Srednjovekovno poreklo ^Evrope

PATRICK

Jeanu Airiaim

i Jimu

Usdanii

Odanim prijateljima i itaocima koji shvataju koliku vanost prolost ima za sadanjost i razliku meu njima

EDICIJA OGLEDALO

UREDNIK N E D I M SEJDINOVI

LIKOVNA OPREMA PETAR PEROVI

NASLOV ORIGINALA PATRICK J. G E A R Y T H E M Y T H OF NATIONS: T H E M E D I E V A L O R I G I N S OF E U R O P E PRINCETON UNIVERSITY PRESS, 2 0 0 2 . COPYRIGHT 2 0 0 2 FISCHER TASCHENBUCH VERLAG IN DER S. F I S C H E R V E R L A G G M B H T H E BOOK IS PAR-T OF THE SERIES " E U R O P A I S C H E G E S C H I C H T E " ED. BY WOLFGANG C O P Y R I G H T ZA SRPSKI JEZIK C E N Z U R A BENZ

PATRICK

J.

GEARY

M I T O NACIJAMA
SREDNJOVEKOVNO POREKLO EVROPE

PREVELA S ENGLESKOG JEZIKA: DANIRA PARENTA

CENZURA

2007

SADRAJ
7 ZAHVALNOST

UVOD

Kriza evropskog identiteta

27 GLAVA PRVA

Zatrovani krajolik: etnika pripadnost i nacionalizam u 19. veku

63 GLAVA DRUGA

Imaginarna slika naroda u starom veku

91 GLAVA TREA

Varvari i drugi Rimljani

129 GLAVA ETVRTA

Novi varvari i novi Rimljani

163 GLAVA PETA

Poslednji varvari?
205 GLAVA ESTA

Prema novim evropskim narodima

237 POGOVOR

Nacionalizam i mitoloke konstrukcije

2

4 I

INDEKS

ZAHVALNOST

Moja razmiljanja o odnosu izmeu mitova o evropskim narodima i nacionalizmima s kojima se danas suoavamo, rezultat su razmene miljenja sa mnogim ljudima, pre svega sa mojim studentima i kolegama sa Univerziteta Florida, UCLA, Univerziteta Notre Dame i Centralnog evropskog univerziteta u Budimpeti. Tokom kolskih godina 1994. i 1996, UCLA, Centar za srednjovekovne i renesansne studije, organizovao je seriju razgovora na temu Stvaranje etniciteta: zloupotreba istorije", pod pokroviteljstvom Nacionalnefondacije za drutvene nauke. Ovi razgovori su mi omoguili da jasnije formiram svoje razumevanje odnosa izmeu daleke prolosti i sadanjosti. Kao gostujui uesnik na sastancima projekta Evropske naune fondacije pod nazivom Transformacija rimskog sveta", imao sam privilegiju da razmenim miljenje s mnogim evropskim naunicima koji se smatraju najmerodavnijim u tumaenju transformisanja etnikih grupa u kasnoj antici. Kada sam odluio da podelim svoja saznanja o etnicitetima u prolosti sa irom publikom, potraio sam pomo za svoj projekat od mnogih kolega i prijatelja. Tokom godina, od velike pomoi za bolje shvatanje scene Evrope u 19. veku bili su mi Otto Johnston, James Turner i Robert Sullivan. Stephen Fireman mi je objasnio sloene procese afrike etnogeneze, a Janos Bak detaljno me upoznao sa realnom situacijom u centralnoj Evropi 20. veka. Posebno sam zahvalan Herwigu Wolframu, Walteru Pohlu, Hansu Hummeru i Jamesu Usdanu, 7

koji su itali moje prve koncepte za knjigu i davali mi sugestije i zapaanja. Brigitta Van Rheinberg uloila je veliki napor kako bi ovu knjigu pribliila publici kojoj je namenjena - svima onima koje interesuje odnos izmeu prolosti i sadanjosti. Veliku pomo u pripremi knjige imao sam i u Holly J. Grieco. Ono to je zaista vredno u ovoj knjizi uglavnom je rezultat pomoi ovih naunika i prijatelja. Eventualne greke su moje.

Patrick J. Geary
Los Angeles

UVOD
KRIZA EVROPSKOG IDENTITETA

Ne tako davno, dok su zapadni Evropljani bili okrenuti ka budunosti, njihova razmiljanja su gotovo potp u n o bila koncentrisana na sprovoenje ekonomskih i finansijskih r e f o r m i Evropske zajednice iz 1992. godine. Neki su sa olakanjem oekivali u v o e n j e zajednike valute, ukidanje poreza m e d u dravama-lanicama i slobodan protok ljudi. Drugi su bili sumnjiavi, pa su ak i strahovali o d ovih p r o m e n a . Ipak, u celini, narodi Zajednice gledali su iz prilino uske perspektive na probleme sa kojima se Evropa suoavala. Pre svega, njihovi pogledi na o n o to ini Evropu bili su izuzetno skueni. A d r u go, izazove su vie videli u svetlu ekonomskih p r o b l e m a u b u d u n o s t i nego u eksplozivnim e m o c i o n a l n i m prob l e m i m a iz prolosti. Ve s a m o i m e njihove organizacije odavalo je o n u lagodnu kratkovidost koju im je o m o guila posleratna politika podela kontinenta. Evropska zajednica nije to uopte bila. O n a je, u stvari, bila zapadnoevropska zajednica, kojoj je i s a m o prikljuenje Grke donelo priline probleme. Za ove narode, Evropa se zavravala pred takozvanom g v o z d e n o m zavesom": iza nje su se nalazile drave Varavskog pakta, siromane ali, sreom, daleke roake, uglavnom bez znaaja za njiho-

vu e k o n o m i j u i, v r e m e n o m , sve m a n j e znaajne p o vojnu b e z b e d n o s t Zajednice. Unutar ove male Evrope" stari problemi kao to su nacionalizam, ekonomska k o n k u r e n t n o s t i socijalne tenzije izgledali su, ako ne p o t p u n o reeni, a ono b a r e m kao problemi koji se m o g u savladati. Separatistiki pokreti u Severnoj Irskoj, na Korzici i u severnoj paniji i dalje su dovodili do krvoprolia, ali bili su ogranienih razmera i geografski izolovani. Drugde, kao u j u n o m Tirolu, Bretanji i Kataloniji, mikronacionalistiki pokreti iz sedamdesetih godina uglavnom su se pretvorili u folklorne turistike atrakcije. ak su se i antagonizmi i z m e u Valonaca i Flamanaca u Belgiji stiali kada je Brussels promovisan u prestonicu Zajednice. Dravne granice, vekovima causae belli ne samo da su bile obezbedene paktovima i garantovane helsinkim poveljama nego su, kako je izgledalo, implementacijom p r o g r a m a iz 1992. godine, bile na p u t u da postanu nebitne. Engleska se kolebala da li da postane deo Evrope, ali ostatak Ujedinjenog Kraljevstva nije oko toga i m a o dilema, a kanal" je obeavao da e spojiti Francusku i Englesku tako da se zauvek zavri ostrvska geografska i psiholoka izolacija. Posle etiri decenije iritantne vojne i ekonomske zavisnosti od Sjedinjenih Drava, Evropska zajednica bila je na pragu da postane ravnopravan p a r t n e r u svetskim dogaanjima, izazov ne samo za posustale Sjedinjene Drave nego i za m o n i Japan, dom i n a n t n u e k o n o m s k u svetsku silu. U vrlom n o v o m svetu", koji je trebalo da 1992. godine b u d e Evropa, naprosto nije bilo mesta za stare probleme nacionalizma. 10

Kako n a m ovakvo razmiljanje danas izgleda naivno. Tokom nekoliko b u r n i h meseci gvozdena zavesa", koja ne s a m o da je izolovala Istok nego je titila i Zapad, podigla se, otkrivajui j e d n u o g r o m n u i zaista opasnu Evropu koja se protee na istok sve do Urala. Poetno, gotovo n e o b u z d a n o , oduevljenje z a p a d n i h demokratija uskoro se pretvorilo u oajanje i strah, d o k se talas za talasom seizmikih okova irio iz Moskve, n e p o v r a t n o m e n j a j u i politiku scenu Evrope kakva je bila od kraja D r u g o g svetskog rata pa nadalje. Istovremeno, posledice etrdesetogodinje politike Francuske i Nemake, koju su vlade ovih zemalja vodile da bi obezbedile jeftinu r a d n u snagu, a Velike Britanije da ispotuje obaveze imperije ,,u kojoj sunce nije zalazilo", pokrenule su u ovim z a p a d n i m dem o k r a t i j a m a pitanja krize identiteta i rast ksenofobije. Nacionalizam, etnocentrizam, rasizam - aveti za koje se d u g o mislilo da su proterane sa evropskog tla - vratili su se osnaeni pola veka d u g i m m i r o v a n j e m . Poslednja velika evropska imperija, Sovjetski Savez, raspala se u republike koje su teile da postanu a u t o n o m n e , iako m n o ge od njih nisu bile nita stabilnije od unije od koje su elele da se otcepe. Nekada m o n i Varavski pakt vie ne postoji, a z a m e n i o ga je niz dravnih zajednica koje trae svoje mesto u n o v o m svetskom poretku", pokuavajui da o p s t a n u p o d teretom dugova i rastrzane etnikim tenzijama. Ujedinjena Nemaka traga za novim identitetom d o k sa njenih ulica o d j e k u j u povici - Nemaka Nemcima!" Balkan, u prolom veku bure baruta", p o novo je eksplodirao u n o v o m g r a a n s k o m ratu. Ovi van1 0

redni dogaaji, koji su sledili jedan za d r u g i m , potresli su iz temelja i Z a p a d i Istok. Rezultat je duboka kriza identiteta koja pokree pitanje o t o m e kako Evropljani vide sami sebe, svoja drutva i svoje susede. Kakva ironija da na kraju 20. veka centralna Evropa izgleda ista onakva kakva je bila i na kraju 19. veka." Tanost ovog zakljuka, koji je izrekao jedan austrijski istoriar 1991. godine, danas je jo oiglednija. Na Balk a n u i na Baltiku, u Ukrajini, u zemljama Rusije, n a Krimu, p o n o v o se uju stari pozivi na nacionalni suverenitet. Etnike zajednice, p r i m o r a n e da ive p o d internacion a l n i m b a r j a k o m socijalizma, sada su osetile da s l o b o d n o m o g u da obnove stara k r v n a neprijateljstva. Tvrdokorni problemi oko manjinskih prava i religijskih i jezikih razlika, koji su ubrzali izbijanje dva svetska rata, p o n o vo su izbili u s a m o sredite panje Evrope. Ne s a m o da je k o m u n i z a m diskreditovan nego je i sve o n o protiv ega se socijalizam b o r i o danas p o n o v o u trendu. To ne znai da su s a m o kapitalizam i individualizam postali p o p u larni nego takoe i antisemitizam, verski ovinizam i atavistiki rasizam. Poljski politiari n a d m e u se u dokazivan j u ko je vei Poljak; M a a r i su obnovili stare sporove sa R u m u n i m a na istoku i Slovacima n a severu. Srbi i H r v a ti m e u s o b n o se ubijaju, a i jedni i drugi, u ime nacionalnih prava, ubijaju Bonjake. Srbi su krenuli u veliku ofanzivu protiv Albanaca da bi od njih oslobodili svoje sveto Kosovo a, posle uasa vazdunih napada N A T O - a , Kosovari su se iskaljivali na srpskoj m a n j i n i istom surovou koju su i sami pretrpeli pod svojim bivim ugnjeta1 0

ima. Etnike g r u p e rasute irom leine Sovjetskog Saveza traile su pravo n a politiko samoopredeljenje. Niko jo n e m o e da kae da li su uasi eenije p r e t h o d n i c a nasilja koje nas eka u budunosti. Svi ovi narodi naseljavaju podruja na kojima ive druge etnike manjine, a veina njihovih pripadnika takoe ivi kao m a n j i n a na p o d r u j i m a na kojima su drugi narodi d o m i n a n t n a veina. Rezultat je da e zahtevi za dobijanje politike autonomije koji se zasnivaju na etnikom identitetu, neizbeno dovesti do graninih sukoba, guenja prava m a n j i n a i graanskih sukoba, kada svaka od grupa krene sa jezivim m e r a m a etnikog ienja", ne bi li za sebe obezbedila etniki h o m o g e n u dravnu teritoriju. O n o to je jo opasnije p o politiku stabilnost Z a p a d a od ovog potencijalnog p o n o v n o g raanja tradicionalnih regionalnih separatistikih pokreta su nove etnike manjine, pre svega u N e m a k o j i Francuskoj. Bundesrepublik je bila dobra otadbina", rekao m i je sa nostalgijom n e m a k i kolega zabrinut zbog zbivanja tok o m 1990. godine. D a li e i nova N e m a k a biti tako d o b ra p r e m a svojoj deci, ostaje da se vidi. Ujedinjenje, u k o m binaciji sa hiljadama izbeglica iz istonih zemalja koje ve ive u sada u j e d i n j e n o j Nemakoj, pospeilo je krizu razm e r a nezabeleenih u poslednjih pola veka i d u b o k o uticalo na nain na koji veine vide sebe i druge. Generacija koja je stvorila n e m a k o privredno u d o sada odlazi u penziju, a njihova deca i unuci, odrasli u udobnosti b o n skog reima, n e izgledaju ba voljni da se o d r e k n u dela svog dobrog ivota u korist siromanih roaka sa Isto1 0

ka. O n o to Istoni Nemci dobijaju jeste uee u zapadnoj ekonomiji, ranije zagarantovanoj n e m a k i m tihim p a r t n e r i m a u Wirtschaftswunderu: turskim i balkanskim radnicima na p r i v r e m e n o m radu", koje mase n e m a k i h radnika iz bive DDR, eljne r a d n i h mesta, sada potiskuju iz N e m a k e u Francusku i Belgiju. Suoeni s nezaposlenou kod kue i sa uglavnom slabo plaenim poslovim a u zapadnoj Lander, nekadanji Istoni Nemci s p o d o zrenjem gledaju n a Turke i Slovene, koji su se ve u d o mili u Nemakoj, a sa neprikrivenim prezirom p r e m a Poljacima, R u m u n i m a i d r u g i m a koji stiu u novu N e m a ku u potrazi za boljim ivotom. U m e u v r e m e n u , usmeravanje saveznih fondova u staru Istonu N e m a k u , a n e u staru Saveznu Republiku, dovodi do a n t a g o n i z m a i napetosti m e u o n i m a koji su se navikli na velikoduan sistem dravne socijalne p o m o i . E k s t r e m n a reakcija je b u e n j e rasistikog nasilja u grad o v i m a bive Istone Nemake. M a n j e e k s t r e m n a , iako m o d a ak i opasnija reakcija jeste obnavljanje rasprava o t o m e ko ima prava da uestvuje u n e m a k o m blagostanju. Ve sada n e m a k i ustav predvia pravo povratka", koje privileguje p o t o m k e o n i h stanovnika istone Evrope kojima je n e m a k i bio maternji jezik, iako oni ne s a m o da nikada nisu videli N e m a k u , nego m o d a ak ni ne govore nemaki, u o d n o s u na Turke koji su roeni i odrasli u Nemakoj. Ko je Nemac? Moe li e m i g r a n t postati Nemac, ili je n e m a k i identitet pitanje k r v i i rase? Ova pitanja su se postavljala ranije, a posledice su bile uasne. 1 0

Nemaka je najdublje vezana za transformaciju Evrope, ali n e m a k a dilema, iako najoiglednija, nije nikakva retkost. U Francuskoj, prisustvo miliona muslimana - p o t o m a k a Severnoafrikanaca, ali i novih emigranata, legalnih i ilegalnih - vodi d o preispitivanja f r a n cuskog nacionalnog identiteta iji rezultati u z n e m i r u j u . Strah od islamizacije Francuske doveo je do bujanja f r a n cuske ksenofobine desnice, koja sada tvrdi da uiva podrku vie od treine izbornog tela i za koju je biti Francuz" pre rasna i kulturoloka nego politika kategorija. U septembru 1991. godine, na primer, bivi francuski predsednik Valery Giscard d'Estaing nazvao je emigraciju invazijom na Francusku" i predloio da se za kriter i j u m za sticanje francuskog dravljanstva umesto prava tla" ( droit du sol) uvede pravo krvi" (droit du sang).1 Istovremeno, Francuska i Belgija pokuavaju da se izbore sa s e k u n d a r n i m izbeglicama, to jest o n i m stranim radnicima koji su potisnuti iz Nemake, a koji sada m o r a j u da se takmie sa milionima nezaposlenih ili delimino zaposlenih Severnoafrikanaca. Italija i Grka suoavaju se sa poplavom albanskih izbeglica koji bee od unitene ekonomije i propalog politikog sistema. Austrija, najpre u strahu da n e b u d e uvuena u graanski rat na svojoj granici, sada pokuava da se izbori sa hiljadama izbeglica i emigranata iz Rumunije, Bugarske i bive Jugoslavije. Ova zemlja, koja je dugo uivala u mitu prve rtve nacistike agresije" i imala koristi od svog neutralnog statusa u hladnoratovskim m e u n a r o d n i m odnosima, sveok je
1. Le Monde, 24. s e p t e m b r a 1991.

1 0

pojave stranke sa snanim ovinistikim i ksenofobinim elementima kao treeg po veliini politikog pokreta u zemlji. Da li su nacije Evropske zajednice zemlje emigracije" ili bi privilegiju dravljanstva trebalo rezervisati za prave" Francuze, Italijane, Dance i Britance? Sama injenica da se takva pitanja postavljaju, pokazuje da su sramne ideje nacionalizma i rasizma jo uvek ive. Iako tekui dogaaji u Evropi privlae najvie panje, ne smemo da zaboravimo da ni ostatak sveta, a posebno Sjedinjene Drave, nije imun na ovakve ideoloke tendencije. Danas mnogi gledaju na Sjedinjene Drave kao na naciju polietnike emigracije, ali to nije uvek bilo tako, a znatan deo politikih programa i dalje dobija podrku biraa upravo podsticanjem straha od gubitka nacionalnog identiteta tesno povezanog za engleski jezik i nacionalnu tradiciju. 2 Ovo ne bi trebalo da nas iznenadi: na trei predsednik, Thomas Jefferson, eleo je da na veliki dravni peat Sjedinjenih Drava stavi repliku Hengista i Horsa, prvih saksonskih voa koji su se iskrcali u Britaniji (i zapoeli njeno osvajanje). Jefferson je tvrdio da i m a m o ast da smo potomci Hengista i Horsa, od kojih smo primili nae politike principe i oblik vladavine". 3 U drugoj polovini 19. i poetkom 20. veka, rasistika anglosaksonska ideologija nije u Amerikance ubrajala Irce,
2. O tradicionalnom s u k o b u i z m e u civilnog i e t n i k o g identiteta u S j e d i n j e n i m Crucible: Race and Nation in the Twentieth rasa i nacija u 20. vekn), P r i n c e t o n , 2001. Letters of John Adams and His Wife, Abigail Adams, tokom during revo-

D r a v a m a , vidi G a r y Gerstle, The American (Ameriko 3. iskuenje:

C h a r l e s F. A d a m s , Familiar (Porodina

the Revolution lucije),

pisma Johna Adamsa

i njegove ene, Abigail Adams,

York, 1876., str. 211.

june Evropljane i Azijce. Danas, politiari m r n j e m o g u da izazovu vrlo b u r n e reakcije s a m i m opisom Amerike u kojoj engleski nije jedini zvanini jezik. Istoriar r a n o g srednjeg veka koji ovaj problem prouava direktno iz d o k u m e n a t a a slua retoriku nacionalistikih voa i ita dela iz pera zvaninih ili kvazizvaninih istoriara, m o e o d m a h da uoi koliko je za ovu raspravu kljuno t u m a e n j e perioda od oko 400. do 1000. godine. Iznenada, istorija Evrope od pre vie od j e d n o g milenijuma nije vie neka apstraktna tema: t u m a e n j e perioda raspada Rimskog carstva i varvarskih seoba p o staje osnova politike rasprave u veem delu Evrope. U Francuskoj, voa Nacionalnog fronta, Jean Marie Le Pen, proglasio se p r e d v o d n i k o m francuskog n a r o d a koji se rodio pokrtavanjem Klovisa 496. godine, i nosio ovaj neugasiv plamen, s a m u duu naroda, skoro hiljadu i pet stotina godina". 4 D a n a 28. j u n a 1989, srpski voa Slob o d a n Miloevi organizovao je skup na Kosovu polju" kojem je n a v o d n o prisustvovalo vie o d milion ljudi, pov o d o m obeleavanja dana kada su o t o m a n s k i Turci p o razili srpsku vojsku. O n je ovde izloio svoj n a u m : potvrditi odlunost Srbije da se nikad ne odvoji od ove s p o r n e teritorije. 5 No, prava na koja se pozivala albanska veina mogla bi da se p o k a u starija od srpskih. Srbi su, na kraju krajeva, vladali Kosovom m a n j e od tri stotine godina, to jest, od kada su ga u 11. veku pridobili od Vizantije. Albanci se, za razliku od njih, pozivaju na poreklo o d
4. 5. Le Monde, 24. s e p t e m b r a , 1991. 23. j u n a , 1992.

Der Standard,

1 0

starih Ilira, autohtonih stanovnika regiona, ime su, p o istoj k o b n o j logici, narod sa najveim pravima" na Kosovo. Ovakvi argumenti i protivargumenti direktno su vodili do uasa kosovskog rata, uasa kojem se, u t r e n u t k u kada ova knjiga kree u tampu, jo ne vidi kraj. Ne igraju se samo nacionalistiki politiari istorijom u politike svrhe. Ugledni naunici takode su uvueni u polemike o prolosti koje slue da se njima manipulie u politike svrhe. U Transilvaniji - oblasti koju su u 11. veku naselili Ugari, u 12. veku Saksonci, kojom su vladali Turci, Habzburgovci i Maari, i koja je od 1920. godine deo Rumunije - rasprava o politikoj legitimnosti vratila se u deveti vek i u njoj uestvuju profesionalni istoriari i arheolozi. D a li su nomadski ugarski konjanici stigli u ovu oblast kada ju je ve naseljavala autohtono r u m u n ska" populacija, ili u oblast koju su ve p r e t h o d n o opustoili slovenski osvajai? R u m u n i tumae mali broj arheolokih nalaza tako da potvrde p r v u tezu, navodei da su njihovi preci, Vlasi, naseljavali ovaj region jo od rimskih v r e m e n a i, tako, uprkos hiljadugodinjem prekidu njihove vladavine, i m a j u legitimno pravo na ovu oblast. Vodei maarski arheolozi i istoriari, opet, tvrde da dokazi ukazuju na to da su, u vreme kada su Ugari stigli u ovu oblast, ve odavno nestali tragovi postojanja r u m u n s k o g drutva i da, stoga, Transilvanija s pravom pripada Maarskoj. Drugi p r i m e r kako se srednjovekovni istoriari m o g u lako uvui u tekuu politiku je austrijska pokrajina Karintija 6 iz koje potie austrijski desniar Jorg Heider. Da li su pla6. Koruka ( p r i m . prev.)

18

ninska utvrenja koja su nedavno iskopana u jugoistonoj Karintiji dokaz da su u estom veku ovde postojala slovenska naselja ili su to ostaci autohtonih rimskih" o d b r a m b e n i h utvrenja? Kada je jedan austrijski arheolog javno p o d r a o prvu hipotezu, desniarski politiki lideri Karintije upozorili su ga na opasnost od, kako su smatrali, hipoteze koja bi mogla da prui politiku p o d r ku ideji da Sloveni imaju prava na Karintiju. irom Evrope nalazimo na bezbroj ovakvih primera. Istoriari ranog srednjeg veka, nenavikli da b u d u u sreditu panje politikih rasprava, o d j e d n o m su otkrili da je istorijski period kojim se bave, postao i te kako kljuan u borbi za prolost, i da se njihove rei koriste za polaganje prava kako u sadanjosti tako i u budunosti. Naalost, tvorci politike, pa ak i veina naunika kako na Istoku tako i na Zapadu, uglavnom znaju jako m a l o o ovom periodu, a jo m a n j e o procesu etnogeneze koji je doveo do nastanka evropskih drutava. Verovatno nijedan drugi istorijski period nije tako nepoznat i zamagljen nacionalistikim i ovinistikim tumaenjima. Upravo je ova zamagljenost i dovela do toga da on postane lak plen etnike nacionalistike propagande: prava mogu, sasvim drsko, da se zasnivaju na p e r i o d u seoba, jer malo ljudi o t o m e bilo ta zna. Kada se premise o tom p e r i o d u prihvate, politiki lideri m o g u da iz njih izvuku politike implikacije koje se uklapaju u njihov politiki program. Ovi zahtevi, koji se opravdavaju pozivanjem na etnike seobe u kasnoj antici i na davno nestala srednjovekovna kraljevstva, prete ne samo politikim etnitetima na Istoku 1 0

nego i onima na Zapadu. Moe li Evropska unija priznati prava" Litvanaca, a ne i Korzikanaca? Moe li da osudi srpsku agresiju na Bosnu, a ne i englesku na Irsku ili pan sku na Baskijce? Ako Moldavci i Slovenci imaju pravo na svoju suverenu dravu, zato o n d a ne i Flamanci, Katalonci i Luiki Srbi? Ako davno integrisani regioni Sovjetskog Saveza, kao to je Belorusija, m o g u iznenada da postanu nacionalno svesni, zar se to ne bi moglo oekivati i od Bavarske, Bretanje, Frizije, Sardinije ili kotske? Mnogi strahuju da su prizori iz italijanske luke Brindizi, koje s m o videli posredstvom televizije, sa hiljadama albanskih izbeglica, kao i oni iz Berlina sa r u m u n s k i m R o m i m a koji prose na ulicama - s a m o ilustracija Giscard d'Estaingove invazije" oajnih n a r o d a sa Istoka koji na Zapad bee pred glau, graanskim ratom i anarhijom, o d n o s n o j e d n a o g r o m n a seoba ili Volkerwanderung kakvu zapadna Evropa nije videla hiljadama godina. Za sada su b a r e m Kosovari mogli da se vrate na Kosovo iz izbeglikih logora u Albaniji i Makedoniji. D a li e sledei narod", proteran iz svoje drevne postojbine zbog etnike m r n j e i uz p o m o savremenog oruja, imati isto toliko sree ili e ih njihovi d o m a i n i videti s a m o kao beskrajnu i sve brojniju povorku neeljenih gostiju? A ipak su u istoriji Evrope takvi masovni pokreti bili pre pravilo nego iznimka. Sadanja populacija Evrope sa svojim b r o j n i m jezicima, tradicijama i k u l t u r n i m i politikim identitetima, upravo je rezultat takvih migracijskih talasa. Najpre su stigle b a n d e koje su verovatno govorile neki od indoevropskih jezika, a koje su ili zame20

nile ili asimilirale autohtono stanovnitvo Grke, Balkana i Italije. Posle njih stigli su Kelti, jo jedan indoevropski n a r o d i u estom veku pre n.e. poeli da se ire sa podruja d a n a n j e ehoslovake, Austrije, june Nemake i vajcarske sve d o Irske, potiskujui, asimilirajui ili unitavajui d o istrebljenja autohtone stanovnike Evrope. Jedini koji su uspeli da preive ovu invaziju bili su Baskijci s juga Francuske i severa Spanije. O d prvog veka pre n.e. germanski n a r o d i poeli su da potiskuju Kelte sa istoka prema reci Rajni, ali su se i prvi i drugi suoili sa j e d n i m drugaijim osvajaem: Rimskim carstvom koje je pokorilo i romanizovalo vei deo Evrope, Male Azije i severne Afrike. Nove seobe G e r m a n a i n a r o d a srednje Azije poele su u treem veku, postepeno zamenjujui rimski sistem vladavine n a d m o z a i k o m malih kraljevstava. Na istoku, g r u p e Slovena naselile su se na Alpima, Karpatima, na Balkanu i u Grkoj. Poslednja velika seoba stanovnitva u p r v o m milenijumu bio je dolazak M a a r a u podunavski region i Skandinavaca u N o r m a n d i j u i severnu Englesku. Iako su m n o g i naunici prihvatili da se period seoba zavrio krajem prvog milenijuma, njegova zavrna faza bio je, u stvari, dolazak Turaka u Grku i na Balkan u p e r i o d u izmeu 13. i 16. veka. Sada, na poetku treeg m i l e n i j u m a , Evropa jo uvek ivi posledice ovog perioda seoba i strahuje o d novog. Paralele su oigledne. U tekstu objavljenom u Le Mondeu, knjigu Pre Francuske i Nemake, francuski novinar i k o m e n t a t o r Claude Allegre u p u u j e itaoce na m o j u iji je podnaslov odeljeRaanje 10 nje marketinga francuskog izdavaa izvrnulo u

Francuske, da bi se uverili da je pretpostavljena kontrolisana emigracija... stvorila svet koji je izgledao neunitiv, da bi nekontrolisano eksplodirao iznutra". 7 Teza je da bi neki eleli da vide savremenu istoriju kao reprizu raspada Rimskog carstva, i nadaju se da e, u lekciji iz prolosti, nai naina da spree da nove varvarske h o r d e unite savremenu evropsku civilizaciju. Svaki istoriar koji je vei deo ivota prouavao ovaj rani period stvaranja etniciteta i seoba m o e s a m o da sa strahom i prezirom posmatra razvoj politiki svesnog nacionalizma i rasizma, posebno kada ove ideologije, da bi imale opravdanje, prisvajaju i izvru istoriju. Ova pseudoistorija pretpostavlja, pre svega, da su narodi Evrope odredene, postojane i objektivno prepoznatljive drutvene i kulturne jedinice, i da se m e u s o b n o razlikuju p o jeziku, veri, obiajima i n a c i o n a l n o m karakteru, koji su nedvosmisleni i nepromenljivi. Ovi narodi su se, navodno, formirali ili u n e k o m dalekom i n e p o z n a t o m asu praistorije, ili se taj proces etnogeneze desio u n e k o m tren u t k u tokom srednjeg veka, kada se i zauvek okonao. Drugo, isticanje etnikih prava trai i politiku auton o m i j u svih pojedinaca koji pripadaju o d r e e n o j etnikoj grupi i, istovremeno, njihovo pravo da vladaju svojom istorijskom teritorijom koja se obino definie u okviru ranih srednjovekovnih naselja ili kraljevstava, bez obzira na to ko danas tu ivi. Ovaj dvostruki standard dozvoljava Litvancima da se oglue o zahteve Poljaka i Rusa kada oni trae autonomiju, a Srbima da polau prava na isto7. Le Monde, 19. j u n a . 1991.

22

rijski srpska" p o d r u j a Bosne nastanjena Muslimanima, kao i na p o d r u j a Hrvatske nastanjena Srbima. O n , takoe, dozvoljava Irskoj republikanskoj armiji da zahteva veinsku vlast u junoj Irskoj, a manjinsku u Severnoj Irskoj. O n o to svi ovi zahtevi impliciraju je da je postojalo vreme p r i m a r n e akvizicije koje je za N e m c e bio prvi vek, za Franke peti, za Hrvate esti i sedmi, za Maare deveti i deseti i tako dalje, kada su j e d n o m i zauvek utvrene geografske granice legitimnog posedovanja zemlje. Posle ovih perioda p r i m a r n e akvizicije, a u skladu sa ovakvim indirektnim zakljuivanjem, sve potonje seobe, invazije ili politika asimiliranja, postaju nelegitimni. U m n o g i m sluajevima to znai da se brie 1.500 godina istorije. Takoe, uznemirava injenica da m e u n a r o d n a zajednica, pa ak i pluralistika d r u t v a kao to su Sjedinjene Drave, u velikoj meri prihvata osnovne premise da n a r o d i postoje kao objektivan f e n o m e n i da, ve sam i m p o s t o j a n j e m , taj n a r o d ima pravo na s a m o u p r a v u . D r u g i m recima, m i pretpostavljamo da su, na neki nain, politiki i kulturoloki identitet jedinstveni i da na to imaju pravo. Nesumnjivo, ako Litvanci ili Hrvati imaju svoj jezik, svoju m u z i k u i svoje nonje, onda oni imaju pravo i na svoj parlament i svoju vojsku. Istina, me u n a r o d n a zajednica m o r a da p o k u a da ogranii neizbene posledice starih etnikih a n t a g o n i z a m a kao to su meuetniki ratovi, ali princip drevnog prava na etnik u s a m o u p r a v u gotovo da se ne dovodi u pitanje. Zapravo, mogli bismo ii jo dalje: pozivanje na drevna etnika prava i nasleene k r v n e zavade korisni su za izolaci23

oniste k a k o u Americi tako i u z a p a d n o j Evropi. A k o su se ovi n a r o d i oduvek" m e u s o b n o mrzeli, ako su njihovi identiteti i njihovi a n t a g o n i z m i usaeni i nepromenjivi, onda je uzaludna svaka intervencija da bi se ovi ratovi zaustavili. Prihvatanjem retorike etnikog nacionalizm a , ak i o n d a kada priznaje da ga prezire, ostatak sveta m o e da opravda stvaranje etniki istih" nacija kao jedine alternative genocidu. U stvari, n e m a nieg p o s e b n o starodrevnog" kod naroda Evrope u njihovom n a v o d n o m pravu na politiku autonomiju. Polaganje prava n a suverenitet, koji Evropa danas vidi u istonoj i centralnoj Evropi, tvorevina je 19. veka, v r e m e n a koje je kombinovalo r o m a n t i n e politike filozofije Rousseaua i Hegela sa n a u n o m " istorij o m i i n d o e v r o p s k o m filologijom, iz ega je proiziao etniki nacionalizam. Ova p s e u d o n a u k a dvaput je razorila Evropu i m o e to p o n o v o da uradi. Evropski n a r o d i uvek su bili daleko fluidniji, sloeniji i dinaminiji nego to to savremeni nacionalisti m o g u i da zamisle. Imena naroda m o g u n a m delovati p o z n a t o posle hiljadu godina, ali drutvena, kulturna i politika realnost koja je stajala iza ovih i m e n a bila je radikalno drugaija od o n o g to' ona danas predstavlja. Ovo je razlog zbog ega n a m je potrebno novo shvatanje n a r o d a Evrope, pre svega u o n o m f o r m a t i v n o m p e r i o d u evropskog identiteta u p r v o m m i lenijumu. Takoe je p o t r e b n o da shvatimo kako je nasleena tradicija, koja je u 20. veku izvela milione ljudi na ulice, a vie miliona oterala u grob, poprimila ovaj oblik pre neto vie od j e d n o g veka. 24

U sledeim poglavljima p o k u a e m o da p r u i m o pregled ovog novog shvatanja. K r e n u e m o sa kratkim ispitivanjem porekla savremenog etnikog nacionalizma i savremenih istorijskih studija t o k o m 18. i 19. veka. Potom e m o se kratko pozabaviti razvojem intelektualnih i kulturnih kategorija po kojima Evropljani sebe razlikuju i svrstavaju od petog veka pre n.e. do kasne antike. Tek tada e m o biti spremni da ispitamo one istorijske okolnosti u kojima su se narodi Evrope" razvijali u t o m k l j u n o m p e r i o d u od kasnog starog do poetka srednjeg veka, t o m p s e u d o m o m e n t u p r i m a r n e akvizicije, koji pon o v o p o p r i m a pretee razmere u evropskoj mitologiji i koji je p o s t a o jedan od vodeih principa u reavanju etnikih" p r o b l e m a irom sveta. Niko nije toliko naivan da oekuje da e jasnije shvatanje o stvaranju evropskih naroda smanjiti nacionalne tenzije ili ograniiti m r n j u i spreiti krvoprolie koje one i dalje izazivaju. U n a j b o ljem sluaju, m o e m o da se n a d a m o da e se oni, koji su pozvani da p o m o g n u da se zahtevi zasnovani na ovim n a m e n a m a istorije ostvare, bilo to u Evropi, na Bliskom istoku ili drugde, pokazati skeptiniji prema njima. Uspeli ili ne, istoriari su duni da otvoreno iznesu svoje stavove, m a k a r i znali da e se njihove rei ignorisati.

25

GLAVA PRVA
ZATROVANI KRAJOLIK: ETNIKA U 19. PRIPADNOST VEKU I NACIONALIZAM

Savremena istorija roena je u 19. veku, zamiljena i razvijana kao i n s t r u m e n t evropskog nacionalizma. Kao oruje nacionalistike ideologije, istorija evropskih naroda bila je vrlo uspena, ali je nae shvatanje prolosti pretvorila u stovarite toksinog otpada, p r e p u n o g otrovnog etnikog nacionalizma, koji je d u b o k o zatrovao svest ljudi. Raiavanje ovog otpada najvei je izazov sa kojim se dananji istoriari suoavaju. Prava istorija naroda koji su naseljavali Evropu na poetku srednjeg veka ne poinje u estom nego u 18. veku. O v i m se ne porie da su ljudi koji su iveli u dalekoj prolosti imali oseanje pripadnosti n a r o d u ili kolektivni identitet. No, poslednja dva veka intelektualnog delovanja i politikih suoavanja tako su temeljno promenili nain na koji razmiljamo o d r u t v e n i m i politikim grup a m a da ne m o e m o da se zavaravamo da smo u stanju da d a m o objektivan" sud o d r u t v e n i m kategorijama na poetku srednjeg veka, neoptereen ovom novijom prolou. Ne s a m o da je etniki nacionalizam, onako kako ga danas shvatamo, u izvesnom smislu izum novijeg perioda nego su, kako emo videti, i sama orua analize ko10

10 jima se sluimo za n a u n a objanjenja istorije smiljena 1 usavrena u iroj klimi nacionalizma i zaokupljenosti nacionalizmom. Savremene m e t o d e istraivanja i pisanja istorije n e samo da nisu neutralni i n s t r u m e n t i nauke, nego su razvijeni upravo zato da bi se p o t p o m o g l i nacionalistiki ciljevi. Budui da su i objekt i m e t o d a istraivanja sumnjivi, poteno je da na s a m o m poetku p r i z n a m o subjektivnu prirodu naeg istraivanja k r a t k i m u v i d o m u proces koji je doveo do njihovog pronalaska.

ETNIKI

NACIONALIZAM

I DOBA

REVOLUCIJE

Pria pojavi nacionalizma u 18. i na poetku 19. veka ispriana je bezbroj puta. Nacije-drave dananjice, zasnovane na etnikim principima, opisivane su kao zamiljene zajednice" koje su nastale zahvaljujui pregalatvu intelektualaca i politiara 19. veka koji su ranije romantine, nacionalne tradicije pretoili u politike programe. 8 Zaista, cela poplava knjiga i tekstova - nekih naunih, drugih namenjenih iroj publici - tvrdi da su mnoge vekovne tradicije", od nacionalnih identiteta do kotskog tartana, skoranje i cinine izmiljotine politiara ili preduzimaa. Ima dosta istine u ovim tvrdnjama, pre svega zato to one ukazuju na odluujuu ulogu koju su u skorijoj prolosti pojedinci i grupe odigrali u izgradnji navodno drevnih ideologija. Meutim, bilo bi apsurdno sugerisati da se
8. Benedict Anderson, Imagined Communities: Rejlections on the Origin and Spread ofNation-

alism, London, 1983. (Benedikt Anderson, Nacija: zamiljena zajednica, Plato, Beograd, 1998 J

ove zajednice, zato to su u izvesnom smislu imaginarne", moraju odbaciti ili omalovaiti, ili da se implicira da je na neki nain imaginarno" sinonim za izmiljeno" ili beznaajno". Najpre, iako se za specifine oblike etniki zasnovanih nacija-drava dananjice moda zaista moe rei da su nastale zaslugom romantiara i nacionalista 19. veka, to ne znai da u prolosti nisu postojali drugaiji oblici u kojima su se nacije zamiljale - oblici isto toliko snani, iako sasvim razliiti od onih u savremenom svetu. Ueni ljudi 19. veka, politiari i pesnici, nisu jednostavno izmislili prolost; oni su bili inspirisani ve postojeim tradicijama, pisanim izvorima, legendama i verovanjima, ak i kada su ih koristili na nove naine da bi skovali" politiko jedinstvo ili se izborili za autonomiju. Drugo, ak iako su ove zajednice u izvesnom smislu imaginarne, one su vrlo realne i vrlo jake: svi vani istorijski fenomeni su u izvesnom smislu psiholoki, a oni mentalni - od verskog ekstremizma do politike ideologije - verovatno su usmrtili vie ljudi nego bilo koja druga pojava, sa izuzetkom crne smrti". Specifini proces koji je vodio do raanja nacionalizma kao snane politike ideologije varirao je od regiona do regiona u Evropi i izvan nje. U regionima koji nisu bili politiki organizovani, kao Nemaka, nacionalizam je obezbedio ideologiju za stvaranje i jaanje dravne vlasti. U velikim dravama, kao to su Francuska i Velika Britanija, vlade i ideologije n e m i l o s r d n o su guile jezike manjina, njihove kulturne tradicije i razliita seanja na prolost, a sve u ime jedinstvene nacionalne istorije i homogenog jezika i kulture, za koje se moglo tvrditi da seu 29

daleko u prolost. U polietnikim imperijama, kao to su bile otomanska ili habzburka, pojedinci koji su sebe smatrali pripadnicima ugnjetavanih manjina koristili su nacionalizam da bi se pozivali na pravo ne samo na odvojeni kulturni identitet nego i na politiku autonomiju. Prilino uobiajena verzija metode kojom ideologija nacionalizma pospeuje jaanje pokreta za nezavisnost, posebno u istonoj i centralnoj Evropi, pretpostavlja postojanje tri faze u procesu stvaranja ovih zamiljenih zajednica. 9 One obuhvataju, najpre, prouavanje jezika, kulture i istorije dotinog naroda koje sprovodi mala grupa probuenih" intelektualaca; potom grupa patriota" prenosi i iri ideje ovih naunika u drutvu; i konano, faza u kojoj nacionalni pokret dostie svoju kulminaciju meu masama. 1 0 S manjim varijacijama, ovaj proces moemo pratiti od 18. veka u Nemakoj, preko veeg dela Otomanskog, Habzburkog i Ruskog carstva u 19. veku i, na kraju, do kolonijalne i postkolonijalne Azije, Afrike i obe Amerike u 20. veku. Veina onih koji prouavaju nacionalizam nee osporavati ovaj opti opis procesa nacionalnog buenja i politizacije. Meutim, ono to izaziva estoku raspravu je pitanje da li probueni" intelektualci samo potvruju da postoji potlaeni narod, ili ovi intelektualci izmiljaju narod koji
9. Miroslav H r o c h , "Die Vorkdmpfer Analyse Ada der nationalen Bewegung bei den kleinen analiza Volkern EuGrupslo-

ropas: Eine vergleichetide peri' (Prvi borci nacionalne jeva patriotskih grupa), XXIV, Prague, 1968 10.

zur gesellschaftlichen

Schichtung

der patriotischen drutvenih et Historica

migracije malih naroda Evrope: uporedna Universitatis C.arolinae Philosophica

Monographica

Vidi r e z i m e iz knjige Iva Banca, ' National

Question

in Yugoslavia:

Origin,

History,

Politics, Ithaca, NY, 1984, str. 28 (Ivo Banac, Nacionalno greb, 1988.)

pitanje

u Jugoslaviji,

Globus, Za-

30

prouavaju. Hrvatski istoriar Ivo Banjac, na primer, razlikuje se od veine drugih tvrdnjom da ideologija, da bi se prihvatila, m o r a da proistie iz stvarnosti. Nacionalizam moe da pokua da se obrauna sa uslovima potinjenosti svoje grupe, ali ne moe vetaki da stvori te uslove".' 1 D o izvesnog stepena sigurno je u pravu: ako pojedinci nisu izloeni ugnjetavanju i diskriminaciji, obeanja da e se takvo stanje popraviti verovatno ne bi mogla da imaju nekog efekta. Meutim, ako je shvatimo na drugaiji nain, ovakva formulacija potencijalno je opasna: ona implicira da grupe - potencijalne nacije kao takve - postoje ak i pre nego to ih intelektualci prepoznaju, da se uslovi potinjavanja odnose na datu grupu, i d a j e nacionalizam pravi lek za ovakva stanja. D r u g i m reima, dok nacionalizam moda ne stvara uslove, on sigurno moe da stvori i proizvede samu naciju. U 19. veku, p o d uticajem revolucija i romantizma, i sa oigledno neuspenim starim aristokratskim poretkom na politikoj sceni, intelektualci i politiari stvorili su nove nacije, nacije koje su p o t o m projektovali u daleku prolost, na poetak srednjeg veka. Intelektualni kontekst u kojem je nastao savremeni nacionalizam bila je fascinacija evropske naune elite starim svetom, posebno u Francuskoj i Nemakoj. Upravo je fascinacija klasinom kulturom i civilizacijom - posebno negovana u Holandiji, a zatim i u Francuskoj i na nemakim univerzitetima kao to je Gdttingen - postavila scenu za radikalni obrt u doivljavanju predstave o sebi i svom identitetu, briui vekove vrlo razliitih drutvenih identiteta.
11. Ibid, str. 29

10

GRUPNI

IDENTITET

PRE

NACIONALIZMA

Sredinom srednjeg veka i na poetku renesanse, nacija" je - zajedno sa verom, r o d o m , vlastelinskom vlau i d r u t v e n i m slojem - obezbeivala jedan u nizu uobiajenih naina na koji su se politiki aktivne elite identifikovale i organizovale u zajednikom delovanju. M e u tim, oseanje pripadnosti jednoj naciji nije bilo najvaniji element ovih saveza, niti je zajedniki nacionalni identitet ujedinjavao one gore i one dole, gospodara i seljaka, u oseanju da sainjavaju jedinstvenu interesnu zajednicu. Intelektualci i drutvene elite bili su ak i m a nje skloni da trae korene sopstvene identifikacije projektovanjem svojih nacionalnih identiteta u davnu prolost iz perioda seoba. U o n o m stepenu u kojem su u dalekoj prolosti tragali za p o s t o j a n j e m zajednikog interesa, oni su se radije svesno identifikovali sa r i m s k i m drutvom i k u l t u r o m . Postepeno su, m e u t i m , od renesense naovamo, evropski intelektualci u Francuskoj, Nemakoj i istonoj Evropi poeli da se identifikuju sa rtvama rimske imperijalistike ekspanzije, Galima, G e r m a n i m a ili Slovenima. Ova transformacija identiteta odvijala se u politikom kontekstu koji je odreivao pravac u k o m e e one krenuti. U renesansnoj Francuskoj, koja je imala izuzetno dug kontinuitet svoje monarhije, realno postojanje drave nikada nije dolo u pitanje, ali o n o to jeste, bilo je postojanje jednog jedinog francuskog naroda. U Nemakoj, od devetog veka pa nadalje, pisci su, s vremena na vreme, go32

vorili o n e m a k o m n a r o d u ali, s obzirom da nije postojala jedinstvena germanska drava, identifikacija germanske k u l t u r n e tradicije nije n u n o zahtevala i odgovarajuu politiku tradiciju. U d r u g i m p o d r u j i m a , kao to je Poljska, nacionalna" svest smatrala se iskljuivim pravom aristokratije koja je oseala malu solidarnost, ako je uopte i oseala, sa seljacima koji su obraivali njena imanja. Francuske teze koje se o d n o s e na identitet Francuza, razvile su se u kontekstu kraljevskog apsolutizma i aristokratske ili n a r o d n e opozicije. Rasprava o vladarskom pravu odvijala se izmeu s a m o g kralja i plemstva ili prvog stalea. I kralj i plemstvo zasnivali su svoja prava na tvrdnji da je od v r e m e n a Julija Cezara graanstvo ili trei stale rase robova - to jest, p o t o m c i p o b e e n i h Gala koji su izgubili svoju slobodu - poniena populacija koja nije imala prava na politiko samoopredeljenje. Ovakva karakterizacija zasnivala se na jo starijoj tradiciji koja se razvila u s r e d n j e m veku, a koja je ropstvo opravdavala n i z o m intelektualnih konstrukcija kojima su se seljaci svodili na nasleeni i gotovo n e h u m a n i status. 12 Aristokratija, za razliku od njih, nije bila galskog porekla. Oni su, naprotiv, bili p o t o m c i Franaka, to jest slobodnih" ratnika koji su stigli d o Galije, pobedili, i iz nje proterali rimske gospodare i utemeljili svoju vlast. Ovakve tvrdnje zasnivale su se na zamisli rimskog istoriara Kornelija Tacita iz prvog veka, koji je slavio i uzdizao slobod12. Paul F r e e d m a n , Images of the Medieval Peasant (Predstave o srednjovekovnom seljaku),

Stanford, 1999.

33

ne G e r m a n e , uporeujui ih sa Rimljanima svog vremena. Ovakve tvrdnje takoe su zahtevale p o d r o b n o itanje radova Grigorija Turskog i drugih ranih srednjovekovnih izvora, kako bi se naglasio slobodan germanski identitet francuske nacije, nation lektivitet ili kralj fran^aise. Ko je zaista imao prava da vlada - aristokratija kao kobila je osnovna tema spora. Godine 1588. kraljevski propagandista Gui de Coquille otiao je tako daleko da je tvrdio da je Hugh Capet, osniva kraljevske loze od koje su poticali svi francuski kraljevi, poreklom Saksonac. Ovo saksonsko-germansko poreklo znailo je da je njegov kraljevski p o t o m a k zaista pravi Francuz, vrai Frangais.13 U 18. veku, aristokrate kao Luis de Saint-Simon, Fran^ois de Salignac de Fenelon i Henri de Boulainvilliers, bili su saglasni da je populacija Gala na kraju starog veka bila, u sutini, rasa robova. U p e t o m veku, slobodni franaki ratnici vladali su Galijom na osnovu svojih prava kao osvajaa. 14 Samo oni i njihovi potomci - plemstvo - bili su pravi Francuzi. Kralj, dakle, m o r a da deli vlast sa njima, kao to je bilo u v r e m e Karla Velikog. Analogna tradicija razvila se u Poljskoj, gde su elite pokuale da negiraju svoje slovensko poreklo. Ve negde sredinom 16. veka, poljski hroniari su tvrdili da se poljska
13. Mireille Schmidt-Chazan, "Les origines germaniques d'Hughes Capet dans capeti-

l ' h i s t o r i o g r a p h i c Irancaise d u au X V I e siecle" ( G e r m a n s k o poreklo H u g a Kapeta u f r a n c u s k o j istoriografiji 10. i 11. veka), iz Religion et eultnre autour de lan mil: Royaume en et Lotharingie, 344, p o s e b n o str. 240. 14. P r e m a r i m s k o m pravu, ,,u pitanju p o s e d a , o k u p a c i j a vai k a o p r a v n a osnova", H e n r i izd. D o m i n i q u e I o g n a - P r a t a i J e a n - C h a r l e s Picarda, Pariz, 1990, str. 231-

Pirrene, Povijest Evrope, O d s e o b e n a r o d a d o XVI stoljea, str. 13. ( p r i m . prev.)

34

elita m o r a identifikovati sa Sarmatima, drevnim stepskim plemenom koje p o m i n j u grki i rimski etnografi, a ne sa slovenskim seljacima. 15 D o 17. veka, teze o sarmatskom poreklu postale su sredstvo koje je eliti szlachta posluilo da se etniki odvoji od nie drutvene klase. 16

REVOLUCIONARNI

NACIONALIZAM

Francuska revolucija p r o m e n i l a je i sve i nita u ovoj viziji prolosti. Posebno u Francuskoj, p o p u l a r n a propaganda revolucionarnog perioda prihvatila je ovu dvostranu s h e m u o Francima i Galima, samo je obrnula njen o znaenje. U svom uticajnom pamfletu o treem staleu, teoretiar francuske revolucije, Abbe Sieyes, potvruje g e r m a n s k o poreklo plemstva, ali tvrdi a ga upravo takvo poreklo ini stranim, osvajakim e l e m e n t o m u Francuskoj. Pravi francuski narod, p o t o m c i Gala, dugo je t r p e o tuinski jaram, najpre p o d Rimljanima, a p o t o m p o d Francima. Kucnuo je as da se ova strana rasa povue u u m e Frankonije i vrati Francusku treem staleu, j e d i n o m istinskom n a r o d u . Meutim, ovaj nacionalni poziv bio je u suprotnosti sa zvaninom revolucionarnom ideologijom koja je, iako je proklamovala nezavisnost i suverenitet svakog naroda, poricala da se narod" moe definisati jezikom, et15. Npr. Martin Cromer, De orig'me et rebus gestus polononim, 16. Florin Curta, The klaking 1555. of the Lower Danube

of the Slavs: History and Archeology

Region, ca. 500-700 AD god. n.e)

(Razvoj Slavena: istorija i arheologija

Podunavlja,

oko 500 - 700.

10

nikom pripadnou ili poreklom. O n o to se trailo, bila je spremnost da se podre zajedniki a ne pojedinani interesi, i prihvate proklamovane slobode i zakoni republike.17 Ipak, u praksi se i dalje podrazumevala pretpostavka da zajednika kulturna tradicija, pre svega ona oliena u francuskom jeziku, definie f r a n c u s k u naciju. Prethodnici germanskog nacionalizma, Johann Gottfried Herder i getingenki istoriari, takode su se inspirisali Tacitovim mitom, ali prvenstveno u kontekstu lingvistikog, kulturnog jedinstva, koje nije ni pretpostavljalo ni zahtevalo politiko jedinstvo. O d otkria Tacitove Germanije krajem 15. veka, istoriari su bili fascinirani slikom slobodnog, istokrvnog germanskog naroda. O d Germania illustrata Conrada Celtisa (1491) do Epitome rerum nicarum Jacoba Wimplelinga i Proverbia Germanica GermaHein-

richa Bebela i drugih dela, pisci su tragali za germanskim jedinstvom i istorijom. Meutim, ovo jedinstvo ostalo je isto kulturoloko a ne politiko. Regioni u kojima se govorio germanski nikada nisu bili ujedinjeni u jedno, kulturoloki homogeno, kraljevstvo. ak je i u srednjem veku Sveto rimsko carstvo uvek obuhvatalo vane slovenske i romanske regione. tavie, duboke podele do kojih je dovela reformacija i pogubnost Tridesetogodinjeg rata, doveli su do toga da politiko i drutveno jedinstvo ostanu bez bilo kakve kulturne perspektive sve do 19. veka. 18
17. E. J. H o b s b a w m , Nations and Nationalism since 1780, Cambridge, 1995. (Erik

H o b s b a u m , Nacije i nacionalizam

od 1780. godine,

Filip Vinji, B e o g r a d , 1996.) Litera-

18. O v a j rezime uglavnom se zasniva na delu Ottoa W. Johnstona, The Myth oj a Nation: ture and Politics in Prussia Vnder Napoleon (Mit o naciji: knjievnost poleononi), litischen Programms (Nemaki nacionalni mit. Nastanak Columbia, SC, 1989. i na Johnston, Der deutsche Nationalmythos. politikog programa),

i politika u Prusiji pod NaUrsprungeinespoStuttgart, 1990.

36

Ipak, u n u t a r ovog k u l t u r n o g nacionalizma, pojavila su se izvesna tipina obeleja koja e, kada se politizuju, postati strahovito m o n o o r u e politike mobilizacije. O n a su propagirala verovanje da je germanska nacija" postojala ve u p r v o m veku, kada je A r m i n i j e pobedio rimskog generala Vara i desetkovao njegovu armiju u Teutoburkoj umi, devete godine nove ere. Ovi kulturoloki nacionalisti takoe su uzdizali germanski jezik, koji su videli kao olienje g e r m a n s k o g identiteta i naglaavali vanost obrazovanja kao sredstva da se nastavi i ojaa potovanje prema nasleu. Ne bi se moglo rei da je ovo verovanje u postojanje germanske nacije" p o d r a z u m e v a l o politiku misiju, p o sebno ne osvajaku. Ne postoji jai dokaz o t o m e da u H e r d e r o v o m razmiljanju nije postojala takva politika dimenzija od njegove ideje da ne samo N e m c i nego, u stvari, svaka nacionalnost ima pravo na sopstveni razvoj u skladu sa sopstvenim d u h o m . Njegovo oduevljenje Slovenima bilo je m o d a i vee od onog koji je pokazivao p r e m a N e m c i m a , tako d a j e apelovao na Slovene da zamene latinsko-germansku kulturu koja je n a zalasku" svojom, slovenskom. Nacionalizam" Herdera i getingeskog k r u g a ostao je kulturoloki, a ne politiki in. N e m a k i politiki nacionalizam pojavio se, prilino kolebljivo, t o k o m Napoleonovog doba kao reakcija na francuske p o b e d e n a d P r u s k o m i okupaciju Rajnske oblasti. Glavna snaga koja je stajala iza f o r m i r a n j a n a r o d nog otpora protiv Francuza, to e kasnije dovesti d o formiranja buntovnikog d u h a u narodu, bio je Freiherr 10

v o m Stein, pruski ministar (1804-1808). 1 9 O n je apelovao na pesnike i pisce da doprinesu stvaranju slike ujedinjene n e m a k e nacije kada Francuzi b u d u proterani. Geografski oblik ove nemake nacije bio je, naravno, neodreen: na teritoriji nekadanjeg Svetog rimskog carstva, svega oko 25 odsto ljudi govorilo je germanski. Pruska je bila kraljevstvo u kojem se, uz nemaki, govorilo jo n a j m a n j e est jezika, m e u kojima poljski, litvanski, luiki i estonski, dok je veina pripadnika inteligencije govorila francuski. 2 0 Regioni u kojima se govorio n e m a k i bili su podeljeni ne samo politikim nego i dijalekatskim razlikama, verom i istorijom animoziteta koji su datirali od v r e m e n a Tridesetogodinjeg rata. tavie, ak je i kralj Pruske bio oprezan p r e m a bilo kojem m a s o v n o m pokretu koji bi ukljuivao edukacijsku ili politiku ulogu naroda. Zato javni poziv pisaca, r e c i m o Friedricha Gottlieba Klopstocka, H e r d e r a i G o t t h o l d a E p h r a i m a Lessinga na k u l t u r n o jedinstvo u p o e t k u nije nailazio na politiki odziv. N e m a k i prinevi nisu pokazivali interes za za19. H e i n r i c h Friedrich Karl v o n Stein, p r u s k i politiar. U d o g o v o r u sa E n g l e s k o m i Aus-

t r i j o m s p r e m a o se da d i g n e u s t a n a k u s e v e r n o j N e m a k o j , Rajnskoj oblasti i Vestfaliji. Nap o k o n je s a z n a o za njegove n a m e r e pa je Stein m o r a o d a p o t r a i utoite u Austriji, a 1812. s t u p i o je u slubu A l e k s a n d r a I, r u s k o g cara. Posle N a p o l e o n o v o g p o r a z a bio je prisiljen n a ostavku. Uestvovao je na B e r l i n s k o m k o n g r e s u k a o r u s k i savetnik. ( p r i m . prev.) 20. Citat iz knjige Carla R. Popera, Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, t o m II, BIGZ, Be-

o g r a d 1993, p r e v o d sa engleskog B r a n i m i r Gligori: Kada je nacionalizam oivljen pre sto g o d i n a , bilo je to u j e d n o j o d najizmeanijih o d svih izmeanih oblasti Evrope, u N e m a k o j i p o s e b n o u Pruskoj, s n j e n o m , u g l a v n o m , slovenskom populacijom". Nije d o v o l j n o p o z n a t o da s a m o vek pre toga Pruska, s n j e n i m p r e v a s h o d n o slovenskim stanovnitvom, uopte nije s m a t r a n a n e m a k o m d r a v o m ; iako su njeni kraljevi, k a o prinevi od Bradenburga ili elektori" (izborni kneevi) n e m a k o g carstva, s m a t r a n i n e m a k i m prinevima. Na Bekom kongresu, P r u s k a je registrovana k a o slovensko kraljevstvo"; g o d i n e 1830. Hegel jo govori o Branden b u r g u i M e k l e n b u r g u k a o da su nastanjeni g e r m a n i z o v a n i m Slovenima". (prim. prev.)

38

jedniku politiku akciju, a srednja klasa nije imala ni politikog interesa ni plan. Varnhagen von Ense, obrazovani P r u s iz vie klase, ne sea se nikakve patriotske zabrinutosti, kada je 1806. g o d i n e kralj napustio Berlin, posle katastrofalnog p o r a z a koji je m u je N a p o k on zadao u bici kod Jene. N j e m u i ostalima iz njegovog o k r u e n j a bilo je ao to se to dogodilo, ali jednostavn o nisu mogli da osete nikakav dublji politiki ar koji bi ih naveo da se p o s e b n o zainteresuju za d n e v n e politike izvetaje i zvanina obavetenja". 21 Naprotiv, m n o g i n e m a k i intelektualci koji su pokazivali interes za politiku bili su liberali, i sa o p t i m i z m o m su pozdravljali Napoleonove pobede. O n o m a l o podrke za politizaciju Herderovih kulturnih ideala, nije dolazilo ni iz glavne struje n e m a k i h intelektualaca ni od p r u s k o g kralja nego od Britanaca, koji su nastojali da izazovu n a r o d n i otpor p r e m a Francuzima n a istoku, kako bi izvrili pritisak n a Napoleona. Britanci su se nadali da e uspeti, ako b u d u podravali p o b u n j e n i k e u Pruskoj da otvore drugi Vendee" - u n u tranji gerilski pokret otpora, slian o n o m koji je isterao rojaliste iz tog tvrdoglavog regiona Francuske. Ovaj britanski cilj poklopio se sa tenjama Freiherra v o m Steina, koji je verovao da je junkerska klasa n e s p o s o b n a da spase Prusku, i pokuavao da razvije oseanje patriotizma m e u o b r a z o v a n o m i k u l t u r n o m elitom kraljevstva da bi stvorio to efikasniji otpor Francuzima. Ovaj cilj trebalo je da se ostvari kroz mobilizovanje elemenata kultur21. J o h n s t o n . Myth of a Nation (Mit o naciji), str. 25.

39

nih nacionalnih oseanja ranijih generacija: naglaskom na zajedniki jezik (pre nego na zajedniku versku ili politiku tradiciju kojih nije ni bilo), p r o g r a m o m nacionaln o g obrazovanja, i isticanjem mesta graanina kao veze i z m e u prolosti i b u d u n o s t i nacije. 22 Steinovi interesi tako su se udenuli u interese Britanije, koja je finansirala intelektualce s p r e m n e da spoje kulturu i politiku. Najvaniji m e u ovim n e m a k i m intelektualcima bio je Johann Gottlieb Fichte, koji je arko eleo da ispolitizuje g e r m a n s k u kulturu, i to je uradio izjednaavajui Rimljane iz prvog veka sa Francuzima tadanjeg vremena, a germanski otpor rimskoj ekspanziji sa s o b o m lino i svojim n e m a k i m savremenicima. K a m e n temeljac za ujedinjeni nemaki identitet postao je tako opis g e r m a n skih vrlina iz Tacitove Germanije i pria o t o m e kako je A r m i n i j e porazio Vara i njegove legije iz Tacitovih Anala. O v o je bilo sredstvo da se otkrije da je n e m a k o jedinstvo postojalo i pre politikih kompleksnosti Svetog rimskog carstva, i trebalo je da pokae kako su se u prolosti G e r m a n i oduprli osvajau iji je jezik bio r o m a n ski. Kako je Fichte o p i r n o objasnio u svojim ma nemakom Obraanjinarodu, jedinstveni nemaki identitet ra-

zlikovao se, n a j e d n o j strani, od Slovena koji izgleda da se jo nisu dovoljno razvili u p o r e e n j u sa ostalom Evrop o m da bi ih bilo m o g u e precizno opisati", a na drugoj, od romanizovanih n a r o d a teutonskog porekla" 23 , to jest
22. 23. J o h n s t o n , Myth of a Nation (Mit o naciji), str. 10 to the German Nation, (Obraanja nemakom nar-

J o h a n n Gottlieb Fichte, Addresses

odu), preveli R.F. Jones i G . H . Turnbull, W e s t p o r t , CT, 1979. R e p r i n t iz 1922., izd. O p e n C o u r t P u b C o L o n d o n i Chicago, IV, str. 5 2 - 5 3

40

sa Francuzima. Nasuprot svemu ovome, centralna vrednost n e m a k o g identiteta oslanjala se na geografski i jezini kontinuitet. Veza i z m e u jezika i identiteta u 19. veku nije bila nita novo. 24 Pre vie od pola veka, f r a n c u ski filozof Etienne Bonnot de Condillac tvrdio je da svaki jezik izraava karakter o n o g n a r o d a koji ga govori". 25 Fichte je, m e u t i m , razvio svoju tradiciju na vrlo specifian i provokativan nain. Kako je objasnio u svom etvrtom obraanju, samo su N e m c i od svih ,,neo-Evropljana" ostali na originalnoj prvobitnoj teritoriji svojih predaka i zadrali svoj originalni jezik. 26 Upravo je taj jezik ujedinio nemaki n a r o d i doveo ga u direktni kontakt sa Bojim delom na nain na koji se narodi kao to su Francuzi, koji su usvojili latinizovani jezik, nikada ne m o g u ni nadati da e dospeti. Razlog je bio taj to se nemaki, za razliku od romanskih jezika koji rei grade na latinskim i grkim korenima, koji su i sami nastali u dalekim p o d r u j i m a , u celosti zasniva na germanskim elementima, jer je prvobitno stvoren da bi opisao svet naseljen G e r m a n i m a . Ovaj jezik, dakle, bio je o d m a h lako shvatljiv i razumljiv svima koji
24. V i d i M a u r i c e O l e n d e r , The Languages Century (Jezici of Paradise: Race, Religion and Philology in

the Nineteenth 1992. 25.

raja: rasa, vera i filologija u 19. veku),

Cambridge, MA,

E. B. d e C o n d i l l a c , Essai sur l'origine des connaissances

humaines

(Ogled o poreklu

ljudLan-

skog znanja),

1746, II, I, izd. G. Le Roy, Pariz, 1947, str. 103; citirano u O l e n d e r , The

guages of Paradise,

str.5. Vidi t a k o e H. Aarsleff, " T h e T r a d i t i o n of C o n d i l l a c : T h e P r o b l e m

of the O r i g i n of L a n g u a g e in t h e E i g h t e e n t h C e n t u r y a n d t h e D e b a t e o n t h e Berlin A c a d b e f o r e H e r d e r " ("Tradicija Condillaca: P r o b l e m p o r e k l a jezika u 18. veku i diskusija o Berlinskoj a k a d e m i j e p r e Herdera"), u H. Aarsleff, From toke Study jezika 26. of Language i intelektualne Fichte, Addresses and Intellectual History istorije), L o n d o n , 1982, str. 146-209 to the German Nation, vidi 313-314 to Saussure: Ogledi o Essays on the prouavanju (Od Loeka do Saussurea:

10

su govorili germanski, i dovodio ih u blisku vezu sa njihovom okolinom kao i j e d n o g sa drugim. Fichteova Obraanja m o r a j u da se shvate u n j i h o v o m specifinom kontekstu: mogli bi da se nazovu tekstovi opstanka" ija je svrha bila da prue n a d u i p o d r e otp o r u kontekstu francuske okupacije, okupacije za koju se oekivalo da e trajati g o d i n a m a . Brza propast Francuskog carstva okonala je i p o s e b n u potrebu da se ovakva oseanja podstiu, ali se pokazalo da je njihov dalji ivot i m a o uasne posledice. Angaovanje intelektualaca kao to je Fichte u politike svrhe m o d a ne bi imalo m n o g o uticaja na ishod napoleonovskih ratova, ali ih je na novi nain povezalo sa svetom politike i akcije. Njihovo ukljuivanje u sferu p o litike akcije donelo im je reputaciju, finansijsku dobit i zvanino pokroviteljstvo. Ova m o n a kombinacija nije se okonala Bekim k o n g r e s o m o d r a n i m 1815. godine, na kojem je stvorena postnapoleonovska Evropa. Stein, koji je preuzeo vodeu ulogu u regrutovanju intelektualaca t o k o m rata, ojaao je veze i z m e u naunika i politiara u tenji za u j e d i n j e n j e m Nemake. G o d i n e 1819. osnovao je Drutvo za stariju nemaku tere deutsche Geschichtskunde), patriae dat animum dahnjuje), istoriju (Gesellschaft ftir aliji je moto Sanctus otadbini amor naflosku-

(Sveta ljubav prema

bio pre rezime p r o g r a m a nego obina

la. Gesellschaft je bila privatna organizacija, osnovana u dogovoru sa p o z n a t i m intelektualcima kao to su bili Goethe, Wilhelm von H u m b o l d t , braa G r i m m , Friedrich Carl von Savigny i Karl Friedrich Eichhorn. Prilozima ra42

znih n e m a k i h drava i n e m a k o g Bunda finansirao se Gesellschaft, p o t p u n o posveen izdavanju i objavljivanju Monumenta ka Nemake. Germaniae Historica ili Istorijskih spomeniU poetku su prilozi pristizali prilino spo-

ro; n e m a k e drave nisu bile naroito voljne da daju prilog, a Stein je bio sklon da, iz patriotskih razloga, odbija priloge stranaca kao to je bio ruski car. Tek v r e m e n o m , kako su politiari shvatali da bi patriotska istorija m o gla da b u d e protivtea revolucionarnoj ideologiji, Stein je dobio sredstva potrebna da nastavi svoj projekat. Meutim, finansiranje je bilo samo jedan problem. Drugi je bila odluka o t o m e ta su, u stvari, istorijski spomenici Nemake. Ovi spomenici bili su otkriveni u skladu sa principima naune, indoevropske filologije koju su razvijali klasini filolozi u Nizozemskoj i, u skorije vreme, u Gottingenu. Komparativna indoevropska ( Indogermanisch ) filologija nastala je 1786. godine, kada je engleski orijentalista ser William Jones dokazao da su se sanskrit, grki i latinski jezik razvili iz istog izvora, a da gotski, keltski i staropersijski verovatno pripadaju istoj porodici. 2 7 Dvadeset dve godine kasnije, nemaki filolog Friedrich von Schlegel razvio je Jonesovo otkrie, iako je u svom delu O jeziku i mudrosti Indijaca (Uber die Sprache und Weisheit der Inder) tvrdio da je sanskrit matini jezik grkog, latinskog, persijskog i n e m a k o g jezika. Sledea generacija lingvista, m e u kojima su bili nemaki naunici Franz Bopp i Jacob G r i m m , kao i D a n a c Rasmus Rask, preuze27. Vidi W. B. L o c k w o o d , Indo-European Philology, L o n d o n , 1969, str. 2

43

li su ove rane i uglavnom intuitivne sugestije, ispravili ih, razradili m e t o d u istraivanja i srodnosti jezika, i stvorili novu nauku indoevropsku filologiju.28 Ovaj nagli razvoj nove discipline o m o g u i o je ne samo organizovanje i klasifikaciju lingvistike porodice iz koje su nastali slovenski, germanski, helenski i romanski jezici, ve takoe i n a u n o prouavanje najranijih oblika ovih jezika. O d renesanse, germanski h u m a n i s t i bili su fascinirani slin o s t i m a i z m e u savremenih germanskih jezika. Bili su zadivljeni vezom i z m e u starih jezika kao to je gotika Biblija, koju je preveo misionar biskup Ulfila u etvrt o m veku, a n a v o d n o je zajednica krimskih Gota" u 16. veku jo uvek govorila prepoznatljivim g e r m a n s k i m jezikom. U svakom sluaju, sada je bilo m o g u e da se znanje o evropskim jezicima postavi u m e u s o b n o povezanu i istorijski obojenu disciplinu. Filologija - bilo tradicionalna klasina koja se koncentrisala na grke i latinske tekstove ili novija g e r m a n s k a - nale su se u s a m o m sreditu metodolokog podsticaja za novi nauni p o d u hvat Monumenta. bio je neto vie od

P r o g r a m Steinovog Gesellschafta rije u Monumenta Germaniae

obinog ureivanja i objavljivanja izvora germanske istoHistorica. Pre nego to su se izvori mogli prirediti za tampu, bilo je p o t r e b n o da se utvrdi princip za ove h r o n i k e iz prolosti koji bi potvrdio
28. Za iri uvid u o d n o s i z m e u n e m a k e filologije i n a c i o n a l i z m a vidi eseje u und Dichtung. Dokumentation u germanistici des Germanistentages i pesnitvu. 1966 (Nacionalizam Dokumentacija o Nationalivom Danima

smus in Germanistik 17 - 22. Oktober germanista u Minhenu

in Miinchen

od 17 do 22 oktobra),

izd. B e n n o v o n VVeise i R u d o l f Henfi, Berlin,

1967, p o s e b n o E b e r h a r d L a m m e r t , " G e r m a n i s t i k - Eine d e u t s c h e W i s s e n s c h a f t " ( " G e r m a nistika - n e m a k a nauka"), str. 15-36.

44

da su one zaista izvori za n e m a k u istoriju. To je znailo definisanje Nemake u prolosti i polaganje prava na tu prolost kao i n h e r e n t n o nemaku. Naunici koji su se angaovali u ovom p o d u h v a t u nisu bili radikalni p o litiki nacionalisti. Ipak, njihov rad raspirio je nacionalistike zahteve do nesluenih razmera. Ovi urednici su tvrdili, da u ove spomenike spadaju svi tekstovi pisani u ili o oblastima naseljenim stanovnicima koji su govorili germanski, a koji su se tu ili naselili ili vladali. Najpre, izdavai Monumenta polagali su pravo na sve o n e oblasti koje su bile obuhvaene Svetim rimskim carstvom g e r m a n s k o g naroda", od juga Italije d o Baltika. Takoe su aneksirali celu franaku istoriju, ukljuujui hronike i uredbe merovinkih i karolinkih kraljeva u regionima Galije, danas Francuske i Belgije. P o t p u n o su prisvojili zakone Vizigota ili zapadnih Gota, Burgundaca i Langobarda, g r u p a koje su govorile germanski, a koje su naseljavale teritorije dananje Italije i dolinu Rone. Takoe su prisvojili grofoviju Flandriju i celu Nizozemsku istono od elde, jer su ova p o d r u j a bila naseljena Frizima, koji su govorili germanski. Odluivi da objave radove niza starih pisaca, progutali su Afrikance, kao to je Victor Vitensis, koji je pisao o g e r m a n s k i m Vandalima u Africi, Galo-Rimljane p o p u t Ausonija, i rimske senatore, kao Kasidorija i Simaha. Rezultat ovog vienja Monumenta bio je definisanje N e m a k e daleko ire nego to se ona to ikada usudila sa Lied der Deutschen i n j e n i m zloglasnim stihovima Od Meze d o Memela, od Ea d o Bel45

ta" (Von der Maas bis an die Memel / Von der Etsch bis an den Belt"). Definisanjem korpusa o n o g to je germanska istorija, Monumenta je postavila p a r a m e t r e u n u t a r kojih e Nemaka tragati za svojom prolou. Goti, Franci, Burgundi, Vandali i drugi rani narodi" identifikovali su se sa n j i h o v o m k o n s t a n t n o m istorijom koja je prethodila stvaranju srednjovekovnog Svetog rimskog carstva i dosezala i protezala se kroz 19. vek.

FILOLOGIJA

NACIONALIZAM

Pretpostavljeni kriterijumi za ukljuenje ovih naroda" u Istorijske spomenike Nemake bili su da su g e r m a n Monumenti ski", to jest, da pripadaju istoj lingvistikoj porodici kao i Nemci 19. veka. Ako su tekstovi objavljeni u stvorili objekat, filologija je stvorila metod. O v o se potvrdilo na dva naina. Najpre, indoevropska filologija dala je nove objektivne" kriterijume za postojanje n a r o d a u skladu sa Herderovom i Fichteovom m i s t i n o m lingvistikom. Drugo, filologija, koja se ve razvila kao o s n o v n o o r u e klasinih studija, postala je p r i m a r n o o r u e srednjovekovnih istorijskih studija, o r u e koje je koristila u otkrivanju preistorije n e m a k o g nacionalizma. Ovo dvostruko o r u e n e m a k o g nacionalizma - tekstovi i filoloke analize - n e s a m o da su stvorili nemaku" istoriju nego su, s h o d n o tome, implicirali celu" istoriju. Bilo je to gotovo izvozno pakovanje, koje se moglo 46

lako primeniti na bilo koji k o r p u s tekstova, na bilo k o m jeziku. tavie, poto su nemaki standardi naunog" istorijskog prouavanja sve vie dominirali n a d evropskim, pa ak i amerikim univerzitetima u 19. veku, strani istoriari, kolovani g e r m a n s k i m seminarskim m e t o dama, kao i prouavanje tekstova sa ciljem da se utvrdi njihovo originalno poreklo, posluili su na povratku u svoje zemlje kao ambasadori nacionalistike analize. Ranije su se pokreti Herderovog tipa, kao to je bio panslavizam, brzo politizovali, a n a r o d i i budui n a r o d i t o m e su se prilagodavali sopstvenim sistemom nacionalnog samostvaranja. To je ukljuivalo k o r p u s spomenika nacionalne istorije" i filologe ( m n o g e obrazovane u N e m a koj) koji su tumaili d r e v n o poreklo svojih nacija. Istorijsko obrazovanje i nacionalizam postali su jedno. Francuska reakcija na politizaciju nemakog uenja, zakasnela i defanzivna, usledila je posle katastrofalnog ishoda f r a n c u s k o - p r u s k o g rata 1870. godine. Neki su, kao filolog Leon Gautier, otili tako daleko da su pripisivali n e m a k u p o b e d u n j i h o v o m filolokom obrazovanju: Prus se bori na isti nain na koji prouava tekst, isto tako precizno i metodino." 2 9 Reenje je bilo, oigledno, u kopiranju n e m a k o g modela, ne s a m o osnivan j e m katedri za filologiju i istoriju, kojih je osnovano oko 250 i z m e u 1876. i 1879. godine, 3 0 ve i usvajanjem filoloke m e t o d e u skladu sa n e m a k o m tradicijom. Narav29. Citat iz knjige H o w a r d a R. Blocha, New Philology Specuhun and Oki French (Nova vaut jamais (1991), 6 4 - 8 6 filologija i

starofrancuski), mance, Philology, 30.

65, 1990: vidi t a k o d e n j e g o v Mieux

que tard:

Ro-

and Oki French Letters, 36 Representations, str. 40

Bloch, New Philology,

47

no, Francuzi su pokuali da m e t o d u oiste od n j e n o g nem a k o g nacionalistikog karaktera, ali bili su s p r e m n i da izbriu s a m o prvi pridev, ne i drugi. Filologija je ostala o r u e nacionalizma. Na nain koji podsea na Fichtea, koji je insistirao da s a m o p r i r o d n i jezik stavlja ljude u pravi o d n o s prema svetu, francuski filolozi tvrdili su da su knjievna dela srednjovekovne Francuske autohtone biljke, s p o n t a n o nikle na tlu otadbine". 31 Tako se, ironino, desilo da, dok je f r a n c u s k o traganje za naunom" filologijom bio pokuaj bekstva o d romantizma", romantizam" se u sutini doivljavao kao germanstvo"; da bi to postigli, francuski filolozi koristili su isto o n o orue koje je koristio nemaki nacionalizam. Filologija koja je iz toga nastala, nije bila nita m a n j a glorifikacija rom a n t i z o v a n o g pogleda na srednji vek nego to je bila glorifikacija francuskog samostvorenog mita o n a u n o j egzaktnosti. Tokom ovog procesa, republikansko oseanje graanina", nezavisno o d bilo kog istorijski opravdanog nacionalnog jezika i kulture, bilo je o d b a e n o u korist etnikog nacionaliste. irom Evrope, p o g u b n i uticaji filoloke m e t o d e identifikovanja n a r o d a p o m o u jezika bili su ogromni. 3 2 Najpre, beskrajne gradacije velikih lingvistikih grupa u Evropi usitnjene su n a u n i m pravilima u odvojene jezike. Poto se pisana i govorna stvarnost nisu u p o t p u n o s t i
31. Bloch, New Philology, str. 41-42: ,,La c a n s o des t r o u b a d o u r s sont des plants indigene,

nees s p o n t a n e m e n t sur le sol d e la patrie" ( " P e s m e t r u b a d u r a su d o m a e biljke nikle s p o n t a n o n a tlu otadbine"). 32. jeziku i n a c i o n a l i z m u , vidi t a k o e H o b s b a w m , Nations and Nationalism, Cuimnanities (Zamiljene zajednice), Glava 5 str. 51- 63,

i A n d e r s o n , Imaginal

48

poklapale sa ovim vetakim pravilima, zvanini" oblici - obino sistematizovane verzije nekog lokalnog dijalekta esto neke politiki m o n e g r u p e ili vanog grada - izmiljali su se i nametali preko dravnog kolskog sistema. Kao rezultat toga, lingvistike granice postale su m n o go rigidnije, a cele tradicije, usmene, a u n e k i m sluajevim a ak i pisane, bukvalno su nestale p o d pritiskom da se koristi standardni" jezik. O v o je za posledicu imalo nita m a n j e nego virtuelne, izmiljene jezike, m e d u kojima su ne s a m o tako oigledni sluajevi kao to su ukrajinski, bugarski, srpski, hrvatski, slovenaki, litvanski, hebrejski, norveki, irski, holandski i r u m u n s k i nego i, na suptilnije naine, takoe nemaki i italijanski. Ne iznenauje to su zagovornici ovih standardnih" jezika u poetku teili da ih pripiu stvarnim ili eljenim politikim granicama. U retkim sluajevima, cela populacija date drutvene zajednice zaista je govorila ak i favorizovani dijalekt tog jezika. ak i u zemlji kao to je Francuska, sa vievekovn o m tradicijom politikih granica, i u kojoj su se n o r m e o pravilnoj upotrebi jezika razvijale vekovima, verovatn o da 1900. godine nije m n o g o vie o d 50 o d s t o francuskog stanovnitva govorilo francuski kao m a t e r n j i jezik. Ostali su govorili varijante r o m a n s k i h jezika i dijalekata, d o k su keltski i germanski jezici bili d o m i n a n t n i u Bretanji, Alzasu i Loreni. 33 U d r u g i m sluajevima, nacionalni jezik govorila je sasvim o d r e e n a manjina, kao u Norvekoj, ili su ljudi koristili razliite jezike za razne svrhe i u razliitim kombinacijama u trgovini, kulturi, politici ili
33. Latiringija ( p r i m . prev.)

49

k o d kue. Tako su se svuda pojedinci, porodice i zajednice nali izolovani od nacionalnog jezika" i p o d pritiskom da se o d r e k n u svojih jezikih tradicija. O v o je m o glo da znai m n o g o toga, od prostog usvajanja renika, s t a n d a r d n o g izgovora i modifikovanih sistema sufiksa i prefiksa, kao u sluaju stanovnika Holandije, ili odbacivanje dijalekata ili starih lingvistikih tradicija, kao to je bilo sa provansalskim jezikom na jugu Francuske. Konano, to je moglo da znai uenje jezika u d r a v n i m ili od drave o p u n o m o e n i m kolama, koji je p r i p a d a o sasvim razliitoj lingvistikoj porodici, kao to je bio sluaj sa Britima i Baskijcima u Francuskoj, ili R u m u n i m a i Slovenima u Ugarskoj. Rezultat je bio da su ambiciozni nacionalni kolski p r o g r a m i , ukljuujui jezika uputstva one vrste koje je podravao Stein, postali kljuni u stvaranju populacije s p o s o b n e da se slui n a c i o n a l n i m jezikom. O b r a z o v n e institucije postale su tako mesta za stvaranje nacije-drave, kako p u t e m usaivanja nacionalne ideologije tako i, daleko suptilnije, kroz irenje nacionalnog jezika kao olienja ove ideologije. Jezik je postao sredstvo uenja nacionalne istorije naroda" iji je jezik bio i ije je aspiracije izraavao. M e u t i m , nova filologija omoguila je nacionalistikim prosvetiteljima i ideolozima da idu ak i dalje: omoguila je stvaranje nacionalne, naune" istorije koja je projektovala i nacionalni jezik i nacionalnu ideologiju u daleku prolost. O v o projektovanje bilo je m o g u e jer je t r i j u m f filologije i m a o jo jedan, isto p o g u b a n , uticaj n a razvoj na50

cionalizma. Jednom, kada su se nacionalni jezici uvrstili - b a r e m u teoriji, ako jo n e na u s n a m a stanovnitva pravila indoevropske filologije omoguila su lingvistima da ovim jezicima pripiu d r e v n e prazaviajne tekstove, neke stare i vie od hiljadu godina. Tako su lingvisti mogli da govore o d r e v n i m s p o m e n i c i m a svojih naroda: najstariji tekstovi na g e r m a n s k o m " datiraju iz osmog; na f r a n c u s k o m " iz devetog; na slovenskom" iz jedanaestog; jermenskom" iz estog veka. No, k o m p a rativna filologija omoguila je jo dalje putovanje u prolost: k o m p a r a t i v n a studija razliitih indoevropskih jezikih tradicija omoguila je da se razrade pravila za sistematske p r o m e n e u jezicima, omoguivi tako istorijskim filolozima da rade u n a z a d , od postojeih verzija jezika d o hipotetikih rekonstrukcija daleko starijih jezika iz v r e m e n a pre pisane rei. Tako su filolozi pruili nacionalistima sredstvo da p r o j e k t u j u svoje nacije u daleku prolost, pre pisane rei. U tradiciji Fichtea, oni su tvrdili d a j e pisanim d o k a z i m a ili n e p o s t o j a n j e m pisanih dokaza, istorijska filologija utvrdila p o s t o j a n j e zasebnih lingvistikih zajednica" koje su delile istu viziju ivota, iste d r u t v e n e i religijske vrednosti, iste politike sisteme. R a a n j e n a r o d a poklapalo se sa v r e m e n o m u koj e m su se ovi zasebni prepoznatljivi jezici odvojili od svog zajednikog germanskog, slovenskog, r o m a n s k o g ili grkog roda, da bi formirali jeziku i k u l t u r n u zajednicu.

10

OPASNO

NASLEE

Ovakva vrsta jeziki zasnovanog prava na kulturni etnicitet uveliko je nadivela diskreditovane primitivnije oblike pseudoistorijskog nacionalizma. ak i danas, iako neonacionalisti priznaju d a j e politika samosvest savremenog nacionalizma fenomen 19. i 20. veka, ipak pokuavaju da naglase da je, istina, politiki" etnicitet novijeg porekla, ali je onaj kulturni" etnicitet daleko stariji. Narod je bio narod, drugim reima, pre nego je to i znao, a jezik je istovremeno znak i najdublja realnost ovog nepromenjivog identiteta. Tako se novinari i svetske agencijekoji izvetavaju o takozvanim etnikim sukobima koncentriu na jezike razlike. Kada nam, na primer, kau da u Litvaniji ive etniki Litvanci i Rusi", to u stvari znai da procenat populacije te nove drave govori litvanski kao maternji jezik, a da je z a procenat populacije maternji jezik ruski. Ako, kao u Bretanji ili Irskoj, takve tvrdnje vie nisu aktuelne jer je tokom prolog veka stari jezik p o t p u n o nestao iz upotrebe, tada ono to se misli jeste da bi procenat ljudi trebalo da govori dati jezik zato to su ga govorili njihovi preci". Filoloki zasnovana n a u n a istorija, upregnuta u slubu nacionalizma, vodi nas natrag do perioda i z m e u treeg i l i . veka. Period i z m e u raspada Rimskog carstva i stvaranja novih zajednica, iz kojih su savremene nacijedrave i nacionalistiki pokreti pokuavali da izvedu svoju legitimnost, istovremeno je i period kada se u Evropi m o g u lokalizovati nove jezike grupe. U ovom periodu, p o z n a t o m kao vreme p r i m a r n e akvizicije, preci m o d e r 52

nih nacija - koji su govorili svojim nacionalnim jezikom koji je nosio i izraavao specifine kulturne i intelektualne obiaje - najpre su se pojavili u Evropi, osvojivi jedn o m i zauvek svoje svete i nepromenljive teritorije i, na taj nain, j e d n o m i zauvek stekli svoje p r i r o d n e neprijatelje. M a p e i studije perioda seoba (ili, u zemljama u kojima se govori romanski, perioda invazija) pokazale su, u gustoj zbrci linija i strela, pojavu ljudi u Carstvu i izvan njega, koji su se razlikovali p o jeziku ili dijalektu, obiajima, odei i veri.
| ETNOARHEOLOGIJA

Uz p o m o lingvistikog alata za praenje n a r o d a pre nego to je o n i znao da je n a r o d , nije prolo d u g o a jedna d r u g a nauna" disciplina poela se takoe koristiti u istu svrhu. Ta disciplina bila je etnoarheologija. Jedn o m , kada se mogla lingvistiki odrediti lokacija naroda", na arheolozima je ostalo da p r o n a u fizike dokaze k u l t u r n i h specifinosti o d r e e n o g naroda. N e s u m n j i vo, ako je jezik odgovarao specifinom n a r o d u koji je delio zajednike obiaje i vrednosti, te iste k u l t u r n e razlike pokazale bi se u fizikim artefaktima koje bi arheolozi pronali. N a ovom zadatku svojim p o s e b n i m arom isticali su se nemaki arheolozi koje je interesovalo p o reklo n e m a k o g n a r o d a i, kasnije, slovenski arheolozi, koje je opet interesovalo poreklo Slovena. Najvaniji zastupnik teze da se specifine tradicije materijalne kulture m o g u povezati sa lingvistikim g r u p a m a bio je Gustaf 53

Kossinna, koji je dokazivao da postoji direktna veza izm e u prvobitnih n a r o d a i specifinih materijalnih kultura. Verovao je da m o e da identifikuje etnike grupe najpre otkrivene preko klasinih i srednjovekovnih tekstova, a p o t o m identifikovane p u t e m filologije - sistem a t s k i m ispitivanjem arheolokog materijala, ispitivan j e m koje bi moglo da prati trag ljudi daleko pre istorijskog perioda, do eljeznog doba. Ovako izraziti etniki pokazatelji dali su fiziku dimenziju lingvistikim param e t r i m a etniciteta. Tako je Kossinna postavio direktni, jedan n a p r e m a jedan, o d n o s i z m e u jezika, materijalne kulture i n a r o d a poznatih iz istorijskih izvora. 34 to je jo vanije, to je omoguilo Kossinni i njegovim sledbenicim a da prate pravce seoba ranih srednjovekovnih naroda, d o k su se se kretali od svojih originalnih postojbina d o rimskog sveta. 35 Implikacije ove nove tradicije etnike arheologije bile su p o s e b n o vane u isticanju prava na teritorije u 19. i 20. veku. Posebno je podstakla savremene drave kao to je Nemaka da istakne svoja prava na oblasti susednih zemalja, na osnovu toga to su te teritorije bile originalne postojbine germanskog naroda. Tako se irenje germanskog krstakog reda na istok u 13. veku ili Treeg rajha u 20. veku, moglo objasniti ne kao osvajanje" nego napro34. V i d i B j o r n a r O l s e n i Z b i g n i e w K o b y l i n s k i , Ethnicity Research: istraivanju: A Norwegian-Polish norveko-poljska Perspective perspektiva), in Anthropological and Arci ar-

haeological heolokom 9-11 35.

(Etnicitet

u antropolokom

A r c h e o l o g i a P o l o n a 29, 1991,

G u s t a f K o s s i n n a , Die Herkunft und Verbreitung u pra i ranoistorijskom

der Germanen in vor-und

(Poreklo

Germana),

W i i r z b u r g , 1911; Zeit (Nastanak i

Ursprung

der Germanen

friihgeschichtlicher

irenje Germana

dobu), W i i r z b u r g , 1928.

54

sto kao povraaj. U novije vreme, slini arheoloki argumenti koristili su se, na primer, u sukobima izmeu Maara i Slovena, Albanaca i Srba, kao i Estonaca i Nemaca.
| TOKSINI OTPAD

Naslee nacionalistike filologije i arheologije nastavlja teko da pritiska m a p u evropskih naroda. O n e su nau n i m putem" utvrdile osnovne k o m p o n e n t e nacionalnosti: jezik, teritoriju i specifinu kulturu u davnoj prolosti. M n o g i su poverovali da se p o m o u nove istorije i nove filologije m o e uspostaviti novo jedinstvo, opravdati drevne nepravde i dokazati drevna prava. Prie su dovoljno poznate svakom ko prouava zapadnoevropsku istoriju. Germanski narodi kao to su Burgundi, Goti ili Langobardi, koji su iveli na jugu Skandinavije, krenuli su na jug, terani izmenjenim klimatskim uslovima, glau, prenaseljenou ili pred n e k o m d r u g o m , jo n e p o z n a t o m , silom. Ovi n a r o d i su se kretali kroz celu Evropu, govorili svoj jezik, sprovodili obiaje i tradiciju, i prenosili svoje posebne identitete na decu, kroz generacije koje su se selile, dok se nisu zatekli pred granicom Rimskog carstva. Ovde, predvoeni svojim junakim kraljevima-ratnicima, potomci drevnih kraljevskih ili plemenitih porodica, uspeno su se borili protiv Rimljana i od ostataka Carstva osnovali germanska kraljevstva. M e u ovim j u n a c i m a bio je Ostrogot Teodorih, p o t o m a k drevne kraljevske porodice Amala; Alarih, voa Vizigota iz dinastije Balta; Alboin, k o m a n d a n t Langobarda i p r i p a d n i k Gau55

ta; i Frank Klovis, lan merovinke kraljevske porodice. Neto kasnije, slini zapovednici slovenskih naroda, kao Krobat Kroata (Hrvata) i Isperih, zapovednik Bugara, doveli su svoje narode u u r u e n o Carstvo. 36 Ovi dogadaji su, kako se tvrdi, bili p r i m a r n a akvizicija od koje poinje istorija evropskih nacija. Danas ovi dogaaji jo uvek pruaju zajedniku osnovu za razlikovanje optih crta evropskih etnikih grupa. Jasno je da sve ove etnike g r u p e ne postoje, a ak i m e u o n i m a koje postoje, nisu sve nacije-drave. Ipak, njihovi lideri m o g u da tee priznavanju nacionalnosti i p o d s t i u svoj n a r o d da uestvuje u borbi za samoupravu. M e u n a r o d n a zajednica ne m o e da osporava ove aspiracije, sem u o n o m smislu koji se tie praktine svrhe, e k o n o m skog opstanka ili (upotrebe) g r u b e sile - to su slabi argumenti u o d n o s u na d u b o k o usaena u b e e n j a o pravim a n a r o d a na samoopredeljenje. No, uprkos emotivnoj privlanosti ovih istorijskih i lingvistikih tvrdnji, u istorijskim zapisima ne postoji nita to bi ih opravdavalo. P o d u d a r n o s t ranih srednjovekovnih i savremenih naroda" je mit. Lingvistiki i istorijski a r g u m e n t i brzo p a d a j u n a ispitu na s a v r e m e n i m pit a n j i m a etnike razlike, a jo su i m a n j e primenljivi u razlikovanju naroda" Evrope u r a n o m s r e d n j e m veku. U Severnoj Irskoj neprijateljske strane razdvaja vera, a ne jezik. U bivoj Jugoslaviji, srpski i hrvatski su dijalekti
36. U j a n u a r u 395. T e o d o s i j e je R i m s k o carstvo p o d e l i o svojim s i n o v i m a A r k a d i j u i H o n o -

riju, i m e je o d r e e n a s u d b i n a n o v o n a s t a l i h drava: 476. p r o p a l o je Z a p a d n o carstvo, d o k e se I s t o n o odrati p r e k o hiljadu g o d i n a , ( p r i m . prev.)

56

istog jezika, od kojih jedan govori tradicionalno pravoslavna zajednica, a d r u g i tradicionalno rimokatolika, iako nacionalistike vode u obe zajednice, u stvari, dolaze iz redova skeptinih ili ateistikih politikih o p o r t u n i sta. I u velikim hegemonistikim dravama i u nacionalistikim p o k r e t i m a sa velikim aspiracijama, tvrdnje da smo oduvek bili n a r o d " su, u stvari, apeli da se to postane" - apeli koji nisu utemeljeni u istoriji, ve su pre pokuaji stvaranja istorije. Prolost je, kako se esto kae, strana zemlja, i t a m o se nikada n e e m o pronai.

ZBRKA

IZ

PROLOSTI

Ponekad n a m je teko da shvatimo koje jezike su govorili razni narodi" u kasnoj antici i na poetku srednjeg veka: u stvari, prie sugeriu da su esto govorili b r o j n e jezike. Istovremeno, hroniari starog i srednjeg veka ukazuju na to da su grupe, koje su identifikovali kao razliite narode, govorile istim jezikom. Jezik se nije n u n o p o k l a p a o sa d r u g i m k u l t u r n i m tradicijima, kao to su izgled odee, nakit, grnarija ili oruje. Hipotetike praistorijske m a p e glavnih jezikih grupa - germanskih, slovenskih, keltskih, baltikih, romanskih i d r u g i h - ne odgovaraju nijednoj specifinoj razlici u materijalnoj kulturi koja se arheoloki m o e identifikovati. Ispostavilo se da su uproene m a p e materijalistikih kultura, koje su sainili Kossinna i njegovi sledbenici, mitovi: jedna p o j e d n a prepoznata" karakteristika etnike materijalne 57

kulture pokazivala bi se ili daleko vie ili daleko m a n j e rairenom od onih m o d e l a koje je sugerisao jezik. Kako je p r i m e t i o britanski istoriar Chris W i c k h a m , mukarac ili ena sa broem u langobardskom stilu nisu n u n o bili i Langobardi, kao to ni porodica iz Bradforda koja vozi Toyotu nije japanska; artefakti nisu siguran vodi za odreivanje etniciteta". 37 Jezik oigledno nije ni odgovarao niti je odreivao kulturu. Politike elite su kroz istoriju esto govorile jezike p o t p u n o razliite od o n i h koji su govorili njihovi p o danici. tavie, deo konceptualnog problema u r a z u m e vanju nacija Evrope u r a n o m srednjem veku lei upravo u t o m e da su, sledei m o d e l etnikog nacionalizma 19. veka, istoriari skloni da misle geografski. O n i trae veze izmeu teritorija, regiona ili kraljevstava i etnikih grupa koje su ih naseljavale. Upravo kao to je sluaj u savremenim, sloenim drutvima, granice koje dele nacije" u r a n o m s r e d n j e m veku obino nisu bile geografske nego politike, ekonomske ili drutvene. Uz to, t a m o gde su geografske razlike i postojale, one su postojale unutar, a ne i z m e u p o d r u j a . Stanovnici gradova u Galiji, paniji i na Balkanu razlikovali su se od okolnog stanovnitva. itelji grada bili su vojne stareine i vladini inovnici iz celog Carstva, trgovci iz Sirije i Male Azije, Jevreji koji su generacijama iveli n a ovim isturenim takama mediteranskog drutva. U estom veku Pariz je, n a primer, imao ceo niz biskupa
37. C h r i s W i c k h a m , Early Medieval Italija: centralna Italy: Central Power and Local Society 400-1000 (Rana

srednjovekovna

vlast i lokalno drutvo 400 -1000.), Totowa, NJ, 1981, str. 68

58

ija su i m e n a upuivala na njihovo poreklo iz istonog Mediterana i na zakljuakda je vlast nad ovom centralnom verskom institucijom m o d a bila u r u k a m a sirijskih ili grkih zajednica. Istovremeno, u unutranjosti je i dalje vladala starosedelaka aristokratija. Dolazak Gota, Burg u n d a i Franaka nije znaajnije p r o m e n i o ovakvo stanje. Arheoloki nalazi pokazali su da su se varvari, kao i guverneri i vojni zapovednici koje su zamenili, prvenstveno smestili u gradove, odakle su mogli da dre p o litiku kontrolu dok su iveli od poreza prikupljenih sa imanja koja su im bila dodeljena. Izvan gradova varvarske formacije ograniile su svoje naseobine na strateki van i m v o j n i m poloajima. Kasnija varvarska naselja p o k a z u j u o b r n u t model. N a Balkanu su gradovi - p r e svega oni du obale, kao Zadar, Trogir, Split, D u b r o v n i k , Budva i Kotor - ostali predstrae rimske kulture u kojima se govorio grki jezik. O k o l n o seosko stanovnitvo bilo je p o d d o m i n a c i j o m stepske konfederacije, p o z n a t e kao Avari, koja se kasnije stopila sa slovenskim drutvima. G e r m a n s k a ekspanzija na severoistonu Evropu n a isti je nain dovela d o stvaranja gradova koji su imali m a l o toga zajednikog - kult u r n o , politiki ili lingvistiki - sa okolnim p o d r u j e m n a d k o j i m su vladali. Ovi srednjovekovni modeli dugo su se odrali. U 20. veku, vani gradovi, kao oni na Baltiku, i dalje su se kulturno, lingvistiki i politiki razlikovali od svoje okoline, a da to nije stvaralo nacionalne" tenzije. S d r u g e strane, jezik koji se m o g a o smatrati, na prvi pogled, elemen59

tom etnike razlike, esto je naprosto p o d r a z u m e v a o postojanje drutvene ili politike razlike. U 19. veku, kada bi estonski seljaci koristili re saks" (Saksonci, Sasi), ona je prvenstveno znaila g o s p o d a r " ili gazda", a ne German" u n e k o m etnikom, lingvistikom, nacionalistikom smislu. 38 Dugorono, narodi se n a p r o s t o ne m o g u prikazati u obliku geografske mape. Tek su uasi 20. veka stvorili iluziju da se jezik i etnicitet m o g u ili m o r a j u staviti na m a p u . Potiskivanje kult u r n e raznolikosti u dravama kao to su panija, Francuska i Turska dovelo je toga da Baski, Katalonci, Briti, Jermeni, Kurdi i druge m a n j i n e nestanu" iz nacija-drava. Holokaust i etniko ienje" Istone Evrope koje su usledilli posle D r u g o g svetskog rata, naterali su na seobu na Z a p a d hiljade stanovnike Istone Evrope, iji je m a t e r n j i jezik bio nemaki i doveli d o toga da se stanovnitvo gradova kao to su Danzig, Konigsberg, Riga i Vilna, prvi p u t u njihovoj istoriji vie n e razlikuje od okoln o g seoskog stanovnitva. M e u t i m , postoje znakovi da se p o n o v o pojavljuje onaj stari m o d e l slojevite lingvistike i kulturne razliitosti. O v o se p o s e b n o vidi u velikim gradovima Evrope, gde lingvistiko i k u l t u r n o raslojavanje p o n o v o karakterie oba kraja populacionog spektra. Na vrhu, velike multinacionalne korporacije i n a u n e institucije uglavnom, ili u celosti, funkcioniu na engleskom, ne obazirui se preterano na lokalne jezine tradicije. Na d o n j e m kraju drutvene lestvice, ovi su gradovi doiveli znatan rast populacije koja vodi poreklo iz Tur38. H o b s b a w n , Nations and Nationalism, str. 4 8 - 4 9

60

ske, severne Afrike, indijskog potkontinenta i drugih delova Azije. Ovi emigranti ive svoj ivot sluei se arapskim, t u r s k i m i d r u g i m jezicima, koji su daleko od jezika srednje klase. Ovakav razvoj, praen neprijateljstvom i s t r a h o m , kao to je to uobiajeno u suoavanju sa neim novim, u stvari je povratak na m n o g o starije m o d e le etnike raznolikosti. Evropa je zapravo p o n o v o poela da lii n a svoju prolost. Tako, posle gotovo dva veka pokuaja da se etnicitet lingvistiki, arheoloki i istorijski kartografski potvrdi, m o r a m o da zakljuimo da su svi takvi p r o g r a m i propali. O s n o v n i razlog je da etnicitet postoji pre svega u svesti ljudi. Ipak, mesto etniciteta u ljudskoj svesti ne ini ga e f e m e r n i m ; naprotiv, on je upravo zato realniji i jai. Ljudska volja i m u n a je na prost racionalan protivdokaz. A ipak, da b u d e m o poteni prema naunicimanacionalistima 19. i 20. veka, kategorije nacionalnosti koje su oni razvili nisu nastale ni iz ega: one su se zasnivale na daleko starijoj tradiciji identifikovanja ljudi, tradiciji koja se ve razvila u istorijskim izvorima koje su istoriari i filolozi pokuali da iskoriste kako bi nacije pronali u prolosti. U m n o g i m v a n i m vidovima, etnografija 19. veka bila je s a m o nastavak etnografskih tradicija klasine antike, ali sa daleko rafiniranijim sredstvima.

10

GLAVA
IMAGINARNA SLIKA

DRUGA
U STAROM VEKU

NARODA

Vano je da naglasimo, kako s m o uradili u Glavi prvoj, da je etniki nacionalizam novijeg porekla. Bilo bi tanije da k a e m o da je p o s e b a n tip etnikog nacionalizma, kakav danas poznajemo, novijeg datuma. U prolim vekovima, ljudi su imali razliite, ali isto uticajne naine identifikovanja, razlikovanja od drugih, i mobilizovanja ovih identiteta u politike svrhe. M e u t i m , esto i m a m o tekoa da p r e p o z n a m o razlike izmeu ranijih naina shvatanja g r u p n i h identiteta i savremenijih gledita, jer s m o p o n o v o uhvaeni u z a m k u samog istorijskog procesa koji p o k u a v a m o da prouimo. Ve s m o koristili izraze nacija", etnicitet", rasa" i etnogeneza" kao da ove rei nose neku vrstu objektivnog, fiksiranog znaenja. Iako je specifini nain na koji ih koristimo nov, ove rei i njihovi ekvivalenti imaju d u g u istoriju koja see d u b o k o u prolost, n a j m a n j e do petog veka pre n.e. O n e su nasleene od rasprave duge nekoliko milenijuma, p o s m a t r a nja i pretpostavki, i tako su d o nas stigle optereene kulturolokim teretom prolosti. D a v n o pre Fichtea ili Herdera, ovi izrazi bili su vani i zvuni elementi u zapadnoevropskoj intelektualnoj tradiciji. 63

N e m a svrhe pokuavati da se smisle novi izrazi za drutvene g r u p e iz prolosti. Nasledili s m o izraze koje s m o prisiljeni da i dalje koristimo. Ipak, m o r a m o da shvat i m o istorijski proces koji im je tokom vekova dao znaenje. Kategorije p o m o u kojih Evropljani pokuavaju da shvate razlike m e u d r u t v e n i m s k u p i n a m a nasleene su kako iz antikog tako i iz biblijskog v r e m e n a . Ukratko, postoje dve vrste naroda" ili nacija". Jedna je konstitutivna" i zasniva se na zakonu vazalnosti, i stvorena je istorijskim procesom. Druga, daleko izvan procesa istorijskih p r o m e n a , je bioloka", zasnovana je na poreklu, obiaju i geografiji. G r u b o reeno, razlika se m o e okarakterisati kao m i " i oni"; civilizovani" i varvari" (tradicija ivi do d a n a n j i h d a n a : na m n o g i m m e s t i m a , u Evropi i Americi, istorijski muzeji bave se s a m o nama", dok se eksponati k u l t u r a d o m o r o d a k i h A m e r i k a n a c a , Afrikanaca i ostalih p r i r o d n i h naroda" izlau u m u z e j i m a p r i r o d n e istorije, zajedno sa e k s p o n a t i m a ivotinja, biljaka i minerala). Kada su, u treem i e t v r t o m veku, pisci prvi put poeli da opisuju nove narode" koji e postati dananji Evropljani, oni su se nadahnjivali ovim d u b o k o u s a e n i m tradicijama. Zato m o r a m o da shvatimo uticaj pretpostavki izvedenih iz grko-rimskog starog veka i iz Biblije o ovim piscima koji su nai jedini izvori za nova drutva koja su se pojavila u Evropi na kraju starog veka. Zbog toga, da bismo pogledali iza ovih nagomilanih kulturnih slojeva, m o r a m o najpre da ispitamo izvore naeg jezika, etniciteta i nacionalnosti. M o r a m o da v i d i m o kako su knjievne tradicije, politika mo, religija i im64

perijalizam u kasnoj antici izmenili i oblikovali naine na koji su etnografi shvatali i opisivali ljudsko drutvo.

PRIRODNI CARSTVA

NARODI

I NARODI

RIMSKOG

Poreklo evropskih etnografskih razmiljanja poinju, u n a j m a n j u ruku, sa takozvanim Istorijama Herodota 3 9 iz Halikarnasa, pisanim negde sredinom petog veka. H e r o d o t je bio prvi etnograf, a njegov nain shvatanja i opisivanja sveta zadrao se d o dananjih dana. Herodot je izmislio i istoriju i etnografiju dok je pisao o poreklu ratova izmeu Grka i Persijanaca. Ne zadovoljivi se time da b u d e samo istoriar rata ili politiki istoriar, on je zamislio sukob izmeu Grka i Persijanaca samo kao fazu u vrlo d u g o m procesu sudbonosnog sukobljavanja Evrope i Azije. Tako njegova pitanja nisu bila ograniena samo na politika i vojna zbivanja tokom Persijskog rata. Umesto toga, on je bio inspirisan o n i m to je video, uo i proitao na svojim putovanjima istonim Mediteranom i Malom Azijom, da bi predstavio o n o to bismo danas nazvali totalnom istorijom" poznatog sveta. Delovi ovog sveta bili su narodi ( etne ; sing. etnos), koji su opet esto bili podeljeni u plemena ili rodove {gene, sing. genos), a ije je verske tradicije, drutvene obiaje, jezik, materijalnu kulturu i privredni sistem, Herodot opisao do najsitnijeg detalja.
39. U ovom p r e v o d u koristimo Herodotovu istoriju, preveo sa starogrkog Milan Arseni,

Matica srpska, Novi Sad, 1988. (prim. prev.)

65

Uopteno, p r e m a H e r o d o t u , ljudi su se razlikovali geografski i kulturoloki. D o k je Herodot priznavao da su se narodi m o d a selili iz j e d n e u d r u g u regiju, u njegovim Istorijama specifini n a r o d n o r m a l n o naseljava specifino geografsko p o d r u j e kojem daje svoje ime. Egipat je teritorija naseljena Egipanima, kao to je Kilikija zemlja naseljena Kilianima, ili Asirija Asircima. 40 H e r o d o t pria kako je Aristagora, vladar Mileta, imao b r o n z a n u m a p u na kojoj su bile prikazane zemlje Liana, Friana, Kapadokijaca ili Sirijaca, Kiliana, Jermena, Matijenaca i Kisijaca. 41 Veina n a r o d a su imali svoj sopstveni jezik, a jezik Friana bio je najstariji. Ipak, nisu svi narodi govorili razliite jezike. Konano, n a r o d i su imali sopstvene religije i obiaje, m e d u kojima H e r o d o t najznaajnijim smatra one koji se o d n o s e na sferu aktivnosti ena, nain sahrane i privredne aktivnosti. Razlika izmeu etne (naroda) i gene (plemena) su promenljive, ali H e r o d o t ne vidi nikakav p r o b l e m u identifikovanju glavnih i s p o r e d n i h grupa koje su se razlikovale p o razvijenijim k u l t u r n i m karakteristikama. Njem u se kategorije ine objektivne i oigledne s a m e p o sebi. O n esto zastaje da bi objasnio da zna da n e k o pleme pripada j e d n o m ili d r u g o m etnosu, ak i kada njegovi pripadnici ne priznaju uvek da m u pripadaju. Na primer, kada pria o Joncima, koje opisuje kao najslabije m e u helenskim n a r o d i m a , on tvrdi da, zbog sramote, veina
40. 41. Herodotova Ibid,V istorija 1

66

p o t o m a k a Jonaca s k o p n a odbija da prizna svoje jonsko poreklo. 4 2 Iako H e r o d o t prihvata objektivno postojanje naroda, on je svestan da oni m o g u da nastanu i nestanu. O poreklu n a r o d a o n s p r e m n o pria, kako o starosedelakim mitovima porekla razliitih etnosa tako i o grkim legendama koje ih povezuju sa H e r k u l o m , M i n o j e m ili n e k o m d r u g o m linou iz grke mitologije. Legende o etnogenezama ili nastanku n a r o d a koje on pria, u sutini, pripadaju dvema vrstama. Jedna je pria o poreklu kraljevske ili vladajue porodice, obino ispriana u okviru mitoloke genealogije, koja utvruje trajni karakter takve porodice i n j e n o pravo da vlada n a r o d o m . U svom detaljnom opisu Skita, on daje dve mogunosti genealoke prie o ovom najnovijem od svih naroda. U prvoj, u kojoj navodi ta Skiti sami priaju za svoje poreklo, on kae da oni potiu od tri sina Targitaja: Lipoksaja, Arpoksaja i Kolaksaja. 43 Skiti Auhate potiu od prvog; Katijari i Traspijci od drugog, a Paralate od treeg. Sledei ovaj starosedelaki mit, on navodi priu pontskih Grka, p o kojoj se poreklo skitskih kraljeva povezuje sa grkim heroj e m Heraklom. Sam H e r o d o t se n e opredeljuje ni za prvi ni za drugi od ovih mitova. O n izbegava da se izjasni, tvrdei da su Skiti stigli u pontski region kada su ih Masageti proterali iz njihove otadbine u Aziji. Sem to opisuje poreklo n a r o d a tako da ispada da oni svi vode poreklo od zajednikog pretka, Herodot p o v r e m e n o
42. 43. Ibid, I Ibid, IV

67

opisuje etnogenezu kroz cepanje i m e u s o b n e brakove, s t o j e nesumnjivo f e n o m e n poznat grkim kolonistima, ali projektovan takoe i na ne-Grke. Tako su Likijci potomci Kreana koje je zajedno sa njihovim v o o m S a r p e d o n o m proterao njegov brat Minoj. Sauromati vuku poreklo od skitskih m o m a k a koji su zavodili i enili Amazonke. 4 4 Nestanak naroda je neobiniji, iako Herodot priznaje da i u njegovo vreme ima naroda koji naseljavaju oblasti ranije naseljene d r u g i m n a r o d i m a koji su mogli da ostave tragove svog jezika u topografskim nazivima. Kimerijci, koje su iz Azije prognali Liani, ostavili su za s o b o m samo neke nazive mesta kao dokaz da su tu iveli. Oito da je Herodot i m a o iroko i ne vrsto definisan o miljenje o t o m e kako su narodi nastajali i nestajali. Bilo da su p o t o m c i zajednikog pretka ili novi ogranci ranijeg naroda, bilo da su apsorbovani u d r u g e narode ili nestali sa mesta svoje originalne postojbine, n a r o d i m o g u v r e m e n o m da nastanu, razvijaju se i nestanu. Upravo kao to su geografsko p o d r u j e i jezik vaan, ali ne apsolutni faktor u definisanju nekog etnosa, Herodot takoe pretpostavlja i postojanje neke f o r m e politikog sistema. Svaki etnos ili genos ima svog kralja ili vladara. Ipak, politike f o r m e n e m a j u glavnu ulogu u Herodotovom opisu naroda. tavie, gubitak politike nezavisnosti ne znai propast naroda: Meani, i kasnije Persijanci, mogli su da osvoje Aziju, a da to ne utie n a status n a r o d a koji je t a m o iveo. Ovo je delom bio rezultat persijskog sistema upravljanja, koji uglavnom nije iao
44. Ibid, IV

68

za tim da uniti lokalne elite ili politike institucije nego za tim da ih apsorbuje. Tako su, ak i u n u t a r veih politikih entiteta, narodi zadravali svoj identitet. D o k karakteristika nekih n a r o d a m o e da b u d e sloboda, druge m o e da karakterie p o n i z n o s t i sluenje. Iako fizike karakteristike m o g u da b u d u deo Herodotovog opisa naroda, one vie tee da b u d u rezultat geografije nego naslea. Uprkos biolokim m e t a f o r a m a koje su sadrane u jeziku genosa i etnosa, H e r o d o t ne pravi pretpostavke ta e se kasnije smatrati rasnim ili biolokim razlikama m e u p o z n a t i m narodima. Ako Etiopljani i Indi i m a j u c r n o seme, ako su severni n a r o d i visoki i plavi, razlog je blizina ili udaljenost od ekvatora, a ne rezultat naslednih karakteristika.

HERODOTOVI

NASLEDNICI

Herodotov panoramski opis naroda postao je osnova za celokupnu buduu evropsku etnologiju. Njegove kategorije, njegovi pokuaji klasifikacije, i njegovi stereotipi jo uvek postoje. Meutim, m n o g i geografi i istoriari nisu mogli da prihvate mnoge njegove osnovne postavke. Uprkos njegovom velikom uticaju, ili upravo zbog njega, Herodota su kasniji drevni pisci obino nazivali ocem lai". Pre svega, kasnijim G r c i m a i Rimljanima s m e t a o je njegov sutinski neutralan pristup obiajima i n a r o d i m a koje je opisivao. Sam r o d o m iz jonskog grada u Maloj Aziji, ije stanovnitvo nije bilo isto grko ni p o obia69

jima ni po jeziku, H e r o d o t nije donosio sudove o tradicijam a i kulturama koje je opisivao. Ova otvorenost, koju su takoe pokazivali drugi predsokratovski Jonjani, m o d a je karakteristika inae izgubljene persijske istoriografije kojoj je Herodot, roen u porodici koja je govorila grki u Persijskom carstvu, dugovao svoje zakljuke. 45 O n nesumnjivo opisuje Persijance kao one koji o d svih ljudi najvie p o t u j u strane obiaje". 46 Sa oiglednim odobravanjem, H e r o d o t opisuje kako je Darije priao da je Grke na svom dvoru pitao da li bi bili voljni da jedu leeve svojih oeva, a kada su se ovi uasnuli na takvu m o g u n o s t , on ih je u p o z n a o sa Indijcima koji su jeli tela svojih mrtvih roditelja. O n d a ih je pitao da li bi spalili tela svojih roditelja, to su oni odbacili sa istim uasavanjem. 4 7 Za Herodota, tradicije Skita, Grka, Egipana i Persijanaca imale su j e d n a k u vrednost. Svaki narod, p r i m e u j e Herodot, smatra da su njegovi sopstveni obiaji najbolji, i on niim ne opovrgava takvo njihovo miljenje. Moda je, za r a z u m e v a n j e Herodotovih neutralnih stavova p r e m a kulturama, jednako vana njegova sopstvena politika situacija. Za razliku od kasnijih istoriara i etnografa, on nije i m a o direktne politike veze ni sa Persijancima ni sa grkim gradovima, koji su bili protiv njih. Iako je p u n o putovao i prilino dugo iveo u Atini, ostao je p o strani, bez o d r e e n o g poloaja u vlasti, to je inae sve ee definisalo grki i persijski nain po45. A r n a l d o Momiglif.no, 7 he Classical Founations istoriografije), istorija of Modem Historiography (Klasine

osnove savremene 46. 47. Herodotova Ibid, III

Berkeley, 1990., p o s e b n o str. 5-10

70

smatranja. To nije bio sluaj sa kasnijim piscima, pogotovo posle osvajanja Aleksandra Velikog. O d tada, grki pisci postaju deo imperijalistike kulturne tradicije. Njihov interes za druge" postaje tesno povezan sa eljom za d o m i n a c i j o m , to je nain gledanja koji su p r i r o d n o nasledili rimski imperijalistiki pisci. Tako Herodot predstavlja kulturnu perspektivu koja bi se mogla nazvati predorijentalnom", u o n o m smislu u k o m e 0 njoj govori palestinsko-ameriki intelektualac Edward W. Said kao o ontolokoj i epistemolokoj razlici koja je nastala izmeu 'Orijenta' i (vei deo vremena) 'Zapada'". 48 Ovo odbijanje da osudi tue obiaje, doneli su m u epitet filovarvarina", koji su m u pripisali kasniji pisci, a koji su svakog ko nije govorio grki smatrali inferiornim (varvarski" je, originalno, oznaavao nekog ko frflja dok govori). Istovremeno, isti ovi kritiari koristili su njegov materijal, pokuavajui da dokau koliko je savrena grko-rimska tradicija 1 kolika je njena n a d m o nad svim ostalim, posebno istonim", kulturama. Ova, gotovo neprekidna, struja osude velika je ironija jer, kako je istakao jedan naunik, Herodot je opisao, bilo kratko ili dugo, oko pedeset i vie naroda. Od pet do osam stotina godina kasnije, Plinije, Solin i Mela pom i n j u 34 ista naroda, u smislu da su ili identini ili vrlo slini onima koje je opisao grki istoriar". 49 Pored toga to su m u zamerali na provarvarskim stavovima, d r u g a zamerka p o t o n j i h pisaca H e r o d o t o v o m
48. Edvv'ard W. Said, Orientalism, N e w York, 1978. str.2. (Edvard Said, Orijentalizam, Bib-

lioteka XX vek, prevela D r i n k a Gojkovi, B e o g r a d 2000.) 49. M a r g a r e t T. H o d g e n , Early Anthropology in the Sixteenth and Seventeenth Cenluries

(Rana antropologija

u 16. i 17. veku), Filadelfija, 1964, str. 44

10

radu, bio je nain na koji je opisivao karakteristike naroda. Svaki n a r o d ima sloene karakteristike, ukljuujui obiaje, poreklo, veru i politiku formu, ali d o k ove karakteristike slue da ih identifikuju i razlikuju od ostalih suseda, one ne ine n a r o d e kao takve. Kasniji pisci, kao to je rimski sveznalac Plinije Stariji, obrnuli su ovaj sistem naglavake. Ove karakteristike, zajedno sa geografskim granicama, postale su odluujui faktori za etniki identitet, a ne naprosto karakteristike ljudi koji pripadaju o d r e e n o j grupi. H e r o d o t je, na primer, paljivo pravio razliku i z m e u raznih Skita i njihovih neskitskih suseda. N e u r i su delili skitske obiaje i verovanja, ali Herodot ih nije smatrao Skitima, verovatno zato to su oni sebe drugaije videli. Melanhleni se razlikuju od Skita s a m o u t o m e to nose crne ogrtae, ali ni oni, takoe, nekako nisu pravi Skiti. Za Plinija i druge Rimljane, koji su vie voleli red nego nered (i m o d a tanost), ovakve z b u n j u j u e kategorizacije bile su neprihvatljive. Plinije je hteo da se n a r o d i jasno razlikuju, i p o s e b n o se zalagao za to da se klasifikuju p o t o m e gde ive. Tako su sve gentes (latinski ekvivalent za gene) koji su iveli iza D u n a v a bili Skiti, bez obzira da li su sebe smatrali Skitima. O v d e ubraja Gete, koje su Rimljani zvali Daani, Sarmate, Aorse, Skite roene van braka ( Scythae degeneres), Alane, Roksolane i sarmatske Ijazigite. 50 Rimski istoriar iz etvrtog veka, A m i j a n Marcelin, otiao je ak i dalje, tvrdei da su gentes Skita bezbrojni i da se proteu izvan poznatih
50. Plinije, Poznavanje prirode, IV

72

granica. 51 O n poistoveuje Azijce i evropske skitske narode koji se proteu istono d o Kine i jugoistono do G a n ga.52 Ovakva teritorizacija i klasifikacija, tipina za rimsku sklonost p r e m a preciznosti i redu, objektivizirala je i eksternizirala identitet gentes na nain p o t p u n o stran Herodotu. Trea z a m e r k a H e r o d o t u , koju su isticali kasniji etnolozi, bilo je njegovo oseanje za istorijsku p r o m e n u , etnogenezu. Posebno su geografi i enciklopedisti n a r o de opisivali u veitoj sadanjosti, redukujui, ili ak eliminiui, mitske elemente Herodotovog razvojnog pristupa n a r o d i m a . Plinije, na primer, sa u i v a n j e m k o m binuje to je m o g u e vie izvora, ukljuujui n a r o d e koji su d a v n o nestali, sa postojeim etnikim s k u p i n a m a u svom Poznavanju prirode. Rezultat je bila vrsta zakona za k o n z e r v i s a n j e n a r o d a - n i j e d a n jedini n a r o d n i k a d a nije nestao, ni j e d n a jedina karakteristika nije se p r o m e nila. U najboljem sluaju, stari n a r o d m o g a o je da dobije novo i m e i nove, ak k o n t r a d i k t o r n e , obiaje i karakteristike, ali paljiviji r i m s k i p o s m a t r a m o g a o je ipak da p r e p o z n a o kojem se n a r o d u radi. Takav n a r o d bio je, na neki nain, vie deo p r i r o d n o g nego istorijskog sveta. tavie, geografski poloaj n a r o d a postajao je sve vaniji to su R i m l j a n i ee dolazili u k o n t a k t sa v a r v a r i m a . M a p e r i m s k o g sveta bile su p r e t r p a n e , jer su ovi kompilatori nastojali da o g r o m n a p r o s t r a n s t v a p o p u n e sa to vie n a r o d a .
51. 52. A m i j a n M a r c e l i n , Istorija, XXII, 8. Ibid, XXIII, 6. -/.i;.

73

GENTES

POPULUS

Karakteristini obiaji, geografski poloaj i dugovenost, doveli su do suptilnih ali znaajnih razlika u nainu na koji su kasniji rimski istoriari i etnografi opisivali drutvene grupe. Najpre, opisivali su sebe i druge na osnovu sutinski p o t p u n o razliitih karakteristika. Samo su Rimljani imali oseanje za istorijski razvoj, promenljivost i kompleksnost. Etnogeneza rimskog naroda, kako je sauvana u delima Vergilija i Livija, stvorila je populus iz p o t p u n o nespojivih gentes. Za Livija, rimski identitet bio je rezultat stalnog procesa politikog spajanja. Najpre je Eneja ujedinio Trojance i starosedeoce p o d j e d n i m z a k o n o m i j e d n i m imenom". 5 3 Isto je i Romul okupio mnotvo" i dao im zakone p o d kojima su mogli da se okupe u jedinstveni k o r p u s naroda. 5 4 Tako je, s a m o populus Romanus, za razliku od stranih naroda", i m a o istoriju. Ova je istorija bila pria o t o m e kako je stvoren rimski n a r o d od g r u p e pojedinaca koji su iveli u skladu sa j e d n i m istim zakonom. Ovde se nije radilo o pitanju pretpostavljenog jedinstva p o precima, geografiji, kulturi, jeziku ili tradiciji. Kroz celu dugu istoriju, p r i p a d n o s t populus Romanus bilo je pitanje ustavnog a n e p r i r o d n o g zakona, i tako teoretski svima pristupano. Ustavna priroda rimskog naroda podsea na Herodotovo shvatanje procesa kojim su se formirali i trans53. Uvije, Ad urbe condita,... sub e o d e m iure solum sed etiam n o m i n e o m n e s essent, Latinos u t r a m q u e gentem appellavit", I, 2. 54. Ibid, ,,in populi unius corpus", I, 8.

74

formisali neki varvarski narodi. Rimski posmatrai, kao Plinije ili Amijan Marcelin, nisu razmiljali na taj nain. Za njih, Rimljani su se p o t p u n o razlikovali od ostalih naroda, iji su fiksni identiteti vukli poreklo ne iz udruivanja i prihvatanja politikog i pravnog sistema nego, pre, iz geografskih, kulturnih i lingvistikih kriterijuma. Bilo da su termini koje su koristili bili populus, gens, natio ili tribus, Rimljani su kategorisali svoje susede, neprijatelje i p o danike prema sistemu koji je imputirao objektivne i nepromenljive kriterijume. Tako drugi narodi" nisu imali istoriju, jer su im se porekla gubila u mitu, a pripadnost bila odreena roenjem, a ne izborom. Oni su, dakle, postali deo istorije, tek kada su uli u rimsku sferu. Jedini rimski pisac koji je, barem delimino, prihvatio Herodotovu prirodniju viziju drugih", bio je Kornelije Tacit. U svojoj pohvali Agrikoli, u kojoj opisuje stanovnike Britanije, a posebno u Germaniji, studiji o stanovnicima Evrope iza Rajne, on pokazuje simpatije prema ovim narodima kojima, inae, nedostaje klasina etnografija. A ipak, ak i u prikazu Brita, kojima pripisuje najplemenitiju osudu rimskog imperijalizma, i u opisu Germana (najdetaljnijem etnografskom prikazu od onog Herodotovog o Skitima), Tacit ne moe u potpunosti da izbegne etnografsku tradiciju koja ne-Rimljane vidi kao druge". O n opisuje Brite kao asnije od Gala jer, za razliku od ovih potonjih, nisu jo izgubili hrabrost iako su izgubili slobodu. O n hvali njihovu plemenitu elju za osvetom n a d o n i m a koji su ih porobili. U usta njihovog voe Kalgakusa stavlja jednostavan opis rimske politike: Stvori75

li su pusto i to nazivaju mirom". 55 A ipak, brojni detalji ovih dirljivih opisa Brita, p o k a z u j u da on, u stvari, ne zna m n o g o o njima, i da se vraa m n o g i m starim stereotipima koje su koristili drugi, Britima m a n j e naklonjeni, rimski pisci. Kaledoncima p o g r e n o pripisuje g e r m a n s k o poreklo jer i m a j u riu kosu i duge r u k e i noge. Za june Silure pretpostavlja da su se doselili iz panije, jer imaju t a m nu p u t i kovrdavu kosu. Bolje je obaveten o jugoiston i m Britima, za koje navodi da su bliski Galima p o jeziku, veri i obiajima. M e u t i m , iza ovih, vrlo uoptenih, i uglavnom spoljnih razlika, malo toga kae o specifinim obiajima, organizaciji i tradicijama razliitih gentes. Tacit opisuje njihovu veru kao superstitio. Njihove osobine kao to je, na primer, svirepost, i njihove specifine vojne taktike, m a n j e su opisi pojedinosti, a vie uobiajenih varvarskih obiaja. 56 Njihova plemenitost, hrabrost i ljubav p r e m a slobodi, za Tacita su vie sredstvo da osudi careve N e r o n a i Domicijana, koje je mrzeo, nego odraz istinskog r a z u m e v a n j u samih Brita. Iako detaljniji, i sa vie podataka, Tacitov opis Germ a n a takoe ne prelazi okvir opte tradicije u postherodotskoj klasinoj etnografiji. Njegov renik n e pravi razliku i z m e u velikih populacija i njihovih m a n j i h delova, pa ih sve naziva gentes. M e u t i m , on p o k a z u j e razum e v a n j e i taan je u opisima uspona i pada raznih naroda", razlikuje velike g r u p e kao to su Svevi (Suebi) i njihove razne individualne gentes, i daje opis raznolikih
55. 56. Kornelije Tacit, Agricola, XXX, ,.."atque ubi s o l i t u d i n e m faciunt, p a c e m a p p e l l a n t " Ibid, 33.

76

kulturolokih i politikih tradicija u n u t a r ovih naroda. Ipak, nasledena etnografska tradicija kod njega je stalno prisutna. U z m i m o priu o poreklu G e r m a n a od tri Manova sina, posle koje sledi pria o Herkulovim putovanjima. Tacitov jasno izraen skepticizam prema obe legende, kao i njegovo sopstveno miljenje o poreklu G e r m a na koje sledi, snaan je o d j e k Herodotove prie o poreklu Skita, i m o e se izvui iz Posejdonija, helenistikog istoriara iz prvog veka pre n.e. D r u g d e u Tacitovom opisu G e r m a n a , m o e se osetiti d u h Julija Cezara, Livija i Plinija. Upravo kao kod Brita u njegovoj Agrikoli, kao i u Germaniji, Tacit nalazi kod G e r m a n a m n o g o toga za pohvalu, p o s e b n o za one koji su ostali uglavnom nepokvareni rimskim porocima. M e u t i m , i ovde se on, takoe u celosti, kree u okviru postherodotske etnografske tradicije u d o n o e n j u vrednosnih sudova o varvarskim obiajima. Ako Tacit nalazi vie toga za pohvalu nego za p o k u d u , on je jo uvek daleko od H e r o d o t o v o g verovanja u sutinsku ravnopravnost n a r o d n i h obiaja. Ako je Tacit i blii od ostalih rimskih pisaca iznijansir a n o m opisu ne-Rimljana, njegov rad nije i m a o znaajnijeg uticaja na budue pisce. D o kraja rimskog sveta i, doista, prilino posle toga, istoriari su nastavili da sve gledaju u r e d n o p o d e l j e n o na Rimljane i varvare, na nas" i njih". 57

57.

Za iru r a s p r a v u o o d n o s u R i m l j a n a p r e m a n e - R i m l j a n i m a vidi J. RV.D. Balsdon, and Aliens (Rimljani i stranci), C h a p e l Hill, N C , 1979.

Romans

77

GENTILES

I BO2JI

NAROD

D i h o t o m n i rimski svet nije bio jedini takav. Jevreji su takode imali paralelno oseanje drutvene kategorizacije svrstavajui sebe u Boji narod, am, a druge n a r o d e u gojim ili, kako su ih obino nazvali gentile", to je bio prevod latinskog izraza za pripadnike roda". Biblija daje dva modela naroda. Prvi, na koji se odnose prevedeni izrazi, je gojim (u Septauginti preveden kao etne, a k o d Jeronim a kao gentes), a drugi je bioloki. Vei deo Knjige o postanku i Izlaska bavi se ovim biolokim k o r e n i m a porekla. Genealogije i pria o Vavilonu objanjavaju raznolikost uprkos p r v o b i t n o m zajednitvu ljudske rase. Iako u m n o g i m vidovima slini grko-rimskom oseanju etnosa, oni se razlikuju u t o m e to predstavljaju pre poreklo celih naroda" nego samo vodeih porodica koje vuku korene od odreenih pojedinaca, i tako razliite n a r o d e Svetog pisma ine h o m o g e n i j i m od onih koje p o m i n j e grko-rimska etnografija. Kao u sluaju varvarskih gentes, pretpostavlja se da je pripadnost gojimu objektivna i nepromenljiva. Gojim iz Svetog pisma, i etne ili gentes klasinih etnografa, sutinski su identini. O n i pripadaju veitom p r i r o d n o m svetu, a n e svetu istorije. Drugi m o d e l je am (koji se prevodi kao laos, poput rimskog. Upravo kao to je Romul uzeo populus), multitu-

koji se odnosi na n a r o d Izrailja i ini konstitutivno telo do Albana i Latina, i preko zakona od njih f o r m i r a o narod, tako su isto, preko zakona sa Sinajske gore, p o t o m c i Izrailja postali n a r o d Izraela ili Boga. Svi potomci Izrailja 78

nee postati naslednici zakona. O b a su pre konstitutivne nego bioloki odreene grupe. Konstitutivna priroda n a r o d a Izrailja ne odraava se uvek u heterogenim knjigama koje ine hebrejske tekstove. U knjigama Ezdra i Nehemija, deca Izrailjaca koja su se oenila tuinkama, bila su iskljuena iz redova onih koji su se vratili iz ropstva. O v d e se vidi poreklo sasvim ekskluzivne, bioloke definicije izabranog naroda. Ipak, barem k o d kasnijih proroka, pripadnost a m u nije ograniena na bioloke p o t o m k e Avrama, Isaka i Jakova. Sinovi Avrama m o g u da b u d u svi n a r o d i koji prihvate zakon, upravo kao to je i populus Romanus bio otvoren za sve.

DRUTVENI ANTICI

IDENTITET

HRIANSKOJ

Hrianski pisci kasne antike nasledili su obe, biblijsku i klasinu tradiciju etnografije. O n i su ih sintetizovali i tako stvorili novo shvatanje ljudskog drutva. Hriansko Sveto pismo jo je vie naglaavalo koliko je nebitan nasleeni etniki, drutveni i pravni status. Novi Boji n a r o d nije bio vezan nikakvim tradicionalnim etnicitetom, ili p r a v n o m kategorijom, ili kategorijom roda. Zavrna Hristova p o r u k a glasi: Idite i uinite sve narode ( etne ) uenicima mojim!" (Matej 28,16, Biblija, Stvarnost, Zagreb, 1968), Pavle je poruivao: N e m a tu vie ni idova ni Grka; n e m a vie ni roba ni slobodnjaka; n e m a vie ni mukog ni enskog, jer ste svi s a m o jedan u 79

Kristu Isusu." (Galaanima poslanica 3, 28). Boji n a r o d tako ujedinjuje sve, bez razlike. Naravno, nisu svi primili ovu p o r u k u jevanelja, i d o etvrtog veka, hrianski mislioci, i sami p o t p u n i Rimljani, i po obrazovanju i nainu miljenja, morali su da se bave svetom koji je zadrao razlike ukljuenja i iskljuenja d u g o poznate Jevrejima i Rimljanima. Jeronim, implicitno, u svom p r e v o d u Biblije, i Augustin, eksplicitno, u svom Gradu Bojem, etnografije u jednu. Etne ili gojim, jo uvek su prisutni u obe te etnografije, sa svojim biolokim poreklom, svojim objektivnim statusom, i svojim istorijskim trajanjem. Za razliku od toga, Boji n a r o d , Izraelci iz Starog zaveta i hriani iz N o vog, p o s e d u j u karakteristike naroda iz rimske i jevrejske tradicije. D o k razlika nije uvek jasna u korienju terminologije, kako neki sugeriu, crkveni oci videli su graane G r a d a Bojeg k a o konstitutivno izgraene zajednice koje se, poput onih rimskih i izraelskih zasnivaju n a zakonu i ugovoru. 5 8 Za Augustina, trei p e r i o d sveta, v r e m e od Avrama do Davida, predstavlja p e r i o d etnogeneze Izrailjaca. To je v r e m e izbora, odvajanja Bojeg n a r o d a o d gentes, pakta sa A v r a m o m , izgnanstva i izlaska. 59 Kroz ova iskustva i, posebno, kroz ponovljeni zakon na Sinaju, godine lutae. D u Q u e s n a y A d a m s , The Populus of Augustine (Populus kod Augustina i Jeronima: i Jerome: A Study in the studija o oseanju Patristic kod Augus-

spajaju rimske i jevrejske

Sense of Community,

zajednice

crkvenih otaca), N eGenesi w Haven, 1971, str. 110. 59. Augu s t i n , De contra Manichii, I, 23. Vidi t a k o d e A d a m s , 7he P o p u l u s of tine and Jerome, str. 48-49

80

nja, politikog organizovanja u plemena, i osvajanje Hanaana (Kanana) - roen je n a r o d Izraela. D o k je Boji narod upravo savreni populus, jer se on jedini zasniva na istinskoj pravdi i pravoj ljubavi, Avgustin je voljan da prizna i da svetovna drutva takoe pokazuju karakteristike nacionalnosti. M e u t i m , dok r i m ska tradicija pravi razliku i z m e u Rimljana i ostalih, hrianska interpretacija ih smeta, barem teoretski, u istu ravan. Rimski populus, kao i onaj Atinjana, d r u gih Grka, Egipana, ranog asirskog Vavilona i svih ostalih gensa", bili su istinski populi jer je svaki bio ujedinjen u bratstvo zajednikim dogovorom o objektima svoje ljubavi". 60 Tako su do poetka petog veka, stanovnici rimskog sveta, bili oni hriani, Jevreji ili pagani, poznavali dva m o d e l a nacionalnosti - jedan koji emo zvati etniki, zasnovan na poreklu, obiajima i teritoriji; drugi je konstitutivni, zasnovan na zakonu i pripadnosti. Ova dva m o dela nije razdvajao dosledan renik, niti su se razlikovali p o j a s n o m skupu karakteristika. Razlika je bila uglavn o m u uglu gledanja. U n u t a r n j i p o s m a t r a - bilo Rimljanin, Jevrejin ili hrianin - video je sloenost i raznoliku p r i r o d u svoje zajednice. P r i p a d n o s t ovoj zajednici bila je o d r e e n a kako n j e n i m prihvatanjem pojedinca tako i s p r e m n o u pojedinca da prihvati zakone i vrednosti zajednice. Tako je pripadnost, b a r e m delimino, bila subjektivna i uslovljena.
60. A u g u s t i n , Grad Boji, XIX, 24. P o p u l u s est coetus m u l t i t u d i n i s rationalis r e r u m q u a s of Augustin and

diligit c o n c o r d i c o m m u n i o n e sociatus". Vidi t a k o e A d a m s , The Populus Jerome, str. 9

1 0

Za razliku od te nae" grupe, isti pojedinac je, posmatrajui druge, video homogenost, jednostavnost i nevezanost za istoriju. U najboljem sluaju, Rim, grki gradovi antikog doba, i m o d a velika carstva Persije i Egipta, mogli su da se vide kao konstitutivna tela zasnovana na zakonu i zajednikoj svrsi. No, prevagnuo je d r u gi m o d e l - onaj sa mitskim poreklom, biolokom i nepromenljivom kategorizacijom, zasnovanom na geografiji, jeziku i obiaju - p o s e b n o kada se gledalo van Romanitas, na varvarskegenfes koji su ga okruivali i predstavljali sve veu pretnju. Ova razlika nije napravljena p r e m a priznatim realnostima drutvene ili kulturne organizacije, ve p r e m a nasleenim vekovnim p r e d r a s u d a m a , od kada je o d b a e n o Herodotovo n e v r e d n o s n o istraivanje n a r o d a poznatog sveta.

KLASINA

ETNOGRAFIJA

I VARVARSKE

SEOBE

Istoriari kasne antike, pre svega Amijan Marcelin, Prokopije i Prisk, shvatili su suprotnosti izmeu prihvaene tradicije i svojih sopstvenih iskustava sa varvarskim n a r o d i m a koji su promenili Carstvo u periodu i z m e u treeg i estog veka. Za razliku od etnografa iz fotelje", kao to je bio Plinije, k o m e su neznanje i udaljenost dozvolili da narode sveta klasifikuje u opsean, autoritativan i imperijalistiki sistem neoptereen s u m n j a m a , poto nije i m a o dodira sa stvarnou, njihovi kontakti sa ovim gentes bili su dugi i bliski. Zbrka stvarnosti neizbeno se sukobljavala sa u r e d n o s r e e n o m teorijom. 82

Kada, n a primer, A m i j a n opisuje p o h o d e r i m s k o g i m p e r a t o r a Julijana protiv A l e m a n a u etvrtom veku, on je svestan da je k o n f e d e r a c i j a A l e m a n a k o m p l e k sna. N a n j e n o m elu bilo je s e d a m kraljeva, od kojih su dvojica glavnih, K o n d o m a r i Serapio, kae on, i m a li veu vlast od ostalih. Ali ova armija nije j e d i n o gens Alamannorum. O n a je, u stvari, sastavljena od razliitih n a r o d a ( nationibus ), d e l o m zbog p o h l e p e , d e l o m na o s n o v u zajednikog pakta o pomoi". 6 1 Prokopije zap o i n j e svoj opis Gota objanjavajui da je postojalo m n o g o gotskih n a r o d a u prolosti kao to ih ima d a n danas", i p o t o m nabraja najvanije od ovih etne, kao to su Goti, Vandali, Vizigoti i Gepadi. 6 2 Kada je Prisk posetio dvor Atile, on je opisao H u n e kao m e a v i n u sastavljenu o d razliitih n a r o d a koji govore hunski, gotski i latinski. 6 3 A ipak je teina tradicije bila tako snana, da ak ni ovi direktni svedoci nisu mogli da se oslobode postavki klasine etnografije. Amijan, na primer, lino poznaje
61. A m i j a n M a r c e l i n , XVI, 12, 26. A l e m a n i m a vidi Dieter G e u e n i c h , Geschichte Stuttgart, 1997, i H a n s H u m m e r , The Eluidity and Suebi,AD200-500(Fluidnost Early Medieval i Sveva, 200-500. god.n.e.), of Barharian Iden!ity: vardarskog identiteta: der The Evropa

Alemannen, Alemana

EthnogenesisOfAlamanni 7), 1998: 1 - 2 7 62.

etnogeneza

Europe 7 (Rana srednjovekovna

P r o c o p i u s of Caesarea, History of the Wars III (Istoriju

ratova III), ii, 1-6. G o t i m a

vidi H e n v i g VVolfram, History ofthe ford, 1996. 63.

Goths, Berkeley, 1987, a za t r a d i c i o n a l n i j u istoriju koja

ne prihvata W o l f r a m o v o r a z u m e v a n j e nestalnosti Gota, vidi Peter H e a t h e r , The Goths, -

C o n s t a n t i n e P o r p h y r o g e n i t u s , Excerpta

de Legationibus

Romanorum

ad Gentes,

iz.d.

Carolus d e Boor, Berlin, 1093,1, str. 135. O H u n i m a vidi O t t o M a e n c h e n - H e l f e n , 'Ihe \Vorld of the Huns /Svet Huna/, Berkeley, 1973; E. A. T h o m p s o n , Ihe Huns, Peoples (Huni 2. rev.izd, O x f o r d , i germanski narodi), 1996; i Hervvig W o l t r a m , The Huns and the Germanie predstava o njemu), Budapest, 1993, str. 16-25).

izd. Franz H. Baiiml i M a r i a n n a D. B i r n b a u m , Attila: 'ihe Man and his Image (Atila: ovek i

83

A l e m a n e i druge p o g r a n i n e n a r o d e na zapadu, a ipak ih esto p o m i n j e samo kao Germane ili varvare-, on ne ubraja istone narode kao to su Goti u Germane - njihov naziv ima geografsko, a ne lingvistiko znaenje. Prokopije, iako razlikuje varijante Gota, vraa se tradiciji i navodi da su njihova drevna i m e n a bila Sauromati i Melanhleni, dva n a r o d a iz Herodotovih spisa, a o n d a nastavlja, i kae da su oni bili takoe poznati kao getski etne. U stvari, kae on, oni se razlikuju samo p o imenu; po izgledu, zakonima i veri p o t p u n o su isti.64 Jasno, uprkos t o m e to su m u podaci detaljni, on je jo uvek zatoenik klasine etnografske literature koja je prethodila njegovom vremenu. Zato nije dozvolio da iskustvo prevagne n a d tradicij o m i prizna drugim n a r o d i m a istu kompleksnost? Arogancija i kulturoloki ovinizam su naravno imali udela. Nesumnjivo da je i neznanje odigralo svoju ulogu, kao i duboke predrasude p r e m a svemu to je bilo nerimsko. Ali njegov je pogled takoe bio delom praktian: rimskim imperijalistima bilo je lake da se postave p r e m a d r u g i m a kao da se radi o h o m o g e n i m etnikim n a r o d i m a , nego da priznaju da drugi" m o g u da b u d u isto toliko kompleksni i promenljivi kao i sami Rimljani. U t o m e su im posebno smetale zajednice koje su apsolutno prkosile tako u r e d n o j kategorizaciji - pre svega Jevreji i hriani, koji su delili tradicionalni rimski d i h o t o m n i pogled na svet, ali su u njegovo sredite smetali sebe, a ne Rimljane. Imperator M a r k o Aurelije, objanjavajui svoje odnose sa Jevrejima,
64. Procopius, III, ii, 4 - 5

84

n a v o d n o je rekao: vi Markomani, vi Kuadi, vi Sarmati! Naposletku sam pronaao druge, ak u veoj zbrci od vas." Kao i on, Julijan, alei se na hriane, rekao bi: Sluajte mene, za kojeg su uli Alemani i Franci". 65 Poruka je podrazumevala da bi, s a m o kada bi se Jevreji i hriani ponaali kao varvarski gen fes, u Carstvu bilo sve p o t a m a n . Problem je bio to se, naravno, ni varvarski gentes nisu uklapali u modele koje su im pripisivali Rimljani. Uprkos rimskim kategorizacijama, varvarski narodi, iji e ulazak u rimski svet dovesti do njegove duboke transformacije, bili su kao i Rimljani pre konstitutivne nego etnike politike zajednice, koje su okupljale g r u p e raznolikog kulturnog, lingvistikog i geografskog porekla p o d vodstvom aristokratskih ratnikih porodica. Alemani, Goti, Alani, Huni, Franci i drugi, bili su sastavljeni od g r u p a koje su govorile m n o t v o jezika, imali razliite obiaje i sebe identifikovali sa razliitim tradicijama. Izgleda da su ove g r u p e takoe prilino brzo nastajale i nestajale, iako je njihova sklonost ka p r e u z i m a n j u i m e n a ranijih naroda", i sklonost Rimljana da identifikuju nove narode" sa i m e n i m a uzetim iz Herodota, Plinija ili d r u g i h drevnih autoriteta, doprinela t o m e da oni deluju dugotrajnije nego to to u stvarnosti jesu. Konano, kada su uli u rimsku orbitu, njihove politike, drutvene i privredne strukture oblikovala je rimska civilizacija, isto kao to su na njihovu samopercepciju d u b o k o uticali sistemi klasifikacije njihovih rimskih suseda, ije su obiaje teili da usvoje.
65. A m i j a n Marcelin, XXII, 5.

85

NARODI

EVROPE

U KASNOJ

ANTICI

Zavisno od odabranog sistema drutvene klasifikacije, stanovnici Evrope u prvim vekovima Carstva mogu se klasifikovati prema raznoraznim meusobnim preklapanjima, pa ak i protivrenostima. Tradicionalna razlika unutar slobodne populacije Carstva tokom drugog veka delila ih je na graane i negraane. U prvom veku, ovo je bila najvanija deobna linija, koja nije nuno sledila upotrebu drugog jezika, etnos ili geografiju, kao to pokazuje zahtev svetog Pavla na pravo graanstva i njegove posledice. Granice graanskog prava i, sledstveno tome, rimskog zakona, zavisile su, m e u tim, uglavnom od provincije i civitas, tako da je ogranien o pravo graanstva jaalo predrimske regionalne, politike i kulturne razlike. Meutim, posle 212. godine, kada se pravo na graanstvo proirilo na bukvalno sve slobodne stanovnike Carstva - ukljuujui pagane i Jevreje - to je uglavnom bila mera prikupljanja poreza, ova razlika nije nita znaila. O n o to je bilo vano, bila je drutvena razlika, zasnovana uglavnom na bogatstvu i politikom uticaju, izmeu honestiores, onih pripadnika elite koji su imali direktan pristup caru kada se radilo o tekim prestupima, i humiliores, mase graana p o d vlau provincijskih guvernera bez nade na pravo ulaganja albe. Opteraireno, pravo graanstvo takoe je dovelo do ukidanja veine nerimskih zakonskih tradicija u korist univerzalnog rimskog prava. Iako ovo proirenje nije nikada potpuno eliminisalo regionalne varijacije u primeni zakona, 86

posebno na helenizovanom Istoku, ono je umanjilo znaaj provincijskih identiteta. Iako su se, tokom cele istorije Carstva i van njegovih granica, elitni pojedinci i dalje snano identifikovali sa svojim civitas, ova vrsta lokalne, emotivne privrenosti postala je pre dopuna nego zamena za samoidentifikaciju kao rimskog graanina. Ovaj identitet nije znaio stav odbrane od drugih, i nije jednu zajednicu dovodio u sukob sa drugom. On se pre manifestovao kao neka vrsta lokalnog ponosa, koji se izraavao kroz pohvalu plodnoj okolini, prirodnim bogatstvima, etvi i tradiciji. Kako je centralna vlast slabila, ovi lokalni identiteti, izraeni terminima izvedenim istovremeno iz rimskih graanskih deoba i predrimskog etnikog" renika, poeli su da dominiraju retorikom provincijskih rasprava. U Galiji, u kojoj su rimske administrativne jedinice donekle sledile granice lokalnih plemenskih oblasti, plemenska imena ponovo su se pojavila kao omiljena oznaka lokalnog identiteta. Isto, dok je na zapadu slabila carska vlast, rimsko-varvarske elite su teile da nove politike i drutvene realnosti smeste u ravan nasleene politike i etnografske tradicije. Ne samo da nisu odbacili apstraktne slike etniciteta, razraenih tokom vekova klasinih opisa, nego su ih usvojili kao svoje, prihvatajui kao stvarne one karakteristike koje su Rimljani dugo projektovali na varvare. Rezultat je bio da su i u varvarskim kraljevstvima i u Konstantinopolju, ove nove zajednice, sa svojim varvarskim vladarima, shvaene kao druge" u skladu sa terminologijom nasleenom iz grko-rimske etnografije. irom biveg Carstva, vladajue 87

elite su se videle i bile viene kao gentes, ujedinjene pod etnikim kraljem sa kojim su delili zajedniko poreklo, jezik i obiaje. Ipak, ove nove elite teile su izjednaavanju svojih gensa sa populus Romanus. Rezultat je bila transfor-

macija shvatanja i j e d n e i druge drutvene kategorije. Jednakost je zahtevala jednaku prolost, znanje i vrline. Zato su novi" narodi, koji su se pojavili na granicama Carstva, morali da dobiju istoriju toliko staru i slavnu kao to je bila rimska. Trojansko poreklo Rima davalo je takvo poreklo rimskoj istoriji u odnosu na grku. Jevrejske, i kasnije, hrianske apologete suoile su se sa istim problemom i reili su ga, stavljajui istoriju hebrejskog naroda u kontekst grko-rimske istorije, postulirajui ne samo jednakost nego i dugu vezu grkih filozofa i zakonodavaca sa hebrejskim patrijarsima i prorocima od kojih su preuzimali ideje. U prvom poznatom pokuaju da se revalorizuje neki varvarski narod, Kasiodor je, oigledno, usvojio isti pristup preuzimajui od starih pisaca opise naroda koji su mogli da budu Goti, i gradio od gotskih usmenih tradicija optu, to jest, grko-rimsku istoriju u ime svojih ostrogotskih vladara. U njegovoj, danas izgubljenoj, gotskoj istoriji, tvrdio je da je utvrdio gotsko poreklo rimske istorije".66 Pitanje ta je to tano znailo, dugo je bilo predmet velikih rasprava. Sigurno d a j e znailo daleko vie od pokuaja jednog istoriara da objasni da je Kasiodor jednostavno prepriao gotsku istoriju kao serijsku biografiju" na nain na koji su to radili rim66. Originem Gothican fecuit esse historiam Romanam, C a s s i d o r i u s Variae. 9.254-6

88

ski istoriari. 67 Dokazavi postojanje sedamnaest generacija gotskih kraljeva (isti broj generacija izmeu Eneje i Romula), otkrivajui njihova dela u (grkim i latinskim) knjigama pre nego u usmenoj tradiciji, pokazao je da Goti, iako varvari, pripadaju istom svetu kojem pripadaju i Rimljani. U ranim delovima Jordanove Getice - izvedene, barem delimino, iz izgubljenog Kasiodorovog dela - Goti, identifikovani sa Getima iz klasine istoriografije, imali su srane ratnike i kreposne kraljeve iz porodice Amala, i negovali su filozofiju i teologiju, ak i pre nego to su uli u rimsku orbitu. Jordanova verzija ukljuivanja Gota u klasinu istoriografiju postala je model koji su sledili svi kasniji istoriari varvarskih istorija". Kakve god politike, verske ili knjievne uzore sledili, pisci onog to se neobavezno naziva Originesgentium od estog do 12. veka, po pravilu su postavljali svoje narode na scenu grko-rimske istorije to je to ranije bilo mogue, pozivajui se, u tu svrhu, na drevnu etnografiju i rimsku istoriju, ako ve poreklo svojih naroda nisu direktno povezivali sa trojanskim junacima. No, istovremeno s prihvatanjem rimskih tradicija u odnosu na varvare, koje su elite varvarskih kraljevstava usvajale kao svoje, brisala se dugo negovana razlika izmeu Rimljana i varvara. Ovo je oigledna namera Jordana, koji zavrava svoju Geticu ujedinjenjem Amala i Ancija, koje nastaje roenjem Germana Posthuma, sina poslednjeg Amala i neaka cara Justinijana. Svoenje Rimljana i Gota na dve
67. Walter G o f f a r t , The Narrators of Barbarian (Pisci varvarske History, A.D. 550-800: Jordan, Gregory of

Tours, Bede, and Paul the Deacon Pavle akon),

istorije, Jordan, Grigorije

Turski, Beda i

P h n c e t o n , 1988, str. 35-38

89

porodice, koje su se mogle spojiti srenom branom vezom, imala je implikacije ne samo za razumevanje varvarske etne nego i Rimljana. Do estog veka, populus Romanus se smatrao, barem su ga takvim smatrali ljudi kao to je bio Jordan, kvalitativno jednakim sa varvarskim gensom. Razlike izmeu njih" i nas" su nestajale. Sigurno da ideja rimskog gensa nije bila strana rimskom razmiljanju: pesnici, kao to je bio Vergilije, mogli su da govore o velikom naporu koji je uloen u osnivanje rimskog gensa. A ipak, staro oseanje da se takve drutvene grupe zaista mogu osnovati i time se nai van prirodnog reda roenja i smrti (kao u vie organskoj ideji o natio), slabilo je. Rimljani su postajali gens, kao to su bili njihovi varvarski susedi i naslednici. Istovremeno dok su Rimljani postajali vie gens, varvari su postajali vie populus. Transformacija etnikog etiketiranja u kategoriji od oni" na mi", u kontekstu varvarskih kraljevstava, tako je stavila novi naglasak na politiku prirodu naroda, neto to je bio m i n o r n i element u klasinoj etnografiji, ali odluujui u r i m s k o m konstitutivnom identitetu. Pripadnost varvarskom n a r o d u vie je zavisila od spremnosti na identifikaciju sa tradicijama tog n a r o d a - otelovljenom u njegovom politikom vodstvu, to jest, kraljevskim ili aristokratskim porodicama, i njegovoj sposobnosti da doprinese toj tradiciji, sutinski kroz vojnu slubu - nego na biolokom poreklu, kulturi, jeziku, ili geografskom poreklu. Upravo emo se sada okrenuti ovom sloenom, k o n t r a d i k t o r n o m i fascinantnom procesu stvaranja evropskih naroda, kako u svesti intelektualaca, tako i na p o d r u j u Rimskog carstva. 90

GLAVA
VARVARI

TREA
RIMLJANI

I DRUGI

Rimljani su voleli da sebe i svoj svet u p o r e u j u sa varvarskim. Ali, kako s m o sugerisali u p r e t h o d n o j glavi, ove dve kategorije teko da su mogle da se uporede: rimski identitet u smislu populus Romanus bio je konstitutivan, stvoren iznutra i zasnovan na zajednikoj k u l t u r n o j i d u h o v n o j tradiciji, p r a v n o m sistemu i spremnosti da b u d u deo zajednike privredne i politike tradicije. Ukratko, rimsko je bila konstitutivna, a ne etnika kategorija u svakom smislu tog izraza. Varvarsko je, nasuprot tome, bila izmiljena kategorija, projektovana na celo m n o t v o n a r o d a sa svim p r e d r a s u d a m a i pretpostavkama koje su klasina etnografija i imperijalizam gradili kroz vekove. Ove dve kategorije, uprkos naglasku koju su Rimljani stavljali na jaz koji ih deli, nisu se n u n o m e u s o b n o iskljuivale. Osoba je mogla da bude i Rimljanin i varvarin. Razlika, uvekvie teoretska nego realna, postala je jo nejasnija u etvrtom i p e t o m veku.

1 10

KLASNI,

REGIONALNI

I VERSKI

IDENTITET

CARSTVU

Kategorija rimski nije bila p r i m a r n a samoidentifikacija za milione ljudi koji su naseljavali, stalno ili trajno, Rimsko carstvo. Pojedinci su verovatno oseali da vie pripadaju klasi, zvanju ili gradu, nego zajednikom nacionalnom ili etnikom identitetu. N e m a s u m n j e da od ranog treeg veka pravo graanstva nije imalo vei znaaj. O d 212. godine, bukvalno svi stanovnici Carstva bili su rimski graani, to nekada jeste bio i te kako prieljkivan status (setimo se Pavlovog ponosa kada je m o g a o da kae r i m s k o m oficiru, koji je za sticanje prava graanstva platio visoku cenu, da je on, Pavle, p o svom r o e n j u rimski graanin), a koji je sada znaio samo fiskalnu i vojnu obavezu. Imperator Karakala proirio je pravo graanstva na sve stanovnike Carstva tako da su svi mogli da b u d u regrutovani u legije i morali su da plaaju nasledne poreze koji su bili obavezni s a m o za graane. Poto je bukvalno svaka slobodna osoba koja je ivela u Carstvu postala Rimljanin, samoidentifikovanje nekog kao Rimljanina" izgubilo je znaaj. Savremene etnografske studije o identitetu pokazale su da vane etnike" identitete najee proizvode" oni koji ive na rubovima grupa, uglavnom kao suprotnost drugima", sa kojima su, za razliku od onih iz centra, u stalnom dodiru. No, b u d u i da je veina rimskih graana ivela okruena d r u g i m graanima, poto veina nikada nije bacila pogled preko D u n a v a na slobodne Germane", ili se izloila opasnostima peane Sahare da bi se susrela sa ber92

berskim plemenima, injenica da su Rimljani bila im je m a n j e vana od drugih faktora koji su odreivali sutinu njihovog identiteta. Prave solidarnosti (i suprotnosti) poticale su iz klasne, regionalne, profesionalne i, u nekim ogranienim okolnostima, verske razlike. Varvari su p o stojali, kada su uopte postojali, kao teoretska kategorija, ali ne i kao deo ivota i iskustva. Glavna podela u r i m s k o m svetu bila je i z m e u onih koji su bili robovi i onih koji su bili slobodni. Carstvo je oduvek bilo drutvo zasnovano na robovlasnikom poretku i drutvo u kojem su robovi - bilo da su dospeli u Carstvo posle ratova v o e n i h van granica, nasledili taj status, ili bili kanjeni - predstavljali veinu poljoprivredne, zanatske i industrijske r a d n e snage. Robovi su bili p r e d m e t hirova svojih gospodara i titila ih je jedin o njihova ekonomska vrednost. A, opet, nikakva jasno o d r e e n a rasna, etnika ili verska granica nije odvajala gospodara od roba. Istina, neki robovi bili su novijeg porekla iz podsaharske Afrike ili iz u m a Germanije, ali su se i jedni i drugi cenili i razlikovali p r e m a boji koe, visini i egzotinom izgledu. Veina se, m e u t i m , nije razlikovala od m a s e populacije sem, moda, p o obelejima ili tetovaama koji su oznaavali robovski status ili p o oiljcima od gospodarevog bia. Razlika izmeu roba i s l o b o d n e osobe bila je, teoretski, apsolutna, ali ne i n e p r o b o j n a . Kao to su slobodnjaci, mukarac ili ena, mogli da dospeju u ropstvo zbog kriminala ili sudske odluke, tako su i robovi nalazili i probijali sebi p u t do slobode i mogli su da se, v r e m e n o m , 93

izvuku iz svog ropskog statusa. Rimskim robovima gospodari su mogli da dozvole da imaju sopstvenu imovinu, peculium, koju su sticali u slobodno vreme. Iako se norm a l n o radilo o maloj vrednosti, ova imovina mogla je da, iako retko, omogui robovima da otkupe svoju slobodu i slobodu svojih porodica. Ukoliko to nisu mogli, Rimljani su imali dugu praksu javnog pokazivanja velikodunosti kada bi, esto pred smrt, oslobaali robove, pa su tako njihov pogreb esto oplakivale zahvalne povorke. Osloboeni robovi iveli su u meusvetu", slobodni pred z a k o n o m i slobodni da se nezavisno o d n o s e p r e m a ostalima u drutvu, ali jo uvek vezani p o s e b n i m obavezama na poslunost, plaanje i p o d r k u svojim bivim gospodarima. U teoriji barem, status slobodnjaka nisu nasleivala njegova deca: no, unuci robova mogli su da se uzdignu onoliko koliko bi ih posluila srea ili darovitost. Spektakularni uzleti retko su se dogaali, ali ipak dovoljno esto da ne ugase san o m o g u e m uzdizanju od ropstva do bogatstva i mogunosti, koliko god ona bila retka, da se od statusa objekta stekne status osobe za koju je vaio zakon. M e u slobodnim graanima Carstva, jaz koji je delio elitu i mase stanovnitva bio je ogroman. Obini seljaci, koji su obraivali tuu zemlju kao zakupci, jedva da su se razlikovali od robova. Elite ili honestiores, uivali su zak o n o m zatiena prava zasnovana na njihovom bogatstvu i vrednosti koju su imali za rimsku dravu. Za razliku od humiliores ili obinih graana, bili su izuzeti od telesnog kanjavanja, koje je bilo najtee i krajnje poniavaju94

e. to se tie obinih graana, gledano sa isto ekonomske pozicije, esto je moglo da im bude i tee nego privilegovanim robovima, i nisu imali nita zajedniko sa bogatim zemljoposednicima. Tokom treeg veka, p o d pritiskom poreza, vojnog regrutovanja i pada broja stanovnitva, status zakupca ili colona, sve je vie liio na ropstvo. O d zemljoposednika se trailo da skupljaju poreze sa svojih imanja, a budui da neobraena zemlja ne daje prinos, zemljoposednici su dobili pravo da kontroliu svoju radnu snagu. Ratarstvo, kao i druga zanimanja, postali su nasledni. Zemljoposednici su imali pravo da gone zakupce koji su beali sa zemlje i prisilno ih vraaju na imanje. Oni su, u treem i etvrtom veku, nad svojim zakupcima imali sve veu vlast, koja nije ukljuivala samo tradicionalno rimsko pravo zatitnika, nego i veu politiku mo. Zemljoposednici Carstva monopolizovali su ekon o m s k u m o i politiki uticaj na lokalnom i regionaln o m nivou. U svakom kutku Carstva, pripadnici optinskih vea, iji je poloaj osiguravao njihov zemljini posed, dominirali su javnim ivotom. Oni su imali direkt n u korist od rimskog sistema uprave i slobodne trgovinske zone" koja je bila rimski svet. Istovremeno, imali su obaveze, od kojih je najvanija bila prikupljanje godinjih poreskih dabina preko posrednika. D e o ovih dabina odlazio je u carski trezor; ostatak je ostajao zajednici za javne slube. lanovi lokalnog vea odluivali su ko e i ta plaati od ovih poreza i kako e se koristiti lokalni fondovi, ime su gradili i poveavali svoju mreu pokroviteljstava. D o k god su se porezi mogli prikupljati bez 95

velike tete p o njih same, takva sluba bila je p r i m a r n i cilj ambicioznih lokalnih veleposednika. Ove elite nisu se razlikovale od masa s a m o p o bogatstvu. Sa bogatstvom je ila kultura, paideia, koja je vie nego ijedna druga osobina oznaavala ta to znai biti ne s a m o Rimljanin nego civilizovan graanin. Kroz obrazovanje, negovano kao deo ivotnog stila provincijske elite, honestiores su razvili svoj identitet kao deo ireg sveta rimske kulture. No, koliko god bili iroki svetovi kulture koje im je paideia otvorila, veina lokalnih elita ostala je vrsto vezana za oblasti na kojima su se nalazili njihovi posedi. O d Sirije do Galije, od severne Afrike do dunavske granice, lokalni zemljoposednici ostali su d u b o k o vezani za specifinosti svoje regije ili patrie. Razlozi za to su brojni. Carstvo je bilo, od svog poetka, mrea gradova (sa okolinom), vezana p o s e b n i m s p o r a z u m i m a sa g r a d o m Rim o m . M n o g i lokalni uglednici bili su p o t o m c i regionalnih elita, ije su porodice dominirale lokalnim d r u t v o m i pre Rimskog carstva. Kad god je to bilo mogue, imperijalno irenje Rima uvek je uvlailo ve postojee lokalne m o n i k e u rimsku orbitu. U pluralistikoj verskoj i kult u r n o j tradiciji Rima, centralna drava nikada nije zahtevala p o s e b n u privrenost rimskim vrednostima: kad je to bilo mogue, lokalna tradicija se ili apsorbovala ili izjednaavala sa rimskom. U svakom sluaju, nije bilo potrebe da se zaboravi neiji predrimski p o r o d i n i drutveni poloaj u ranijoj plemenskoj ili kulturnoj tradiciji. Oni su mogli, i zaista su bili, element ponosa provincijskih 96

uglednika. Tako postati Rimljanin nije znailo zameniti staro za novo; pre je znailo otkriti staro u n o v o m . Isti proces drutvene i politike apsorpcije delovao je u verskoj sferi. O d Mesopotamije do Britanije, novi bogovi mogli su se potovati kao lokalne manifestacije starih i poznatih. M e r k u r je obuhvatio keltsko boanstvo Teutu; Herkul se esto pojavljivao u maloj Aziji kao fenianski ili punski bog. Moda je najizrazitiji primer takvog sinkretizma Isis koja, u Apulejevim Metamorfozama objanjava da su je Friani zvali Pesinunta, majka Boja; atinska Atena Palada; kiparska Venera Pafija; kreanska Dijana; sicilijanska Prosperpina; eluzijanska Seres; dok su je drugi zvali Junona, Belo, Hekata, Nemefina i slino. 68 Razni narodi bili su ujedinjeni u njihovom oboavanju, iako toga nisu bili svesni. Jedina ozbiljna iznimka iz ove rimske sposobnosti da apsorbuje religije u svoju sopstvenu, bilo je judejstvo i, u m a n j e m obimu, njegov izdanak, hrianstvo. Radikalni monoteizam postavio se kao nepremostiva prepreka rimskoj verskoj politici. Neki Jevreji mogli su postati Rimljani, kako pokazuje primer Pavla. M e u t i m , nisu mogli da se tradicionalnim vezama religije potpuno poveu sa rimskim svetom. Ipak, posle p o t p u n o g razaranja h r a m a 70. godine n.e. i izgnanstva iz Palestine i Judeje, oni Jevreji koji su se raselili irom Carstva izgleda da su se pomirili sa carskim sistemom. Nije vie bilo vesti o separatistikom ili buntovnikom p o n a a n j u ovih m a lih rasutih zajednica. Suprotno od njih, subverzivno ponaanje bilo je karakteristino za hriane.
68. Apuleius, 11, 5.

97

Oni su takoe bili radikalni monoteisti koji su, odbacujui tradicionalne kultove Rima, kao i romanizovane kultove Carstva, stekli reputaciju opasnih ateista. M e u t i m , za razliku od Jevreja, hriani sebe nisu identifikovali sa n e k i m o d r e e n i m geografskim regionom ili d r u t v e n o m klasom. Hrianske zajednice bile su notorne p o t o m e to su ignorisale n o r m a l n e standarde drutvenog statusa. Svaka je zajednica razvila lokalnu ecclesia ili skuptinu, okrenutu, kao i ostali rimski svet, svom gradu i p o d u p r a v o m svog lokalno izabranog biskupa. Crkve" Antiohije, Aleksandrije ili Rima nisu bile jednake. Pa ipak, hriani su, istovremeno, deo sekte koja je prevazila posebnosti kasnog Carstva, jedan od m a l o b r o j n i h pokreta koji su prigrlili univerzalnu kulturu koja je, paradoksalno, prevazilazila lokalne tradicije svake lokalne crkve. Hriani su tako predstavljali anomaliju bratstva, istovremeno lokalnog i univerzalnog, iji su lanovi bili obini graani, istovremeno d u b o k o otueni od svojih suseda. Nepostojanje jasno drugaijih karakteristika p o kojima bi lanovi ove sekte mogli da se identifikuju izvan verske sfere, m o d a su doprineli iracionalnom strahu koji su izazivali kod obinih ljudi, kao i k o d branilaca carskog poretka. Hriani su tvrdili da su isti kao i njihovi sugraani: posluni, m o r a l n i i lojalni podanici imperatora, svojih gradova, svoje klase i profesije. A ipak, njihova verovanja radikalno su ih odvajala od onih svetih veza koje su rimski svet povezivale u celinu. 98

Verska integracija bila je samo deo procesa tokom kojeg su se lokalni magnati apsorbovali u rimski svet, ne odvajajui se od svojih ranijih saveza. Brane i rodbinske veze vezivale su rimsku elitu za njihove gradove i provincije. Rimski veterani i birokrate povlaili su se u novoosnovane kolonije, enili se u lokalne porodice i sa s o b o m donosili rimske kulturne tradicije, ali su se i sami integrisali u agrarne ekonomije provincijskih gradova. Lokalni ljudi koji su postigli veliki uspeh u velikom Carstvu esto su se vraali u svoje r o d n e gradove, postavljani na poasne poloaje i preuzimali dunosti lokalnih patrona. Pridolice i stare porodice su se spajali i tako odravali lokalnu zemljoposedniku elitu. Kroz generacije, mrea brakova m e u lokalnim porodicama produbila je identifikovanje sa lokalnim p o d r u j e m i tradicijom. Ovakvi lokalni identiteti nisu zamenjivali niti su se takmiili sa Uistinu, Romanitas Romanitas. je bio nuan kontekst u n u t a r kojeg su

se mogle razvijati posebnosti provincijskog identiteta. Rimski aristokratski identitet tako je postao vieslojan. Kroz strogu tradiciju aristokratskog obrazovanja, rimske elite u potpunosti su se identifikovale sa centralnim rimskim tradicijama, prepoznavajui sopstvenu prolost u Vergiliju, u Ciceronu, u Horaciju. Istovremeno, ostali su vrsto vezani za svoje provincije i posebno svoje gradove. Njihova poezija hvalila je lepotu, plodnost, reke i ume njihove provincije. Svoju budunost traili su na n j e n i m tritima i u javnim poloajima u lokalnom senatu ili kuriji. Molili su se u njenim hramovima, koji su bili istovremeno univerzalni kao Rim i lokalni kao krajolik koji su voleli. 99

Neki istoriari, koncentrisani na surove razlike koje su delile roba i slobodnjaka, seljaka zakupnika i zemljoposednika, pretpostavljaju da je ovim g r u p a m a klasni identitet bio daleko vaniji od regionalne, etnike ili drutvene solidarnosti. U izvesnom smislu, to je n e s u m n j i vo tano; ekonomske i pravne realnosti ivota u k a s n o m Carstvu radile su protiv jakih vertikalnih veza drutva, a sporadino nasilje, obino protiv tiranskih zemljoposednika, bilo je uobiajeno. M e u t i m , jaz koji je razdvajao drutvene slojeve nikada nije bio tako d u b o k da se nije m o g a o premostiti, bilo kroz drutvenu pokretljivost, bilo kroz m r e u pokrovitelja. Tokom svoje istorije, Rimsko carstvo nudilo je m o gunost - koliko god ona bila teoretska - drutvenog napredovanja od roba d o senatora. Bez obzira na to koliko je neiji poloaj bio nizak, napredovanje je uvek bila teoretska, ako ne i stvarna m o g u n o s t . U dugoj krizi treeg veka, takva napredovanja, obino preko vojne slube, bila su tek daleka mogunost. Car Dioklecijan bio je sin dalmatinskog slobodnjaka. Dioklecijanov izabrani naslednik, Galerije (305-311), i m a o je slino s k r o m n o poreklo. Poeo je kao uvar stoke na Karpatima. Iako se veina seljaka nije uzdigla iz svoje sredine do velike moi, oni su ostali povezani sa svojim g o s p o d a r i m a kroz pokroviteljstvo i zatitnitvo, j e d n o m od najstarijih veza u r i m s k o m drutvu. U provincijama, gde su ivela osvojena drutva, sline veze vladale su u o d n o s i m a izmeu zemljoposednika i njihovih seljaka, i d r u g i h koji su zavisili od njihove milosti. U n e m i r n i m v r e m e n i m a 110

kasne antike, vanost ovih veza za obe strane spektra ojaala je, poto su seljaci oekivali od svojih patrona da ih zatite od sakupljaa carskih dabina i regrutovanja u legije, a zemljoposednici su opet formirali svoje sopstvene milicije sainjene od stanovnika na svojim imanjima. U p e t o m veku, p o b u n u protiv carske vlade nisu digli samo robovi i koloni, nego i njihovi patroni. M e u t i m , n e m a dokaza koji bi sugerisali da se takva solidarnost pretvorila u neto iole blisko etnikoj ili nacionalnoj identifikaciji. To je bila lojalnost p o j e d i n c i m a ili porodicama,

RIM

KAO

CENTAR

Naravno, lanovi nekih porodica bili su vie od lokalnih m a g n a t a i regionalnih politikih posrednika. Velike porodice Carstva drale su zemlje u m n o g i m provincijama: o g r o m n a imanja u Africi, Galiji i, ako su bili u rimskom senatu, n u n o i u s a m o j Italiji. Ove porodice, koje su se nalazile na najviem stepenu ivota u Carstvu, bile su nosioci rimske tradicije u smislu u kojem je to moglo da znai odbacivanje ili potiskivanje njihovih provincijskih korena. Tokom d r u g o g veka, ove porodice su teile da b u d u italijanske, ako ne p o poreklu, o n d a p o m e stu stanovanja i svojoj identifikaciji. Iako je njihov prih o d dolazio iz udaljenih delova Carstva, on je stizao, kao i u p r e t h o d n i m godinama, u grad Rim. Jedina m o g u n o s t da se takav status stekne, ili najsigurniji nain da se on odri kroz generacije, bila je car101

ska sluba. D o kraja treeg veka, karijera u javnoj slubi za m l a d e aristokrate, koji su se nadali da e se uzdii do najvieg ranga vlasti i bogatstva, leala je u civilnoj i vojnoj slubi. Sluba u carskom sistemu, upravo kao dananje zaposlenje u savremenim multinacionalnim korporacijama, znaila je stalan pokret. Mladi ovek se kretao irom Carstva, u toku napredovanja u vojnoj i civilnoj slubi, p r e m a vrhu vlasti. Italija i grad Rim privlaili su ambiciozne i bogate. Kolevka rimske civilizacije i dalje je bila epicentar stvaranja i distribucije oigledno neiscrpnih izvora, obezbeenih od onih koji su bili voljni i s p r e m n i da b u d u p o t p u n o Rimljani. Ipak, takvi mladi ljudi koji su bili uspeni, nisu bivali zaboravljeni u svojim gradovima. Na stotine natpisa na postoljima statua, koje su im irom Carstva podigli njihovi rodni gradovi i zajednice u koje su se povukli posle aktivne slube, svedoe o neraskinutim lokalnim vezama koje su povezivale ak i one koji su se uzdigli do najviih poloaja. ak je i bog - car Dioklecijan mogao da se na kraju povue, naravno u imperijalnom sjaju, u svoj rodni Ilirik. Ako su velike senatorske porodice inile jedan centar rimskog duha, vojska je inila drugi. U n e k i m vidovima, vojska je predstavljala razliitu vrstu identiteta, m a nje vezanog za karakteristike regiona. Rimske legije formirale su se od ljudi iz celog Carstva i bile su stacioniran e u stratekim graninim oblastima. Iako su se p o m o ni odredi regrutovali m e d u s u s e d n i m n a r o d i m a od prvog veka nadalje, n o r m a l n a praksa bila je da se ovi vojnici podele i upute irom Carstva, p o mogunosti to da102

lje od svoje rodbine i naroda. Tako su se germanske trupe nale u Egiptu, dok su Skiti bili u garnizonima u Galiji i Britaniji. Kako za stanovnitvo koje je ivelo na r u b o vima Carstva, tako i za p o m o n e odrede iza ovih rubova stacionirane daleko od kue i rodbine, vojska je bilo prim a r n o sredstvo romanizacije, jedina zaista prava rimska institucija u Carstvu. Ovaj posebni identitet poeo je da se m e n j a u Carstvu u treem veku. irenje graanskog prava otvorilo je ulaz u legije bukvalno celoj populaciji i one su se popunjavale lokalno, t a m o gde su bile stacionirane esto decenijama, pa ak i vekovima. tavie, ve od kraja drugog veka, aktivnim vojnicima u slubi bilo je dozvoljeno da se ene, iako je to, neformalno, ve decenijama bila praksa. Njihove ene, poreklom iz lokalne populacije, ubrzale su proces stapanja vojnika u lokalne zajednice do takvog stepena da su pokuaji da se legije p o k r e n u zbog evenutalne pretnje Carstvu zavravale p o b u n o m . P o m o n i odredi takoe su odbijali svaki pokuaj da ih premeste iz njihovih r o d n i h mesta. G o d i n e 360. suoen sa velikim persijskim n a p a d o m n a istonom frontu, car Konstantin naredio je p o m o n i m o d r e d i m a i ostalim vojnicima sa germanske granice pokret na istok: rezultat je bila otvorena p o b u n a vojnika koji su proglasili carem Zapada Julija Cezara.

103

DRUTVENI

IDENTITETI

U VARVARSKOM

SVETU

D u g r a n i c a o g r o m n o g Carstva, rimski vojnici stajali su na strai p r e m a svetu koji su srdito nazivali varvarima. Rimljani su zvali drutvene jedinice svojih varvarskih suseda gentes (grki etne), narodi", i pripisivali im sve karakteristike koje su bile, kako s m o videli, deo klasine etnografije jo od v r e m e n a Herodota. ta su, u stvari, bile ove grupe, koji je bio njihov samoidentitet ili etnika svest", ako je postojala, n e m o g u e je utvrditi. Posmatrajui ih oima njihovih rimskih suseda, m e u t i m , m o gli bismo doi do izvesnog zakljuka da su se razlikovali od slike njihovih civilizovanih" savremenika. Varvari su bile male zajednice seljaka i stoara koje su ivele u selima du reka, m o r s k i h obala i na prostranstvim a od Severnog i Baltikog do C r n o g m o r a . Veina pripadnika ovih drutava bili su slobodni mukarci i ene, organizovani u zbijena domainstva kojima je upravljao m u ili otac. Status u selu zavisio je od bogatstva, merenog b r o j e m grla stoke koju je porodica posedovala, i vojnikim u s p e h o m . Imuniji m e u n j i m a upravljali su domainstvima koja nisu s a m o ukljuivala njihovu enu ili ene i decu, nego i slobodne zavisne radnike i robove koji su iveli u spoljnim zgradama oko glavne kue. Domainstva su bila d o d a t n o integrisana u vee porodine celine poznate naunicima p o d i m e n o m sip ili klan. Ovaj iri k r u g rodbine ukljuivao je p o r o d i n e grupe sa oeve i majine strane, povezane zajednikim poreklom d o d a t n o ojaanim specijalnim mirom", p r e m a ko104

j e m je nasilni sukob u n u t a r klana bio zloin koji se nije m o g a o oprostiti ni k o m p e n z a c i j o m ni okajanjem. Klanovi su takoe imali incestni tabu i verovatno neka nasledna prava. Ova ira porodica mogla je da formira bazu za zajedniku o d b r a n u i progon neprijatelja. Meutim, lanstvo u ovom veem k r u g u bilo je fleksibilno. O n o je davalo m o g u n o s t , ali nije diktiralo n u n o uestvovanje u zajednikim poduhvatima, poto su pojedinci mogli da biraju iz m n o t v a irih roakih udruenja, zavisno od okolnosti. P r i m a r n a jedinica varvarskog drutva bila je osnovna porodica a ne iri klan. Seoski ivot odvijao se p o d vodstvom skupine slobodnih ljudi na ijem je elu bio plemenski stareina, iji je poloaj m o d a bio o d r e e n n i z o m faktora, ukljuujui njegovo bogatstvo, p o r o d i n i uticaj i veze sa nadvostvom, to jest, n a r o d o m . Izvan ovog seoskog nivoa, ire konstelacije, gentes ili narodi, bili su povezani kombinacijom verskih, zakonskih i politikih tradicija koje su pruale oseanje snanog, iako nestabilnog, jedinstva. lanovi naroda" delili su zajednike mitove o poreklu, k u l t u r n e tradicije, pravni sistem i voe. M e u t i m , sve je to bilo fleksibilno, sloeno i esto p r e d m e t pregovora, p a ak i rasprava. Mitovi o poreklu uzeli su oblik genealogija junakih figura i njihovih poduhvata. Osnivai ovih genealogija bili su boanstva, i lanac njihovih p o t o m a k a nije f o r m i r a o istoriju u grko-rimskom smislu strukture pripovedanja dogaaja i njihovog ireg znaenja. Ovi mitovi pre su uvali vremenski i politiki n e o d r e e n u priu o pojedincima, povezanim rodbinskim vezama i priama 110

o osveti i k r v n o j zavadi, na koje su mnogi pojedinci i porodice mogli da se pozivaju kao na svoju prolost. Naunici su nazvali ove sloene skupove tradicionalnih verovanja jezgrima tradicije" i, od istoriografskog rada germanskog srednjovekovnog istoriara i etnologa Reinharda VVenskusa, dokazivali su da su kraljevske porodice nosioci ove traditionskern, i da u sebi oliavaju sutinu fiktivnog ali d i n a m i n o g etnikog identiteta. 6 9 U veini sluajeva to je bilo tano. Meutim, m o g u e je da je razlikovanje porodica odravalo razliite ili k o n k u r e n tske verzije tradicija, a da su one bile pokuaj da se nam e t n u njihove verzije, a time i njihova vlast n a d zajednicama na tetu drugih. U n e k i m d r u g i m sluajevima, takve tradicije bile su verovatno daleko rairenije u n u tar drutva nego to su bile iskljuivo vlasnitvo pojedinih porodica. N e m a s u m n j e da su oni pojedinci, koji su t o k o m etvrtog i petog veka uspeli da se uvrste na dom i n a n t n i m poloajima, polagali prava na ove tradicije ili ih povezivali sa slavnim legendarnim p o r o d i c a m a i mitskim junacima. Na taj nain pokuavali su da svoju istoriju poistovete sa istorijom naroda. Ponekad je to uspevalo, a p o n e k a d je ishod bio katastrofalan. D r u g e k u l t u r n e tradicije kao to su jezik, oruje, taktike, odea i nain eljanja 70 , mogle su biti veze koje su ujedinjavale drutvene grupacije, ali to su takoe bili pro69. R e i n h a r d W e n s k u s , Stammesbildung Gentes (Plemensko formiranje und Verfassung: nastanak das Werden Studies der fruhmittel-alGensa), srednit ranim

terlichen jovekovnim

i ureenje:

ranosrednjovekovnih (Etnicitet

C o l o g n e , 1961. Walter Pohl u Ethnicity studijama), M . Chad\vicka, n a j r a n i j e iz 1912. god. 70.

in Early Medieval

Archaeologia p o l o n a 29, 1991: str. 41 u p u u j e d a izraz potie o d H .

Za g e r m a n s k e v o d e d u g a kosa oznaavala je visok p o l o a j u zajednici, ( p r i m . prev.)

106

menljivi i prilagodljivi naini stvaranja jedinstva ili isticanja razliitosti. 71 ak su i Rimljani priznavali da, iako se p o idealnoj shemi narodi razlikuju p o jeziku, postoji vie n a r o d a nego jezika. A izgleda da ak niko pre devetog veka nije prepoznavao lingvistiko jedinstvo germanskih jezika koji su govorili m n o g i varvarski narodi. O r u j e i taktike razlikovali su se m e u varvarima, iako nije sigurno u kojem stepenu je to bilo vano za pojedine varvarske narode kao znak jedinstva. Specifino oruje ili taktike kao, na primer, hunski lukovi, dakijska mala koplja, gotska koplja ili franake sekire, pojavljuju se u r i m s k i m izvorima, ali bez neke vee doslednosti. Ovi opisi m o d a su bili vie odraz rimske manije p r e m a klasifikovanju, nego stvarna varvarska praksa. ak i u sluaju franake sekire, koja je, ini se, zaista bila karakteristino oruje na kraju petog veka, izgleda da su sami Franci bili m a n j e svesni d a j e ona deo franake" tradicije nego njihovi neprijatelji, Vizigoti i Vizantijci. Slino su rimski izvori preuveliavali razlike i z m e u skitskih n a r o d a (Gota, H u n a i Avara) koji su bili konjanici, i G e r m a n a i Kelta koji su se borili kao peaci: sigurno je da su stepski n o m a d i ratovali na konjima, ali tako su ratovali i zapadni germanski ratnici kada im je to o m o guavalo bogatstvo i status. Stavie, kada su se varvarske jedinice regrutovale u rimsku vojsku, m o d a su one dobijale specijalne uloge koje su vie odgovarale r i m s k i m vojnim p o t r e b a m a , nego tradicionalnim etnikim sna71. Walter Pohl, "Telling the Difference: Signs of E t h n i c ldentity", iz Walter Pohl i H e l m u t Ihe Construction of Ethnic Communities, 300-800 ( Stratecinikih zajednica, 300-800), Leiden 1998, str. 17- 69.

Reimetz, Strategies oJDistinction: gije razlike: konstrukcija

107

gama. Notitia

dignitatum,

zvanina lista visokih vojnih

i civilnih slubenika iz v r e m e n a oko 400. godine, nabraja konjanike jedinice sastavljene od Alemana i Franaka. Da li su ovi ratnici bili regrutovani u carsku vojsku zbog svojih konjanikih vetina ili su se specijalizovali za rat na konjima, kako su to diktirale potrebe Rima? O d e a i ukrasi s i g u r n o su se v e o m a razlikovali i m o gli su biti simboli g r u p n o g identiteta. Kako su se neki p r i p a d n i c i drutva oblaili, koju vrstu broeva ili pojaseva su nosili, nain na koji su se eljali, sve je to m o glo da ima vano simboliko znaenje. Kakvo je bilo to znaenje, retrospektivno n a m je n e m o g u e otkriti. Rimljani su uivali u raspravi o razlici u odei i n a i n u eljanja, ali, ponovo, to je m o d a bio vie rimski interes za klasifikovanje nego za tanost p o s m a t r a n j a . Moda je najbolje da zakljuimo da se sa ovim karakteristikama m o g l o manipulisati i prilagoavati ih tako da o d g o v a r a j u p r o m e n l j i v i m interesima g r u p n e formacije, pre nego da ih g l e d a m o kao dokaz n e p r o m e n l j i v e kult u r n e solidarnosti. Pravna tradicija - to jest, naini razreavanja sukoba - bili su produkt verskog i k u l t u r n o g identiteta. Sa vrlo slabom centralnom vlau, sporovi su se reavali posredstvom porodinih stareina, seoskih vea i vojnih lidera. Kontrola je bila u funkciji odravanja mira, ili barem skup pravila prema kojima je neprijateljstvo moglo da b u d e n a j m a n j e razorno p o zajednicu. Konano, ove verske i kulturne grupe bile su organizovane p o d politikim 108

vodstvom, vodstvom koje je u prvim vekovima dodira sa R i m o m doivelo d u b o k u p r o m e n u . Kada je Rim prvi put doao u kontakt sa keltskim i g e r m a n s k i m narodima, ove populacije veinom su bile pod vlau naslednih sakralnih kraljeva koji su bili personifikacija identiteta svojih naroda. Tokom prvog i drugog veka, oni koji su iveli u blizini Rimljana, veinom su odbacili svoje tradicionalne sakralne kraljeve u korist ratnikih zapovednika koje su mogli da biraju iz starih kraljevskih porodica ili, isto esto, iz redova uspenih ratnika. O v u p r o m e n u Carstvo je odobravalo jer je Rim m o g a o lake da utie na nove vode koji su regrutovani iz oligarhijskih frakcija nego na naslednike starih verskih vlasti. Te voe uzdigle su njihove heterogene vojske i bile su centar oko koga se mogla razviti nova tradicija politikog i verskog identiteta, i na njih su se, u nekim sluajevima, mogle presaditi starije ideje sakro-drutvenog identiteta. Legitimitet ovih voa u celosti se zasnivao na njihovoj sposobnosti da svoje armije vode u pobede. Pobeda u ratu potvrivala je njihovo pravo da vladaju i privlaila je sve vei broj n a r o d a koji su ih prihvatali i delili njihov identitet. Harizmatini voa m o g a o je da postane osniva novog naroda. V r e m e n o m , voa i njegovi potomci mogli su da se identifikuju sa starijom tradicijom i da polau prava na boansko poreklo, koje se dokazuje njihovom sreom u ratovanju, kako bi ovekoveili neki stari narod" i bili njegovo olienje. Konstitutivni integritet ovih n a r o d a tako je zavisio o ratu i pobedi za potvrivanje njihovog identiteta i trajanja. Oni su bili armija, iako 109

su njihove ekonomije i dalje ostale zavisne od pljakakih p o h o d a i kombinacije uzgoja stoke i poljoprivrede na raskrenoj zemlji. Poraz, bio o n od ruke Rimljana ili od strane drugih varvara, m o g a o je da znai ne s a m o kraj vladavine vode nego i kraj naroda, koji je o n d a m o g a o da se utopi u drugu, p o b e d n i k u konfederaciju. M e u t i m , do treeg veka Carstvo je uspelo da p r o m e ni populaciju Evrope koja je ivela izvan njegovih granica. Rimska politika diktirala je stvaranje klijentskih tampon-drava, koje su mogle da zatite Carstvo od dodira sa neprijateljskim varvarima i p o m e r e ih dalje od njegovih granica; obezbeivala je trgovinske p a r t n e r e za snabdevanje stokom, sirovinama i robovima, i regrutaciju p o m o n i h odreda. To nije bilo nita novo. Vekovima je Carstvo podravalo prijateljske plemenske stareine, dajui im oruje, zlato i ito, kako bi ojaali proriinske frakcije u n u t a r varvarskog sveta. Neki su bili nagraeni graanskim pravom. Arminije, poznati p o b e d nik n a d Varom u Teutoburkoj umi, bio je ne s a m o rimski graanin nego je primljen u redove konjanikog stalea (kasnije vitezova). 72 Uticaj blizine Rima ne s a m o na ivot varvara du limesa ve i onih iza njih, bio je o g r o m a n . Rimska e k o n o m ska i politika m o poremetila je grubu ravnoteu snaga u n u t a r varvarskog sveta, jer je omoguavala p r o r i m s k i m plemenskim stareinama da steknu bogatstvo i m o daleko veu od one koju su mogli da steknu ranije. Stareine, koje su dobile pravo graanstva i nauile naine rimskog
72. Velleius Paterculus, Historiae Romanac II, 118, 2 .

11 0

oporezivanja, takoe su stekle i vojno i politiko iskustvo sluei u r i m s k o m v o j n o m sistemu sa svojim vojnicima kao saveznicima. Istovremeno, strah od Rimljana i njihovih saveznika, nateralo je antirimske frakcije da se ujedine u velike, nestabilne, ali p o n e k a d m o n e konfederacije, koje su mogle da nanesu znatnu tetu rimskim interesima sa obe strane granice. O v o se dogodilo u v r e m e Cezara m e u Galima, i na kraju prvog veka m e u Britima. Krajem d r u g o g veka, iroka konfederacija poznata kao M a r k o m a n i , napadala je i p r i v r e m e n o probijala dunavsku granicu. Bilo kada, dakle, u n u t a r ovih irokih konfederacija, brojni pojedinci mogli su da uspostave n e k u vrstu kraljevske vlasti n a d delom naroda", nudei da njihove tradicije tvore jezgro tradicije" oko koje bi se grupa okupila, ili se pozivajui na drugi nain n a to da su legitimni nosioci stare zajednike tradicije. U ovom svetlu, etniki" identitet m e u v a r v a r i m a bio je izuzetno fluidan kako su nove grupe nastajale a stare nestajale. O n o to je opstalo due bila je vera, koliko god imaginarna, koju je grupa posedovala u staroj i boanski datoj prolosti.

KRIZA

I OBNOVA

Tokom treeg veka pritisci, kako spoljanji tako i u n u tranji, doveli su do temeljnog prestruktuiranja drutva i institucija u Carstvu i izvan njega. Rezultati su bili dalekoseni i promenili su ne s a m o drutvene strukture na110

roda kasnog starog veka nego i njihovu samopercepciju. Stara solidarnost se gubila, a p o n o v o su se pojavili novi identiteti, neki vraeni natrag do drevnih v r e m e n a predrimskih identiteta. Kriza treeg veka bila je sloena pojava, nastala zbog sve veih pritisaka na granice Dunava, severnu Afriku i Persiju p o d Sasidom, kao i rastom populacije i krizom vodstva u n u t a r tradicionalnog centra rimske moi u Italiji. ta god da su bili njeni pravi uzroci, rezultirala je u p r o m e n u ravnotee snaga koja se iz Italije preselila prema granicama, gde su se vojske suoavale sa izazovom napredovanja varvara. Carevi vie nisu birani u starim centrima Carstva, nego su se regrutovali iz graninih vojski iz redova zapovednika. Kad bi se pokazalo da ovi imperatori iz kasarni" n e m o g u da ispune zahteve vojske za veom platom, ili da ih vode u p o b e d e n a d protivnikim vojskama ili varvarskim neprijateljima, njihovi sopstveni vojnici su ih ubijali. Izmeu 235. i 284. godine, 17 od 20 imperatora bilo je ubijeno, esto posle svega nekoliko meseci osporavane vladavine. Sve skuplje odravanje i neuspene vojne maine, postale su prevelik teret za same grupe koje su imale najvie koristi od imperijalnog sistema u prolosti: provincijske zemljoposednike. O n i su zauzvrat prebacili trokove na svoje zakupce seljake i robove. Rezultat je bio da se Carstvo suoavalo sa sve eim n e m i r i m a seljaka, povrem e n i m p o b u n a m a i bekstvima. Hajduija, to je moglo da znai sve, od banditskih hordi do ozbiljnih p o b u n a , dugo je bio tinjajui problem Carstva. Sada su se i koloni 11 0

u m n o g i m p o b u n a m a ujedinili sa robovima, da bi se zaj e d n o usprotivili sve veim oajnikim zahtevima svojih zemljoposednika i gospodara. Zemljoposednici, a p o s e b n o pripadnici lokalnih vea, bili su oajni koliko i njihovi seljaci. Pod pritiskom carskih sakupljaa poreza morali su da plate svoje municipalne takse, bez obzira n a to da li su mogli da sakupe sredstva za njih ili ne, a m n o g i su se suoavali sa propau. Lokalni magnati su carske poreznike iz dalekog i neefikasnog Rima doivljavali kao neprijatelje, opasnije od varvarskih pljakakih hordi. U evropskim delovima Carstva, o n i m a koji su bili najvie izloeni nasilju i neredima, poele su da se stvaraju nove, separatistike zajednice. Posle neuspelog pokuaja carskog sistema da zaustavi p o s e b n o razorne n a p a d e Franaka i d r u g i h varvara sa one strane Rone, koji su prodrli d u b o k o u Galiju i ak u paniju 259. godine, galijski vojnici su svog zapovednika Kasija Latina P o s t h u m a izabrali za cara. O n se proglasio zapovednikom Galije, Britanije i delova panije (takozvanog Galskog carstva), kojima su on i njegovi naslednici vladali do 273. godine. Bilo bi pogreno videti ovakve separatistike zajednice kao manifestacije razvoja nacionalnih" identiteta k o d Gala ili na Zapadu. Z a p a d n e aristokrate podravali su Galsko carstvo jer im je obezbeivalo izvesnu sigurnost i zatitu zapadnih provincija. O n o im je takode o m o guavalo direktniji pristup centrima moi i n e p o s r e d n o ukljuivanje u politiki ivot nego to je to bilo m o g u e u centralizovanom carskom sistemu. Galsko carstvo bilo 110

je tako r a z u m a n odgovor na nerazumne pritiske. Podrka P o s t h u m u i njegovim naslednicima nije ak sugerisala m a n j u o d a n o s t tradicijama Romanitasa. Ali, iako o n o nije bilo dokaz galskog nacionalizma", bilo je rani dokaz da su rimske provincije bile vie okrenute praktinim p r o b l e m i m a da sauvaju bogatstvo, sigurnost i status lokalne oblasti nego a n a h r o n i m idealima rimskog jedinstva. Na neki nain bila je ovo generalna p r o b a za dezintegraciju zapadnog carstva u petom veku. Kriza treeg veka bila je slina krizi u varvarskom svetu. Nakon m a r k o m a n s k i h ratova, pojavili su se novi varvarski narodi", naroito du granica R a j n a - D u n a v tok o m treeg veka. Rimski pisci kolektivno ih nazivaju G e r m a n i m a , kao to bi zvali sve narode koji su se pojavili na granici Rajne, bez obzira na lingvistike ili druge etnike" kriterijume. O n i su i dalje pravili razliku izmeu Germana koji su iveli na donjoj Rajni, a koje su zvali Franci, divlji" ili slobodni", i onih koji su iveli na gornjoj Rajni a koje su zvali Alemani" - to jest, narod". Budui da su oba izraza - Franci i Alemani - g e r m a n ske rei, m o r a da su ih Rimljani nauili od samih pripadnika ovih grupa ili od njihovih suseda koji su govorili germanski. Nijedno ime ne moe da se p r o n a e m e u drevnim" i m e n i m a originalnih naroda na Rajni. To su bili novi termini. Budui da savremeni istoriari pretpostavljaju da su novi narodi" morali da o d n e k u d d o u , m n o g i su traili poreklo Alemana u regionu Elbe m e u Svevima (Suebima) koje p o m i n j e Tacit. O n i su pretpostavili da se deo Sveva doselio tokom prvih decenija tre110

eg veka na rimsku granicu. Verovatnije je da Alemani nisu tu doli iz nekog d r u g o g regiona: oni su naprosto bili koalicija starosedelakih grupa koje su dugo ivele na gornjoj Rajni i koje su dobile novi kolektivni identitet. Franci su bili slina konfederacija naroda na d o n j i m tokovima ove reke. D u donjeg Dunava, posle m a r k o m a n s k i h ratova, druga konstelacija germanskih, sarmatskih i ak rimskih n a r o d a okupila se p o d v o d s t v o m gotskog Knive. Iza ove konstelacije, na rimskim granicama stajale su jo uvek druge grupe, kao Sasi iza Franaka, Burgundi iza Alemana, i Vandali iza Gota. Iako varvari nisu uzrokovali krizu treeg veka, nesumnjivo je da su joj pridoneli. Tokom 250-ih, na primer, gotski kralj Kniva poveo je svoju meanu konfederaciju u provinciju Dakiju, dok su gotski gusari napali obalu C r n o g m o r a sa ua Dunava. Kada su legije, stacionirane du Rajne, premetene na istok zbog izbijanja u n u tranjih i spoljnih problema, varvari su iskoristili priliku da n a p a d n u slabo branjenu granicu. Kada su rimske trupe povuene sa gornjih tokova Rajne i Dunava, bande Alemana (verovatno uz pristanak nekih rimskih provincijskih zapovednika) krenule su na, takozvana, Dekumanijska polja. Franake armije prodrle su d u b o k o u Galiju i ak Spaniju.

110

OBNOVA

I TRANSFORMACIJA

Niz energinih careva koji su okonali krizu uradili su to uz p o m o mera koje su transformisale i rimski i varvarski svet. Prva nunost bila je da se zaustavi varvarska pretnja. Car Galijen (253-268) i njegovi naslednici odluno su porazili Franke i Alemane, a car Aurelije (270-275) porazio je Gale u nizu napada koji su razbili njihovu konfederaciju. Napadi su se sporadino nastavili, ali granice su u sutini bile sigurne jo jedan vek. Iako ni u Dakiji ni na Dekumanijskim poljima Carstvo nije p o t p u n o povratilo vlast, mere su donele relativnu sigurnost tokom veeg dela etvrtog veka. Za neke varvarske armije poraz je znaio kraj njihovog identiteta kao kohezivne drutvene zajednice. Nivo razaranja uzrokovan varvarskim napadima na Carstvo bledio je u poreenju sa pustoenjem i masakrima koje su vrile rimske armije u pohodu preko Rajne ili Dunava. Jedan panegirik iz 310. godine opisuje kako se postupilo prema Brukterima posle kaznene ekspedicije koju je Konstantin poveo protiv njih: varvari su bili saterani u podruje neprohodne ume i movaru gde su mnogi ubijeni, stoka im je zaplenjena, a sela spaljena. Svi odrasli bili su baeni zverima u areni. Deca su, pretpostavlja se, prodana u roblje. Dakle, u svom najekstremnijem obliku, poraz je znaio unitenje naroda, p o t p u n prekid njihovih drutvenih i politikih veza i njihovo apsorbovanje u rimski svet. U drugim sluajevima, ratnici koji su preiveli bili su primora11 0

ni da slue u rimskoj vojsci. Ovi dediticiji ili laeti, posle ritualne predaje svog oruja, predavali su se na milost i nemilost svojim rimskim osvajaima. Njih su rasporeivali irom Carstva u male jedinice, ili su ih slali u nenaseljena podruja, u kojima su sluili kao vojnici i u revitalizaciji regiona opustoenih varvarskim napadima i bekstvom poreskih dunika. Jedna takva jedinica Franaka, upuena na obale C r n o g mora, uspela je u herojskom p o d u h v a t u da pobegne b r o d o m , preplovi Mediteran, p r o e kroz Gibraltarski tesnac i, na kraju, stigne kui, ali veina je ivot provela u slubi melting pota" (mesto spajanja razliitih nacija) rimske armije. No, ako je zvanina predaja dediticija bila religijski ritual bezuslovne predaje i nestanka naroda i drutva od v r e m e n a Republike, stvarnost se uvek poprilino razilazila sa retorikom rimske trijumfalne ideologije. O d tih ranih vremena, osvojeni i izbrisani narodi nastojali su da u nekoj meri povrate svoj identitet i autonomiju, esto sa istom politikom i d r u t v e n o m elitom. Rimska milost (i politiki imperativi) znaili su u stvarnosti da je poraeni i zbrisani" n a r o d preiveo i p o n o v o se konstituisao uz s p o r a z u m ili foedus, obaveze p r e m a caru.
73

u k o j e m su se navodile njegove

U svakom sluaju, poraz je takoe znaio velike prom e n e za one varvarske n a r o d e na granicama Carstva koji nisu bili asimilovani u vojsku ili prodati u ropstvo.
73. G e r h a r d W i r t h , Rome and Its Germanie partneri u etvrtom of Barbarians in Late Antiquity Partners in the Fourth Centitry'{Rim integracija varifafti i njegovi Inte kasnoj

germanski gration

veku), i Wa]ter Pohl, izd. Kingdoms (Kraljevstva u Carstvu:

of the Hmpti e: Jhe

antici), Leiden, 1997, str. 13-55.

110

Nesposobni da izdravaju svoje politike i e k o n o m s k e sisteme p o m o u pljakakih napada, poraeni varvarski vojni kraljevi pronali su alternativu u slubi Rimskom carstvu. Posle poraza vandalske armije 270. godine, imperator Aurelije sklopio je s p o r a z u m sa Vandalima kao saveznicima Carstva. Slini sporazumi sa Francima i Gotima sklopljeni su pre kraja veka. Foederati su ih obavezivali da p o t u j u granice Carstva, da daju vojnike carskoj vojsci i, u n e k i m sluajevima, da d o d a t n o plaaju u stoci ili d r u g o j robi. Varvarske voe koje je Rim favorizovao otkrili su da m o g u da osvoje ranije nezamislive visine vlasti i uticaja, ne b o r b o m protiv Carstva, nego za Carstvo. Tako su se, u n u t a r varvarskih konfederacija du limesa, razvijale " i anti" rimske frakcije, odravajui stepen tenzije i nejedinstvo u njihovim redovima, to su njihovi rimski susedi aktivno podravali. Novi oblici relativno stabilne varvarske politike koja se razvila d u Rajne i Dunava, pojavili su se kada su ovi novi" n a r o d i prihvatili nove uslove p o b e d n i k o g Rima. Koju vrstu identiteta su pripadnici takvih g r u p a sebi pripisivali? Iako n e m a m o direktnih odgovora na to ta su varvari o sebi mislili, i m a m o indikretne nagovetaje da su pojedinci mogli da istovremeno imaju p o nekoliko identiteta, i da sebe vide i kao deo veih konfederacija i kao deo m a n j i h grupa. Tako su stara etnika" imena nastavila da ive u izvetajima Rimljana. A l e m a n i su naselili D e k u m a n i j s k a polja, ali su zadrali labavo i d u b o k o p o d v o j e n o oseanje identiteta koje se samo p o n e k a d pokazivalo vrstim, obino u o a j n o m strahu 110

od njihovih rimskih suseda. 74 Alemansku konfederaciju koja se borila protiv cara Julijana 357. godine, na primer, vodili su n a v o d n o ujak i sinovac, koji su opisani kao najvei p o snazi od svih drugih kraljeva", pet kraljeva drugog ranga, deset regales i niz magnata. Iako rimski izvori nazivaju sve ove voe Alemani, oni takoe p r i m e u j u da se Alemani sastoje od takvih g r u p a kao to su Bukinobanti, Lentiensi i Jutunzi, p o d vodstvom svojih sopstvenih kraljeva. Ove p o d g r u p e m o g u se nazvati gentes, to implicira na drutvenu i politiku strukturu, ili pagi, to sugerie d a j e njihova organizacija bila barem delom teritorijalna ili, kako je bilo u sluaju Lentiensa, i j e d n o i drugo. Rani Franci su takoe bili sastavljeni od g r u p a kao to su Kamavi, Katuari, Brukteri i Amsivari, i imali su brojne regales i duces koji su komandovali delovima kolektiviteta i m e u s o b n o se prepirali oko primata. tavie, Franci su mogli da se identifikuju ne samo p o ovim m a n j i m jedinicama i sa irom Franakom konfederacijom, nego i sa r i m s k i m svetom. Jedna oznaka na grobu iz treeg veka u Panoniji, p o d i g n u t o m f r a n a k o m ratniku u rimskoj slubi, glasi: Francus ego cives, miles r o m a n u s in armis" - sam Frank p o nacionalnosti, ali rimski vojnik p o d orujem". 75 Ovo nije prosti izraz varvarskog samoidenti-

74. 75.

Vidi opti o p i s A l e m a n a , G e u e n i c h , Geschichte

der Alemannen

(Isiorija

Alemana) Ein prilog

C i t i r a o J o a c h i m W e r n e r u knjizi Zitr Entstehung der friihgeschichtlichen arheologije), carstvu), Archdologie ranoistorijske Archaeologia

der Reihengraberzivilization: (Do nastanke grobova u nizu:

Beitrag zur Methode o metodi Franz Petri, Siedlung, naroda u Franakom

Geographica

l, 1950: 23-32. r e p r i n t u (Jezik i struktura

Sprache und Bevolk-erungs-struktur D a r m s t a d t , 1973, str. 294

im Frankenreich

110

teta. Jezik i terminologija otkrivaju kako su rimske ideje o graanskoj pripadnosti d u b o k o proele ovo ratniko drutvo. Da neko moe da se nazove franakim graanin o m , naizgled je kontradiktoran termin, ali sugerie da se priznavala konstitutivna priroda ovog franakog saveza. tavie, deklariui se kao ratnik u rimskoj vojnoj slubi, ovaj natpis naglaava novu sutinsku realnost koja se pojavila u drugoj polovini treeg veka: rimska armija i sama se varvarizovala. Varvarski rimski ratnici mogli su koristiti ovaj dvostruki identitet da bi poboljali svoj poloaj i u Carstvu i m e u pripadnicima svog naroda. Na kraju etvrtog veka, na primer, franaki ratni voa Arbogast, iako u rimskoj slubi, koristio je svoj rimski poloaj i progonio franake regales M a r k o m e r a i Sunoa na transrajnskoj teritoriji. Arbogast je bio jedan u nizu franakih lidera koji su mogli da manipuliu svojim d v o s t r u k i m identitetom Rimljanin a i Franka. Njihovo napredovanje aktivno su podravali imperatori, koji su morali da p r o n a u najekonominija sredstva kako bi odgovorili na dvostruke zahteve rimske vojske, nastale zbog u n u t r a n j i h sukoba i pritiska sa persijske granice. Regrutovanje varvara bilo je ekonominije i efikasnije nego obuavanje tradicionalnih vojnika u sam o m Carstvu. Konstantin I uveo je ovu praksu ne s a m o time to je prisajedinjavao franake vojne jedinice u carsku a r m i j u u svojstvu p o m o n i h odreda nego je i postavljao varvare, k?o to je Franak Bonit, na visoke vojne poloaje. Bonit je bio prvi u d u g o m nizu takvih carskih" Franaka. G o d i n e 355, njegov sin Silvanije, p o t p u n o ro120

manizovan, bio je zapovednik rimskog garnizona u Kelnu, a njegovi vojnici proglasili su ga carem. Silvanije je eleo da se vrati svom f r a n a k o m narodu, ali bio je svestan da e, ako to uradi, biti ubijen. Ipak, izaslanici cara Konstancija ubrzo su ga ubili. Sledei varvarski zapovednici, kao Malarik, Teutomer, Malobaud, Laniogaj i Arbogast, nauili su lekciju da je carska titula opasna. Oni su izbegli uzurpaciju, ali su imali o g r o m n u m o u zapadn o m Carstvu. Ovi rimski generali veinom su odravali bliske veze sa pripadnicima svojih naroda izvan Carstva. Ubrzo posle Silvanijevog ubistva, Franci su opljakali Keln, verovatn o u znak o d m a z d e za njegovo ubistvo. Malobauda, koji je uestvovao u Gracijanovoj pobedi nad Alemanima 378. godine, rimski istoriar Amijan nazivao je istovremeno comes domesticorum i Francorum. Drugi, kao Arbogast, koristili su svoje poloaje u Carstvu i napadali svoje protivnike preko Rajne. Ipak, njihova situacija bila je izuzetno nesigurna, kako u Carstvu tako i izvan njegovih granica. esto su ih njihovi rimski rivali sumnjiili, iako, generalno gledano, ni oni sami nisu bili nita pouzdaniji nego to su to uglavnom bili visoki rimski zapovednici. Istovremeno, kao rimski slubenici i pripadnici rimske vere, hrianske ili paganske, uvek su bili na meti antirimskih frakcija kod kue. Poloaj visokog rimskog zapovednika uglavnom je znaio odricanje od mogunosti da se zadri poloaj poglavara varvarskog naroda izvan Carstva. Dalje na istok, Gotska konfederacija sa svojim vojn i m kraljem raspala se p o d pritiskom Rima. Goti, koji 110

su iveli u najistonijim krajevima, u d a n a n j o j Ukrajini, prihvatili su vlast kraljevske porodice novog tipa koja je ipak polagala pravo na stari i boanski legitimitet, dok su m e u z a p a d n i m gotskim g r u p a m a brojni reiks (ratne voe) delili i osporavali vlast oligarha. D o etvrtog veka, istoniji gotski narodi, Greutunzi (grubo preveden naziv znai stanovnici stepa") prisvojili su osobine Skita. U z a p a d n i m p o d r u j i m a , Tervinzi (umski narod") potpali su p o d najvei direktni uticaj Rima. I jedni i drugi bili su starosedelaka agrarna drutva, iako je kod Greutunga vojna elita bila p r i m a r n o sastavljena od peadije, dok su kod Tervinga to bili konjanici koji su, u tradiciji starih Skita, inili srce armije. U etvrtom veku, tervinki Goti proirili su svoju heg e m o n i j u n a d irokim s p e k t r o m n a r o d a sa razliitim lingvistikim, k u l t n i m i k u l t u r n i m tradicijama. Naseljeni u poljoprivrednim selima i p o d vlau lokalnih vea sastavljenih o d slobodnih ljudi, stanovnici ove gotske konfederacije ipak su bili podanici oligarhijske vlasti gotskih vojnih lidera samih p o d vlau n a d kraljevskog sudije ili kindins. G o d i n e 332, Konstantin i Ariaritervinki sudija Ariarih sklopili su pakt ilifoedus.

h o v sin Aorih odrastao je u Konstantinopolju i imperator je ak p o d i g a o statuu u gradu u ast sudije. Pod Ariar i h o m , A o r i h o m i njegovim s i n o m Atanarihom, ovi zap a d n i Goti progresivno su se integrisali u rimski imperijalni sistem, obezbeujui p o m o n e t r u p e za istoni region Carstva. Jedan od rezultata ove tesne veze sa Carstvom bila je njihova implikacija u internu imperijalnu 122

politiku i takmienje. G o d i n e 365, uzurpator Prokopije ubedio je Tervigijance da ga p o d r e kao predstavnika dinastije Konstantinopolja nasuprot imperatoru Valensu. Posle Prokopijevog pogubljenja, Valens je k r e n u o u surovi, kazneni napad preko D u n a v a koji se zavrio 369. godine p a k t o m izmeu Atanariha i imperatora. Vera je bila vezivna snaga u Gotskoj konfederaciji, ali njena heterogena graa stvarala je tekoe u odravanju verskog jedinstva. Hriani - od kojih je veliki broj bio inkorporisan u gotski svet sa Krima u v r e m e Kniva, d o k su ostali oterani u transdunavskim pljakakim napadim a - pokazali su se kao m a n j i n e koje je bilo najtee asimilovati zbog snane ekskluzivnosti ove monoteistike vere i zbog vanosti hrianstva u politikim strategijama Rimskog carstva. Gotski hriani predstavljali su spektar hrianskih vera, od ortodoksnih, pravovernih", ili katolikih krimskih Gota, preko Audijanijeve sekte m e u Tervinzima koja je ispovedala telesnost Boga, d o raznih arijanskih ili poluarijanskih zajednica na gotskom Balkanu. Najuticajniji gotski hrianin bio je Ulfila (ije gotsko ime znai mali vuk"), p r i p a d n i k tree generacije Gota relativno visokog d r u t v e n o g poloaja, iji su hrianski preci bili zarobljeni u n a p a d u na Kapadokiju negde u 260-im. U 330-im, Ulfila je doao u Konstantinopolj kao lan j e d n o g izaslanstva, n e k o v r e m e ostao je u Carstvu, a 341. godine bio je posveen kao biskup hriana u zemlji Gota" na koncilu u Antiohiji, i upuen m e u balkanske Gote. Ulfilino posveenje i njegova misija m e u Gotima i d r u g i m n a r o d i m a u Gotskoj konfederaciji, bili 101

su deo carskog gotskog programa, koji je m o d a ubrzao prvi progon gotskih hriana 348. p o d A o r i h o m , i drugi, koji je poeo 369. p o d A t a n a r i h o m . Tokom p r v o g progona, Ulfila i njegovi sledbenici bili su prognani u rimsku Meziju, gde se on molio na gotskom, latinskom i grkom pred svojom h e t e r o g e n o m pastvom; pisao je teoloke rasprave i preveo Bibliju, sa saradnicima, na gotski. Ulfila i njegovi sledbenici pokuali su da dre srednji kurs izmeu stava katolika i arijanaca o prirodi boanskih lica, stav koji je neizbeno rezultirao u to da su ih b u d u e generacije o r t o d o k s n i h hriana etiketirale kao arijance. Na krai rok, m e u t i m , Atanarihov progon nije bio efikasan u meri u kojoj su to bili raniji progoni Rima, kojim a su hriani bili izloeni. O n je samo u s p e o da podeli gotski narod, to je bila prilika koju je iskoristio gotski aristokrat Fritigern da bi se obratio r i m s k o m caru Valensu i p o n u d i o se da postane arijanski hrianin u z a m e n u za p o d r k u protiv Atanariha.

UNUTRANJA

TRANSFORMACIJA

Mere preduzete da se okona kriza imala je d u b o k e efekte na one koji su iveli u n u t a r granica Carstva, kao i na one koji su iveli van njegove vlasti. U p o k u a j u da odri produktivnost i kontrolu nad p o r e s k o m b a z o m koja se uruavala, zanimanja u Carstvu postala su nasledna. Kmetovi su bili vezani za i m a n j a na kojima su radili i postali su jo ovisniji od svojih vlasnika. Kako je dra124

va postajala sve skuplja, hajduija", to je bio eufemizam za n a o r u a n e pobune, postala je sve brojnija. Efikasnije i m a n j e opasno bilo je prosto bekstvo: seljaci su beali sa imanja ije su rente i porezi znaili njihovu e k o n o m s k u propast. U Carstvu su poela da se pojavljuju p o d r u j a zvana naputena zemlja" (agri deserti). Nije jasno da li su ova p o d r u j a bila zaista pusta, nenaseljena kao posledica rata i poreza, ili s a m o ona p o d r u j a sa kojih carski sakupljai poreza nisu mogli da prikupe namete. Prikupljanje poreza postajalo je sve vei teret za lokalne gradske savetnike ili curiales. Neki curiales bili su dovoljn o moni i napredovali su kao sakupljai poreza za carsku blagajnu ili fisk, koristei svoje politike veze ili unajmljene bandite. Za druge, izbor u curiales bila je osuda na finansijsku propast, poto su curiales morali da sami plate one poreze koje nisu bili u stanju da prikupe. Neki curiales pridruili su se seljacima u bekstvu od ovog carskog n a m e t a i iz gradova se selili na svoja imanja, gde su, zatieni privatnom milicijom, mogli da uplae carske sakupljae poreza i da se odbrane od njih. Tako su, na obe strane drutvenog spektra, fiskalni zahtevi oslabili veze lojalnosti koje su lokalne zajednice povezivale sa R i m o m . Predstavnici centralne vlasti, sakupljai poreza i vojska, bili su prvi sa kojima su lokalni curiales dolazili u dodir. I jedni i drugi postajali su sve dalji i sve opasniji za rimsku populaciju tokom etvrtog veka. Birokratska mainerija koja se ovim f o n d o v i m a servisirala, bila je p o t p u n o rekonstruisana i proirena. Pod Dioklecijanom, stara meavina civilne i vojne administracije zavrila se 125

otrom p o d e l o m . Povean je broj provincija kako bi se umanjila potencijalna opasnost od uspene separatistike p o b u n e lokalnih guvernera, a p o t o m su pregrupisane u o g r o m n e provincije (nazvane dieceze) p o d vlau civilnih slubenika. Vojska je takoe bila restruktuisana kako bi bolje odgovarala h i t n i m p o t r e b a m a irom Carstva. U m e s t o starih sistema legija, stvorene su dve jedinice. Prva linija odbrane bili su limitanei, garnizonske trupe stacionirane na granicama da bi odravale status quo u n o r m a l n i m uslovima. Ove t r u p e uglavnom su se regrutovale lokalno, iz granine populacije. Slabo obueni i slabo opremljeni, limitanei su se oslanjali na masivna utvrenja koja su podizana du granice kako bi odbili varvarske n a p a d e preko Rajne ili Dunava. Ukoliko bi granine t r u p e bile n a d jaane, elita, vrlo p o k r e t n e terenske armije zvane comitatenses, stacionirane daleko od granica, mogle su se uputiti na problematine take. Ova administrativna i vojna reorganizacija stvorila je efikasniji carski sistem, ali je takoe imala velike implikacije na drutvenu transformaciju u Carstvu. Vojna struktura, posebno, transformisala je ovu najrimskiju od rimskih institucija u m o a n m e h a n i z a m regionalizacije i varvarizacije. Vojne jedinice stacionirane du granica, limitanei, pretvorile su se u neku vrstu d o m a e strae koju su sainjavali lokalni regruti, prvenstveno sinovi vojnika. Poto su oni bili n a j m a n j e romanizovani deo populacije Carstva, ove granine jedinice sve m a n j e su se razlikovale od varvara od kojih je trebalo da uvaju granice. 126

Comitatenses

su takoe bili sve ee sastavljani od var-

varskih jedinica regrutovanih van Carstva. Veti gotski konjanici iz stepa sa donjeg toka Dunava uglavnom su sluili kao saveznike trupe u istonim delovima Carstva. U nekim delovima Carstva, izrazi Got" i vojnik" imali su isto znaenje. Na Zapadu, varvari iz donjeg toka Rajne - Franci - uzdigli su se do vanih poloaja u vojnoj hijerarhiji. Prim a r n o sredstvo romanizacije u sutini je bilo varvarsko. Propratna pojava ovih f u n d a m e n t a l n i h p r o m e n a u sastavu i funkcionisanju administracije i vojske, bila je d u b o k a p r o m e n a u k u l t u r n o m identitetu koju je izazvalo preobraenje Konstantina. Da bi sauvao verske veze koje su drale na o k u p u rimsko drutvo pred brojn i m centrifugalnim silama treeg veka, Dioklecijan je zapoeo strog i sistematski p r o g r a m progona hriana. Ekskluzivnost hrianske posveenosti n j i h o v o m bogu i njihovo odbijanje starih rituala koji su uspeno apsorbovali bukvalno sve druge verske tradicije, bile su centar ovog progona. U ranijim vekovima, kada su hriani bili uglavnom marginalne grupe, njihova iskljuivost dovodila je do p o v r e m e n i h progona. M e u t i m , do sredine treeg veka, hrianstvo se probilo do najviih slojeva rimskog drutva: d o senata, suda, pa ak i d o carskog dvora. Bilo je naprosto neprihvatljivo da ovi ljudi odbijaju da se rtvuju za genius ili d u h a cara. U izvesnom smislu, Konstantin i njegovi naslednici nisu odbacili ovakav nain razmiljanja. O n i su ga naprosto okrenuli naglavake: legalizovali su i podupirali hrianstvo, Konstantin je p o k u a o da obuzda njegov di1 27

n a m i z a m i iskoristi ga za sopstveni carski p r o g r a m . Njegovi naslednici otili su i dalje, zamenivi do kraja veka tradicionalne kultove Rima sa hrianstvom i proganjajui alternative temeljno, kao to su njihovi prethodnici nekada proganjali sledbenike Hrista. No, ovo reenje izazvalo je iste duboke probleme, kao i one koje je trebalo da rei. Kako je hrianstvo postalo dravna religija, postavilo se pitanje o d n o s a nitas i Romanitas. ChristiaNisu svi koji su iveli u Carstvu bili

hriani: da li su, dakle, bili p o t p u n o Rimljani? tavie, sami hriani nisu bili ujedinjeni. To je znailo m a l o u tradicionalnim politeistikim religijama, ali apsolutna iskljuivost hrianstva zahtevala je p o t p u n u p o d r e e nost. Ovo je neko vreme u n a p r e d iskljuivalo k o m p r o mis m e u razliitim crkvama i sektama, od kojih su sve bile uverene da s a m o one slede istinski put o r t o d o k s n o sti. Konano, jaanje identiteta Romanitas i Christianitas stvorilo je i novu dilemu jer su, do kraja treeg veka, postojali hrianski varvari i rimski pagani. Konverzija Carstva pretila je da dovede d o jo vee regionalizacije i fragmentizacije njegovog stanovnitva. D o k su raspravljali o ovim pitanjima, Rimljani i njihovi varvarski susedi suoili su se sa daleko veom krizom: n a j e z d o m H u n a .

128

GLAVA
Novi
VARVARI

ETVRTA
I NOVI RIMLJANI

Politike i verske n a p e t o s t i i z m e u r i m s k o g i varvarskog sveta, k a k o je o p i s a n o u Glavi treoj, i z n e n a d a su postale n e b i t n e pred n a j e z d o m H u n a . H u n i su bili stepska, n o m a d s k a k o n f e d e r a c i j a p o d s r e d n j o a z i j s k i m v o d stvom, n a s t a n j e n a u c r n o m o r s k o m p o d r u j u 375. godine. H u n i su bili n a r o d k a k a v ni Rimljani ni njihovi susedi n i k a d a ranije nisu videli: sve - o d n j i h o v o g fizikog izgleda d o n j i h o v o g n o m a d s k o g ivota i n a i n a ratovanja - bilo je s t r a n o i u a s n o za Stari svet. Iako su kao p o seban n a r o d postojali neto d u e o d j e d n o g veka, n j i h o v dolazak u b r z a o je velike p r o m e n e , k u l m i n i r a j u i u stvar a n j u v a r v a r s k o g kraljevstva u z a p a d n o j p o l o v i n i R i m skog carstva. Rezultat je bila d r a m a t i n a p r o m e n a u nainu n a koji su ovi varvari koji su osvojili vlast, i njihovi rimski p o d a n i c i , videli svoj poloaj. H u n s k a k o n f e d e r a c i j a bila je p r v a u d u g o m n i z u stepskih p o k r e t a koji e u a s n u t i Kinu i E v r o p u u p e r i o d u o d etvrtog d o 15. veka. a k i vie o d varvarskih n a r o da Z a p a d a , o n i su bili u s t a n j u da se b r z o razviju o d m a l e jezgre ratnika p o d h a r i z m a t i n i m v o d s t v o m i raire eksp l o z i v n o m s n a g o m , stapajui se sa p o r a e n i m n o m a d 129

skim ratnicima. Kasnije, jedan turski natpis opisuje kako se proces odvijao: Moj otac, kagan, otiao je sa 17 ljudi. Kada su uli vest da on odlazi, oni koji su bili u gradovima otili su u planine, a oni koji su bili u planinama sili su (odatle); tako su se okupili i brojili 70 ljudi. Zahvaljujui Nebu koje im je davalo snagu, vojnici mog oca, kagana, bili su poput vukova, a neprijatelji poput ovaca. Odlazei i vraajui se iz pohoda, on je okupljao ljude; a bilo ih je sedam stotina. Nakon to ih je bilo sedam stotina (moj otac, kagan) organizovao je i upravljao ljudima koji su izgubili svoje drave i njihovim kaganima, ljudima koji su pretvoreni u robove i sluge, ljudima koji su izgubili turske institucije, u skladu sa vladavinom mojih predaka."76 Ovaj opis daje n a m samu sr procesa kojim se n o m a d ska konfederacija p o p u t h u n s k e i, kasnije, mongolske, mogla pojaviti tako iznenada i dobiti tako o g r o m n u vanost. Ratniki lider uspeva, kroz niz pobeda, da privue druge ratnike. Banda postaje vojska. Vojska m o e da preivi s a m o stalnim osvajanjem i i n k o r p o r a c i j o m svojih rtava u vojne snage. Tada, u kljunom trenutku, ova vojska se pretvara u narod, kroz stvaranje pravne i institucionalne strukture i, moda, polae pravo na specijaln o boansko poreklo. O n i m o g u biti novoformirani, ali vuku svoju legitimnost na osnovu prava da predstavljaju obnavljanje stare tradicije.
76. Tariat Tekin, A Grammar of Orkhon Turkic, B l o o m i n g t o n , 1968, str. 265

1 30

S obzirom na o g r o m n a p o d r u j a na kojima su konfederacije operisale, prava centralizacija uvek je bila efem e r n a , veinom sa r o d b i n o m i njihovim bliskim saradnicima koji su delili vlast n a d delovima brzo pokretljivog i promenljivog carstva. O s i m u kratkom p e r i o d u vladavine Atile (444-453), H u n i nikada nisu bili ujedinjen i centralizovan narod. Pre su bili odvojene grupacije ratnikih bandi, koje su imale zajedniku n o m a d s k u kulturu, vojnu tradiciju konjanikog napada i izuzetnu sposobnost da a p s o r b u j u narode koje su osvojili u svoje konfederacije. Neverovatan vojni uspeh dugovali su izvanrednim konjikim taktikama, vetini baratanja kratkim, dvostrukim lukovima, koji su im omoguavali da precizno, dok jau, o d a p n u salve s m r t o n o s n i h strela i svojoj sposobnosti da koriste stepe i ravnice zapadne Azije i srednje Evrope i pojave se bez upozorenja, naprave uasna razaranja i nestanu na panjacima brzo kao to su i doli. Tokom jedne generacije, ove n o m a d s k e ratnike bande unitile su varvarske konfederacije na koje su naile na r u b o v i m a Rimskog carstva. O n e su prisajedinile, najpre, Istono gotsko i Greutunko kraljevstvo, a p o t o m i Z a p a d n u gotsko-tervinku konfederaciju. Unitenje vlasti gotskog vodstva, nateralo je grupe koje su sainjavale stare gotske konfederacije da odlue da li da se p r i d r u e h u n s k i m b a n d a m a ili da se obrate caru za dozvolu ulaska i naseljavanja u Rimsko carstvo. Veina se odluila, ili bila p r i m o r a n a , na prvu soluciju.

101

HUNSKA

KONFEDERACIJA

Za veinu Gota koje su H u n i porazili, ulazak u H u n sku konfederaciju bio je jedini izlaz posle poraza. Iako je jezgro ratnika iz srednje Azije postavljalo svoje vode na elo hunskih armija u prvoj generaciji, n a r o d i koje su osvojili lako su se asimilovali, a da u Konfederaciji nisu n u n o izgubili svoje zasebne identitete. Ovaj oigledni paradoks bitan je za razumevanje krhkosti i brzog vraanja etnikih identiteta u periodu seoba. Dobri ratnici, bilo Goti, Vandali, Franci, pa ak i oni poreklom iz Rima, mogli su brzo da napreduju u hunskoj hijerarhiji. ak i u centralnom vodstvu bio je vidljiv polietnicitet. Jedan hunski voa, Edika, koji je istovremeno bio i H u n i Skirijan, posle propasti H u n s k o g carstva, vladao je kratkotrajnim Skirijskim kraljevstvom severno od C r n o g mora. Najvei od svih hunskih voa, Atila, i m a o je gotsko ime (ili titulu): n a gotskom, Atila znai otac". N a njegovom dvoru govorili su se gotski, grki i latinski u p o r e d o sa h u n s k i m , a njegovi savetnici bili su ne samo v o e raznih varvarskih n a r o d a nego ak i bivi Rimljani. Neko vreme u p e t o m veku, panonski aristokrat Orest - otac poslednjeg rimskog imperatora na Zapadu, Romula Augustula - sluio je kod hunskog kralja. U u v e n o m izvetaju jedne ambasadorske misije na dvoru Atile, neki istonorimski emisar koji se zvao Prisk, pria kako je sreo biveg grkog trgovca kojeg su H u n i zarobili, ali koji se istakao u bici i uzdigao do slobodnog statusa, oenio se H u n k i n 1 32

jom i, na kraju, zauzeo p o a s n o mesto u Atilinom uem krugu. 7 7 No, p o t p u n a asimilacija nije bila suena svim rtvam a hunskih osvajanja. Takva asimilacija bila je dostupna s a m o izuzetnim ratnicima. Hunskoj vojnoj eliti bila je takoe p o t r e b n a p o t p u n o p o d r e e n a populacija koja ih je snabdevala h r a n o m i popunjavala redove njene armije. Narodi kao to su bili Goti sluili su ovoj svrsi. Njihova p o t p u n a asimilacija u H u n e bila bi m a n j e korisna. Tako izgleda da, iako su H u n i uglavnom razorili centralne politike institucije naroda koje su pokorili, oni su dozvolili n e k i m p o j e d i n c i m a koje su zarobili da postanu Huni", a ostavili neke starosedelake stareine da kontroliu njihove rtve. Ove starosedelake stareine razmenile su zakletve n a odanost, u z a m e n u za lini opstanak i opstanak zajednice. Posle toga, H u n i su gledali na ove p o d r e e n e elemente kao na integralne jedinice svoje Konfederacije, kako u pogledu vojne slube tako i za snabdevanje proizvodima koje sami nisu proizvodili. Ovakvi a r a n m a n i nisu se uvek zavravali o n a k o kako su to H u n i oekivali. Prisk belei kako je, zbog ovakve h u n s k e prakse, izbila p o b u n a u h u n s k o m kontigentu rimske armije u 460-im, u v r e m e n a p a d a Atilinog sina Dengizika. Hunski zapovednik podsetio je gotske stareine u armiji da H u n i ne vode brigu o poljoprivredi, ali kao vukovi napadaju i k r a d u gotske zalihe hrane, a rezultat je da ovi potonji ostaju u poloaju sluga i sami
77. Priscus, izd. C a r o l u s Mulier, Fragmenta historicorum Graccorum IV, Pariz, 1851, fr. 8

133

pate zbog nestaice hrane". 78 Izazvani ovakvim o d n o s o m , Goti su se okrenuli protiv H u n a i poubijali ih. D o k su tokom hunskih osvajanja neke p o r a e n e grupe v r e m e n o m mogle p o t p u n o da izgube identitet, Rimljani su primetili da postoji tendencija pojedinaca, bandi i veih grupa da se otcepe i pokuaju da p r e b e g n u u sigurnost rimske teritorije. Takve grupe nisu n u n o bile celi narodi" niti ak rtve hunskih osvajanja. O n e su se sastojale od malih bandi, pojedinaca, ak i H u n a koji su se otcepili od sopstvenih voa. Takvi gubici bili su pretnja hunskoj vladavini, kako svedoe redovni zahtevi Atile, da se izbeglice vrate u skladu sa skopljenim paktovima. Lidere ovih prisilno vraenih grupa ekala je izvesna smrt na raspeu ili nabijanje na kolac. Kako bi odrali jedinstvo heterogene Hunske konfederacije, n j e n i m stareinama bio je potreban stalan priliv bogatstva, iji je glavni izvor bila pljaka Carstva ili sluba kod cara u borbi protiv njegovih drugih neprijatelja, u z a m e n u za godinji prihod. U poetku, pljakaki napadi na granice Ilirije i Trakije, koje su bile carske provincije, obezbeivale su veinu plena. Ove pljake dogaale su se na poetku, d o k carevi nisu poeli da daju h u n s k i m zapovednicima godinje plate, kako bi prekinuli takve upade. Tako postaje jasno zato je sposobnost izvoenja uspenih vojnih operacija bila osnov opstanka hunskih voa. Tokom prve decenije H u n s k e konfederacije, vodstvo su delili lanovi kraljevske porodice, ali 444. godine Atila
78. Priscus, izd. Miiller, fr. 39. Za analizu e t n i k i h implikacija o v o g teksta vidi Peter and Reappearing [Strategije Tribes ( N e s t a n a k i nastanak str. 300 plemena), u P o h l u , izd. of Distinction razlikovanja),

Heather, Disappearing Strategies

134

je uklonio svog brata Bleda kada su hunski uspesi poeli da slabe, i ujedinio H u n e p o d svojom vlau. Pod Atilom, godinja plata koju je davao car Teodosije II poveana je sa 350 na 700 funti zlata, a kasnije na 2.100, to je bila o g r o m n a s u m a za varvare, ali ne i n e m o g u teret za Carstvo. Teodosije je oito zakljuio da je jeftinije da isplati Atilu, nego da formira armiju za o d b r a n u od hunskih p o hoda. tavie, H u n i su se pokazali kao korisni saveznici i izvan Carstva i, kada je to bilo potrebno, u n u t a r granica. Posle smrti Teodosija II, 450. godine, njegov naslednik Marcijan odbio je da plaa povlaeni t r e t m a n dogovoren sa H u n i m a . Poto je izvor blaga presuio, Atila je zakljuio da je ipak previe slab da bi izvukao odgovarajui plen p o h o d i m a na istonu Evropu, pa se o k r e n u o Z a p a d n o m carstvu Valentinijana III. Predvodio je armije na zapad u dva duga p o h o d a . Tokom prvog, 451. godine, p r o d r o je d u b o k o u Galiju pre nego to je zaustavljen u bici na Maurikijevom polju i z m e u Troyesa i Chalonssur-Marnea. Tu je Atilina vojska - verovatno sastavljena prvenstveno od p o d r e e n i h pripadnika germanskih n a r o d a iz zapadnih p o d r u j a p o d njegovom vlau, Sveva, Franaka i Burgunda, z a j e d n o sa Gepidima, G o t i m a i p o t o m c i m a srednjoazijskih H u n a - bila zaustavljena jedn a k o h e t e r o g e n o m a r m i j o m sastavljenom od Gota, Franaka, Bretonaca, Sarmata, Burgunda, Saksonaca, Alana i Rimljana p o d k o m a n d o m patricija Aecija, starog prijatelja i biveg saveznika H u n a . Po svemu sudei, ove dve armije bilo je bukvalno n e m o g u e razlikovati, ako p o s m a tra nije bio d o b r o upoznat s time ko je ko. 135

Drugi p o h o d dogodio se naredne godine, kada je Atila predvodio drugu armiju na Italiju. Ponovo, u skladu sa hunskim prioritetima, pohod je, pre svega, preduzet zbog pljake, a ne radi nekog trajnog politikog cilja, i zavrio se u blizini Verone kada je vojska, oslabljena boleu i daleko od poznatog terena, krenula u povlaenje. Tek kasnije, ovo povlaenje se pripisalo naporima pape Leona I. U stvari, vojnici su verovatno jedva doekali da se vrate u svoju stepu. Sutinska krhkost jedne ovakve imperije kao to je bila Atilina, pokazala se n j e n i m brzim r a s p a d o m posle njegove smrti. Stepsko carstvo, izgraeno na pobedi, ne moe da izdri poraz. Separatistika koalicija p o d vodstvom Gepida Ardariha pobunila se protiv Atilinih sinova. Pobunjenici su uspeli, i poraz Atilinih sinova doveo je do raspada stare konfederacije i novih procesa etnogeneze. Pored saveza Gepida, pojavili su se Rugi, Skiri i Sarmati du Dunava, kao i Ostrogoti koji su okupili ostatke Greutunga i uli u rimsku slubu kao foederati. Neki o d Atilinih sinova i dalje su predvodili otpadnike grupe, pojedini su otili natrag u junu Rusiju, a drugi u slubu u rimskoj vojnoj aristokratiji. Tokom nekoliko generacija oni i njihovi sledbenici postali su Ostrogoti, Gepidi ili Bugari.

VARVARSKE

ETNOGENEZE

UNUTAR

CARSTVA

Drugaiju sudbinu doiveli su varvari koji su izbegli h u n s k o krvoprolie 375. godine. D o k se veina Greutunga i Alana apsorbovala u n o v u H u n s k u konfederaciju, m a n j i n a , kojoj su se pridruili prebegli Huni, beala 136

je p r e m a limesu. Isto je uradila i veina Tervinga, koji su napustili vodstvo Atanariha i pobegli sa Fritigernom preko D u n a v a . Bekstvo Tervinga u Carstvo pokrenulo je odlunu transformaciju identiteta Fritigernovih sledbenika. Iz rimske perspektive oni su bili samo dediticiji, poraeni neprijatelji, koji su primljeni u Carstvo p o d zapovednitvom rimskih voda. Bilo im je dozvoljeno da se nasele u Trakiji, gde se od njih oekivalo da se izdravaju p o ljoprivredom i da daju vojnike. U stvarnosti, p o kvalitetu i kvantitetu, situacija tervinkih izbeglica veoma se razlikovala od one ranijih dediticija. Najpre, ovi Goti bili su daleko brojniji od ranijih varvarskih bandi kojima je bio dozvoljen ulazak u Carstvo, i tako su nadmaivali sposobnosti rimske administracije. Drugo, Rimljani ih nisu prisilili da poloe oruje, kako je to bila uobiajena praksa. Kada su rimsko maltretiranje i gotska glad naterali ove izbeglice na oruani otpor, rezultat je bio niz gotskih pobeda. Uskoro se izbeglika konjica Greutunga, Alana i H u n a pripojila Tervinzima, a isto su uradile i gotske jedinice koje su ve bile u rimskoj armiji, traki rudari, varvarski robovi i sirotinja. Gotske pobede dostigle su vrhunac 378. godine, kada su p o t p u n o porazili carsku armiju kod Adrijanopolja i kada je u m r o car Valens. Posle Adrijanopolja, Rim vie nije m o g a o da se o d n o si p r e m a ovim Gotima kao p r e m a p o r a e n o m i podreen o m n a r o d u . U paktu sklopljenom 382. godine, priznati su kao federalni n a r o d i bilo im je dozvoljeno da se nasele i z m e u Dunava i balkanskih planina, p o d upravom sopstvenih guvernera, to je, u stvari, znailo da su bili 133

drava u dravi. Prihod od poreza koji se tradicionalno skupljao za izdravanje vojske preusmeren je za p o m o varvarima. Zauzvrat, od varvara se trailo da daju vojnu p o d r k u Carstvu, ali p o d svojim sopstvenim zapovednicima, koji su bili p o d r e e n i rimskim generalima. Istovremeno, n e z a p a m e n uspeh Tervinga i njihovih saveznika vodio je do sutinske transformacije ove raznolike b a n d e izbeglica u Vizigote, novi n a r o d sa novim kulturolokim i politikim identitetom. Vizigoti su brzo usvojili konjiku taktiku koju su tako efikasno koristili Greutunzi, Alani i H u n i u svojim p o h o d i m a protiv Valensa, pretvarajui se u vrlo pokretne konjanike jedinice u stepskoj tradiciji. Fritigern i veina njegovih sledbenika bili su arijanski hriani, izbor koji je verovatno bio povezan sa njegovim prvim pokuajima da udovolji caru Valensu. Posle Adrijanopolja, ova arijanska vera postala je integralni deo vizigotskog samoidentiteta - nain na koji se ovaj novi narod razlikovao od veine ortodoksnih hriana unutar Carstva. U sledeoj generaciji, Vizigoti su se borili da se odre kao gotska konfederacija i, istovremeno, kao ruska armija. N j i h o v kralj Alarih koji je tvrdio da pripada kraljevskom klanu Balta, traio je priznanje i danak, kao vladar federativnog n a r o d a i kao visoko rangirani general ili magister militum u carskoj slubi sa de facto k o m a n d o m nad civilnom i v o j n o m birokratijom u oblastima p o d njegovom k o m a n d o m . O n je oba ova cilja postigao tako to je p o v r e m e n o sluio u p o h o d i m a protiv istonih i zapadnih careva i njihovih varvarskih k o m a n d a n a t a . 133

U insistiranju na svojoj dvostrukoj ulozi, Alarih je stajao kao suprotnost drugom, starijem modelu varvarstva u Carstvu, olienog u Stilihonu, v r h o v n o m vojnom zapovedniku Zapada i, povremeno, svom k o m a n d a n t u , savezniku ali i ljutom neprijatelju. Stilihon je bio vandalskog porekla ali je on, poput paganskih franakih i alemanskih rimskih zapovednika pre njega, prekinuo veze sa narod o m iz kojeg je poticao. Bio je rimski graanin, ortodoksni katolik, i delovao je iskljuivo u skladu sa r i m s k o m tradicijom, naizmenino sluei i manipuliui imperijaln o m p o r o d i c o m kao uvar i, kasnije, tast cara Honorija, i varvarskih saveznika kao Alariha. Stilihonov p u t pokazao se fatalnim kada nije uspeo da odri integritet rajnskih i dunavskih limesa. Poslednjeg dana 406. godine, bande Vandala, Sveva i Alana prele su G o r n j u Rajnu i opustoile Galiju, prodrevi ak u unutranjost panije. U isto vreme, gotske bande koje su beale pred H u n i m a napale su Italiju iz Panonije. Uprkos t o m e to je na kraju Stilihon ipak uspeo da pobedi gotske napadae, ova dva katastrofalna dogaaja ila su n a r u k u njegovim neprijateljima. G o d i n e 408, bio je smenjen i pogubljen p o nareenju svog zeta. Posle njegove smrti, poubijano je na hiljade drugih asimiliranih varvara koji su iveli u Italiji. D o poetka petog veka, rimski politiki i graanski identitet nije vie bio dovoljan za politiki opstanak na Zapadu. Preiveli varvari u Italiji okupili su se oko Alariha, ija je dvostruka uloga, kao varvarskog kralja i rimskog kom a n d a n t a , pruala korisniji i, istovremeno, trajniji m o del identiteta. Njegovi napori da b u d e priznat i da dobi139

je platu za zatitu svojih sledbenika, rezultirali su njegovim n a p a d o m na Italiju 408. godine. Loi pregovori doveli su, posle brojnih prevara, do osvajanja i pljake Rima od 24. do 26. avgusta 410. godine, dogaaja koji je izazvao ok irom Carstva. Iako je njegov kasniji pokuaj da povede svoj narod d o p l o d n e Afrike propao, a on u m r o u junoj Italiji, Alarih je uvrstio trajni oblik varvarskorimske politike. Alarihov naslednik i zet, Ataulf, izveo je Gote iz Italije u Galiju. Poput d r u g i h varvarskih k o m a n d a n a t a , i on je teio da ga prihvate i da se asimilira u rimsku carsku elitu. Kod N a r b o n e 414. godine, oenio se sestrom cara Honorija, Galom Plasidijom, koju je u Rimu uzeo za taoca, u nadi da e tako ui u carsku porodicu Teodosija. Zamisao o osvajanju politikih p o e n a p u t e m enidbe u carsku p o r o d i c u (iako se u sutini radilo o slabo prikrivenom silovanju), bie esta pojava tokom sledeeg veka; Atila je polagao prava na presto e n i d b o m sa H o n o r i j o m , sest r o m Valentijana III, a vandalski pretendent H u n e r i h , sa slinim planom, oenio se Eudokijom, k e r k o m Valentinijana, koja je takoe bila talac. Nijedan od ovih pokuaja nije d o n e o ni mir ni ravnopravnost sa Rimskim carstvom. Carstvo se, na kraju krajeva, za razliku od varvarskih kraljevskih armija, nije moglo naslediti. Ataulf je ubijen i, posle neuspelih pokuaja, najpre da p o n o v o u u u Italiju, a o n d a da odatle stignu d o severne Afrike, njegovi naslednici prihvatili su novi pakt uz obavezu da oiste paniju o d provincijskih p o b u n j e n i k a , kao i od Vandala i Alana. Po povratku u Tuluz 418. godine, 140

Vizigoti su poeli da formiraju politiku i drutvenu organizaciju koja e karakterisati njihovo kraljevstvo i ostale federalne varvare, pre svega Burgunde i Ostrogote. Varvari su, bez obzira na svoje originalno etniko poreklo, formirali malu, ali snanu vojnu m a n j i n u u n u t a r m n o g o ire rimske populacije. Kao konjanici, teili su da se smeste u stratekim graninim p o d r u j i m a svojih teritorija ili u politikim centrima. Ove varvarske armije izdravale su se tako to su dobij ale deo tradicionalnog prih o d a od poreza koji je prikupljan za dravnu blagajnu, pa je teret varvarske okupacije na rimsku zemljinu aristokratiju bio sveden na n a j m a n j u m e r u , a profesionalni ratnici bili su osloboeni vojne slube. Prikupljanje i rasporeivanje ovih poreza ostalo je u r u k a m a municipalnih upravnika ili curiales, to je d o d a t n o pogodovalo zemljinoj aristokratiji koja je monopolizovala ove urede. Tako barem izgleda aranman sa vizigotskom a r m i j o m 418. godine, Burgundima 443. i Ostrogotima u Italiji tokom 490-ih. U d r u g i m sluajevima, kao to je bilo sa g r u p o m Alana naseljenim oko Valensije 440. godine, varvarima je dodeljen poreski prihod koji vie nisu prikupljali carski slubenici. Preko ovih poreza, varvarski kraljevi mogli su da izdravaju svoje sledbenike, a da ih ne sile da odlaze u unutranjost kako bi kontrolisali upravljanje imanjima. U tradiciji Alariha, varvarski kraljevi nisu bili s a m o zapovednici svog naroda nego, istovremeno, i visoko pozicionirani rimski zvaninici ( magister militum, patricius itd.). O n i su vrili vrhovnu vlast nad civilnim a d m i n i strativnim sistemom na svojoj teritoriji, efikasno uprav101

ljajui sa dva elementa rimske drave koji su jo od vrem e n a Dioklecijana bili odvojeni. Iz perspektive samovoljnih rimskih provincijskih zemljoposednika, prisustvo varvara bilo je meani blagoslov. Varvarske armije bile su jeftinije za odravanje i, oigledno, m a n j e tetne po poljoprivredu od stalne provincijalne vojske. Takoe, varvarski zapovednici bili su spremniji da pregovaraju sa lokalnom aristokratijom od svojih rimskih p a n d a n a .

RIMSKE

PROVINCIJE

U PETOM

I ESTOM

VEKU

Ve s m o videli da su pripadnici provincijske aristokratije na Z a p a d u u treem veku bili s p r e m n i da stave svoje lokalne interese ispred e f e m e r n o g ideala carskog jedinstva. U etvrtom i p e t o m veku, ova tendencija postala je jo izraenija. Na v r h u drutva, m e d u b o g a t o m provincijskom aristokratijom, p o n o v o je otkrivena, ili m o da izumljena, veza sa d r e v n o m , p r e d r i m s k o m prolou, kao snaan izvor regionalne samosvesti. U m e u v r e m e nu, na d n u drutvene lestvice, m e u seljatvom, oajni ljudi bili su s p r e m n i da p o s t a n u pobunjenici ili varvari da bi preiveli. Negovanje provincijskog identiteta najvidljivije je u knjievnosti koja je nastala u Galiji od etvrtog d o ranog estog veka. U p i s m i m a i poeziji, provincijske aristokrate, kao Ausonije (oko 310-395) - sin doktora iz Borde, koji je bio tutor b u d u e m caru Gracijanu, a kasnije 142

konzul - i Sidonije (oko 430-484) - aristokrata iz Lvona - izrazili su najdublja oseanja ne p r e m a Rimu, pa ak ni prema Galiji, nego prema svojim gradovima. 7 9 Ausonije peva pohvale svom voljenom Bordeauxu, dok Sidonije svoju ljubav usmerava na Auvergne. Sirom Galije, izrazi ljubavi p r e m a patriji fokusiraju se ne na Rim, pa ak ni na neku fantastinu Galiju", koju su tako voleli francuski nacionalistiki istoriari nego pre na Marseille, Narbonne, Trier, Lyon ili druge civitates. Nisu se ovi aristokrati n u n o identifikovali kao sukobljeni Rimu. Prema Ausoniju: Ovo (Bordeaux) je moja zemlja; no Rim je iznad zemlje. Ja volim Bordeaux, Rimu se divim; ovde sam graanin, u obe sam (zemlje) konzul; ovde je moja kolevka, tamo moj kurijska (konzularna) stolica."80 U istom smislu u k o m e ratnik moe da b u d e i Franak i Rimljanin, tako konzul m o e da b u d e i Rimljanin ili itelj Bordeauxa. Dva identiteta se m e u s o b n o ne iskljuuju, ali bi okolnosti mogle da o d r e d e koji e nadvladati. U isto v r e m e dok su plemeniti pesnici pevali hvale svojim patriae, svojim gradovima, poela su da oivljavaju p r e d r i m s k a imena galskih plemena koja su nastanji79. David Frye, Gallia, Patria, Francia: Ethnic Tradition and Transfonnation in Gaul

(Galija, patrija,

Erancija: etnika tradicija i transformacija

u Galiji), n e o b j a v l j e n a d o k t o r s k a

disertacija, D u k e University, 1991, str. 89 i dalje. Iako se p o s e b n o etniko" t u m a e n j e koje koristi u o v o m m a t e r i j a l u m o e osporavati, zahvalan s a m prof. Fryeu n a d o p u t e n j u da p r o i t a m delove njegove disertacije. 80. A u s o n i u s , Ordo urbiitm nobilium 20, H u g h G. Wvelyn VVhite, prev, C a m b r i d g e , M A ,

1985, 39-41. Vidi t a k o d e Frye, Gallia, Patria, Francia, str. 104

143

vala ovaj region pre Cezarovog osvajanja. Neki bi mogli doi u iskuenje da ovo vide kao snani dokaz opstanka predrimskih plemenskih oseanja kroz vekove. To nije mogue. Verovatnije da je u pitanju n a m e r n a knjievna arhainost, r o m a n t i n o pozivanje na d r e v n u tradiciju. Kada Ausonije kae d a j e njegov deda p o majci iz gensa HaeduaHi, a baka p o majci iz Tarbelijana ili, da on sam potie od gensa viviskuanskog, to je m a n j e dokaz ilavog opstanka galskog tribalizma nego arhaizacije regiona. Regionalizam je nastavio da jaa tokom sledeeg veka. To se vidi u pojavi cele liste porodinih i m e n a izvuenih iz plemenskih imena kasne antike. 82 I z m e u ostalih tu su Alobrogicin" od Alobroga, Arvernik" od Arvernija, Morin" od Morinija, Rem" od Remija i Trever" od Treverija. Ista ova plemenska imena pojavila su se kao autohtoni nazivi rimskih gradova osnovanih u njihovim regionima. Tako se Lutectia Pariziorum nije pojavila u starodelakom nazivu kao Lutesija, ve kao Pariz. Ova knjievna nostalgija p r e m a drevnoj prolosti, koliko god vetaka u smislu predrimskog plemenskog identiteta, bila je vrlo realna indikacija jaanja regionalizma. Z n a a j n o je da je to bio regionalizam koji je s p r e m n o identifikovao prefinjene aristokrate sa nizom plemenskih" (mogli b i s m o rei gentile") karakteristika koje su, tradicionalno, grko-rimski etnografi pripisivali varvarima. Ausonije opisuje svoju m a j k u kao osobu
81. 82. A u s o n i u s , Praefatiunculae 1.5. Vidi t a k o e Frye, Gallia, Patria, Francia, Helsinki, 1965: Frye, Gallia, Patria, str. 104 Francia, str.

liro Kajanto, The Latin Cognomina,

95-96

144

meane krvi" ( sanguine mixto), jer joj roditelji potiu od razliitih gentes. Sidonije analizira poreklo nekog Lupusa, koji sa oeve strane potie od Nitiobroga, a od majine - od Vesunicija. 83 Kako se identitet vratio lokalnim gradovima, on nije traio inspiraciju u rimskim administrativnim oblastima, koliko u predrimskoj plemenskoj ili gentilskoj" tradiciji. Ako se provincijska aristokratija mogla tako kategorizovati i analizirati, o n d a se ona nije mogla razlikovati od varvara, koji su sve vie dominirali politikom i vojnom scenom. Na d r u g o m kraju drutvenog spektra, robovi, slobodnjaci, coloni i sitni zemljoposednici takoe su eksperimentisali novim identitetima. Mali broj dokaza sugerie da su oni otkrivali predrimske plemenske korene i kovali oseanje solidarnosti sa regionalnom zemljinom aristokratijom, tako zaljubljenom u svoje tobonje plemensko poreklo. Verovatnije je da su traili zatitu kod tradicionalnih bandita, koji su bili opta pojava u r i m s k o m svetu ili k o d varvarske milicije. U p e t o m veku, b a n d e takozvanih bagaudaea postale su opasnost za rimsku administraciju i fiskalne operacije u j u n o j Galiji i Spaniji. Naziv, koji verovatno vue poreklo iz keltske rei za rat, o d n o s i o se na seoske p o b u njenike jo od treeg veka. Ovi bagaudae iz petog veka, za razliku od ranijih bandita, bili su presek provincijske populacije koja se oseala p r o g o n j e n o m ili zanemar e n o m u Carstvu, i fokusirali su svoju m r n j u i na skupljae poreza i na velike zemljoposednike. Poput varvar83. Frye, Gallia, Patria, Friuichi, str. 92-93; Sidonius, izd. 8.11.1.

145

skih armija, bagaudae su pustoili u unutranjosti zemlje, p o n e k a d u d r u e n i u o d b r a n i svog regiona od varvarskih pljakakih p o h o d a kada nije bilo rimskih vojnika, a ponekad su se udruivali sa varvarskim a r m i j a m a u opsadi gradova, uasavajui elitu. Prema j e d n o m izvetaju, u r a n o m p e t o m veku bagaudae A m o r i k e najpre su isterali varvarske osvajae, a p o t o m i rimske magistrate. Region je smiren 417. godine. 8 4 Bagaudae, pored straha koji su uterali i m u n i m sunarodnicima, nisu uspeli da stvore d u g o t r a j n e nezavisne politike i zajednike identitete. Uguila ih je, bez izuzetka, carska intervencija, esto uz p o m o varvarskih saveznika. Tako su varvarski saveznici postali korisni ne s a m o u zatiti granica Carstva od spoljnih napadaa, nego i u zatiti iznutra. Nedugo n a k o n to su Vizigoti opustoili Rim, upueni su u j u n u Galiju protiv bagaudae. U 430-im, protiv bagaudae j u n o o d Loare poslati su i Huni. Varvari nisu bili s p r e m n i da toleriu provincijske ustanke bagaudae nita vie od carske vlasti. Naposletku, varvari su takoe bili saveznici i zavisili su od redovnog prikupljanja poreza za svoje izdravanje. esto je u provincijama kojima su harali bagaudae cilj varvara, carskih vlasti i senatorske aristokratije bio isti. M e u t i m , varvarske armije i dalje su ostale meovite b a n d e ratnika
84. Z o s i m u s , Historia 284-602 (Kasno nova, VI, 5, k o j u p r e p o r u u j e A. H. M. Jones, The Later Rimsko Empire and Its Germanic Peoples (Rimsko Roman carstvo

Empire

carstvo od 284. do 602 ), t o m I, Baltimore, 1986, str. 187.

Vidi t a k o e H e r w i g W o l f r a m , The Roman i njegovi germanski narodi), k o j o j se o d n o s i n a Britance.

Berkeley, 1997, str. 240, koji s u m n j a u izvetaj, b a r e m u m e r i u

146

i, kao takve, privlaile su nezadovoljne i oajne provincijalce isto koliko i b a n d e p o b u n j e n i k a . Neki ljudi su oito etali od jedne do druge grupe, pokuavajui da kod bagaudae ili varvara n a u reenje svoje teke situacije. Prem a j e d n o j hronici iz petog veka, lekar Eudoksije najpre se pridruio bagaudae, a posle Hunima. 8 5 Sredinom petog veka, hrianski moralista Salvijan tvrdio je da obini provincijalci u paniji i Galiji m o g u da b u d u bezbedniji ako se identifikuju sa varvarima nego sa Carstvom: Oni (najsiromaniji Rimljani) trae medu varvarskim Rimljanima humanost jer ne mogu da podnesu nehumanu surovost koju vide kod Rimljana ... Tako oni odlaze ili kod Gota ili kod bagaudae ili drugih varvara gde su oni jai... A tako ime rimskog graanina, nekada ne samo visoko cenjeno nego kupovano po visokoj ceni, sada se umesto toga odbija i odbacuje." 86 Tako se, istovremeno d o k su rimske provincijske elite kultivisale identitet koji ih je povezivao sa o d a v n o nestalim galskim plemenima, provincijske mase, oseajui se o d b a e n i m a od Carstva i iskoriavane od aristokratiie, traile su nove identitete m e u varvarskim napadaim a i saveznicima. Nijedna g r u p a nije videla p o s e b n u korist u t o m e da b u d u samo Rimljani.

85. 86.

Chronica

Gallica a n n o 452, 133 dei V 5, 21 - 2 3

Salvian, De gubernatione

147

NOVA

ZEMLJA

I NOVI

IDENTITET

Naseljavanje varvarskih armija u zapadni deo Carstva ubrzalo je dalje p r o m e n e u drutvenom i etnikom identitetu. Jedno je bio varvarski narod koji se kree - takva armija bila je porozna i s p r e m n o je regrutovala vojnike svih vrsta i porekla. Varvarsko kraljevstvo bilo je neto sasvim drugo - ono je teilo da odredi granice izmeu svoje teritorije i teritorija veine lokalnog stanovnitva. Kada su se ustoliili u bivim rimskim provincijama, varvarski kraljevi poeli su da transformiu kulturoloki p o t p u n o razliite pripadnike svojih armija u jedinstven narod koji ima zajedniki zakon i zajedniko oseanje identiteta. Istovremeno, bili su vie skloni da dre izvesnu distancu prema veinskom rimskom stanovnitvu u svom kraljevstvu, nego da iz tog stanovnitva regrutuju nove lanove. Identitet koji su ponudili pripadnicima svog naroda" v u k a o je koren iz maglovitih porodinih tradicija koje su se, u novoj situaciji u kojoj su se nali, tumaile na novi nain i transformisale u novi oblik. Uglavnom su se uspeni vladari ovih novih kraljevstava pozivali na svoje uzvieno poreklo od drevnih kraljevskih ili plemenitih porodica, bez obzira na to da li su takve tvrdnje bile legit i m n e i da li su njihove porodice u prolosti uopte zapovedale veim varvarskim armijama. Za Vizigote, porodica Balt bila je centar takve tradicije. Za Vandale, bila je to porodica Hasdingsa, za Ostrogote - Amali. Uspeni kraljevi projektovali su zamiljenu prolost svojih porodica na narod kao celinu, stvarajui time zajedniko oseanje 148

0 poreklu cele vojne elite, dok su istovremeno guili sve druge aspiracije na legitimnu vlast. U m a n j e m stepenu, varvarski kraljevi su tako u stvaranju zajednikog identiteta koristili religiju. Gotske kraljevske porodice, poput vandalskih, b u r g u n d s k i h i onih kod d r u g i h naroda, bile su uglavnom arijevske, a ova h e t e r o d o k s n a verzija hrianske vere identifikovala se sa kraljem i njegovim n a r o d o m . Arijanstvo 8 7 nije bila ni prozelitska niti proganjana vera. U najboljem sluaju, arijanci su traili da dobiju na korienje j e d n u ili vie crkava za svoje obrede. Inae, arijanstvo nije ni zabranjivalo ni proganjalo o r t o d o k s n e hriane. Izgleda da je iznimka bilo Vandalsko kraljevstvo u severnoj Africi, ali su, ak i tamo, progoni i konfiskacija imanja o r t o d o k s n i h hriana vie bili u vezi sa o t i m a n j e m zemlje i represijom nad politikim protivnicima nego razlika u doktrini. Varvarski kraljevi takoe su se oslanjali na p r a v n u tradiciju kako bi stvorili novi identitet za svoje narode. Nita se n e zna o najranijim fazama varvarskih zakonika: najraniji, Eurikov Vizigotski
87.

edikt, potie iz perioda

Arijanstvo, a r i j a n i z a m je u e n j e a l e k s a n d r i j s k o g svetenika Arija o trojstvu p r e m a ko-

j e m se p o r i e j e d n a k o s t p r v e i d r u g e o s o b e trojstva i tvrdi da sin boji, Hrist, nije p o s t o j a o o d u v e k , bez poetka", niti je p o sutini j e d n a k Bogu ocu, n e g o ga je ni iz ega stvorio Bog o t a c k a o n a j s a v r e n i j e bie. Arijevo u e n j e bilo je o s u e n o na s a b o r u u Nikeji 325. pa je Arije e k s k o m u n i c i r a n i p r o t e r a n u Ilirik. Iako je car K o n s t a n t i n sazvao Prvi vaseljenski s a b o r u Nikeji i p o d r a v a o n j e g o v u o d l u k u i d o g m u o k o n s u p s t a n c i j a l n o s t i , n j e g o v sin i n a s l e d nik K o n s t a n c i j e b i o je arijanac. U toku Seobe n a r o d a arijanska varijanta bila je blia varvars k o m d u h u i stoga rairenija m e d u v a r v a r s k i m p l e m e n i m a , G e p i d i m a , G o t i m a , V a n d a l i m a . A l e m a n i m a , L a n g o b a r d i m a . U n a i m k r a j e v i m a c e n t a r arijanstva bio je u S i r m i j u m u , d a n a s S r e m s k o j Mitrovici, g d e su ilirski biskupi arijanci Valens iz Murse, d a n a s Osijeka, H r v a t s k a , 1 Ursacije iz S i n g i d u n u m a , d a n a s Beograda, odrali i z m e u 351. i 359. etiri c r k v e n a sabora i formulisali etiri redakcije verovanja p o z n a t e k a o Formulae sikografskog zavoda, Zagreb, 1967.). ( p r i m . prev.) Sirmiana ( E n c i k l o p e d i j a lek-

149

od 470. d o 480. godine. Iako su, naizgled, varvarski edikti bili u otroj suprotnosti sa rimskim pravom - sa svojim sistemom tarifa za uvrede ( wergeld ), p o l a g a n j e m zakletvi i f o r m a l n i m u s m e n i m p o s t u p k o m - takve tradicije se d o petog veka m o d a i nisu m n o g o razlikovale od lokalne n a r o d n e pravne prakse u velikim delovima zapada. 8 8 Ovi zakoni su u optim c r t a m a opisivali prava i odgovornosti varvara i Rimljana. To su bili teritorijalni zakoni, predvieni da se p r i m e n j u j u j e d n a k o i na varvare i n a Rimljane, iako nisu iskljuivali d r u g e n a r o d n e rimske pravn e tradicije, koje su postojale na teritorijama d o d e l j e n i m varvarskim armijama. Napori kraljeva da stvore nove i trajne etnike i politike identitete svojim n a r o d i m a u n u t a r ovih kraljevstava, imali su razliiti uspeh. Jaz izmeu varvarskih vojnih i politikih m a n j i n a n a jednoj, i rimske populacije na d r u g o j strani, ostao je najizraeniji u vandalskoj Africi. Vandali su, za razliku od veine drugih varvarskih naroda u Carstvu stvorili kraljevstvo, ali nisu iskoristili prednosti koje bi im d o n e o pakt sa Carstvom, i naveliko su vrili zaplenu imovine starosedelaca. O v i m zaplenama navukli su n a sebe trajnu m r n j u aristokratskih zemljoposednika, kao i afrike o r t o d o k s n e crkve koja je imala dugu tradiciju politike aktivnosti tokom decenija bor88. to se tie krivinili dela, r i m s k o p r a v o p r e d v i d a telesne kazne, a v a r v a r s k i z a k o n i " za F r a n k a vii n e g o za R i m l j a n i n a , jer Ri-

p r i z n a j u p r i n c i p n o v a n e odtete, wergeld ili c e n u krvi, u s r a z m e r i sa d r u t v e n i m poloaj e m , a n e e t n i k o m p r i p a d n o u rtve. Wergeldje m l j a n i n n e snosi teret osvete k a o to je to k o d G e r m a n a , (prim. prev.)

150

be sa D o n a t o v i m izmaticima. 8 9 M n o g i od ovih aristokratskih zemljoposednika su ili pobegli ili bili prognani zajedno sa katolikim biskupima, i uspeli su da se vrate tek u 520-im. Iako je Carstvo naposletku priznalo vandalskog kralja, vlast Vandala ostala je slaba. O m r a e n i i izolovani od ostale populacije, Vandali su bili neoekivano lak plen osvajanja kada je car Justinijan uputio vojsku u severnu Afriku 533. godine. U dve odlune bitke, ovo Vandalsko kraljevstvo je uniteno, a ostatak Vandala je deportovan ili se utopio u razne federalne armije n a istonom Mediteranu. Za m a n j e od jedne decenije, Vandali su p o t p u n o nestali. Ostrogotsko kraljevstvo u Italiji, koje je osnovao Teodorih Veliki u 490-im, izgledalo je da ima velike izglede na uspeh, ali je i o n o palo pred Vizantom. Ostrogoti su se pojavili na ruevinama H u n s k o g carstva kao jedna od germanskih frakcija, p o v r e m e n o u savezu, a povr e m e n o u neprijateljstvu sa Istonim Carstvom. G o d i n e 484, Teodorih, koji se pozivao na poreklo od p r e d h u n s k e kraljevske porodice Amala, ujedinio je izvestan broj ovih grupa p o d svojim zapovednitvom. etiri godine kasnije, poveo je, u ime cara Z e n o n a , svoju polietniku vojsku na Italiju, protiv Odoakara, varvarskog k o m a n d a n t a koji se proglasio gospodarem Italije. O d o a k a r je bio varvarski rimski zapovednik starog kova - kralj bez naroda. Poput
89. D o n a t i s t i su bili sledbenici b i s k u p a D o n a t a koji su p o e t k o m e t v r t o g veka o s n o v a -

li h r i a n s k u sektu i p r o p o v e d a l i da v r e d n o s t s a k r a m e n t a zavisi o d m o r a l n e istote svetenika koji ih daje. D o n a t i s t i k o u e n j e o s u e n o je n a s i n o d i m a u Arlesu 314. i Kartagi 411. g o d i n e . Iako na p o e t k u s a m o rigidni d o g m a t i a r i , donatisti su k a s n i j e p o s t a l i skloni revol u c i o n a r n i m p o k r e t i m a , p o s e b n o n e k a n o m a d s k a p l e m e n a . U Africi su se o d r a l i d o sedm o g veka. ( p r i m . prev.)

101

Stilihona pre njega, O d o a k a r je vladao Italijom i k o m a n dovao vojskom koja je bila sastavljena od ostataka rimskih regularnih vojnika i saveznikih odreda. Nije bio ravan Teodorihu i njegovim Gotima. Godine 493, Teodorih je osvojio vlast nad poluostrvom, naredio da se O d o a k a r ubije i preuzeo rimski fiskalni i administrativni sistem. Teodorih je nastojao da transformie svoju heterogenu p o k r e t n u varvarsku vojsku u stabilni, stalno naseljeni gotski narod, koji bi bio sposoban da m i r n o koegzistira sa r i m s k o m Italijom. Njegov cilj bio je graanstvo" (civilitas), to jest, da ubedi svoje Gote da usvoje rimske principe vladavine zakona i rimske tradicije tolerancije i konsenzusa u g r a a n s k o m drutvu, koje je trebalo da tite svojom v o j n o m sposobnou. Ipak, njegova naraera bila je da Gote i Rimljane dri odvojeno, kao dve posebne zajednice, j e d n u vojnu a d r u g u civilnu, obe zavisne j e d n u od druge, p o d njegovom v r h o v n o m vlau. Na taj nain Teodorih je teio da ostvari o n o to se zove etnografska ideologija", koja je razlikovala vojnike (Gote) i graane (Rimljane) ili, m o g l o bi se ak rei, vojnike i poreske obveznike koji su ih izdravali. 90 Dva nationes, prem a ovakvoj ideologiji, ivela su zajedno u j e d n o m p o p u lusu, potujui vladavinu zakona a ne oruja, i ujedinjeni zajednikom dobrobiti. Ipak, Teodorihova vlast zasnivala se na realnoj gotskoj vojnoj moi. Iako je Teodorih dobio iskrenu p o d r k u
90. o v o m p i t a n j u vidi: Patrick , People and Identity in Ostrogothic Italy 489-554,

C a m b r i d g e , 1997, p o s e b n o gl. 2, The R a v e n n a G o v e r n m e n t a n d E t h n o g r a p h i c Ideology: F r o m Civilitas to Bellicositas" (Vlada Ravene i e t n o g r a f s k a ideologija: od g r a a n s t v a d o ratnitva"), str. 43-85

1 52

rimskih

administratora,

pa

ak i bliskih

savetnika

Odoakara, kao to je bio senator Kasiodor, on je p o p u t ostalih varvarskih kraljeva teio da ojaa gotski element svoje vlasti imenujui svoje line poverioce, ili comites, koji su nadgledali i intervenisali u celoj rimskoj birokratiji. Davao je p r e d n o s t arijanskoj crkvi kao crkvi gotskog zakona", ali je vodio rauna da ona ostane manjinska crkva, zabranivi preobraanja vernika koji su pripadali o r t o d o k s n o j veini. U naglasku na gotski element svoje vlasti, kako u Italiji tako i van njenih granica, Teodorih se sve vie pozivao na poreklo od legendarne kraljevske porodice Amala, iako se verodostojnost ovih tvrdnji, pa ak i n a d m o ove porodice nad drugima u prolosti, ne moe potvrditi. Posebno u odnosima sa spoljnim gentes, kao Burgundima, Vizigotima, Francima i Turinzima, on nije isticao ni civilitas ni Romanitas nego rodbinsku povezanost m e d u kraljevskim porodicama - bilo to zajedniko poreklo, brani savez ili usvajanje - kako bi naglasio da neguje oseanje jedinstva. tavie, tvrdio je da ga slavna krv Amala uzdie n a d ovim drugim, niim kraljevima. 91 Vremenom, ovakvo pozivanje na amalsku tradiciju bilo je sve uestalije u njegovoj unutranjoj propagandi, a vratilo se p u n o m snagom u vreme vladavine njegovog unuka Atalariha. Teodorihov pokuaj da utvrdi novu gotsku etnogenezu, zasnovanu na arijanskoj veri i amalskom poreklu, nije uspeo. Granice izmeu ostrogotskih ratnika i r i m skih graana gubile su se kako su m n o g i varvari posta91. P. , Peopie and Identity, str. 63-64. citat, n a pr. C a s s i d o r u s , Variae 4.1 i 4.2.

153

jali zemljoposednici, sve vie zaokupljeni istim e k o n o m skim i regionalnim p r o b l e m i m a kao i njihovi rimski susedi. Sledea generacija Gota, obrazovana na tradicijama rimske elite, jo vie se udaljila od ratnike kulture. Istovremeno, neki Rimljani napredovali su u vojsci i usvojili su gotsku tradiciju, uili gotski jezik i enili se gotskim enama. Patricije Kiprijan, na primer, otiao je tako daleko da je svoju decu p o d u a v a o u gotskom stilu, to znai da su dobili vojnu obuku, i ak je dao da ue gotski jezik. 92 Tokom vladavine Atalariha, Rimljani su stekli pravo da im se sudi p o gotskom zakonu ako su na to pristajale obe rimske strane u sporu, to je dovelo d o nesnoljive zbrke, koja je bila rezultat principa odvojenosti uveden p o d Teodorihom. 9 3 Kao reakcija na ovo nestajanje razlike i z m e u Gota i Rimljana, m e u p r i p a d n i c i m a vojske dolo je d o porasta antirimskih oseanja zbog brze romanizacije njihovih redova. Napetosti su se poveale posle Teodorihove smrti i kulminirale u ubistvu njegove kerke Amalasunte, 535. godine. Car Justinijan je ovo ubistvo iskoristio kao razlog da odbije da prizna legitimnost gotskog kralja Teodahata, Teodorihovog sinovca, i n a p a d n e Italiju. M e u tim, za razliku od uspenog povraaja Afrike, za koji su bile dovoljne dve uspene bitke, ovaj rat je p o t r a j a o gotovo dve decenije i opustoio Italiju vie nego svi varvarski p o h o d i t o k o m p r e t h o d n a dva veka. Na kraju, sudbina Ostrogota u Italiji bila je ista kao i sudbina Vandala u se92. 93. Ibid, str. 73; var. 8.21.6-7. Ibid, str. 72.

154

vernoj Africi. Ostrogoti su nestali i kao drutvena zajednica i kao narod. M e u t i m , nisu s a m o Ostrogoti nestali u krvoproliu tokom p o n o v n o g (Justinijanovog) osvajanja. Rimljani" naime, velike senatorske porodice koje su saraivale sa T e o d o r i h o m u pokuaju da stvori kraljevstvo zasnovan o na r i m s k i m civilitas i gotskom oruju - nestali su zaj e d n o sa njima. Identiteti i jednih i drugih postali su tako sloeni i isprepleteni da su Justinijanove armije bile fatalne i za prve i za druge. Niti su im verovali Rimljani", zapravo carski vojnici iz Konstantinopolja ni Goti. Tokom opsade Rima 537. godine, na primer, rimski zapovednik Belasarije svrgnuo je p a p u Silverija iz straha da ovaj tajno pregovara sa Gotima o izdaji. Belasarije ga je izgnao, zajedno sa n e k i m od najuglednijih senatora, m e u kojim a je bio i Flavije Maksim, carskog porekla, jer je ovaj ranije bio oenjen gotskom princezom. Tokom ove opsade, gotski kralj Vitiges bio je tako ogoren da je d a o da se pogube svi senatori koje je drao kao taoce u Raveni. 94 Godine 552, posle velikog poraza Gota u bici k o d Buste Gal o r u m , Goti koji su se povlaili masakrirali su usput sve Rimljane, a kralj Teja naredio je da se ubiju svi senatori u Kampanji, m e u kojima i Flavija Maksima, kojeg je sumnjiavi Belasarije prognao. N e d u g o posle toga, Teja je p o u b i j a o 300 rimske dece koje je Totila uzeo za taoce. 95 Kako su i Carstvo i varvari bili sumnjiavi p r e m a staroj
94. 95. P r o c o p i u s V, X X V - V I Ibid, VIII, X X X I V

155

rimskoj aristokratiji u Italiji, ona se nikada vie nije ponovo pojavila kao vaniji uesnik na italijanskoj sceni. U Galiji, Gotsko kraljevstvo Tuluza i B u r g u n d s k o kraljevstvo doiveli su istu sudbinu. O b a su i dalje b i l a f e d e r a ti i uestvovali su, na primer, u bici protiv H u n a na Katalaunijskim poljima u kojoj je Atila poraen. Takoe, iskoristili su slabost Carstva i proirili svoje teritorije. Goti su kasnije proirili vlast na sever do Loare i na jug, na paniju, dok su se Burgundi proirili n a istok odakle su ih natrag potisli Gepidi. Ipak, Vizigoti su ostali mala arijanska skupina i nestali su u Galiji posle j e d n o g jedinog poraza koji su im 507. naneli Franci. Burgundi su brzo izgubili svaki kulturni, verski ili genealoki identitet koji su eventualno imali i, do estog veka, izgleda da je izraz Burgund oznaavao s a m o vlasnitvo nad zemljom koja je nekada dodeljena na obraivanje varvarskim vojnicima.

ETNOGENEZE

SEVERNIH

VARVARA

Tip varvarske politike zajednice koju su uveli Vizigoti, a koju su uglavnom prihvatili i Vandali i Vizigoti to jest, stvaranje i odravanje dveju zajednica, j e d n e ortodoksne, rimske i civilne, a druge arijanske, varvarske i vojne, p o d jedinstvenom k o m a n d o m varvarskog kralja koji je imao carsko odobrenje - zavrila se neuspeno. Trajnija se pokazala ona vrsta kraljevstava koju su formirali Franci u severnoj Galiji, kao i mali kraljevi Britanije, u kojima su rimske i varvarske razlike brzo nestajale. 156

Za to je postojalo nekoliko razloga. Delom, njihova udaljenost od srca vizantijskog sveta znaila je da ih je Carstvo do poetka petog veka ve smatralo nevanim, a u estom veku nalazila su se izvan dohvata Julijanovih ponovnih osvajanja. Drugim delom, takoe, transformacija rimske civilne administracije m o d a je ve toliko uznapredovala da je varvarskim kraljevima ostao mali izbor oko toga da li e neto da prihvate ili ne. U sluaju Franaka, rimska civilna adminstracija izgleda da je opstala samo na nivou pojedinanih civitates. U sluaju Britanije, izgleda da nije opstao ak ni birokratski sistem na lokalnom nivou koji bi novi vladari mogli da inkorporiu u svoju vlast. Konano, sami varvari m e u s o b n o su se razlikovali. Iako su Franci i Saksonci u poetku sluili kao saveznici Carstva, oni nisu imali direktnog iskustva sa mediteranskim svetom Konstantinopolja, pa ak ni Italije. O n i su, kao i provincijski Rimljani koje su apsorbovali, bili daleko od kulturnih i administrativnih tradicija Teodoriha ili Kasiodora. Rezultat je bila jednostavnija ali, na dugi rok, temeljnija transformacija ovih naroda u nove drutvene i kulturoloke forme. Poetkom petog veka, Britanija i severna Galija, koje su dugo bile od perifernog znaaja za Ravenu i Konstantinopolj, bile su primorane da se same brinu o svojoj zatiti i organizaciji. U oba podruja, regionalne sklonosti poele su da dobijaju prevagu n a d irom rimskom organizacijom i pojavile su se nove politike konstelacije rimskih, gotskih i germanskih elemenata. U Britaniji, rimska centralizovana vlada se ugasila, a zamenilo ju je m n o t v o m a 157

lih, m e u s o b n o neprijateljskih kraljevstava. Krajem petog i poetkom estog veka, germanski saveznici, poreklom iz saksonskih, frizijskih, franakih i drugih obalskih regiona, dominirali su u m n o g i m od ovih kraljevstava, pre svega na jugoistoku. Iako je seoba sa obalskih regiona kontinenta bila irokih razmera, posebno u estom veku, esto pojavljivanje keltskih imena u genealogijama ranih anglosaksonskih" kraljevstava, kao i opstanak hrianskih zajednica u ovim kraljevstvima, ukazuju na to da su anglosaksonske etnogenealogije rezultat postepenih spajanja starosedelakog stanovnitva sa raznoraznim doseljenicima p o d politikim vodstvom porodica koje su, vrem e n o m , poele da sebe smatraju p o t o m c i m a mitskih germanskih junaka. U stvari, veina anglosaksonskih kraljevskih genealogija sledila je poreklo koje je sezalo do boga rata Vodena ili ak do samog Boga", Geata/Gauta. Franako drutvo bilo je rezultat slinog spajanja koje se dogaalo u severnim delovima Galije, onih najudaljenijih od interesa Mediterana. Tokom petog veka, niz rivalskih kraljevstava nikao je na ruevinama rimske provincijske administracije, svako p r e d v o e n o r a t n i m zapov e d n i k o m ili kraljem. Neke od ovih voa bili su franaki kraljevi koji su zapovedali uglavnom varvarskim jedinicama, sa vezama na obe strane Rajne. Drugi su bili pripadnici galsko-rimske aristokratije i imali podrku meanih rimskih provincijskih i varvarskih armija. M e u ovim prvima bili su pripadnici Merovinga, koji su komandovali varvarskim o d r e d i m a poteklim od salijskih Franaka, koji su se verovatno naselili u Carstvo krajem petog veka. Et158

nike rodbinske veze bile su daleko m a n j e vane u ovim konstelacijama o d politike koristi: sledbenici franakog kralja Hilderika, koji se obogatio i postao m o a n u slubi Carstva, na primer, izgleda da su bili p o t p u n o spremni da se zakunu na vernost rimskim aristokratskim ratnim zapovednicima, ako je to odgovaralo njihovim interesima. O d poetka 486. godine, Hilderikov sin Klovis proirio je svoju vlast sa oevog kraljevstva, koncentrisanog oko Turnaja, na jug i istok. Osvojio je Soissons, administrativni centar Belgica Secunda, p r i v r e m e n o p o d d o m i nacijom Turinga, i porazio A l e m a n e izmeu 496. i 506. godine. G o d i n e 507, porazio je i ubio vizigotskog kralja Alariha II i zapoeo proces osvajanja vizigotskog kraljevstva severno od Pirineja. N e m a tragova da je bilo koje od ovih osvajanja bili zasnovano n a o d o b r e n j u ili paktu sa Konstantinopoljem ali, posle njegove p o b e d e n a d Alar i h o m II, emisari cara Anastasija dali su m u n e k u vrstu carskog blagoslova, verovatno u f o r m i poasnog konzula. Klovis je t o k o m svoje poslednje godine ivota (oko 511) iz sopstvene porodice uklonio druge franake kraljeve i rivale, koji su vladali kraljevstvima slinim o n i m a njegovog oca, u Kolonji, Kambriji i drugde. Etnogeneza se drugaije razvijala u Klovisovom fran a k o m kraljevstvu nego u ostrogotskoj Italiji ili vizigotskoj Akvitaniji. O n nije zasnivao svoja osvajanja na direktnom carskom odobrenju, niti je pokuao da stvori neku vrstu dvostrukog drutva kakva su gradile ranije generacije varvarskih kraljeva. Salijski Franci dugo su bili u Galiji, d u b o k o uvueni u imperijalne i regionalne 159

politike borbe kroz generacije. Klovisovu vlast priznali su predstavnici galo-rimske aristokratije, kao to je biskup Remegije od Remsa, posle smrti njegovog oca 486. godine i dugo pre njegovog prelaska na hrianstvo. Tako je apsorbovanje rivalskih centara moi dovelo do daleko m a n j e dramatinih p r o m e n a nego to je to bilo k o d ranijih varvarskih kraljeva. Klovis je n e s u m n j i v o preuzeo ostatke rimske civilne administracije ali ona je, kako smo videli, ostala na nivou pojedinanih civitates. tavie, malo toga potvruje da su Franci imali ili nameravali da stvore tako snaan i istaknut oseaj identiteta u o d n o s u na rimsku populaciju, kao to su to pokuali da urade Teodorih ili drugi gotski zapovednici. Klovisova porodica oigledno se pozivala na neko poluboansko poreklo i ubrajala neku minotaursku zver m e u svoje pretke, ali franaka genealoka predaja mogla je da bude ravna generacijama junaka i bogova u gotskoj tradiciji. Franci su vie naglaavali svoje zajednitvo nego svoje stare tradicije odvojene od Rima: ve u estom veku, Franci su se m o d a pozivali na svoje trojansko poreklo, povezujui se na taj nain genealoki sa svojim rimskim susedima. Franci su bili spremni ne samo da dele zajedniko poreklo sa Rimljanima nego i zajedniku veru. Pre estog veka, neki Franci bili su hriani, arijanci ili pravoverci, d o k su drugi, ukljuujui Klovisovu porodicu, zadrali pagansku versku tradiciju. Klovis je verovatno koketirao sa arijanstvom svog m o n o g suseda Teodoriha, ali na kraju je prihvatio o r t o d o k s n o krtenje, iako taan d a t u m kada se ovaj dogaaj odigrao ostaje otvoren za diskusiju. 1 60

Ujedinjeni zajednikom verom i zajednikom legend o m o poreklu, Klovisove Franke i rimske provincije iz kraljevstva nita nije spreavalo da stvore zajedniki identitet. To su vrlo brzo i uspeli. Za svega nekoliko generacija, populacija severno od Loare postala je uglavn o m franaka i, iako su se rimske pravne tradicije zadrale na jugu, a burgundski i rimski pravni status zadrao u starom kraljevstvu Burgundije koje su Klovisovi sinovi osvojili u 530-im, ove razliite pravne tradicije nisu bile osnova za odvajanje drutvenog ili politikog identiteta. Velika snaga franake sinteze bilo je stvaranje jedinstvenog drutva, koje se zasnivalo na nasleu rimskih i varvarskih tradicija.

ZAKLJUAK:

STARA

IMENA

I NOVI

NARODI

U etvrtom i petom veku dogodile su se f u n d a m e n t a l ne p r o m e n e u evropskom d r u t v e n o m i politikom tkivu. U ovom procesu nestale su velike konfederacije, kao to je bila Gotska, da bi se pojavile transformisane u kraljevstva u Italiji i Galiji. Drugo, poput Hunskog carstva ili Vandalskog kraljevstva, pojavile su se gotovo ni od kuda i p o t p u n o nestale za nekoliko generacija. Tree, ranije opskurni narodi, kao to su Angli i Franci, razvili su se i stvorili trajne zajednice. No, bilo trajne ili efemerne, drutvene realnosti iza ovih etnikih imena pretrpela su brzu i radikalnu transformaciju u svim oblicima. ta god da je Got bio u kraljevstvu Kniva u treem veku, realnost 101

Gota u paniji estog veka bila je p o t p u n o drugaija, u jeziku, veri, politikoj i drutvenoj organizaciji, ak i u p o reklu. Franci koje je car Julijan porazio u etvrtom veku, i oni koji su sledili Klovisa u estom veku, bili su gotovo n e i z m e r n o udaljeni jedan od d r u g o g u svakom pogledu. Isto vai za Rimljane, ija transformacija u istom t o m periodu nije bila nita m a n j e dramatina. Sa stalnim prom e n a m a vazalnosti, m e u s o b n i m brakovima, transform a c i j a m a i pripajanjima, izgleda da su od svega ostala samo imena, a ona su mogla da dobiju razliit sadraj u razliito vreme. Imena su izvori koji se m o g u obnavljati; ona imaju potencijal da ubede ljude u kontinuitet, ak i kada je oigledn o da realno postoji radikalni diskontinuitet. Stara imena, bilo drevnih naroda kao to su Goti ili Svevi (Suebi) ili slavnih porodica kao to su Amali, m o g u se povratiti, prilagoena novim okolnostima, i koristiti kao obnovljeni pozivi na novu vlast. Takoe, imena malih, relativno nevanih, grupa m o g u se proiriti o g r o m n o m snagom. Franci su najbolji primer. U treem veku, bili su m e u m a n j e vanim rimskim neprijateljima. D o estog veka ime Franak bilo je iznad imena ne samo Gota, Vandala i Sveva, nego i samog Rimljanina u veem delu zapada.

162

GLAVA
POSLEDNJI

PETA
VARVARI?

Stvaranje novih kraljevstava u bivem Rimskom carstvu t o k o m estog veka izmenilo je p r i r o d u n a r o d a koji su svoje ime dali ovim regionalnim politikama, i novih" varvara koji su se doselili n a granina p o d r u j a koja su ove g r u p e napustile. U ovom poglavlju ispitaemo kako je naseljavanje u Galiji, Italiji, paniji, na Balkanu i ak u Britaniji, znailo brisanje razlike i z m e u Rimljana i varvara, ako ne i njihovo p o t p u n o nestajanje.

STAPANJE

UNUTAR

ZAPADNIH

KRALJEVSTAVA

L A N G O B A R D S K A (LOMBARDIJSKA) ITALIJA

Langobardska (lombardijska) Italija poela je k o n f u zijom i nasiljem. Krvavi rat i z m e u Vizantije 96 i armija Ostrogota ostavio je Italiju iscrpljenu i zrelu za osvajanje. G o d i n e 568, Alboin, kralj koji se pozivao (s kojim prav o m nikada n e e m o znati) n a poreklo od kraljevske porodice Gauti, poveo je na Italiju aroliku vojsku sastavlje96. Vizantijci, koje je Zapad vie doivljavao kao osvajae nego kao oslobodioce, posle Justinijanove smrti 565. godine napustili su svoj san o obnovi starog Rimskog carstva, (prim. prev.)

163

nu od provincijskih Rimljana iz Panonije, Sveva, Sarmata, Herula, Bugara i Gepida, kao i Saksonaca i Turinga. Neki su bili arijanci, drugi ortodoksni hriani, a neki, verovatno, jo pagani. Ove grupe imale su sopstvene vode, koji su i sami bili pripadnici kraljevskih ili slavnih porodica, l j u b o m o r n e j e d n e na druge i na langobardskog kralja. To nije bila saveznika armija koja se doseljavala u rimsku provinciju p o carskoj zapovesti; radilo se o krvav o m i nasilnom osvajanju. Nasilje je bilo jo gore zbog svoje decentralizovane prirode, p o s e b n o kada je Alboin ubijen, na podsticaj sopstvene ene, a pojedine vojvode osnivale su a u t o n o m n a vojvodstva irom Italije. Pred vratima Rima i Napulja pretrpele su poraz kada ih je odbacio rimski (mogli b i s m o rei i vizantijski) k o m a n d a n t Ravene, d o k su b u r g u n d s k e i franake armije - nastavivi dalje posle razornih pljaki Lombardije i Burgundije - osvojile pijemontske doline Aoste i Suse, i odvojili ih od lombardijske Italije. Na svojim vojvodstvima, Langobardi (koji verovatn o nisu predstavljali vie o d pet do osam odsto populacije n a teritorijama koje su okupirali) nisu ostavili m e sta za zvaninu politiku ulogu onih ostataka rimske elite koja je preivela vizantijsko osvajanje. Jedan savremenik, piui o z a p a d n i m Alpima, belei da je Alboinov naslednik Klef ubio m n o g e visokog i srednjeg ranga". 97 Slino, istoriar iz osmog veka, Pavle akon, pozivajui se na blisku istoriju s kraja estog veka, navodi da je (Klef)
97. M a r i u s of Avenches, a. 573 M G H AA 11, 238.

164

ubio m n o g e m o n e Rimljane, a druge proterao". 98 Posle Klefove smrti, Pavle pie: "U ovim danima ubijeni su zbog pohlepe mnogi plemeniti Rimljani. Ostali su razdeljeni medu c gostima i pretvoreni u poreske obveznike, tako da su morali da plaaju treinu etve Langobardima." 99 Uzeti zajedno, ovi pasusi pokazuju da su tokom osvajanja m n o g i rimski zemljoposednici bili ubijeni ili prognani, verovatno u one oblasti koje su jo uvek bile p o d kontrolom Carstva. Njihove zemlje su verovatno konfiskovane i zadrane kao kraljevske i vojvodske zemlje, ako nisu razdeljene m e u Langobardima. Drugi zemljoposednici su bili p r i m o r a n i da plaaju visoke poreze osvajaima, u visini treine svojih prihoda, verovatno vojvodama i kralju. Ovakve m e r e jasno p o d r e u j u preostalu rimsku elitu n j i h o v i m langobardskim osvajaima. Ipak, iako teko optereeni porezima, oni nisu bili svedeni na robove ili kmetove. Mala vojna elita teko da je imala n a m e r u da eliminie ceo vii sloj rimskog drutva, ak i kada bi takav potez bio mogu. Za njih je bilo daleko bolje da veinu njih zadri kao poreske obveznike. ivot p o d Langobardima m o d a je bio teak za preivelu r i m s k u elitu, ali ne m n o g o tei nego za one koji su nastavili da ive p o d zatitom vizantijskog guvernera, koji je drao vane poloaje n a o b a l n o m delu i u srednjoj
98. 99. Historia Langobardorum 2,31.

Ibid 2,32.

165

Italiji, izmeu Ravene i Rima. U stvari, ivot p o d Langobardima m o d a je bio i bolji nego p o d Rimljanima". Papa Grgur Veliki, u zapisu s kraja estog veka, ali se na zemljoposednike na Korzici koji pokuavaja da p r e b e g n u kod Langobarda, a trebalo bi da bee od njih, kao i da d r u g d e pojedinci iz svih klasa izgledaju p o v r e m e n o vie skloni da ive p o d langobardskom vlau nego p o d nem i l o s r d n i m pritiskom dravnih poreznika. 1 0 0 Sve u svemu, rimska populacija koja je preivela opsade i pljake ranih decenija izgleda da je nala svoje mesto u langob a r d s k o m n o v o m poretku. V r e m e n o m (koliko dugo, ne m o e m o da b u d e m o sigurni), rezultat je bilo stapanje langobardskog i rimskog drutva. Izvori koji govore o rimskoj populaciji u Langobardskom kraljevstvu u s e d m o m veku veoma su oskudni. M e u t i m , arheoloki i retki pisani izvori nagovetavaju stapanje heterogene populacije u kraljevstvu. Najpre, razliite grupe koje su uestvovale u invaziji, zgusnule su se u novi, jedinstveni langobardski identitet. O n d a su se ovi novi" Langobardi i njihovi b r o j n o n a d m o n i j i r i m ski susedi stopili u jedno. Zakon je, u poetku, bio glavno sredstvo stvaranja langobardskog naroda. Od sredine sedmog veka pa nadalje, oekivalo se da heterogeni varvarski ratnici koji su sluili kraljevstvu potuju langobardski zakon, ukoliko im kralj
100. raznim izvorima str.67 koji sugeriu doprinose koje su nametnuli Langobardi, Italv (Rana

b a r e m n e k i m d e l o v i m a italijanskog d r u t v a , vidi W i c k h a m , Early Medieval srednjovekovna Italija),

166

nije dozvolio da koriste alternativnu pravnu tradiciju. 101 Nesumnjivo, langobardski pravni identitet nije bio pitanje roenja, nego pitanje kraljevske odluke. Pod kraljevim pritiskom da se postigne jedinstvo, navoenje celog spektra grupa koje su sainjavale armiju Alboina, nestalo je u korist pojednostavljenog langobardskog identiteta u zajednici sa rimskim. No, ova dihotomija takoe je poela da bledi. Postepeno, Langobardi su prihvatili rimsku odeu, poeli su da se slue rimskom grnarijom i drugim proizvodima i, iako su nai dokazi posredni, meusobno su se enili na svim nivoima. Najjasniji dokaz da su Langobardi prihvatili rimsku tradiciju bio je njihov odnos prema gradu. Razliita vojvodstva, osnovana irom kraljevstva (moda ak 35. prema Pavlu akonu), sva su odabrala rimske gradove za svoje centre. 102 D o 700-ih, kada su u Italiji poeli da se pojavljuju pisani izvori, spajanje Langobarda i Rimljana ve je daleko odmaklo. Porodice su svojoj deci davale rimska i langobardska imena. Neki su ak meali elemente imena u germanskoj tradiciji i dobijala hibridna imena kao Davip r a n d ili Paulipert. 103 Rimske i langobardske pravne tradicije takoe su se ispreplele. Langobardski zakon, pisan p o k o m a n d i razliitih kraljeva izmeu 650-ih i 750ih, postojao je paralelno sa rimskim zakonom i pokazi101. R o t h a r i 367, M G H LL 4. Vidi k n j i g u Brigitte Pohl-Resl, Legal Practice a n d E t h n i c of Distinction: 'Ihc Construction of Ethnic Communities, 300-800, Lajden,

Identity in L o m b a r d Italy" (Pravna p r a k s a i etniki identitet u l a n g o b a r d s k o j Italiji"), k o d Pohl, Strategies 1998., str. 209. 102. Historia Langobardorum 2, 32. ltaly, str. 6 8 - 6 9

103. W i c k h a m , Early Medieval

167

vao izvestan uticaj rimske prakse, ukljuujui, najvanije, koncept samog pisanog zakonika. Zakon o zemlji ostao je p o t p u n o rimski i, dok je zakon o nasleu sledio d r u gaiju tradiciju, p r i m e n a j e d n o g ili drugog zakonika m o gla se izabrati. U o s m o m veku, Langobardski zakon bio je d o s t u p a n svima. Poglavlje zakona kralja Liutpranda to j a s n o pokazuje: U sluaju pisara zapovedamo da oni koji pripremaju poglavlja moraju da ih piu ili prema zakonu Langobarda - za koji se dobro zna da je svima otvoren - ili prema onom Rimljana; ne smeju da urade drugaije nego to je sadrano u ovim zakonima i ne smeju da piu suprotno zakonu Langobarda ili Rimljana."104 Edikt nastavlja i kae da zajednikim p r i s t a n k o m ljudi m o g u da ne p r i m e n j u j u nijedan od ova dva zakona, nego da sklope zajedniki privatni sporazum. M e u t i m , to se tie naslea, d o k u m e n t i m o r a j u da b u d u p r i p r e m ljeni u skladu sa zakonom. Neki su protumaili ovu poslednju reenicu da samo kada se radi o stvarima koje se tiu naslea svi m o r a j u da se strogo dre svog zakona".105 Ipak, m o d a se radi o preterivanju. Tekst jednostavno kae da, u sluaju da se radi o nasleu, pisari m o r a j u da piu u skladu sa zakonom", to jest, j e d n o m ili d r u g o m
104. L i u t p r a n d , 91, izd. B l u h m e , M G H LL 4. P r e v o d K a t h e r i n e Fischer Drevv, 7he LornEth209-210 str. 209

bard Lows, Philadelphia, 1973, str. 183-184. Vidi t a k o d e Pohl-Resl, Legal Practice and nic Identity, 105.

Pohl-Resl, Legal Practice and Ethnic ldentity,

168

zakonu koji im je na raspolaganju. Pretpostavka je da bi privatni s p o r a z u m bio n e p r i m e r e n u ovim okolnostima jer bi imao dejstvo na treu stranu, to jest, potencijalne naslednike koji nisu pristali na privatni dogovor. Zakon ne navodi da oporuitelji n e m a j u izbor za koji zakon e da se opredele. Zakon je postao sredstvo, a n e injenica koju o d r e d u j e roenje. Pisana poglavlja p o kojima su pojedinci prebacivali vlasnitvo n a d zemljom, pokazuje individualni izbor za jedan ili drugi zakon, koji se razlikovao ak i u n u t a r istih porodica. Dva primera, koja je analizirala Brigitte PohlResl, govore za sebe. U povelji iz 767. godine, grupa ljudi dala je donaciju opatiji Svetog Salvatora u Bresci. Povelja, ne sadravajui pravnu razliku koja se odnosila na pravni poloaj donatora i injenicu da su delili imanje koje se davalo kao donacija, sugerie da su bili u rodu. Ipak jedan, i samo jedan od njih, koji je sluajno imao latinsko ime Benenatu (to znai dobrog roda") naveo je posle svog potpisa da oekuje da dobije uzvratni poklon ili launegild prema langobardskom zakonu". 106 Oigledno se Benenatu, jedini od svog roda, odluio da se pozove na langobardski zakon koji je kralj Liutprand svima ponudio. Takoe, 758. godine, ena koja je nosila zvuno langobardsko ime Gunderada, ali je posebno oznaena kao Rimljanka ( Romana mulier), dala je na poklon, ili prodala, k o m a d imanja uz pristanak svog supruga. Ovaj pristanak bio je normalan i p r i m e r e n za enu koja je ivela p o d langobardskim zakonom. Pod rimskim zakonom, taj bi pristanak
106. (bid, str. 210.

1 69

bio suvian. to god da je naziv Rimljanka" znaio, ona i njen suprug postupili su u skladu sa langobardskom prav n o m tradicijom. Oigledno, ili se G u n d e r a d a vie nije drala rimskog prava, ili je injenica da je bila Rimljanka znaila malo u p r a v n o m kontekstu. 107 Ovi primeri jasno sugeriu da, do osmog veka, p r i m e n a jednog ili drugog prava malo govori o n e e m to bi se moglo nazvati etnikim" identitetom italijanskih zemljoposednika. Relativno lako spajanje Rimljana i Langobarda m o d a je bilo olakano h e t e r o g e n o m p r i r o d o m osvajaa, njihov o m decentralizovanom vlau i, takoe, m e a n i m verskim identitetima. Sredinom estog veka, j e d n a delegacija k o d imperatora Justinijana opisala je Langobarde kao o r t o d o k s n e hriane. D o n a p a d a na Italiju, langobardska armija sastojala se od o r t o d o k s n i h hriana, pagana i arijanaca. 108 Alboin je izgleda bio arijanac, ili b a r e m pagan naklonjen arijanstvu, iako je njegova prva ena - Klotsuinda, kerka franakog kralja Hlotara - bila o r t o d o k s n a hrianka. Kasniji su kraljevi mogli da b u d u arijanci ili pravoverci, a veliki deo langobardske populacije nastavio je da praktikuje paganstvo sve d o kraja estog veka. Sa izuzetkom kralja Autarija (584-590), koji je p o k u a o da sprei da Langobardi p r i m e o r t o d o k s n o hrianstvo, langobardski vladari nisu ozbiljnije pokuavali da n a m e t n u istu veru svom narodu. Lokalne vojvode bile su u poloaju da podravaju ili se protive usvojenoj veri ili d a j e pot107. 108. 11 Ibid. S t e p h e n C. Fanning, Lombard Speculum Arianism Reconsidered (Novi uvid u langobardska ari-

janstvo),

56, 1981, 241-258

170

p u n o ignoriu. D o kraja s e d m o g veka, langobardski vladari i, verovatno, ira populacija, k o n a n o su primili ortodoksnu veru veine italijanske populacije bez vee dram e ili sukoba. Stapanje Rimljana i Langobarda nije znailo gubitak langobardskog identiteta. Naprotiv: bez obzira na bioloko poreklo ili na injenicu da li je neiji p r e d a k zaista stigao u Italiju sa Alboinom, d o o s m o g veka drutvena elita se identifikovala sa Langobardima. Samo su Langobardi mogli da vladaju i da se bogate, no to nije znailo da su Rimljani bili p o d r e e n i Langobardima nego pre da su Rimljani postali Langobardi. Znaenja oba naziva izmenjivala su se na vrlo sloen nain. Langobardski identitet pozivao se na tradiciju vojne elite koja je prva ula u kraljevstvo, bez obzira na tadanje realno stanje. Biti Langobard znailo je, b a r e m teoretski, biti slobodan ratnik i vlasnik imovine. To je slika koju p o k a z u j u langobardski zakoni o s m o g veka. Vojnik ( ex-ercitalis na latinskom, arimannus n a latinizovan o m langobardskom) prototip je slobodnog oveka p o zakonu kralja Luitpranda (712-744). 1 0 9 U v r e m e njego109. W i c k h a m , Early Medieval Italy, str. 72-73. VVickham se poziva n a p o d a t k e i analize agli esceritali dell'eta longobarda, ltaly: Structures vlasti), Studi

G i o v a n n i j a Tobacca, Dai possessori dell'eta carolingia medievali cal Rule o d m a k l a . U s v o m n o v i j e m delu, Strugglefor (Borba za vlast u srednjovekovnoj

x . l , 1969: 221-268. M e u t i m , T o b a c c o s u m n j a d a je asimilacija R i m l j a n a d a l e k o Power in Medieval Italiji: strukture of Politipolitike Cambdridge,

1989, T o b a c c o d o p u t a d a m o d a nije n e m o g u e d a je n a kraju s e d m o g veka, k a d a je p o k r t a v a n j e L a n g o b a r d a u katolianstvo bilo skoro zavreno, njihova koegzistencija u n utar iste d r u t v e n e klase sa o s t a c i m a klase r i m s k i h z e m l j o p o s e d n i k a , m o g l a da d o v e d e da toga da neki R i m l j a n i prihvate p r a v n u tradiciju d o m i n i r a j u e g naroda..." M e u t i m , o n i dalje s u m n j a da je p o s t o j a l a bilo kakva z n a a j n i j a l a n g o b a r d s k a p r a v n a i vojna asimilacija s l o b o d n e r i m s k e populacije." (96-97)

101

vog naslednika kralja Aistulfa (749-756) identitet je suptilno obrnut. Biti imuan ovek znailo je biti ratnik: ovek koji ima sedam dvorova neka ima svoj oklop i drugu vojnu opremu a neka ima konje i drugu opremu. Isto, oni ljudi koji nemaju dvorove nego imaju 40 iugera zemlje moraju da imaju konja, tit i koplje... Isto, to se tie onih ljudi koji su trgovci i koji imaju novano bogatstvo: oni koji su vei i moniji neka imaju oklop i konje, tit i koplje; oni koji ih prate neka imaju konje, tit i koplje, a oni koji su nii, neka imaju tobolac za strele i luk."110 D r u g i m reima, ako je osoba dovoljno bogata, m o e da trai da se opremi kao pravi Langobard, bez obzira na svoje p o r o d i n o poreklo. A ta je sa Rimljanima"? U Aistulfovom zakonik u jo uvek postoje Rimljani, ali edikt izjednauje Romanus ne sa o n i m a koji potiu iz starosedelake p o p u lacije Italije, pa ak ni sa o n i m a na koje se p r i m e n j u j e rimsko pravo, nego sa s t a n o v n i k o m one teritorije Italije koju kontrolie carska vlast, bilo direktno preko Ravene ili p r e k o pape. Z a k o n zabranjuje trgovcima da trguju sa o n i m Rimljaninom" koji n e m a kraljevu dozvolu, p o d p r e t n j o m teke kazne, ukljuujui brijanje glave i kretanje p r a e n o p o v i k o m : Ovako e proi oni koji posluju sa R i m l j a n i m a bez kraljevske dozvole kada s m o
110. Edictus Langobardorum, 77(i? Lombard Laws, str. 228. Aistulfi Leges, 2,3. Engleski p r e v o K a t h e r i n e Fischer Drew,

172

sa n j i m a u ratu". 111 Jasno da vrsta Rimljanina" na koju se ovde misli nije stanovnik Langobardskog kraljevstva - takvi i m u n i trgovci na m a l o i veletrgovci sada su p o definiciji svi Langobardi - nego stranac" sa italijanske teritorije koja je p o d k o n t r o l o m Konstantinopolja. Slino, sudski sluajevi iz o s m o g veka govore o vremenu Rimljana" kao o dalekoj prolosti, pre nego to su langobardski kraljevi zavladali Italijom. 112 Pojavila se nova langobardska etnogeneza, u kojoj je mogla da uestvuje celokupna zemljina elita kraljevstva, dok je identifikovana sa vlau vizantijske drave.
VLZIGOTSKA PANIJA

Romanum

postala pripisivana politika i teritorijalna oznaka, tesno

Gotsko kraljevstvo, stvoreno u Galiji 418. ili 419. godine, sledilo je model kasnog rimskog naseljavanja saveznika kakvo s m o videli u p r e t h o d n o m poglavlju. Prvih pedeset godina gotske vlasti (vladavine), gotski kraljevi su dejstvovali u okviru ove tradicije rimskih saveznika. Goti, iji se broj procenjivao ak i z m e u 80.000 i 200.000 ljudi, ena i dece, nikada nisu inili vie od tanke manjine populacije u svom kraljevstvu. Prvenstveno su bili naseljeni u Galiji, oko svoje prestonice Tuluza, a bili su prisutni s a m o u n e k i m v o j n i m o d r e d i m a juno od Pirineja. Daleko brojniji Rimljani i dalje su iveli u skladu sa rimskim p r a v o m i institucijama, sigurni u svoj zakon i svoju
111. 112. Ibid, str. 228-229. Codice Diplomatico Longobardo, izd. Luigi Schiaparelli, I, Rim, 1929. br. 17, str. 48.

i b r . 20, str. 81.

173

tradiciju. Kraj ove tradicije doao je tek 466. godine, kada je kralj Eurik ponitio pakt sa Carstvom i k r e n u o u osvajanje june Galije i Provanse na istoku i panije na jugu. Takva p r o m e n a politike bila je rezultat koliko oslabljene politike situacije u Galiji i Italiji toliko i novog gotskog ideolokog programa. D o 460-ih, carska vojna i politika vlast na Zapadu nije vie postojala, a Eurik je samo reagovao p o p u n j a v a n j e m ove praznine u vlasti. Novi osvajaki gotski p r o g r a m izazvao je estoku reakciju m e d u starosedelakom populacijom, p o s e b n o u Auvergneu i juno od Pirineja, u Tarakonenziji i celoj dolini reke Ebro. Sukob se nije iskljuivo ograniio na Rimljane i Gote: u nekim p o d r u j i m a , Goti su imenovali bive rimske zapovednike n a vane poloaje. Ipak, lokalni aristokratski zemljoposednici pruili su otpor koristei svoje varvarske federate kao i sopstvene vazale. Borbe su bile p o s e b n o surove u dolini Ebra, gde su lokalni interesi doli u opasnost ne s a m o zbog okonanja Rimsko-galskog pakta nego i zbog rasta broja gotskih doseljenika, koji su poeli da se prvi put u 490-im naseljavaju u paniju. Ipak, ak i u ovom p e r i o d u m a k s i m a l n o g trvenja i z m e u Gota i njihove p o d r e e n e populacije, saradnja izmeu Gota i Rimljana se nastavila. Kralj Alarih II (484-507) preuzeo je inicijativu i zatraio naseljavanje sa svojim rimskim p o d a n i c i m a . Alarih se uhvatio u kotac sa dva gorua galsko-rimska pitanja u svom Kraljevstvu. Prvo je bilo pitanje pravne strukture u n u t a r koje bi rimski podanici gotskog 174

kralja mogli da reavaju pravne probleme m e d u sobom. O d n o s i i z m e u Gota i Rimljana verovatno su se reavali u skladu sa ediktom koji je d o n e o Alarihov otac Eurik, a koji se p r i m e n j i v a o na sve stanovnike Gotskog kraljevstva. 113 Kakav zakon je m o g a o da se p r i m e n j u j e u transakcijama u rimskoj zajednici? Alarih je resio ovo pitanje tako to je d o n e o verziju savremenijeg i skraenog Teodosijevog zakonika, osnovnog rimskog zakona od njegovog objavljivanja 438. godine. Rezime, poznat kao Alari-, hov kodeks (brevijar), postao je kraljevski zakonik za njegove rimske podanike, bolje prilagoen stvarnosti u Vizigotskom kraljevstvu. D r u g o pitanje bio je problem koji se odnosio na injenicu da granice crkvenih dieceza, utvrenih pre gaenja carskog zakona, nisu vie odgovarale geografskoj podeli june Galije izmeu Franaka, Burgunda i Gota. Godine 506, iako i sam arijanac, Alarih je sazvao crkveni sabor u Agdeu, kako bi smirio o r t o d o k s n o svetenstvo i resio problem izazvan novom politikom situacijom na poetku estog veka. O v i m svojim potezima Alarih je uspeo da obezbedi lojalnost galo-rimskih zemljoposednika u svom kraljevstvu. Bili su m u lojalni ak i o r t o d o k s n i biskupi, a 507. godine vaan kontingent Rimljana, p o d zapovednitvom sina j e d n o g od najgorljivijih antigotskih lidera p r e t h o d ne generacije, borio se uz gotskog kralja protiv Franka Klovisa k o d Vouillea.
113. Wolf Liebeschuetz, Citizen Status a n d Law" (Graanski status i zakon"), k o d Pohla, izd. Strategies of Distinction (Strategije razlikovanja), str. 141-143

175

M e u t i m , u toj bici Alarih je doiveo poraz i poginuo, a sa njim se ugasilo Gotsko kraljevstvo Tuluz i m o g u nost brzog zbliavanja i z m e u Gota i Rimljana. Preiveli su sa p o r o d i c a m a i vazalima preli preko Pirineja u centralnu paniju, a obnovljeno Gotsko kraljevstvo postalo je jo beznadenije i antagonistinije. panija u koju je gotska armija prenela svoje kraljevstvo, kulturoloki se razlikovala od ostalih rimskih administrativnih provincija. O n a je ukljuivala, zajedno sa veinskim hispanorimskim stanovnitvom, vee populacije Grka, Sirijaca, Afrikanaca i Jevreja. O n i su iveli veinom u lukim gradovima kao to su bili Taragona, Tortosa, Elke, Kartagena ili Narbona, prestonica uskog pojasa obale izmeu Pirineja i Rone, koju su Goti jo drali posle 507. godine. Takoe, Svevi su i dalje vladali Galicijom, a tu su ivele i zajednice starosedelaca kojih se vekovi n o m i n a l n e rimske okupacije nisu m n o g o dotakli, m e u n j i m a su bili i Baski na severu i drugi u Orospedi i Kantabriji. U ovim divljim i ekonomski izolovanim p o d r u j i m a , Romanitas nije znailo nita vie od p o v r e m e n o g vojnog prisustva, a paganstvo je i dalje bilo opteprisutno gotovo do polovine s e d m o g veka. Tamo gde su rimske tradicije bile najjae, kao u dolini Ebro, Vizigoti su takoe naili na najjai otpor p r e t h o d n i h generacija. Poraena gotska armija, koja se vraala preko Pirineja 507. godine, suoavala se sa o g r o m n i m izazovom u elji da ujedini Iberijsko poluostrvo. Stvaranje Vizigotskog kraljevstva u centralnoj paniji m o e se videti kao konaan kraj gotskih seoba. U e176

stom veku, Goti su krenuli da konsoliduju svoj poloaj u paniji, ak iako je to p o d r a z u m e v a l o m o d u s vivendi sa r i m s k o m zemljoposednikom elitom, koja je nastala p o d Eurikom i Alarihom. Istovremeno, pokuali su da zadre svoj odvojeni identitet z a b r a n o m m e u s o b n i h brakova i zadravanjem svoje arijanske vere. M e u o d r e d b a m a Teodosijevog zakonika, koji je prizakohvaen i ukljuen u Alarihov kodeks, bila je i zabrana brakova i z m e u Rimljana i varvara. U Teodosijevom niku, glavna briga bio je vrlo realan problem da se sprei kovanje zavera rimskih provincija sa njihovim varvarskim roacima. 1 1 4 ak i stroe odredbe zabrane u Kodeksu, p o kojima se zabranjuje brak izmeu Rimljana i varvara", m o d a ak ne znae da se Goti ubrajaju u varvare": prava n a m e r a moda je bila da se osujete f r a n k o - r i m ski brani savezi, koji su se smatrali opasnim za vizigotske interese. 115 Moda se radilo o n a m e r i da se zatiti gotski identitet, kojem su pretile dve generacije daleko brojnije populacije. No, moda je njegova n a m e r a bila da zatiti rimska prava, jer je oigledni nain da se stekne vlast nad rimskim imanjima bilo vie-manje prisilno sklapanje brakova izmeu rimskih naslednica i m o n i h Gota. Kakva god da je bila njegova prvobitna namera, j e d n o m kada se Vizigotsko kraljevstvo povuklo u paniju, zabrana je dobila novo znaenje u n o v o m kontekstu. Sada se
114. Liebeschuetz, Citizen Status and Law, str. 139-140; vidi Hagith ivan, The

A p p r o p r i a t i o n of R o m a n Law in Barbarian H a n d s ; R o m a n - B a r b a r i a n M a r r i a g e in Visigothic G a u l a n d Spain" (Varvarsko p r i h v a t a n j e r i m s k o g prava: r i m s k o - v a r v a r s k i b r a k u vizigotskoj Galiji i paniji"), k o d Pohla, izd. Strategies of Distinction, str. , i 8 9 - 2 0 3 . 115. ivan, The Appropriation of Roman l.aw (Prihvatanje rimskog prava), str. 195-199 . -

1 77

zabrana shvatala kao prepreka za brak izmeu pripadnika Gota i Rimljana. Posle Vouillea, Kodeks je karakterisao zajedniki pokuaj da se gotska vojna elita dri dalje od rimske populacije. Ova zabrana ostala je na snazi pedeset godina. elju da se odri odvojeni identitet delio je i hispano-rimski verski vrh, koji je zabranjivao o r t o d o k s n i m katolicima da stupaju u brak sa pristalicama arijanstva. Arijanstvo je, naime, bilo drugi element gotskog identiteta. Tokom estog veka, Goti su sauvali svoje verske tradicije i, u ovom istom periodu, o n o ih je odvajalo od o r t o d o k s n e rimske populacije i nudile p l o d n o tlo za vizantijske ili istono-rimske spletke. Ipak, gotske voe su smatrale da su ovakve kulturne granice nune, pa su ak uvodili i nove. Poetkom estog veka, na primer, arheoloki nalazi sugeriu da su Goti m o d a n a m e r n o poeli da se oblae ili b a r e m da oblae svoje preminule na nain koji ih je razlikovao od njihovih rimskih suseda. 116 Koliko su ovi pokuaji da se odri poseban gotski identitet bili uspeni n e m o g u e je utvrditi. N e s u m n j i v o je da su neki brakovi ipak bili sklopljeni i z m e u Rimljana i Gota, pa su verske barijere p r e m o t e n e p r o m e n o m vere. Znaajnije je da, dok su Rimljani i dalje zadrali svoja imovinska prava, ostali su izvan politike vlasti, a to je verovatno ohrabrilo neke ambiciozne pokuaje prom e n e identiteta. Kako jedan istoriar istie, d o k su ove m e r e uvedene da se sauva razlika izmeu Gota i Rimljana, gotski zakoni nisu definisali ta je Got". 117 Po svoj
116. 117. Liebeschuetz, Citizen Status and Law, str. 149. Ibid, str. 141.

178

prilici, gotski kraljevi nisu mogli da odlue ko se m o e smatrati G o t o m , a neki prelasci preko ovih barijera n e samo da su bili mogui nego ak i nuni za gotsku vojsku kako bi zadrala kontrolu u kraljevstvu koje se prostiralo na tako irokom p o d r u j u . Nesumnjivo, dok god su Goti bili mala, odvojena vojna elita, njihova sposobnost da kontroliu celu paniju bila je vrlo ograniena. D o sredine veka, m o n a r h i j u su potresala ubistva, rivalstva i otcepljenja provincija. Pobunjenici su ak pozvali cara Justinijana da intervenie; rezultat je bila vizantijska okupacija jugoistone obale i pretnja da se ponovi krvavo osvajanje koje je unitilo ostrogotsku Italiju. D o 570-ih i 580-ih, m e u t i m , sva tradicionalna sredstva za odravanje podvojenosti izmeu Gota i Rimljana nisu vie imala uspeha. Energini kralj Leovigild ( 5 6 9 586) ojaao je i proirio kraljevsku vlast irom panije. Uguio je p o b u n e u Kordobi i Orensu, stavio udaljene provincije, kao Kantabriju i Asturiju, p o d kraljevsku kontrolu i ak, u izvesnoj meri, smirio Baske. Utemeljio je stalnu prestonicu u Toledu; to je bilo v r e m e kada su kraljevi drugih varvarskih kraljevstava jo uvek imali ,,etajua" kraljevstva, bez stalnog centra vladanja. U periodu od 584. d o 585. godine pobedio je Svevsko kraljevstvo Galiciju, i pripojio ga svom Kraljevstvu. Kao deo program a centralizacije, poeo je da uklanja tradicionalne barijere koje su razdvajale njegove podanike. U k i n u o je zabrane m e u s o b n i h brakova, koje su se do sada n e s u m n j i vo shvatale kao zabrane rimsko-gotskog jedinstva. Prava svrha ovog njegovog poteza m o r a da je bila elja da ohra179

bri katolike da sklapaju brakove sa arijancima, poto su zakoni katolike crkve zabranjivali takve veze. Tako su ovi brakovi, koje je k r u n a dozvoljavala ali crkva ne, mogli biti vani samo kada je katoliki p a r t n e r bio spreman da ignorie crkveni zakon. Leovigild je i dalje pokuavao da p o d stakne katolike konverzije na gotski oblik hrianstva i odrao je koncil u Toledu, na kojem je izmenio arijansku doktrinu, tako da je ona prihvatila jednakost Oca i Sina (ali ne i Svetoga duha) i ukinula zahtev da konvertiti moraju da se krste p o drugi put. Oito, Leovigild je pokuavao da Rimljanima olaka da postanu Goti. 118 Leovigildovi n a p o r i da skloni barijere i z m e u R i m ljana i G o t a nisu imali u s p e h a zbog snanog o t p o r a ort o d o k s n i h biskupa. Njegov sin, Hermenigild, shvatio je da p o s t o j e efikasnija sredstva konsolidacije. U v r e m e p o b u n e protiv oca, H e r m e n i g i l d je preao na katolianstvo, oigledno u nadi da e t i m e dobiti p o d r k u katolike veine. Iako je H e r m e n i g i l d o v a p o b u n a u g u e n a , a on sam zavrio u izgnanstvu, gde je i umro, njegov brat Rekared je posle oeve s m r t i u r a d i o isto to i H e r m e nigild. Preao je na katolianstvo 587. godine i sproveo b r z u konverziju preostalih arijanskih biskupa i cele crkve na koncilu u Toledu, 589. godine. N a p o k o n je veina populacije mogla da se b r z o asimilie. Cilj je bio, kako ga je sam Rekared nazvao, nita m a n j e nego stvaranje n o v o g jedinstvenog d r u t v a - drutva sledbenika Hri118. Roger Collins, Earfy Meieval Europe, N e w York 1991, str. 145.

180

sta, koje se uzdiglo iznad tradicionalne gotsko-rimske dihotomije"." 9 Konverzija Gota otklonila je barijere za d r u t v e n u i k u l t u r n u asimilaciju. Ako se gotski jezik i koristio negde izvan arijanske liturgije (to je malo verovatno na poetku s e d m o g veka), ubrzo je p o t p u n o nestao. Odevanje i materijalna kultura Gota i Rimljana, ionako u sutini bez razlike, postala je p o t p u n o ista. 120 Poslednji vidljivi tragovi razliite pravne tradicije kod Gota i Rimljana nestali su u p e r i o d u od 643. d o 644. godine, kada je kralj Kindasvint proglasio zakon koji je vaio za sve stanovnike kraljevstva. 121 Iako su razlike izmeu Gota i Rimljana nestale gotski identitet se zadrao. M e u t i m , upravo kako je oznaka Langobard u Italiji postala oznaka klase i bogatstva, u paniji je pozivanje na gotske pretke znailo samo slavn o poreklo. O n o to je bilo vano, bilo je bogatstvo, vlast i identitet sa kraljevstvom, a ne poreklo. Kraljevi, p r e m a k a n o n u estog koncila u Toledu 638. godine, morali su da budu od gotskog gensa i asnog karaktera". No, ovo je naprosto znailo da Franci ili Akvitanci nisu mogli da b u d u kraljevi. 122 Kralj Ervig, koji je nasledio presto 680. godine, bio je sin prognanog Rimljanina iz Vizantijskog carstva.
119. P. D. King, Law and Society in the Visigothic Kingdom C a m b r i d g e 1972, str. 132. (Zakon i drutvo u Vizigotskom

kraljevstvu), 120.

D i e t r i c h C l a u d e , R e m a r k s a b o u t Visigoths a n d H i s p a n o - R o m a n s in the Seventh str. 119, n a p o m e n a 23.

C e n t u r y " ( N a p o m e n e o Vizigotima i H i s p a n o - R i m l j a n i m a u s e d m o m veku"), citira rad Volkera B i e r b r a u e r a i dr., k o d Pohla, izd. Strategies of Distinction", 121. 122. King, Law and Society ( Z a k o n i d r u t v o ) , str. 18. Concilium toletanum 6, 17, str. 244-245. Vidi C l a u d e , Remarks Century, str. 127-129 about Visigoths and

Hispano-Romans

in the Seventh

101

Iako teko Got u etnikom smislu, ipak je bio Got, jer je bio roen u Vizigotskom kraljevstvu i mogao se pozivati na plemenito poreklo p o ocu, koji je oenio roaku kralja Kindasvinta. Tako je ispunjavao uslov koncila. Biti Got" znailo je biti pripadnik vizigotske kraljevske elite. Katolika hijerarhija ukljuila se u p o d r k u ove nove vizije - i gotskih kraljeva koji su je zastupali - sa izuzetnim arom. P r o g r a m ujedinjenja drutva p o d katolianstvom voen je t o k o m s e d m o g veka, na koncilima u Toledu, od kojih je esnaest o d r a n o izmeu 589. i 702. godine. M e u t i m , iako je konverzija olakala ujedinjenje Gota i rimske" populacije na poluostrvu, ona nije uzela u obzir realnost da rimska" populacija poluostrva nikada nije bila jedinstvena ni p o kulturi ni p o veri. Decenije vizigotske arijanske kontrole doprinele su pojednostavljenju heterogenog sastava i Gota i Rimljana. U prvoj fazi, razliiti arijanski Svevi, Vandali, Alani i ostali spojili su se u jedan jedini Populus Gothorum, dok su ortoKada je gotski doksni Grci, Sirijci i Severoafrikanci u paniji bili uterani u jedan jedini Populus Romanorum. kralj napustio arijanstvo, ova dva naroda" mogla su p o stati jedan. M e u t i m , proces je iskljuio vei deo rimske populacije panije: Jevreje. Tokom estog veka Jevreji su ubrzano gubili rimski identitet kada su se ortodoksni hriani i Romanitus vre povezali. Tako su bili p r i m o r a n i na sopstvenu etnogenezu, onu koja ih je pretvorila u prezren i p r o g a n j a n n a r o d u oima njihovih katolikih suseda. Sve vea m a r ginalizacija Jevreja u drutvu koje je videlo jedinstven 182

hrianski identitet kao definirajuu karakteristiku, odvijala se paralelno sa d o g a a n j i m a u Vizantijskom carstvu. I tamo, d o k je ortodoksno hrianstvo postajalo dravno pitanje, Jevreje su sve vie marginalizovali i proganjali. U Vizigotskom kraljevstvu ovakav stav prema Jevrejima bio je ak drastiniji nego u Konstantinopolju. Posle konverzije Gota, d o k su nestajale razlike izmeu njih i Rimljana, razliitost Jevreja postajala je sve vidljivija i uznemiravala je hrianske kraljeve. Vizigotska panija donela je tada prve strane zakone sa n a m e r o m da natera jevrejsku populaciju Kraljevstva u societas fidelium. Jevreji, suoeni sa pokrtavanjem ili surovim kaznama, trpeli su uasne pritiske, ograniena su im putovanja i nali su se p o d strogom p a s k o m hrianskog klera; potovanje jevrejskih zakona o ishrani, obrezivanje i prozelitizam kanjavani su bievanjem, skalpiranjem, sakaenjem i konfiskovanjem imovine. Ali, iako su ove m e r e imale za cilj da dovedu d o preobraenja, kraljevski zakon p o d r a z u m e v a o je da ak i preobraeni Jevreji ostaju neprijatelji hrianstva. N a kraju, antijevrejski zakoni dostigli su stepen na kojem je kralj Ervig naredio porobljavanje svih Jevreja, preobraenih i nepreobraenih. 1 2 3 estina sa kojom su kraljevi, uz p o d r k u klera ukljuujui Julijana iz Toleda, koji je i sam bio jevrejskog porekla - pokuavali da unite Jevreje bila je u otrom kontrastu sa njihovom s t v a r n o m sposobnou da sprovedu drakonske mere koje su propisali. Populacija u celini nije delila ovu otrovnu m r n j u i pokazalo se da sama
123. King, Law and Society, op.cit.p.p. 130-144.

183

otrina zakona n e m a p o d r k u za propisane mere. Ipak, odlunost vladara da unite ovaj novi" n a r o d koji je stvorila njihova politika ostavila je strano naslee u paniji gde se, na poetku m o d e r n o g doba, ova fanatina briga o istoj krvi p o n o v o razmahala.
| FRANAKI IDENTITET DO OSMOG VEKA

Severno od Loare, u estom i s e d m o m veku, odvijao se slian proces, tokom kojeg je veinski deo populacije usvojio identitet vladajue manjine. U tom svetu, daleko od kulturnih i politikih centara Carstva, proces je bio bri i temelj nij i nego drugde. Bilo kao proraunata mera kako bi se obezbedila galsko-rimska podrka protiv Vizigota, bilo kao, takoe proraunato, suoavanje sa ostrogotskom hegemonijom, ili pak kao lina odluka kralj a-ratnika koji je traio najdelotvornijeg boga, Klovisovo pokrtenje nesumnjivo je olakalo brzo stapanje Franaka i Rimljana. Klovisovi sinovi i unuci takoe su proirili svoju hegemoniju na istok bez etnikih ili verskih tenzija. Asimilacija Rimljana i Franaka nije znaila nestanak ideja o deliminom preklapanju identiteta u kraljevstvu. Isti regionalni identiteti koji su se oslanjali na lokalni ponos u civitates, vidljiv u p e t o m veku, nastavio se i u franakom svetu. Franaki coup d'etat nije u m a n j i o ovaj regionalizam, iako je pripadnost Regnum Francorum dodala novi sloj m o g u i m identitetima i lojalnostima. Klovis i njegovi naslednici prihvatili su administrativne podele rimskih civitates i osnovali svoje prestonice u starim 184

rimskim administrativnim centrima. Tako su ovi isti civitates ostali centar regionalnog ponosa i identiteta, isto onako kako su to bili u kasnoj antici, sa lokalnim elitama, koje su sada ukljuivale p o t o m k e regionalne aristokratije i posrednike franakog kralja, koji su se identifikovali sa svojim gradom. Merovinka vojna organizacija d o d a t n o je ojaala ove identitete, poto su vojne jedinice bile organizovane p o d zapovednitvom lokalnih gospodara. Ova vojna organizacija takoe je produila druge, kasne r i m ske oblike identiteta, posebno onaj varvarskih vojnih jedinica stacioniranih irom Galije. Ova mala naselja zadrala su svoju vojnu k o m a n d u i time svoj specifini identitet tokom s e d m o g veka. Tako je izgleda bilo i sa Saksoncima u , Taifalima u Poitou, Kamavarima u Langresu, kotima u Besan<;onu i Svevima u Courtraiu. 1 2 4 Kraljevstvo Klovisa nije bilo kraljevstvo svih Franaka. O n o je bilo samo jedno od nekoliko franakih kraljevstava, i dok su on i njegovi potomci apsorbovali kako svoje franake rivale tako i kraljevstva svojih suseda na istok i jug, uspeli su da se izmire sa regionalnim identitetima, ak iako su postavljali svoje sledbenike na kljune pozicije u vlasti. Na kraju, tokom estog veka, pojavila su se tri franaka kraljevstva: Neustrija, zapadna oblast sa Soasonom, Parizom, Turom i Ruanom, u kojima su se Franci prvi put pojavili kao branioci, a potom zamenili carsku vlast; Austrazija, oblasti istono od Rajne, ali isto tako ampanj, Rems
124. E u g e n Evvig, Volkstum obiaji i nacionalna und Volksbewufitsein svest u Franakom Gallien im Frankenreich carstvu u sedmom i franaki des 7. veku), Jahrhunderts takoe Eugen

(Narodni

Evvig Spdtantikes

und frankisches

(Kasnoantiki

Gali), H a r t m u t A t s m a ,

izd, t o m I, M u n i c h 1976, str. 234.

185

i, kasnije, Mec; i Burgundija, kraljevstvo koje je obuhvatalo staro kraljevstvo Burgunda zajedno sa R o n o m i veim delom Galije, sve do prestonice Orleana. Region izmeu Loare i Rajne ostao je sredite franake vlasti. Ovde, bez obzira na poreklo ili vojno vazalstvo, elitna populacija brzo se identifikovala sa franakom. D o sredine estog veka, ak su p o t o m c i porodice biskupa Remigija od Remsa, rimskog biskupa koji je pokrstio Klovisa, nosili franaka imena i sebe n e s u m n j i vo smatrali, kao to su ih smatrali i drugi, Francima. Elite Neustrije i Austrazije smatrale su se j e d n i m n a r o d o m , a ak i njihove najee bitke smatrale su se graanskim ratovima, a ne ratovima izmeu razliitih naroda. Populacija je nesumnjivo potovala teritorijalni, takozvani Salikov zakonik, a neki njegovi delovi prvi put bili su napisani p o e t k o m estog veka. 125 Prvobitno n a m e n j e n sledbenicima Klovisa, pisana verzija zakona bila je izmenjena i proirena t o k o m napredovanja franakih vladara u sledeem veku. D o druge polovine sedmog veka, Salikov zakonik uglavnom se smatrao zakonom onih koji ive u zap a d n o m f r a n a k o m kraljevstvu, Neustriji. U Austraziji se, v r e m e n o m , druga verzija kraljevskih edikata i obiaja nala u Ripuarijanskom zakoniku. Konana verzija Lex Ribuaria je karolinki tekst, koji je preradio Karlo Veliki, a pojedini tvrde da ceo Z a k o n i k datira u stvari iz druge polovine o s m o g veka. 126 M e u t i m , tekst
125. 126. lan W o o d , The Merovingian Kingdom 450-751. H a r l o u 1994, str. 108-114. Germanic Kingship,

Patrick W o r m a l d , ,,Lex Scripta a n d V e r b u m Regis: Legislation a n d

Kingship f r o m Euroic to Cnut", u izd. P. H. Sawyer i I. N. W o o d , Enrly Medieval Leeds, 1977, str. 108.

186

pokazuje uticaj Burgundskog

zakonika

i Salikovog

zakonizako-

ka i pretpostavlja da postoji nepisani Ripuarijanski nik izvan samog pisanog Zakonika.

Sve ovo sugerie da je

bila napisana neka vrsta zakonika za Austrazijsko kraljevstvo, verovatno p o e t k o m s e d m o g veka, kao deo sve vee regionalizacije franakog sveta. Iza granica Loare i Rajne, franaka politika i vojna organizacija stvorila je nove regionalne identitete, gradei ih delom na lokalnim aristokratijama i njihovim rimskim ili varvarskim tradicijama, ali ih transformiui u nove drutvene i politike entitete. U regionima kao to su Burgundija i Akvitanija, starije tradicije zakona i drutvene strukture prilagoene su n o v o m f r a n a k o m sistemu. Drugde, Franci su nametnuli vladare i zakonike. Franaki osvajai Burgundskog kraljevstva pretvorili su region u franako potkraljevstvo, iako nisu sklonili ve postojeu aristokratiju ni njihove zakonske tradicije. Ovaj region na gornjoj Roni bio je p o d vlau meane varvarske armije koja se smestila u regionu Jure p o d rimskim k o m a n d a n t o m Aecijem oko 443. godine, kada je prodrla u regione Bea i Lyona u poslednjim decenijam a petog veka. G o d i n e 517, burgundski kralj Sigismund izdao je novi zakonik Liber Constitutionum koji je k o m binovao ranije kraljevske edikte, neke burgundske obiaje i rimsko obiajno pravo. 127 Glavna svrha zakonika bila je da regulie odnose izmeu varvara i rimskih stanov127. Patrick , M e a n i n g a n d P u r p o s e of E t h n i c T e r m i n o l o g y in B u r g u n d i a n Lavvs" ( Z n a e n j e i s v r h a etnike t e r m i n o l o g i j e u b u r g u n d s k i m zakonima"), Early Medieval rope. 2, 1993: 1-28. Eu-

187

nika kraljevstva, ali on je, takoe, modifikovao i proirio rimsko pravo u stvarima koje su se iskljuivo odnosile na Rimljane. Na taj nain, zakonik je efikasno grupisao nerimsku populaciju u jedan jedini narod", i bio je i dokaz i sredstvo razvoja dalje etnogeneze Burgunda. 1 2 8 D o vremena njegovog sastavljanja, populus Kraljevstva, Rimljani i varvari. Franaki osvajai pripojili su Burgundsko kraljevstvo veem kraljevstvu koje je obuhvatalo veliki deo teritorija oko Orleana. Istovremeno, oni su potovali b u r g u n d sku drutvenu i pravnu tradiciju, ne dirajui u nju tok o m estog, sedmog i osmog veka. ak se i sukob izmeu merovinkog k o m o r n i k a i umara, pred s u d o m u staroj b u r g u n d s k o j prestonici Chalon-sur-Saone, vodio u skladu sa b u r g u n d s k i m z a k o n o m suenja, to jest dvobojem. 1 2 9 Tokom sedmog i osmog veka, aristokratija na ovom p o d r u j u l j u b o m o r n o je uvala oseanje regionalnog b u r g u n d s k o g identiteta, sauvanog u njegovoj jedinstvenoj pravnoj tradiciji. Ovakva regionalizacija bila je jo izraenija u osvojen i m p o d r u j i m a istono od Rajne, u Alamaniji, Turingiji i Bavarskoj. Merovinzi su vladali u ovim p o d r u j i m a preko vojvoda, regionalnih zapovednika franakog porekla, koji su postavljani silom franakih armija, ali koji su se odrali preko rodbinskih veza i p o d zatitom lokalne
128. lan W o o d , Ethnicity and the Ethnogenesis of the Burgundians (Etnicitet i etnogeneza beson-

noster (na na-

rod"), kako m u se obraao Sigismund, bili su stanovnici

Burgunda),

t a k o e H e r w i g VVolfram i Walter Pohl, izd. der Ethnogenese der , t o m I, V i e n n a , 1990, str. 55-69. X, 10; VVoo, Ethnicity, str. 55.

unter

derer Beriickichtigung 129.

G r e g o r y of Tours, Libri Historiarum

188

aristokratije. Ova vojvodstva nisu sainjavali samo narodi koji su tu iveli jo od perioda seoba: to su pre bile franake tvorevine koje su uobliile, razdvojile i obnovile regionalne elemente u nove teritorijalne kneevine. Juno od Loare, u regionima Akvitanije i Provanse koje su Franci osvojili, regionalni identiteti zasnivali su se na kontinuitetu s lokalnim aristokratskim porodicama koje su apsorbovale franake guvernere, sklone tome da se odomae". Rezultat je bilo to to su regionalni monici stvorili snane regionalne saveze koji su, prividno priznavajui lojalnost dalekom f r a n a k o m kralju, vodili svoju politiku. Ovde je rimski zakon, Teodosijev zakonik u skraenoj formi, kao to je bio Alarihov kodeks, predstavljao osnovni teritorijalni zakon za sve, a grofovi i vojvode (ili, u Provansi, patriciji) razvili su snane regionalne identitete. Slini procesi odvijali su se u p o d r u j i m a istono od Rajne, u Alamaniji, Turingiji i posebno Bavarskoj, gde su se franaki upravnici brzo stapali sa lokalnom aristokratijom. Tenzije su nesumnjivo postojale i, kada je centralna franaka vlast bila zauzeta svojim problemima, moni separatistiki pokreti mogli su da stvore b u k v a l n o aut o n o m n e kneevine. Meutim, ovi pokreti su bili aristokratski i ukljuivali su saveze p o b u n j e n i h franakih oficira i njihovih lokalnih saveznika. Teko da bi se moglo rei da su ih pokrenula nacionalistika ili etnika oseanja. Stvaranje snanih regionalnih identiteta - svakog sa svojim z a k o n o m i svojom aristokratijom, ali svaki ortodoksan i povezan sa centralnom franakom vlau - doveli su do f u n d a m e n t a l n e promene u korienju etnike 1 89 5

terminologije, kakva se vekovima koristila. U etvrtom i petom veku, f u n d a m e n t a l n e razlike u d r u t v u bile su one izmeu Rimljana i varvara, jednog d i h o t o m n o g sveta koji su prihvatale obe strane, ali i oni iji su ivoti pokazivali koliko malo ovakve pojednostavljene razlike odgovaraju stvarnosti. Iako je u klasinoj antici izraz varvarin bio u n a j m a n j u r u k u u m e r e n o sramotan, u vojnom svetu kasne antike, federalne armije bile su spremne da prihvate ovaj izraz kao neutralan ili ak kao pozitivnu oznaku svog nerimskog identiteta, dakle jednog kolektivnog identiteta daleko stabilnijeg od mirijade plemenskih" imena koja su eventualno nosile njihove pojedinane porodice i armije. D o poetka sedmog veka, takva razlika nije nita znaila. Rimsko graanstvo nije imalo znaaja; regionalne populacije bile su odvojene drutvenim slojevima, a ne jezikom, obiajem ili zakonom; a celo drutvo, sa izuzetk o m jevrejske manjine, bilo je ujedinjeno u istoj veri. Tako je izraz barbarus poeo da p o p r i m a novo znaenje, nekog stranog i, sve vie, paganskog stranca. U ivotu Kolombana, pisanog u p r v o m kvartalu sedm o g veka, varvari su mogli da b u d u paganski Alemani ili arijanski Langobardi, ali nikada Franci ili Burgundi. 1 3 0 Kada bi se za hriane reklo da su varvari, kao to je to u knjizi udesa svetog Austregala iz osmog veka, koja tako naziva franaku armiju Pipina I, to jasno znai negativni stav p r e m a neprijatelju i nasilniku, koji se, iako hrianin, ponaa kao tipini pagani.
130. Ewig. Volkstum und Volksbewufttsein, str. 251

190

Sa n e s t a n k o m varvara iz Carstva, nestali su i Rimljani. Moglo bi se rei da se to dogodilo vrlo brzo. Istoriar iz estog veka, Grigorije Turski, koji se esto vidi kao predstavnik galo-rimske aristokratije, nikada ne koristi ovaj izraz za sebe, svoju porodicu ili one za koje smatra da pripadaju istom d r u t v e n o m i k u l t u r n o m sloju kao i on. Umesto toga, on koristi omiljene regionalne etikete iz treeg veka ili govori o senatorskoj klasi. U Grigorijevoj istoriji n e m a Rimljana. 131 Drugi franaki izvori koriste istu oznaku slobodnije, p o s e b n o u stereotipnim opisima p o r o d i n o g porekla, sa kojima esto poinju ivotopisi svetaca. 132 D o osmog veka, izraz je postao regionalna oznaka, uglavnom ograniena na Akvitance na zapadu i Recije u Alpima. Konano, negde sredinom devetog veka, Romanus se koristi u Franakom carstvu upravo na nain na koji se koristio u Langobardskom kraljevstvu: da oznai osobe iz grada Rima. U granicama Z a p a d n o g rimskog carstva, vie nije bilo ni Rimljana ni varvara.
| NOVI VARVARSKI SVET

Vakuum u vlasti koji je nastao integracijom Langobarda i drugih n a r o d a u Carstvo tokom petog i estog veka, brzo je p o p u n j e n novim i razliitim drutvima: Saksoncima istono i severno od Rajne, Avarima i Slovenima du
131. Walter Goffart, Foreigners in the Histories of Gregory ofTours (Stranci u istorijama toga),

Grigorija

Turskog), t a k o e Walter Goffart, Rome's Fali and After (Pad Rima i posle

London, 1989, str. 275-291: i Patrick J. Geary, F.thnic ldentity As a Situational C o n s t r u c t in the Early Middle Ages" (Etniki identitet kao situacijski konstrukt u r a n o m s r e d n j e m veku"), Mitteilungen der anthropologischen Gesellschaft in Wien, tom. 113, 1983: 15-26.

132. Ewig, Volkstum u n d VolksbevvuKtsein, str. 247-248.

11935

donjeg toka Dunava. Ovi novi" varvari ponovo su vratili bipolarnost koja je ve bila nestala unutar Carstva, ali su to uradili na vrlo razliit nain i dugotrajnije. Od ovih novih naroda, Saksonci su bili najsliniji svojim prethodnicima, Francima i Alemanima. O d treeg veka, Saksonci-gusari sa obala Severnog m o r a opustoili su Carstvo, a toliko dugo su i jedinice Saksonaca sluile u rimskoj armiji. Jedna banda Saksonaca se u p e t o m veku pojavila u Galiji, p o d zapovednitvom Odoakara, najverovatnije istog onog varvarskog kralja koji se kasnije proglasio i kraljem Italije.133 Poput Franaka i Alemana, oni nisu bili drevni" narod, ve su pre bile decentralizovane bande koje su delovale nezavisno. Njihovo ime, za koje se verovalo da dolazi od naziva kratkog maa sa j e d n o m otricom ili saksa, ne daje klju za kohezivnu samoidentifikaciju. Oni sigurno nisu bili jedini ratnici koji su koristili ovo oruje, verovatno hunskog, a ne saksonskog porekla. 134 U Britaniji, neki saksonski saveznici, koje je regrutovalo domae stanovnitvo za o d b r a n u Ostrva posle odlaska rimskih trupa p o e t k o m petog veka, postali su gospodari istonih delova rimske provincije. Postepeno su im se pridruili drugi o d m e t n u t i Saksonci, Angli, Juti, Franci i Frizi sa kopna i ove ratnike skupine, u d r u e n e u male kneevine, ratovale su i p o v r e m e n o sklapale saveze sa slinim nestabilnim rimsko-britanskim kneevinama. Originalno pagani, ovi Saksonci postali su hriani tok o m sedmog veka. Preobraeni su, delom, posredstvom
133. 134. G r e g o r y of Tours, II, 18 Pohl, Tellittg the Dijferetice: Signs of Ethnic ldentity, str. 37.

192

rimskih misionara, delom irskih m o n a h a , a delom tihim delovanjem domae hrianske populacije koja se, poput Rimljana u langobardskoj Italiji, paniji i Galiji stopila sa ovim osvajaima stvarajui novo drutvo.' 3 5 Saksonci na kontinentu zadrali su svoju decentralizovanu organizaciju i svoj paganski identitet. Tokom estog i sedmog veka, izgledalo je da su sa franakim svetom imali o d n o s koji je bio upadljivo slian o n o m izmeu Franaka i Rimskog carstva dva veka ranije. Franci su doivljavali Saksonce kao zavisni narod, duan da plaa danak u stoci ili da daje vojnike za o d b r a n u od jo uvek dalekih Venda. Povremeno su merovinki kraljevi slali na njih kaznene ekspedicije koje su bile sline o n i m a koje je vodio car Julijan protiv Franaka i Alemana. Saksonci su se p o n e k a d pridruivali franakim vojnim p o h o d i m a , kao kada su uli u koaliciju protiv franakog vojvode Karla Martela na poetku osmog veka. 136 Saksonci su verovatno videli sebe i svoj o d n o s sa Francima p o t p u n o drugaije. Krajem osmog veka, za vreme vladavine franakog kralja Karla Velikog, zadrali su svoju jaku nezavisnost, veru i tradicije. D o k su Saksonci zauzeli mesto Franaka i Alemana na zapadu, Avari su preuzeli uloge Gota i H u n a na istoku. Ova stepska konfederacija, koja je beala pred navalom Turaka u centralnoj Aziji, pojavila se u karpatskom baze135. M a y r - H a r t i n g , TTie Corning of Christianity u anglosaksonsku (Religija i knjievnost Englesku), to Anglo-Saxon and Literature 600-800), England in. 1 Vestern (Dolazak England,

hrianstva 600800.

3. izd. Avon, 1991. O ulozi a u t o h t o n e p o p u l a c i j e Engleskoj C a m b r i d g e , 1990, gl. 3,

u p o k r t a v a n j u , vidi Patrick Sims-Williams Religion u zapadnoj P a g a n i s m a n d Christianity", str. 54-86. 136. W o o d , The Merovingian Kingdoms (Merovinka

kraljevstva),

str. 163-164

193

nu 567. godine i 558. ili 559. uputila emisara caru Justinijanu, nudei m u vojnu p o m o protiv neprijatelja Carstva u zamenu za godinju platu. 137 U m n o g i m sutinskim aspektima oni su liili na druge stepske n a r o d e koji su se pojavili u Evropi u p r v o m milenijumu. 1 3 8 Ovi n o m a di su razvili krajnje specifian oblik preivljavanja, koji se temeljio na obanskom ivotu i omoguavao im da ive u oblastima inae n e p o g o d n i m za ivot ljudi. Da bi prevalili na stotine kilometara tokom sezonskih seoba, bilo je n u n o da razviju sloene oblike organizacije i k o m u n i k a cije. Ovi ekoloki imperativi razvili su se u karakteristine forme politike i drutvene organizacije. Mobilnost, fleksibilnost i ratovanje na k o n j i m a bili su osnova njihovog opstanka. Vano je bilo i udruivanje sa d r u g i m slin i m g r u p a m a sa kojima su uspevali da za vrlo kratko vrem e osnuju o g r o m n a stepska carstva. Ve s m o videli neto slino u kratkotrajnom carstvu Atilinih H u n a . O n o to je Avare razlikovalo od njihovih prethodnika, m e u t i m , bila je njihova sposobnost da se transformiu od s a m o jo j e d n o g stepskog naroda u prilino centralizovano i institucionalizovano polietniko kraljevstvo izmeu Vizantije i zapadnih kraljevstava, koje je opstalo, uz poraze i p o bede, dva i p o veka. Avari su ostvarili ovaj junaki podvig, jer su uspeli da uspostave hegemoniju n a d razliitim n a r o d i m a du bal137. Pohl, Die Awaren. Ein Steppenvou, . Mitteleuropa 567-822 (Avari. Stepski narod u

srednjoj Evropi od 5 6 7 do 822). 138. Pohl, The Role o/Steppe

M u n i c h 198, str. 18-19 Peoples in Eastern and Central Europe in the First h >pi u prvom milenijumu Millenium

A.D. (Uloga stepskih

naroda u istonoj i centralnoj

n.e)., t a k o e

Origin of Central Europe, Przemyslaw U r b a n c z v k ed, v\ .irsavv 1997, str. 65-78.

194

kanske granice Carstva i da monopolizuju ime Avar do neverovatnog stepena. Nekih dvadeset godina, Baian, vladar ili kagan Avara, borio se protiv Utigura, Anta, Gepida i Slovena, dok nije stvorio veliku polietniku konfederaciju. Posle odlaska Langobarda, Baian je uvrstio svoju vladavinu u Panoniji. G o d i n e 582, osvojio je staru ilirsku prestonicu Sirmijum. 1 3 9 Njegovi sinovi oseali su se toliko snanima, da su krenuli na osvajanje Konstantinopolja: godine 626. o g r o m n a armija sastavljena od avarskih konjanika i slovenskih brodova, napala je na grad, zajedno sa persijskim saveznicima. O p s a d a je trajala neto due od jedne nedelje i zavrila se p o r a z o m Avara. Ovakva katastrofa mogla je lako oznaiti i kraj avarske hegemonije. U stvari, neke od p o d r e e n i h grupa pokuale su da posle poraza krenu svojim p u t e m , ali se jezgro odralo uprkos t o m e to je bilo znatno smanjeno. Vek kasnije, avarski konjanici krenuli su u p o h o d na zapad, na Bavarsku i Italiju, dok se konano nisu sukobili sa daleko n a d m o nijim neprijateljem olienom u Karlu Velikom. Karlo Veliki je p r o d r o do centra avarskog kraljevstva u dananjoj Maarskoj i tako unitio svaku mogunost da Avari odre svoju polietniku konfederaciju. Tokom jedne generacije i bez vee bitke, Avari su nestali iz isto rije. Iako je Avarska konfederacija nestala ostavivi za sob o m samo bogate grobove irom istone Austrije i Maarske, ona je ipak odigrala kljunu ulogu u stvaranju vanijeg i trajnijeg f e n o m e n a Istone Evrope: brzu i p o t p u n o slovenizaciju srednje i istone Evrope.
139. S r e m s k a M i t r o v i c a ( p r i m . prev.)

195

Izmeu petog i sedmog veka, istoni delovi podruja koje se dugo smatralo Germanijom, kao i balkanske i crnomorske provincije Carstva od Baltika do Mediterana, dospela su pod vlast Slovena. Ova transformacija dogodila se bez fanfara, bez pria o m o n i m kraljevima poput Atile, Teodoriha ili Klovisa, bez junakih seoba ili oajnikih bitaka. Bio je to proces o kojem sami Sloveni nisu ostavili pisane dokaze, a vizantijski i latinski posmatrai ak su i manje primeivali i razumeli njegovu unutranju dinamiku od procesa germanske etnogeneze zapadne Evrope. A ipak, rezultat slovenizacije imao je daleko dublji znaaj. Na zapadu, varvarske federalne trupe apsorbovale su rimske sisteme vladavine, vere i naseljavanja. O n i su, na kraju, postali p o t p u n i Rimljani, ak iako su p o t p u n o izmenili ono to je taj naziv znaio. Slovenske seobe nisu prihvatile niti su se nadovezivale na rimske sisteme oporezivanja, poljoprivrede, drutvene organizacije ili politike. Njihova organizacija nije se zasnivala na r i m s k i m modelima niti su njihovi lideri bili uopte zavisni od r i m skog zlata da bi krenuli u svoje poduhvate. Tako je njihov efekat bio daleko potpuniji od bilo ega to su Goti, Franci ili Saksonci ikada postigli. Gotovo sve u vezi prvih Slovena - poreklo, drutvena i politika struktura i njihov o g r o m a n uspeh - i dalje je zagonetka. Naunici su dugo raspravljali o pradomovini" Slovena. Pitanje porekla verovatno je besmisleno postavljati u vezi sa Slovenima, kao to je to i sa poreklom drugih varvarskih naroda, koji su nastali spajanjem onog to r i m ski izvori nazivaju skitskom ili sarmatskom ili germans196

kom populacijom u regionima istono od Elbe, a koja je tu ostala za vojnim leitima, koje su osnovale germanske armije kreui se prema Carstvu. Naunici novijeg vremena ubeeni su da se raanje" Slovena odvijalo du vizantijske granice p o d vizantijskim vojnim i ekonomskim pritiskom, uglavnom onakvim kakav su vekovima ranije na zapadu trpeli Franci i Alemani du Rajne. 140 M e u tim, slovenska kultura bila je daleko blia tlu i tenje vezana za poljoprivredu nego to su to bile franake i alemanske armije koje su se brzo kretale i postale rimski federati a, kasnije, i osvajai. Sa svojim lakim plugovima, sitnom poljoprivredom i malim, esto individualno organizovanim drutvenim jedinicama, Sloveni nisu jednostavno doli kao armije koje kupe porez, nego kao seljaci koji o b r a u j u zemlju koju su osvojili. Ali jesu osvajali. Njihovo irenje bilo je sporo ali nasilno, i posle njega sledila je apsorpcija autohtonih populacija u njihove lingvistike i drutvene strukture. No, ovo irenje nije bilo usklaeno i bilo je radikalno decentralizovano. Na v r h u n c u srednjeg veka, slovenski jezik i materijalna kultura predstavljali su neverovatno jedinstvo u celoj istonoj Evropi, ali to je bilo u radikalnoj suprotnosti u odnosu na takoe radikalan nedostatak autohtone politike centralizacije. Vizantijski istoriar iz estog veka, Prokopije, opisuje kako su bili ne p o d vlau jednog oveka, nego su od starine iveli u demokratiji i prema tome sve
140. p o r e k l u Slovena, vidi p r v e n s t v e n o Pohl, Die Awaren, Making of the Slavs: History and Archaeology istorija i arehologija (Poreklo Slovena: Podunavlja, str. 94-128, i Florin C u r t a , The Region, ca. 500-700. C a m b r i d g e 2001. AD

of the Lower Danube oko 500-700),

197

to se tie njihovog blagostanja, bilo u dobru ili zlu, bilo je preputeno narodu". 141 Ova decentralizacija je m o d a bila klju njihovog uspeha. Bez kraljeva ili velikih poglavica koji su se mogli podmititi na saradnju ili potui i tako ih primorati na sluenje, Vizantijsko carstvo nije imalo m n o go ansi da ih uniti ili ih kooptira u carski sistem. Postepeno, tokom sedmog veka, slovenski ratnici-zemljoradnici krenuli su preko Dunava na Balkan. H r o n o logija nije sasvim jasna, to se moe i pretpostaviti: proces je bio tako decentralizovan i fluidan da je teko odrediti vreme kada se on odvijao ili ga potkrepiti d o k u m e n t i m a . Pojedinane p r o m e n e smera zbog vizantijske kontraofanzive, nisu mogli da zaustave proces tako irokih razmera niti je osvajanje jednostavno znailo prenos poreskih prihoda, kao to je to bilo sa rtvama germanskih osvajanja dva veka ranije: Sloveni su ili ubijali vojnike koje bi zarobili ili bi ih menjali za otkupninu. Oni koji su ostali, m o gli su da p o b e g n u ili da se utope u slovensko seljatvo. U ovom drutvu vojnika-seljaka nije bilo drugih opcija. Kada je ipak dolo do hijerarhijskog organizovanja slovenskih grupa u velikim razmerama, bilo je gotovo neizbeno da se to dogodi prema vladajuim strukturama koje su dole spolja. To su mogli da budu germanski ili central no-azijski lideri, iji je model etnogeneze omoguavao iru koncentraciju vlasti i veu podreenost pojedinaca i grupa. Avari su odigrali kljunu ulogu u ovom procesu. Slovenizacija irokog pojasa od Elbe do donjeg toka Dunava, prilino je o d m a k l a pre dolaska Avara. Avar141. Procopius, History of the wars VII ( Istorija ratova, VII) xiv, 22.

198

sko naseljavanje m o d a je povealo pritisak Slovena na vizantijsku granicu, poto su slovenske bande beale od ovog novog stepskog carstva. To moe da objasni rane slovenske n a p a d e na grko poluostrvo u drugoj polovini estog veka, posle kojih su brzo stigle slovenske armije p o d k o m a n d o m Avara. Drugi su se apsorbovali u njih i postali trajni deo Avarskog kraljevstva. Avari su od svojih Slovena, ve p r e m a potrebi, traili da im obezbede zimska boravita, uzimali od njih konje, zalihe h r a n e i ene. U vreme rata, koristili su slovenske podanike kao peake, a t o k o m opsade Konstantinopolja, kao mornare. M e u tim, izgleda da su bili spremni da se prema n e k i m slovenskim zajednicama ponaaju suzdranije i n e k i m njihovim poglavarima nudili su darove u zamenu za vojnike i podrku. Vizantijski hroniari opisuju Slovene kao pokorene p o d a n i k e Avara; zapadni posmatrai opisuju Avare i Slovene kao saveznike, pre nego kao gospodare i podanike. Verovatno su u pravu i jedni i drugi. Avarske politike i vojne strukture omoguile su kontekst za etnogenezu specifinih slovenskih grupa. Na poetku s e d m o g veka, verovatno posle poraza p o d zidin a m a Konstantinopolja 626. godine, veliki delovi avarske periferije su se pobunili, osnivajui a u t o n o m n e politike izmeu Avarskog kaganata - Franaka na zapadu; Vizantije na istoku. U regionu koji je verovatno danas eka Republika, Franak Samo, organizovao je b a n d u Slovena m e a n o g roda, koji su se kao prilino jak savez pobunili protiv Avara. Prema j e d n o m z a p a d n o m izvoru, Sloveni su izabrali 199

Samoa za kralja i on je vladao Slovenskim kraljevstvom 1 4 2 due od 35 godina.1*13 Odvajanje Samoovih Slovena iz Avarske konfederacije posle poraza Avara pred Konstantinopoljem 626. godine, verovatno je bila jedna od nekoliko takvih p o b u n a protiv poraenog avarskog kagana. Razliite grupe poznate u desetom veku, kao Hrvati i Srbi, verovatno vuku poreklo iz ovog istog perioda unutranje krize u kaganatu. N e m o g u e je u celosti rasvetliti ranu istoriju Hrvata, koja se gotovo u celini zasniva na prii vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita (905959). 144 Konstantin je napisao za svoje naslednike raspravu o t o m e kako se upravlja carstvom, u kojoj je posebnu panju posvetio susedima Slovenima. U t o m e m u je posluilo iskustvo savremenika i danas izgubljeni materijali carske arhive, koji su bili stari vekovima, ali n e m o g u e je tano znati od kada on datira ili, u stvari, koliko je o n o to on govori tano. Konstantin govori o dve grupe Hrvata, onih koje naziva Belim" Hrvatima, a koji ive kraj Franaka, i o Hrvatima u Dalmaciji. Konstantin prua mitoloku genealogiju prema kojoj su nekada davno Hrvati iveli iza Bavarske", ali porodica od petoro brae i dve sestre se odvojila od njih, povela svoj narod u Dalmaciju, gde su pobedili Avare i p o t o m se dalje delili u razliite grupe. U stvari, hrvatsko ime pojavljuje se u razliitim p o d r u j i m a na periferiji biveg avarskog kaganata, na p o d r u j u
142. Ili S a m o v o kraljevstvo, koje se s m a t r a p r v o m o r g a n i z o v a n o m z a j e d n i c o m Slovena ( p r i m . prev.) 143. 144. Fredegar, 4, 48; Pohl, Die Awaren, str. 256-261. Imperia (O upravljanju dravom),

C o n s t a n t i n e P r o p h y r o g e n i t u s , De Administrando

gl. 29 i 30.

200

dananje Nemake, eke Republike, Austrije, Moravske, Slovenije i Grke, kao i u dananjoj Hrvatskoj. Pokuaji da se dokae neko etniko jedinstvo svih ovih grupa, moda i pre dolaska Avara, nisu dali rezultate. Naziv Hrvat (Kroat) ne pojavljuje se ni u j e d n o m izvoru pre sredine devetog veka kao oznaka naroda ili plemena. Izraz Hrvat (Kroat) verovatno je prvobitno oznaavao ili drutveni sloj ili je to bila titula regionalnog poloaja u n u t a r kaganata. 145 To bi objasnilo zato ovaj izraz, koji nije slovenska re, moe da eventualno oznaava slovenski narod", a da ne m o r a da se zamilja kako je nekada, u davna v r e m e n a postojao neslovenski hrvatski narod. O n takoe objanjava pojavu Hrvata" na suprotnim stranama kaganata, a da se ne m o r a j u zamiljati velike seobe bilo porodice bilo brae, od kojih svaki osniva razliiti deo hrvatskog naroda. Verovatno su se tokom osmog i devetog veka, ove otcepljene grupe koje je njihovo vodstvo ili organizacija u avarskom kraljevstvu identifikovala kao Hrvat" (Kroat), p o s t e p e n o spojile u odvojene drutvene zajednice sa izmiljenim etnikim identitetom i matovitom genealogijom. Konstantin, na isti nain na koji povezuje Bele" Hrvate sa H r v a t i m a u Dalmaciji, pria o srpskom poreklu u n a r o d u p o z n a t o m kao Beli" Srbi, koji ive iza zemlje Huna, na granici sa Franakim kraljevstvom i Belom" Hrvatskom. 1 4 6 Tu se ponovo navodi genealoka legenda:
145. Pohl, Die Awaren, str. 266. Balpre-

146. Za a p s t r a k t o v o g t r a d i c i o n a l n o g o b j a n j e n j a vidi, n a p r i m e r , John Fine, TheEarly kans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century gled od estog do kasnog dvanaestog (Rani Balkan: kritiki veka), En A r b o r , 1983, str. 52-53.

20 1

dva brata sa s o b o m su povela polovinu n a r o d a i zatraila zatitu cara Heraklija. Car je p o t o m naselio ove Srbe u provinciju Tesaloniku (Solun). Kasnije, oni su odluili da se vrate u svoju d o m o v i n u i, kada su zatraili dozvolu od Heraklijevog 1 4 7 zapovednika Beograda, dobili su zemlju u dananjoj Srbiji. Ova legenda, poput one o Hrvatima (Kroatima) smeta poreklo Srba u period Avarskog poraza p o d Konstantinopoljem, objanjava prisustvo Srba na udaljenim krajevima avarskog kraljevstva i objanjava pojavu novog naroda" koji nosi d r u g o neslovensko ime na Balkanu. Bolje nego da se kopa p o ovoj legendi da bi se naao istorijski dokaz o poreklu Srba, bilo bi da se ona vidi kao deo verovatno brzih centrifugalnih sila, koje su cepale avarski kaganat posle njegovog poraza. Slino poreklo m o e se videti i kod Bugara. Rimljani su sretali n a r o d e ovog i m e n a jo od petog veka, oko C r n o g mora. Oni su, zajedno sa d r u g i m g r u p a m a iji su nazivi zvravala sa gur, kao to su Kutriguri, O n o g u r i i Oguri, pripadali, kako su ih Rimljani videli, H u n i m a , to jest centralno-azijskim stepskim ratnicima. Posle 626. godine, m e u t i m , p o b u n j e n i k e protiv kagana uvek su zvali Bugarima. Ponovo, kao u sluaju Hrvata (Kroata), razliitost Bugara objanjena je kasnije u legendi o p e t o r o brae, sinova O n o g u r a Kuvrata, koji se p o b u n i o u 630-im, zbacio vlast Avara i ujedinio Bugare oko C r n o g mora. U isto vreme, bugarske izbeglice posle neuspene p o b u n e u zap a d n i m regionima kraljevstva pobegli su u Bavarsku, gde ih je franaki kralj Dagobert najpre doekao dobrodo147. Vizantijski car ( p r i m . prev.)

202

licom a p o t o m , kada su se tokom zime rasporedili u m a n je grupe, naredio da ih n a p a d n u i pobiju. 148 Sledea generacija Bugara, p o d vodstvom Kuvera, pobunila se protiv Avara, i on se stavio na elo meane populacije p o t o m a k a rimskih zatvorenika, koji su pre pedeset godina bili naseljeni u Avarskom kraljevstvu j u n o od Tesalonike. 149 Mogue je, da su u s e d m o m veku imena Kuvrat, Kuver i Kroat poticala od titule i, tek v r e m e n o m , poela da oznaavaju pojedince ili narode. U svakom sluaju, nijedna od ovih grupa - bilo Samoovo kraljevstvo, Hrvati (Kroati) ili Kuverovi Bugari - nisu bili narodi koji su ve postojali i koji su se pobunili protiv avarskog gospodara. Pre bi se reklo da su oni bili narodi u nastajanju, udrueni protiv Avara, ali organizovani na neki nain p r e m a institucij a m a ili principima preuzetim od njihovih gospodara. U toku sledeih vekova, ove grupe, ija neslovenska imena m o d a vuku koren od avarskih titula, razvile su se od politikih jedinica, formiranih kao otpor avarskim gospodarima u narode", zajedno sa p o d a c i m a o genealokom mitskom poreklu koji su objanjavali njihova porekla u etnikim, a ne u t e r m i n i m a politike organizacije. D o poetka osmog veka, dakle, populacije na prostorim a na kojima je nekada bilo Rimsko carstvo karakterisali su pre politiki nego etniki identiteti. Kod onih n a r o d a koji su bili dovoljno vani da b u d u opisani u retkim pisan i m izvorima tog vremena, njihova identifikacija sa geografski definisanim kraljevstvom odredila je nain na koji
148. Fredegar, 4, 72. II, 5.

149. Miracles of St. Demetrius

203

su oznaeni i, u velikoj meri, kako su opisivali sami sebe. Naravno, ova terminologija poivala je na ranijim vekovima, iako su se drutvene realnosti koje je oznaavala potp u n o promenile. Franci su bili elita Franakog kraljevstva: Langobardi su im bili p a n d a n u severnoj Italiji, a Goti u paniji dok Iberijsko poluostrvo nisu osvojile berberske i arapske armije 711. godine. Slobodni stanovnici engleskih kraljevstava bili su Saksonci. Rimljani su bili stanovnici onih podruja u Italiji koja su bila p o d papskom i vizantijskom vlau ili su, drugde, bili stanovnici Galije jun o od Loare. Regionalni identiteti, naravno, i dalje su bili vani kao to su to bili oduvek. Franaki vladari vladali su nad Turinzima, Bavarima, Frizima i Alemanima, iako su to bile provincijske, a ne rodovske oznake. Iza ovih stabilnih politikih zajednica, svet je vie liio na peti vek. Saksonci, kolektivno ime za decentralizovane paganske germanske narode, naseljavali su severne granice franakog sveta, dok je na istoku o g r o m n o polietniko Avarsko carstvo obuhvatalo Vizantiju i zapad, raajui nove" n a r o d e - Hrvate (Kroate), Srbe i Bugare. Ove grupe - Saksonci, Avari i njihovi potomci - bili su novi varvari, jedini varvari preostali u Evropi, upravo kao to su jedino Rimljani bili stanovnici Rima.

204

GLAVA ESTA
PREMA NOVIM EVROPSKIM NARODIMA

D o poetka o s m o g veka, iako su se drevna i m e n a nekih n a r o d a koji su se pojavili u kasnoj antici i dalje koristila, njihov sadraj i znaenje radikalno su se promenili. Relativno stabilna kraljevstva pojavila su se irom Evrope, kraljevstva ija su i m e n a vodila poreklo od starih gentilskih" imena, ali su ukljuivala sve njihove hrianske stanovnike u n u t a r tako oznaene zajednice. ak ni savremenici nisu jasno razlikovali etniku, politiku i teritorijalnu terminologiju: Regnum Francorum vede Germaniju kao Francoland,150 nije bilo u celosti p o d r u j e Francije. Neki svetenik m o g a o je da preIstovremeno, t e r m i n i Francija i Galija mogli su se koristiti naizmenino. U n u tar ovog regiona, male vojne kolonije Saksonaca, Alana i drugih irom Galije, koji su zadrali neku vrstu vojnog identiteta od v r e m e n a petog i estog veka, nisu p o t p u n o nestale. N a r o d i su postali p o n o v o o n o to su bili za Plinija: teritorijalne jedinice geografske i politike organizacije, a ne drutvene ili kulturne grupe.
150. terminologiji ove vrste vidi Walter Pohl, Zur Bedeutung geti in der friihen ranom karolinkom Karolingerzeit, Studien zur Sachsenforschung dobu) 12, 1999: 193-208, p o s e b n o str. 199. ethnischer Unterscheidunetnike razlike u

(O znaenju

205

N a k o n to su Berberi i Arapi 711. i 712. godine brzo pokorili paniju, slika j u n o od Pirineja se promenila. S jedne strane, religija je postala novi karakteristini elem e n t iberijskog identiteta to nije bilo od v r e m e n a preobraanja Vizigota u ortodokse. S druge strane, iako muslimanski osvajai nisu pokazali interes za preobraanje hrianske i jevrejske populacije, elita je kratko posle osvajanja poela da prelazi na islam i, d o desetog veka, panija je imala veinsko muslimansko drutvo. D r u g d e , do 720-ih, zapadna polovina starog rimskog sveta razvila se u a u t o n o m n a sitna kraljevstva p o d vladav i n o m malih kneeva ili regionalnih monika, koji su esto uzimali titulu vojvode, titulu koja je naglaavala nezavisnu vojnu k o m a n d u . Na kontinentu, u Neustriji, starom srcu zemlje Frankonije, vojvodske porodice odravale su svoje marionetske kraljeve merovinke dinastije. No, u Austraziji, Istonom f r a n a k o m carstvu, naglo uzdignute vojvodske porodice dominirale su u politikoj areni i takoe polagale pravo na vladavinu Z a p a d o m . Drugi regioni Franakog kraljevstva krenuli su svojim p u t e m : u Akvitaniji i Bavarskoj, a u t o n o m n e vojvode poigravale su se svojim polaganjem prava na kraljevsku vlast; u Britaniji, Friziji, Saksoniji, Turingiji, Alemaniji, Burgundiji i Provansi, vojvode i vojvodama ravni patriciji vladali su p o v r e m e n o u ime Merovinga, a p o v r e m e n o p r e m a njim a pokazivali gordi prezir. Ove jedinice bile su sline aut o n o m n i m langobardskim vojvodstvima, koja su karakterisala centralnu i j u n u Italiju, ili sitnim kraljevstvima koja su sainjavala politiki okvir anglosaksonske Engle206

ske i Velsa. Svuda su lokalne politike elite dominirale politikom u m a l i m razmerama. Njihov poloaj se m o d a estoko osporavao u n u t a r lokalne strukture vlasti, ali se rivalstvo zasnivalo na istrebljenju aristokratskih rivala, a ne na k u l t u r n o j ili etnikoj razliitosti. Izgledalo je da regionalizam p o b e u j e . U d r u g o j polovini o s m o g veka, irenje Franakog carstva na istok, sever i jug obuhvatilo je veinu d o n j i h zemalja, z a p a d n u i istonu Germaniju, Langobardsko kraljevstvo, Kataloniju, a m o d a se oekivalo da i dalje nastavi da stie etniki, politiki i geografski identitet. Uraesto toga, osvajaki ratovi koje je Franako kraljevstvo vo, dilo p o d karolinkim kraljevima doneli su Evropi novu etniku i p r a v n u diferencijaciju kao jedan od k a m e n a temeljaca Carstva. Bila je p o t r e b n a jedna generacija da bi se uzdigla austrazijska vojvodska porodica Pipina II i njegovog sina Karla Martela, koja je porazila svoje neustrijske protivnike i konsolidovala svoju vlast u starom srcu Francije. Pot o m su krenuli da osvajaju i pripajaju periferna vojvodstva oko njih. To su ostvarili n e m i l o s r d n i m v o j n i m p o h o dima, ali takoe i k o o p t i r a n j e m frakcija m e u lokalnim uglednicima, kojima su obeavali u d e o u vlasti i zadravanje njihovih visokih poloaja koje im je garantovao lokalni zakon. Tako, istono od Rajne, dok su vojvodstva padala p o d franaku vlast, istovremeno su im garantovani njihovi sopstveni zakoni koji su titili njihove p o d a nike, ali p o s e b n e identitete. Ovi zakoni su se zasnivali 207

delom na lokalnoj tradiciji i priznavali regionalnu praksu, ali su se p r i m a r n o oslanjali na franaku vlast. Veina ovih kodifikacija odvijala se u o s m o m veku, p o d vlau Karolinga. M e u t i m , oni su se pozivali na dalje pretke, sa poetka estog veka, u vreme v r h u n c a m e r o vinke kraljevske vlasti p o d Klotarom II (584-623) i Dag o b e r t o m (623-639). Tako se, istovremeno sa garantovanjem da lokalne zajednice m o g u da sauvaju svoj pravni identitet, isti identitet stvarao projektovanjem natrag u daleku mitsku prolost, kako bi m u ona dala legitimnost ispunjavajui ga d r e v n o m aurom. Uvod u zakonik, Bavarski na primer, tvrdi da je taj Zakonik bio sastavljen

negde p o e t k o m sedmog veka, u d a n i m a kralja Dagoberta Velikog. Moda je zaista postojala bavarska p r a v n a tradicija od s e d m o g veka, ali Zakonik koji se poziva na svoju drevnu prolost napisan je u o s m o m veku. Slini uvodi obojeni a r h a i z m o m kod d r u g i h zakonika, iako m o d a odraavaju neki element p r e t h o d n o g zakona, uglavnom maskiraju novije poreklo ovih pravnih kompilacija. 1 5 1 Z a p a d n o od Rajne, u Burgundiji, Provansi, Septimaniji i Akvitaniji, Karolinzi su ili istim p u t e m . O v d e su lokalne elite, koje su saraivale sa novim vlastima, mogle da sauvaju autonomiju zadravajui rimski, b u r g u n d ski ili gotski zakon p o d zatitom f r a n a k i h vlasti. Takve garancije bile su posebno vane u p o d r u j i m a koja su se
151. b a v a r s k o m z a k o n u vidi W i l f r i e d H a r t m a n n , D a s Recht bis Tassilo (Bavari od Severina (Bavarska (Pravo"), u Die Baiuvariorum. BajuwaDas

ren von Severin

do Tassila), 488-788. izd. H . D a n n h e i m e r i vojvodina Agilolfinger), Stuttgart 1993, str.

H . D o p s c h , M u n i c h , 1988, p o s e b n o str. 266; i J o a c h i m Jahn, Ducatus bairische Herzogtum 118. i 130-131. der Agrilolfinger

208

graniila sa islamskom panijom i Langobardijom, poto je lokalna saradnja bila kljuna za f r a n a k u stabilnost. No, franaka zakonodavna politika bila je ma sa dve otrice: iako je garantovala legalne tradicije novopripojen i m regionima Carstva, ova politika je dozvoljavala kraljevim zastupnicima, gde god oni bili, da zadre svoju pravnu autonomiju. Tako su kraljevski zvaninici i vojnici mogli da se nasele u udaljenim oblastima, a da ne m o r a ju da ive u skladu sa lokalnim pravnim obiajima. Poput evropskih predstavnika Carstva u 19. veku, oni su uivali eksteritorijalni status gde god se nalazili. Ovaj lini princip" doiveo je veliku ekspanziju kada su Franci osvojili Langobardsko kraljevstvo 773-774. godine. Uskoro, franaki, b u r g u n d s k i i alemanski kolonisti" etablirali su se u osvojenom kraljevstvu, p o n o s n o zadravajui svoj posebni pravni status i prenosei ga na svoju decu. Ova smea pravnih sistema, p o k o m e se od svakog pojedinca koji bi se pojavio na sudu trailo da se pozove na svoj zakon, d u g o je nadiveo karolinki politiki sistem. U l i . veku, porodice su se p o n o s n o pozivale na poseban pravni status dugo n a k o n to su njihove veze sa regionom iz kojeg su njihovi preci emigrirali davno nestale. Karolinka regionalna politika kooptiranja lokalnih elita - garantovanjem javnih poloaja i posebnog zakona dok su postavljali carske predstavnike irom svog ogromnog carstva - stvorila je novu vrstu evropskog etniciteta. Ovaj identitet vie se temeljio na zakonskim privilegij ama, nego na poreklu ili kulturi. O n nije ljude definisao kao etnitete p o sebi, nego samo u smislu odreenih prava. 209

Ova restriktivna f o r m a pravnog identiteta, razvijena u kontekstu karolinke imperijalne ekspanzije, dugo je nadivela Karolinko carstvo. O n o je postalo m o d e l koji se koristio u kolonizaciji slovenskog sveta u 12. i 13. veku, d o k je saksonskim" seljacima garantovala ne s a m o njihovu zemlju nego i pravo da ive p r e m a svom zakonu, p o p u t ostrva u svee smirenim" istonim p o d r u j i m a . V r e m e n o m , pravo na pozivanje na saksonski ili g e r m a n ski zakon postao je pravo na specijalnu privilegiju, koja se mogla garantovati svakom, bez obzira na poreklo. 152 M e u t i m , karolinka imperijalna politika istovremen o je stvarala nova znaenja za stare oznake. Karolinka ideologija je za njih smiljala drevne genealogije. Upravo o n a k o kako je nova kodifikacija regionalnih zakona naglaavala njihovo d r e v n o poreklo, karolinka istoriografija pokazala je izuzetan interes za r a n u istoriju ovih novih drutvenih i pravnih etniteta, p o s e b n o samih Franaka, ali takoe i Langobarda i drugih, projektujui ih u daleku prolost. Tako je karolinki carski sistem stvorio sopstveno opravdanje kroz genealogije n a r o d a i svoje zamiljene zajednice", d o k je za franaki n a r o d potvrivao prava na univerzalnost i boansku misiju koja je nadvisivala misiju Rima. Uspeh ove dovitljivosti nadiveo je Franako carstvo due o d celog milenijuma: od vremena krstaa do 12. veka, Franak je bilo ime kojim su Grci i m u s l i m a n i nazivali Evropljane.
152. Vidi n a p r i m e r garancije Germanskog of Europe: Conquest, kolonizacija i kulturna zakona promena u Poljskoj koje n a v o d i R o b e r t Bartlett Change 950-1350. (Stvara950-1350), P r i n c e t o n 1993, str. 118

u Ihe Making 1 130-131.

Colonization

and Cultural

nje Evrope: osvajanje,

210

ZAKLJUNE

PRIMEDBE

Dakle, ono to vidimo kao rezime je dugotrajna, isprekidana upotreba odreenih oznaka koje su poele da se koriste kao etnike". Klasini etnografi, ak i onda kada su duboko svesni heterogene prirode svojih sopstvenih drutava, spremno projektuju ove kvaziorganske bioloke slike na druge", varvare". ovek se pita da li bi se zajednice i drutva na obodima rimskog sveta mogla prepoznati u stereotipima koje su kreirali rimski hroniari. Meutim, od etvrtog veka nadalje, vojne bande prisvojile su ove kategorije i koristile su ih kao napadaki zov na zajedniku akciju. Imena naroda bila su tako m a n j e opisi a vie tvrdnje - pozivi na jedinstvo p o d voama koje su se nadale da m o g u da monopolizuju i personifikuju tradicije povezane s tim imenima. Istovremeno, ovi lideri su prisvajali razliite tradicije i izmiljali nove u obliku kraljevskih i svetih genealogija, legendarnih bitaka i junakih dela ovih naroda. Uspeh nekih od ovih vojnih grupa da se institucionalizuju u provincijama Rimskog carstva, doveo je d o o g r o m n i h p r o m e n a u korienju ovih izraza u drutvenoj stvarnosti koju su proklamovali. Sa p o b e d o m i teritorijalizacijom, jasno pozivanje na prava stvorilo je stvarnost koju su dokazivali i, za nekoliko generacija, drutvene i politike g r u p e sa p o t p u n o razliitom prolou, vrednostima i kulturama prihvatile su pravo pobednika da za njih stvori uverljivu zajedniku istoriju. Mitovi o zajednikom poreklu i istoriji, mitovi stvoreni m a n j e starosedelakom u s m e n o m tradicijom, a vie klasinim 1 15

idejama nacije, maskirale su radikalni diskontinuitet i heterogenost koji su karakterisali kasnu antiku. Teritorijalizacija i osvajanje u o s m o m i devetom veku, kooptirali su regionalne elite i pogodovale carskim predstavnicima, iji su status i privilegije bili zatieni n o v i m f o r m a m a linog zakona i maskirani starim interesom za eventualnu drevnu prolost koja je mogla da opravda ideologiju o posebnosti. Kakve veze sve ovo ima sa savremenim oivljavanjem etnikog nacionalizma sa kojim s m o poeli ovu knjigu? Kratak odgovor bio bi: Nikakve". Tok i kompleksnost starog veka pripadaju razliitom svetu od pojednostavljenih vizija ideologija. Ali takav odgovor isuvie je jednostavan. Kada se savremeni nacionalisti pozivaju na istoriju, njihova ideja istorije je statina: oni gledaju onaj trenutak p r i m a r n e akvizije, k a d a je njihov n a r o d " najpre stigao u ostatke Rimskog carstva, utvrdio svoju svetu teritoriju i svoj nacionalni identitet. Ovo je s a m a antiteza istorije. Istorija evropskih n a r o d a u k a s n o m starom i na p o e t k u srednjeg veka, nije pria o p r i m o r d i jalnom asu nego o t r a j n o m procesu. To je pria o politikom prilagodavanju i m a n i p u l i s a n j u sa n a s l e e n i m i m e n i m a i predstavama prolosti da bi se stvorila sadanjost i budunost. To je istorija stalne promene, radikalnih diskontinuiteta i politikih i k u l t u r n i h k r i v u d a n j a , m a s k i r a n i h n a n o v o ponovljenim prilagoavanjima starih rei da bi se definisale nove realnosti. Franci roeni pokrtenjem Klovisa" nisu Franci Karla Velikog ili onog francuskog n a r o d a za koji se Jean Le Pen nadao da e ga 1 214 5

okupiti oko svog politikog pokreta. Srbi koji su se pojavili na r a s p a d n u t i m ostacima avarskog carstva nisu narod koji je p o r a e n u bici n a Kosovu 1389. godine niti su to Srbi koje je Slobodan Miloevi pozvao na nacionalno irenje. Albanske rtve Miloevieve Srbije nisu Iliri Balk a n a iz estog veka. Niti je ovaj proces zavren: n a r o d i Evrope su u procesu razvoja i tako m o r a uvek i biti. Istovremeno, istorija evropskih naroda i sama je deo p r o b l e m a evropskog etniciteta. Mi, istoriari, n u n o snosimo krivicu za stvaranje trajnih mitova o n a r o d i m a , mitova koji opstaju i koji su opasni. Stvarajui stalnu linearnu priu o n a r o d i m a Evrope, m i p o t v r u j e m o pokuaje vojnih k o m a n d a n a t a i politikih lidera koji tvrde da oni zaista sadravaju drevne tradicije naroda. Prihvatanjem mitova, koje su stvorili pisci kasnog starog i srednjeg veka, kao istorijskih injenica, mi isuvie esto propagir a m o i p o n a v l j a m o takve tvrdnje. Na kraju naeg pregleda evropskog porekla nacija, hajde da p o k u a m o da nakratko iskoraimo iz naeg zapadnjakog fokusa i pogled a m o istoriju j e d n o g d r u g o g naroda, na j e d n o m d r u g o m k o n t i n e n t u . Pokuajmo da u p o r e d i m o evropske n a r o d e i jedan o d velikih n a r o d a A f r i k e - Zulu.

EVROPLJANI

KAO

ZULU

O s n o v n a prepreka za svaki pokuaj da se p r o m e n i miljenje raireno m e u evropskim n a r o d i m a je injenica da su ova shvatanja prodrla tako d u b o k o u evrop1 215 5

sku svest da se ne prihvataju kao rekonstruisanje istorije, nego pre kao k o m p o n e n t e evidentne same p o sebi i kljune za nacionalni identitet. Ova shvatanja lee izvan dom e n a istorije, u o n o m delu kolektivne m e m o r i j e koja je utoliko snapija jer je mitska. Moda je najbolji nain da se p o b e g n e od vekova pretpostavki i konfuzija koje su se gomilale u vezi sa identitetom evropskih n a r o d a pokuaj da, b a r e m nakratko, p o b e g n e m o iz Evrope. U tu svrhu, ispitaemo r a a n j e j e d n o g d r u g o g naroda u j e d n o m dalekom regionu, n a r o d a Zulu u junoj Africi. M e u t i m , kako e m o videti, lake je p r o m e n i t i neiju geografsku perspektivu, nego analitike kategorije. Pokuaj da se razume rana istorija Zulua nailazi na iste probleme, a za m n o g e i iz istih razloga, kao to je pokuaj da r a z u m e m o ranu istoriju evropskih naroda. Slinost izmeu Zulua i Franaka, Gota ili Srba odvija se na dva nivoa: najpre, i m a m o prve tekstove koji pokuavaju da zabelee istoriju njihovih kretanja i koji su pisani p o d uticajima slinim onima u judeo-hrianskoj i klasinoj tradiciji. Tako, klasina" istorija etnogeneze Zulua obuhvata iste mitske, knjievne i klasine motive koje nalazimo u evropskoj istoriji. Razlog za ovu slinost je da su ljudi koji su prvi pokuali da napiu istoriju Zulua bili evropski misionari, d u b o k o privreni biblijskim i klasinim konceptima etnogeneze. U tome oni najvie lie na pripovedae varvarske istorije" koji su priali iste prie, iz slinih perspektiva, u estom, s e d m o m i o s m o m veku. 153
153. Walter G o f f a r t , u s v o m delu Narrators of Barbarian History (Pripovedai varvarske

istorije), p o k a z u j e koliko m a l o ti takozvani n a c i o n a l n i " istoriari iniciraju ili p o d r a v a j u bilo koju vrstu n a c i o n a l n e istorije.

20 1

Drugo, ak i kada se uklone pretpostavke i projekcije autora nacionalne istorije" Zulua, sasvim razliita slika etnogeneze Zulua koja se pred n a m a pojavljuje ima razliite, ali nita m a n j e upadljive, slinosti sa m o d e r n i m i n a u n i m analizama evropskih etnogeneza. Ove slinosti sugeriu da iza mitskih pria o etnogenezi u Evropi i izvan nje, m o d a dejstvuju izvesne sline drutvene i p o litike snage koje utiu na stvaranje ovih vrlo razliitih drutava. O n e takoe m o g u da sugeriu da konstrukcije i analogije, koliko god iskrivljene, jesu neizbean deo razumevanja istorije. Neki Evropljani m o g u da se nakostree na s a m u ideju da se poreklo njihovih etnikih i politikih g r u p a izjednaava sa poreklom nekog od junoafrikih naroda. Kod m n o g i h , razlog m o e da b u d e ne toliko rasizam koliko d u b o k o u k o r e n j e n o verovanje da, dok istorija" jednog afrikog naroda m o e da b u d e obina kulturoloka konstrukcija, njihova sopstvena prolost ipak je na neki nain stvarna". Pozvao bih itaoce da nakratko zaborave na svoj kulturni ovinizam i razmisle o m o g u n o s t i da se ne razlikuju od miliona Junoafrikanaca, koji svoje poreklo prate u prolost d o ake KaSenzangakona, osnivaa nacije Zulu, koji u istoriji svog n a r o d a ima isto m e sto koje k o d Francuza ima Klovis, k o d Hrvata Krobat i kod Bugara Isperih. Zulu su jedan od najveih i najsamosvesnijih j u n o a frikih naroda. Preko Inkata oslobodilake partije, istovr e m e n o k u l t u r n o g pokreta i politike partije Zulua, uticaj skoro pet miliona Zulua daleko prevazilazi njihovu 12175

aparthejdsku d o m o v i n u KvaZulu, osnovanu 1971, koja danas ini provinciju KvaZulu-Natal. Identitet Zulua usko je povezan sa njihovim istorijskim seanjem, sean j e m koje se protee u prolost do 1830, kada je Kraljevstvo Zulu bila n a j m o n i j a nezavisna afrika drava u jun o m delu ovog kontinenta, i dalje od poetka 19. veka u prolost do njihovog davnog porekla u 17. i 18. veku. Ovo seanje bi trebalo Evropljanima da b u d e vrlo blisko. Otac istorije Zulua, m e u t i m , nije bio Zulu. To je bio A.T. Bryant (1865-1953), hrianski misionar koji je, decenijama posle smrti ake KaSenzangakona, prvi napisao dugu povest o istoriji Zulua. Prema Bryantu, ova istorija poinje u 17. veku, kada je n a r o d Nguni, m e u kojima su bili preci Zulua, sa severa i severozapada, a m o d a , kako neki Zului misle, sa dalekog severa, dananjeg Sudana, k r e n u o u oblast jugoistone Afrike. Kako su se N g u n i selili na jug, tako su se irili u vei broj klanova", osnovnih politikih i drutvenih jedinica drutva. Ovi klanovi su vodili poreklo od zajednikog pretka i n j i m a je vladao njegov direktni ivi p o t o m a k . D o poetka 16. veka, Nguni su iveli oko gornjeg toka reke Vaal, gde su se podelili u dva dela. G r u p a je najpre krenula dalje na severozapad i v r e m e n o m se utopila u Sote, koji su se selili sa severa. Drugi, istokrvniji klanovi Ngunija, Ntungva, M b o i Lala - koji su svi imali isto poreklo i k u l t u r u - krenuli su na jug u oblast Fongolo - Mzimkulu, gde su se naselili otprilike u isto vreme. N t u n g v a su se naselili u dananji sredinji deo Zulua, gde su osnovali svoje brojne klanove, p o d uglavnom nezavisnim poglavarima. O k o 1670. 1 218 5

jedan od lidera klana, Malandela, ili barem njegova p o rodica, preao je reke M p e m b e n i i M k u m b a n u , preko visoravni Mtonjanei, i doselio se u dolinu Mfule. O v d e se, nekoliko generacija kasnije, rodio Zulu, p o t o m a k Malandele i eponimiki osniva klana Zulu. Negde u 18. veku, nekoliko poglavica naglo je poelo da centralizuje svoju politiku vlast i iri svoju teritorijalnu vlast na susedne klan ove. O v a nagla p r o m e n a objanjava se kao posledica ekoloke p r o m e n e ili demografskog rasta, koji su doveli do nestaice hrane. Ovo je moglo da se dogodi jer su se pojavili izuzetno nadareni i ambiciozni lideri, od kojih je najpoznatiji bio aka KaSenzangakon, voda Zulua koji je, zajedno sa Dindisvajoom, v o o m Mtetva, p o k o r i o gotovo sve susedne klanove i njihove mladie regrutovao u a r m i j u Zulua. Jedini izuzetak bili su Ndvandve, krajnje centralizovano vojniko osvajako drutvo, slino Zuluima. O k o 1817, Ndvandve su pobedili Mtetve i ubili Dindisvajoa. U b r z o posle smrti Dindisvajoa, aka je porazio N d vandve i, u b r z o m nizu osvajanja, uvrstio vladavinu Zulua na velikom p o d r u j u jugoistone Afrike. ak ni ubistvo ake 1828. - od r u k u dvojice njegove polubrae, nav o d n o zbog rasta nezadovoljstva njegovom d e s p o t s k o m vladavinom - nije unitilo dravu Zulua koju je o n stvorio. Kraljevstvo Zulu, iako je p o s t e p e n o oslabilo u sukobima sa d r u g i m nacijama, a p o s e b n o sa Burima i Britancima, zadralo je svoju koheziju i snano oseanje etnikog identiteta, ak i posle k o n a n o g poraza koji su im Britanci naneli krajem 19. veka. Ipak, i dan danas, etniki 1 219 5

identitet Zulua - koji uva ovo zajedniko seanje na njihovu nezavisnost i jedinstvo u prolosti i koje simbolizuje inkata ili spirala od upletene trave - ostaje snana m o tivaciona sila u junoj Africi. Ovo seanje je zaista m o n o , ali o n o je takoe imaginarno. Istorija" etnogeneze Zulua je savremena tvorevina, sazdana na osnovu linih pogleda na svet kakav bi on trebalo da bude, i spoljnih vienja o t o m e kako bi istoriju j e d n o g n a r o d a trebalo videti. A. T. Bryant, sastavlja istorije" Zulua, u n e o je u svoj rad osnovne pretpostavke o prirodi svojih izvora, o subjektu svog opisa i irem okviru shvatanja dogaaja, to je u osnovi transformisalo Zulue u narod". Nain na koji je on obradio u s m e n e tradicije koje je prikupio, poivaju na dve m e u s o b n o povezane pretpostavke. 1 5 4 Prva je naivni prilaz s a m i m u s m e n i m tradicijama, za koje je o n pretpostavio da bi trebalo da se u z m u kao istorijska injenica, m o d a n e p o t p u n a i k o n f u z n a , ali kvalitativno ista kao to je opta pria koju je Bryant na njoj gradio. O n je pretpostavio da m o r a da postoji j e d n a jedina prava" verzija prolosti Zulua, ali da su razliiti pojedinci m o d a priali manje-vie iskrivljene verzije istorijske istine. Tako je zadatak istoriara bio da p o p u n i praznine, povee n e p o vezane delie podataka i uskladi n e p o d u d a r n o s t i . Ulo154. J. B. VVright i . A. H a m i l t o n , Tradition a n d Transformations: T h e P h o n g o l o - M z i m -

k h u l u Region in the Late Eighteenth a n d Ear!y N i n e t e e n t h Centuries" (Tradicija i transformacije: oblast F o n g o l o - M z i m k u l u na kraju 18. i n a p o e t k u 19. veka"), u izd. A. D u m m y i B. Guest, Nalal andZululand: najranijih Invention vremena (udesno From Earliest Times to 1910: A NewHistory (Natal) i Zululand: od do 1910: nova istorija), P i e t e r m a r i t z b u r g 1989, str. 49-57. Vidi t a k o d e C a The Power of Shaka Zulu and the Limits of izmiljanja. Historical velianstvo: mo Shake Zulu i granice istorijskog

rolyn A n n e Hamilton, Terrific Majesty:

1 220 5

ga istoriara bila je, kako je rekao, da jednostavno spoji, na j e d n o m mestu i izvesnim sistematskim r e d o m , sve one p o d a t k e koji se o d n o s e na Ranu plemensku domorodaca Zululenda i Natala".
155

istoriju

Njegova d r u g a pretpostavka bila je da su ove u s m e n e tradicije istorije etniki ujedinjenih klanova Nguni", koji su opstali, uz male izmene, stotinama godina i koji imaju svoje sopstvene politike, drutvene i boravine granice. Njegova istorija o u s p o n u kraljevstva Zulu, znai, bila je istinita pria o spajanju ovih zasebnih entiteta u klan Zulu. Tako je on pretpostavio d a j e prolost sutinski stot i n a m a godina ista, i da se strukture klana u 19. veku m o g u projektovati unazad u najraniji period Ngunija. Bryant ne samo da nije postavljao pitanje istorijske tanosti legendi koje je sakupio, nego ih je obradio u skladu sa sopstvenim ve u n a p r e d stvorenim intelektualnim i k u l t u r n i m zakljucima, zakljucima za koje je pretpostavljao da ine deo p r i r o d n o g toka. Bryant je bio hrianski misionar koji je pisao, kako kae, zbog oseanja da je njegova altruistika dunost prema n a e m nep i s m e n o m c r n a k o m bratu, da za njega spase o d p o t p u n o g zaborava, pre nego to b u d e prekasno, one o d njegovih jednostavnih tradicija koje se jo m o g u spasti, koliko god o n e n a m a bile bezvredne." 1 5 6 Stigao je u Junu Afriku 1883, nekih pedeset godina posle smrti ake. Tako nije i m a o znanje iz prve r u k e o istoriji o kojoj je pisao,
155. A. T. Bryant, Olden Times in Zululand talu), L o n d o n 1929, str. VIII 156. Ibid, str. IX and Natal (Nekada davno u zemlji Zulua i Na-

1 221 5

pa je u m e s t o toga sakupljao o n o to je m o g a o o d kraljevih sinovaca i njihove generacije. Ove podatke, koje opisuje kao fragmentarne, nepovezane i esto p o t p u n o bez znaenja za one neupuene" 1 5 7 , kombinovao je u j e d n u sliku na nain koji je uporedio sa n a i n o m na koji u m e t nik stvara mozaik 1 5 8 n a m e n j e n evropskoj italakoj p u b lici. Bryant je imao nisko miljenje o evropskim itaocim a koje je opisao kao publiku kojoj je svaka istorija p o pravilu nezanimljiva" i kojoj je, stoga, on n u n o m o r a o da predstavi ovaj materijal na nain na koji bi itanje moglo da b u d e snoljivo, i da odri njihov interes." 159 Rezultati Bryantove misionarske pozadine, njegovi izvori i publika vidljivi su u mozaiku koji je sainio od svojih fragmenata. Najpre, kao hrianin sa klasinim obrazovanjem, on je obradio ovaj materijal tako da b u d u jasne paralele izmeu Zulua i lutanja hebrejskog n a r o d a u Izlasku i legendarnog lutanja Langobarda, G o t a i Slovena na poetku srednjeg veka. Bryant u p o r e u j e odnose i z m e u podeljenih Bantua, iji deo ine Nguni, sa onim koji postoji u Evropi i z m e u Engleza, N e m a c a i Skandinavaca nordijske rase." 160 Malandelu eksplicitno u p o r e u j e sa Mojsijem, a dinje, koje je njegova porodica nala na putovanju, m a n o m u njihovoj divljini." 161 Pop u t Mojsija, Malandelina sudbina bila je da vidi Obea157. 158. 159. 160. 161. Ibid, str. VIII Ibid, str. X Ibid, str. VII-IX Ibid, str. IV Ibid, str. XVII

220

n u zemlju i da umre." 1 6 2 Tako je Bryant svesno stavio istoriju Zulua u kontekst biblijskih modela i, jo uoptenije, u kontekst evropske istorije. Ako pria o seobi Zulua lii na priu p o z n a t u evropskim itaocima, to je delom i zato to joj je to bila i namera. Drugo, Bryant nije s a m o izgradio istoriju Zulua kao hebrejske i evropske etnogeneze, onako kako ih je on shvatao, ve je i nain na koji je pripisivao motivaciju i znaenje odraavalo evropske tradicije. To je, takoe, bilo sa n a m e r o m . Najpre zato to je pretpostavljao da e njegova evropska publika smatrati d a j e materijal nezanimljiv" i stran njihovom shvatanju", on je objavio svoju n a m e r u da: ... ovo istorijsko tivo uini razumljivim i prijatnim prihvatajui uglavnom lagan i kolokvijalan stil; stvarajui tu i tamo pravu atmosferu"; kreirajui potrebnu pozadinu"; stvarajui pravo raspoloenje pozivom na patos; oblaei suve koske" istorije u prijatan osmeh; ujedinjujui nepovezane detalje ponavljanjem naih sopstvenih znanja o ivotu i karakteru domorodaca." 163 Vei deo ovih napora da neto to je strano priblii evropskim itaocima, sastojalo se od stalnog povlaenja paralela sa evropskim k u l t u r n i m tradicijama. Dindisvajo, na primer, postaje plemeniti vitez" i Bryant sa o d o b r a v a n j e m u p o r e u j e njegovu izgradnju Carstva sa o n i m
162. 163. Ibid, str. XIX It>id, str. IX

22 1

voama koji su gradili drevni Egipat, Persiju, Grku i Rim: Samo je moderna Engleska uspela da se uzdigne do ovih visina stvaranja imperije i zato je celi svet smatra izuzetno mudrom. Crnci, meutim, koji su uradili upravo to isto, i davno pre, nikada se nisu smatrali neim veim od obinih neprosveenih divljaka'."164 aka je, p o Bryantovom vienju, bio Julije Cezar Zulua; naslov poglavlja u kojem pria o ubistvu ake glasi: Cezar pada i tiranija je mrtva". Rezultat svega toga je da, kako u prii o seobi i centralizaciji tako i u k u l t u r n o m smislu u kojem koristi ove dokaze, Bryant ne belei niti uva pravu unutranju prirodu Zulua. O n ga pre stvara, prilagoavajui delie tradicije Zulua pravoj istoriji", to jest smislenoj pripovesti koja svoje znaenje vue iz istorije par excellence - to jest iz judeo-hriansko-rimskog sveta. Bryant sigurno nije bio prvi etnograf koji je opisao poreklo j e d n o g naroda" u smislu da ga je izvukao iz biblijskog i klasinog prototipa i gradio priu u skladu sa k u l t u r n i m pretpostavkama i p r e d r a s u d a m a svojih italaca. Ovo je upravo o n o to su uradili autori sa kraja starog i poetka srednjeg veka kada su pisali prie o poreklu Gota, Langobarda, Franaka, Anglosaksonaca i, kasnije, Srba, Hrvata i Maara. Kako s m o videli u p r e t h o d n i m poglavljima, autori kao Jordan, istoriar Gota; Grigorije Turski, koji je pisao o Francima; ili Konstantin Porfiroge164. Ibid, str. 101.

222

nit koji je opisivao Slovene, tvrdili su, ili direktno ili se to podrazumevalo, da prenose drevne u s m e n e tradicije, d o k su svoje n a r o d e smetali u rimsko-hrianske kategorije. Imena lidera, podela n a r o d a u plemena ili p o r o d i n e zajednice, epohalne bitke i legendarna lutanja sve je to nosilo veliku simbolinu vrednost i esto se povezivalo sa istorijom prie o hebrejskom Izlasku i tradicijama grkorimske etnografije. Ovakve istorije nisu nikada bile prave nacionalne" istorije, sa n a m e r o m da prenesu tumaenje autohtone prolosti naroda. O n e su se pre temeljile na autorovim politikim i k u l t u r n i m shvatanjima i bile prestruktuisane tako da prenesu autorovo razmiljanje. tavie, ovi autori, nita m a n j e nego sam Bryant, teko da su bili nekritini, autohtoni svedoci u beleenju tradicija sopstvenih naroda. Iako su se neki, kao Jordan i langobardski istoriar Pavle a k o n , i mogli pozivati na poreklo od n a r o d a koje su opisivali, oni su k u l t u r n o p o t p u n o pripadali rimskoj hrianskoj kulturnoj tradiciji, kroz koju su gledali materijal kojim su se bavili. 565 S obzirom na Bryantov prostoduan pristup njegov o m p r e d m e t u i izvorima i njegovom j a s n o m pokuaju da preoblikuje prolost Zulua p r e m a e v r o p s k o m m o delu, mogli b i s m o da zakljuimo da njegovi napori, ne samo da nisu doveli do toga da u p o z n a m o istoriju Zulua, nego su uinili da n a m ostane nepoznata. Njegova pria je m a n j e mozaik a vie dvorana ogledala, od kojih svako
165. k u l t u r n o j i politikoj p o z a d i n i etvorice o d ovih r a n i h s r e d n j o v e k o v n i h istoriara of Barbarian History (Pripovedai varvarske istorije), koji tvr-

vidi Walter G o f f a r t , Narrators

di da je n j i h o v specifini politiki i verski interes o d r e d i o s a d r a j i f o r m u n j i h o v i h istorija.

odraava neki vid njegove sopstvene kulturne i politike perspektive, ne dozvoljavajui bilo kakav dublji uvid u samu etnogenezu Zulua. Ako ovako gledamo na ta, o n d a se m o e zakljuiti da n a m Nekada davno u zemlji Zulua i Natala govori m n o g o o hrianskim mision a r i m a u kolonijalnoj Africi, ali nita o istoriji Zulua. U stvari, upravo je ovo tema rasprave o istoriarima ranog srednjeg veka. Ipak, ovakav radikalni skepticizam nije opravdan. Bryantov mozaik m o d a jeste fikcija, ali pojedini delovi to nisu. 166 Drugi naini razumevanja i korienja ovih delova u stvaranju slike o praistoriji Zulua, p o s e b n o u kombinaciji sa arheologijom, o m o g u u j e istoriarima da shvate na razliit nain prolost Zulua, uprkos tovoj matovitoj tvorevini. Afriki istoriari su nedavno poeli da prave skicu rekonceptualizovane istorije" oblasti Fongolo-Mzimkulu, tumaei na drugaiji nain u s m e n u tradiciju koju je Bryant prikupio, na osnovu dva sutinski drugaija kriterijuma. Najpre, oni prihvataju da u s m e n e tradicije nisu s a m o prie o injenicama, nego pre politike" izjave, koje na prolost prenose obrasce znaenja ija je svrha da se obezbedi zakonitost za p r o g r a m e u sadanjosti i budunosti. Niti ove tradicije odraavaju vrednosti samo jednog vladara. esto su one proizvod borbi m e u razliitim frakcijama i sadre nepovezane i m e u s o b n o
166. izvorima 19. veka, k a k o evropskih tako i afrikih, koji govore o v e l i k o m vodi Zuof African Studies, t o m 6, br. 3, 1979: 144-158; i C a r o l y n (Poreklo

lua aki, vidi VVilliam Worger, Clothing D r y Bones: The M y t h of Shaka" ( O d e v a n j e starih kostiju: mit o aki"), Journal A n n e H a m i l t o n , Terrific Majesty, lika ake), str. 36-71. p o s e b n o gl. 2, 7 he Origin of the lmage of Shaka

224

suprotstavljene obrasce u p o k u a j u da se neutralie antagonizam i z m e u rivalskih frakcija. Istoriari m o g u da raspakuju" ove neloginosti i tako otkriju neke politike sukobe koji su d o njih doveli, primenjujui n e k u vrstu tekstualne arheologije, koja skida slojeve tvrdnji i protivtvrdnji koje lee skrivene u jeziku tradicije, a koji su zvanine verzije pokuavale da prikriju. 167 Drugo, oni priznaju da jedinice analize, plemena", klanovi" i d r u g e politike i drutvene zajednice, nisu stabilne, objektivne i trajne realnosti. O n e su pre politike zajednice prolosti i sadanjosti koje stalno m e n j a ju svoj sastav, u n u t r a n j u organizaciju, kulturu, tradiciju, etniku p r i p a d n o s t i granice. 168 Ni N g u n i ni Zulu ne m o g u da se u z m u kao objektivno ivi i stabilni uesnici istorije. O n i su pre njeni sastavni elementi, ija se priroda i samo postojanje m o r a j u stalno preispitivati. Istorija koja se pojavljuje iz ovih preispitivanja dokaza, zasnovanih n a p r e l i m i n a r n i m uslovima, radikalno se razlikuje od o n i h koje je stvorio Bryant i koje su tadanji Zulu prihvatili kao svoje sopstvene. H o m o g e n a etnika grupa koju je Bryant nazvao N g u n i nije nikada postojala. Nguni, slino Germanima, ima znaenje iskljuivo kao lingvistika oznaka, a nikada kao politika, k u l t u r n a ili drutvena grupacija. Tako Ntungva, M b o i Lala, koje on vidi kao drevne podele Ngunija, verovatno su bile nepovezane grupe ije je f o r m i r a n j e poelo u procesu konsolidacije Kraljevstva Zulu u 1820-im. tavie, seoba koju
167. 168. W r i g h t i H a m i l t o n , Traditions Ibid, str. 53 and Transformations, str. 52

225

Bryant opisuje u biblijskom znaenju, nikada se nije dogodila. Arheoloki nalazi i paljivo itanje legendi Zulua ne dokazuju da je bilo velikih kretanja populacije u 17. i 18. veku nita vie nego to m i m o e m o da prihvatimo legende o gotskim seobama iz Skandinavije ili f r a n a k i m lutanjima od D u n a v a d o Rajne. Izgleda verovatnije da su se grupe, koje e v r e m e n o m postati Zulu, formirale iz autohtone populacije na t o m p o d r u j u . Prie o seobama su sredstva za projektovanje mitskih osnivakih povelja" na drutvene zajednice 19. veka. Pre politikih transformacija u 19. veku, populacija regiona ivela je u brojnim malim zajednicama razliitih veliina i politike strukture. Neke su bile male grupe sa poglavicama koje su obavljale ritualnu vlast, ali nisu imale m o prinude. Druge su bile vee, sa p o d r e e n i m poglavicama i v r h o v n i m poglavicom, koji je imao veliku vlast nad svojim podanicima. D o k se politika kohezija odravala preraspodelom danka koji su poglavicama plaali njihovi sledbenici, druge vrste veza, ukljuujui rodbinske, tienike, brane i komijske, prelazile su ove politike granice. Rezultat je bio da su zajednice i poglavice bili p r o m e n ljivi, stalno u porastu, cepanju, nestajanju i preoblikovanju, kako m i r n i m tako i nasilnim sredstvima, kao elementi meavine koja se preusmeravala u skladu sa okolnostima. Vlast poglavice bila je ograniena fluidnou ovih grupacija, n e d o s t a t k o m institucija p o m o u kojih bi on m o gao dugotrajnije da vlada n a d pripadnicima svoje grupe i da sprei njihovo odvajanje te, zbog nesposobnosti vladajue grupe, da stekne iskljuivu kontrolu n a d osno226

vnim e k o n o m s k i m resursima plemena, prvenstveno zemlje. Ova ogranienja su takoe spreila pojavu otrih klasnih granica, koje se zasnivaju na pristupu e k o n o m skim resursima. ak i v r h o v n a vlast, ili vlast poglavica koje su imale vlast nad d r u g i m poglavicama, bila je ograniena n e s p o s o b n o u poglavice da zakonski ili silom p r i m o r a p o d r e e n e poglavice na bilo ta sem na plaanje danka i p o v r e m e n e mobilizacije. Takoe, zbog nedostatka trajnih glavnih organa kontrole, v r h o v n a vlast je bila nestabilna i stalno je p o p r i m a l a nove oblike. P r o m e n e u drugoj polovini 18. veka, koje su-omoguile rast snanih centralizovanih drutvenih zajednica kao to su M a b h u d u , Mtetva i Zulu, ne m o e se objasniti jednostavnom pojavom velikih vojnih voda, p o p u t Dindisvajoa i ake, ili naprosto takvim m e h a n i k i m objanjenjima kao to su klimatske promene, ekoloke krize ili spontani rast populacije. Pre e biti da je do toga dolo pojavom j e d n o g velikog faktora spolja, to jest prisajedinjenja oblasti Fongolo-Mzimkulu u evropski trgovinski sistem. Ovo prisajedinjenje zapoelo je p r o d o r o m evropskih trgovaca slonovaom u ovo podruje. Trgovina je omoguila poglavicama, koje su mogle da kontroliu trgovinske puteve i isporuku slonovae, a kasnije i stoke, da proire svoju vlast kroz distribuciju evropske robe, p o s e b n o odee i metala. Ova p r o m e n a relativne moi, poremetila je tradicionalnu ravnoteu u n u t a r sistema rasta, konkurencije, dezintegracije i transformacije, koji su karakterisali promenljive drutvene i politike strukture u regionu. 227

Rezultat n a d m e t a n j a poglavica za sticanje kontrole profita od m e u n a r o d n e trgovine vodila je d o brze transformacije drutvenog i politikog organizovanja vlasti poglavica. Najpre, poglavice su pretvorile amabuto ili obredne kole - grupe mladia uglavnom istih godina, koji su su se periodino okupljali p o d poglavicom i prolazili kroz rituale inicijacije - u sredstva irenja svoje vlasti. Ove grupe, koje su bile lojalne voi i imale svoj identitet, najpre su dobijale zadatak da hvataju slonove za poglavicu, zbog slonovae, pa su tako poveavale njegovo bogatstvo, k r u g muterija i njegovu m o prisile da uteruje danak. Poto je znatan deo ovog bogatstva m o g a o da usmeri na amabuto, proces je jaao i njegovu kontrolu n a d ovim mladim ljudima. V r e m e n o m , oni su se militarizovali i postajali borci u sukobima sa rivalskim poglavicama, kontrolisali su p o d r e e n e i sakupljali d a n a k od neposlunih podanika. Kako je rasla zavisnost poglavica od njihovih amabuta, tako je rasla i njihova potreba za stokom kojom su ih nagraivali, a ta potreba mogla je da se ispuni samo n a p a d i m a na druge plemenske voe i, v r e m e n o m , teritorijalnim osvajanjem da bi se obezbedili dobri panjaci. Specifina sredstva kojim su se osvojene susedne grupe apsorbovale, razlikovala su se: od smetanja ve postojeih poglavica u izmiljene izvorne tradicije d o izolovanja poraenih kao t r a j n o p o d r e e n i h vladajuoj frakciji, ime su se stvarala dva drutvena sloja. D o poetka 19. veka, ovaj proces vojnog irenja i politike konsolidacije stvorio je odreen broj velikih drutvenih zajednica, i doveo d o sukoba izmeu Ndvandvea, 228

visoko centralizovane i militarizovane drave, i Mtetva, m a n j e centralizovane zajednice predvoene Dindisvajoom, u kojoj su p o d r e e n e poglavice, ukljuujui zulukog aku, i dalje imali znatnu autonomiju. Oko 1817. godine, N d v a n d v e su porazile Mtetve i ubili su Dindisvajoa, delimino i zato to je aka povukao p o d r k u Zulua njihovom v r h o v n o m poglavici. aka, koji je tako sauvao ratnike, m o g a o je da iskoristi svoju snagu i pobedi Ndvandve, a p o t o m da brzo proiri svoju vlast n a d celim regionom. Sistem politike kontrole koju je aka uveo, bila je prilagoena vrsta sistema koji su koristile p r e t h o d n e vrhovne poglavice. Mladi ljudi p o d r e e n i h poglavica prisiljeni da p r i p a d a j u zulukom amabutu, morali su da ive u o d v o j e n i m kraljevskim domainstvima i bilo im je zabran j e n o da se ene bez kraljeve dozvole. Ovaj sistem oslabio je tradicionalne veze koje su spajale mlade ljude i stariju generaciju i, ritualno i politiki, sa kraljem Zulua. Mlade ene su takoe smetane u amabuto, kroz koji je kralj m o g a o da kontrolie ensku r a d n u snagu, kao i enidbe, koje su bile dozvoljene s a m o sa o d r e e n i m p r i p a d n i c i m a o d r e e n o g m u k o g amabuta koji su opet imali dozvolu za enidbu. Takoe, m l a d e ene visokog statusa, koje su darivane kralju u znak potovanja, ivele su u o d v o j e n i m kraljevskim o d a j a m a kao kerke" i sestre" kralja, tako da ih je m o g a o udavati za m o n e ljude kao z n a k kraljevske zatite. Rezultat je stvaranje troslojnog drutva Zulua. Vrhovni sloj se sastojao od kralja i aristokratije, pripadnika vla229

dajue kue Zulua, onih koji su u nju prihvaeni u najranije doba ekspanzije, i poglavica p o d r e e n i h plemena. Drugi sloj se sastojao od amabuta, glavnog oslonca vlasti. Da bi se uvrstila njihova povezanost, nastojalo se da se svi identifikuju kao potomci Ntungva i tako dele zajedniko poreklo i prolost. Upravo kao to su pripadnici drugog sloja bili n a m e r n o ujedinjeni pozivom na etniku solidarnost, pripadnici najnieg sloja - sastavljeni od osvojenih ljudi sa margina kraljevstva, kojima su bile n a m e n j e n e uloge sluga i koji su bili iskljueni iz amabuta - opisani su kao etniki razliiti i inferiorni u o d n o s u na Ntungve. akina osvajanja i konsolidacija odvijali su se strahovito nasilno. G r u p e koje su beale pred n j i m selile su se dalje od oblasti Fongolo-Mzimkulu, stvarajui talas za talasom nestabilnosti irom regiona. akina konsolidacija naila je i na veliki u n u t r a n j i otpor to je kulminiralo njegovim ubistvom 1828. godine. M e u t i m , institucije koje je stvorio ostale su dovoljno jake i preivele su njegov nestanak, a kraljeva vlast je, bez ozbiljnijih incidenata, prela na Dingana, njegovog polubrata koji je uestvovao u ubistvu. Stvaranje mita o fiktivnom poreklu drutva Zulua bilo je tako efikasno, da su se s r e d i n o m veka Evropljani alili da ak i p o t o m c i p l e m e n a koje je aka p o k o r i o sebe vide kao direktne p o t o m k e Zulua koji su porazili njihove dedove.

230

ZULU

EVROPLJANI

O b e verzije istorije Zulua morale bi biti bliske Evropljanima. Legende o velikim seobama, p o s t e p e n o cepanje etniki h o m o g e n i h klanova, iznenadna brza politika p r o m e n a p o d demografskim pritiscima i pojava snane vojne drave, morali bi da zvue poznato svakom ko iole poseduje n e k o znanje o p e r i o d u velikih seoba u evropskoj istoriji. To je pria ne s a m o o Zuluima, nego i o germ a n s k i m i slovenskim n a r o d i m a . Ne treba m n o g o mate da se vidi u Malandeli ili aki ostrogotski kralj Teodorih, langobardski voa Alboin, franaki Klovis, hrvatski Krobat, bugarski Isperih. To je delom zbog starih i srednjovekovnih autora na ije su se rei istoriari oslanjali, jer je njihova istorija bila upravo u istom o d n o s u p r e m a p r e d m e t i m a izuavanja, kao to je Bryantova bila u odnosu na aku. Grigorije Turski, Jordan, Beda i Pavle akon, na primer, bili su svi hrianski autori, koji su pravili implicitna i eksplicitna p o r e e n j a m e u n a r o d i m a " o kojima su pisali i narodima" par excellence, Hebrejima i Rimljanima. Tako je sam proces pisanja istorije, koji je ukljuivao ove narode, znaio pokuaj da ih i n k o r p o r i u u istoriju": to jest, univerzalnu istoriju koja je za njih jedino mogla da znai istoriju Rima. Naravno, Bryant nije jednostavno imitirao autore od pre hiljadu godina. Kao osoba koja je pripadala k a s n o m 19. i poetku 20. veka, on je pre modelirao istoriju na prim e r u evropskih istoriara, koji su takoe bili oarani biblijskim i srednjovekovnim m o d e l i m a drutvene i kul22 1

t u r n e analize. Jedan od razloga to je njegov rad bio tako opteprihvaen, bio je to je njegova slika istorije Zulua bila u skladu sa o n i m kako su Evropljani i evropeizovani Afrikanci zamiljali da su drutva najverovatnije nastala. Revidirane interpretacije istorije Zulua, koje su napisali naunici kao to su bili Wright i Hamilton, obrnule su ovakvu tendenciju. O n i su poeli da istrauju ta je iza t u m a e n j a evropske etnike mitologije, kako bi r a z u m e li sloenije i dinaminije snage koje su dovele do pojave Zulua. Njihov rad, koji nije toliko zavisan od evropskih modela, n u d i alternativni m o d e l za r a z u m e v a n j e porekla Zulua i time, takoe, stvaranja evropskih naroda. italac m o e da vidi slaganje i z m e u naina na koji evropski istoriari m e n j a j u svoje shvatanje srednjovekovnih etnogeneza ili stvaranja n a r o d a i naina na koji A f r i k a n ci prilaze svojoj istoriji. Efekti Rimskog carstva, sa njegovim v o j n i m i p o s e b n o komercijalnim vezama u varvarskom svetu, sve se vie vide kao glavna snaga destabilizacije koja je dovela d o p r o m e n a u varvarskom svetu. Novi oblici vojne organizacije i vlasti, koju su sprovodila lokalna plemena, a koji su mogli da stvaraju bogatstvo i o b e z b e u j u vojnu p o d r k u Rima, omoguilo je raanje novih i izuzetno m o n i h zajednica. M n o g e od njih su bile kratkog veka. D r u g e su uspele da nadive svoje osnivae, da a p s o r b u j u druge rivalske grupe i stvore jedinstveni mit o n a r o d u , mit koji je projektovao taj n a r o d u daleku slavnu prolost i opravdavao prava n a veliku i m o nu b u d u n o s t . 232

Ako su mitske istorije evropskih naroda i Zulua sline, o n d a su takve i politike upotrebe ovih istorija. Prolost Zulua je snano o r u e u savremenoj Junoj Africi, na koju se pozivaju sve politike frakcije u KvaZulu-Natalu. G o d i n e 1994, u d r a m a t i n o m sukobu o d i g r a n o m , delom, uivo pred televizijskom k a m e r a m a , nacionalistiki premijer Zulua i voa Inkate, Mangosutu Butelezi, pokuao je da sprei zbliavanje novoizabranog junoafrikog predsednika i lidera Afrikog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele i kralja Zulua, Gudvila Zvelitinija, tako to je blokirao uee Mandele na tradicionalnoj proslavi D a n a ake. Butelezi je p o k u a o da odbrani nacionalistiki stav, pozivajui se na istoriju Kraljevstva Zulu od vrem e n a ake. Ovakav pokuaj da se istorija stavi u slubu politike, podsea na evropske nacionaliste kao to je bila manipulacija Slobodana Miloevia p o v o d o m godinjice Kosovske bitke ili pokuaji Jean Marie Le Pena da se okoristi godinjicom pokrtenja Klovisa. Pre nekoliko godina, jedan ameriki novinar koji je putovao grkom provincijom M a k e d o n i j o m , n a k o n to ga je njegov zvanini vodi vodio p o b r o j n i m arheolokim nalazitima da bi dokazao" da je Makedonija o d u vek bila i m o r a da ostane grka, komentarisao je vanost istorije sa svojim d o m a i n o m . G r k m u je odgovorio: Vi A m e r i k a n c i ne shvatate. N a m a je istorija sve." N o istorija koja se n e menja, koja svodi sve sloenosti vekova drutvenih, politikih i kulturolokih p r o m e n a na jedan jedini veiti m o m e n a t , nije istorija. 233

O n i koji tvrde da su njihovi potezi opravdani ili istorijski uslovljeni ne shvataju p r o m e n u koja ini s a m u sutinu ljudske istorije. Istorija n a r o d a Evrope u r a n o m sredn j e m veku ne m o e se koristiti kao argument za ili p r o tiv bilo kojeg politikog, teritorijalnog i ideolokog pokreta dananjice nita vie nego to budunost KvaZulu-Natala m o e da lei na korektnoj" interpretaciji ivota kralja ake. Naravno, prolost je vana, a sloen, esto nasilan i ak nejasan proces kojim su evropski narodi i nacije stigli d o danas, ne m o g u se odbaciti privlanim parolama kao to su imaginarne zajednice" ili izmiljene tradicije". No, kako s m o videli, slika koju s m o nasledili iz istorije 19. veka u slubi nacionalizma, nije vie ona prava. U r i m skom svetu i izvan njega, drutvene i politike grupe uvek su bile sloene zajednice koje su neprekidno menjale i u kojima su pripadnost, ciljevi i identiteti bili stalno otvoreni za pregovore, osporavanje i transformisanje. O d p o etka, varvarski narodi preko Rajne i Dunava nisu nikada bile h o m o g e n e jezike i kulturne grupe povezane p o reklom ili ak zajednikom tradicijom. Umesto toga, bile su u svakom pogledu isto toliko sloene koliko su bili i sami Rimljani. Kako su se granice i z m e u Rimljana i varvara gubile, o n o to danas nazivamo politikom identiteta" postalo je j e d n o od sredstava organizovanja i motivisanja sledbenika. Nove konstelacije pozivale su se na imena drevnih" naroda. Stare politike zajednice nestajale su u smei gotskih, hunskih i franakih vlastelinskih oblasti. Neke se nikada vie nisu pojavile. Heterogene g r u p e 234

avanturista i poraenih neprijatelja izabrale bi zajednikog lidera i, v r e m e n o m , zajedniki identitet. U d r u g i m okolnostima, protivnike voe, tvrdei da su personifikacija drevne tradicije naroda, verovatno su vodile svoje sledbenike u osvajanje i novu b u d u n o s t ili u propast. Stalna tendencija bila je da su uspene grupe osnivale teritorijalna kraljevstva, u kojima su politiki znaajni elementi drutva sve vie prihvatali identitet svog voe. Kako su seljaci i robovi videli sebe u svemu t o m e nikada n e e m o znati. Ali oni stanovnici kraljevstva koji su se borili z a j e d n o i koji su kao slobodni ljudi, bilo na kraljevskim dvorovima ili skuptinama, priznavali su zajednitvo sa svojim kraljem. No, takav identitet u a u t o n o m n o m kraljevstvu bio je samo jedan aspekt. Kada se Franako carstvo proirilo t o k o m o s m o g i devetog veka, regionalni identiteti mogli su da se t r a n s f o r m i u u o r u e carstva. Viestruki identiteti za razliite svrhe i u razliitim okolnostima, bili su neki od resursa evropske elite. Proces p r o m e n e nije zavravao pojavom prepoznatljivih srednjovekovnih kraljevstava. Istorija n a r o d a Evrope nije gotova - niti e ikada biti. Etnogeneza je proces sadanjosti i b u d u n o s t i isto koliko i prolosti. Pokuaji romantiara, politiara ili naunika ne m o g u da sauvaju j e d n o m i zauvek sutinsku d u u n a r o d a ili nacije niti bilo koji p o k u a j m o e da osigura da nacije, etnike grupe i zajednice d a n a s p o t p u n o n e s t a n u u budunosti. Prolost je m o d a postavila parametre u n u t a r kojih ovek m o e da gradi b u d u n o s t , ali ona n e m o e da odredi b u d u nost. N a r o d i Evrope, p o p u t n a r o d a Afrike, Amerike ili 235

Azije, jesu procesi koje istorija formira i preoblikuje, a ne atomske strukture same istorije. Heraklit je bio u pravu: niko ne m o e dva p u t da ue u istu reku. Ove reke koje ine n a r o d e nastavljaju da teku, ali vode prolosti nisu vode sadanjosti i budunosti. Evropljani m o r a j u da p r e p o z n a j u razliku i z m e u prolosti i sadanjosti da bi gradili b u d u n o s t .

236

POGOVOR
NACIONALIZAM I MITOLOKE KONSTRUKCIJE

Patrick J. Geary (1948), profesor istorije na amerikom univerzitetu UCLA, u knjizi Mit o nacijama (The Myth of Nations), koja se prvi put pojavila 2002. godine u izdanju Princeton University Pressa (Princeton and Oxford), te koja ovim izdanjem stie i u ruke naih italaca, poduhvatio se jednog sloenog nauno-istraivakog zadataka. Metodom generalizujue istoriografske analize, koja se kree kroz bogatu istorijsku grau i sam njen materijalitet, od istorijskog stanja dananje Evrope unazad prema helenskim temeljima evropske civilizacije, pa opet povratno prema savremenoj epohi, Geary pokuava da rasvijetli smisao i znaenje povezanosti izmeu mitova o evropskim narodima i talasa nacionalizama od kojih nije imuna ni dananja Evropa. Preliminarno ukazivanje na sadanji istorijski kontekst Evrope, u kome se ispod stabilizirajueg politikog mira, integrativnih procesa i uvjerenja da su rjeenja tzv. nacionalnih pitanja stvar manje ili vie daleke prolosti, o d m a h raspruje dananji vrlo rasprostranjeni stereotip o tome da su mitomanski nacionalizmi par excellence balkanska, odnosno, junoslovenska stvar. Geary nizom argumenata po237

kuava da dokae da je i u Zapadnoj Evropi jo uvijek na djelu, u najrazliitijim manifestnim oblicima, mitoloko porijeklo razliitih nacionalizama. U traenju razloga zbog kojih se posee za tim porijeklom i njegovom destruktivnom snagom u ivotnom odranju savremenih nacionalizama, Geary je proveo nunu interpretativnu redukciju na jedan jedini faktor. Znaenje toga faktora nametnulo mu se iz uvjerenja da je u dananjoj Evropi na djelu svojevrsna kriza evropskog identiteta, koja prouzrokuje odravanje i oivljavanje nacionalizma, etnocentrizma i rasizma. Takvo uvjerenje moe biti podlono kritikom preispitivanju zbog toga to iz sume savremenih evropskih ambivalentnih procesa izdvaja samo jedan i daje mu veliko znaenje. Ipak, izdvajanje etnikog faktora u prvi plan, odnosno nacionalnog identiteta, omoguava uspostavljanje jedne dobre interpretativne istoriografske baze za razumijevanje dejstva mitova o nacijama za uspostavljanje modernih nacionalnih identiteta, ali i nacionalizama. U smisaonom sreditu te interpretativne baze nalazi se Gearyjeva ideja o odluujuem dejstvu samouspostavljanja etnikih identiteta evropskog ranog srednjeg vijeka na izgradnju modernih nacionalnih i etnikih identiteta. Zapravo, to odluujue dejstvo analizira se u svom povratnom inverzivnom karakteru, koji se pokazuje kao proces konstituisanja modernih nacionalnih drava i modernih nacionalnih svijesti iz oslonca na duhovne i etnike procese u srednjem vijeku. Ta Gearyjeva teza je dobro zasnovana na kritikoj analizi same duhovne i istoriografske grae 18. i 19. vijeka, koja pokazuje mitoloko porijeklo mehanizama stvaranja grupnih nacionalnih identiteta pojedinih evropskih naroda. 238

Osobito se uvjerljivim pokazuje rodno mjesto tih mitolokih konstrukcija u uticajnim djelima samih istoriara vremena, komparativnih filologa i etnoarheologa. Njihove mitoloke konstrukcije, sa svim moguim prividima naune objektivnosti, bile su odluujui faktor izgradnje nacionalnih identiteta, vremenom postajui svojinama optih nacionalnih svijesti do dananjih dana, pa i svojevrsnom pokretakom snagom za dananje nacionalizme. Da bi svojoj tezi dao neophodnu naunu snagu Geary je preduzeo i dva dodatna i opsena istraivanja. Sa jedne strane, usredsredio se na naine, procese, oblike i sadrinu samih grupnih identiteta, kako su se oni uspostavljali u evropskoj povijesti od Herodota do danas. Demonstracijom dobrog poznavanja problema, on je pokazao smisao i sadrinu konstituisanja identiteta kod Helena, Rimljana, hriana, te tokom ranog srednjeg vijeka u Evropi. S druge strane, kljuno metodoloko utemeljenje svojim stavovima o procesu izgradnje nacionalnih identiteta dao je vrlo uspjelom komparativnom analizom procesa izgradnje grupnog identiteta afrikog naroda Zulu. Za naeg itaoca bie posebno instruktivnim u Gearyjevoj knjizi ne toliko pominjanje slovenskih etnogeneza (rasprava o etnogenezi Srba, Hrvata ili Bugara), koliko nuenje dobrog kljua za razumijevanje povezanosti mitova o nacijama i naih vlastitih nacionalizama. Tim se kljuem bez velikih tekoa moe doi do osnovnog uvida o tome da su svi mogui mehanizmi mitotvorne svijesti i proizvodnje mitotvorne sadrine, koji ine sami sukus naih dananjih nacionalizama, ve odavno nadugako i nairoko primjenjivani u procesima konstituisanja nacionalnih identi239

teta drugih evropskih naroda. Utjeno je, koliko i frustrirajue da nas Gearyjeva knjiga uvruje u uvjerenju da nijedan balkanski nacionalizam nije originalan u bilo kom svom elementu. Naprotiv, kao i u svim drugim stvarima, nai nacionalizmi su jadne kopije davno proivljenih evropskih nacionalnih i nacionalistikih mantri.

Prof. dr Milenko Perovi

N o v i S a d

240

INDEKS
A

Aecije (rimski zapovednik), str. 187 Afrika, Vandalsko kraljevstvo, str. 139-140, 149-150; vidi takoe Zulu Agrikola, str. 75-77 Aistulf (kralj), str. 171 Alani, str. 85, 137-139 Alarih, str. 55, 138-140 Alarihov brevijar, str. 175-176, Alarih II, str. 159, 173-175 Alboin, str. 53, 163-164, 170-171, 231 Alemani: Amijanov opis, str. 83-85; u Langobardskom kraljevstvu, str. 209; u severnoj Galiji, str. 159, 189193; prema rimskoj klasifikaciji, str. 113-114; poraz i transformacija Rimljana, str. 116-124; oruje i taktike, str. 107 Allegre, Claude, str. 21 Amabuto, drutveno organizovanje kod Zulua, str. 228-230 Amalasunta, str. 154 Amali, kraljevska porodica, str. 148, 151-155, 162 Amijan Marcelin, str. 72-75, 8284, 121

, Patrick, str. 153, 187f Anali, str. 40 Anastasije (car), str. 159 Anderson, Benedict, str. 28, 46f Anglo-saksonsko poreklo: uloga u amerikom etnikom identitetu, str. 16-17; entogeneza postrimske Britanije, str. 158-161 Aorih, str. 122-125 Apulej, str. 97 Arbogast, str. 120-121 Ardarih, kralj Gepida, str. 136 Ariarih, str. 122 Arijanstvo, arijanizam, str. 123-124, 138, 149, 153-154, 161; u gotskoj paniji, str. 178-182; u Langobardskom kraljevstvu, str. 170 Arminije, str. 37, 40, 110 Atalarih, str. 153 Atanarih, str. 122-124, 137 Ataulf, str. 140 Atila, str. 132-136, 140, 196 Audijanijeva sekta, str. 123 Aurelije (car), str. 116, 118 Ausonije, str. 143-145 Austrazija, franako kraljevstvo, str. 185-186 Austrija: etnika politika, str. 18; problem izbeglica, str. 15

22 1

Autarije (kralj), str. 170 Avarska konfederacija, str. 59, 191, 193-195, 198-204

Bagaudae, provincijalni identitet, str. 146-147 Baian, str, 195 Balkan: radnici na privremenom radu u inostranstvu", str. 13; Seobe Slovena, str. 198-199 Balkanski region, graanski rat, str. 11 Balti, kraljevska porodica, str. 148 Bantu, str. 220 Banjac, Ivo, str. 29 Baski, str. 176 Bavarska, str. 189, 208 Bebel, Heinrich, str. 36 Beki kongres, str. 42 Beda, Preasni, str. 231 Belasarije (rimski zapovednik), str. 155 Belgica Secunda, str. 159 Belgija, izbeglice, str. 15 Biblija, etnika klasifikacija, str. 78-79 Bleda, str. 135 Bonit, str. 120 Bopp, Franz, str. 44 Borba za vlast u srednjovekovnoj Italiji: strukture politike vlasti, str. 171f Bosna, etniki sukob, str. 12 Boulainvilliers, Henri de, str. 34 Briti: Rimsko carstvo, str. 111; Tacitova klasifikacija, str. 75-77 Brukteri, odnos Rima, str. 116

Bryant, A.T. str. 216-230 Bugari, str. 202-204; raspad Hunske konfederacije, str. 136 Burgundi: odumiranje, str. 156, 161; etnogeneza, str. 141, 149, 153; Galsko kraljevstvo, str. 175; osvajanje Italije, str. 164, 208 Burgundija, Franako kraljevstvo, str. 185-190 Burgundski zakonik, str. 186 Busta Galorum, bitka, str. 155
C

Capet, Hugh, str. 34 Celtis, Conrad, str. 36 Comitatenses, vojna formacije kod Rimljana, str. 126 Condillac, Etienne Bonnot de, str. 41 Coquille, Gui de, str. 34 Curiales, skupljanje poreza u Rimskom carstvu, str. 125 Curta, Florin, str. 34, 197 f

eenija, rat, str. 13

D
Dagobert (kralj), str. 202, 208 Dediticiji, str. 117,137 Dengizik (voda Huna), str. 133 Dindisvajo, str. 217, 221, 227-229 Dingan, str. 230 Dioklecijan (car), str. 100, 102, 125 Donatovi izmatici, str. 151

242

Drutvena pokretljivost: u Rimskom carstvu, str. 100-101; kroz slubu u rimskim strukturama vlasti, str. 101-103 Drutvene elite: varvarski etniki/ drutveni identitet, str. 148-156; Varvari u Rimskom carstvu, str. 109-111,140-142; dinastija Karolinga, str. 208-210; kriza treeg veka u Rimskom carstvu, str. 111 -115; u franakim kraljevstvima, str. 185-191; u Hunskoj konfederaciji, str. 132133; Langobardsko osvajanje Italije i opstanak, str. 164-173; u severnim galskim kraljevstvima, str. 156-161; kod Ostrogota, str. 153-156; provincijska aristokratija u petom i estom veku, str. 142-148; uloga u rastu nacionalizma, str. 28-32; u Rimskom carstvu, str. 94-103, 119-124; u paniji, uloga gotskog porekla, str. 180183; nepoverenje Vandala, str. 150151; poredenje izmeu Zulua i Evropljana, str. 226-236 Drutvo za stariju nemaku istoriju (Gesellschaft fiir altere deutsche Geschichtskunde), str. 42, 44

Ervig (kralj), str. 181-183 Etnike manjine, ponovno oivljavanje, str. 11-13 Etniki identitet: varvara, poraz Rimljana i transformacija, str. 118124; nastajanje u 18. veku, str. 2746; etnoarheologija i njeno prouavanje, str. 53-54; istorijski koreni, str. 17, 19-22; jezgro tradicije", str. 106-107, 111, 107f; pravni identitet, str. 210; razvoj u 19. veku, str. 27-61; severna galska kraljevstva, str. 159-161; oivljavanje, str. 1112; kod Zulua, str. 218-236 Etniki model nastanka naroda, formiranje, str. 79-80 Etnoarheologija: razlika izmeu kulture i jezika, str. 57-61; razvoj, str. 53-54 Etnogeneza: varvari u Rimskom carstvu, str. 137-142; poredenje izmeu Evropljana i Zulua, str. 213-236: Herodotove teorije, str. 65-69, 73 Etnografija: seobe varvara, str. 8285; rano hrianstvo, str. 79-82; pojava graanskog koncepta, str. 86-90; grko- rimske teorije, str. 69-73, 222-223; Herodotove teorije, str. 65-69; judaistike teorije, str. 78-79; politika struktura i ideologija Ostrogota, str. 151-153; provincijska aristokratija u petom i estom veku, str. 144-148; identitet u Rimskom carstvu, str. 92-101 Eudokija, str. 140 Eudoksije, str. 147 Eurik (kralj) str. 149, 174, 176

Edika (voa Huna), str. 132 Eichhorn, Karl Friedrich, str. 40 Engleska, rasprava o lanstvu u Evropskoj zajednici, str. 10 Ense, Varnhagen von, str. 39 Epitome rerum Germanicarum, str. 36

243

Evropska zajednica: etnika politika, str. 20-21; problemi emigracije, str. 14-16; dominacija Zapadne Evrope, str. 9-11 Evropski narodi: klasifikacija u kasnoj antici, str. 86-90; poreenje sa narodom Zulu, str. 213-236

Saksonaca, str. 192-194; poraz Vizigota, str. 155-156; oruje i taktike, str. 106-107; poreenje sa narodom Zulu, str. 213-236 Francia, lingvistiko tumaenje, str. 204 Francuska: etnike manjine, str. 13-14; grupni identitet, str. 32-34; istorijski koreni nacionalizma, str. 29-30; filologija i nacionalizam, str. 47-49; revolucija i nacionalizam, str. 35-36 Francuska revolucija, nacionalizam, str. 35-37 Francusko-pruski rat, uticaj na nacionalizam, str. 47-52 Fritigern, str. 124, 137-138 Frye, David, str. 143f

F
Fichte, Johann Gottlieb, str. 40-42, 46, 63 Filologija: francuski nacionalizam, str. 47-49; uticaj na nemaki nacionalizam, str. 44-45; nacionalistika ideologija, str. 46-51; kao orue nacionalizma, str. 47-52 Flandrijsko-valonski antagonizam, str. 10 Flavije Maksim, str. 155 Foederati, u Rimskom carstvu, str. 118, 136 Foedus (pakt sa Rimom), str. 122 Franci: graanski sloj, str. 119; etniki identitet, str. 153, 159-161; ekspanzija u osmom veku, str. 184191, 203-204, 206-207, 235; francuski grupni identitet, str. 3234; galska kraljevstva, str. 156161, 175; nemaki nacionalizam i njegova manifestacija, str. 4445; napad na Italiju, str. 164-165; pljakaki pohodi u vreme krize treeg veka, str. 113-115; rimska klasifikacija Germana, str. 114-115; rimski poraz i transformacija, str. 116-124, 197; u rimskoj vojnoj hijerarhiji, str. 127-128; povezanost

G
Gala Plasidija, str. 140 Galerije (car), str. 100 Gali: varvarske elite, str. 156; pitanje granice, str. 175; francuski grupni identitet, str. 32-34; stvaranje Galskog carstva, str. 113115; Gotsko kraljevstvo, str. 138139, 173-174; Julije Cezar, str. 111; provincijski identitet, str. 142147; rimsko pravo i identitet, str. 86-87; Tacitova klasifikacija, str. 75-77 Galicija, kraljevstvo Sveva/Sueba, str. 175-177, 179-180 Galijen (car), str. 116 Gauti, dinastija, str. 163-164 Gautier, Leon, str. 47

244

Gentes, varvari u Rimskom carstvu, str. 104, 119; rimska klasifikacija, str. 72-75 Gentiles, etnografska klasifikacija, str. 78-79 Geografska diferencijacija; kao osnova za klasifikaciju naroda, str. 65-69 Gepidi, str. 135-136, 156, 195 Germani, rimska klasifikacija, str. 114-115 Germama illustrata, str. 36 Germanija, str. 36, 40, 75-77 German Posthum, str. 89 Getica, str. 89 Giscard d'Estaing, Valery, str. 15, 20 Goethe, Johann Wolfgang fon, str. 43 Gottingen, intelektualci, nemaki nacionalizam, str. 29-30, 36-37, 43 Goffart, Walter, str. 223f Goti: Kasiodorovo vienje, str. 8889; Knivova koalicija, str. 115; etnogeneza u Rimskom carstvu, str. 137-142, 154-156; galska kraljevstva, str. 156, 173-176; nemaki nacionalizam, str. 44-45; uticaj Hunske konfederacije, str. 132134; seoba iz Galije u paniju, str. 174-176; Prokopijeva klasifikacija, str. 83-84; verski identitet, str. 148149; rimski poraz i transformacija, str. 116-117, 122-124; prisustvo u rimskoj vojnoj hijerarhiji, str. 127128; panija, asimi'acija, str. 175183, 203-204; poreenje sa narodom Zulu, str. 214, 220 Gracijan (car), str. 121, 143

Grad Boji, str. 80-82 Graanstvo: asimilacija varvara, str. 92-101, 119-124; uloga vojne slube, str. 102-103; rimski koncept, str. 86-91 Grka: etnografske teorije, str. 6973, 88-91; lanstvo u Evropskoj zajednici, str. 7 Greutunzi, str. 122, 131, 137-138 Grgur Veliki (papa) str. 166 Grigorije Turski, str. 34, 190-191, 222, 231 Grimm, Jakob i Wilhelm, str. 43 Grupni identitet, koreni nacionalizma, str. 32-35
H

Hajduija, u Rimskom carstvu, str. 125 Hasdingsi, kraljevska porodica, str. 148 Hegel, G. F. W., str. 24 Heider, Jorg, str. 17 Helsinka povelja, nacionalne granice, str. 10 Heraklije (car), str. 201-202 Herder, Johann Gottfried, str. 3638, 46, 63 Hermenigild, str. 180 Herodot iz Halikarnasa, kritika, str. 69-72; etnografske teorije, str. 6569, 74, 104 Hilderik, str. 159 Honestiores, u Rimskom carstvu, str. 94-95 Honorija, supruga AtiJina, str. 140 Honorije (car), str. 139-140

245

Hrianski stari vek, etnografske teorije, str. 79-85, 87-88 Hrianstvo: uticaj na etniki identitet varvara, str. 148-156; predrasude vezane za istoriju Zulua, str. 218-221; kod Franaka, str. 160-161; u Gotskoj konfederaciji, str. 123-124; u gotskoj paniji, kod arijanaca, str. 176-183; u Langobardskom kraljevstvu, str. 170; religijski identitet u Rimskom carstvu, str. 98-101; konverzija Saksonaca (Sasa), u Britaniji, str. 192193, 192f; transformacija rimskog drutva, str. 127-128 Hrvati, etniko poreklo, str. 200-204 Hrvatska, konflikt sa Srbima, str. 12 Humboldt, Wilhelm von, str. 43 Hunerih, str. 140 Huni: Bugari, str. 202-204; konfederacija i politika struktura, str. 129131; kulturni identitet, str. 129, 194; nastanak i nestanak, str. 161162; bagandae, str. 145

Isperih, str. 56, 215, 231 Istorijski spomenici Nemake ( Monumenta Germaniae Historica), str. 43-46 Italija: albanske izbeglice, str. 15; vladavina Lombarda, str. 163-173 Izlazak ( Exodus), str. 222-223

Japan, kao partner Evropske zajednice, str. 10 Jeflferson, Thomas, str. 14 Jeronim, etnografske teorije, str.
80-81

Imaginarne zajednice", nacionali zam, str. 28 Indoevropska filologija; uloga u nemakom nacionalizmu, str. 4352; kao oruje nacionalizma, str. 50-51 Inkata oslobodilaki pokret, str. 215-216 Intelektualci: nemaki politiki nacionalizam, str. 37-46; uloga u nacionalizmu, str. 29-31

Jezgro tradicije", etniki identitet varvara, str. 106-107, 110-111 Jezik: varvarski etniki identiteti, str. 107; osnov za klasifikaciju naroda, str. 65-69; kultura, str. 57-61; etnoarheologija, str. 53-54; francuski nacionalizam, str. 36, 41, 4748; nemaki nacionalizam, str. 3738; istorijska konfuzija, str. 55-59; indo-evropska filologija, str. 41-42; fikcije kao oruje nacionalizma, str. 49-52; koncept primarne akvizicije, str. 52, 55; slavenska kultura, str. 196-199; novi nastanak, str. 58-61; kao orue nacionalizma, str. 47-52 Jones, sir VVilliam str. 43 Jordan, str. 89, 222-223, 231 Judejstvo: etnografske teorije, str. 78-79, 84, 88; u gotsko-rimskoj paniji, str. 182-183; verski identitet u Rimskom carstvu, str. 97-101; poredenje sa seobama Zulua, str.
220-221

246

Julijan (car), str. 83-84, 103, 162, 193 Julijan iz Toleda, str. 183 Julije Cezar, str. 77; poredenje sa akom KaSenzangakonom, str. 222 Justinijan (car), str. 89,151, 154155, 170, 178
K

Klotsuinda, str. 170 Klovis (kralj), str. 56, 159-161, 175, 184-185, 195,215, 231-232 Kniva (kralj), osniva konfederacije, str. 115,123, 162 Kolombani, str. 190 Koloni, vidi: Zakupci zemlje Koncil u Toledu, str. 181 Konstantin (car), str. 103, 116, 120-127 Konstitutivni model naroda, str. 81-83 Kosovo: albansko stanovnitvo, str. 12, 17, 20-21; Srbi, str. 10,213 Kosovo polje, Miloeviev politiki skup, str. 17 Kossinna, Gustaf, str. 53, 57 Krimski Goti", indoevropska filologija i njeno prouavanje, str. 44 Krobat, str. 215, 231 Kulturni identitet, vidi: Religijski identitet: varvari u Rimskom carstvu, str. 105-111; osnova za klasifikaciju naroda, str. 65-69; novi nastanak, str. 57-61; u Rimskom carstvu, str. 96-101 Kulturni nacionalizam: nemaki nacionalizam, str. 36-40; jezik kao sredstvo, str. 50-51; lingvistika istorija, str. 57-61 Kutriguri, str. 202 Kuver (voda Bugara), str. 202 Kuvrat (voa Onogura), str. 202 KvaZulu-Natal, provincija, str. 216, 233-234

Kagan (voa Avara), str. 199, 203 Kamavari, str. 185 Karakala (car), str. 92 Karlo Veliki, str. 186, 193, 195, 212 Karolinko carstvo, str. 207-210 Kasiodor, str. 88-89, 153 Kasna antika: kulturne pretpostavke i predrasude, str. 222-223; etnografske teorije, str. 82-85; klasifikacija evropskih naroda, str. 86-90; savremena evropska etnika politika, str. 211-213; drutvene strukture i klasni identitet, str. 100-101, 111-115; plemenska imena i provincijski identitet, str. 144-148 Katolika crkva, u paniji, asimilacija gotskih arijanaca, str. 176-182 Kelti: mala kraljevstva u postrimskoj Britaniji, str. 158, 192-193, 206; oruje i taktike, str. 107 Kindasvint (kralj), str. 181 Kindins u Gotskoj konfederaciji, str. 122 Klasna struktura u Rimskom carstvu, str. 92-101 Klef, str. 164-165 Klopstock, Friedrich Gottlieb, str. 38 Klotar II /Hlotar/ (kralj), str. 208

247

L
Lala, narod, str. 216, 225 Langobardska Italija: spajanje Rimljana, str. 163-173, 191, 171f; Avara, str. 194-195; franaka viast, str. 209; italijanska vojvodstva, str. 206; poreenje sa narodom Zulu, str.
220-221

Mandela, Nelson, str. 233 Mangosutu Butelezi, str. 233 Marko Auerlije, str. 84 Markomanska konfederacija, str. 111, 115 Marsijan (car), str. 135 Martel, Charles, str. 193, 207 M b o narodi, str. 216, 225 Merovinzi: osvajanja, str. 188, 193, 208; vojna organizacija, str. 184185; u severnim galskim kraljevstvima, str. 159-160, 206 Metamorfoze, str. 97 Migracijski obrasci: Hunska konfederacija, str. 132-136; uloga u evropskoj istoriji, str. 20-21, 53-55; uloga rimske vojne slube, str. 102103; poreenje naroda Zulu i Evropljana, str. 218-236 Mikronacionaiistiki pokreti, devolucija, str. 10 Miloevi, Slobodan, str. 17, 213, 233 Mongoli, konfederacija i politika struktura, str. 130 Mtetva narodi, str. 217, 227-229 Muslimani: u Bosni, str. 12; u Francuskoj, str. 15-16; u paniji, str. 206

Langobardski zakoni/pravo, Laniogaj, str. 121 LeMond, str. 21

str. 171

Lentiensi, rimska klasifikacija, str. 119 Leon I (papa), str. 136 Leovigild (kralj), str. 179-181 Le Pen, Jean Marie, str. 17, 213, 233 Lessing, Gotthold Ephraim, str. 38 Lex Ribuaria, str. 186-187 Liber Constitutionum, str. 187 Lini princip", str. 209 Lied der Deutschen, str. 45 Limitanei, rimske vojne formacije, str. 126-127 Lingvistiki slojevi, novo formiranje, str. 58-61 Liutprand (kralj), str. 168, 171 Livije, etnografske teorije, str. 7475, 77

N
Nacionalizam: Evropska zajednica, str. 10; grupni identitet kao uvod, str. 32-34; nezavisni pokreti, str. 29-31; u 19. veku, str. 27-61; povratak, str. 11-12 Nacionalni jezik kao ideoloki koncept,, str. 49-52

Mabhudu, str. 227 Madarik, str. 121 Maarska: rasprava oko granice, str. 12; rasprave oko Transilvanije, str. 18 Makedonija, str. 233 Malandela, str. 217, 231 Malobaud, str. 121

248

Nacionalni obrazovni programi, stvaranje nacionalnog" jezika, str. 49-50 Nacionalni suverenitet, ponovno raanje, str. 11-13 Napoleonovi ratovi; uticaj na nemaki nacionalizam, str. 37-39 Naputene zemlje" (agri deserti) u Rimskom carstvu, str. 125 Nasledna zanimanja, u Rimskom carstvu, str. 124-125 Naune" stipendije, nemaki standardi, nacionalizam, str. 43-44, 46-56 Ndvandve, drutvo, str. 217-218, 228-229 Nekada davno u zemlji Zulua i Natala, str. 219f, 224 Nemaka: etnike manjine, str. 13115; etnocentrizam, str. 11-12; grupni identitet, str. 32; istorijski koreni nacionalizma, str. 29; filologija i razvoj nacionalizma, str. 4352; politiki nacionalizam u postNapoelonovo doba, str. 37-46; prethodnice nacionalizma, str. 34; rasistiko divljanje, str. 14; oruje i taktike plemena, str. 107-108 Neustrija, franako kraljevstvo, str. 186, 206-207 Nguni narodi, str. 216-217, 219221,226 Notitia dinitatum, str. 108 Ntungva narodi, str. 215, 226

Odoakar, str. 151-152, 192 Oguri, str. 202 O jeziku i mudrosti Indijaca der), str. 43 Onoguri, str. 202 Orest, str. 132 Originesgentium teorija, str. 89-90 Oruje: izraz varvarskog etnikog identiteta, str. 107; Hunska konfederacija, str. 132; izraz saksonskog identiteta, str. 191-192 Osloboeni robovi: provincijski identitet u kasnoj antici, str. 145; drutveni status u Rimskom carstvu, str. 94-101 Ostrogoti: rat sa Vizantijom, str. 163; stvaranje etnikog identiteta, str. 151-156; etnogeneza, str. 140141; drutvena elita, str. 148 (Uber die Sprache unde weisheit fer In-

Pagi, rimska klasifikacija, str. 119 Paideia (rimska kutlura), str. 96 Panslavizam, politiki nacionalizam, str. 46-47 Patria, galski naziv, str. 142-145 Pavle akon, str. 223, 231 Peculium (imovina robova), str. 94 Pipin I, str. 190 Pipin II, str. 207 Plinije Stariji, str. 71-75, 77, 82, 205 Pohl-Resl, Brigitte, str. 169-170 Pokreti za nezavisnost, nacionalizam, str 30-31 Polietnike imperije: nemaki nacionalizam, str. 36; istorijski koreni

o
Odevanje, kao simbol varvarskog etnikog identiteta, str. 108

249

nacionalizma, str. 29; Hunska konfederacija, str. 133 Politike strukture; varvarski etniki identitet, str. 150-156; Herodotove teorije, str. 68-69; Huni, str. 129-130; nepostojanje u slovenskoj kulturi, str. 198-200; poreenje izmeu Zulua i evropske strukture, str. 229-236 Politiki nacionalizam: nemaki kulturoloki nacionalizam, str. 3640, 43-46; u postrimskoj Evropi, str. 203-204 Poljska: grupni identitet, str. 33, 34; radnici na privremenom radu" u Nemakoj, str. 14; nacionalizam, str. 12 Populus Gothorum, sastavni elementi, str. 182 Populus Romanus: varvari, str. 8790; formiranje, str. 74-77 " Porez, nain sakupljanja u Rimskom carstvu, str. 124-125; varvarsko uee, str. 141-142, 147-148 Porfirogenit, Konstantin str. 200201, 222 Posthum, Kasije Latin, str. 113-114 Poznavanje prirode, str. 73 Pravna tradicija; varvarski etniki identitet, str. 107-108, 150-151; u Bavarskoj, str. 208; Alarihov zakonik /brevijar!, str. 175-176, 189; u franakim kraljevstvima, str. 206210; Galo-Rimljani, str. 174-176; u gotskoj paniji, str. 176-183; pravni identitet, pojava, str. 209-210; Liber constituitionum, str. 187; u Langobardskom kraljevstvu, pri-

mena rimskog prava, str. 166-173 ; kod Ostrogota, str. 151-152; Ripurijanski zakonik, str. 186-187; Salikov zakonik, str. 186; Teodosijev zakonik, str. 175,189 Predorijentalistike etnografske teorije, str. 71 Pre Francuske i Nemake, str. 22 Prirodni narodi, klasifikacija i karakteristike, str. 65-69 Prisk, str. 82-83, 132-133 Prokopije, str. 82-853, 122-123, 197 Proverbia Germanica, str, 36 Provincijski identitet, pojava, str. 142-148

R
Radikalni monoteizam u Rimskom carstvu, str. 97-98 Radnici na privremenom radu u inostranstvu, antagonizam u Nemakoj, str. 14 Rana plemenska istorija starosedelaca Zululenda i Natala, str. 218-220 Rasizam, u Evropi, str. 11 Rask, Rasmus, str. 43 Reformacija, nemaki nacionalizam, str. 36 Regionalni identitet: vidi: Provincijski identitet: u provincijama u petom i estom veku, str. 142-148; u franakim kraljevstvima, str. 188-191; u postrimskoj Evropi, str. 203-204; u Rimskom carstvu, str. 92-101; teritorijalizacija i osvajanje, str. 211-213

250

Regnum Francorum, str. 184, 205 Rekared, str. 180 Religijski identitet: varvarski etniki identitet, str. 148-150; berbersko i arapsko osvajanje panije, str. 206; kod Franaka, str. 160-161; u Gotskoj konfederaciji, str. 123124; u Lombardiji, uloga u stapanju sa Rimljanima, str. 170-173; u Rimskom carstvu, str. 92-101 Remegije (biskup Remsa), str. 159160, 186

str. 129-162; unutranja politika transformacija, str. 124-128; pravni sistem, uticaj na varvarske zajednice, str. 108-109; obrasci seoba, str. 55-56, 60; etnogeneza i raspad severnih varvara, str. 156-161; provincijska aristokratija u petom i estom veku, str. 142-147; ropstvo i osloboeni robovi, str. 93-101; drutvene elite, str. 101-111 Ripuarijanski zakonik, str. 186-187 Rodbinske veze: etniko-drutveni identitet varvara, str. 148-156; v-arvarske rodbinske strukture, str. 104-111; Hunska konfederacija, str. 130-131; u Rimskom carstvu, str. 99-101 Romantizam, francuski i nemaki nacionalizam, str. 47-48 Komu] Augustu! (car), str. 132 Ropstvo: identitet u Rimskom carstvu, str. 92-101; regionalni identitet, str. 146-148 Rousseau, Jean-Jacques, str. 22 Rugi, str. 136 Rumunija, privremeni radnici u Nemakoj, str. 14; Maarskoj, str.

Revolucionarna ideologija: francuska revolucija i francuski nacionalizam, str. 35-36; nacionalizam, str. 28-31 Rimljani: asimilacija u gotskoj paniji, str. 175-183; klasifikacija i karakteristike, str. 65-69; etnografske teorije u kasnoj antici, str. 84-85, 154-156; franaka asimilacija, str. 184-190; u Galiji, str. 173-183; klasifikacija na gentes/populus, str. 7477; zakon i graanstvo, koncepti, str. 86-90; asimilacija Langobarda, str. 163-173, 171f; asimilacija Slovena, str. 196-199 Rimsko carstvo: varvarska etnogeneza, str. 137-142; podreivanje Varvara, str. 116-124; osvajanje i pijaka Rima, str. 140; klasni, regionalni i verski identitet, str. 92101; kriza treeg veka, str. 111-115; disolucija, str. 17, 140; etnografske teorije, str. 69-77, 79-80; francuski nacionalni identitet i okupacija, str. 35; nemaki politiki nacionalizam, str. 40-41; Huni i disolucija,

12

s
Said, Edvvard W, str. 71 Saint-Simon, Louis de, 34 Saksonci/Sasi: u Beju, str. 185; severna etnogeneza, str. 156-158; u severnoj Evropi, str. 191-194, 203204,210 Salignac de Fenelon, Fran<;ois, str. 34

22 1

Salijski Franci, u severnim galskim sifikacija, str. 68-69; oruje i taktikraljevstvima, str. 159-161 ke, str. 107 Salikov zakonik, str. 186 Slovaka, Maarska, str. 10 Salvijan, str. 147 Sloveni: Avarska konfederacija, str. Samo (kralj), str. 199, 203 59, 194, 198-199; osvajanje i seoSanskrit, indoevropski jezici, str. 41 ba, str. 196-199; etnoarheologija i Sarmati: raspad Hunske konfederaprouavanje, str. 53-54; nemaki cije, str. 137; poljski grupni indetinacionalizam, str. 37, 40-41; osvatet, str. 34 janje Dunava, str. 191; poreenje Savezi, sklapanje brakova: kao posa Zulu, str. 221 litika prednost, str. 140; u RimSolun (Tesaloniki), str. 201-202 skom carstvu, str. 99-101; pansSoti, narod, str. 216 ko-gotsko-rimski brakovi, zabrane, Sovjetski Savez, raspad, str. 11 str. 176-178; poreenje Zulua i Ev- Srbi, polaganje prava na Kosovo, str. ropljana, str. 229 12, 17, 213; u Hrvatskoj, str. 10; etSavigny, Friedrich Carl von, str. 43 niko poreklo, str. 199-203 Schlegel, Friedrich von, str. 43 Srednjovekovna istorija: kulturoloSeoske drutvene varvarske strukke pretpostavke i predrasude, str. ture, str. 105-111 222-223, 223f; etnoarheologija, str. Separatistiki pokreti, Evropska za53-54; nemaki nacionalizam i njejednica, str. 10 govo prouavanje, str. 43-45; nedoSevernoafrike manjine, u Francustatak geografskih razlika, str. 58skoj, str. 15-16 61; savremena evropska etnika Sidonije, str. 143-145 politika, str. 17-25, 211-213; filoloSieyes, Abbe, str. 35 gija kao orue, str. 47-52 Sigismund, str. 187 Stein, Freiherr vom, str. 38-39,43, Silvanije (zapovednik rimske voj44, 50 ske), str. 120 Stepski nomadi, str. 53-54, 129-130, Silverije (papa), str. 155 193-195, 202-204 Sinkretizam religija u Rimskom Stilihon, str. 139 carstvu, str. 97-98 Suverenitet, kao mit 19. veka, str. Sjedinjene Drave: etnocentrizma, 23-24 str. 16-17, 24; Evropska zajednica Sv. Augustin, etnografske teorije, kao partner, str. 10 str. 80-82 Skiri, str. 132, 136 Sv. Austregal, str. 190 Skiti, narodi: grko-rimska klasifiSveto rimsko carstvo, nemaki nakacija, str. 69-73; Herodotova klacionalizam, str. 36-37, 40, 44-45

252

Svevi (Suebi), str. 114, 139, 162, 176, 179,

Turski radnici na privremenom radu u inostranstvu", nemaki antagonizam, str. 14

U

aka KaSenzangakona, str. 217222,217-236, 229-236 panija. Berberi/Arapi kao osvajai, str. 205-206; rimsko-gotska asimilacija, str. 173-183
T

Tacit, Kornelije: etnografske teorije, str. 75-77; nemaki nacionalizam, str. 36, 40; mit o nacionalizmu, str. 33; opis Sueba/Sveva, str. 114 Taifali, str. 185 Teja (kralj), str. 155 Teodorih Veliki, str. 55, 151-156, 160, 171 Teodosije II (car), str. 135, 140 Teodosijev zakonik, str. 175-177, 189 Tervinzi, str. 122-123, 131, 137 Teuta (keltsko boanstvo), str. 97 Teutomer, str. 121 Tobacco, Giovanni, str. 17lf Trakija, varvarske naseobine, str. 137 Transilvanija, rasprava o etnikom identitetu, str. 18 Tribalizam, regionalni identitet, str. 145-146 Tridesetogodinji rat, nemaki nacionalizam, str. 36-37 Turinzi, str. 153, 159, 188

Ujedinjeno Kraljevstvo, lanica Evropske zajednice, str. 10 Ukraavanje, varvarski etniki identitet, str. 108-109 Ulfila (biskup), str. 44, 123-124 Usmene tradicije, istorijska upotreba, str. 224-236 Utiguri, str. 194

V
Valens (car), str. 123-124, 137-138 Valentinijan III (car), str. 135, 140 Valonci, antagonizam prema Flamancima, str. 10 Vandali, str. 118, 139-141, 148-151, 155, 156, 161 Var (rimski vojni zapovednik), str. 37,40, 110 Varavski pakt: pandan Evropskoj zajednici, str. 9-10; nacionalizam i etnocentrizam u zemljama lanicama, str. 11 Varvari: asimilacija u Italiji, str. 163172; kriza treeg veka, str. 114-115; etnogeneza u Rimskom carstvu, str. 137-142, 148-161; etnografska teorija, str. 82-85, 88-90; asimilacija Huna, str. 132; pravne tradicije, str. 86, 150; provincijska aristokratija u petom i estom veku,

253

str. 142-147; rimska asimilacija, str. 90-91, 116-124; rimska vojska, str. 117-124, 127-128; drutveni identitet, str. 104-111, 189-191 Velika Britanija: istorijski koreni nacionalizma, str. 29; mala kraljevstva, str. 156-161,207; uloga u nemakom politikom nacionalizmu, str. 39; saksonske federacije, str. 192 Vendi, str. 193 Vergilije, etnogenetske teorije, str. 74-75, 90 Vitensis, Victor, str. 45 Vitiges (kralj Gota), str. 155 Vizantijsko carstvo; pretnja gotskoj paniji, str. 178-179; okupacija Italije, str. 163-165, 172-173; Sloveni, str. 196-200; rat sa Ostrogotima, str. 163 Vizigoti: nestanak, str. 156; dvojne zajednice, str.' 149, 156; etnogeneze, str. 138-142, 156; franako osvajanje, str. 159-160; okupacija panije, str. 173-183; guenje pokreta bagaudae, str. 147 Vizigotski edikt Euriha, str. 150 Vojna uprava i birokratija, str. 126128; pobeda Rimljana, str. 117124; etnografske strategije, str. 211-213; Hunska konfederacija, str. 132-136; pravni status u Lombardiji, str. 171; merovinka organizacija, str. 184; uticaj na drutveni identitet u Rimskom carstvu, str. 101-103, 108-111; poreenje sa narodom Zulu, str. 228-236

Vojne taktike, vdi Oruje: uticaj na varvarski etniki identitet, str. 106107; Hunska konfederacija, str. 132

W
Wenskus, Reinhard, str. 106 Wergeld, str. 150 Wickham, Chris, str. 57, 171f Wimpleling, Jacob, str. 36 Wirtschaftswunder, vidi Radnici na privremenom radu, str. 14 Wright, str. 232

Z
Zakupci zemlje ( koloni ) u Rimskom carstvu, str. 96 Zemljoposednici, ekonomska mo u Rimskom carstvu, str. 94-96; provincijski identitet u kasnoj antici, str. 145-146; drutveni nemiri u Rimskom carstvu, str. 111-115 Zenon (car), str. 152 Zulu, poreenje sa evropskim narodima, str. 213-236 Zvelitini, Gudvil, str. 233

254

MIT O

NACIJAMA

P A T R I C K J. G E A R Y

IZDAVA

CENZURA Novi
SAD, B R A N I M I R A OSIA 5 4723180 TEL/FAKS: ( + 3 8 1 ) 2 1 4 7 7 8 1 4 4 , ( + 3 8 1 ) 2 1

cenzura@neobee.net

Z A IZDAVAA NEDIM SEJDINOVI

OPERATIVNA UREDNICA SLOBODANKA SATARA

LEKTORKA I KOREKTORKA NATAA LONAR

NASLOVNA STRANA PETAR PEROVI

KOMPJUTERSKA PRIPREMA STUDIO G V A T E M A L A NOVI SAD

TAMPA EKONOMIK DESANKE MAKSIMOVI 26

Novi SAD

NOVI SAD, 2 0 0 7 .

CIP - , 94(4)"04/14" , . Mit nacijama : srednjovekovno poreklo Evrope / Patrick J. G e a r y ; prevela s engleskog jezika Danira Parenta. - Novi Sad : Cenzura, 2007 (Novi Sad : ABM Ekonomik). - 254 str.; 21 cm - (Edicija Ogledalo) Tira 1.000. - Registar. ISBN 978-86-86559-01-2 a) - COBISS.SR-ID 219447047

li I BI 1 0 1

KA TAKIILTITA POLITIKIH NAUKA

3 2 3

Jedan od najznaajnijih savremenih s GEARY UGLA (University of California at Lo M 1 1 u knjizi Mit o nacijama" razotkriva
0

P. J.
1J

323.1(41(091)

naroda i talasa nacionalizma koji s e n ooouubaaa tlu starog kontinenta". Demistifikujui mehanizme raitotvorne svesti, Geary nam predoava'koliko utenu, toliko i frustrirajuu injenicu, da nijedan balkanski nacionalizam nije originalan u bil< kom svom elementu. Naprotiv, kao i u mnogim drugim stvarima, nai nacionalizmi su jadne kopije davno proivljenih evropskih nacionalnih i nacionalistikih mantri.

COBISS E

ISBN 978-86-86559-01-2

Cenzura

^ p i

>

Uli

p f "f