Visoka škola strukovnih studija

za obrazovanje vaspitača

Petra Drapšina 8

Novi Sad

Referat iz predmeta

Program pripreme dece za polazak u školu

Izazovi porodica darovite dece i polazak u školu

Student:

Jelena Beronja, 88/12, IV grupa

Novi Sad, maj 2020

 SPECIFIČNOSTI I IZAZOVI PORODICA DAROVITE DECE

Prepoznavanje i podsticanje potencijalne darovitosti dece, počev od ranog uzrasta, predstavlja

važan segment inkluzivnog obrazovanja. Zato je jako važno da se darovita deca još na ranom
uzrastu prepoznaju i da se adekvatno odgovori na njihove potrebe. Deci je, pre svega, neophodna
okolina koja će biti podsticajna, te im treba pomoći usmeravajući ih da rade i napreduju onda
kada sama budu spremna i odlučna, ali bez mnogo dodatnih frustracija iz spoljnjeg sveta. Stoga
nije teško zaključiti da važnu ulogu u prepoznavanju afiniteta i talenata kod dece, u
svakodnevnom napredovanju i podsticanju rasta, razvoja i vaspitanju darovitog imaju upravo
roditelji, odnosno porodica deteta. Zadatak roditelja u ovom slučaju je da na vreme, potpuno
upozna svoje dete, njegove osobine, navike, potrebe i ponašanja, kako bi uspešno, u racionalnom
vremenu, prepoznao darovitost svog deteta i adekvatno odgovorio njegovim vaspitno-
obrazovnim potrebama.

Porodica i darovitost

Dete većinu vremena provodi u porodici i roditelji mogu puno učiniti za njegov celokupni razvoj.
Otkrivanje ili prepoznavanje darovitih, posebno dece, od izuzetnog je značaja kako bi im se
pružila svestrana podrška i pomoć u svakom pogledu. Vinerova (Winner, 1996) smatra da ta
podrška u porodici darovitog deteta počinje kroz stvaranje odgovarajućih uslova (fizičke i
psihološke) i sredine za razvoj i usavršavanje njegovih potencijala i to pre svega u vreme
njihovog pojavljivanja. Porodica stvara različite mogućnosti koje dete treba da koristi na najbolji
mogući način i deluje svojim ukupnim društveno-kulturnim kontekstom na njegov razvoj.
Detetovi kreativni potencijali treba da budu izloženi kontinuiranim i adekvatnim izazovima.
Stoga je važno znati da potencijalno darovitom detetu treba postavljati teže i složenije, ali uz
određeni napor, rešive zadatke, dakle rad koji angažuje sve njegove intelektualne sposobnosti i
veštine čime se podstiče njegov razvoj.

Pravovremeno prepoznavanje i otkrivanje darovitih otvara mogućnost da se njihovo obrazovanje

upotpuni odgovarajućim sadržajima, kako u samoj predškolskoj ustanovi, tako i u njihovom
dodatnom angažovanju u okviru specijalizovanih muzičkih škola, likovnih radionica,
matematičkih školica i sl. Od roditelja se očekuje da što ranije prepoznaju darovitost deteta, kako
bi se iskoristile pogodnosti ranog doba za intenzivan razvoj postojećih potencijala određenog
deteta. Najvažnije je da roditelj prati napredovanje svog deteta, neguje osećaj za novo, širi
interesovanja i vidike, podržavajući dete u ambicijama koje samo ispoljava. Zato se može reći da
roditelj treba da bude otvoren za nova učenja i iskustva, a to znači da (Bulatović, 2012):

 prepozna i prizna detetovu darovitost;

2
  prizna nedovoljnost svoga znanja o njima i vlastitu nekompetentnost za rad sa darovitim
detetom;

 traži pomoć i podršku za rad sa detetom; neguje fleksibilnost i prilagodljivost u radu

(neprestano razvija i istražuje raznolikost u strategijama učenja i bogaćenju dečijeg
iskustva u okruženju);

 iskazuje poštovanje, ohrabruje i podržava darovito dete.

Praćenjem, posmatranjem i preuzimanjem odgovarajućih aktivnosti u cilju podsticanja razvojnih

potencijala, roditelj direktno utiče na darovitost kod dece.

Izazovi u vaspitanju darovitog deteta

Darovito dete prema Stojakoviću (1998) „poseduje raznovrsnost svojih osećanja, drugačije i
snažnije doživljava svet oko sebe nego većina druge dece istog uzrasta, pa samim tim postaju i
ranjivija zbog nepravde i pogrešnih postupaka porodice”. Dešava se da daroviti pojedinci ne budu
prepoznati u porodici, pa od strane roditelja bivaju pogrešno shvaćeni. Razlog može biti
roditeljska neambicioznost i preopterećenost egzistencijalnim, zdravstvenim ili nekim drugim
problemima.

Darovita deca su obično zahtevnija, radoznalija, imaju potrebu da budu shvaćena i prihvaćena i
veoma su specifična u komunikaciji. Suviše su samokritična, zbog čega ne pristaju na
kompromise i ne podnose pritiske. Često ih zanimaju mnoge stvari ili ideje što deluje da mnogo
toga započnu ali ne završe. Radoznali su, postavljaju mnogo pitanja i vole da diskutuju, imaju
bogat rečnik, stalno traže dodatne informacije i objašnjenja, teže razvoju ideja, pokazuju
sposobnost inicijative i entuzijazma za ono što ih interesuje. Zbog svega navedenog javljaju se
teškoće u pogledu komunikacije, saradnje, a pre svega razumevanja od strane roditelja. Roditelji
pak mogu osetiti nesigurnost zbog neodređenosti uloga i poljuljanog osećaja vlastite
kompetencije. Takođe, često osećaju odgovornost, a neretko imaju otpor prema povećanim
zahtevima i obimu posla s darovitima.

Porodica i mogućnosti podsticanja i razvoja darovite dece

Imajući u vidu navedeno, pred roditeljima čija su deca pokazala potencijalnu darovitost stoji
velika obaveza tj. pitanje kako podizati dete i omogućiti da se dobijeni dar neguje i razvija, a pri

3
tom ne zaboravi da je dete samo dete koje prolazi ukupan razvoj kao i sva ostala deca istog
uzrasta.

Neke smernice koje bi bile vodilje roditeljima i drugim članovima porodice za podsticanje i
razvoj darovitosti u porodici su:

 Stvaranje povoljne porodične atmosfere - razumevanje i podrška interesovanjima i

angažovanjima darovitog i talentovanog deteta; balans između ambicije deteta i porodice
(tj. igre, zabave i druženje), kao i neophodnosti socijalizacije njegovog jedinstvenog i
neponovljivog individualiteta”.

 Obezbeđivanje povoljnih materijalnih uslova koji bi doprineli razvoju darovitosti i

produbljivanju interesovanja (nabavka materijala, igračaka, alata, opreme, didaktičkih
igara, knjiga, enciklopedija, časopisa, muzičkih instrumenata, sportskih rekvizita, pribora
za slikanje i drugih materijala koji će prvenstveno imati za cilj ohrabrivanje deteta da
nastavi raditi na samoafirmaciji). Kako su darovita deca često veoma inovativna, roditelji
bi trebali da im obezbede različite materijale (kolaž papir, kartonske kutije, rolne papira...)
za kreativnu igru.

 Pružanje adekvatnog modela za identifikaciju – ohrabrivanje deteta putem pružanja

modela za ugledanje (roditelji koji i sami vredno rade i koji dosta ulažu u svoje
obrazovanje).

 Omogućavanje stimulacije za darovitost van porodice (odlazak deteta na edukativne

izlete, posmatranje izložbi, uključivanje deteta u programe koji su posebno osmišljeni za
darovitu decu.

Zaključak

Saznanje o potencijalnoj darovitosti svog deteta roditelji treba da dožive bez preuveličavanja,
preterivanja i pretencioznih ambicija. Nijednog trenutka ne bi smeli da zaborave da se, ipak, radi
o detetu, bez obzira koliko darovito bilo. Međutim, u dobroj nameri roditelja da pomognu u
afirmaciji, veoma se često dešavaju greške, koje mogu biti razlog nezadovoljstva i neuspeha
potencijalno darovitog deteta.

Roditelji potencijalno darovitom detetu treba da pruže što više svakodnevnog širokog iskustva
kako bi upotrebilo svoje sposobnosti i na taj način ih dalje vežbalo i razvijalo. Treba da budu
stimulativni, ali ne bi smeli nikako da pređu granicu pozitivne stimulacije, podrške i pomoći.