Saša Radulović

Муслимани на Балкану су практично сви Срби. Ислам им је вера, али народ је српски,
баш као и нама православцима. Генетика нам је иста, језик нам је исти, само је вера
различита. То је знао Меша Селимовић и то су знали сви муслимани крајем 19. и
почетком прошлог века. Чак је и Алија Изетбеговић знао да је Србин и изјашњавао се
тако.
А онда је стигло зло првог, па другог светског рата, па комунизма, па 90-тих. А реч
Бошњак је једнако Босанац је човек који живи или је пореклом из Босне. И ја сам
Бошњак = Босанац по мајци. А и дешњак сам јер пишем десном руком. По оцу сам
Црногорац. Али то су територијалне одреднице као и Шумадинац, Далматинац или
Херцеговац. Народ је један: српски.
У данашњој Турској живи 9 милиона људи који за себе знају да су српског порекла,
кажу у Друштву српско-турског пријатељства "Инат" и да велики број њих знају и
презиме које су носили њихови преци и славу коју су славили пре него што су
прихватили ислам. Само у Истабулу их је преко 3 милиона. Велики број њих и даље
говори српски језик. Српски је био један од 4 званична језика Османског царства као
језик дипломатије и војске.
Кад су једном професору из Анкаре рекли да су нас Турци јахали 400 година, он казао
да је питање ко је кога ту јахао, јер су многи Срби имали извршну власт: велики везири,
њихови заменици, везири, адмирали, гувернери провинција, шефови финансија и
високи административни службеници.
21 велики везир Османског царства (премијер, први човек у царству после султана) је
био Србин по пореклу:
1. Махмуд-паша Анђеловић (1456-1468; 1472-1474)
2. Ахмед-паша Херцеговић (1497-1498; 1503-1506; 1511-1511; 1512-1514;
1515-1516)
3. Хадим Али-паша (1501-1503)
4. Синан-паша Боровинић (1515-1517)
5. Семиз Али-паша (1561-1565)
6. Мехмед-паша Соколовић (1565-1579)
7. Лала Мустафа-паша (1580-1580)
8. Хадим Месих-паша (1585-1586)
9. Ибрахим-паша Дамад (1596-1596; 1596-1597; 1599-1601)
10. Јавуз Али-паша (1603-1604)
11. Лала Мехмед-паша Соколовић (1604-1606)
12. Дервиш Мехмеђпаша (1606-1606)
13. Кара Давут-паша (1622-1622)
14. Екрем Хусреф-паша (1628-1631)
15. Реџеп-паша Топал (1632-1632)
16. Салих-паша Невесињац (1645-1647)
 17. Кара Муса-паша (1647-1647)
18. Сари Сулејман-паша (1685-1687)
19. Мустафа-паша Далтабан (1702-1703)
20. Ибрахим-паша Кабакулак (1731-1731)
21. Дамат Фериђпаша (1919-1919; 1920-1920)
Нису овим нашим просторима управљали Турци који су дошли из данашње Турске, већ
наши људи, властела која је прихватила ислам и тако добила да буду бегови и паше. Ми
смо углавном управљали сами собом. У Црној гори, разлог зашто Османско царство
није успело да покори те четири нахије па их је назвало Црна Гора 1513.г. је чињеница
да нису успели да нађу никога од утицаја ко би пристао да прихвати ислам и да око
њега/њих направе власт и управу. Моја породица по оцу је из те четири нахије, племе
Озринићи/Чевљани и нисмо никада живели под Османском влашћу. Из тог племена је и
Новак Ђоковић, али на жалост и Мило Ђукановић. Ја бих се хвалио Новаком да смо
род у 12.колену, али шта ћу онда за Мила?
Током османске власти, једина институција коју је имао српски народ је Пећка
патријаршија, данашња СПЦ. Она нас је одржала. Без ње вероватно српско име би
остало само у траговима. Политика цркве у то време је била покушај наметања
срамоте: продао веру за вечеру. И тада, у то време, је то имало смисао и јасан циљ. То је
престало да има икакву сврху након ослобођења од османске власти. Уместо да
пригрлимо браћу тада и да тада кажемо да су Срби углавном православци, али да има и
муслимана и да су нам браћа, ми смо инсистирали да могу да се зову Србима само ако
промене веру. И то онда створи плодно тло за новокомпоновање идентитета и историје
чега су се објеручке прихватили Аустроугари, па Немци, па комунисти, па данас
поново Немци.
Много зла се издешавало у прошлом веку међу браћом. Много. А било је и много зла за
време Османске власти. А зло се дешавало углавном зато што смо били будале и више
веровали страној сили него брату. И не треба да заборавимо, ни ми православци ни
муслимани. Злочини се могу опростити, али заборавити никада.
Често ме питају: ако смо један народ, зашто не узмемо неко "наутрално" име, као на
пример Југословени. Када бисмо то урадили, одрекли бисмо се себе и својих предака и
као репа без корена узели новокомпоновано име колонизатора. Најстарије име за наш
народ је Срби. Оно је старије од новог века. Први запис тог нашег имена је код Плинија
у првом веку. То име је симбол нашег постојања на овим просторима, име
староседелаца који су своји на своме. Тога се не одриче.
Чињеница јесте да је брат често хтео да управља са другим братом. Па се брату чинило
да ће му нека страна сила помоћи да победи другог брата и да он онда управља. А
страној сили никада није, нити ће икада бити брига за нас. Они нас гледају као робље,
као нижу расу. Страна сила од Рима до данас примењује исту тактику: завади па владај.
Тако је и данас.
Па када се данас појави грађанин Шмит и учини ти се да је на твојој страни, време је да
схватиш да је грађанин Шмит једино и искључиво на немачкој страни. А Немачкој
треба да будемо сиромашни и посвађани и имамо неуспешна друштва, јер једино тако
ће добити квалитетну јефтину радну снагу без које његова индустрија пропада.
Зато драги моји Срби, и моји православци и Мухамедови муслимани, ако не нађемо
начин да сарађујемо, остаћемо плен. Колонизатор ће нас увек гурати једне против
других. Тако је било и у првом и у другом светском рату и током 90-тих и данас. Ако ни
због чега другог, због тога смо упућени једни на друге: да не будемо плен.