dru{tva u kome su svi delovi sistema demokratizovani, i gde socijalizacija
kroz participaciju treba da uzme mesto u svim oblastima. Ona izjedna~ava politi~ku participaciju sa participativnom demokratijom i suprotstavlja je
savremenim teorijama o demokratiji koje imaju minimalno i proceduralno
odre|enje zasnovano na izboru politi~kih lidera. U njima je klju~na participacija politi~ke vlasti kao manjine, dok je politi~ka pasivnost i apatija velikog broja gra|ana poèljno stanje koje brani stabilnost demokratskog poretka. Participativna teorija daje {ire tuma~enje politike i ne vezuje je samo
za sferu dràvne ili lokalne vlasti. U participativnoj teoriji, participacija upu}uje na jednakost u dono{enju odluka, kao i na jednaku snagu u odre|ivanju politi~kih ishoda.
Kerol Pejtman, kao i Bakrak, smatra da kada se obi~nom radniku dozvoli da u~estvuje u odlu~ivanju na radnom mestu, radnik sti~e bolju efika263
te deluju pod manjim ograni~enjima i labavijim pravilima igre. Krivac je, dakle, i sna`no nasle|e politi~kog personalizma koji je vrlo prisutan u Srbiji, {to
dokazuje i rejting lidera koji prema{uje strana~ki, u slu~ajevima Milo{evi}a,
Ko{tunice, Tadi}a i danas Aleksandra Vu~i}a. Bira~i u Srbiji kao da su u permanentnoj potrazi za liderom u koga }e u~itati svoje poverenje i na koga }e
preneti odgovornost. To istovremeno stvara veliku izbornu volatilnost i nestabilnost partijskog sistema.
Osnovna linija razmatranja u tekstu kreta}e se, dakle, po (kru`noj) putanji: radna/ekonomska marginalizacija - socijalna marginalizacija - politi~ka
marginalizacija i/ili politi~ka polarizacija.
snost u politi~kom rasu|ivanju, i ima ve}e {anse da u~estvuje u procesu u kojem se upravlja dràvom. Oni koji ulaze u politi~ki proces ve} su edukovani za u~e{}e u njemu tako da ni na kakav na~in ne mogu da predstavljaju
pretnju za njegovu stabilnost. Iako je Kerol Pejtman participativno dru{tvo
vezala za sferu rada, ona smatra da bi kroz postojanje participativnog dru{tva gra|anin mogao bolje da procenjuje u~inak predstavnika vlasti na dràvnom nivou, bio bi bolje edukovan da donosi odluke vezane za nivo dràve, i
mogao bi bolje da odmeri uticaj odluka koje su donete od strane dràvnih
predstavnika za njega i njegovo okruènje.
Kako danas stvari u tom pogledu stoje u Srbiji kao jednoj od naslednica ba{tine decenijskog jugoslovenskog eksperimenta sa radni~kim samoupravljanjem? U kojoj meri je brak iz ra~una partokratske vladavine i orta~kog kapitalizma razvejao svako se}anje na samoaktiviraju}e, pozitivne nanose i mogu}nosti samoupravljanja?
Na pitanje da li poznajete prava iz radnih odnosa koja su za{ti}ena Zakonom o radu, dobijeni su slede}i odgovori:
- malo: 20%
- osrednje: 40%
- dobro: 27%
- ne poznaje: 13%.
Na nivou elementarnog (pre)poznavanja poloàja ove grupe klju~nih radnih prava, baziranih na redukovanoj varijanti evropskog modela socijalnog partnerstva rada i kapitala, dominira povr{na, tek osrednja obave{tenost (40%), uz ne{to ve}i broj onih koji ih nedovoljno poznaju u odnosu na one koji su, po sopstvenom iskazu, dobro upu}eni u radne norme (33:27%).
Na pitanje koliko se ta prava po{tuju u firmi u kojoj radite, dobijeni su
ovi odgovori:
- nimalo ili malo: 9%
- donekle: 19%
- uglavnom se po{tuju: 41%
- potpuno se po{tuju: 14%
- ne zna: 17%
Pravo je pitanje, me|utim, {ta stoji iza podatka da je {est puta ve}i broj
onih koji smatraju da se u njihovim radnim relacijama ta prava prete`no po{tuju od broja onih koji misle da se ona kr{e (55:9%). Je li re~ o smanjenim
o~ekivanjima i strahu od gubitka kakvog-takvog posla ili pak o potrebi napu{tanja stereotipa o zlim poslodavcima, odnosno potrebi da se krivci za te{ko stanje potraè, pre svega, u redovima donosilaca klju~nih politi~kih odluka? Ili se najpre radi o miksu jednog i drugog razloga.
264
265
Na pitanje ako mislite da se radna prava ne po{tuju, koliko to poga|a vas

li~no, imamo slede}e odgovore:
- nimalo ili malo: 13%
- donekle: 21%
- mnogo: 19%
- ne zna, ne moè da oceni: 47%.
Indikativno je da gotovo polovina ne moè da proceni po{tovanje radnih prava u sopstvenoj firmi, kao i da je vi{e onih koje kr{enje radnih prava
li~no poga|a od onih koje to ne tangira (19:13%).
Na pitanje da li va{ poslodavac po{tuje ili ne po{tuje pravo na sindikalno
organizovanje, imamo slede}e odgovore:
- poslodavac zabranjuje rad sindikata: 2%
- poslodavac ometa rad sindikata: 5%
- poslodavac ne uti~e na rad sindikata: 38%
- poslodavac pomaè rad sindikata: 10%
- ne zna: 45%.
Kada je o pravu na sindikalno organizovanje re~, uz prepoznatljivu i indiferentnu neobave{tenu polovinu, naj~e{}i je slu~aj, u gotovo dve petine primera, da se poslodavac ne me{a, direktno ne bar, u sindikalno organizovanje.
Vi{e je odgovora koji svedo~e o tome da poslodavac pomaè sindikate (10%)
nego odgovora koji svedo~e o ometanju i zabranjivanju sindikata (7%).
Na kraju, i ovaj prvi i krajnje sumarni uvid u strukturu mo}i u radnom
procesu govori u prilog tvrdnji da radno mesto naàlost nije prostor za
obuku i sticanje politi~kog punoletstva. U prilog ovoj oceni na globalnoj ravni idu i neporecive ~injenice da je zaposlenost dramati~no niska, da su i ina~e
preskrome plate i penzije na silaznoj putanji, da ponovo raste siroma{tvo. Od
oko pet miliona radno sposobnih, ekonomski nije aktivna ni polovina.
Poslednju deceniju su{tinski odre|uju dva procesa: deindustrijalizacija
i rast uslu`nog sektora i transfer zaposlenih iz javnog u privatni sektor. Pri
tome, privatni sektor nije imao kapacitete da primi ni polovinu onih koji su
izgubili posao u javnom sektoru, {to je za posledicu imalo pad broja zaposlenih sa 2,2 miliona na 1,7 miliona. Zavr{etak privatizacije velikih sistema i lokalnih preduze}a nosi realnu opasnost daljeg otpu{tanja.
Dru{tvena kontramo} zaposlenih i sindikata dodatno je ograni~ena preteranom deindustrijalizacijom, kao i partijskom kontrolom i patronatom nad
zapo{ljavanjem u javnom sektoru. U situaciji deinvestiranja i rada na tehnolo{ki izraubovanim ma{inama, te rezultiraju}e niske produktivnosti i profitabilnosti, i sami zaposleni i industrijski sindikati samoograni~avaju svoje zahteve na minimalne standarde jer znaju da nemaju dovoljno argumentacijski
zasnovanu pregovara~ku poziciju.
Njihovi protesti, ma kako bili radikalni i uporni, uklju~uju}i i {trajk gla|u, nisu ofanzivni, odnosno klasi~ni {trajkovi kojima se, prekidom rada, èli pro{iriti prostor sloboda i prava, ve} tek defanzivna odbrana i apel za o~uvanje egzistencijalnog minimuma (Stojiljkovi}, 2011: 442445).
2. Politi~ki kapital
Politi~ki kapital ve} smo definisali kao bazi~ni resurs zasnovan na civilnoj i politi~koj participaciji, ose}aju politi~ke kompetentnosti, zainteresovanosti za politiku i efektuiranom uticaju na proces odlu~ivanja, kao
i paralelno formiranom ose}aju poverenja prema institucijama.
Iako ve} ~etvrt veka postoji obnovljeni politi~ki pluralizam, dru{tva
poput srpskog su naj~e{}e plodno tlo za populizam, demagogiju, korupciju
i koncentraciju mo}i u samom vrhu politi~ke vlasti zbog ra{irenog nepoverenja, nerazvijenog civilnog dru{tva i niskog nivoa demokratske politi~ke kulture i participacije.
Prelazni~ke politi~ke mentalitete i kulture (Slobodan Jovanovi}) karakteri{e velika distanciranost gra|ana od politike i veoma nizak nivo politi~ke participacije u periodu izme|u izbora. Gra|ani politi~ki proces percipiraju kao sferu nadmetanja korumpiranih politi~kih elita, politi~are i institucije
kao nesposobne da rade u op{tem interesu, a dràvu kao slabu i neefikasnu.
Smena na izborima ne zna~i i smenu politika, odnosno partije se menjaju, ali
problemi ostaju isti.
Tezu o spoju i delovanju, po socijalni i politi~ki kapital razorne ve}inske
sme{e, demokratski neuverljivih politi~ara i, istovremeno, politi~ki impotentnih gra|ana potvr|uju i nalazi o socijalnom i politi~kom aktivizmu gra|ana
2.1. Socijalni aktivizam: Ranija stanja i dijagnoze Predkrizna 2007. godina
U istraìvanju iz poslednje relativno uspe{ne i predkrizne 2007. godine, podelili smo u tri grupe deset ponu|enih civilnih i politi~kih aktera, organizacija i institucija po obimu i intenzitetu angaòvanja gra|ana u njima.
Prvu grupu, u kojoj ~lanstvo i tvrdi simpatizeri ~ine znatnih 15-17%, a
aktivisti~ko jezgro (osrednje i veoma aktivni) nezanemarljivih 6-9% svih gra|ana, ~inili su sportski klubovi i organizacije, hobi udruènja poput ribolovaca i numizmati~ara, i politi~ke stranke. Sport, hobi i politika predstavljaju, dakle, neku vrstu rekreacijskog svetog trojstva na{ih gra|ana. U ovu
prvu grupu u velikoj meri spada i (ritualizovana) sklonost i okupljanje oko
crkvenih odbora i organizacija.
Narednu, drugu grupu sa respektabilnih 10-13% ~lanstva i jezgrom od
samo 2- 4% aktivista ~inili su sindikati (11%), KUD i organizacije iz oblasti
266
2.2. Krizna 2014. godina

Deceniju kasnije, u dubokoj postkriznoj 2014. godini, sem vladaju}e
politi~ke garniture, ni{ta se nije bitnije promenilo. Krizom je samo odràn visok udeo (pragmati~no) angaòvanih u politi~kim partijama (15%) ili ~ak i
dalje rastao broj u~lanjenih (18%), pa i aktivnih u crkvenim odborima. Na
25
U javnosti o NVO postoje brojne predrasude, a me|u naj~e{}im su one koje govore o
tome da su to antidràvne organizacije, da njih vode ljudi koji su strani pla}enici, da
su pune para...
267
kulture (11%), profesionalna udruènja i proizvodne asocijacije i zadruge

(10%). Prakti~no, na nivou Srbije ovu grupu ~ini od 600.000 do 700.000 gra|ana i gra|anki.
Posebno je taj broj zna~ajan kada se radi o sindikatima, jer oni, po pravilu, okupljaju samo zaposlene, koji ina~e ~ine oko tre}inu ukupnog uzorka
(31%). Stopa sindikalizovanosti, odnosno udeo sindikalnog ~lanstva u ukupnom broju zaposlenih, iako konstantno opada, bila je dakle predkrizne 2007.
godine jo{ uvek na zavidnoj tre}ini. U ~lanstvu sindikata je, me|utim, gotovo polovina (46%) zaposlenih u dràvnom i tek 11% zaposlenih u privatnom
sektoru, dakle odnos je 4:1 u korist koncentrisanja u predimenzioniranom
dràvnom sektoru.
Tre}u grupu institucija i organizacija u kojima je u ~lanstvu manje od
deset posto, a ~ije aktivisti~ko jezgro ne prelazi 2-4% gra|ana ~ine mesne zajednice i njihovi organi (9%), skupovi stanara i ku}ni saveti (8%) i jo{ uvek
relativno usko prihva}ene NVO (5%).
Civilne organizacije se pritom vide kao nemo}ni, do kraja nereformisani i u javnosti nedovoljno prisutni akteri. Prethodno, tokom devedesetih
godina 20. veka nevladin sektor postojao je u Srbiji u obliku underground
pokreta i kao politi~ka opozicija, dok se posle 2000. godine, u skladu sa izmenjenim zahtevima i novim dru{tvenim okolnostima, preorijentisao na nove programe. To su uglavnom bili razni socijalni programi, implementacije
dugoro~nih reformskih projekata, pruànje usluga i saradnja sa dràvom. Ve}
konstatovana ~injenica da pribli`na petina gra|ana ima pozitivan odnos prema NVO i nije tako lo{ nalaz, me|utim, tu sliku kvare brojne predrasude koje postoje o njima25.
Na anga`man gra|ana u ovim organizacijama u velikoj meri uti~e i njihova procena dru{tvene mo}i NVO i njihove uloge u izlasku iz krize. Logi~no je da }e gra|ani ako smatraju da je uticaj NVO veliki, vi{e biti zainteresovani za u~e{}e u njihovom radu. Istraìvanja, me|utim, pokazuju da gra|ani
misle da civilni sektor moè da igra tek dopunsku i korektivnu pozitivnu ulogu (Mihailovi} i drugi, 2005: 19).
drugoj strani, dalje je suèn ionako relativno skroman kadrovski potencijal

sindikata (11:7%), profesionalnih udruènja (10:8%) i NVO (5:4%).
Primera radi, sude}i po nalazima istraìvanja u sindikatima vi{e nije svaki tre}i ve} svaki ~etvrti zaposleni pri ~emu se, zbog rasta nezaposlenosti, smanjio i apsolutni broj sindikalnog ~lanstva i aktivista. Pritom, aktivisti~ko jezgro svih sindikata petina njihovog ~lanstva, ne ~ini vi{e od 5% zaposlenih,
odnosno ne vi{e od osamdesetak hiljada ljudi.
Podaci da gotovo niko iz redova neopredeljenih i izbornih apstinenata
ne razmi{lja o u~lanjenju u partije govore da su partije ve} maksimirale svoj
uticaj i brojnost, posebno vladaju}e, i da, sem partijskih prebega, ne mogu ra~unati na novo ~lanstvo.
Zanimljivo je tako|e da su, svaki u svojim, u NVO iznad proseka angaòvane pristalice polarno suprotstavljenih stranaka Dveri (15%) i LDP
(12%). Dverani (54%) i radikali (50%) aktivni su daleko iznad proseka u crkvenim odborima i organizacijama u kojima manje ima pristalica SPS (7%) i
DS (13%). Profesionalna udruènja su pak primer da su vi{a primanja
(C=0,36) i visoko obrazovanje neka vrsta ulaznice u ~lanstvo.
2.3. Da li se i po ~emu na{i prekarni radnici razlikuju od drugih 2015?
Na{e istraìvanje pokazuje da i za (ne)zaposlene novinare i fizi~ke radnike vaì na~elni stav o relativno skromnom obimu formalne civilne i politi~ke participacije. Oni su jednako nedovoljno aktivni kao i drugi u humanitarnim organizacijama, hobi aktivnostima, radu mesnih zajednica, ku}nih saveta ili {kolskih odbora formalni ~lanovi i aktivisti ovih organizacija ne ~ine ni deseti deo anketiranih. Jednako kao i drugi oni su relativno ~esto i rado
prisutni u sportskim organizacijama i kulturnim dru{tvima svaki osmi ispitanik je u njima aktivan u ve}oj ili manjoj meri. Zna~ajna razlika u odnosu na
druge uspostavlja se u zna~ajno ve}oj, ali i nadalje nedovoljnoj aktivnosti prekarnih radnika, pre svega (ne)zaposlenih novinara u sindikatima (16%), profesionalnim udruènjima (13%), kao i aktivnostima NVO (10%). Aktivisti~ko jezgro u njima ne prelazi 5% anketiranih. Na drugoj strani, oni su manje od proseka uklju~eni u rad crkvenih organizacija (7%) i, {to je posebno
indikativno, gotovo dvostruko manje od drugih su ~lanovi politi~kih partija
(8%). Po{to su partije, posebno one vladaju}e, jedan od klju~nih kanala za
zapo{ljavanje, ovde mo`da treba tragati i za nekim od razloga njihovog nesigurnog i nestabilnog radnog statusa.
2.4. Politi~ka (ne)kompetentnost i pasivnost gra|ana i gra|anki Srbije
Konstatovana niska civilna i politi~ka participacija, odnosno pristojni politi~ki kapital tek desetine aktivnih svoje korene ima u formiranoj do268
2.5. Politi~ka obave{tenost i uticaj prekarnih radnika

Svojevrsnu potvrdu polaznoj hipotezi predstavljaju i nalazi o razumevanju politike i uticaju na politi~ku scenu. Nasuprot ~etvrtini koja se ose}a
politi~ki kompetentnom stoji duplo vi{e gra|ana polovina kojoj gotovo ni{ta ili ba{ ni{ta (tre}ina) nije jasno, odnosno politi~ki autsajderi i inferiorni
posmatra~i. Istovremeno znatan (5%) i veliki (1%) uticaj na politiku imao je
tek svaki {esnaesti-sedamnaesti gra|anin njih 6% (Cesid, 2007).
I kod prekarnih radnika procenat onih koji svoj politi~ki uticaj procenjuju kao osrednji ili veliki u dlaku je jednako lo{ svega njih 6% smatra da
269
minantnoj nedemokratskoj i neparticipativnoj politi~koj kulturi. Naime, politi~ki ìvot svakog dru{tva, pored datog institucionalnog okvira i zakonskih
pretpostavki za angaòvanje, u velikoj meri odre|en je politi~kom kulturom,
odnosno karakterom i sadràjem dominantnih vrednosti i stavova ljudi o politici i njenim akterima. Odnos gra|ana prema aktivizmu, re{avanju dru{tvenih problema, interesovanje za politiku, i pozitivno ili negativno vrednovanje tog polja predstavlja osnovnu pretpostavku akcionog potencijala i motivacije za izborno i {ire politi~ko i socijalno angaòvanje.
Na osnovu pitanja o razumevanju politi~kih doga|aja i odnosa prema
svetu politike, kao i o ostvarenom sopstvenom anga`manu i uticaju, Cesidov
istraìva~ki tim formirao je 2008. godine indeks politi~kog aktivizma gra|ana Srbije.
Prema ovim nalazima, udeo politi~ki aktivnih ne prelazi 5% ni u vreme
izborne kampanje, odnosno tek svaki dvadeseti ispitanik pripada krugu politi~ki aktivnih (Mihailovi} i dr., 2008: 15). Naredna jaka tre}ina gra|ana pripada grupi politi~ki obave{tenih, ali ne i stalno aktivnih u ovom polju. Zatim,
krugu povremenih, i to tek izbornih u~esnika pripada jo{ masovnija grupa.
Re~ je o gotovo polovini gra|ana koji su retko u politici. Na drugoj strani,
svaki sedmi gra|anin Srbije potpuno je izvan politike, odnosno njih 14%.
Moèmo zaklju~iti da pred eruptivno izbijanje krize zna~ajni socijalni
i politi~ki kapital poseduje tek 5-6% politi~ki uticajnih, i socijalno i politi~ki
trajno angaòvanih, a kakav-takav potencijal i resurse ima ~etvrtina ili petina
gra|ana koji razumeju smisao politi~kih procesa, povremeno se angaùju i
poseduju svest da je li~no istovremeno i politi~ko. Jaz izme|u ~etvrtine,
koja poseduje kakve-takve resurse, i polovine, koja je spremna, bar na individualnom planu, na postignu}a i promene, moè se, na osnovu iskaza samih
ispitanika na organizovanim fokus grupama, objasniti nezadovoljstvom politikom i politi~arima. Oni se vide kao polje prljavih igara u koje ulaze ljudi
bez mnogo morala i obzira koji menjaju partije i obe}avaju bez namere da
ispune data obe}anja.
u politi~koj areni mogu da ostvare nezanemarljivi uticaj. Na drugoj strani, vi{e od ~etiri petine njih procenjuje da su im politi~ki uticaj i mo} nikakvi ili veoma mali.
Podjednako je nizak nivo politi~ke aktivnosti u ukupnoj populaciji. Pribli`na tre}ina nema nikakav interes za politiku, a gotovo petina stvar racionalizuje na taj na~in {to konstatuje da za politiku jednostavno nema vremena. Najvi{e, ta~no polovina zadovoljava se politi~kim kibicerstvom oni nastoje samo
da budu obave{teni o doga|ajima i igra~ima u politi~koj areni bez èlje da u|u
u nju, zadovoljavaju}i se samo glasanjem na izborima i povremenim navijanjem.
Udeo stalno ili bar povremeno aktivnih ne prelazi (pre)skromnih 8%.
Zna~ajna razlika uspostavlja se jedino u pogledu gotovo dvostruko ve}e politi~ke kompetentnosti prekarijanaca, posebno novinara ne{to vi{e od
polovine njih smatra da su im
u politici stvari prete`no poznate i jasne, dok tek ~etvrtina te{ko da i{ta
razume u sloènim politi~kim igrama i igricama.
O~ito da prekarni radnici, novinari pre svega, jesu ljudi koji razumeju i poznaju svet politike i politi~ara, ali i pored toga {to su politi~ki kompetentni nisu zainteresovani u ve}oj meri za politi~ki anga`man pri ~emu
i svoj politi~ki uticaj procenjuju kao veoma skroman.
3. Poverenje u institucije
3.1. Razumevanje (politi~kog) poverenja
Kad je o poverenju re~, jo{ su Almond i Verba u svojim studijama politi~ke kulture do{li do zaklju~ka da je vertikalno politi~ko poverenje u institucije odraz {ire klime horizontalnog socijalnog poverenja koje postoji u dru{tvu. Inglhart ~ak smatra da odrìvost masovne demokratije zahteva odre|ene navike i stavove, pored ostalog i ra{ireni osec?aj {ireg interpersonalnog,
odnosno socijalnog poverenja.
Poverenje predstavlja zato {iru, pre svega, psiholo{ku kategoriju. Naime, u samom zna~enju pojma postoji odre|ena doza rizika i nesigurnosti, jer
se poverenje pre svega zasniva na o~ekivanom pona{anju drugog koje je
neizvesno.
U teoriji racionalnog izbora poverenje se zato moè tuma~iti kao svojevrsna dobitna kalkulacija, odnosno procena da }e benefiti od kooperacije i poverenja biti ve}i nego rizik koji postoji kada se ulaè u kooperaciju. Neki autori jo{ eksplicitnije tuma~e relaciju (ne)poverenja kao neku vrstu analize rizika. Racionalni aspekt poverenja zasniva poverenje na proceni li~nih
interesa. Racionalnost se shvata kao prakti~an pojam, a pojedinac bira delovanje koje }e mu doneti korist.
270
3.2. Poverenje u aktere i institucije

Pozitivan odnos identifikacije, poverenja i (izborna) podr{ka odre|enim akterima jesu osnovna i dragocena moneta u politici, ali i u civilno-dru{tvenim organizacijama. Ujedno, karakteristike politi~kog pona{anja uspostavljeni odnosi civilnog i politi~kog dijaloga i poverenja ili indiferentnosti, i
~ak aktivnog suprotstavljanja, jedan su od osnovnih elemenata ukupne politi~ke kulture dru{tva. Pritom, institucije su posebno na ispitu legitimnosti.
Bitan element legitimnosti institucija jeste kultura poverenja u njihovu svrsishodnost, na~in funkcionisanja i u~inke. Poverenje se zato ne moè svesti
samo na psiholo{ki odnos, ono je eminentno i politi~ka, moralna ~ak i eko271
Nasuprot racionalno-kalkulativnom aspektu poverenja, u psihologiji i

sociologiji se smatra da je poverenje mnogo vi{e od racionalne kalkulacije i
da se ono pre svega odnosi na privrènost i veru u po{tenje, pravednost i dobru nameru drugog koja je nekad daleko od racionalnih kalkulacija.
Ako se poverenje tuma~i u okvirima eti~kih dispozicija, ono po~iva na
pretpostavci koja se odnosi na to kako drugi treba da se pona{aju s obzirom na univerzalno prihva}ene moralne vrednosti. Odnosi se prema drugima kako bi èleo da se drugi odnose prema tebi. Etika prevashodno pretpostavlja afirmativan stav prema poverenju u smislu nu`nog po{tovanja univerzalnih moralnih postulata.
Naredno delikatno pitanje je pitanje karaktera veze izme|u poverenja,
na jednoj, i aktivizma i (ne)formalnih veza pojedinaca, na drugoj strani. Ono
nailazi tako|e na razli~ite odgovore. Prema jednima (Patnam, Burt, Lin),
upravo su mreè povezanosti i participacija odlu~uju}i faktor za formiranje
kako generalizovanog socijalnog poverenja, tako i politi~kog poverenja. Drugi smatraju pak da ljudi koji poseduju socijalno poverenje ~e{}e participiraju
(Newton, Ulsaner).
îni se da je najbliì istini stav da su poverenje i participacija u osnaùju}oj cirkularnoj vezi. U traganju za odgovorima oslonili smo se na pore|enje nalaza iz dva kruga, po kori{}enim instrumentima i uzorku uporedivih
Cesidovih istraìvanja, koje smo komparirali sa nalazima drugih srodnih istraìvanja. Prva su iz predkriznih godina (2005- 2008), koje obeleàva vlast
stranaka naslednica DOS-a, a drugo je iz februara 2014. godine, dakle pred
sam izborni zemljotres, koji }e naprednjacima doneti gotovo polovinu glasova i komotnu ve}inu u parlamentu. U istraìvanju iz 2014. godine analizu
smo nastojali da kriti~ki produbimo ukr{tanjem dobijenih nalaza sa ~ak deset varijabli: obrazovanjem, prihodima, partijskom i klasnom (samo)identifikacijom, kao i sloènim indeksima stavova prema demokratiji, regionalizmu , nacionalizmu, tradicionalizmu, verskoj toleranciji i konformizmu.
nomska kategorija. Kultura poverenja je neka vrsta dru{tvenog resursa, ili kapitala koji koristimo u opkladama na neizvesne akcije drugih. [to je vi{e poverenja, vi{e smo spremni da se kladimo i spremni smo da prihvatimo vec?i
rizik (Sztompka, 1997: 7-9).
Kulturu nepoverenja (ili kulturu cinizma) karakteri{e pak proìmaju}a
klima sumnje. Takva kultura ometa funkcionisanje dru{tva na nekoliko na~ina. Prvo, takva kultura parali{e ljudsko delovanje podsticanjem rutiniranog i
konformisti~kog pona{anja, ili ~ak pasivizma. Drugo, uni{tava socijalni kapital, {to dovodi do izolacije, atomizacije, sloma udruènja i raspada me|uljudskih mreà. Trec?e, podsti~e razvoj defanzivnih stavova, neprijateljskih
stereotipa, glasina i predrasuda, kao i ksenofobije. êtvrto, otu|uje i iskorenjuje (uproots), prekida vezu pojedinca sa korenima, sa zajednicom, sa svojim identitetom, i podsti~e potragu za alternativnim, ~esto ilegalnim identitetima (u bandama, mafiji, devijantnim subkulturama...). Peto, difuzna kultura nepoverenja {iri se prema me|uljudskim odnosima, pa se transakcioni
tro{kovi zbog neophodnosti stalne budnosti zna~ajno podiù, a {anse za saradnju se smanjuju (Sztompka, 1997: 11).
Poverenje predstavlja dakle sloènu i vi{edimenzionalnu pojavu oli~enu u
dinami~koj celini niza elemenata podr{ke, pozitivnog stava, identifikacije i ugleda u odnosu gra|ana prema socijalnim i politi~kim akterima i institucijama.
Dru{tva se me|usobno razlikuju upravo po tome da li su i u kojoj meri uspostavila kulturu dijaloga i poverenja (Lipset). Ofe poverenje defini{e
kao uverenje da }e se drugi uzdràti da nanesu {tetu i da }e, kad god je to
mogu}e, pridoneti mom blagostanju. On nabraja ~etiri temeljne vrednosti
koje institucije moraju promovisati da bi uìvale poverenje, a to su: izno{enje istine, ispunjavanje obe}anja, pravednost i solidarnost (Ofe, 1999: 47).
Klju~ni odnos poverenja koji stvara i odràva grupu i uve}ava socijalni kapital gra|ana odnosi se kako na njihove horizontalne veze socijalno poverenje,
tako i na vertikalne odnose dru{tvenu piramidu koja meri politi~ko poverenje
gra|ana u klju~ne socijalne i politi~ke aktere i institucije. Istovremeno, vertikalno socijalno poverenje govori o meri (ne)prisutnosti spajaju}eg socijalnog kapitala koji, recimo, povezuje mase bira~a sa politi~kim liderima. Unutar horizontalnog, socijalnog poverenja mogu se pak razlikovati generalizovano poverenje u ljude uop{te, kojima se onda na~elno moè verovati ili ne verovati, i partikulizovano poverenje u grupe i pojedince sa kojima smo u kontaktu.
Odnosi (ne)poverenja uspostavljeni na horizontalnoj ravni, zavisno od
toga da li se radi o pripadnicima iste (ili srodnih) ili po klju~nim karakteristikama razli~itih grupa, u osnovi su Patnamove podele socijalnog kapitala na povezuju}i (unutargrupni) i premo{}uju}i (me|ugrupni) socijalni kapital.
Dru{tva sa izraènim, o~ekivano visokim nivoom unutargrupnog, povezuju272
3.3. Merenje poverenja

Jedan od klju~nih nalaza studije EBRD-a Socijalni kapital u tranziciji:
prvi pogled na dokaze jeste da je nivo socijalnog generalizovanog poverenja
273
}eg kapitala i nagla{eno niskim nivoom me|ugrupnog, premo{}uju}eg kapitala su nestabilizovana, konfliktna i podeljena. Mogla bi se ~ak formulisati op{tija, na~elna hipoteza da su rasna, etni~ka i religijska heterogenost i zao{trena politi~ka polarizacija pra}ene niìm nivoima civilnog socijalnog poverenja.
Pritom, problem je posebno zao{tren na postkonfliktnim prostorima koje odlikuje i relativna ekonomska nerazvijenost, poput eks-Jugoslavije.
Na drugoj strani, vertikala poverenja afirmativan odnos gra|ana
prema politi~kim i civilnim akterima jeste njihov klju~ni resurs i zalog legitimnosti, rejtinga i kredibiliteta. Kada se radi o vertikali poverenja poverenju u socijalne i politi~ke aktere i institucije, validnom i inspirativnom smatram analizu pet me|usobno uvezanih dimenzija ili tipova poverenja.
Prvi nivo analize ~ini studij identifikacije i poverenja u samu politi~ku
zajednicu, naj~e{}e operacionalizovan kroz ose}aj ponosa zbog pripadanja
naciji dràvi, odnosno razlike izme|u ose}aja pripadnosti zajednici i (manjeg) prihvatanja aktuelnog reìma.
Drugi nivo analize uklju~uje razmatranje mere prihva}enosti klju~nih
na~ela i vrednosti poretka, kao i doìvljaj i razumevanje koncepata poput demokratije, jednakosti ili poèljnog nivoa i formi gra|anskog aktivizma. Primera radi, po~etkom 2010. godine me|u gra|anima Srbije bilo je dve tre}ine
jasno profiliranih pobornika pravne dràve, tri petine pristalica ljudskih prava
i tolerancije ( sa zna~ajnim izuzetkom odnosa prema seksualnoj razli~itosti),
relativna ve}ina (dve petine) doslednih demokrata, uz prate}i nedefinisan i
konfuzan stav prema decentralizaciji i regionalizaciji (Cesid, februar, 2010).
Tre}i, izvedbeni nivo testira meru podr{ke konkretnim reìmima i bavi se procenom njihove delotvornosti i uspe{nosti u re{avanju konflikata i
usmeravanju razvoja.
êtvrti nivo bavi se rejtingom pojedinih dràvnih institucija i javnih
ustanova. One se dalje, po prirodi svoje pozicije i delovanja, mogu razloìti
na: (1) personalne i kolektivne nosioce vlasti (predsednik, vlada, parlament);
(2) dràvne organe (vojska, policija, inspekcijske slu`be); (3) javne slu`be
(obrazovanje, zdravstvo, socijalna politika); (4) institucije ~etvrte grane vlasti (antikoruptivna tela i organi), kao i (5) ustanove civilnog dru{tva (mediji, zadu`bine, crkvene organizacije).
Najzad, peti nivo ili dimenziju vertikalnog poverenja ~ini poverenje u
civilne i politi~ke aktere, ali i me|unarodne aktere i integracije (Norris, 1990).
U ovom radu akcenat je na poverenju prema akterima i institucijama.
(poverenje u ljude uop{te), za deset godina od 1996. do 2006. godine, opao

duplo sa 28% na 14%, dok se udeo onih koji su se izjasnili kao oprezni odràva na oko tri ~etvrtine ispitanika. Kada poredimo obim socijalnog kapitala
u Srbiji sa ovim podacima, vidimo da je obim socijalnog kapitala u Srbiji dva
puta manji od proseka socijalnog kapitala u zemljama EU ( Mihailovi}, V.,
2010: 30-34).
(Ne)poverenje u Srbiji
Kao ilustraciju stanja Srbiji, krajnje sumarno nave{}u nalaze Cesidovog
istraìvanja iz predkrizne 2005. godine, koje, po{to se bavi kako nivoom poverenja u aktere i institucije, tako i u u~esnike u interpersonalnoj komunikaciji, moè dati celovitu sliku formiranih odnosa (ne)mo}i i nepoverenja. Od
25 objekata (ne)poverenja, gra|ani u proseku imaju delimi~no poverenje u
10, a malo u 15 od njih. Od 10 objekata u koje gra|ani imaju znatno ili bar
delimi~no poverenje, ~etiri su vezana za u~esnike interpersonalnih odnosa
(dobri poznanici, ro|aci, ljudi iste nacionalnosti kao ispitanik, gra|ani Srbije
bez obzira na nacionalnost), tri za javne delatnosti ({kole i fakulteti, lekari,
SANU), dva za civilno dru{tvo (za crkvu i sve{tenike) i tek jedan za institucije vlasti (poverenje u vojsku u celini). Dno rang-liste {est {ampiona nekredibilnosti zauzimaju institucije izvr{ne, zakonodavne i sudske vlasti:
politi~ari, politi~ke stranke, skup{tina, vlada, predsednik vlade i sudije.
Gledano po grupama, najve}e je interpersonalno poverenje (3,10), potom poverenje u javne delatnosti (2,86), u institucije civilnog dru{tva (2,40),
u represivne institucije (2,31) i na kraju u institucije vlasti (2,03). Poverenje u
institucije javnih delatnosti i interpersonalno poverenje imaju prakti~no karakter delimi~nog poverenja, dok je malo poverenje u institucije civilnog dru{tva, represivne institucije i institucije vlasti (Mihailovi} i drugi, Cesid, 2005).
Poverenje u organizacije civilnog dru{tva (OCD)
Razu|ena mreà gra|anskih inicijativa, pokreta, interesnih asocijacija i
gra|anskih ustanova koja ~ini civilno dru{tvo, po svoj logici predstavlja prostor autonomije i samoorganizovanja gra|ana, relativno nezavisan od dràve, ali i trì{no-privrednih organizacija. Njihova uloga sastoji se prvenstveno
u kreiranju, {irenju ili odbrani autonomnih vrednosti i kulture, definisanju i
zastupanju interesa i stimulisanju gra|anske odgovornosti i aktivizma, usmerenog delom i ka pokretanju inicijativa prema strukturama vlasti i njihovoj
kontroli i kritici.
Podaci iz 2005. godine pokazuju da se organizacije civilnog dru{tva mogu podeliti u tri grupe u zavisnosti od toga koliki procenat gra|ana ima poverenja u njih.
274
275
Prvu ~ine posebno crkvene organizacije, pre svega SPC, koje uìvaju
puno (41%) ili bar delimi~no poverenje (30%) izme|u dve tre}ine i tri ~etvrtine gra|ana Srbije. Crkva je ve} godinama ustanova koja ima najve}i, gotovo nesporan moralni i, istovremeno, nepoliti~ki ili nadpoliti~ki ugled i autoritet me|u gra|anima Srbije. Ni povremene, sporne ekskurzije u politiku
nisu bitnije ugrozile visok rejting i tretman crkve kao nacionalne institucije.
Prvoj grupi gra|anskih ustanova u koje gra|ani imaju veliki stepen poverenja pripadaju i obrazovne institucije {kole i fakulteti. Obrazovnim ustanovama veruje dve tre}ine gra|ana, odnosno poverenje u njih je dvostruko
ve}e od nepoverenja.
Drugu grupu ~ine mediji, {tampani i elektronski, koji uìvaju poverenje pribli`no dve petine gra|ana, odnosno spadaju, zajedno sa zdravstvom,
kao i vojskom i policijom, u organizacije i institucije prema kojima je odnos
poverenja i nepoverenja relativno uravnoteèn. Pri tome, udeo onih koji u
medije imaju puno poverenje je samo 6%, {to predstavlja jedan od najniìh
zabeleènih procenata punog poverenja u sve analizirane organizacije i institucije. Na drugoj strani, apsolutno nepoverenje prema medijima iskazuje ~ak
petina gra|ana. Svoj ne{to povoljniji rejting u odnosu na sindikate i NVO,
mediji mogu da zahvale daleko ve}em broju gra|ana (35%) koji u njih imaju osrednje, delimi~no poverenje.
O~ito, relativno visoko poverenje i, u jo{ ve}oj meri, visoka o~ekivanja od medija rezultat su uverenja da njihov pluralizam brojnost i konkurencija, jesu pretpostavka i garant kriti~ke informisanosti i smislenog angaòvanja daleko vi{e od poverenja u njihov pojedina~ni profesionalizam i nepristrasnost.
Pritom, za poloàj sredstava masovnih komunikacija posebno je zna~ajna pojava interneta i socijalnih mreà, koje doprinose demokratizaciji javnog prostora, ali i veza izme|u vlada i medija, koja medijski prostor ~ini zavisnim i sve vi{e nedemokratskim (Hejvud, 2004:392).
Mediji u javnom vlasni{tvu nalaze se vi{e ili manje pod kontrolom institucija vlasti i vladaju}ih politi~kih partija, a privatni mediji su u vlasni{tvu
ljudi bliskih odre|enim politi~kim partijama, pod kontrolom institucija vlasti ili su pod drugim uticajem i komercijalnom zavisno{}u, koja ograni~ava
njihovu slobodu i objektivnost.
Ne ~udi zato podatak da prema istraìvanjima Fridom hausa (Freedom
house), u prethodnih pet godina Srbija, ali i BiH, Crna Gora i Hrvatska imaju tek delimi~no slobodne medije.
Najzad, sindikati i NVO spadaju u red organizacija i institucija prema
kojima je nepoverenje osetno izraènije nego poverenje. Njima ne veruje, ili
ne poznaje njihov rad gotovo polovina anketiranih. Njima treba priklju~iti
gotovo petinu anketiranih (18%) koji nemaju definisan stav o njima, {to je
dosta ve}i procenat nego kod drugih organizacija i institucija. Na drugoj strani, puno (9%) ili delimi~no i malo poverenje (25%) prema sindikatima i
NVO iskazuje tre}ina gra|ana.
Moèmo da zaklju~imo, kada je o OCD re~, sa izuzetkom crkve i obrazovnih institucija, da zna~ajno poverenje manje od petine gra|ana govori o
oskudnom osnovnom resursu kojim raspolaù NVO i sindikati. Zabrinjavaju}i je i nizak nivo njihovog poznavanja i razumevanja prirode njihovih aktivnosti, posebno u slu~aju NVO.
Pred sindikatima i NVO o~ito stoje otvorene tri grupe problema: a)
preciziranje svoje pozicije i uloge misije u~e{}a u deblokiranju tranzicije u
osiroma{enom, traumatizovanom, postratnom dru{tvu, b) ofanzivniji nastup
i akciono objedinjavanje i umreàvanje, ali i c) medijske i marketin{ke aktivnosti na pobolj{anju imidà i izmeni negativnih kli{ea i stereotipa koji o njima postoje u javnosti poput onog o antiratnim profiterima i zgrtanju novca od pomo}i i donacija.
Aktuelni kontekst: NVO sektor Srbije u komparativnoj perspektivi
Komparativno istraìvanje, sprovedeno u martu 2014. godine, pokazuje da me|u svim zemljama regiona obuhvac?enim istraìvanjem (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Turska i Kosovo), Srbija ima najniì nivo poverenja u NVO sektor. Poverenje u NVO sektor ima
manje od trec?ine gra|ana (30%). Istovremeno, zemlje sa najvec?im stepenom poverenja su Turska (56%), Crna Gora i Bosna (50%). Jedno od moguc?ih polaznih obja{njenja za ovako nizak nivo poverenja u OCD u Srbiji
moè biti i ~injenica da veliki broj gra|ana/gra|anki ne vide ni mo}, ali ni potencijal i usredsre|enost OCD na to da re{e najvec?e probleme koji uti~u na
gra|ane. Naime, da bi se dobila jasnija slika o percepciji OCD, pre svih NVO,
stavovi gra|ana Srbije o njima i drugim organizacijama i institucijama su testirani preko dve komplementarne dimenzije: pre svega (1) preko procene
njihove posvec?enosti re{avanju problema sa kojima su gra|ani Srbije suo~eni, ali i (2) stepena poverenja koje gra|ani imaju prema tim istim analiziranim
organizacijama i institucijama. U analizi je utvr|ena korelacija visokog intenziteta (R2 = 0.82 ) izme|u poverenja u institucije i svesti o njihovim naporima u re{avanju problema.
O~ito da veliki broj gra|ana/gra|anki ne uo~ava mo} i potencijal OCD,
pre svega NVO, da re{e najvec?e probleme sa kojima su oni decenijama suo~eni. Ova negativna ocena ima, me|utim, jo{ jedno zna~ajno ograni~enje
gra|ani, kao uostalom i sami anketirani aktivisti NVO, smatraju da nisu do
kraja uvaèni klju~ni prioriteti dru{tva najva`niji dru{tveni problemi nisu,
276
3.4. Poverenje, dru{tvo i politika

Istovremeno, u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina nepoverenje u institucije dru{tva, pogotovu u one politi~ke, uz retke i kratkotrajne izuzetke,
toliko je visoko da otvara pitanje opstanka dràve, pa i samog dru{tva. Dakle, kako dru{tvo moè da funkcioni{e ako niko nikom ne veruje, ako niko
nema kredibilitet?
Primera radi, 2010. godine usred ekonomske i socijalne krize, u rangiranju najgore su pro{le politi~ke institucije i akteri. Politi~ke institucije suo~avaju se o~ito sa dubokom krizom legitimiteta budu}i da je prema svima nji277
po pravilu, istovremeno uvek i problemi koji su na vrhu agende NVO sektora. Primera radi, prema nalazima Ipsos Strategic Marketing istraìvanja,
sprovedenog u martu 2014. godine, ~ak polovina (52%) gra|ana Srbije izdvaja nezaposlenost kao problem kojim su oni najvi{e zaokupljeni. Drugo mesto prakti~no ve} vi{e od decenije dele ekonomija (7%) i nizak ìvotni standard (7%), zatim korupcija (6%), odnosno op{te siroma{tvo, beda i socijalna isklju~enost (5%). Zapo{ljavanje je dakle najva`nija tema za gra|ane Srbije (88%), a istovremeno nivo aktivnosti OCD u cilju re{avanja problema nezaposlenosti smatra se najmanjim (4%). Sli~no je i sa borbom protiv korupcije. Zapravo, sve tri oblasti koje gra|ani Srbije smatraju najva`nijim zapo{ljavanje, borba protiv korupcije i socijalna sigurnost, pozicionirane su na samom dnu liste prioriteta na agendi NVO sektora na 11, 12. i 15. mestu od
15 razmatranih aktivnosti.
S druge strane, tri oblasti u kojima se OCD aktivnosti vide kao najobimnije za{tita ìvotinja, prava èna i ljudska prava, pozicionirane su tek na
9, 12. i 15. mestu po zna~aju koji imaju za same gra|anke i gra|ane Srbije.
Dakle, postoji gotovo dramati~na neravnoteà izme|u problema i
podru~ja: OCD su, po mi{ljenju samih gra|anki i gra|ana, najmanje aktivne tamo gde su dru{tvu najpotrebnije, a najaktivnije u oblastima koje
gra|ani (jo{) ne smatraju veoma va`nim.
Obja{njenje za ovakvu i ovoliku dominaciju materijalnih pitanja sigurnosti nad postmaterijalnim pitanjima i problemima kvaliteta ìvota u Srbiju
pruà, po mome sudu, studija @ivot u tranziciji , nastala na osnovu rezultata istraìvanja sprovedenog u 2010. godini u 35 zemalja za EBRD.
U studiji se konstatuje da Srbija spada u grupu zemalja najvi{e pogo|enih
globalnom ekonomskom krizom. Naime, dok se procenat domac?instava direktno pogo|enih globalnom krizom u zapadnoj Evropi kre}e oko tre}ine (31%), a
u zemljama u tranziciji oko polovine (49%), u Srbiji su krizom pogo|ene skoro
tri ~etvrtine doma}instava - 72% (EBRD, 2010).(.http://vvv.ebrd.com/pages/research/publications/special/transitionII.shtml).
ma bez izuzetaka nepoverenje gra|ana daleko izraènije nego poverenje, pa

se stanje moè uporediti jedino sa drugom polovinom devedesetih godina
pro{log veka, odnosno sa vremenom potpune delegitimizacije Milo{evi}evog reìma.
êtiri godine kasnije, februara 2014. godine, iako je do{lo do politi~kog prerazvrstavanja, nije do{lo do zna~ajnije izmene rejtinga i kredibiliteta
politi~kih aktera i institucija. I Nikoli}, kao i Tadi} svojevremeno, kao i jedna i druga vlada u kojima je u razli~itim rolama sedeo Da~i}, imaju rejting koji bi se mogao {kolski zaokruìti na mr{avu trojku. Na drugoj strani, parlament, dràvna i lokalna administracija i posebno politi~ke partije stoje kod
gra|anki i gra|ana Srbije nepromenjeno lo{e i jedva bi se provukli. Istovremeno, sa produbljavanjem krize raste udeo partijskog ~lanstva u bira~kom
telu i doseè vrednost od oko 15%, odnosno svaki {esti ili sedmi punoletni
gra|anin je ~lan partija, pre svega vladaju}ih. Ako ve} ne uìvaju poverenje
ve}ine gra|ana, partije i ~lanstvo, i veze u njima o~ito su osnov ìvotnog uhlebljenja i promocije.
U Srbiji danas se vi{e ìvi od politike nego za nju. Pri tome, o~ekivano,
stav prema politi~kim akterima i institucijama uslovljen je u najve}oj meri partijskom pripadno{}u i identifikacijom. Koeficijent korelacije kre}e se ~ak izme|u 0,4 i 0,5. Po pravilu, gra|ani podràvaju svoje aktere i institucije, odnosno menjaju svoj stav prema njima sa promenama garnitura na vlasti.
Primera radi, predsednika Nikoli}a o~ekivano natprose~no podràvaju simpatizeri SNS (63% prema nezanemarljivih 16% koji nemaju poverenja
u njega), na nivou proseka predsednika podràvaju pristalice koalicije oko
SPS i Dveri, a ispod proseka pristalice drugih partija, pri ~emu iz redova njegovih biv{ih radikala bukvalno niko. Sklonost ka podr{ci Nikoli}u blago raste (C=0,27) i sa rastom prihvatanja nacionalizma, {to govori u prilog formiranoj oceni da je Nikoli} nacionalno najtvr|i unutar aktuelnih evrocentri~nih vlasti. Na drugoj strani, poverenje u Nikoli}a blago pada sa rastom obrazovanja ispitanika (C=0,23) tako da je me|u ispitanicima sa zavr{enim fakultetom vi{e nego dvostruko ve}i broj onih koji nemaju poverenja prema
njemu (56:24%).
Predsednik Nikoli}, me|utim, u ovom pogledu nije nikakav izuzetak
sa rastom obrazovanja opada poverenje i u druge politi~ke institucije i aktere. Tako, recimo, me|u fakultetski obrazovanim vi{e nego trostruko ve}i
je broj onih koji nemaju poverenje od onih koji imaju poverenja u Vladu Srbije (65:20%).
Na vrhu skale poverenja, tradicionalno, ocenu izme|u dobre i vrlodobre
imaju tri figure organske, narodne ili selja~ke (Gram{i) inteligencije sve{tenik, oficir i nastavnik, odnosno crkva (3,35), vojska (3,15) i obrazovanje (3,04).
278
3.5. Razlikuju li se prekarni radnici u pogledu poverenja u institucije

od drugih?
U na{em istraìvanju prekarnosti i prekarnih radnika dodatno je oja~ana teza da deficit legitimiteta posebno poga|a politi~ke aktere i institucije.
Me|u prekarijancima, primera radi, poverenje u parlament je {est puta manje
od nepoverenja (60:10%), u predsednika republike pet i po put (60:11%), u
Vladu pet puta (59:12%), a poverenje u politi~ke stranke ~ak je osamnaest
puta manje od nepoverenja (74:4%). Ako bismo krug onih koji imaju poverenje u stranke pro{irili i na one koji imaju u partije kakvo-takvo odnosno
osrednje poverenje, njihov zbir jedva da prelazi ~etvrtinu anketiranih, odnosno ne doseè ni do polovine onih koji ina~e izlaze na izbore. Kakvo-takvo
poverenje u Vladu (31%) opet je jedva iznad udela pristalica vlasti u bira~kom telu.
Izrazita kriti~nost prekarijanaca ogleda se i u ~injenici da nijedna od analiziranih institucija ne uìva ve}e poverenje od nepoverenja, odnosno da znatno poverenje ni u jednu instituciju nema vi{e od ~etvrtine ispitanika. Relativan prolaz imaju nezavisna tela i dva profesionalna novinarska udruènja
NUNS i UNS, u koje znatno poverenje ima ~etvrtina, a udeo onih koji nemaju poverenje ne prelazi dve petine anketiranih.
Izme|u ove dve grupe nalaze se akteri institucije civilnog dru{tva mediji, NVO i sindikati, u koje nepoverenje iskazuje polovina ispitanika, a znatan stepen poverenja nema vi{e od 12% do15%. No, ono {to budi izvesne
279
Kada je o organizacijama civilnog dru{tva re~, nastavlja se i dalje pad ionako niskog poverenja u sindikate (sa 2,46 na 2,35) i jo{ u ve}oj meri u tabloizirane medije (sa 2,52 na 2,28). Tek je ne{to bolja ocena za nevladine organizacije (2,57).
Pritom, poverenje u NVO tradicionalno je najvi{e uslovljeno partijskom orijentacijom (C= 0,43), odnosno pristalice ranije postoktobarske vlasti ih podràvaju natprose~no, podr{ka pristalica aktuelne vlasti se kre}e oko
(niskog) proseka, dok su protiv njih listom simpatizeri radikala i dverani.
Zanimljiv je i slu~aj sindikata. Partijska opredeljenost u najve}oj meri
odre|uje i stav (ne)poverenja prema njima (C=0,37). Unutar ionako malog
poverenja u sindikate jo{ su nepoverljivije pristalice LDP, SRS i URS, kao i
partijski neopredeljeni. Na drugoj strani, poverenje ne{to iznad (niskog ) proseka iskazuju pristalice DS (19%), SPS i SNS (17%). U pogledu klasne identifikacije anketiranih (C=0,27) sindikatima su ne{to skloniji pripadnici radni{tva, ali i, indikativno, obrazovane vi{e srednje klase. Na drugoj strani, sindikatima uop{te ne veruju vrh i dno socijalne piramide, odnosno elita i deklasirani pripadnici prekarijata koje sindikati nisu uspeli da za{tite.
nade jeste ~injenica da ipak skroman, osrednji stepen poverenja u njih imaju
gotovo dve petine prekarnih radnika. Promenom strategije i ve}om borbeno{}u i akcionim objedinjavanjem OCD njihovim fokusiranjem na klju~ne probleme gra|ana, one mogu da budu prepoznate kao alatke razvoja i demokratske transformacije dru{tva.
4. Protestni potencijal i energija

Dru{tveni sukobi, bar oni manifestni, zahtevaju visok nivo mobilisanosti i opremljenosti resursima mo}i, uklju~iv i znanja o prirodi dru{tvenih
odnosa i snazi sukobljenih aktera i njihovim mogu}im strategijama. Protestni potencijal i energija podrazumevaju i spremnost da se podnesu i o~ekivani rizici i tro{kovi sukoba.
U Srbiji je, me|utim, prema nalazima istraìvanja, na delu ogroman jaz
izme|u preko polovine gra|ana koji su spremni, bar na~elno, da u~estvuju u
protestima i sukobima, ako za njih postoje opravdani razlozi, i tek desetine
onih koji bi u{li u sukob iako nisu direktno ugroèni.
Dakle, preko polovine ispitanika pokazuje spremnost da protestuje kada su ugroèni njihovi interesi i ose}aj za pravdu i istinu. Gotovo polovina ne
prihvata ni suprotan stav: da ni zbog ~ega ne vredi u}i u sukob. Na drugoj strani, rajinsku logiku i psihologiju povla~enja i nezameranja, odnosno izbegavanja svakog, pa i najbenignijeg sukoba, prihvata manje od petine anketiranih
gra|ana. Indikativno je da je me|u njima najvi{e poljoprivrednika 29%, odnosno starijih i manje obrazovanih gra|ana. Broj neodlu~nih me|utim je veliki i kre}e izme|u ~etvrtine i ~ak tre}ine, zavisno od formulacije pitanja.
Ako ve} postoji ra{irena svest o potrebi suprotstavljanja nepravdi i poniènju, poput recimo kra|e glasova ili imovine, logi~no se postavlja pitanje
gde i za{to ponire protestna socijalna energija. Protestnu energiju i potencijal gra|ana Srbije zapravo bitno ograni~ava nedostatak socijalne empatije i solidarnosti, odnosno dva ra{irena uverenja koja imaju snagu dru{tvenog stereotipa.
Prvo, ~ini poslovi~na, gotovo mitska pri~a o neslozi kao razlogu odsustva pozitivnih ishoda i kvalitativnih promena. U na{em ranijem istraìvanju
(Cesid, 2007) sedam puta je ve}i broj onih koji se slaù sa stavom da nesloga i sva|a izme|u aktera koja nam je u krvi obesmi{ljava svaki protest i pobunu, od onih koji mu se suprotstavljaju.
Drugi razlog ~ini veoma prisutna bojazan da }e nakon protesta i sukoba stanje biti jo{ gore. Gotovo dve petine ispitanika, uz vi{e od tre}ine neodlu~nih, deli ovu vrstu rezervisanosti i straha. Na drugoj strani, tek ~etvrtina
gra|ana nalazi smisao i veruje u pozitivan ishod protesta i {trajkova.
280
5. Aktuelni krizni socijalni kontekst

5.1. U~e{}e u protestima
Posle talasa dru{tvenih protesta i demonstracija koji su obeleìli na{e
dru{tvo devedesetih godina i nakon kulminacije socijalne energije 5. oktobra
2000. godine, izgleda da se socijalno tlo smiruje. I analize Cesidovih istraìvanja iz 2008. pokazuju da manje od tre}ine gra|ana Srbije prati rasprave i
natpise o protestima i {trajkovima, a obave{tenost o ovim doga|ajima je, naravno, osnovna pretpostavka za u~e{}e u njima (Mihailovi} i drugi, 2005: 17).
Sa druge strane, samo 4% ispitanika u~estvovalo je u poslednjih par godina bar jednom u nekom protestu, nije u~estvovalo, ali ih je pratilo 28% ispitanika, dok dve tre}ine ispitanika niti je u~estvovalo, niti pratilo oblike protestne participacije.
5.2. [trajkovi zaposlenih
Kada je, me|utim, u pitanju spremnost sindikata i zaposlenih na {trajk, koji je njihovo osnovno pravo, po sopstvenom iskazu, u poslednje tri godine u {trajkovima je u~estvovala {estina zaposlenih, od kojih gotovo polovina dva i vi{e puta (Stojiljkovi}, 2008: 276).
Osnovni motivi za u~e{}e u {trajkovima bili su ugroènost prava i neodgovaraju}e, male zarade. Relativno ograni~eno u~e{}e {estine zaposlenih,
pra}eno je, me|utim, pozitivnim odnosom i stavom o opravdanosti {trajko281
Opravdanih razloga za proteste i sukobe, po mi{ljenju ve}ine gra|ana,

ima od niskog standarda, visoke nezaposlenosti, radne i egzistencijalne nesigurnosti do nacionalnih i politi~kih tenzija. Nedostaju}i resurs su solidarnost i poverenje u druge u~esnike, pre svega vode}e aktere. Protestna energija o~ito je ograni~ena i strahom od nesloge i uno{enja podela me|u u~esnicima, odnosno nevericom u pozitivan ishod protesta i sukoba.
Ne ~udi zato ni veoma ra{irena rezervisanost prema svakom obliku kolektivne protestne akcije. Znatna ve}ina gra|ana orijenti{e se na privatne strategije (samo)snalaènja. Ta~no 70% njih bi protestovalo i u{lo u sukob samo
ako su neposredno ugroèni bezbednost i egzistencija njihove porodice. Posebno zabrinjava to {to takvo egoisti~no uverenje, ~ak natprose~no, dele
u~enici i studenti.
Izvesni optimizam budi ipak nalaz da bi se tre}ina ispitanika pridruìla protestu ako proceni da je uspe{an, masovan i dobro vo|en. Iskustvo
protesta i sukoba u Srbiji iz 90-ih godina pro{log veka govori da bi uz kreativno i uporno jezgro pokreta, efektom pridruìvanja i sinergije mogli biti
ostvareni, bar kratkoro~ni, pozitivni efekti.
va i protesta ~ak tri ~etvrtine zaposlenih. Pritom, {estina 16 % anketiranih,

{trajk uvek i unapred smatra opravdanim, dok tre}ina opravdanim smatra tek
{trajkove sa dominantnim ekonomskim i socijalnim zahtevima.
Protesti su o~ito za ve}inu zaposlenih opravdano i legitimno, ali i prakti~no iznu|eno sredstvo koje se primenjuje tek kada se putem dijaloga nije
moglo do}i do prihvatljivog re{enja po zaposlene. Iako zaposleni izraàvaju
natpolovi~nu spremnost da podrè i u~estvuju u {trajkovima, pa i onima koji sadrè direktne politi~ke zahteve, uklju~uju}i ~ak i zahteve za smenu vlasti
i raspisivanje izbora, ra{ireni rizik od gubitka posla svakako ima veliko disciplinuju}e dejstvo na zaposlene i sindikate, koje je posebno izraèno tokom
privredne recesije. Na drugoj strani, manje od ~etvrtine zaposlenih ili uop{te
ne razmi{lja o protestima i {trajkovima ili pak smatra da ih se, bez obzira na
opravdanost, treba kloniti.
Sindikati i udruènja nisu, me|utim, uspeli da koordiniraju, usaglase,
kanali{u i da se uzdignu iznad politi~ke zloupotrebe ovih veoma raznorodnih zahteva i razloga za proteste.
Scenarije odvijanja i regulisanja ili preusmeravanja ekonomskih, socijalnih i politi~kih konflikata u neposrednoj budu}nosti mogu}e je, bar delom,
predvideti i analizom aktuelnih sporova i konflikata unutar procesa privatizacije, odnosno podela na bogate i siroma{ne, tranzicione dobitnike i gubitnike, kao i istraìvanjem poverenja u kolektivne aktere i spremnosti da se prihvate demokratske institucije i procedure.
Me|utim, kriza nakon 2008. krajnje je suzila manevarski prostor. Ponovo sve u~estaliji protesti jedan su od pouzdanih pokazatelja da se Srbija,
sem u krizi, nalazi i u stanju gotovo permanentne predizborne politi~ke
groznice. Zajedni~ko svim ovim protestima je to {to njihovi u~esnici upu}uju svoje zahteve Vladi Srbije i resornim ministarstvima procenjuju}i da
oni jo{ uvek imaju mo}i i razloga da im bar delimi~no iza|u u susret. U situaciji ra{irenog politi~kog cinizma i nepoverenja, razumljivo je nastojanje
da se, kada se ve} dijalogom nije do{lo do zadovoljavaju}ih re{enja, pritiskom iznude ustupci i ranije data obe}anja. Iza ove logike stoji nau~ena lekcija da su politi~ari pred izbore, vode}i ra~una o rejtinzima, skloniji da prihvate zahteve.
6. Pogled iz vizure MP3 radnika

Bilo kako bilo, o stepenu zamiranja protestnih aktivnosti re~ito govori podatak da 86% prekarnih radnika nije u~estvovalo u protestima u poslednjih godinu dana. Jezgro protestanata ~ini tek 5% onih koji izjavljuju da su u
njima u~estvovali kad god su imali priliku.
282
7. Umesto zaklju~ka: Gde su gra|ani Srbije?

U Srbiji je nakon petooktobarskih promena prisutan fenomen povla~enja gra|ana iz javne sfere, {to svakako ograni~ava njihov uticaj i dalju demokratsku transformaciju dru{tva. Stoga se prirodno nametnulo pitanje za{to nezadovoljavaju}a situacija nije podstakla novi gra|anski otpor.
Jedan od mogu}ih odgovora na ovo pitanje, prema re~ima Zagorke
Golubovi}, jeste ~injenica da je motivacija za otpor diktatorskim reìmima podsticajnija za populaciju koja je demokratski orijentisana i logi~nija
je nego kada je u pitanju poredak koji se deklari{e kao demokratski, a sluì se populisti~kom retorikom koja je zavodljiva i odvra}a od pobune (Golubovi}, u: Lutovac, 2007: 72-73). Povezano sa tim, devedesetih godina nastalo je o~ajanje iz ose}anja da je do{lo do dna i morali smo re}i dosta,
dok je sada situacija ipak druga~ija, jer uprkos sve izraènijem nezadovoljstvu gra|ana u~incima demokratske tranzicije u Srbiji, ~ini se da nije pre|en onaj prag trpeljivosti koji bi mobilisao gra|ane za masovniji organizovani otpor (isto).
283
Deo obja{njenja za ovaj disbalans izme|u teìne situacije i spremnosti

da se reaguje leì u ra{irenom uverenju polovine da obi~ni ljudi malo {ta
mogu da u~ine na promeni reda stvari i odnosa mo}i u dru{tvu. Suprotno,
duplo je manji broj onih (~etvrtina) koji imaju bar na~elno aktivisti~ko uverenje da otpor ima smisla i {anse za uspeh.
Opet, na potpuno opozitnoj strani udeo u protestima trajno izgubljenih onih koji su saglasni sa tvrdnjom da ni zbog ~ega ne vredi protestovati,
ne prelazi 16% ispitanika. Vi{e od polovine odbija, me|utim, ovu fatalisti~ku i rajinsku tvrdnju.
[ta je onda sa njihovim protestnim potencijalom i energijom?
Kao i u ranijim istraìvanjima pokazuje se da bi se krug u~esnika protesta {irio paralelno sa {irenjem uverenja da su protesti dobro vo|eni i da imaju {anse za uspeh sa ~ime se slaè tre}ina, kao i sa tada prisutnim efektom
pridruìvanja otporu i protestu koji se omasovio i postao ozbiljna alternative postoje}em poretku.
Reduciranje socijalne energije gra|ana, me|utim, nije samo rezultat limitiranog poverenja u politi~ke i socijalne aktere i institucije, ili pak siroma{tva i socijalne izolovanosti, ve} i delovanja {irih socijalnih procesa. Kao i u
razvijenom svetu, tako i u (urbanoj) Srbiji danas je na delu proces stvaranja
postgra|anske generacije. Faktori poput pritiska vremena i novca, kako u
slu~aju nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti, tako i prezaposlenosti, promene posla i mesta boravka, uticaj pasivne zabave, ili ograni~eni efekti {irenja jo{ relativno slabih, virtuelnih internet mreà, na delu su i u Srbiji.
Kumuliranje ovih razloga, uz prate}e slabljenje solidaristi~kih uverenja i prakse, kao i demokratskih politi~kih vrednosti, vodi ka onom stanju
duha u kome solidarnost, javni interes i dobro ~ine tek romanti~nu iluziju
i `vaku za naivce u aktuelnom kontekstu burazerskog ili tajkunskog
kapitalizma.
Primera radi, gotovo endemski ra{irena korupcija je, po Rouz Ekerman, strategija preìvljavanja u situaciji kada se u zvani~nike nema poverenja
i kada se zna da su nepo{teni. Paradoksalno, duboko korumpirani reìm obi~no funkcioni{e u situaciji visokog stepena recipro~nog poverenja na bazi afekta. Po{to podmi}iva~i i podmi}eni rade van zakona, oni moraju imati poverenja jedni u druge radi odràvanja svojih odnosa. Korumpirani funkcioner
je nepouzdan i nepo{teni zastupnik javnog interesa, ali pouzdan prijatelj i ro|ak. Veze mogu da pomognu ljudima u te{kim periodima njihovog svakodnevnog ìvota, ali ne mogu doprineti dugoro~nim reformama dràvne uprave ili konsolidaciji demokratskih struktura (Rouz-Ekerman, 2001:48)
Mo`da najja~i znak op{teg nepoverenja u odrìvost sopstvenog dru{tva jeste odluka da se emigrira. Fenomen srodan emigraciji je povla~enje iz
u~e{c?a u javnom ìvotu (interna emigracija). Ivan Krastev, u zbirci eseja sa
indikativnim naslovom i podnaslovom Sa verom u nepoverenje: Moè li demokratija da opstane kada ne verujemo svojim liderima, konstatuje da interna i eksterna emigracija nisu produktivna alternativa za ~in glasanja kao
minimalni oblik prihvatanja dru{tvenog okvira i angaòvanja (Krastev, 2013).
Na drugoj strani, Stompka navodi sedam kontekstualnih uslova za koje pretpostavlja da mogu da proizvedu generalizovano, difuzno poverenje.
Prvi uslov je normativna sigurnost, a njegova suprotnost je normativni haos, ili anomija. Drugi uslov je transparentnost dru{tvenih organizacija, a njegove suprotnosti su neprozirnost i tajnost. Trec?i uslov je stabilnost dru{tvenog poretka, a njegova suprotnost je fluidnost. êtvrti uslov je odgovornost vlasti, a njegove suprotnosti predstavljaju proizvoljnosti i neodgovornost. Peti uslov je dono{enje (ozakonjenje) prava i obaveza, kao i njegova suprotnost bespomoc?nost. [esti uslov je izvr{enje du`nosti i odgovornosti, a suprotnost tome je popustljivost. Sedmi, klju~ni faktor je priznanje
284
Literatura
Bourdieu, Pierre. 1985. The Social Space and the Genesis of Groups.
Theory and Society, Vol. 14, No. 6.
Krastev, Ivan. 2004. Zamka nefleksibilnosti. Beograd: Beogradski fond za politi~ku izuzetnost.
Lazi}, Mladen (ur.). 1994. Razaranje dru{tva. Beograd: Filip Vi{nji}.
Lazi}, Mladen i Cveji}, Slobodan. 2004. Promene dru{tvene strukture u Srbiji. Slu~aj blokirane postsocijalisti~ke transformacije. Dru{tvena transformacija i strategije dru{tvenih grupa, ISI, Filozofski fakultet, Beograd.
Lazi}, Mladen i Cveji}, Slobodan. Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti u Srbiji 2012. Beograd: ISI, Filozofski fakultet.
Lazi}, Mladen (ur.). 2014. Ekonomska elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalisti~kog poretka. Beograd: ISI i îgoja {tampa.
Lazi}, Mladen & Pe{i}, Jelena. 2013. Making and Unmaking - State Centered
Capitalism in Serbia. Beograd: ISI i îgoja {tampa.
Maldini, Pero. 2008. Politi~ko povjerenje i demokratska konsolidacija. Politi~ka misao, Vol. XLV, no. 1: 179199.
285
i o~uvanje dostojanstva, integriteta i autonomije svakog ~lana dru{tva

(Sztompka,1997: 12-13).
To bi istovremeno zna~ilo da se mora stvoriti dru{tvena klima i kultura u kojoj mreè kontakata, aktivnosti i uticaja socijalni kapital, ne bi bili
privilegija tek desetine stanovni{tva iz redova tranzicionih dobitnika. Skandinavske zemlje, u kojima razvijen socijalni kapital i op{te poverenje u ljude
idu ruku pod ruku sa blagostanjem i visokim nivoom jednakosti, mo`da su
najbolji primer i ilustracija.
Kada je o Srbiji danas re~, mogli bismo zaklju~iti da iako su potencijalno razorni temeljni socijalni rascepi pod proceduralno-demokratskim okvirom, a demokratija polako postaje jedina igra u gradu, ona se i dalje igra prili~no podmuklo, uz u~e{}e veto igra~a iz senke i neformalnih zona mo}i.
Na drugoj strani, samopo{tovanje, ose}aj kompetentnosti za javno delovanje, samosvest o pravima koja dràva mora po{tovati, poverenje u institucije, civilne i politi~ke aktere, ali i razvijena svest o potrebi da se uspostavi
balans izme|u privatnih motiva i interesa, sa ose}anjem zajedni{tva i solidarnosti, prakti~no razlikuju gra|ane od podanika.
Naàlost, u Srbiji to danas nije slu~aj.
Mihailovi}, Sre}ko, Stojiljkovi}, Zoran i dr. 2006. Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz ja~anje kapaciteta kreatora javnog mnenja. Beograd:
CeSID.
Mihailovi}, Sre}ko, Stojiljkovi}, Zoran, Vukovi}, \or|e i Mojsilovi}, Milo{.
2007. Identifikacijom problema do njihovog re{enja ja~anje kapaciteta
javnih institucija za prevenciju potencijalnih sukoba. Beograd: CeSID.
http://www.cesid.org/programi/istrazivanja/identifikacijom.jsp
Mihailovi}, Sre}ko i drugi. 2009-2010. Vrednosti i identiteti gra|ana Srbije u
kontekstu evropskih integracija,1,2 i 3. oktobar 2009 - februar 2010.godine.
Mihailovi}, Vojislav. 2010. Poverenje kao klju~na dimenzija socijalnog kapitala
gra|ana Srbije. Beograd: FPN, diplomski rad.
Offe, Claus. 1999. Modernost i dràva, Beograd: Filip Vi{nji}.
Pavlovi}, Zoran. 2006. Vrednosti u Srbiji u drugom dobu modernizma. Sociolo{ki pregled, vol. XXXX, no. 2.
Patnam, Robert D. 2008. Kuglati sam: slom i obnova ameri~ke zajednice. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Putnam, Robert D. 2003. Kako demokraciju u~initi djelotvornom: Civilne tradiije u modernoj Italiji. Zagreb: Fakultet politi~kih znanosti Sveu~ili{ta u
Zagrebu.
Rose Ackerman, Susan. 2001. Trust, Honesty, and Corruption: Theories and
Survey Evidence from Post-Socialist Societies. http://www.colbud.hu/honestytrust/rose/pub01.PDF
Slavujevi}, Zoran. 2010. O poverenju u institucije. U: Dve decenije tranzicije u Srbiji. Beograd: FES
Stojiljkovi}, Zoran. 2011. Srbija u lavirintima tranzicije. Beograd: Slu`beni
glasnik.
Sztompka, Piotr. 1997. Trust, distrust and the paradox of Democracy, Paper
prepared for presentation at the XV World Congress of the IPSY, Korea,
Seoul. 17-21 August 1997.
http://bibliothek.wz-berlin.de/pdf/1997/p97-003.pdf
Vuj~i},Vladimir. 2001. Politi~ka znanost i politi~ko obrazovanje. Politi~ka
misao, Vol. XXXVIII, br.1.
Vukovi}, \or|e, ôlovi}, Ivo i Stojiljkovi}, Zoran. 2014). Stanje demokratije u Srbiji: demokratija, poverenje i participacija, Beograd: CeSID/NDI.
286
Po{to na radnom mestu platu prakti~no ne dobijam, prinu|ena sam da radim i po

pet-{est razli~itih poslova istovremeno: pi{em za druge medije, konsultujem preduze}a u vezi s medijskim nastupima, vodim razli~ite medijske treninge, moderiram konferencije,...itd, u zavisnosti od trenutne ponude. Pritom, iako takav anga`man podrazumeva krajnju nesigurnost primanja, smatram se sre}nom, jer ima
kolega koji ni za to nemaju mogu}nost.
Moje preduze}e ~esto kasni s uplatama zdravstvenog osiguranja, pa sam
nekoliko puta bila prinu|ena da idem kod privatnika i pla}am zdravstvene usluge,
ili da u Domu zdravlja bukvalno molim da me neko primi (iako im naglasim da
}u da platim). Kada ste u 42. godini, posle dvadeset godina staà u novinarstvu,
prinu|eni da molite da vam neko pogleda grlo ili poslu{a plu}a, u trenutku izgubite svaku iluziju o svom dru{tvenom i bilo kakvom drugom statusu.
Profesija nema vi{e nikakve veze sa ovim {to se kod nas naziva novinarstvom,
~ast izuzecima u ve}inom on-line medijima. Kad u novinaru ubije{ ideju ili èlju
za promenom, kad ga svede{ na pukog izvr{ioca, ubije{ novinara u njemu. Kad to
uradi{ proizveo si apati~no dru{tvo, jer niko ni{ta ni ne poku{ava da pita, uporedi,
racionalno izanalizira... nema svrhe kad nema promene. Smatram da se apati~no
dru{tvo prvenstveno kreira preko medija, zaglupljivanjem i anesteziranjem
javnosti. (Tamara Spai}, dubinski intervju)
Otkazi se danas izri~u iznebuha i bez obrazloènja, danas za danas. Novinari
od kojih dru{tvo o~ekuje da se bore za prava svakog pojedinca i dru{tva u celini
znaju da oni sami nikakva prava nemaju i da u eventualnoj borbi za o~uvanje ionako bednog statusa, ne}e imati nikakvu i ni~iju podr{ku. Naprotiv novinari laù
i pi{u onako kako im se naredi i samim tim su zasluìli sve {to im se desi - to je
dana{nje preovla|uju}e mi{ljenje o poslednjim izdancima umiru}e profesije.
(Vera Didanovi}, dubinski intervju)
287
Naro~ito jer se posle 2000-e se krenulo u sre|ivanje medijske scene. To je

zna~ilo prvu privatizaciju sprovedenu izme|u 2003. i 2007.
To je odmah, mada bez rezultata, prepoznato kao rasprodaja novina te radio i TV stanica. Po pravilu je motiv bila imovina a ne medijska delatnost. Otuda je
sledilo ga{enje medija i otpu{tanja. Istraìva~i su na{li od 52 medija koliko ih je privatizovano od 2002. godine danas uspe{no radi samo jedan. Zaposleni u ovim
medijima po pravilu nisu bili nemi statisti u toj medijskoj rasprodaji. No, njihovi
protesti i {trajkovi ostali su bez nekog zna~ajnijeg efekta. Novi vlasnici su po pravilu imali sna`nu politi~ku zale|inu. Najteè {to ih je sna{lo je po pravilu zakasnelo
poni{tavanje privatizacije. Ono sto je trebalo da bude sre|ivanje medijske scene i
svodjenje Srbiji neprimereno velikog broja medija na odrìvu ili opravdanu meru
izvrglo se u njihovo stihijno ga{enje (\or|e Vlaji}, dubinski intervju).
[ta se promenilo u poslednjih dve godine, pa je sve postalo neizdrìvo stra{no?

Uslovi preìvljavanja su postali suroviji manje novca, a sve ve}a ponuda ljudi
spremnih da napi{u {ta god im traì{ ili dojavi{ ili naredi{. Sve vi{e beskrupuloznih ljudi koji se bave tra~evima, podmetanjima i trude da to {to bolje upakuju
u takozvani novinarski tekst ne bi li dobili radnu knjiìcu, dodatak na bednu
platu, osmeh nadre|enog i nadu da }e jednog dana i oni postati kreditno sposobni, uz redovnu platu, stalni posao. A ceni se i najbolje pla}a glupost, zloba i podmeta~ina. Glavna konkurencija me|u takozvanim novinarima je ko je spreman
da se spusti niè. Jer {to niè profesionalno i moralno padne{, to vi{e dobije{
novca. (Tamara Spai}, dubinski intervju)
Sada sam nezaposlena, otmeno re~eno slobodna novinarka, pre svega oslobo|ena
posla i novca. Egzistencija mi nije ugroèna zahvaljuju}i privatnim okolnostima,
ali kad bih zavisila isklju~ivo od svog rada i svojih sposobnosti nisam sigurna
kako bih preìvela. Radim na pojedinim projektima, po pozivu. Tu i tamo
napi{em po neki autorski, analiti~ki tekst. Ali to je nedovoljno za egzistenciju.
Nedavno sam prihvatila posao bez ikakvog ugovora i nisam sigurna da }e biti
pla}en iako ga savesno obavljam, plus iskustvo i kontakti koje sam sticala tokom
27 godina profesionalnog bavljenja novinarstvom. Re~ju, istovremeno radim tri~etiri posla. Ose}am se bolje nego dok sam bila stalno zaposlena jer odgovaram
samo svojoj savesti i ne ose}am kolektivnu odgovornost za nemoral, nepo{tovanje i degradaciju novinarstva. Ne smem da se razbolim, jer tada ne}u mo}i da
radim. Ne smem ni da se odmaram, jer tada ne}u mo}i da zaradim. Nezgodna
situacija, ali manje boli zahvaljuju}i tim li~nim, sre}nim okolnostima. Ipak je porazno saznanje da ne moè{ da ìvi{ zahvaljuju}i tome {to ne{to zna{ da radi{.
(Tamara Spai}, dubinski intervju)
Razvojem demokratije i modernizacije dru{tva te ideolo{ke komisije su nestale
same od sebe, a ulogu komisija preuzeli su razni poltroni u kabinetima ministara i
drugih funkcionera kao u samim novinama. I oni to rade na najjednostavniji na~in.
Po{to novine u ovolikom broju, na ovom malom prostoru, ne mogu da opstanu
bez velikog tiraà (zbog niske cene prilago|ene siroma{tvu) uglavnom su zavisne
od oglasnog prostora. A za oglasni prostor novca imaju samo javna preduze}a, kojima reklamiranje i nije potrebno. Davanjem novca odre|enim sredstvima informisanja oni direktno ucenjivanjem uti~u na ure|iva~ku politiku novina. Vlasnici
novina, znaju da bez te pomo}i ne bi postojali. Dakle, postoje za{ti}eni, to jest oni
koji raspolaù dràvnim i svojim novcem, i neza{ti}eni o kojima se mogu napisati i
najve}e laì a da se za to ne odgovara jer i sudovi funkcioni{u na sli~an na~in.
(Milinko Buji{i}, dubinski intervju)
Pored novca koji se dobija iz dràvnih kasa za ovakvu ure|iva~u politiku, veliki
novac se dobija i za neobjavljene tekstove. Zapravo pripremaju se afere za bogate
ljude, i tamo gde ima mesta i tamo gde nema, i onda se traì novac da se ti tekstovi ne objave. Tako da danas imamo apsurdnu situaciju da se stotinu puta vi{e
pla}aju neobjavljeni tekstovi nego objavljeni. (Milinko Buji{i}, dubinski intervju)
288
Kulturni i socijalni kapital prekarnih

radnika razlike i zajedni~ki imenitelji
fizi~kih i medijskih radnika
Socijalni kapital
Osnovna ideja iza koncepta socijalnog kapitala je ideja da su odnosi me|u ljudima (ili po Patnamu dru{tvene mreè) va`ni. Ozbiljnija razrada i razvoj koncepta zapo~eta je u okviru sociologije, u radovima Burdijea (Pierre
Bourdieu) i Kolmana (James Samuel Coleman), da bi se kasnije pro{irila na
politikologiju, a zatim i na ekonomiju. Svoju punu afirmaciju koncept socijalnog kapitala doìveo je u politikolo{kim istraìvanjima, posebno u radovima ameri~kog politikologa Roberta Patnama (Robert D. Putnam), a zatim
se njegovo kori{}enje pro{irilo i na druge dru{tvene nauke.
Patnam bazira socijalni kapital na jedinstvu tri komponente: (1) norme uzajamnosti (norme reciprociteta), (2) dru{tvene mreè, mreè povezanosti pre svega dobrovoljnih civilnih i politi~kih udruènja (mreè gra|anskog anga`mana) i (3) poverenje u aktere i institucije (trust in society).
Po njegovom mi{ljenju, nivo socijalnog kapitala koji poseduje pojedinac zavisi od veli~ine mreà povezanosti koje pojedinac moè uspe{no da
mobili{e, i od veli~ine ekonomskog i kulturnog kapitala koji poseduje on sam
i svako od onih sa kojima se povezuje. Socijalni kapital pruà onima koji mogu da ga koriste odre|ene mogu}nosti i prednosti. Iz tog razloga socijalni kapital se vidi kao sredstvo reprodukcije dru{tvene nejednakosti i isklju~enosti.
Posebno je va`na ~injenica koju isti~e Burdije da socijalni kapital u formi mreà povezanosti nije ne{to {to je prirodno dato i {to postoji nezavisno
od na{e volje, ve} predstavlja produkt svesnog ljudskog pona{anja, namernog ulaganja, pri ~emu se povr{ni socijalni odnosi, poput susedstva i odnosa
na radnom mestu, pretvaraju u socijalne odnose koji mogu biti kori{}eni u
kratkom ili dugom roku (Golubovi} i Golubovi}, 2007: 155-156).
Naj~e{}e navo|ena klasifikacija je podela na povezuju}i, premo{}uju}i
i spajaju}i socijalni kapital.
Povezuju}i socijalni kapital drì na okupu ljude koji su me|usobno sli~ni, tj. njega ~ine horizontalni odnosi (veze), koji povezuju ljude na osnovu
sli~nosti. Povezuju}i socijalni kapital karakteri{e veze izme|u sli~nih ljudi ko289
TRE]I DEO - KULTURNI I SOCIJALNI KAPITAL PREKARNIH RADNIKA RAZLIKE I ZAJEDNI^KI IMENITELJI FIZI^KIH I MEDIJSKIH RADNIKA
Vojislav Mihailovi}
je obeleàvaju sli~ne situacije. Stvoren je odnosima srodstva, bliskih prijatelja i suseda, religijskih i etni~kih grupa.
Premo{}uju}i socijalni kapital ~ine horizontalni odnosi koji povezuju
ljude koji me|usobno nisu sli~ni, ljude iz razli~itih okruènja, odnosno njega ~ine odnosi aktera na ve}oj socio-prostornoj udaljenosti. Sastoji se od slabijih veza kao {to su poznanstva, povr{na prijateljstva i radni odnosi. Po Patnamu, ovaj tip socijalnog kapitala je va`niji za funkcionisanje savremenih dru{tava. U~inci premo{}uju}eg socijalnog kapitala uglavnom su pozitivni, jer
on stvara poverenje me|u pripadnicima razli~itih socijalnih, etni~kih i politi~kih skupina. Mreè od kojih se sastoji ovaj tip socijalnog kapitala teè ve}oj inkluzivnosti, raznolikosti i heterogenosti.
Spajaju}i socijalni kapital ~ine odnosi povezanosti me|u akterima u
kojima su akteri ne samo svjesni da su razli~iti () nego su i nejednaki po
svojoj mo}i i pristupu resursima. Tipi~an su primjer mreè povezanosti me|u razli~itim vladinim agencijama i lokalnim zajednicama ili vladinim agencijama i udrugama civilnog dru{tva ([alaj, 2007: 127). Najva`nija razlika izme|u spajaju}eg sa jedne strane i povezuju}eg i premo{}uju}eg socijalnog
kapitala sa druge strane, jeste to {to se spajaju}i socijalni kapital sastoji od
vertikalnih odnosa.
Generalizovano socijalno poverenje, poverenje u nepoznate ljude isti~e se
kao jedan od najva`nijih aspekata (elemenata) koncepta socijalni kapital. Prema
podacima dobijenim iz na{eg istraìvanja poverenje u druge ljude je relativno
konstantno me|u ispitivanim podgrupama. Tako poverenje u druge ljude ima
16% zaposlenih i 13% nezaposlenih, odnosno 16% novinara i 13% fizikalaca.
Pored ovakvog generalizovanog poverenja, koje bi bilo pokazatelj premo{}uju}eg socijalnog kapitala, za gra|ane je veoma zna~ajan i povezuju}i
socijalni kapital, koji se naj~e{}e iskazuje putem takozvanog partikularizovanog poverenja, odnosno poverenja u ljude koje poznajemo. Ovakva vrsta socijalnog kapitala naziva se jo{ i neformalni socijalni kapital.26
Povezuju}i socijalni kapital predstavlja jednu vrstu sigurnosne (socijalne) mreè, koja se aktivira u slu~aju potrebe i koja pomaè da se gra|ani,
26
Prema studiji EBRD-a Social capital in transition: a first look at the evidence nivoi
poverenja u ro|ake i prijatelje mogu posluìti kao indikatori neformalnog socijalnog
kapitala.
290
Poverenje u (uù) porodicu27 iskazuju gotovo svi gra|ani, bez obzira

na to da li su zaposleni (94%), nezaposleni (94%), novinari (96%) ili fizikalci (92%). Kada je u pitanju {ira porodica, situacija je ne{to druga~ija. U ro|ake poverenje ima manje od dve tre}ine gra|ana. Ne{to ve}i procenat zaposlenih (63%) u odnos na nezaposlene (59%) ima poverenja u ro|ake. Ovo
je problemati~no s obzirom na ve} pomenutu ~injenicu da su upravo nezaposleni ti koji }e ~e{}e imati potrebu da se oslone na ovu vrstu mreà. Kada
je re~ o poverenju u prijatelje i poznanike, oko tri ~etvrtine zaposlenih (75%)
i nezaposlenih (73%) isti~u da imaju poverenja.
27
Dèjms Kolman smatra da porodica i odnosi unutar porodice predstavljaju najva`niji

izvor socijalnog kapitala.
291
posebno oni socijalno ugroèni, odrè (ili barem ne propadnu previ{e) na

dru{tvenoj lestvici u situacijama krize (poput nedovr{ene ekonomske tranzicije i svetske ekonomske krize). Dakle, u na{em slu~aju ovakve mreè su
daleko potrebnije nezaposlenima, kao i fizikalcima. No, postavlja se pitanje
da li je situacija u praksi zaista takva.
Prvo se mora utvrditi odnos gra|ana prema ovim gustim mreàma,
uz pretpostavku da vi{i nivo poverenja u ~lanove ovih primarnih i sekundarnih dru{tvenih grupa ozna~ava i me|usobnu bliskost, te ja~inu sigurnosne
mreè koju pojedinac moè aktivirati u slu~aju potrebe.
Zatim se mora utvrditi i prakti~na upotrebljivost date sigurnosne mreè, odnosno da li se u slu~aju potrebe pojedinci mogu osloniti na svoju sigurnosnu mreù za recimo pozajmicu ili pomo} oko nalaènja posla.
Va`no je napomenuti i inherentnu slabost ovakvih mreà, a to je ~injenica da se ove mreè sastoje uglavnom od pojedinaca koji su me|usobno sli~ni. Gra|ani koji su locirani niè na dru{tveno-ekonomskoj lestvici uglavnom
su okruèni gra|anima istog statusa. Tako gra|ani koji se potencijalno najvi{e moraju oslanjati na takve mreè poseduju (ekonomski) najslabije mreè.
Naravno, pomo} koju pruàju mreè povezanosti nije isklju~ivo ekonomske
(finansijske) prirode, ve} moè biti i, na primer, emotivne prirode. Tako da
nikako ne bi trebalo umanjivati zna~aj gustih mreà povezanosti, bez obzira
na razliku u vrsti podr{ke koju pruàju pojedincu.
S druge strane, fizikalci iskazuju ne{to ve}e poverenje u ro|ake (64%)

u odnosu na novinare (61%), ali imaju i znatno niì nivo poverenja u prijatelje (65%) u odnosu na novinare, me|u kojima ~ak ~etiri petine (80%) isti~u
da ima poverenja u prijatelje i poznanike.
îni se da ovo potvr|uje pretpostavku o usmerenosti niìh slojeva ka
porodici (bilo uòj, bilo {iroj) kada je podr{ka u pitanju.
Dakle, bez obzira na to koja je ispitivana podgrupa u pitanju, nivo poverenja u prijatelje je vi{i u odnosu na ro|ake, ali znatno niì u odnosu na uù
porodicu.
U kolege i kom{ije poverenje ima manje od polovine gra|ana. Kada su
kolege u pitanju, kao {to je bilo i o~ekivano, znatno vi{i stepen poverenja iskazuju zaposleni (44%) u odnosu na nezaposlene (34%), {to govori o stepenu povezanosti sa kolegama sa posla, dok nepoverenje prema kolegama po
nezaposlenosti jasno govori o stepenu atomizovanosti dana{njeg dru{tva,
odnosno sve prisutnijem odsustvu solidarnosti me|u gra|anima u ovom
slu~aju nezaposlenima, koji vide jedni druge kao suparnike u potrazi za poslom, a ne kao ljude koje mu~i ista muka ili kao mogu}e saborce u borbi protiv nezaposlenosti. Ista razlika u pogledu poverenja u kolege uo~ava se i izme|u novinara (44%) i fizikalaca (35%), {to verovatno opet ima veze sa nestalnom prirodom posla fizikalaca, koji tako|e svoje kolege, pre svega, vide
kao konkurenciju.
Na kraju, za razliku od zapadne Evrope, a posebno Skandinavije, kod
nas se iskazuje nizak stepen nepoverenja prema kom{ijama. Ovo nepoverenje je op{tera{ireno, te tako bez obzira na to koja se ispitivana podgrupa posmatra, poverenje u kom{ije se kre}e oko 40%.
Socijalni kapital, kao i druge vrste kapitala, zahteva ulaganje. Kada je socijalni kapital u pitanju to podrazumeva negovanje postoje}ih (datih) veza
povezanosti, poput porodice i ro|aka, prijatelja i kom{ija ili kolega, ali i formiranje novih, poput ~lanstva u raznim organizacijama.
Tako Burdije socijalni kapital u formi mreà povezanosti ne vidi kao
ne{to {to je prirodno dato i {to postoji nezavisno od na{e volje, ve} predstavlja produkt svesnog ljudskog pona{anja, namernog ulaganja, pri ~emu se povr{ni socijalni odnosi, poput susedstva i odnosa na radnom mestu, pretvaraju u socijalne odnose koji mogu biti kori{}eni u kratkom ili dugom roku. Burdije poku{ava da objasni kako socijalni kapital moè da predstavlja instrument koji pojedinci koriste radi pove}anja sopstvenog ekonomskog kapitala (Golubovi} i Golubovi}, 2007: 155-156).
Kada se posmatra takvo ulaganje u socijalni kapital, odnosno negovanje odnosa sa razli~itim grupama, mogu se uo~iti odre|ene razlike izme|u
posmatranih podgrupa. Potencijalno ugroènije grupe (nezaposleni i fizikal292
Sve ispitivane podgrupe isti~u da se sa prijateljima i poznanicima vi|aju znatno ~e{}e u odnosu na ro|ake, {to se poklapa i sa vi{im nivoom poverenja koje iskazuju prema prijateljima u odnosu na ro|ake.
Nezaposleni, kao i u slu~aju ro|aka, u znatno ve}oj meri isti~u da se sa
prijateljima i poznanicima vi|aju jednom nedeljno ili ~e{}e (69%) u odnosu
na zaposlene (60%). Dakle, bez obzira na to da li se radi o prijateljima ili ro|acima, moèmo re}i da su nezaposleni znatno posve}eniji odràvanju datih
veza u odnosu na zaposlene. Naravno, ne sme se zaboraviti ~injenica da ulaganje u socijalni kapital, kao i u slu~aju bilo koje druge vrste kapitala, zahteva odre|ene resurse u ovom slu~aju pre svega vreme, {to je mnogo ograni~eniji resurs me|u zaposlenima nego nezaposlenima.
Zanimljivo je da fizikalci ne samo da imaju me|u svim ispitivanim podgrupama najniì stepen poverenja u prijatelje i poznanike, ve} i najmanje svojih resursa (vremena) ulaù u odràvanje ove vrste veza. Dok dve tre}ine novinara (67%) isti~u da jednom nedeljno ili ~e{}e vi|aju svoje prijatelje i poznanike, me|u fizikalcima znatno je manji broj onih koji prijatelje vi|aju toliko ~esto (55%).
Kako bismo utvrdili u kojoj meri se ovakve mreè povezanosti mogu
iskoristiti u slu~aju potrebe, postavljeno je pitanje o finansijskoj pomo}i i pomo}i pri pronalaènju zaposlenja.
Prijatelji se isti~u kao prva adresa za pomo} pri pronalaènju zaposlenja, s tim {to se me|u ispitivanim podgrupama uo~avaju velike razlike. S jedne strane, prijatelje navodi dve tre}ine zaposlenih i novinara, i svega polo293
ci) izgleda da shvataju zna~aj ulaganja u socijalni kapital, i u skladu sa tim registruje se ve}i procenat nezaposlenih (28%) u odnosu na zaposlene (25%),
kao i ve}i procenat fizikalaca (30%) u odnosu na novinare (23%) koji isti~u
da se sa ro|acima (koji ne ìve sa njima) vi|aju jednom nedeljno ili ~e{}e.
vina nezaposlenih i fizikalaca. Ovako veliku razliku obja{njava i ~injenica da

se me|u nezaposlenima (19%) i fizikalcima (15%) registruje visok procenat
onih koji veruju da im u pronalaènju posla niko ne moè pomo}i.
Tabela br. 5 Da li znate od koga biste zatraìti pomo} kako biste se zaposlili, ukoliko bi vam takva pomo} bila potrebna? Ako da, ko su te osobe?(Vi{estruki odgovori)
Jedina druga grupa koja se izdvaja jesu ro|aci kojima bi se obratio svaki tre}i zaposleni (32%) i nezaposleni (29%). S druge strane, ro|acima bi se
obratio svaki ~etvrti novinar (28%), ali i znatno vi{e fizikalaca (37%). Ovaj
vi{i procenat fiziklaca koji isti~u da bi se obratili ro|acima za pomo} u skladu je sa ne{to vi{im stepenom poverenja fizikalaca u ro|ake, kao i sa podatkom da se sa ro|acima ~esto vi|aju, {to potvr|uje zna~aj ovih mreà i ulaganja u njih.
Dok je prethodno pitanje bilo vezano za potencijalnu situaciju, zna~ajno je utvrditi i kakvo je realno iskustvo sa funkcionisanjem sigurnosne mreè koju pruàju ove grupe.
Na pitanje od koga su poku{ali da pozajme novac, dobijeni su zanimljivi odgovori. Pre svega, va`no je ista}i da su zaposleni i nezaposleni podjednako koristili ovaj vid socijalnog kapitala, odnosno koristili su svoju sigurnosnu mreù prijatelja i ro|aka (44%-46%), dok su fizikalci znatno ~e{}e koristili (bili primorani da koriste) svoju sigurnosnu mreù prijatelja i ro|aka
(55%) u odnosu na novinare (41%).
Kao {to je ve} napomenuto, izme|u zaposlenih i nezaposlenih ne postoje nikakve razlike u pogledu procenta gra|ana koji su traìli pozajmicu od
294
295
prijatelja (26%-25%), odnosno ro|aka (18%-19%). S druge strane, ve}i broj

fizikalaca traìo je pozajmicu u odnosu na novinare kako od prijatelja (29%
u odnosu na 25%), tako i od ro|aka (16%-24%).
Zanimljiva je tako|e i ~injenica da je vi{i procenat pozajmica od prijatelja u skladu sa u~estalijim vi|anjem i sa vi{im nivoom poverenja koje se
ukazuje prijateljima. Teorija socijalnog kapitala pretpostavlja da kauzalni
sled ide u smeru gra|enja mreà povezanosti i poverenja u date mreè ka
mogu}nosti upotrebe datih mreà kao sigurnosne mreè u slu~aju potrebe, ali ne moè se pore}i ~injenica da je obrnut sled tako|e mogu}.
Pored ovakvih mreà povezanosti, koje se zasnivaju na srodni~kim,
prijateljskim i susedskim odnosima, i koje formiraju takozvani povezuju}i
socijalni kapital, gra|ani mogu svojim aktivnim u~e{}em u razli~itim organizacijama formirati i takozvani premo{}uju}i socijalni kapital. Ovaj tip socijalnog kapitala ~ine horizontalni odnosi koji povezuju ljude koji me|usobno nisu sli~ni, ljude iz razli~itih okruènja (aktere na ve}oj socio-prostornoj udaljenosti). Ovakve veze stvaraju poverenje me|u pripadnicima
razli~itih socijalnih, etni~kih i politi~kih skupina.
Kada se posmatra ~lanstvo u organizacijama, ukoliko se mora izvu}i
samo jedan zaklju~ak, to je da je u~e{}e gra|ana u organizacijama oskudno, a aktivno u~e{}e gotovo da ne postoji. Stoga se postavlja pitanje koja je
uloga ispitivanja uticaja ovog elementa socijalnog kapitala. Nizak nivo socijalnog aktivizma je karakteristi~no obele`je ve}ine postkomunisti~kih zemalja. Stariji gra|ani su socijalizovani u jednom drasti~no druga~ijem okruènju gde su gotovo sve aktivnosti na ovaj ili onaj na~in bile okrenute ka
dràvnom aparatu, dok su s druge strane mla|i veoma apati~ni, {to je posledica ogromne nezaposlenosti i nesigurne budu}nosti.
Ukoliko se pak moraju izdvojiti odre|ene organizacije, s jedne strane

se nalaze sindikalne i profesionalne organizacije koje su vezane za zaposlenje, i sportske, rekreativne, kulturne, umetni~ke i obrazovne organizacije.
Ne mogu se uo~iti neke pravilnosti u pogledu ~lanstva u datim organizacijama, osim ~injenice da je ~lanstvo u ovim organizacijama znatno brojnije me|u zaposlenima, odnosno me|u novinarima. Ovo je donekle i u sladu
sa o~ekivanjima, posebno kada se uzme u obzir ~injenica da su nezaposleni i
fizikalci vi{e okrenuti re{avanju svojih egzistencijalnih problema.
Kulturni kapital
Kulturni kapital je pojam koji se ~esto koristi kao sinonim za ljudski
kapital, odnosno obrazovanje. U ovom radu kulturni kapital je definisan {ire u odnosu na pojam ljudskog kapitala, odnosno ne obuhvata samo znanje, ve{tine, kompetencije i osobine otelotvorene u pojedincu, koje omogu}avaju stvaranje li~nog, dru{tvenog i ekonomskog blagostanja (OECD,
2007: 31). Kulturni kapital u ovom radu obuhvata kako obrazovni nivo partnera, tako i obrazovni nivo roditelja. Pored samog nivoa formalnog obrazovanja, u kulturni kapital je potrebno uklju~iti i dalje obrazovno usavr{avanje
pojedinca, kao i neformalno obrazovanje.
Za normalno funkcionisanje u savremenom svetu, a sve vi{e i radi zaposlenja pojedincima je neophodno poznavanje stranih jezika, kao i kori{}enje interneta. Stoga se ovi elementi ne mogu izuzeti kao sastavni elementi kulturnog kapitala. I drugi kulturni obrasci, poput gledanja odre|ene televizije, ~itanja novina, kupovine i ~itanja knjiga tako|e predstavljaju kulturni kapital.
Svi do sada navedeni oblici kulturnog kapitala na ovaj ili onaj na~in, neposredno ili posredno ~ine resurs za pojedinca, koji ovaj moè koristiti i koristi u toku svog ìvota za razne svrhe, pa tako i radi sticanja zaposlenja, odnosno pobolj{anja zaposlenja.
Pretpostavka jeste da obrazovanje umnogome odre|uje profesiju, stoga je bilo o~ekivano da }emo utvrditi zna~ajne razlike u nivou obrazovanja
izme|u novinara i fizikalaca.
Ukoliko pogledamo podatke iz tabele br. 8, moèmo da vidimo potvrdu navedene pretpostavke. Ta~nije, 6 od 10 novinara u na{em uzorku imaju
visoku {kolsku spremu (60%), uz dodatnih 14% koji imaju vi{u {kolu. Ovo
predstavlja izrazito visok procenat visokoobrazovanih. Zna~ajno vi{i u odnosu na prosek u Srbiji.
S druge strane, me|u na{im fizikalcima nema onih sa fakultetom i ima
samo 1% onih sa vi{om {kolom, {tavi{e svega 9% fizikalaca ima zavr{enu ~etvorogodi{nju srednju {kolu, a 21% ima zavr{enu zanatsku ili sli~nu srednju
296
Kada je {kolska sprema partnera u pitanju, moè se registrovati sli~an (mada donekle blaì) trend. Malo manje od polovine partnera fizikalaca ima zavr{enu osnovnu {kolu ili manje (45%), dok vi{u ili visoku {kolsku spremu ima svega 6%. Me|u partnerima novinara gotovo polovina (46%) ima zavr{en fakultet. Ovo poklapanje nivoa obrazovanja izme|u partnera umnogome govori i o
odre|enoj vrsti socijalnog kapitala povezuju}eg socijalnog kapitala.
Nivo obrazovanja roditelja predstavlja jedan od osnova kulturnog kapitala. Pretpostavka je bila }e se u doma}instvima sa roditeljima koji poseduju niì nivo obrazovanja formirati pozitivna atmosfera (kultura) za obrazovanje, te da }e deca iz takvih doma}instava tako|e biti visokoobrazovana.
Zanimljivo je da se na osnovu podataka moè zaklju~iti da ovde na
delu nije postojalo u tolikoj meri pozitivno dejstvo visokoobrazovanih doma}instava, ve} negativan efekat niskoobrazovanih doma}instava. Dakle,
iako se u svakom slu~aju mogu uo~iti sli~ni trendovi kao i u prethodnim
slu~ajevima i zaista se moè uo~iti ve}i procenat vi{e i visoko obrazovanih
me|u roditeljima novinara (koji su i sami ~e{}e visokoobrazovani), odnosno ve}i procenat niskoobrazovanih me|u roditeljima fizikalaca (koji su i
sami niskoobrazovani), mnogo je zanimljivija ~injenica da je to poklapanje
nivoa obrazovanja sa roditeljima znatno izraènije me|u fizikalcima nego
me|u novinarima.
Na osnovu ovih podataka moè se, dakle, zaklju~iti da je mnogo ja~i
negativni efekat niskog obrazovanja. Dok zavr{enu osnovnu {kolu ili manje
ima 68% o~eva, odnosno 77% majki fizikalaca, kao {to je ve} navedeno, me|u samim fizikalcima je 69% onih sa osnovnom {kolom ili manje.
Kad su u pitanju novinari, stepen poklapanja sa obrazovnim nivoom roditelja je manji, ali se prime}uje pozitivan efekat. Me|u roditeljima novinara, za razliku od roditelja fizikalaca, najzastupljeniji je srednji nivo obrazovanja, ali i pored
toga 4 od deset o~eva (42%) i tre}ina (31%) majki imaju vi{u odnosno visoku {kolsku spremu. Ovaj procenat je me|u samim novinarima sada znatno vi{i (74%).
297
{kolu, {to zna~i da preko dve tre}ine fizikalaca (69%) ima zavr{enu osnovnu
{kolu ili manje.
Dok su razlike u nivou obrazovanja bile o~ekivane izme|u novinara i

fizikalaca, kada su u pitanju zaposleni i nezaposleni takva pretpostavka se nije mogla izvu}i. Iz podataka Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje znamo da se
na birou trenutno nalaze kako gra|ani bez {kole tako i gra|ani sa doktorskim
diplomama.
Ipak, prema podacima, odre|ene razlike u nivou obrazovanja postoje.
Stru~na sprema nezaposlenih deluje donekle polarizovano u odnosu na stru~nu spremu zaposlenih. Me|u nezaposlenima registruje se ~ak 46% visokoobrazovanih (me|u zaposlenima je registrovano 35% visokoobrazovanih), a s druge strane 30% nezaposlenih je nisko obrazovano (22% me|u zaposlenima).
Kao {to je i bilo o~ekivano, ne mogu se utvrditi bilo kakvi trendovi kada je obrazovanje roditelja u pitanju, bilo zaposlenih, bilo nezaposlenih ispitanika. Dakle, nema direktne veze izme|u obrazovne strukture roditelja i zapo{ljivosti njihove dece.
U savremenom svetu je uvek prisutna potrebna za stalnim usavr{avanjem, tako se i razvila ideja o celoìvotnom obrazovanju. Kako ovde obra|ujemo dva vrlo razli~ita poduzorka, opet postoji pretpostavka da }e èlja za
dodatnim obrazovanjem biti prisutnija me|u novinarima u odnosu na fizikalce. S druge strane, ideja o dodatnom obrazovanju moè se videti kao na~in da se mo`da do|e do boljeg posla, te se stoga èlja za dodatnim obrazovanjem o~ekuje i me|u fizikalcima.
Iako bi moglo da se pretpostavi da }e nezaposleni vi{e iskazivati èlju

za dodatnim osposobljavanjem kako bi dokvalifikacijom ili prekvalifikacijom
298
Iako je potreba za dodatnim obrazovanjem verovatno prisutnija kod

starijih gra|ana, posebno u zemljama u tranziciji, gde je veliki broj zaposlenih otpu{ten u procesima restrukturacije ili privatizacije firmi, te postoji potreba za prekvalifikacijom, najmanje zainteresovanih za dodatno obrazovanje je upravo me|u najstarijima (55 godina i vi{e). Ovakav trend se uo~ava
kod svih posmatranih grupa.
Kao {to je ve} navedeno, kulturni kapital predstavljaju i odre|ene kulturne navike, poput ~itanja odre|enih dnevnih novina ili gledanja odre|enih TV stanica.
Izme|u zaposlenih i nezaposlenih ne registruju se neke ve}e razlike

kako u pogledu procenta gra|ana koji redovno ~itaju novine (55-56%) ta299
mo`da do{li do zaposlenja, podaci ne potvr|uju ovakvu pretpostavku. [tavi{e, me|u nezaposlenima uo~ava se ne{to manji procenat onih koji su istakli
da imaju èlju sa dodatnim obrazovanjem (46%) u odnosu na zaposlene
(50%). S druge strane, izme|u novinara i fizikalaca uo~ava se jasna razlika.
Dok dve tre}ine novinara (65%) isti~u da imaju èlju da se dodatno obrazuje/osposobljava, svega petina fizikalaca (21%) isti~e isto.
U svim posmatranim grupama registruje se da je èlja za dodatnim
obrazovanjem prisutnija kod mla|ih (naj~e{}e kod gra|ana izme|u 25 i 34
godine). Mladi nezaposleni (do 34 godine), u odnosu na ostale posmatrane
grupe, najvi{e su otvoreni za ideju o dodatnom osposobljavanju (70% nezaposlenih koji su zainteresovani za dodatno obrazovanje ima 34 godine ili manje). S druge strane, me|u zaposlenima (37%), ali i me|u fizikalcima (39%)
najve}i procenat onih koji su istakli da imaju èlju da se dodatno usavr{avaju
uo~ava se me|u ne{to starijim gra|anima (grupa od 35 do 44 godine).
ko ni u pogledu novina koje naj~e{}e ~itaju. Naj~itanije novine su Blic

troje od 10 gra|ana (bilo zaposlenih, bilo nezaposlenih) ~ita ove dnevne
novine. Duge naj~itanije novine su Ve~ernje novosti (13-14%), a zatim Politika (10-13%).
Zanimljivo je da svega 7 od 10 novinara navodi da redovno ~ita dnevne novine, {to je s obzirom na profesiju kojom se bave ipak malo. S druge
strane, svaki tre}i fizikalac isti~e da redovno ~ita novine. Dok su me|u novinarima naj~itanije novine: Blic (40%), Ve~ernje novosti i Politika (po 19%);
me|u fizikalcima su naj~itaniji Blic (12%) i Kurir (9%).
Kao i u pogledu dnevnih novina koje ~itaju, i u slu~aju TV stanica koje naj~e{}e gledaju me|u zaposlenima i nezaposlenima ne registruje se razlika kako po procentu onih koji gledaju TV, tako ni u pogledu TV stanica koje naj~e{}e gledaju. To su pre svega RTS (26% zaposlenih i 22% nezaposlenih), Prva TV (17% zaposlenih i 20% nezaposlenih), a zatim B92 i Pink.
Ne{to ve}i procenat fizikalaca isti~e da gledaju TV (82%) u odnosu
na novinare (77%). Kada su TV stanice koje naj~e{}e gledaju u pitanju,
prisutne su zna~ajne razlike. Dok novinari naj~e{}e gledaju RTS (31%),
B92 (22%) i Prvu TV (13%), me|u fizikalcima najomiljenije TV stanice
su Pink (33%), Prva TV (27%) i RTS (14%). Pored toga, zna~ajno ve}i
procenat fizikalaca u odnosu na novinare prati i Happy televiziju (10% u
odnosu na 1%).
Ukoliko posmatramo zaposlene i nezaposlene, ni u pogledu pro~itanih

knjiga u poslednjih godinu dana ne registruju su razlike. Malo vi{e od ~etvrti300
Izme|u zaposlenih i nezaposlenih u pogledu upotrebe interneta ne registruju se velike razlike. Oko ~etiri petine gra|ana isti~u da koriste internet
(77%-82%). Preciznije, 6 od deset gra|ana svoje poznavanje kori{}enja interneta ocenjuje kao vrlo dobro ili odli~no, dok oko ~etvrtine isti~e da slabo
poznaje ili nije upoznato sa kori{}enjem interneta.
Me|u novinarima dosta je ve}i procenat onih koji isti~u da su vrlo dobro (45%), odnosno odli~no (39%) upoznati sa kori{}enjem interneta, posebno u odnosu prema fizikalcima, me|u kojima je svega 12% takvih korisnika interneta.
Na kraju, nezaobilazan element kulturnog kapitala predstavlja poznavanje stranih jezika. Kako me|u zaposlenima, tako i me|u nezaposlenima
tre}ina gra|ana isti~e da dobro poznaje barem jedan strani jezik (34%-36%),
dok s druge strane troje od 10 gra|ana (30%-31%) kaè da ne poznaje nijedan strani jezik.
Zbog prirode posla bilo je o~ekivano da se vidi zna~ajna razlika izme|u novinara i fizikalaca. Tako svega 7% novinara isti~e da ne poznaje nijedan
strani jezik, dok je takvih me|u fizikalcima ~ak tri ~etvrtine. S druge strane,
svaki drugi novinar isti~e da dobro poznaje barem jedan strani jezik (50%),
dok je takvih fizikalaca svega 6 procenata.
301
ne je istaklo da je pro~italo do tri knjige u poslednjih godinu dana (27%-28%),

~etvoro od 10 gra|ana isti~e da su pro~itali ~etiri i vi{e knjiga (41%-42%).
S druge strane, razlika izme|u novinara i fizikalaca je izuzetno velika. Dok 6 od 10 novinara isti~e da je u poslednjih godinu dana pro~italo vi{e od tri knjige, ~ak 8 od 10 fizikalaca je istaklo da nije pro~italo nijednu knjigu.
Upotreba interneta postala je u dana{nje vreme gotovo imperativ. S obzirom na broj poslova koji danas zahteva ne samo upotrebu, ve} i odre|en
nivo stru~nosti kada je upotreba interneta u pitanju jasno je da poznavanje
kori{}enja interneta predstavlja nezaobilazni element kulturnog kapitala pojedinaca.
Podaci pokazuju da ne postoji razlika izme|u zaposlenih i nezaposlenih kada je kulturni kapital u pitanju. Dakle, nivo obrazovanja, kao i
èlja za daljim usavr{avanjem, ali i kulturni kapital u {irem smislu poznavanje stranih jezika, ili upotreba interneta ne mogu se dovesti u vezu
sa radnim statusom gra|ana. Ipak, ne moè se re}i da koncept kulturnog
kapitala ne poseduje eksplanatornu mo}, jer se u slu~aju druge dve grupe
ispitivanih gra|ana vidi zna~ajna razlika u gotovo svim elementima kulturnog kapitala. Novinari su obrazovaniji, ali i poseduju èlju za daljim
usavr{avanjem, u ve}oj meri se sluè internetom i stranim jezicima. Pored toga, novinari znatno ~e{}e ~itaju dnevne novine i knjige. S druge strane, fizikalci ~e{}e u odnosu na novinare gledaju televiziju. Na kraju valja
napomenuti da razlike nisu samo kvantitativne ve} i kvalitativne, i ogledaju se u popularnosti TV stanica, odnosno dnevnih novina me|u ispitanicima ove dve grupe.
Kulturni kapital i prekarnost
Zanimljivo je da je nivo obrazovanja jedini ispitivani element kulturnog
kapitala koji se moè statisti~ki dovesti u vezu sa prekarnim radom, kako kod
novinara tako i kod zaposlenih uop{te. Naravno, ovo ne zna~i da ne postoji
posredna veza izme|u kulturnog kapitala i prekarnog rada.
S druge strane, kada je u pitanju {iri koncept prekarnosti, koji se odnosi ne samo na rad ve} i na ìvot radnika, zna~ajno ve}i broj ispitivanih elemenata kulturnog kapitala moè se dovesti u vezu sa prekarno{}u posebno kada su u pitanju zaposleni uop{te, a ne samo novinari.
Nivo obrazovanja roditelja (posebno oca), kao i (ne)kori{}enje interneta povezani su sa prekarnim ìvotom me|u novinarima, dok su me|u zaposlenim gra|anima uop{te sa prekarnim ìvotom povezani obrazovanje roditelja (i oca i majke), (ne)kori{}enje interneta, stepen poznavanja kori{}enja
302
Socijalni kapital i prekarnost

Isto kao i u slu~aju kulturnog kapitala, samo jedan od ispitivanih elemenata socijalnog kapitala moè se dovesti u direktnu vezu sa nivoom prekarnosti rada. U slu~aju socijalnog kapitala u pitanju je poverenje u kolege s
posla ili kolege po nezaposlenosti. Me|u novinarima, kao i me|u zaposlenima
koji imaju poverenja u sopstvene kolege registruje se manji procenat onih koji trpe visoki i veoma visoki nivo prekarnosti rada.
Va`no je navesti da ~injenica da samo jedan od ispitivanih elemenata

socijalnog kapitala moè da se dovede u direktnu vezu sa prekarnim radom
ne zna~i da ne postoji posredna veza izme|u socijalnog kapitala i prekarnog rada.
Kada se uzme u obzir {iri koncept prekarnosti, dosta ve}i broj ispitivanih elemenata socijalnog kapitala moè se dovesti u vezu sa prekarno{}u ìvota radnika.
Kada je re~ o elementima socijalnog kapitala koji se odnose na poverenje, ne uo~ava se povezanost generalizovanog poverenja i prekarnosti, ali se
s druge strane registruje povezanost prekarnosti i poverenja gra|ana u odre|ene grupe ljudi (koje poznaju). Tako me|u novinarima koji imaju poverenja u svoje ro|ake, odnosno u kolege sa posla uo~ava se manji procenat gra|ana sa visokim i veoma visokim nivoom prekarnosti.
303
interneta, podatak da li su gra|ani u poslednjih godinu dana pro~itali neku

knjigu ili ne, kao i to da li govore neki strani jezik. U svim ovim slu~ajevima
vi{i nivo kulturnog kapitala moè se dovesti u direktnu vezu sa niìm nivoom prekarnosti ìvota radnika.
Me|u zaposlenima, kao i me|u novinarima uo~ava se povezanost poverenja u kolege i prekarnosti, a pored toga registruje se povezanost sa poverenjem u porodicu. U oba slu~aja, me|u zaposlenima koji imaju vi{i nivo poverenja u date grupe registruje se manji procenat gra|ana sa visokim i veoma
visokim nivoom prekarnosti.
Pored poverenja, i mreè povezanosti tako|e se mogu dovesti u vezu sa prekarno{}u. Tako se i me|u novinarima i me|u zaposlenima koji
isti~u da se vi|aju sa prijateljima odnosno poznanicima jednom nedeljno
ili ~e{}e moè uo~iti manji broj onih koje odlikuje vi{i nivo prekarnosti
u ìvotu.
Pored toga, kada su novinari u pitanju, aktivno ~lanstvo u profesionalnim i stru~nim organizacijama moè se dovesti u vezu sa niìm nivoom ìvotne prekarnosti. S druge strane, kada su zaposleni u pitanju, niì nivo prekarnosti moè se dovesti u vezu sa aktivnim ~lanstvom u kulturnim, umetni~kim i obrazovnim organizacijama.
Zanimljivo je da se me|u zaposlenima koji su istakli da su u poslednjih
12 meseci dobrovoljno radili, volontirali, odnosno radili neke poslove za koje nisu bili pla}eni, niti o~ekivali neku zaradu, tako|e registruje manji broj
onih koje odlikuje visoka i veoma visoka prekarnost.
Va`no je ista}i da registrovana veza nijednog od navedenih elemenata
bilo kulturnog bilo socijalnog kapitala nije preterano jaka, ali sama ~injenica da se moè uo~iti povezanost svakog od ovih pojedina~nih elemenata kulturnog i socijalnog kapitala sa prekarno{}u govori o o~iglednoj povezanosti, odnosno uticaju kulturnog i socijalnog kapitala na nivo prekarnosti u ìvotu radnika.
304
No, bez obzira na to koji tip kapitala gra|ani li~no isti~u kao va`niji,
ostaje ~injenica da su ova dva tipa kapitala nesumnjivo povezana. Ve}ina autora se slaè da nivo kulturnog kapitala umnogome danas zavisi od nivoa socijalnog kapitala pojedinca. Tako ameri~ki ekonomista Glen Lauri (Glenn
Loury) u istraìvanjima ìvotnog uspeha pojedinaca, socijalni kapital defini{e kao skup dru{tvenih resursa koje pojedinci koriste u svrhu akumulacije
ljudskog kapitala (Golubvi} i Golubovi}, 2007: 154).
Sli~no tome, Patnam isti~e da socijalni kapital (pre svega povezuju}i i
spajaju}i socijalni kapital) na mo}an na~in oblikuje razvoj dece. Patnam nalazi veliku korelaciju izme|u visokog nivoa socijalnog kapitala i pozitivnog
razvoja dece. Dràve sa visokim socijalnim kapitalom ujedno su i dràve gde
deca najbolje napreduju: gde se bebe ra|aju zdrave, gde tinejdèri retko postaju roditelji, ne napu{taju {kolu i ne u~estvuju u nasilnim zlo~inima i ne umiru prerano usled samoubistava ili ubistava (Patnam, 2008: 388).
U slu~aju Srbije, kao {to je ve} navedeno, postoje}i nivo socijalnog kapitala nije na zavidnom nivou. U najve}oj meri se svodi na povezuju}i socijalni kapital koji funkcioni{e kao sigurnosna mreà koju pojedinci koriste u
slu~aju potrebe (a videli smo da je potrebe bilo). Oblici socijalnog kapitala
koje bi gra|ani mogli da koriste radi uve}anja sopstvenog kulturnog kapitala su tek u za~etku i to pre svega kod zaposlenih i novinara, dok su nezaposleni i fizikalci i dalje u velikoj meri zaokupljeni egzistencijalnim problemima. S toga se moè zaklju~iti (u skladu sa Burdijeovom teorijom) da }e potencijalno ve}e akumuliranje socijalnog kapitala, i shodno tome uve}anje po305
Umesto zaklju~ka
Na kraju, zanimljivo je videti i kako ispitivane podgrupe same ocenjuju zna~aj socijalnog i kulturnog kapitala, odnosno kako odgovaraju na pitanje: {ta je najkorisnije za naènje zaposlenja.
Sve ispitivane podgrupe isti~u u ve}oj meri socijalni kapital. Ta~nije
svaki tre}i gra|anin isti~e prijatelje ili ro|ake kao najkorisnije (31%-35%)
ovo bi predstavljalo povezuju}i socijalni kapital, a dodatna petina gra|ana (18%-22%) navodi politi~ke veze kao najkorisnije (ovo bi predstavljalo spajaju}i socijalni kapital vertikalne veze). Nasuprot tome, oko 40%
gra|ana ipak navodi nivo obrazovanja, odnosno stru~nost kao najkorisnije za nalaènje posla.
tencijala za akumuliranje kulturnog kapitala dovesti do uve}anja i legitimizacije dru{tvenih nejednakosti.
Literatura
Golubovi}, Nata{a, Golubovi}, Sr|an. 2007. Alternativni pristupi u konceptualizaciji dru{tvenog kapitala. Economic Annals, Volume 52, Issue 174175: 152-167
Nemanji}, Milo{, Spasi}, Ivana (ur). 2006. Nasle|e Pjera Burdijea: Pouke i nadahnu}a. Beograd: Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju i Zavod za prou~avanje kulturnog razvitka.
OECD. 2007. Ljudski kapital - Kako ono {to znate oblikuje va{ ìvot. Beograd:
Ministarstvo prosvete republike Srbije.
Patnam, Robert D. 2008. Kuglati sam: slom i obnova ameri~ke zajednice. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Putnam, Robert D. 2003. Kako demokraciju u~initi djelotvornom: Civilne tradiije u modernoj Italiji. Zagreb: Fakultet politi~kih znanosti Sveu~ili{ta u
Zagrebu.
[alaj, Berto. 2007. Socijalni kapital: Hrvatska u komparativnoj perspektivi. Zagreb: Fakultet politi~kih znanosti Sveu~ili{ta u Zagrebu.
@ivot novinara/ki danas je u svakom smislu podloàn proizvoljnostima, jer je ve}ini

status jasan nesiguran posao, nesigurna mala plata, proizvoljno radno vreme, bez
svog stana. Pa time bez svoje porodice i bez budu}nosti. (Jelka Jovanovi}, dubinski intervju)
306
Netransparentno vlasni{tvo medija, prljav novac, rastu}a korupcija i samocenzura, politi~ari i tajkuni u istom kolu, sve {ira i raznobojnija skala pritisaka,
sve ugroènija sloboda izraàvanja, nepostojanje ili neefikasnost tela (sindikata ili drugih sli~nih institucija) za za{titu i odbranu osnovnih profesionalnih i
ljudskih prava novinara doveli su do stanja u kojem mediji ne sluè svojoj osnovnoj svrsi, objektivnom posredovanju izme|u donosilaca svih relevantnih
odluka u dru{tvu - politi~kih, ekonomskih i socijalnih - i osnovnih ~inilaca tog
istog dru{tva, to jest, gra|ana.
Mediji su tako, i novinari kao vojnici u tom neobjavljenom ratu, svojevrsno topovsko meso u tom procesu, manje ili vi{e dobrovoljno, ili manje ili
vi{e prisilno, postali i prihvatili da budu sluge posebnih interesa specijalnih grupa
u na{em dru{tvu, umesto da budu servis gra|ana i op{teg interesa, onog {to zna~i
pojam res publica. I tu prakti~no nije bilo razlike, niti je danas ima, izme|u reìma
i uslova koji su nastali posle ukidanja zvani~no jednopartijskog sistema u ovom
dru{tvu. Jednopartijski sistemi su nastavili da postoje i deluju kroz partokratsku
strukturu svih na{ih reìma nakon 1990, koji su medije, i novinare u njima, posmatrali i tretirali kao dru{tveno-politi~ke radnike, odgovorne vladaju}im elitama i njihovim ciljevima oli~enim u pravilu dràva - to je (moja ili na{a) partija.
I novinari su to, naj~e{}e, manje ili vi{e zdu{no, prihvatali.
(Radomir Li~ina, dubinski intervju)
Po mom sudu klju~ni problem je ovde, {to je novinarstvo, koje u osnovi ima informaciju, postalo profesija koja u osnovi ima propagandu. To duboko derogira
smisao, samu su{tinu ove profesije i ima tragi~ne posledice po dru{tvo.
Novinarstvo u Srbiji je u{lo u fazu u kojoj vise pitanje kriti~ke distance nije tema
jer smo se spustili niè, te je klju~no pitanje da li novinari informi{u, dakle da li
gra|ankama i gra|anima daju najobi~nije informacije o tome sta se oko njih
de{ava. Ne, koje su posledice i ko je odgovoran i za{to, to je vi~i stupanj, ve} {ta se de{ava (anonimni sagovornik, dubinski intervju).
307
U Beogradu je nedavno, u organizaciji OEBS i vi{e novinarskih udruènja,

odràna debata o izve{taju vladinog Saveta za borbu protiv korupcije za period
2011-2014, u kojem je, izme|u ostalog, re~eno da vlasni{tvo i finansiranje medija
u Srbiji jo{ nisu transparentni, da vlasti i dalje uti~u na medije pla}anjima iz
budèta ili osloba|anjem od poreza, da su cenzura, samocenzura i tabloidizacija
o~igledni, ali i da neki pripadnici sada{njeg establi{menta poseduju neke medije
~iji su formalni vlasnici njihovi bliski ro|aci. Debati, naravno, nije prisustvovao
nijedan predstavnik izvr{ne ili zakonodavne vlasti, iako se razgovaralo o izve{taju
vladinog tela. Isto toliko poraàvaju}e, debati je prisustvovao zanemarljivo mali
broj novinara, pogotovo onih poznatijih u javnosti, {to govori ne samo o svojevrsnom neverovanju u mogu}e promene, a mo`da i strahu od mogu}ih posledica, ve} i o ne~em {to je sasvim blisko bezna|u.
Nije, dakle, slu~ajnost {to Srbija ve} godinama unazad, prema izve{tajima
me|unarodnih watchdog organizacija, ima delimi~no slobodne medije.
(Radomir Li~ina, dubinski intervju)
Istovremeno, novinari su ~esto dovedeni u situaciju da pokrivaju {iroku lepezu

tema, odnosno da funkcioni{u kao reporteri op{teg tipa (all purpose reporters), a {to ograni~ava njihovo dublje spoznavanje doga|aja ili fenomena koji
prate. Novinari su univerzalne neznalice (Jack-or-Jane-of-all-trades, masterof-none). Oni imaju malo vremena da se posvete konceptualnim ili apstraktnim
aspektima svog svakodnevnog posla pritisnutog rokovima. Obuka, instinkt,
rutina, odnosno iskustvo su kvaliteti koji oni mnogo vi{e cene nego bilo koju
formu akademskog teoretisanja. Dakle, novinari uglavnom nemaju temeljna
znanja ni o jednoj specifi~noj oblasti, i zato je njihova spoznaja odnosno
obave{tenost o ve}ini tema uglavnom povr{na, instrumentalisti~ka, a ne supstancijalna. Standardizacija, homogenizacija i uniformnost novinarske profesije,
koju vlasnici i menad`ment tretiraju kao fleksibilnu, lako zamenjivu radnu
snagu - osim smanjenja tro{kova i, istovremeno, maskimizacije profita komodifikacijom vesti koja se plasira kao spektakl vodi i ka ograni~avanju novinarskih
sloboda i autocenzuri.
Zbog toga postoji opasnost od gubitka novinarskog autoriteta i kontrole
nad sopstvenim radom, {to je najva`nija crta profesionalizma (Beam). Dramati~an
pad kvaliteta informativnih medija, pre svega u pra}enju me|unarodnih zbivanja je
mo`da najnegativniji trend u novinarstvu u celoj mojoj karijeri, kaè Dòn
[idlovski (John Schidlovsky), biv{i dopisnik Baltimor Sana (Sun) iz Pekinga.
To omogu}ava fleksibilnu eksploataciju (Greig de Peuter) koja, zapravo,
vodi ka deprimiraju}em saznanju da nema izlaza iz toga za~aranog kruga
(Dragan [tavljanin, dubinski intervju)
Nema sumnje da su novinari danas a bilo bi bolje re}i radno angaòvani u medijskoj industriji vrlo ìvopisan primer prekarnosti. [ta pod tim podrazumem?
Po|imo od zarade kako plate, tako i honorari - koja je na samom dnu lestvice
kada su intelektualna zanimanja u pitanju, do pre dve godine u Beogradu je
prose~na novinarska plata bila oko 300 evra, a u unutra{njosti tek ne{to oko 200
/.../. Naravno, da ima izuzetaka, pa i astronomskih zarada, ali one su rezervisane
za televizijske zvezde i prvake tabloida. (Jelka Jovanovi}, dubinski intervju)
Tradicija sindikalizma zadràla se isklju~ivo u medijima koji imaju dràvni vlasni~ki udeo (svejedno manjinski, ve}inski ili 100 odsto). U privatnim medijima
sindikata nema iz nekoliko razloga u malim redakcijama, kakva je ve}ina, prakti~no nisu neophodni, pa ni mogu}i, tu se sve razre{ava direktno sa vlasnikom. U
redakcijama tipa Danas, Beta, Fonet, nastalih na talasu otpora Milo{evi}u i
zadràli istu vlasni~ku strukturu oko dve decenije, sindikati se mogu formirati, ali
i tu je uglavnom prijateljski odnos vlasnika-novinara i najamnika-novinara.
U medijima koji su dospeli u ruke mo}nih kompanija poput Blica i B92 ili su u
vlasni{tvo ovda{njih mogula kao {to je Pink dobro pozicioniranim novinarima
uop{te ne pada na pamet da se sindikalizuju, a onim sa slabijim statusom ne
dozvoljavaju neznanje i strah podjednako. (Jelka Jovanovi}, dubinski intervju)
308
Specifi~ne karakteristike fizi~kih radnika

Kontekst
Srbija (kao i ostale republike eks-Jugoslavije, neke vi{e, neke manje) u
vreme pada Berlinskog zida (1989. god) imala je me|u evropskim socijalisti~kim zemljama najbolje reference i vrlo dobre {anse da put tranzicije pro|e
najbrè i sa najmanje tranzicijskih tro{kova:
z Trì{no-plansku privredu;
z Dru{tveno vlasni{tvo nad sredstvima za proizvodnju;
z Edukovane i u praksi dokazane stru~njake;
z Otvorene granice;
z Pripadnost srednjoevropskom kulturnom krugu.
Etno-nacionalisti~ka politika Srbije oteàla je (u su{tini usporila i zaustavila) tranzicijske procese. Rat, sankcije, siroma{tvo, korupcija i sl. uticali
su bez sumnje na tranzicijske tokove i ograni~avali domete kakvih-takvih reformi. O tranziciji se u su{tini moè govoriti na pravi na~in tek posle oktobarskih promena 2000.
Pozivanje na politiku 90-ih nije dovoljno da bi se objasnili i razumeli svi
problemi sa kojima se danas suo~avamo. Postoji niz re{enja koja nemaju direktne i indirektne veze sa predratnim, ratnim i poratnim doga|anjima koji
su sude}i po rezultatima krivo usmerili tranziciju:
z Model privatizacije;
z Vreme i rokovi privatizacije;
z Precenjena vrednost valute;
z Centralizacija umesto decentralizacije;
z Ograni~eni dometi reformi i nedoslednosti u primeni;
z Liberalizacija uvoza;
z Siva ekonomija;
z Organizovani kriminal i korupcija;
z Haoti~an sistem dru{tvenih vrednosti, itd.
Socijalisti~ki sistem dru{tvenih vrednosti, utemeljen na jednakosti, socijalisti~koj privredi i jednopartijskom sistemu se raspao, a novi gra|anski sistem utemeljen na politi~kom pluralizmu, pluralizmu vlasni{tva, na pravu na
jednake {anse i pravu na razli~itost, na toleranciju, uravnoteèn u odnosu na
javni interes jo{ nije izgra|en.
309
TRE]I DEO - SPECIFI^NE KARAKTERISTIKE FIZI^KIH RADNIKA
Du{an Torbica
U tom vakumu dru{tvenih vrednosti oìvljavani su elementi prevladanih vrednosti patrijarhalnosti, etnocentrizma i bolj{evizma, kao i mafija{ke
metode. Name}u ih mnogi neobrazovani, frustrirani, beskrupulozni, samoìvi, samoljubivi i srebroljubivi pripadnici politi~kih, dru{tvenih i inih elita.
Dakako, tome je pogodovala neobrazovanost gra|ana o tranziciji i gra|anskom dru{tvu.
Sindikalna prava temeljna su ljudska prava garantovana nizom obvazuju}ih me|unarodnih dokumenata, te odredbama nacionalnog zakonodavstva u svakoj demokratskoj zemlji. Usprkos tome, ima poslodavaca koji svojim radnicima zabranjuju sindikalno organizovanje, a ima i radnika koji se boje da se sindikalno organizuju. Poslodavci koji gaze temeljna ljudska prava
svojih radnika kr{e niz me|unarodnih konvencija i nacionalnih zakona, a
upla{eni radnici to toleri{u i dozvoljavaju.
înjenica je da poslodavci imaju novac i mo} i da su radnici pojedina~no slabiji od poslodavaca. Ali radnici imaju svoja znanja i ve{tine koje su potrebne poslodavcima, a imaju i mogu}nost udruìvanja u sindikate putem kojih mogu zajedni~ki da {tite svoje interese. Stoga radnici moraju da znaju da
niko nema pravo da im zabranjuje organizovanje u sindikat, jer je to temeljno ljudsko pravo, kao {to moraju da znaju da je sindikat interesna organizacija solidarnih radnika.
Protivnicima sindikata koji pogre{no (i pogrdno) poistovje}uju sindikate s ostacima socijalizma skre}emo pa`nju na ~injenicu da sindikati nisu izmi{ljeni u socijalizmu nego su mukotrpno nastajali u kapitalizmu radi nu`ne
za{tite radnika od izrabljivanja. Sindikati su imali samo formalnu ulogu u socijalizmu, jer je radno zakonodavstvo detaljno ure|ivalo prava radnika. U kapitalizmu je obratno. Zakon pruà minimum za{tite, a za ostalo radnici moraju da se izbore kolektivnim ugovorom. Da bi mogli da potpi{u kolektivni
ugovor, moraju biti organizovani u sindikat.
Sa svakom promenom zakona i sa svakom uredbom, radni~ka prava
se suàvaju, smanjuju. Tako|e, vrlo ~esto se ne po{tuje kolektivni ugovor,
a da situacija bude jo{ teà, dosta je kolektiva koji uop{te nemaju kolektivni ugovor.
U slu~ajevima kada preduze}a poseduju kolektivni ugovor, ostaje problem hiljada radnika koji su zaposleni kod malih poslodavaca i koji se ne mogu ili mogu veoma te{ko i uz pomo} sa strane sindikalno organizovati da
bi koliko-toliko za{titili svoja prava.
S druge strane, sudskih sporova zbog kr{enja radnih prava je malo, i
to zbog op{te nesigurnosti i straha za radno mesto, pa poslodavci, bilo da
su privatnici, bilo da su direktori u dru{tvenim/dràvnim preduze}ima, imaju {iroko otvoren prostor za razli~ite zloupotrebe. Najzad, kazne predvi310
Tipi~na pona{anja tipi~ni stavovi

Pored statisti~kih podataka o zaposlenima i nezaposlenima, vi{e iz prakse, a manje iz istraìvanja uo~ljivi su i odre|eni karakteristi~ni oblici pona{anja koji su uslov za odre|ene stavove:
1. Pasivno i{~ekivanje zaposlenja;
2. Lica su prijavljena na evidenciju nezaposlenih radi ostvarivanja odre|enih socijalnih i drugih prava;
3. Znatan broj nezaposlenih sa evidencije zaposlen je u nekom od oblika sive ekonomije i ne prihvata legalno zaposlenje koje im se nudi na trì{tu rada, pre svega zbog niskih zarada, ali i drugih uslova i zahteva rada;
4. Na spremnost da se prihvati zaposlenja negativno uti~e sve izraènije opredeljenje poslodavaca da zapo{ljavaju radnike na odre|eno vreme. Ovome treba dodati i nedovoljan broj stimulativnih mera za ve}u prostornu mobilnost (prevoz, sme{taj, ishrana, naknada za odvajanje od porodice i sl.);
5. Nedovoljna spremnost lica da se, u periodu nezaposlenosti, samoinicijativno uklju~uju u odre|ene programe obrazovanja (stru~no osposobljavanje, dokvalifikacija, prekvalifikacija, specijalizacija, ,,inoviranje stru~nih znanja) kako bi imali ve}e {anse da se zaposle, posledica je ve}eg broja
okolnosti:
1. Nasle|enih shvatanja iz perioda dogovorne ekonomije, prema kojima briga za sopstvenu profesionalnu poziciju prestaje sticanjem diplome,
umesto pristupa da sticanje radnog statusa zavisi od sposobnosti, znanja, radnih ve{tina i li~nog angaòvanja u traènju izlaza iz nezaposlenosti;
2. Neizgra|enog sistema obrazovanja odraslih;
3. Nerazvijene mreè organizacija verifikovanih za odre|ene programe
obrazovanja/obuke;
4. Visokih tro{kova pojedinih programa koje nezaposleni ne mogu da
se finansiraju iz sopstvenih izvora;
5. Ose}anja neizvesnosti u pogledu doprinosa takvog angaòvanja brèm zaposlenju;
6. Strah da zbog gubitka radnih navika u periodu nezaposlenosti, naro~ito duè, ne}e uspe{no savladati odre|eni program i dr.
Ovakav odnos prema sopstvenoj podobnosti za odre|ene oblike zapo{ljavanja uslovljava i poraàvaju}e stanje u smislu posedovanja posebnih
znanja u okviru istog zanimanja.
311
|ene zakonom za kr{enje radni~kih prava veoma su bezna~ajne, {to je dodatni razlog radnicima da ,,ne idu na sud a poslodavcima da kr{e i ne po{tuju prava radnika.
U uslovima visoke nezaposlenosti poslodavci o~ekuju da, i pod relativno nepovoljnim uslovima rada, mogu da obezbede odgovaraju}e profile kadrova bez dodatnog obrazovanja/obuke za zaposlenje i uvo|enje u posao. Iz
prethodno opisanih karakteristika jasno je da takva o~ekivanja nisu realna,
pogotovo kada se radi o novim proizvodnim tehnologijama i visoko zahtevnim uslugama.
Ipak, planiranje kadrovskih i obrazovnih potreba ima marginalni tretman u razvojnoj strategiji kod ve}ine poslodavaca. To uslovljava, pored ostalog, opredeljivanje za kra}e, ~esto i improvizovane forme obuke kandidata
koji su prijavljeni na rad. Takva obuka, po pravilu, zadovoljava samo trenutne potrebe poslodavaca, nedovoljna je za kasnije prilago|avanje pojedinaca
promenama u tehnologiji rada, i za razvoj profesionalne karijere.
Poseban problem u planiranju kadrovskih potreba, kao i u organizovanju odgovaraju}e obuke kandidata pre nego {to po~nu da rade postoji u malim preduze}ima u kojima nema izvr{ilaca koji mogu kvalitetno da obavljaju
kadrovske poslove.
U odnosu na mala i srednja preduze}a, ~iji razvoj zahteva nove kadrove, u tzv. velikim preduze}ima proces privatizacije i razvoja podrazumevao je i podrazumeva otpu{tanje vi{ka zaposlenih i osposobljavanje zaposlenih za nove proizvodne programe, tehnolo{ke i druge uslove rada. U
tom procesu eventualna potreba za angaòvanjem novih kadrova sa trì{ta rada odvija se pod specifi~nim uslovima, kako u smislu definisanja obima i profila potrebnih izvr{ilaca, tako i njihove pripreme/obuke za uklju~ivanje u rad.
Pored toga, me|u zaposlenim koji su vi{ak najvi{e ima radnika sa niìm
stepenom obrazovanja, onih koji su manje uspe{ni u poslu, kao i starijih radnika bez obzira na stepen obrazovanja, {to u velikoj meri oteàva njihovo ponovno radno angaòvanje. Navedeno se odnosi na relativno uspe{ne privatizacije, na preduze}a koja su nastavila i razvijala svoju delatnost. U preduze}ima u kojima privatizacija nije uspela, koja su propala ili propadaju, vi{kovi
zaposlenih su rezultat kako pogre{nog modela privatizacije, tako i raznih {pekulativnih radnji poslovodstva, lo{eg upravljanja i sli~no. Dakako da na trì{tu rada bolju priliku imaju radnici sa ve}im kompetencijama od onih sa niìm. Ovi drugi moraju da koriste prilike za sticanje odre|enih kvalifikacija
koje su neophodne za povoljniju {ansu na trì{tu rada.
Da li su svega pomenutog i nepomenutog radnici svesni, posebno
radnici koji nemaju formalno obrazovanje ili zanimanje, lica bez zanimanja, koja u svakodnevnom govoru nazivamo fizi~kim radnicima? Deo odgovora dobijamo putem rezultata anketnog istraìvanja me|u fizi~kim
radnicima.
312
Radni status anketiranih

Na neodre|eno vreme zaposleno je 73% anketiranih fizi~kih radnika,
dok je na odre|eno vreme zaposleno 24%. Po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora i ugovora o privremeno povremenim poslovima angaòvano
je 1% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika i 4% anketiranih nezaposlenih
fizi~kih radnika.
U sivoj ekonomiji, na crno radi, odnosno radi na imanju uz nadnicu
2% zaposlenih fizi~kih radnika i 44% anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika.
Izbor radnog statusa
Trenutni radni status je stvar li~nog izbora 43% anketiranih zaposlenih
fizi~kih radnika i 10% anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika. Drugog izbora nije bilo za 54% zaposlenih i 86% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Da li su nezaposleni bili zaposleni?
Ta~no 45% trenutno nezaposlenih fizi~kih radnika bilo je zaposleno sa
radnim ugovorom, dok 52% nije bilo zaposleno sa radnim ugovorom. Prvi
radni status na neodre|eno vreme imalo je 31% nezaposlenih fizi~kih radnika, dok je 8% bilo zaposleno na odre|eno vreme, a po osnovu ugovora o privremeno povremenim poslovima, ugovora o delu ili autorskog ugovora bilo
je zaposleno 3% trenutno nezaposlenih fizi~kih radnika.
Prvi radni status zaposlenih
Prvi radni status zaposlenih fizi~kih radnika bio je za 43% anketiranih
na neodre|eno vreme, dok je na odre|eno vreme bio zaposlen gotovo isti
procenat 41%. Po osnovu ugovora o privremeno povremenim poslovima,
ugovora o delu ili autorskog ugovora bilo je zaposleno 7%.
Sigurnost postoje}eg zaposlenja
Da }e zadràti sada{nji posao veruje 53% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika, osrednja verovatno}a zadràvanja sada{njeg posla prisutna je kod
23% anketiranih, dok 12% procenjuje da }e ostati bez posla.
[anse za novi posao
U slu~aju gubitka posla, 56% zaposlenih fizi~kih radnika veruje da }e
za 12 meseci na}i sli~no zaposlenje, dok je kod nezaposlenih taj procenat
313
REZULTATI ANKETE
66%. Osrednja verovatno}a za novo zaposlenje prisutna je kod 19% anketiranih zaposlenih, 21% nezaposlenih fizi~kih radnika, dok 8% zaposlenih i
3% nezaposlenih fizi~kih radnika procenjuju da imaju male ili nikakve {anse
za zaposlenje.
Fizi~ki radnici u 60% slu~ajeva veruju da }e za godinu dana na}i zaposlenje, a 20% je u kategoriji osrednje verovatno}e zaposlenja u pomenutom
periodu, dok 13% svoje {anse za novo zaposlenje u slu~aju gubitka postoje}eg posla procenjuje kao male ili nikakve.
Dodatni poslovi
U sedmici koja je prethodila anketiranju samo je 14% zaposlenih radilo za novac dodatne pla}ene poslove, dok je za novac ili neku drugu naknadu radilo 45% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Prihvatanje posla
Ta~no 74% nezaposlenih fizi~kih radnika bi moglo da po~ne da radi
ako bi dobili ponudu za posao.
Odbijanje posla
Ponu|ene poslove nije prihvatilo 24% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Naj~e{}i razlozi su: mala plata, udaljenost od mesta stanovanje, nepla}anje
putnih tro{kova, ali i to {to posao nije bio odgovaraju}i.
Kompetencije
Stru~nost koju poseduju anketirani zaposleni fizi~ki radnici je u skladu
sa stru~no{}u koju zahteva njihovo radno mesto po mi{ljenju 54% anketiranih. Vi{e stru~nosti nego {to to zahteva postoje}e radno mesto ima 24% anketiranih. Samo 8% smatra da je potrebno da stalno u~i da bi kvalitetno obavljalo poslove na kojima radi.
Obrazovanje
Formalno, odnosno neformalno obrazovanje poha|alo je 8% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika i 6% nezaposlenih fizi~kih radnika. @elju da se
dodatno obrazuje imalo je 21% zaposlenih fizi~kih radnika i isto toliko nezaposlenih fizi~kih radnika. Razlozi zbog kojih èlja za obrazovanjem nije realizovana po mi{ljenju anketiranih su pre svega nedostatak novca i vremena.
Zadovoljstvo zaposlenjem
Sada{njim zaposlenjem je zadovoljno 54% anketiranih fizi~kih radnika, relativno je zadovoljno 27%, a nije zadovoljno 19% fizi~kih radnika.
314
Tip svojine gde su zaposleni

U privatnim, registrovanim preduze}ima zaposleno je 53% anketiranih fizi~kih radnika, a kod privatnih neregistrovanih samo 1%. U javnim i dràvnim preduze}ima zaposleno je 41% fizi~kih radnika, dok je u preduze}ima sa ostalim oblicima svojine zaposleno 5% fizi~kih radnika.
Gubitak posla
U proteklih 12 meseci zbog traènja i nalaènja boljeg posla, postoje}i posao je napustilo ili izgubilo 2% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika i
1% trenutno nezaposlenih fizi~kih radnika. Bez posla je ostalo 2% zaposlenih i 9% nezaposlenih fizi~kih radnika zbog toga {to je propala firma. Istek
ugovora o radu bio je razlog zbog kojeg je 3% zaposlenih fizi~kih radnika i
3% nezaposlenih ostalo bez posla. Otkaz kao razlog gubitka posla navodi samo 0,4% zaposlenih fizi~kih radnika i 4% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Poznavanje prava
Prava iz radnih odnosa koja su za{ti}ena Zakonom o radu poznaje veoma dobro 5%, odnosno dobro poznaje 8% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika. Osrednje, delimi~no poznaje 38% anketiranih. Malo poznaje
27%, a prava iz radnih odnosa ne poznaje 21% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika.
Po{tovanje prava iz radnih odnosa
Po mi{ljenju 9% zaposlenih fizi~kih radnika prava iz radnih odnosa
se potpuno po{tuju u firmi u kojoj rade, a da se uglavnom po{tuju navodi
34% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika. Da se ova prava donekle po{tuju stav je 20% anketiranih. Da li se po{tuju, odnosno ne po{tuju prava
iz radnog odnosa u firmi u kojoj rade ne zna 23% zaposlenih anketiranih
fizi~kih radnika.
Posledice nepo{tovanja prava
Nepo{tovanje radnih prava veoma mnogo poga|a 8% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika iz grupe radnika koji misle da se u njihovoj firmi ne
po{tuju radna prava, dok mnogo poga|a 12%. Nepo{tovanje prava radnika
donekle poga|a 22%, a malo 8%. Nimalo ne poga|a 3%, a 41% anketiranih
315
Radni status subjektivno

Bez obzira na formalno pravni radni status, anketirani zaposleni fizi~ki radnici u 94% slu~ajeva sebe smatraju zaposlenim, a 4% anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika sebe tako|e smatra zaposlenima.
zaposlenih fizi~kih radnika ne zna da li ih nepo{tovanje radni~ih prava poga|a ili ne. Ve}inu zaposlenih fizi~kih radnika u razli~itom stepenu poga|a nepo{tovanje prava iz radnog odnosa.
Pravo na sindikalno organizovanje
Poslodavci po{tuju pravo na sindikalno organizovanje i pomaù rad sindikata mi{ljenje je 10% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika, a da ne uti~u na rad sindikata navodi 31%. Po uverenju 6% anketiranih, poslodavci ometaju rad sindikata, a 3% tvrdi da poslodavci zabranjuju rad sindikata.
Protesti u~estvovati ili ne u~estvovati
Obi~ni ljudi malo {ta mogu da u~ine da promene stvari u dru{tvu mi{ljenje je 65% zaposlenih fizi~kih radnika, i 74% nezaposlenih fizi~kih radnika. Ukoliko bi bili sigurni da bi protest uspeo, na istom bi u~estvovalo 36%
anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika i 39% anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika. Za 22% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika i 24% anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika ne postoji nijedna stvar zbog koje bi i{li na
protest. Ako ve}ina u~estvuje u nekom protestu, pridruìlo bi im se 36% zaposlenih fizi~kih radnika i 28% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Traènje posla
Tokom ~etiri sedmice koje su prethodile anketiranju 46% anketiranih
nezaposlenih fizi~kih radnika je traìlo ali nije na{lo posao.U pomenutom
periodu posao nije traìlo 2%, jer je bilo u toku zasnivanje radnog odnosa.
Posao nije traìlo 52% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Za{to ne traè posao?
Izgubljena nada u nalaènje posla je za 29% anketiranih nezaposlenih
fizi~kih radnika razlog {to ne traè posao. Porodi~ne razloge navodi 8%, a
bolest 5% nezaposlenih fizi~kih radnika.
@elja za radom
Iako ne traè posao, 52% iz ove grupe nezaposlenih fizi~kih radnika bi
èlelo da radi, dok 14% nema nameru da radi.
Na~ini traènja posla
Tokom ~etiri sedmice koje su prethodile anketiranju 42% nezaposlenih fizi~kih radnika traìlo je posao preko prijatelja i ro|aka, dok je preko nacionalne slu`be za zapo{ljavanje posao traìlo 38% anketiranih. Direktno se
obra}alo poslodavcu 27%, privatnim agencijama 12%, a na oglase se javljalo
316
Duìna poslednjeg neprekidnog traènja posla

Posao jo{ nije po~elo da traì 22,9% anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika. Najduè, 10 i vi{e godina posao traì 21%, manje od pet meseci 12,7%, izme|u dve i ~etiri godine 10,2%, od 6 do 12 meseci 9,3% nezaposlenih fizi~kih radnika. Od 6 do 10 godina posao traì 8,8%, od 18 do
24 meseca 4,9%, i od 12 do 17 meseci 2,9% anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika.
U~e{}e u programima i merama aktivne politike zapo{ljavanja
U merama aktivne politike zapo{ljavanja: javni radovi, obuka i edukacija, informisanje, savetovanje i pomo} u zapo{ljavanju i sli~no, nezaposleni
fizi~ki radnici u poslednjih 12 meseci gotova da nisu u~estvovali. U javnim
radovima u~estvovalo je 2% fizi~kih radnika, u obukama i edukacijama 7%,
dok je informisanje, savetovanje i pomo} u zapo{ljavanju koristilo 9% nezaposlenih fizi~kih radnika. U odgovorima na pitanje o na~inima traènja posla, 38% nezaposlenih fizi~kih radnika koji traè posao navode da su od Nacionalne slu`be traìli pomo} u zapo{ljavanju. I to je jedna od mera aktivne
politike zapo{ljavanja koju kao takvu fizi~ki radnici nisu prepoznali.
Visina plate koju prihvataju nezaposleni fizi~ki radnici
Najve}i broj nezaposlenih fizi~kih radnika, 40% radio bi za platu u rasponu od 20.000 do 29.000 dinara, za platu od 30.000 do 39.000 dinara radilo bi 22% anketiranih, za manje od 20.000 dinara radilo bi 15% , a za bilo kakvu platu radilo bi 14%. Za platu u rasponu od 40.000 do 49.999 radilo bi 6%,
a za platu preko 50.000 dinara radilo bi 4% anketiranih nezaposlenih fizi~kih
radnika.
Radno vreme
Za 51% nezaposlenih fizi~kih radnika radno vreme nije bitno, dok je
za puno radno vreme opredeljeno 26%. Za obavljanje posla u punom radnom vremenu, a moè i manje opredeljuje se 10%, a za kra}e radno vreme, a
moè i duè, opredeljuje se 7% anketiranih. Isklju~ivo za kra}e radno vreme
opredeljuje se 4% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Ugovor o radu
Nije vaàn ugovor i ni{ta nije va`no samo da se radi i zaradi mi{ljenje
je 51% anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika. Posao sa radnim ugovo317
18% anketiranih. Za pomo} u traènju posla politi~kim strankama i politi~arima obratilo se 6% nezaposlenih fizi~kih radnika.
rom i pla}enim penzionim i zdravstvenim osiguranjem prihvatilo bi 40% nezaposlenih fizi~kih radnika, dok 6% nezaposlenih fizi~kih radnika èli isklju~ivo posao sa radnim ugovorom na neodre|eno vreme..
Socijalna mobilnost
Radi zaposlenja u drugo mesto u Srbiji preselilo bi se 29%, dok bi iz istog razloga u inostranstvo oti{lo 40% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Vi{e rada ve}e i zarade
Zaposleni fizi~ki radnici u 37% slu~ajeva bi za odgovaraju}u zaradu bili spremni da rade i ve}i broj sati nego {to sada rade. Prekovremeni rad ne
predstavlja problem za ispitanike, te je to i mogu}nost za poslodavce da uz
isti broj zaposlenih ostvare ve}u produktivnost. Time se prakti~no smanjuje
mogu}nost novog zapo{ljavanja {to nepovoljno uti~e na smanjenje nezaposlenosti.
Prekovremeni, no}ni i rad vikendom
Prekovremeno, odnosno preko norme radi 36% zaposlenih fizi~kih radnika. No}ni rad ima ~esto ili ponekad 30% anketiranih, dok subotom i nedeljom radi 74%. Za pomenuto radno angaòvanje 38% zaposlenih fizi~kih radnika je pla}eno u skladu sa zakonom, dok je 14% delimi~no pla}eno.
Ostvarivanje prava
Pravo na vikend ne moè da ostvari 10% zaposlenih fizi~kih radnika.
To pravo uvek moè da ostvari 53% anketiranih, a 32% to pravo moè da
ostvari samo ponekad. Pla}eno bolovanje bez prepreka moè da ostvari 53%
uvek, 15% gotovo uvek, a 16% ponekad. Probleme u ostvarivanju ovog prava ima 13,3% anketiranih. Lekaru, bez problema sa poslodavcem, uvek moè oti}i 58% zaposlenih fizi~kih radnika, gotovo uvek 14%, a ponekad 17%.
Odlazak lekaru je problem za 8% anketiranih. Bez prepreka na pla}eni godi{nji odmor moè oti}i uvek 61% , gotovo uvek 13%, a samo ponekad 10%
anketiranih. Za 11% zaposlenih fizi~kih radnika postoji prepreka za ostvarivanje ovog prava. Slobodan dan za li~ne i porodi~ne obaveze uvek moè da
koristi 36%, gotovo uvek 18%, a samo ponekad 33%. Ovo pravo ne moè
bez prepreka da koristi 8% zaposlenih fizi~kih radnika.
Poreklo zarada
Zaradu po osnovu rada kod poslodavca ostvarilo je 94% zaposlenih fizi~kih radnika i 19% nezaposlenih fizi~kih radnika. Po osnovu razli~itih pi318
Nov~ane naknade
Nov~ane naknade: naknada za nezaposlenost, otpremnina za prestanak radnog odnosa, naknada za trudni~ko i porodiljsko odsustvo, nov~ana
naknada za bolovanje, kao i pomo} za tro{kove obrazovanja, ispla}ene su veoma malom broju anketiranih nezaposlenih fizi~kih radnika. Naknadu za nezaposlenost u 2014. imalo je iz redova anketiranih samo 49%. Ostale naknade je koristilo jedan i manje odsto anketiranih fizi~kih radnika.
Dugovanja poslodavca
Za poslove koje je za poslodavca obavilo 16% zaposlenih fizi~kih radnika poslodavac im duguje novac, zaradu.
Dodatna primanja od poslodavca
Koliko su poslodavci dare`ljivi saznajemo iz odgovora anketiranih o
dodatnim primanjima koja su osim plate mogla biti ispla}ena. Nov~anu naknadu za prekovremeni rad dobilo je 20%, dok je naknadu u vidu godi{njeg
bonusa, trinaestu platu, dobilo samo 4% zaposlenih fizi~kih radnika. Regres
za godi{nji odmor primilo je 29% anketiranih, dodatak za topli obrok 41%,
a naknadu za prevoz 50% zaposlenih fizi~kih radnika. Nov~anu pomo} za
obrazovanje dobilo je samo 1% anketiranih, a nov~anu naknadu zbog privremene onesposobljenosti za rad dobilo je 19% zaposlenih fizi~kih radnika.
Naknadu za trudni~ko i porodiljsko odsustvo primilo je 2% radnica.
Nema lo{eg posla
Bilo kakav posao je bolji od nikakvog smatra 60% zaposlenih fizikalaca, dok se nezaposleni fizikalci u ne{to manjem procentu izja{njavaju za prihvatanje bilo kakvog posla (56%). Navedeni odnos prema poslu ne prihvata
26% zaposlenih, i 29% nezaposlenih fizi~kih radnika. U odnosu na zaposlene fizi~ke radnike, nezaposleni su manje skloni da prihvate bilo kakav posao.
319
sanih ugovora zaradu je ostvario mali broj anketiranih, 3% zaposlenih i 2%

Zarada poti~e iz neformalne ekonomije za 18% zaposlenih i ~ak 46%
nezaposlenih fizi~kih radnika. Od rada na svom poljoprivrednom imanju zarade je ostvarilo 17% zaposlenih i 25% nezaposlenih fizi~kih radnika. Zaradu bavljenjem drugim poslovima (prodaja polovne garderobe, skupljanje pe~uraka i lekovitog bilja, uzgajanje kuni}a, golubova, lov i ribolov) imalo je 8%
zaposlenih i 24% nezaposlenih fizi~kih radnika; bavljenjem drugim razli~itim poslovima zaradu je ostvarilo 2% zaposlenih i 10% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Politi~ke i porodi~ne veze

Do posla se dolazi politi~kim i porodi~nim vezama mi{ljenje je 67% zaposlenih fizi~kih radnika i 74% nezaposlenih fizi~kih radnika. Neutralan stav
po ovom na~inu dolaska do posla ima 17% zaposlenih i 13% nezaposlenih
fizi~kih radnika. Da politi~ke i porodi~ne veze nisu bitne za zaposlenje smatra 16% zaposlenih i 13% nezaposlenih fizikalaca.
Pravo na lenjost
Samo lenji i nesposobni ljudi ne mogu da na|u posao smatra 24% zaposlenih i 22% nezaposlenih fizi~kih radnika. Ovu tvrdnju ne prihvata 51%
zaposlenih i 56% nezaposlenih fizi~kih radnika. Neutralan stav ima 24% zaposlenih i 22% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Sedeti ili raditi
Stav bolje da ~ovek zaludan sedi nego da radi dàbe ne prihvata 34%
zaposlenih i 35% nezaposlenih fizi~kih radnika. Stav prihvata 33% zaposlenih i 38% nezaposlenih fizi~kih radnika, dok je 31%, odnosno 35% neutralno prema pomenutom na~inu pona{anja. Stavovi su pribli`ni i o~igledno zavise od okolnosti u kojima se anketirani nalaze. I pored tre}ine anketiranih
koji ovaj stav prihvataju, moèmo zaklju~iti da su ljudi skloni radu, bez obzira na to {to ne}e biti pla}eni.
Sigurnost zaposlenja
Za ve}inu zaposlenih fizi~kih radnika veoma je va`na sigurnost zaposlenja. Ona je va`na za 87% anketiranih, dok neutralan stav prema sigurnosti zaposlenja ima 10% anketiranih.
Posledice sada{njeg radnog statusa planiranje budu}nosti
Zbog aktuelnog radnog statusa 23% zaposlenih i 24% nezaposlenih ne mogu da planiraju budu}nost (brak, deca, stan i sl.), dok se sa ovim
problemom ne suo~ava po jedna petina zaposlenih i nezaposlenih fizi~kih radnika.
Posledice sada{njeg radnog statusa rad u lo{im uslovima
U lo{im uslovima mora da radi da bi zadràlo posao 51% zaposlenih i
21% nezaposlenih fizikalaca. Ovaj problem nema 24% zaposlenih i 16% nezaposlenih fizi~kih radnika. Nezaposleni fizi~ki radnici ovaj problem imaju
zbog rada u sivoj ekonomiji, a zaposleni fizi~ki radnici zato {to poslodavci ne
po{tuju zakonsku obavezu da obezbede odgovaraju}e uslove rada koji su primereni radnom mestu.
320
Posledice sada{njeg radnog statusa kontrola ìvota

Sopstveni ìvot ne moè da kontroli{e 18% zaposlenih i 21% nezaposlenih fizikalaca. Problem upravljanja sopstvenim ìvotom nema 52% zaposlenih i 38% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Posledice sada{njeg radnog statusa radim bilo {ta
Radi bilo {ta, a to se malo pla}a ili se ne pla}a 42% zaposlenih, i 43%
nezaposlenih fizikalaca.
Posledice sada{njeg radnog statusa slu{am {efove i gazde...
Najve}i broj zaposlenih fizikalaca 61% slu{a {efove i gazde i onda kada oni nisu u pravu. Takvo iskustvo ima i 24% nezaposlenih fizi~kih radnika.
Samo 17% zaposlenih i 15% nezaposlenih fizikalaca ne slu{a {efove i gazde
kada nisu u pravu.
Radni status, plata, socijalno
U radnom odnosu na neodre|eno vreme i sa punim radnim vremenom
je 75% anketiranih zaposlenih fizi~kih radnika. Plata je promenljiva, nije ista
za svaki mesec kod 37% zaposlenih fizi~kih radnika. Ne o~ekuje sa smanjenje broja radnih sati u narednih 6 meseci. Sa socijalnim i zdravstvenim osiguranjem nema problema 95% zaposlenih fizikalaca, ali ukoliko ne do|e na posao, zaradu nema 43% zaposlenih fizikalaca. Pozivu firme za posao posle radnog vremena mora da se odazve 31% zaposlenih fizi~kih radnika. Na ruke,
u ,,ke{u pla}eno je 14% zaposlenih fizikalaca, a zbog pitanja o sigurnosti na
radu problem moè da ima 22% anketiranih.
Ukoliko bi anketiranima bila potrebna pomo} za zaposlenje, prvo
bi se obratili svojim prijateljima. Prijateljima za pomo} bi se obratilo 54%
zaposlenih fizikalaca i 44% nezaposlenih. Na drugom mestu su ro|aci,
kojima bi se za pomo} obratilo 14% zaposlenih i 20% fizikalaca. Politi~arima bi se obratilo samo 4% zaposlenih, odnosno nezaposlenih fizikalaca. [kolskim drugovima bi se obratio mali broj ispitanika iz redova zaposlenih fizi~kih radnika, 2%, dok nezaposleni fizi~ki radnici od {kolskih
drugova ne bi traìli pomo}. Da im niko ne moè pomo}i misli 11% zaposlenih i 24% nezaposlenih fizikalaca. Pomo} za zaposlenje ne bi traìlo 15% radnika.
321
Posledice sada{njeg radnog statusa uticaj na zdravlje

Zbog lo{ih uslova rada poreme}eno zdravlje i psihi~ke probleme ima
11% zaposlenih i 13% nezaposlenih fizikalaca. Ove probleme nema 49% zaposlenih i 34% nezaposlenih fizikalaca.
Poverenje u institucije i organizacije

U istraìvanju poverenje je posmatrano preko poverenja u institucije i
organizacije dràve (Vlada, Parlament, nezavisna tela Za{titnik gra|ana,
Agencija za borbu protiv korupcije i sl. i predsednik republike), kao i institucije i organizacije dru{tva (mediji, nevladine organizacije, sindikat i politi~ke stranke). Me|u dràvnim institucijama i organizacijama najvi{e poverenja
ima predsednik republike 21%, u Vladu poverenje ima 19%, Parlament 15%,
nezavisna tela 13% anketiranih. Me|u institucijama i organizacijama dru{tva
najvi{e poverenja ima sindikat 19%, zatim slede mediji sa 13%, politi~ke stranke 10%, i na kraju nevladine organizacije sa 8% poverenja.
Poverenje u ljude
Pored poverenja u institucije i organizacije dràve i dru{tva za svakodnevni ìvot va`no je i poverenje u ljude sa kojima ìvimo, sa kojima se druìmo, radimo, delimo iste ili sli~ne probleme... Porodica, kom{ije, prijatelji,
ro|aci, kolege, svi su oni ~esto va`niji u ìvotu od raznih institucija i organizacija. Pa koliko je to poverenje u ljude?
Porodica uìva najvi{e poverenja, 92% anketiranih fizi~kih radnika,
zatim slede prijatelji i poznanici u koje poverenje ima 64% anketiranih, te
ro|aci kojima veruje 64%. Ispod 50% poverenja imaju kom{ije, kojima veruje 42% anketiranih i kolege s posla ili kolege po nezaposlenosti sa 35%
poverenja.
Dru{tveni kontakti
Va`no je poverenje, ali isto tako je va`no koliko komuniciramo sa drugima, koliko se ~esto vi|amo sa njima. Sa ro|acima sa kojima ne ìve, 6% anketiranih fizi~kih radnika se vi|a skoro svaki dan, a jednom ili dva puta nedeljno 24%. Sa ro|acima se jednom ili dva puta mese~no vi|a 33% anketiranih, a isto toliko se sa ro|acima vi|a jednom u nekoliko meseci, dok se nikada ne vi|a 4% anketiranih fizi~kih radnika. Dru{tveni kontakti anketiranih
prisutni su u velikoj meri, dru{tvene veze su jake, te onda ne treba da iznena|uje {to bi se za pomo} anketirani obra}ali najpre porodici i prijateljima.
Specifi~ne karakteristike fizi~kih radnika:
a) Rad na neodre|eno vreme je i dalje dominantan oblik radnog angaòvanja.
Me|u anketiranima nema ve}eg straha od gubitka posla polovina ispitanih fizi~kih radnika ose}a se prili~no sigurno na svojim radnim mestima;
Zaposleni koji su uvereni da su im radna mesta sigurna, ipak, ve}inski
smatraju da bi te{ko do{li do posla ako bi izgubili postoje}i posao;
322
323
Anketirani fizikalci su spremni da prihvate drugi posao, fleksibilni su

u zapo{ljavanju, nemaju brojne ni posebne zahteve kada je u pitanju novi,
drugi posao;
Anketirani smatraju da su kompetentni za poslove koje obavljaju, ne
prepoznaju potrebu za usavr{avanjem samo petina njih vidi potrebu da se
dalje obrazuje;
Poznavanje radni~kih prava me|u anketiranima je nedovoljno, ne vide
va`nost poznavanja prava niti procene poslodavca oni ho}e da rade i o~igledno im ve}u za{titu pruà ose}aj li~ne kompetencije nego zakoni i regulativa;
Anketirani nemaju poverenja u institucije dru{tva, niti da }e se ne{to
promeniti u dru{tvu, a sebe ne vide kao aktera dru{tvenih promena, niti nekog dru{tvenog protesta;
Dominantni izvori pomo}i u traènju posla me|u anketiranima su prijatelji, ro|aci, pa NZS. Najvi{e se veruje porodici, pa prijateljima i ro|acima
generalno, tu i imaju najve}u podr{ku;
Radi ve}e zarade, anketirani su skloni da rade mimo standardnog radnog vremena deùrstva, vikendi, lo{i uslovi rada....
Kod anketiranih postoji mobilnost usmerena ka inostranstvu;
Anketirani su skloni da se pot~injavaju autoritetu {efu, nadre|enom;
Anketirani smatraju da se do posla dolazi preko veza i politike;
Kao prekarni radnici, anketirani su svesni u kakvoj zemlji i kakvoj privredi rade, zato puno ne kukaju, snalaze se;
Anketirani su bedno pla}eni, {to je posledica njihovog obrazovnog statusa i poslova na kojima rade;
Anketirani ne veruju sistemu, pravnoj za{titi, posebno sindikatu, jer na
ve}ini mesta gde rade njega ni nema;
Anketirani su svesni te{ke situacije, zato ne talasaju, jer moraju da izdràvaju porodice, ~esto vi{e~lane, od svoje zarade;
Anketirani malo polaù na dodatno obrazovanje, svesni da za njih nema napredovanja na dru{tvenoj lestvici;
Dru{tveni kontakti anketiranih su ograni~eni, i mahom usmereni ka licima u sli~nom poloàju;
Materijalni izvori anketiranima nisu dovoljni da podmire sve svoje i potrebe porodice, {to zbog op{te ekonomske situacije stvara potrese unutar primarne zajednice porodice;
Kod anketiranih postoji odre|eni na~in razmi{ljanja, uglavnom konzervativan, u gledanju na dru{tvene probleme, kao i sklonost autoritarnim re{enjima i li~nostima;
Nivo ìvotnih potreba anketiranih sveden je na minimum, na onoliko

koliko se zaradom moè priu{titi, odnosno na ono {to se moè ste}i sitnom
manipulacijom, npr. kreditnim karticama;
Anketirani nisu aktivni u dru{tvenom ìvotu, nemaju ni vremena ni potreba da se dru{tveno i politi~ki aktiviraju, jer su im i tu prolazi zatvoreni, i
nemaju perspektivu;
Zbog zatvorenih granica za na{e radnike, anketirani ne mogu da se zaposle u razvijenim zemljama (EU), osim retko i na crno, pa im je i taj kanal
zatvoren, sem ako nemaju dràvljanstvo neke od zemalja EU (Ma|arska, Hrvatska);
Anketirani su ogor~eni i mogu biti ubistveno oru|e/oru`je/sredstvo
bilo koje manipulacije, prvenstveno politi~ke;
Sindikati ne rade sa anketiranima (pitanje je s kim oni uop{te rade), kao
ni partije, niti bilo ko drugi;
Na anketirane se ne ra~una kao na organizovanu grupu; kada su potrebni, koriste se kao masa, grupa za zastra{ivanje i uterivanje straha, kao posetioci politi~kih mitinga;
Bez ulaganja u prekarne radnike od njihove aktivnosti u sindikalnom
i politi~kom ìvotu nema ni{ta. Sindikati i partije levog usmerenja imaju na
~emu da rade, godinama.
Op{ta karakteristika: fizi~ki radnici su posve}eni poslu, okrenuti sebi
i onome {ta znaju da rade, fleksibilni su u zapo{ljavanju, poslu{ni, ne znaju
radni~ka prava, kompetencije sti~u i razvijaju kroz rad, ose}aj sigurnosti im
pruà socijalna mreà, sindikalno i politi~ki su neorganizovani.
324
325
326
Prekarizacija rada i ìvota
Za izdava~e:
Sre}ko Mihailovi} Centar za razvoj sindikalizma
Jadranka Jelin~i} Fondacija za otvoreno dru{tvo
Du{an Mitrovi} Dan Graf
Urednik
Sre}ko Mihailovi}
Recezenti
dr Snjeàna Milivojevi}
dr Vuka{in Pavlovi}
Lektura i korektura
Milica Radenkovi}
Dizajn i priprema za {tampu
Slobodan Srem~evi}
Tira`
500 primeraka
[tampa
Topalovi}, Valjevo
ISBN 978-86-83517-92-3
327
328

Od Novinara Do Nadnicara. Prekarni Rad I Zivot

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Od Novinara Do Nadnicara. Prekarni Rad I Zivot

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Od novinara do nadni~ara.

Prekarni rad i `ivot

Dizajn i priprema za {tampu

Fondacija za otvoreno dru{tvo

Centar za razvoj sindikalizma

Sre}ko Mihailovi} (ur.), Miroslav Ru`ica, Tanja Jakobi,

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Kao radi{ a platu ne prima{.

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Danas je banalna tvrdnja da veoma veliki broj nezaposlenih pove}ava

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Akademske i istra`iva~ke zajednice u Srbiji ignori{u prekarizaciju

zatelja (ili je tu, mo`da, re~ o ignoranciji njihovih finansijera). Jedino se

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

U fokusu na{e pa`nje su one forme i sadr`aje medija koji su usmereni ka

Istra`ivanje je obavljeno na uzorku od ukupno 1.729 ispitanika (to je broj

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

nostavno re~eno, za tako ne{to ne postoje potrebni podaci1). Stoga podatke iz

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Prekarizacija je globalni proces

Profit se ostvaruje kroz u{tede tro{kova zbog ukrupnjavanja, zatim uzajamnom

PRVI DEO - PREKARIZACIJA JE GLOBALNI PROCES

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Prekarizacija i prekarijat u Evropi

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Prekarizacija: Proces i teme

Od margine ka rastu}oj socijalnoj formaciji

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

karijat je danas u nastajanju, nesiguran, nestabilan, adaptabilan i mobilan, bez

Tri osnovne grupe

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

Za sada postoje samo inicijalni poku{aji da se defini{e prekarizacija

nosti i izolovanosti na periferiji evropskih metropola. Migranti su izlo`eni

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

nomne grupe i alternativne forme produkcije izgledali su tako kao prirodna

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Atipi~na zaposlenost kao klju~na odrednica

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

youth unemployment ratio (YER), tj. broj nezaposlenih mladih (15-29)

[iri dru{tveni kontekst

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

radi se zajedno dok se projekat ne zavr{i i onda se tim raspu{ta (Davidson,

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Klasa ili samo restrukturiranje radne snage?

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

Ogromna je i literatura koja procenjuje uticaj modernih tehnologija

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

Novo socijalno pitanje?

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

fesionalne i srednje klase. Dakle, grupacije za koje ve} (implicitno) postoji

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

[ta (da) se radi?

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

rad (Stop Precarious Work) za Svetski dan dostojanstvenog rada (World

OD NOVINARA DO NADNI^ARA. PREKARNI RAD I @IVOT

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI

Univerzalni bazi~ni dohodak (UBD)

PRVI DEO - PREKARIZACIJA I PREKARIJAT U EVROPI