'u

......
>N
'"d
~
S
co
C/)
co
--<
o
~
Z
 RUSENJE ZIDOVA

Pad komunizma i raspac Sovjetskog Saveza zaceti su u reformskoj

kampanji Mihaila Gorbacova. Mada su promene izgledale iznenadne,
bilo je, u tom smislu, izvesnih pomeranja u prethodnim sovjetskim vla­
dama. To kretanje se zato ne .:noze dovoljno razumeti bez poniranja u
tokove administracije Leonida Breznjeva.
Breznjev je vladao 18 godina (1964-1982), najduze posle Staljina.
Ukrajinac seljackog porekla, Zie razliku od Staljina nije bio tiranin koji je
brutalno nametao svoju licnost i volju. Radio je timski, driao se koncen­
zusa i kontinuiteta. Posto je dO:~)fineo smeni preterano naglog Hruscova,
njegov mandat je trebalo da na.:netne disciplinu i stabilnost sistema. Bre­
znjev je delio uverenje svojih ,aradnika da je antistaljinisticka retorika
stvorila potencijalno opasan kriticki duh. U izvesnom smislu trebalo je
rehabilitovati Staljinovo politiB(o naslede, mada ne i i okrutnost njego­
ve politike. Breznjev je ojacao birokratiju partije i KGB-a, i pokrenuo
sistematske kampanje protiv jXllitickih i socijalnih otpadnika i nekon­
formista. Mada se vise radilo na unapredenju obrazovanja i zdravstve­
ne zastite. SSSR je pristizao SAD u trci u naoruzanju, sarno, za razliku
od Hruscova, Breznjev nije pretio da ce "sahraniti" Zapad, mada je, od
pocetka Korejskog rata, sovjetsko naoruzavanje postalo znacajan izazov
zapadnoj bezbednosti. Ali je trka u naoruzanju iscrpljivala sovjetsku eko­
nomiju. U tome se otkrivala i neprikrivena namera SAD da sovjetsko
drustvo iilazu suocavanju sa bezizlaznim siromastvom i sivilom.
U SAD je trka u naoruzan u, uporedo s naucnim i tehnoloskim nap­
retkom, ukljuCivala podsticaje poslovanju i, u tom smislu, ucestvovala na
-----------------------------119
jr"
- - - - - - - - - - - - - - - N!kola Samardi!c - - - - - - - - - - - - - - ­
slobodnom triistu. Inovacije u vojnoj industriji nalazile su primenu i u trans­
formaciji proizvodnje namenjene sirokoj potrosnji. Sovjetska ekonomija za
to nije imala snage. Trka u naoruzanju gutala je driavne investicije, a radnu
snagu i masineriju izvlaCila iz domena civilne ekonomije. Roba za siroku
potrosnju, u SAD i zapadnoj Evropi sve dostupnija, i uobicajena, poput fri­
zidera ili automobila, bila je tesko ili jedva dostupna, i ocajnog kvaliteta. Po­
ljoprivreda je bila neeflkasna. Hrana je propadala zbog nesposobnosti da
se organizuje njen transport do triiSta. I dok je vek ranije carska Rusija bila
najved svetski izvoznik zitarica, SSSR je pocetkom sedarndesetih godisnje
uvozio na milione tona psenice i kukuruza, vednom iz SAD. Bez obzira na
stvarnost u kojoj se zernlja suocavala s gladovanjem ili, u najboljem sluca­
ju, nekvalitetnom ishranom, Breznjev je nastavio staru staljinisticku politku
kolektivizacije i centralilOvanog planiranja. Sve odlllke vezane za poljopri­
vrednu proizvodnju donosile su se negde daleko u birokratijama koje su se
bavile sprovodenjem strogo utvrdenih petogodiSnjih planova. Nedostatak
fleksibilnosti ugrozavao je i razvoj visoke tehnologije. SSSR nije uspevao
da se razvija u domenu racunara i softvera, pre svega zbog strahovanja od
slobodne razmene ideja i informacija. Kueni kompjuteri i privatne masine
za umnozavanje bili su zabranjeni. Zbog toga se, poput, zitarica, uvozila
i visoka tehnologija. Industrijska infrastruktura je bila zaostala u toj meri
da uvezenu visoku tehnologiju nije bilo moguee koristiti.
Relativna otvorenost prethodne administracije ustupila je mesto
obnovi kulturne ortodoksije i represije, mada ne i masovnih likvidacija.
Umetnici, naucnici i intelektualci ciji su se radovi i ideje Cinili antisovjet­
skim osudivani su na zatvorske kazne, zatvarani u psihijatrijske bolnice,
proterivani u provincije iii pritisnuti da se sldone u inostranstvo. Fizicar
Andrej Saharov, otac sovjetske hidrogenske bombe i neumorni borac za
ljudska prava, proteran je na sest godina u provincijski grad Gorki. Pri­
morani su da emigriraju celista i dirigent Mstislav Rostropovic, pesnik
Jozef Brodski i romanopisac Aleksandar Soljzenicin. Ali su disidenti na­
stavljali da izrazavaju svoja "subverzivna" gledista, ponekad otvoreno
u malim demonstracijama, a cesce posredstvom "samizdata", rukopisa
i letaka koji su kruzili podzemljem. Represija disidenata isla je uporedo
s vladinim kampanjama u promovisanju javnog patriotizma i sovjetskih
institucija. Reiim je negovao seeanje na sovjetsku pobedu nad nacisti­
rna, odriavao se kult Lenjina, a pokrenut je i kult sarnog Breinjeva, veli­
kog "vojnog lidera", cak "velikog pisca". Udruzenje pisaca odlikovalo ga
je Lenjinovom nagradom za knjizevnost za autobiografiju nepoznatog
porekla. I mada ga je ta autobiografija prikazivala kao skromnu i prisnu
osobu, Breinjev je viSe voleo standard bogatog Amerikanca. Ziveo je u
raskosi i rado sakupljao americke, britanske i nemacke automobile.
Bez obzira na siromastvo koje je vidno prekratilo uobicajen zivotni
vek, i rastueu smrtnost dece, nomenklatura je tokom sedamdesetih ostala
opsednuta sopstvenim privilegijarna. Proseena starost u Politbirou Parti­
je bila je 70 godina. Odnos prema komunizmu pretvorio se od idealizma
120,----------------------------
Drug! dvadeset! vek ~--------------
i uverenja superiornost sistem<t u siroko rasiren cinizarn i beznade. Jedini
proizvod u koji se nije sumnjalo bila je votka, cija je proizvodnja do pocetka
osamdesetih utrostrueena. Svaki tred muskarac umirao je od allcoholizma.
Problemi s kojima se SS.5R suoeavao u poslednjim godinarna Leoni­
da Breinjeva stvarali su uvere::1je u potrebu za jalcim liderom koji bi bio
spreman na duboke relOve. B~znjev je raspolagao znaeajnom mod, ali je
nju koristio sarno kako bi odriG.O postojeee stanje. Posle smrti, u novembru
1982, nasledio ga je generalni 3ekretar partije 68-godisnji Jurij Andropov.
Za njega su verovali da je u stanju da pokrene proces drustvene i politieke
transformacije. Mada je, u karijeri, dugo bio agent KGB, i kao ambasador
u Budimpesti 1956. ueestvova.:l u brutalnom gusenju madarske pobune,
smatralo se da je fleksibilan pngmaticar koji razume potrebu da se napu­
ste stagnacija i opadanje, i da neee imati postovanja, time ni milosti, za par­
tijske birokrate. Ida dobro zna gde su zakopani partijski skeleti.
Nedugo nakon dolaska na vlast Andropov je u najavi svoje politicke
platforme osudio dogmu koja je trvdila da je SSSR "zrelo" socijalistieko
drustvo. Naprotiv, on je u njerru nalazio mnogo "kontradikcija", i strao da
se "potencijalna superiornost" _lad kapitalizmom mogla ostvariti sarno bo­
ljim menadzmentom, smanjeniem korupcije i uz viSe teskog rada. Pozvao
je na delimienu decentralizacij'~ ekonomske politike, uldjucivanje javnosti
u proces ekonomskog odlueivanja, i na jasnu menadzersku odgovornost
koja bi podrazumevala postovcnje radne etike. Andropov je uspeo da zau­
zme sve najvaznije funkcije u zemlji, postao je, osim generalnog sekretara
partije, predsednil< Vrhovnog &lvjeta, predsednik Saveta odbrane i glavno­
komandujuei oruianih snaga. BrlO je pocistio partijske i driavne Cinovni­
ke iz prethodnog vremena, riJ.aJa je vedna najvaznijih funkcija ocuvana u
tekueoj adminstraciji. Nakon sarno sedam meseci Andropov je uspeo da
oko sebe okupi vise mod nego ijedan od njegovih prethodnika.
I tada ga je, na samom 'Thuncu, pokosio sreani udar. Nakon toga
nije bio u stanju da donosi znaiajnije odluke u driavnim poslovima, ma­
da je zadriao titularnu vlast do smrti februara 1984. Do tad, mogao je
sarno da posmatra napredak nekih od reformi koje su bile u zaeetku.
Vladavina Jurija Androfova razlicito se tumaCila. Jedni su smatrali
da je pokrenuo reforme preko ogranieenja konsenzusa elita, drugi da mu
je nedostajalo vizije, harizme i stvarne vlasti kako bi pokrenuo sovjetsko
drustvo. Mihail Gorbaeov, koji je tad a bio strucnjak Politbiroa za poljo­
privredu, visoko je cenio Andropova, smatrajud ga liderom velilcih, ma­
da neispunjenih obeeanja.
Ako je vladavina Andropova u sebi imala potencijale promena, one
su morale da eekaju. Poeetkom 1984. Andopova je nasledio Konstantin Cer­
njenko, manje vazan funkcioner koji se bavio agitacijom i propagandom.
Imao je vee 73 godine i patio ad niza bolesti. Njegovi govori bili su prazni
i za standarde sOvjetske retorike. Imao je, oCigledno, podrsku starijih Clano­
va Politbiroa jer je bio "pouzda:1", dok su ga oni mladi, mladi od sedamde­
set godina, prihvatili u nemogu:nosti da postignu dogovor oko alternative.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 121
 .~
- - - - - - - - - - - - - - Nikofa Samardiic - - - - - - - - - - - - - -
Cernjenko je, zaista, svoju vladavinu proveo po bolnicama ili opo­
ravljajuCi se na Krimu. U spoljnoj politici, podstakao je nove pregovore
o kontroli naoruzanja sa SAD, mada nije doiiveo da ih vodi. Umro je u
martu 1985, posle malo vise od godinu dana posto je postao sef driave.
Novi generalni sekretar sovjetske partije postao je Mihail Gorbacov.
Roaen je 1931. u seljaekoj porodici na Severnom Kavkazu, osvojio orden
Crvene zastave za rad u mehanizovanoj traktorskoj stanici, studirao prava
u Moskvi, u partiju usao u dvadesetoj godini, i brie od svih sovjetskih lide­
ra u poststaljinistickoj eri napredovao na partijskoj lestvici. Postao je 1978.
sekretar CK za poljoprivredu, a 1980. najmlaai punopravni clan Politbiroa
u 29. godini. Ubrzo posto je izabran za sefa partije bilo je jasno da je snazna
lienost, dalekovid, fleksibilan, energiean, i da raspolaze manevarskim vesti­
nama i sposobnostima retkim medu sovjetskim politiearima. Umeo je da se
ubedljivo obraca obicnom svetu, u zemlji, i pokazao izuzetnu snalazljivost
u svetskoj politici. Njegova zena Raisa bila je dobro obrazovana, i neprikri­
veno, u svakom smislu, uzivala u zapadnjackim udobnostima i kulturi.
Pojava Mihaila Gorbaeova, na samim pocecima, nije bila u svemu
potpuno nova. I on je, kao Hruscov trideset godina ranije, i kao, nedav­
no, Andropov, govorio 0 potrebi da se sovjetsko drustvo pokrene, da una­
predi ekonomsku efikasnost, da se obraeuna s korupcijom, da se obieni
ljudi ukljuce u politieki proces. Pozivao je na glasnost (otvorenost) i po­
krenuo Perestrojku (restrukturiranje). Mada su te termine i ranije pomi­
njali sovjetski lideri.
Ali je Gorbaeov donee intenzitet i ozbiljnost. Brzo je otpustio naj­
korumpiranije i nekompetentne regionalne partijske lidere, koji nisu
"casno penzionisani" kako se Cinilo pod Andropovim, nego su otpuste­
ni posto su se obznanile njihove zloupotrebe. Smenio je ministra spolj­
nih polova Andreja Gromika, kOji je bio simbol starog vremena, i doveo
Eduarda Savarnadzea. Napao je i alkoholizam. Zabranio je pice na poslu,
ogranieio broj driavnih prodavnica koje su prodavale alkohol i sate u ko­
jima se prodavao, i znaeajno povecao cene piCa. Izbacio je votku iz jayne
upotrebe u driavnim prilikama i uveo mineralnu vodu. Meautim, deli­
miena prohibicija je izazvala otpore i odgovore. Smanjena moguenost na­
bavke votke iz driavne proizvodnje dovela je do otvaranja kucnih destile­
rija, pili su se i kolonjska voda, lepak, antifriz. Sarno u 1987. oko 40.000
Rusa se tesko otrovalo, 11.000 s fatalnim ishodom, i pojavio se znaeajan
gubitak u budzetskom prihodu. Prodavnice votke su ponovo otvorene
1989, mada vlada nije javno priznala neuspeh.
Kampanja protiv alkoholizma bila je prva velika drustvena akcija
pod geslom glasnosti. Gorbaeov je trazio vise otvorenosti u javnim po­
slovima u svakoj zivotnoj sferi. Smatrao je da je potrebno obnarodovati
zloupotrebe staljinistiekog reiima, govoreCi 0 Staljinovim "ogromnim i
neoprostivim zloCinima" Cije su se posledice jos uvek osecale. Ali je na­
glasavao njegov "nepobitan doprinos borbi za socijalizam, za odbranu
njegovih dostignuea". Gorbacov je bio dovoljno oprezan da ne ospori
122 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - _
- - - - - - - - - - - - - - - :Jrllgi dyadeseti yek - ­
nacelo da Komunisticka partija mora zadriati monopol na politieku
vlast. Za taj, naredni potez, mJrao je da ceka do marta 1990, posto su ko­
munisticki reiimi vee pali u doenoj Evropi.
Na opreznu kritiku Stalj:na novinari, istoricari, romanopisci i scena­
risti odgovorili su otvorenim napadima na Staljinovo naslede. Disidenti
poput Saharova oslobodeni SUi i ohrabreni da uzmu ucesea u javnoj ras­
pravi. Reiim je prestao da ometa strane radio stanice, tolerisao je ulicne
demonstracije, dopustio i pojavu jedne male potkulture koja se razvijala u
staroj moskovskoj cetvrti Arbat. Ali bi glasnost izazvala manje kontrover­
zi da je inspirisala sarno intelektualce, umetnike i rokere koji su izazivali
tradicionalni poredak. Krajem osamdesetih, ovu politiku kao pozivnicu
da izraze svoja oseeanja prih'l,.'atile su i neruske etnieke grupe po obodi­
rna imperije, cesto nasilno izrazavajuCi dugo potiskivana nacionalisticka
i verska oseeanja. Neki od etnickih pokreta postali su nasilni. Jermeni su
se sukobili sa Azerbejdzancima u uzaludnom nastojanju da pripoje Na­
gorno-Karabah, svoju enklavJ u Azerbejdzanu, sovjetskoj republici na
granici Kaspijskog mora i Irar.a. Azerbejdzanci su odgovorili pogromima
Jermena u prestonici Bakuu. Gorbaeov je pocetkom 1990. poslao trupe
kako bi odvojile sukobljene stane. U Uzbekistanu, krimski Tatari, eiji su
preci tame deportovani tokon Drugog svetskog rata, borili su se sa Uz­
bekistancima kOji nikad nisu ~)[ihvatili njihovo prisustvo. Etnieko nasilje
potkopavalo jesovjetski autoritet i u tom smislu je postalo oCigledno da
su stara etnieka, verska i poluplemenska oseeanja i sistemi IOjalnosti ipak
uspeli da opstanu u dugom vremenu "racionalnog komunizma".
Sovjetska perestrojka ni. e bila ni dovoljno ubedljiva da bi najavila
sleddogaaaja u kojima je, na paradigmi "domino efekta", sarno u jednoj
godini, 1989, pala veeina istoer:okomunistiekih rezima. Gotovo da se dogo­
dUo eudo. Predvidalo se da bi p-omene mogle da poteknu tek nalcon povla­
eenja, obaranja ili dubinske'transformacije sovjetskog reiima, ali se sve to,
pod Gorbaeevim, ipak nije ostnrilo. Stavise. pretpostavljalo se da SSSR i u
novim okolnostima. kOje su donele glasnost i perestrojka, nece odustajati
od celovitosti svoje istoenoevropske strukture, i da ce, u slueaju novih izli­
va nezadovoljstava, ponovo intervenisati. Ali se ni to nije dogodilo.
Realni komunizam nije u svim istocnoevropskim zemalja stekao isto­
vetne oblike. One su se donekle razlilcovale u stepenu ostvarivih sloboda
i zivotnog standarda. U veCini je komunizam uspeo da se duboko ukore­
ni, osim u Poljskoj u kojoj su s·~ slobode i nacionalna oseeanja oslanjale na
snaznu rimokatolieku crkvu. Istoenopravoslavne zemlje pokazivale su veeu
sklonost prihvatanju komunizma, zbog prirode svojih tradicija, istorijske bli­
skosti s Rusijom, ili sklonosti crivenih hijerarhija da, lisene ekonomskog, za­
jednickog oslonca, saraauju s reiimima, naroCito S tajnom policijom. Istoe­
ni Evropljani, kao i sovjetski gndani, nisu mogli putovati u inostranstvo, ili
pod sasvim izuzetnim uslovima. Istocnim Nemacima bilo je zabranjeno da
se sastaju sa svojim roaacima i prijateljima sa one strane Berlinskog zida.
Podela Nemacke inace je za sobom ostavila duboke traume.
- - - - - - - . , . - - - - - - - - - - - - 123
- . Slo.m socijalizma u SSSR-u i njegov raspad. - Krajem 1990. i pocetkom 1991 d'
SovJetski Savez naSao se. ~ teskoj politickoj i ekonomskoj krizi, cija su osnovna obel~:~ ~~~
- ekon~r.nsko rasu.lo, socIJalna ~~da i ostri ~olitic~ ~ukobi. Potpuni neuspeh GorbacoJljevih
reform 1 1 Peres~oJ~e ?a unutrasnJe:n ~lc:nU.I stalmh Jednostranih ustupaka Zapadu, posebno u
P?gle~u raz?ruzan~a l.p~~Ovnog uJe~~nJenJa ~emacke na spoljnom planu, razbuktavanje na­
cI.on~zm~ ~vseceslOm~tl~ke tendenClje, naroclto u baltickim republikama, teski verski kon­
~~tl.l POhtlCk~vna~tojanjv~ ~ ,Pretezno muslimanskim republikama za samostalnoscu, kao i
IdeJUl slom boljseVlzma., cmlh su osnovu te krize. Februara 1991. godine izbija rat u Ose~iji,
a Gruzija nastoji cia se izdvoji iz SSSR-a. Litvanija je posle odrzanog plebiscita proglasila
samostalnost, a njen primer sledile su i druge balticke republike, Letonija i Estonija. Na izbo­
rima za predsednika Rusije pobedio je Boris Jeljcin, dok Gorbacov i dalje smatra da SSSR
treba ocuvati i teziti izgradnji demokratskog socijalizma i gradanskog drustva na osnovi poli­
tickog pluralizma i razvoja pravne drzave.
Bus i Gorbacov 31. jula potpisuju ugovor 0 nukleamom razoruzanju "Start", a Samit
sedam najrazvijenijih zemalja u Londonu dao je same obecanja 0 velikoj ekonomskoj pomoCi
SSSR. U to vreme jaca opozicija Gorbacovu kako u drzavnom i partijskom aparatu, tako i u
alTI1iji. Ukaz Jeljcina od 21. jula 0 departizaciji na teritoriji Ruske federacije jos vise jeuz­
drmao vlast komunista: U roku od dve nedelje u Rusiji se raspustaju i ukidaju sve organizacije
KPSS u drZavnom aparatu i administraciji, kao i u svim preduzeCima. Pokusaj drZavnog udara
od 19. avgusta nije uspeo, ne same zbog Jeljcinovog odlucnog suprotstavljanja, vee i zbog
drZanja naroda. U tim okolnostima Zapad traZi povratak Gorbacova koji preuzima vlast.-i od­
mah izdaje naredenje 0 hapsenju pucista. Doneta je i odluka da se svim otcepljenim republi­
kama prizna suverenost. U tim okolnostima Gorbacov daje ostavku na mesto generalnog se­
kretara KPSS, a u novembru doneta je odluka 0 raspustanju partije. U isto vreme ukinut je i
KGB.
SSSR je prestao da postoji 12. decembra 1991. godine, ana njegovo mesto stvorena je
Zajednica nezavisnih drzava koju, pored Rusije, sacinjava jos 10 bivsih republika. Krajem
decembra 1991. godine, Gorbacov je bio primoran da se povuce, a politiku reforrni u Ruskoj
federaciji nastavlja da spravodi predsednik Jeljcin. Medutim, pocetkom 1993. godine doslo je
do ostrog sukoba izmedu Jeljcina i Vrhovnog sovjeta i Kongresa deputata po pitanju ekonom­
skih reformi i spoljne politike. Na referendumu 0 poverenju Jeljcinu, koji je odrzan 25. aprila,
od ukupno 62% glasaca podrsku Jeljcinu dalo je vise od polovine iZaSlih na izbore, iii ako
jedne trecine glasackog tela. Referendum nije stisao sukob vec ga je produbio.
Na izborima za predsednika Ruske federacije u leto 1996. godine, na tu funkciju ponovo
je izabran Boris Jeljcin.