Srdjan Novaković - Turci, Rasa, Jezik I Psiha

СРЂАН НОВАКОВИЂ
турци -
РАСА, ЈЕЗИК
И ПСИХА
АУТОРСКО ИЗДАЊЕ
Срђан Новаковић
турци -
РАСА, ЈЕЗИК
И ПСИХА
БЕОГРАД · MMXXI
турци -
PACA, ЈЕЗИК И ПСИХА
Још је Тихомир Т>орђевић својевремено упозоравао да се у ранија

времена у нас именом Турчин називао — па се још и сад, у маси народ-
ној, гдешто назива — сваки човек Балканскога полуострва којије мус-
лиманске вере, био он прави Турчин или Арнаутин, или Југословен,
или ма који други, — па су тим именом називани и наши муслимани
у Босни и Херцеговини.1 Међутим, као год што су сви Арнаути — Ар-
наути, ма које вере били, исто су тако и сви Југословени — Југословени
(Срби), ма којој вери припадали. Хасан Ребац је исправно закључио
да је дуготрајна османска и аустријска окупација Босне довела до жа-
лосног стања да су браћа растављена вером, да су потиштени рајетини
изједначили своје народно име са својом вером, а своју браћу против-
нике крстили именом турским. Раја је спојила своје народно србско
име са својом православном вером, и то двоје Србством назива, а свога
брата муслиманске вере који је на страни Турске, називала је Турчи-
ном.2 Прави су, пак Турци, или Туркуше — како их називају „Бошњаци
' Муслимани Босне и Херцеговине старином су Словени, тврдио је Антун

Ханги. Падом Босне под османлијску власт, одрекли су се многи Босанци вере
својих отаца и пригрлили веру Мухамедову, Ислам, те су му и данас најверније
присталице. Веру своју уско спајају с онима који су им је донели, са Турцима, и
зато се радо називају Турцима, а своју веру зову турском вером. „Турске ми вере“,
уобичајена је заклетва којом се наши муслимани заклињу. Ако се нешто важно
деси, пита један другога:„Шта је, ако си Турчин?“, „Говори, ако си Турчин?“, ако ко
кога за савет упита или моли, вели:„Шта ћу, ако си Турчин?“, или „Помози, ако си
Турчин?“. Правих Турака има у Босни и Херцеговини врло мало, док су босански
муслимани високог раста, широких плећа и јаких мишица, вели Ханги. Босанци
су поносни, јуначког хода, бистрог погледа и високог чела, умерени у јелу и пићу,
нежни мужеви и изврсни очеви породице. Поштени су и поуздани, гостољубиви
и сусретљиви као и сви Словени; в. Antun Hangi, Život i običaji muslimana u Bosni i
Hercegovini, Svjetlost, Sarajevo, 1990, str. 25-26. Код наших муслимана тежака владају
у погледу избора брачног друта иста народна правила као код хришћана. Само код
бегова су ти погледи на избор супружника различити, и то из економских разлога;
в. Миленко С. Филиповић, Човек међу људима, СКЗ, Београд, 1991, стр. 363-373.
2 Овакав погрешни назив за наше муслимане, код православног простог света не
6 Срђан Новаковић
закона турскога“ — нешто сасвим друго. Они су један сасвим засебан
народ, са засебним пореклом, засебним језиком, засебном културом, и
засебном историјом. Они са народима Балканског полуострва немају
никакве сродности. Они са њима немају ни иначе друте везе, сем што
су неким њиховим деловима позајмили своју веру, нешто својих речи,
нешто своје културе, и још по нешто; али све то скупа није успело да
те делове одвоји од њихове праве заједнице и да од њих створи Турке.
Професор географије на универзитету у Бечу, Г. Е. Оберхумер, на-
писао је 1917. године књигу под насловом Турци и Османско царство.1*3
Иако је писана за време рата, кад су Немци и Турци били велики
пријатељи, књига је написана строго научно, те јој се нема шта пре-
бацити. V погледу порекла Турака, које ћемо овде по њој саопштити,
она представља последње резултате науке, упозорава Ђорђевић. Ми
смо са Турцима били не годинама и деценијама, већ столећима у нај-
непосреднијим односима и саобраћајима. Они су на нашој историји,
култури, и животу оставили дубоких трагова, па је и стога врло по-
требно знати ко су, шта су, и откуда су. Турци су били врло интере-
сантан народ. Они нису као Арапи имали претензију да потчињене
асимилирају и да даду свему свој карактер. Они су се задовољили
само и једино влашћу. Били су површни завојевачи и нису нигде
дубље у народни живот залазили. У Босни су дали потпуну власт
помуслимањеним Србима и ови су је бранили од свих туђинских
завојевача, гинули су за њу најјуначкије, како је то обичај код нашег
народа, а иначе су били у њој готово апсолутни господари. Турци се
ту нису насељавали никада, па у целој Босни има Турака утолико
уколико је који дошао у свити кога паше или везира, па после остао у
Босни, али се потпуно претопио у наш народ, заборавивши свој тур-
ски језик. Кад су дошли Турци, учинили су да су се Босанци дефи-
нитивно ослободили прогоњења и угрожености од стране папских
Маџара и њихова католичанства. Потурчена србска деца, посебно
из Босне, постигла су у јаничарској војсци и у државној управи чес-
то високе положаје.4 Тако су се уздигли на високе положаје потури-
це из породице Анђелковића из Србске деспотовине, Хранушића,
развија братска осећања; в. Хасан Ребац, Срби испамске вере, Центар академске
речи, Шабац, 2015, стр. 60.
3 Е. Oberhummer, Die Tiirken und das Osmanische Reich, Leipzig 1917, p. 115.
4Васиљ Поповић, Историја новога века:1492-1815, СКЗ, Београд, 2016, стр. 96.
ТУРЦИ - PACA. ЈЕЗИК.И ПСИХА 7
Михаиловића, Вранешевића, Обреновића, Херцеговића, Бранко-
вића и Соколовића из Босне и Црнојевића из Црне Горе.5 Дакле, не
само да је престало то угњетавање од Маџара, него су баш Босанци
као језгро турске војске при даљим турским надирањима освојили
од Маџара Београд, па су доцније освојили и под своју власт ставили
целу Маџарску. Успомена на ово освајање Београда од Маџара сачу-
вала се у Босни до данас познатом песмом која се и данас пева:
Цар Сулејман под Београд паде;
Бирден паде, бирден ватру даде;
Ја како га племенито туче;
Београд се из темеља љуља;
Терзи кула ни хабера нема.6
Турци нису задирали уунутрашњи живот својих поданика, њима
је било главно да раја буде мирна, да плаћа обавезе, да врши кулук
и да има у сваком крају једног одговорног народног посланика. Ос-
тављен овако сам себи, наш се народ под Османлијама почео враћа-
ти у стање примитивности и у социјално стање какво је владало пре
заснивања покорених феудалних држава и какво је још могло жи-
вети у народној традицији и успоменама. Нарочито је то био случај
у удаљеним и планинским крајевима, до којих је државна органи-
зација, због теренских прилика, слабо могла допирати и ухватити
корена. Под оваквим условима, стари племенски живот са својом
организацијом и обичајима племенске управе оживљује као у дале-
кој прошлости. Једино што су сада племенски главари, поред своје
улоге у племену, постали још и представници племена пред Турци-
ма и посредници између турских паша и народа. У равничарским
крајевима, где је државна организација ухватила чвршћег корена,
јављају се уместо племена кнежине, али са истом друштвеном ор-
ганизацијом. И племенима и кнежинама управљали су под Осман-
лијама народни главари и кнезови (башкнезови, оборкнезови), који
се ни по васпитању, ни по оделу, ни по домаћем животу нису разли-
ковали од имућнијих сељака. Они су у договору с народом руково-
дили унутрашњим односима у племенима и кнежинама, по старим
5 Васиљ Поповић, Историја новога века:1492-1815, СКЗ, Београд, 2016, стр. 96.
6 Хасан Ребац, Срби исламске вере, Центар академске речи, Шабац, 2015, стр.93-96.
народним социјалним обичајима. Падом наших земаља под осман-
ску власт, нестало је у њима и закона, према којима се дотле живело.
Уместо њих, тада поново оживљују стари народни правни обичаји.
Распре међу племенима и кнежинама, због територија, пашњака и
извора, решавале су народне старешине само по обичајима, засни-
вајући свој суд на сведоџбама старих људи, или остављајући право
јачему. Несугласице око деобе имања изравнавале су изабране на-
родне судије, као и заваде између села или између породица. Крвну
освету су прекидали добри људи. Ако би ко у селу чинио зла, село
би га изгонило из своје средине, или би га колективно убијало. Уко-
лико би ко учинио какву штету, изабрани суд или сеоски збор би
исту проценили и кривац би је морао платити. Ако се не би могао
пронаћи кривац, налажен је јамчењем. Ако кривац не би признао
кривицу, подвргавали би га Божијем суду (вађење мазије). Тако су
под Османлијама оживели стари народни правни обичаји. Само
тешке кривице, и то тек када би се за њих сазнало, буне и хајдучију,
кажњавале су турске власти. У племенима и кнежинама, сам народ
почиње да води бригу о црквама и манастирима. Уместо старих вла-
далачких ктитора и приложника, сам народ даје прилоге богомоља-
ма, кулучи и издржава их. Он им бира и старешине, али не више по
старим црквеним правилима, већ по народном обичају, међусобним
договором, само их шаље владикама да им очитају оно што треба по
закону. Народ сам подиже и цркве, али не више по обрасцу величан-
ствених и скупих храмова из времена слободе, већ по узору на своје
народне куће, па их често и покрива кровином и шиндром, онако
како је покривао и обичне куће. Народни мајстори раде иконе, док
народни свештеници иду за народним обичајима у свему: жене се
по други пут, брију браде, носе народно одело, играју коло, предводе
народ у борби против Турака и чак одлазе у хајдуке. Заједничке мо-
литве за кишу и плодност у пољу, за здравље људи и стоке почињу се
вршити без учешћа свештеника, а стари празноверни обичаји - ис-
копавање вампира, убијање вештица, чини, магије, гатање и сличне
ствари узимају пуног маха. Стари народни економски и медицин-
ски обичаји су такође наставили нормални живот под Османлија-
ма; заједничко чување стоке, њено гоњење из места у место ради
исхране, заједнички рад, мобе, седељке, ранила, народни лекари и
травари, справљање народних лекова, врачање и ношење болесника
на изворе, живели су под Турцима без икакве промене. Турци су
стари народни живот подржавали и повлашћивали, и турске паше
су се сродиле са оваквим поретком који је годио народу, па је тиме
био гаранција мира. Најлепши пример је била управа Мустај-паше,
која је представљала враћање у земљу једне управе, на какву је народ
одавно био навикао и какву је сматрао за нормалну, где је све што
се раје тицало било савршено препуштено народним кнезовима на
руке и управљање.7 У Аустрији, државне власти су забрањивале при-
митивне и празноверне обичаје нашег народа, а тамо су и наши шко-
ловани људи дизали глас против таквих обичаја, тако да су обичаји
постали врло раслабљени и умногоме и сасвим ишчезли из народног
живота Срба пречана.
7 Тихомир Р. Ђорђевић, Наш народни живот, СКЗ, Београд, 1923, стр. 12-14.
ТУРЦИ
И ТУРСКИ ЈЕЗИЦИ
Турци су, исто онако као и Мађари и Финци, многим мешањем са

другим народима већ одавно изгубили свој расни тип, али благода-
рећи своме очуваном језику, они још и данас чине оштро издвојене
делове европских народа и носе јасне знаке свог азијског порекла.
Сама реч „турк“ је за 1500 година неколико пута мењала значење. У
V веку су Турцима звали ордију насталу око кнеза Аршина, а која је
од VI-VIII века представљала народ који већ говори на турском. Али
суседни народи, који су говорили на истом том језику, себе нису зва-
ли Турцима. Арапи су звали Турцима све номаде Средње и Централне
Азије без обзира на језик којим су говорили. Рашид-ад-Дин је почео
да разликује Турке и Монголе управо по језику, док у наше време реч
„турк“ представља искључиво лингвистички појам којим се не узима
у обзир етнографија, па чак ни порекло, пошто су неки турскојезич-
ни народи преузели турски језик од суседа.8*Оба назива, и турски и
монголски, јављају се доста касно - први у VI, а други, не рачунајући
неке кинеске наговештаје из времена династије Танг (618-907), тек
у XI и XII веку; али народи од којих су потекли - судећи по извес-
ним траговима на које још увек наилазимо - очигледно су постојали
много раније: њих ћемо називати прото-Турцима и прото-Монголи-
ма. Што се самих назива турски и монголски тиче, ни када се буду
распространили неће још увек ући у општу употребу, то јест слу-
жити да означе све туркофоне и монголофоне, јер ће ови наставити
да се прослављају под туђим именима (именима кланова, племена,
племенских савеза и царстава), која ће без устручавања преузимати
од својих суседа или противника с којима ће срећно и несрећно из-
лазити на крај. У политичком, друштвеном, економском и култур-
ном погледу, Турци и Монголи су у светској историји. одиграли изу-
зетно значајну улогу. Међутим, која су од ових турско-монголских
8 Лав Гумиљов, Стари Турци, Издавачка књижарница Зорана Стојановића,

Сремски Карловци-Нови Сад, 2020, стр. 26.
племена током последњих векова прехришћанске ере и првих веко-
ва хришћанске ере говорила алтајским језицима још увек је пред-
мет расправе, упозоравао је Жан-Пол Ру. Данас је у смислу радне хи-
потезе прихваћено да алтајска породица, коју чине Турци, Монголи
и Тунгузо-Манцурци9, постоји као посебна лингвистичка породица.10
Османско-турски језик, службени језик турске државе, и у исто
време, општи језик турске главне земље — Мале Азије, један је спе-
цијални производ врло раширене групе турских или татарских
језика, једне гране великог уралско-алтајског језичког стабла, чији
се огранци пружају од Лапланда и Мађарске па све до Јапана. Да-
нашња наука о језику дели велико уралско-алтајско језичко стабло у
две главне гране: у уралску и алтајску. Прва се група дели у самојед-
ску и финско-угарску грану, којој припада и мађарски језик; а друга
у турску, монголску, тунгуску и јапанску. Нас се овде тиче само тур-
ска језичка грана, те ћемо о њој рећи коју реч.
Упркос своје огромне географске раширености, турска језичка
грана алтајског језичког стабла ипак чини једну језички издвојену
целину. Главни јој је центар у Туркестану, који по њој и своје име
носи, а најстарија јој је домовина Алтај. Област, пак, њезина проте-
зања шири се од Каспијског мора, горње Волге и Урала, све до Ви-
соке Азије, али као полуострво досеже чак у источни Туркестан, у
долину реке Тарима, до преко Лоб Нора. На југу јој је венац иран-
ских планина граница према иранским народима. Финци и Тунгу-
зи" деле главну масу турских народа од њених најсевернијих делова,*11
’ Манџурци припадају, по језику и физичком типу, тунгуској групи. Све више су
их асимиловали Кинези, и једва да формирају један део популације који носи
њихово име (Поздњев). Деникер је сматрао да су Ниучи или Ју-чи са брда Шан-
алин и Сиан-шш са севера Кореје, о којима су саопштавале кинеске хронике,
такође тунгуске популације.
“Žan-Pol Ru, Religija Turaka i Mongola, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića,
Sremski KarlovcijNovi Sad, 2002, str. 9-11.
11 Тунгузи говоре једном врстом монголског језика, деле се на јужне Тунгузе,
северне и приморске или Ламуте. Река Амур представља границу између прве
две групе Тунгуза. Ламути настањују приобаље Охотског мора, северозапад
Камчатке, и простиру се и на запад од реке Јане. Северни Тунгузи се деле на Олчаи
или Мангуни на ушћу Амура, Ороки на северу острва Сахалин; Орочени су скоро
чист тунгуски тип, Манегри и Оленијеи. Јужни Тунгузи обухватају Голде са доњег
Амура и са Усурија, обалске Ороче и Салоне-Дауре у Кулџају; Јан Деникер, Pace
и народи на земњи, ЦИД, Подгорица, 2002, стр. 300-301. Тип који доминира међу
племена током последњих векова прехришћанске ере и првих веко-
ва хришћанске ере говорила алтајским језицима још увек је пред-
мет расправе, упозоравао је Жан-Пол Ру. Данас је у смислу радне хи-
потезе прихваћено да алтајска породица, коју чине Турци, Монголи
и Тунгузо-Манџурци*9, постоји као посебна лингвистичка породица.1011
Османско-турски језик, службени језик турске државе, и у исто
време, општи језик турске главне земље — Мале Азије, један је спе-
цијални производ врло раширене групе турских или татарских
језика, једне гране великог уралско-алтајског језичког стабла, чији
се огранци пружају од Лапланда и Мађарске па све до Јапана. Да-
нашња наука о језику дели велико уралско-алтајско језичко стабло у
две главне гране: у уралску и алтајску. Прва се група дели у самојед-
ску и финско-угарску грану, којој припада и мађарски језик; а друга
у турску, монголску, тунгуску и јапанску. Нас се овде тиче само тур-
ска језичка грана, те ћемо о њој рећи коју реч.
Упркос своје огромне географске раширености, турска језичка
грана алтајског језичког стабла ипак чини једну језички издвојену
целину. Главни јој је центар у Туркестану, који по њој и своје име
носи, а најстарија јој је домовина Алтај. Област, пак, њезина проте-
зања шири се од Каспијског мора, горње Волге и Урала, све до Ви-
соке Азије, али као полуострво досеже чак у источни Туркестан, у
долину реке Тарима, до преко Лоб Нора. На југу јој је венац иран-
ских планина граница према иранским народима. Финци и Тунгу-
зип деле главну масу турских народа од њених најсевернијих делова,
’ Манџурци припадају, по језику и физичком типу, тунгуској групи. Све више су
их асимиловали Кинези, и једва да формирају један део популације који носи
њихово име (Поздњев). Деникер је сматрао да су Ниучи или Ју-чи са брда Шан-
алин и Сиан-пии са севера Кореје, о којима су саопштавале кинеске хронике,
такође тунгуске популације.
10Žan-Pol Ru, Religija Turaka i Mongola, Izdavaćka knjižarnica Zorana Stojanovića,
Sremski KarlovcijNovi Sad, 2002, str. 9-11.
11 Тунгузи говоре једном врстом монголског језика, деле се на јужне Тунгузе,
северне и приморске или Ламуте. Река Амур представља границу између прве
две групе Тунгуза. Ламути настањују приобаље Охотског мора, северозапад
Камчатке, и простиру се и на запад од реке Јане. Северни Тунгузи се деле на Олчаи
или Мангуни на ушћу Амура, Ороки на северу острва Сахалин; Орочени су скоро
чист тунгуски тип, Манегри и Оленијеи. Јужни Тунгузи обухватају Голде са доњег
Амура и са Усурија, обалске Ороче и Салоне-Дауре у Кулџају; Јан Деникер, Pace
и народи на земњи, ЦИД, Подгорица, 2002, стр. 300-301. Тип који доминира међу
ТУРЦИ - PACA. ЈЕЗИК. И ПСИХА 13
од Јакута, који станују с обе стране поларног круга од Хатанга до
Колима. Јакути су могли отићи тако далеко на север Азије само из
јужнијих својих седишта, одакле су постепено потискивали испред
себе старије становништво — Јукагире* 12, Корјаке, Чукче13 и друге, и
натерали их на крајње северне ивице Азије. Врло стари карактер ја-
кутског језика, „санскрита мећу турским језицима», указује на то да
су се врло рано издвојили од остале турске масе, иако се њихово ис-
ељавање из области Бајкалскога језера може ставити тек у XIII век.
Као год што су Јакути отишли на север, тако су се други турски
народи из својих првобитних постојбина раширили према југозапа-
ду. Њихов је пут ишао, с једне стране, преко Волте на Кавказ и Крим,
а с друге, преко Ирана ка Малој Азији где су се Османлије развили
у самосталан народ и одатле прешли на Балканско полуострво. Из-
олована турска племена у Ирану и на Кавказу показују пут турског
продирања ка западу. Као најзападнија насеља једног турског наро-
да у историјско време, сем Хуна и Авара, који су такође припадали
турској групи народа, имају се сматрати Кумани. Они су већ у IX
веку, после Печенега (такође турског народа), продрли до доњег Ду-
нава. Од 1070. године у непрекидној борби с Угрима, њих је, пошто
су их покорили Монголи, 1235. године, у седам племена са 40.000 фа-
милија, населио угарски краљ Бела IV измећу Дунава и Тисе, а један
их је део остао на Балканском полуострву, поглавито у Бугарској.
Тунгузима представља секундарну расу северних Монгола, која се одликује

мезокефалијом или благом судолихокефалијом и издуженим лицем. Висина им
варира; Орочени су средње висине, а Манџурци веома крупни.
12 Јукагири су последњи представници веома моћног народа који је некада
заузимао део Сибира смештен на истоку од Лене, и био састављен од више
племена. Њихов језик користи одређен број Тунгуза-Ламута, њихових суседа.
Јукагири из Верхојанска прихватили су ламутски дијалект, а они са обале Јане
јакутски. Физички наликују Тунгузима-Ламутима, мада су више брахикефални
и мање мрки.
13 Према веровањима Чукча, зли дуси kelet лове људску душу, баш као што људи
лове фоке: они односе и прождиру те душе. Евенки су имали представу о души
been (телесна душа, према А. Ф. Анасимову), те су с њеном делатношћу повезивали
све функције човековог тела: ако дуси болести поједу been, онда према веровању
Евенка, човек умире. Према веровањима Јакута, једна од човекових душа (bor-
kut, према И. Корнилову) сачињава објекат напада злих духова: када abasy ухвати
душу, човек оболи и може да умре (И. Корнилов); види и Сергеј А. Токарјев, Рани
облици религије и њихов развој, Свјетлост, Сарајево, 1978, стр. 104-105.
Такође, Ромеји су 1048. године савладали једно печењешко племе и
населили га у пределе око Ниша, Овчег поља и Софије. По једном од
племена које се звало Шоп прозвана је читава област Шоплук и мно-
гобројни њени србски становници. Иначе, Печењези су били турско
номадско племе чија се праотаџбина налазила око Каспијског мора,
а сами себе су звали Канглима или Кангарима.'· У Угарској настање-
ни Кумани још су задуго задржали свој турски језик, номадски жи-
вот и паганску веру. У XIV веку отпочиње њихово мађаризирање,
али је још у XVIII веку у појединим куманским варошима било у
употреби „Оче наш» на куманском језику, и последњи Куман који је
још знао говорити куманским језиком умро је 1770. године. Са Кума-
нима су врло сродни Јазиги, који су на угарскоме земљишту имали
са њима исту судбину, и од којих, као и од Кумана, сем остатака у
географским именима, нема више никаквог трага.*
14 Шопови су примили од Печењега понешто: жене у пиротском и софијском ок-

ругу плету косу у дугачке прцаке (плетенице), који су у раније време достизали до
чланака, а у те прцаке домећу вуну и козину. Овако слично чине и Киргискиње
по степама средње Азије, јер и оне допуњују плетенице све до чланака живо-
тињском длаком, најчешће из коњског репа. Такође, у пиротском крају сељаци
свирају уз гусле од тикве с две струне, као што чине и Киргизи. Дрвене гусле с
две струне користе и Монголи. Затим, у пиротском округу пресује се јагњетина
у скенџету (справа од две даске која се на чекрк стеже или се месо између две
даске стеже), као и код Киргиза. Зато није чудно да у ниједном нашем крају нема
толико туранских типова као у србском и бугарском Шоплуку, што је неоспоран
доказ јаке крвне мешавине с Пењењезима. To потврђују топографска имена, као
што је село Печењевци; в. Сима Тројановић, Јединство народног духл, Службени
Гласник, Београд, 2008, стр. 155-156.
ТУРСКИ НАРОДИ ПРЕМА
ТИХОМИРУ ЂОРЂЕВИЋУ
Турци се деле у ове групе: 1) Јакути, о којима је већ било речи, и

којих има на 227.000 душа; 2) Сибирски Татари, око 210.000; 3) Ко-
зак-Киргизи, по простору најраширенији турски народ, од Ортиша
и Алтаја па до Кавказа, око 4,000.00015 4) Кара-Киргизи, од Памира
преко Тијан-шана до Алтаја, већим делом у Кини, а мањим у азијској
Русији, око 850.000; 5) Источни Туркестанци или Кашгари, главна
им је маса у Кини, у долини Тарима и околним земљама, чине део
најисточнијих Турака, око 2,000.000 6) Таранчи, делимично у Кини,
15 Народна етимологија киргизког имена долази од kirk kiz - четрдесет девојака:

Некада давно живео је један краљ који је имао кћер поред које је боравило
још четрдесет девојака. Једног дана, вративши се из шетње, девојке наиђоше
на потпуно опустошен логор. Ни трага од људи ни од стада. На крају, у њему
открише само једног риђег пса. Кроз годину дана, међутим, њихова мала скупина
се удвостручила; в. Žan-Pol Ru, Religija Turaka i Mongola, Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci;Novi Sad, 2002, str. 229.
делимично у азијској Русији, у долини реке Или, на 56.000; 7) Кара-
калпаки, главном масом на делти реке Аму, а делимично у Кини и на
руском земљишту, на 150.000; 8) Узбеки, тако названи по Узбаку, кану
златне хорде (1312—1340), најглавнији турски народ у Туркестану, око
1,500.000; 9) Сарти, варошко становништво Туркестана, мешовитог
типа, са турским језиком, састављено из мешавине Турака и турци-
зираних староседелаца, око 1,000.000; 10) Туркмени, у главној маси у
урало-каспијским степама, али су растурени и западније и у Малој
Азији, деле се на многа племена, око 600.000; 11) Ирански Турци, више
географска, но етничка целина, растурени у многим племенима по
Ирану, међу којима су и Каџари, од којих је од 1794. године настала
персијска владалачка династија, има их око 2,000.000; 12) Кавкаски
Турци, исто тако више географска целина; 13) Турци око Волге, у об-
ласти Волге и Каме, названи општим именом Татари; 14) Кримски
Tamapu; 15) Османски Турци (Османлије), становништво са турским
језиком у Малој Азији и на Балканском полуострву, око 10,000.000.
Целокупни број Турака износио је у Тђорђевићево време писања књи-
ге, пре стотинак година, 30,000.000 душа, док се данас број припадни-
ка туранских народа процењује на преко 200 милиона душа.
У погледу pace, Турци су производ монголског muna, али су, да-
леким продирањем и мешањем са покореним народима, тај свој
првобитни тип потпуно изгубили, тако да многи од њих више и не
подсећају на њега. Оно, пак, што их, упркос огромног простора који
захватају, одаје као целину, као растурене потомке заједничких праро-
дитеља, то је сродност њихових језика, онако исто као што нас, Јужне
Словене, ма којој вери припадали, наш језик одаје за браћу и потомке
наших заједничких словенских прародитеља. Овако је беседио Тихо-
мир ТЈорђевић, у својем вишетомном капиталном делу - Наш народ-
ни живот, књига друга, Просвета, Београд, 1984, стр. 89-124.
Тако ствар стоји са правим Турцима. Њих има и у јужним крајеви-
ма наше земље, где им је, као и свуда, одлика њихов језик. To је што
нас овде нарочито интересује. Сада ћемо видети шта руски научник
Николај Трубецкој тврди о прастарим везама туранских племена са
Словенима, и о њиховим психичким особинама. Превешћемо најзна-
чајније изводе из дела Н.Ц. Трубецекоја: О туранском злементе e
русскоп кулђтуре, из збирке Лев Гумилев , Чернал легенда, Друзкл и
недруги Великоп степи, Москва, Аирис Пресс, 2006, стр. 442-464.
ТУРСКИ НАРОДИ ПРЕМА
НИКОЛАЈУ ТРУБЕЦКОЈУ
У свом гласовитом делу о туранском елементу у руској култури,

Трубецкој полази од претпоставке да су источнословенска племена за-
узимала првобитно само незнатан део оне огромне територије коју за-
узима савремена Русија. Словени су првобитно насељавали само неве-
лики западни део ове територије, речне басене који повезују Балтичко
море с Црним. Читав остали велики део територије савремене Русије
био је насељен првенствено оним племенима, која се обично обје-
дињују под «туранским» или «урало-алтајским» именом. У историји
те географске области ова туранска племена играла су првобитно да-
леко значајнијуулогу него источнословенска руска племена. Чак и у та-
козваном домонголском периоду, туранске државе су чак у границама
европске Русије (царства волшко-камских Бугара и Хазара) биле да-
леко значајније од варјашко-руске државе. Најраније обједињење ско-
ро читаве територије савремене Русије под влашћу једне државе нису
остварили руски Словени, него Туранци Монголи. Ширење Русије на
исток било је повезано с русификовањем низа туранских племена, a
суживот Руса с Туранцима пролази као црвена нит кроз читаву ру-
ску историју. Ако спрега источног словенства с туранством предста-
вља основну чињеницу руске историје, ако је тешко наћи Великоруса
у чијим жилама не тече донекле и туранска крв, и ако та иста туранска
крв (древних степских номада) у знатној мери тече и у жилама Мало-
руса - сасвим је јасно да је за правилно национално самопознање Руси-
ма неопходно да узмемо у обзир постојање туранског елемента у нама
и да проучавамо нашу туранску браћу, сматрао је Трубецкој. Међу-
тим, ми смо се до сада тиме недовољно бавили; били смо склони да
увек уздижемо наше словенско порекло, прећуткујући готово са сти-
дом постојање туранског елемента у нама. С овом предрасудом треба
коначно раскрстити. Као и свако предубеђење, она смета правилном
самопознању, а правилно самопознање јесте не само обавеза, него и ус-
лов умног постојања сваке личности, у том смислу и нације, схваћене
такође као својеврсне личности. Трубецкој под именом «туранских»
или «урало-алтајских» народа подразумева следећих пет група:
Угро-фински народи, који се по обележјима језичког сродства до-
датно деле на западне Финце (Естонце, Кареле, саме Финце и низ
мањих племена), Лапонце у Шведској, Норвешкој, северној Финској
и у Русији (на полуострву Кола), Мордвине, Черемисе, пермске Фин-
це (Зирјане и Вотјаке) и Угре (Мађаре у Мађарској и Трансилванији
и «обске Угре», тј. Вогуле и Остјаке у северозападном Сибиру)16;
тој групи угро-финских народа припадала су и изумрла (тачније
потпуно русификована) древна племена: Мерја (по језику сродни
16 А. Ганеп је Остјаке из Обдорска сматрао за мешавину Остјака и Самоједа. Они

покојника облаче и стављају у издубљени чун, шаман га испитује због чега је умро,
затим га односе до гробнице његовог клана, чун спуштају на зелеђену земљу тако
да покојнику стопала буду окренута ка северу и приређују му опроштајни обед у
ком се верује да и покојник узима учешћа. Жене праве лутку по лику покојника
која се свакодневно облачи, пере и храни две и по године, ако је покојник
мушко, а две године уколико је женско. Умрли крећу на дуги пут ка северу, где
се налази земља мртвих; тамо је мрачно и хладно. Северни Остјаци смештају
земљу мртвих иза ушћа Оба, у Северни ледени океан. Тамо постоје три пута са
три улаза: један за убијене, утопљенике и самоубице, други за остале грешнике, и
трећи за праведнике. Иртишки Остјаци верују да је загробни свет на небу; дивна
земља до које се пење 100 до 300 метара дугим лествама или уз помоћ ланца; a
истим средствима и богови, свети медведи, тотеми и мртви силазе на земљу; в.
Арнолд ван Ганеп, Обреди прелаза, СКЗ, Београд, 2005, стр. 173-174.
Черемисима), Bec (по језику западнофинско племе), Мурома и Меш-
чера, поменута у руским летописима.17
Самоједи или Ненци, подељени на неколико племена, данас скоро
изумрли и сачувани само у незнатном броју у Архангелској губер-
нији и северозападном Сибиру.18
Турци, којима припадају Турци Османлије, разни Tamapu (крим-
ски, казански, азербејџански итд.)> Меилчерјани, Tenmjapu, Балкарци
(Карачајевци, Урусбијевци итд.), Кумици, Башкири, Киргизи-Кајсаци,
Кара-Киргизи, Туркмени, Capmu, Узбеци, Алтајци, Јакути, Чуваши,
и низ древних ишчезлих народа од којих су најпознатији Хазари,
Бугари (волшко-камски и «Аспарухови»), Половци (тј. Кумани или
Кипчаци), Ујгури итд.19
Монголи, у границама Русије то су Калмици и Бурјати, а ван ње-
них граница - сами Монголи у Монголији.
Манџури, којима осим самих Манџура припадају још Голди и
Тунгузи (данас готово до последњег изумрли или русификовани).
17 Јан Деникер у ову групу убраја Угре, Секлере или Секеље из Ердеља, Суоме,
балтичке Финце (Естонце и Ливе), Карелијане у области Олоњецка и на
северозападу Архангелска, које повезује са Веспама који потичу од старих
Ингриана, Вода и Чуда. Зириани су близу, док су Вотјаци и Пермаци на простору
између Ветлуге и Каме. Јужније су Черемиси, на левој обали Волге, и Мордвини на
обе обале средње Волге. Лапонци настањују полуострво Кола у Русији (Лопари),
док су Самоједи углавном номади у Сибиру, између Леденог океана и доњег Оба.
Остјаци су јужније, од средњег Оба до Урала, где на обе падине Урала носе и име
Вогули или Манзи; в. Јан Деникер, Pace и народи на земљи, ЦИД, Подгорица, 2002,
стр. 282-286.
18 Ненци верују да је душа шамана бесмртна, док душе обичних људи гину заједно
са телом; в. Сергеј А. Токарјев, Рани облици религије и њихов развој, Свјетлост,
Сарајево, 1978, стр. 302.
19 Јенисејци или Туба су Остјаци са Јенисеја, који вероватно потичу од Кијанкуана
и Тинг-Линга. Народ Туба, који се помиње све до VII века н. е. под именом Ту-
no у кинеским хроникама, настањује горњи Јенисеј, Алтај, северозападну
Монголију, где носи локално име Mamopu, Арини, Komu, Асани или Туба. Све
ове народе Деникер подводи под назив Алтајци, чији је физички тип измешан
са популацијама турске и монголске pace - Tamapu Качини, Tamapu из Алтаја
и из Чулима. Соуоти или Сојони из северозападне Монголије су вероватно
потекли од старих Ујгура, тада су били помешани са домороцима Јенисеја а делом
су монголизовани око XVIII века; в. Јан Деникер, Pace и народи на земли, ЦИД,
Подгорица, 2002, стр. 295-6.
ТУРИИ ПРЕМА
ВАСИЉУ ПОПОВИЋУ
Васиљ Поповић је истицао да се Турци својим пореклом, карак-

тером и вером разликују битно од европских народа. Они су поре-
клом туркестански номади, припадају уралско-алтајској групи и
расно су различити од индоевропских народа Предње Азије и Евро-
пе, а сродни су у Европи само Мађарима и Финцима. За разлику од
ових одржали су они непрекинуту етничку везу са Азијом и после
свог преласка у Европу. Жиле њиховог народног стабла остале су у
Азији. Други њихови номадски рођаци (Хуни, Αβαριί), који су се пре
њих отисли у Европу, пропали су, јер су прекинули везе с Азијом,
а нису се могли уклопити европску културну заједницу, јер нису
примили хришћанство. Мађари и Финци, премда отргнути од свог
азијског корена, одржали су се примањем хришћанства а Бугари су
се претопили у покорене Словене. Турци су примили ислам, као из-
разиту азијску веру. Тим је онемогућено њихово ступање у европ-
ску хришћанску културну заједницу, а непрекинута веза с Азијом
омогућила им је опстанак. Они су остали типични, јаки представ-
ници Азије у Европи. С њима се, на свој некултурнији начин, Азија
реванширала за римско-ромејско и крсташко продирање у Азији,
као што се политичко-културним хеленистичким освајањима Ев-
ропа осветила за персијске ратне походе. Турци су одржали и кон-
зервирали своје основно обележје азијског, номадског, завојевачког
народа и остали су у трајној противности с хришћанском Европом и
с покореним хришћанским народима.
Њихова прадомовина била је у јужном делу великог степског, пе-
сковитог подручја, које се протеже између Урала, Алтаја, иранског
међугорја и Каспијског мора у Средњој Азији. To је западни Тур-
кестан за разлику од источног, који се протеже с друге стране Ти-
ен-шана као најзападнијег подручја Кине. Име Туркестан иранског
је порекла, тврдио је Поповић. Стари Персијанци звали су га Туран,
а у њему настањена номадска, разбојничка племена - Туранцима су
звали. Име Туранци т.ј. Турци имало је значење отприлике као код
Грка ознака барбари. Чак се то значење за име Турчин сретало и у
најновије време и код самих Османлија, а поготову код муслиман-
ских Словена који су с висока гледали на „Туркуше“.
Турци су, дакле, пореклом пастирски номади, ратоборни, нави-
кнути у најстарије време на пљачкање каравана и напредних трго-
вачких насеља у оазама и на плаћеничку војну службу код суседних
владара, јер их песковита степа није могла све исхранити.20 Тако их
је природа у колевци задојила ратничким, војничким духом, који је
20 Овде запажамо да Поповић износи типичне романо-германске расистичке

предрасуде о другим народима. Турци и Монголи, све док не буду освојили
велике седелачке државе, Кину, Индију, Иран, Месопотамију и Малу Азију, они
ће нам се превасходно приказивати као степски сточари и испољаваће бројне
заједничке особине са свима који буду водили исти живот као и они - Иранцима,
попут Скита, Сармата и Алана. Тако ће им и религија бити пастирска. Па ипак,
погрешно би било видети их искључиво као номадске пастире. Веома рано међу
њима ће се почети јављати и каравански трговци и земљорадници, нарочито
по речним долинама и такође, мада много доцније, и у богатим оазама нашег
данашњег Синкјанга. Коначно, по многим својим особинама остаће везани и
за шумску цивилизацију, коју ће, по свој прилици негде од трећег века пре н.е.,
почети да напуштају да би се расули по степским подручјима; али ће неки у тим
пребивалиштима и остати све до данас; в. Žan-Pol Ru, Religija Turaka i Mongola,
Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski KarlovcijNovi Sad, 2002, str. 9-11.
ТУРЦИ - PACA. ЈЕЗИК И ПС14ХА 23
остао битно и готово једино видно обележје њиховог народног бића.

И њихова доцнија државна организација сачувала је више имена,
која потичу од номадског начина живота Турака у њиховој прадо-
мовини. Племена Туркестана била су под утицајем околних култу-
ра, али је у другој половини X века преовладао Ислам, ратничка и
државотворна вера.
Турци су током својих освајачких похода примили много рене-
гата, и у томе су били врло широкогруди. Главна је ствар била да
ренегат прими Ислам и тиме неразлучно споји своје интересе с тур-
ским, јер између Ислама и Хришћанства није било компромиса. На
тај начин су Турци опет апсорбирали из покорених народа све вла-
стољубиве елементе. Од робова који су припадали султану у износу
од петине целога плена или од купљених робова, постајале су угледне
и утицајне личности на двору: паше, везири и други државни вели-
каши. Грци, Арбанаси, Срби, Бугари, Латини и многи други, који су
прешли на Ислам, постизавали су највише части у царству. С про-
ширивањем турске власти, престајала су у освојеним хришћанским
земљама безакоња и насиља властеле, силно исисавање сељака и тр-
говаца од многобројних стално зараћених великаша хришћанских.
Турско господство доносило је благодати поретка и мира, док су по-
граничне хришћанске земље страдале и од њихових пустошења и од
силних ратних и феудалних терета домаће господе. У томе је била
велика предност и надмоћ турске државе над хришћанским држа-
вама као некад римске војничке империје над расцепканим, завађе-
ним државицама и народима. Турци су остављали народу веру, оби-
чаје, начин живота, осигурали су иметак и трговину, а њихов харач,
којим су опорезовали хришћане и друга давања и кулуци били су
лакши него у хришћанско феудално доба. Тако су Турци стварали
јака народна упоришта у утврђеним градовима, као и исламизацијом
аутохтоног становништва. Велике материјалне и социјалне користи
турчења привлачиле су појединце и читаве класе на добровољно
преверавање. На тај начин су могли под њиховом влашћу световни
владајући кругови хришћанског друштва да одрже свој господујући
положај, док им је тај положај, при аспирацијама суседних католич-
ких држава долазио у питање, јер су ове доводиле свој развијенији
владајући елемент, док су Турци морали тек да га стварају и попуња-
вају из културно јачих покорених народа. Тим брзим преласком
домаћих водећих политичких кругова на страну Турака може се ту-
мачити брзо умирење покорених земаља и неуспех западних сила у
прво време турског господарства да изазову буну међу хришћанима
у Турској. He само поједине странке него и цело становништво кат-
када је олакшавало њихову окупацију против Млетака или Угарске.
Окупаторски систем хришћанских држава биоје често много тежи
за покорену земљу него турски. Економска ситуација Турске била је
повољнија него других великих сила у почетку Новога Века. На тр-
говину је деловало врло повољно што су укинуте границе и царине
многобројних малих државица, што је створено једно огромно је-
динствено царинско и трговинско подручје, на којем су престале не-
прекидне борбе династа и завладао мир и сигурност. Грци и Јевреји
искористили су најбоље повољне прилике за трговину. Трговином по-
стају временом Грци богати и културно напредни, па на основу тога
утицаја и политички фактор у Турској. Поред србских потурчењака
у државној служби, постају јако утицајни ови грчки богаташи, који
су до богатства дошли узимањем државних закупа, лиферација, ца-
рина и сличним финансијским махинацијама. Новцем они задобише
утицај на намештења високих црквених достојанстава и доцније на
постављање „господара" у Влашкој и Каравлашкој. У XVII веку они
постају тумачи Порте и као такви врло приступачни подмићивању
од стране иностраних посланика и владара.
Предност турске војске је била и у њеној дисциплини: коцке, пиће
и жене биле су забрањене у турском логору, a το је у хришћанским
војскама био увек снажни узрок нереда.21 Уосталом, о томе је слико-
вито приповедао још Бартоломеј Георгијевић: „Турчин оставља своје
мане код куће, хришћанин их узима са собом, у турским логорима
нема никаквих уживања него само оружје и хране колико је потреб-
но, а у хришћанским логорима је највећа раскош, има већа гомила
блудница него људи. Угри и Шпанци пљачкају, Герман пије, Чех спа-
ва, Пољак зева, Италијанац распојасано бесни, Француз пева, Енглез
ждере, Скот се понаша као животиња - једва би нашао једног војни-
ка да је војник по свом владању. Шта је дакле чудно ако побеђују они
код којих је трезвеност, будност, верност и највећа послушност?“22
21 Васиљ Поповић, Источно питање, Геца Кон, Београд, 1928, стр. 11-12 и 38-40.
22 Бартоломеј Георгијевић, Моје робовањеу Турској; О обичајима и начину живота
Турака; Карпос, Лозница, 2017, стр. 92-93. Ми дакле водимо рат без Бога и, што је
ТУРЦИ - PACA. ЈЕЗИК И ПСИХА 25
већа несрећа, нама је Бог противан. Код нас се проносе крстови, али сам разапети
на крсту борави, са својом наклоношћу, код непријатеља. Пропада дакле све и све
се прекрива бескрајним поразима. Кад један народ води борбу с Турцима, други
се налази или у домаћим ратовима, и да жешће удари на Христа, дозове и удружи
себи у помоћ неверне безбошце, или шизматике, или јеретике, а други или
води бригу о приватним пословима, или проводи време у доколици, одајући се
пијанству и другим страстима. А војник кога одведу у бојну врсту служи новцу,
не Христу - кад нема плате, одмах или дезертује, или пребегне непријатељу; в. Б.
Георгијевић, исто, стр. 92.
ТУРСКИ НАРОДИ
ПРЕМА ЈАНУ ЛЕНИКЕРУ
Јан Деникер је народе Централне Азије, огромне области, чије

воде немају ток према мору и и која углавном представља огољене
пдатое (Тибет) или равнице, травнате или пусте (Монголија, Тур-
кестан), делио на три основне групе: Турке, Монголе и Тибетанце.
Турци и Монголи настањују шумовите пределе области северне
Азије (Јакути, Бурјати), а има их и у Европи и Малој Азији.
Народи који говоре различите турске дијалекте називају се Тур-
ко-Татари или Туранци, и раштркани су на једном огромном прос-
тору, који обухвата половину Азије и добар део источне Европе, до
Леденог океана (Јакути) до Куен-луна (Полуи) и Исфахана (Туркома-
ни из Персије), од река Колима и Хоанхоа (Јегури) до централне Русије
(Tamapu из Касимова) и до Македоније (Турци Османлије'). И сви ови
народи се групишу у три групе: источну, централну и западну.
Источна група обухвата Јакуте, који су у својој чистоћи сачували
стари турско-ујгурски језик, али чији тип и обичаји носе трагове
суседства са Палеоазијатима.23 Ту су затим разна племена Татара
не-Јенисејаца из Сибира, као што су Алтајци (названи Калмици из
Алтаја, иако немају ничег заједничког са правим Калмицима), нома-
ди који су скоро постали седелачка популација, као и Телеути (или
Кара-Калмици), исто тако номади, или као Татари. из Сибира, који
се деле, у зависности од постојбине, на Татаре из cmena Барабаа, Та-
таре из Иртиша и Татаре из Тобола. Ови Татари су настали мешави-
ном три елемента: првобитних Татара, вероватно потомака Ту-Кјуа
поменутих од стране кинеских аутора и оснивача краљевства Си-
бира, које су Руси разрушили у XVI веку; Сарти и Еузбеци, дошли
највећим делом из Бухаре; и коначно Татари са Волге. На западу
Сибира постоје племена Остјака, која такође носе име Татари
(Заболотни. Татари), јер су прихватили језик, обичаје и религију,
својих суседа Татара. Овој групи треба такође придодати Таранче
и друге Турке из источног Туркестана, као што су Полуи са север-
не падине Куен-Луна, више или мање мешани са Индо-Авганским
елементима. У ову скупину Деникер убраја и Јегуре из области Кан-
Суа у Кини.
Централна група обухвата Киргиз-Казаке са равница између Ир-
тиша и Каспија, и Кара-Киргизе са брда Тјен-Шана, типичне номаде,
који су сачували многе старе турске обичаје, анимисти испод мус-
лиманске глазуре; затим Узбеци или Еузбеци, Сарти, сељаци или
грађани који су више или мање иранизовани, из руског Туркеста-
на.24 Ту су и Татари са Волге или из европске Русије. Међу њима су
23 Јакути верују у постојање три душе - tin, kut i sur. Tin je само дисање, и та душа
се не одваја од тела. Kut је душа човека коју зли дух може да украде, те стога човек
обољева и може да умре. Sur поседује особине душе шамана, коју зли дуси не могу
однети. Ујгури су углавном водили администрацију у Џингис-кановом царству
и у царству његових наследника. Они су му се прикључили без проливања крви
и били су једини од алтајских народа довољно цивилизовани за управљање
администрацијом; в. Žan-Pol Ru, Religija Turaka i Mongula, Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci;Novi Sad, 2002, str. 31-32..
24 Појам глазуре или гравуре користио је и Мехмед Фуад Ћуприлић, када је
извештавао о номадском становништву Анадолије у доба Караманида: ова
турска племена била су обично муслиманска, али лишена сваког фанатизма;
радије него да се држе прописа вере, сувише компликованих које им је било
немогуће испуњавати, она су остајала верна својим националним предањима,
прикриваним лаком гравуром ислама, и била су под духовним утицајем
турци - PACA. ЈЕЗИК. И ПСИХА 29
веома значајни Татари из Казана, који потичу од Кипчака и који су

се, дошавши до обала Волге у XIII веку, мешали са Бугарима. Они се
разликују од Татара из из Астрахана, који потичу од Турко-Мон-
гола из Златне Хорде, а мешали су се са Хазарима. Различити тип
представљају и Ногаји са Крима, чији се представници срећу и на
Кавказу, близу Астрахана и у Литванији, где су, остајући муслимани,
прихватили језик и одевање Пољака. Татари са Крима се рачвају
у две етничке групе које говоре исти турски дијалект: Татари из
cmena или Ногаји и Татари са планина или обалски или Тавриђа-
ни (Кримчаки, на руском). Ови последњи су исламизовани потомци
старих популација из Тавридије (ЈКипчаци, Геновљани, Грци, Готи).
Ногаји су турске pace, више или мање мешане, док Тавриђани имају
више црта Јадранске и Индо-Авганске pace.” Овој групи припадају
и Башкири-Мешчеријаци, мешане популације, састављене од тур-
ских, монголских и угарских елемената; затим њихови истородници
Чуваши, као и Кумици, Карачаји и Кабарди или Татари са планина
Кавказа, који се разликују од правих Кабарда.
Западна турска група састоји се од Туркмена из Персије (Коџари,
Афшари) и руског Туркестана (Туркмени) или авганског (Џемшиди)
Азербејџана, турцизираних Иранаца са Кавказа и из Персије. И, на
крају, овде спадају и Турци Османлије. Под овим именом Деникер
подразумева султанове поданике који говоре турски језик и испове-
дају ислам; међу њима треба разликовати седелачка племена Осман-
лија, веома мешана, као и номадска племена (Туркмени, Јуруци) која
нуде више типичних црта турске pace.
Турска раса, таква каква може да се сретне у скорашњим антро-
полошким радовима, сачувала се прилично чиста код Турака из
централне групе, али се потпуно изменила у источној групи, због
мешања са расама Монгола, Тунгуза, Угара; као и у западној групи,
где треба да се води рачуна о елементима раса Асироида, Индо-Ав-
ганаца, Арапа и неких европских раса (пре свега Јадранске или Ди-
нарске pace). Турска раса може, пре свега, да се окарактерише овако:
висина изнад средње (167-168 cm); глава хипербрахикефална (cef.*
туркменских баба, загрижених и хетеродоксних шиита, који нису били ништа
друго до спољно исламизирани наследници старих турских шамана; в. Mehmed
Fuad Ćuprilić, Poreklo osmanske carevine, Ethos, Beograd, 2016, str. 61-62.
25 Под Јадранском расом, Деникер подразумева Динароиде.
ind. 85 до 87 на живима); лице издужено, овално, немонголоидне
очи, али са спољним набором очног капка; средње развијена длака-
вост; широке јагодице, пуна уста, нос прав, доста истакнут, склони
су гојазности. Турци су у суштини номади, а када се у томе нешто
мења, онда су њихови напори више усмерени према лову, трговини
или рукотворинама; прави земљорадници (Таранчи, Capmu, Осман-
лије, Tamapu са Волге) већ су прилично измешани.26 Уопште, у ис-
ламским земљама субјекти су номадски народи а не земљорадници.
Номади не воле, нису навикли да сами раде на земљи: уместо њих
ради и напаса се стока, а рад се састоји у исхрани а не у производњи
нечега. Стуб-ослонац је ту животиња, а не биљка, тако да је овде
значењем бременито надземље, а не земља, не вертикала, већ хори-
зонтала-раван, по којој тумарају номади, платои-висоравни средњег
појаса Азије.27 У исламском погледу на свет земља је тврда, камена28,
26Појам простора код номадских народа доминира над појмом времена, док
је код земљорадника обрнуто; в. Георгиј Гачев, Менталитети народа ceema,
Београд, 2011, стр. 342.
27 И код Саракачана и Влаха номада, одгајање стоке је права страст и главни
животни циљ. Њихова машта се даноноћно бави стоком, њихова бића се
сједињују са животињама. Пастир воли своју стоку, милује је и обасипа лепим
речима. Када се омиљена животиња разболи или када угине, туга је голема. Стока
код њих сачињава само ткиво друштвеног поретка и предмет је мистичног култа.
Научници Уејс и Томпсон су својевремено изнели хипотезу да су Власи неко
азијско племе и да трагови њиховог номадског живота указују да им је домовина
била нека азијска висораван са које су се многа номадска племена спуштала у
Европу; в. А.Ј. В. Wace, М. S. Thompson, The Nomads of the Balkans: An Account of
Life and Customs among the Vlachs of Northern Pindus, London, 1972, p. 272. Заиста,
Власи cy остали независни и после османлијског освајања Епира. Потчинили
су се турском гоподству, задобили су повољнији положај од осталих хришћана
и плаћали су само годишњи данак и били ослобођени харачлија и посредника.
Османлије су радо преузимали Влахе у службу, где су као добри познаваоци места
и језика с великим успехом били коришћени и као уходе. Снабдевали су турске
трупе по брдовитом и неприступачном терену, на својим малим и издржљивим
коњима. Номади су као дажбину плаћали главнину и десетке и мирно лутали под
заштитом закона. Све до појаве злогласног Али-паше Јањинског, којега је управо
султанова војска погубила 1822. године.
28Ћаба у Меки, светилиште исламско, налази се около и на основи од црног
камена коцкастог облика и све џамије усмеравају молитву према кибли, према
црном камену. И код сахрањивања се ставља камен, а не дрвени крст: ту човек
себе и вечно биће обликује према камену, а не према дрвету-биљци; в. Г. Гачев,
Космо-психо-логос, Логос, Београд, 2012, стр. 276-277. И супстанца богатства на
Истоку јесте драги камен, злато, а не рад-новац; Г. Гачев, наведено дело, стр. 297.
тупа и ћутљива: ни шуме ни воде, чак ни плодност долина уз вели-
ке реке није последица земљиног рађања, већ стицања са планина,
са Неба, као и зимске кише, које оплођују централну висораван и
пустиње.29 Турски шатор је зато најпогодније преносиво станиште.
Основу турске исхране чини месо и млечни производи, као код свих
номада. Изузев Чуваша (хришћана) и Јакута (шамана), сви Турци су
муслимани, али они су то често само површински, у дубини остају
шамани.30 Глазура ислама је све блеђа код турских народа када се иде
од запада према истоку. Османлије, највећи фанатици од свих Тура-
ка, најизмешанији су као тип и по језику и по обичајима. Можда уп-
раво том мешаном пореклу Османлије дугују релативну стабилност
државе коју су засновали, јер ниједна турска номадска популација
није успела да створи политичку организацију која би дуго трајала,
а огромна царства Ксијуг-Нуа, Ујгура, Кипчака су кратко опстајала.31
Монголи формирају хомогенију етничку групу, и по обичајима и
као физички тип, од Турака. Њихово име је познато, пре свега, по
огромном царству које је засновао Џингис-кан, али треба нагласи-
ти да су хорде номада, које је овај велики освајач ујединио у један
једини сноп и водио из победе у победу, имале само мали број Мон-
гола; други номадски народи, а пре свега Турци, чинили су више
од половине. Отуда је навика Европљана, као и Кинеза, да име јед-
ног од турских племена, Та-та или Татар, измењено у Tapmap, дају
Монголима и другим монголским народима.32 И ова група се рачва
29 Муслиман је близак Небу, које је чиста књига са јасним словима звезда; ту су

свете таблице, предвечни Коран. Одатле се и судбина (кисмет) спушта као усуд.
Астрологија, хороскоп, читање звезда, фатализам - све то потиче са ведрог неба.
Извор богатства није рад на земљи, већ власт, која као да пада с неба по вољи
Алаха. Номаду је битно да увек буде на коњу, да господари, јаше, буде одвојен
од земље и близак небу. Номади исто тако оседлавају и земљорадничке народе,
покоравају их тако мирне и биљоједне, над њима формирају ратнички слој,
армију, која и њима наређује и брани их; в. Г. Гачев, Космо-психо-логос, Логос,
Београд, 2012, стр. 263-273.
30 Постоје и данас православни Tatnapu Крјашени у Русији, као и православни
Гагаузи у Молдавији, област Гагаузија.
31 Јан Деникер, Pace и народи на земљи, ЦИД, Подгорица, 2002, стр. 304.
32 Татари, који ће након дуготрајног ратовања против џингисканидске војске у
њеним редовима заузети завидно место и чије ће име - сједињавањем назива за
античку паклену реку (Тартар) и речи варвар - бити преточено у Тартари, вероватно
су такође били потурчени Монголи; в. Žan-Pol Ru, Religija Turaka i Mongola, Izdavačka
на западне Монголе или Калмике, и на источне Монголе и Бурјате.
У многим делима се прикључују овим групама Монгола, названим
још и Хазареј или Хазари и Аимаки, и племена названа монголска,
која је Тамерлан оставио у Авганистану. И данас ови народи, који
живе северно од Херата, од свог порекла чувају само неколико црта
у изразу лица и говоре један турски дијалект, мешани су са Џемши-
рима, од којих су прихватили начин живота и религију.
Западне Монголе, који сами себе називају Еулеути, а које суседни
народи зову Калмици, ратови и миграције расули су на огромном
простору између Сибира и Ласа, од обала Хоанхоа до обала Манича
(притоке Дунава). Најкомпактније групе налазе се у европској Ру-
сији (Калмици из Аспграхана и са Кавказа)·, у Џунгарији (Торгути) и
у северозападној Монголији, између Алтаја и Тјен-Шана, на крају у
Алшану и, западније, у кинеској провинцији Куку-Нору и северном
Тибету.
Источни Монголи заузимају скоро читаву област познату под
именом Монголија у правом смислу речи. На југу ове земље Мон-
голи су подељени у многе популације (Туми, Чакари и Цакхари), док
на северу представљају један јединствени народ, народ Кхалкхана,
који још увек чува, упркос потчињености Кини, неке трагове своје
политичке организације.
Бурјати представљају популацију која је потекла од Кхалкхана,
мешану у разним областима са различитим сибирским, тунгуским,
јакутским и руским елементима; настањују степе и шуме иркутске
провинције, али је њихов центар у Трансбајкалу, одакле су се шири-
ли чак до Монголије. Јан Деникер је сматрао својевремено да их је у
долинама Оркхона и Аргуна било око 250.000 душа.33
Tun pace Монгола је добро изражен код највећег дела Калмика и
Кахлкхана, а нешто мање код Бурјата. Може да се окарактерише
овако: висина скоро средња (163-164 cm), глава субрахикефална ( cef.
ind. 83 на живима); коса црна, права, систем длака мало развијен,
кожа бледо-жута или загасита; јагодице испупчене напред; нос та-
нак, прав, спљоштен, очи монголоидне.
knjižamica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci;Novi Sad, 2002, str. 30.

33 Јан Деникер, Pace и народи на земљи, ЦИД, Подгорица, 2002, стр. 305.
ТУРЦИ - PACA, ЈЕЗИК. И ПСИХА 33
Изузев неколико бурјатских племена, Монголи су типични нома-

ди-пастири. Стока - камиле, овце, коњи - снабдева их не само хра-
ном и основним материјалима за израду одеће и шатора, већ пред-
ставља и начин за преношење и грејање (камиље балеге или суво
ђубриво). Насупрот Турцима номадима, који су љути бојовници,
данашњи Монголи су благ и мирољубив народ. Деникер је сматрао
да је мирољубивост последица утицаја будизма-ламаизма који сви
исповедају, изузев неколико племена Бурјата, преосталих шамана.34
34 Изузетно исцрпно о шаманизму код туранских племена: Mirča Elijade, Šamanizam

i arhajske tehnike ekstaze, Izdavačka knjižamica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci-
Novi Sad, 1990.
ЈЕЗИЧКЕ ОСОБИНЕ,
МУЗИКА, ПОЕЗИЈА
И ПОСЕБНОСТИ ПСИХЕ
Без обзира на низ заједничких антрополошких и лингвистичких

одлика, својствених свим поменутим групама народа, које омогућа-
вају њихово обједињавање под заједничким именом «Туранаца»,
питање њиховог генетског сродства остаје спорно. Доказаним се
може сматрати само сродство угро-финске групе са самоједском и
обе ове групе се понекад обједињују под општим именом «уралске
језичке породице». Па ипак, чак и да остале три групе туранских
језика и народа нису сродне ни међу собом ни с «уралцима», блиско
међусобно сродство свих туранских језика и психичког облика свих
туранских народа уопште не подлеже сумњи, и ми можемо с правом
да говоримо о јединственом туранском психичком типу, сасвим не-
зависно од питања да ли је тај заједнички психолошки тип условљен
крвним сродством или некаквим другим историјским разлозима.
Турански психички облик најочигледније се испољава код Тура-
ка, који су уз то међу свим Туранцима играли најистакнутију улогу
у историји Евроазије.
Психички облик Турака открива се проучавањем њихових језика
и производа њиховог националног стваралаштва у области духовне
културе.
Турански језици веома су блиски међу собом, нарочито ако се за-
немаре иностране речи (персијске и арапске), које су у огромној коли-
чини продрле у језике Турака муслимана. Приликом међусобног по-
ређења појединих туранских језика лако се издваја један општи тип
језика, који се најјасније испољава код Алтајаца.35 Овај тип се одликује
35 Најсвеобухватнију класификацију туранских језика дао је академик Будаг

Будајев: „Turkic languages are divided into six groups. Oghuz group - Azerbaijan,
Turkish, Turkmen, Gagauz and the languages of Balkan Turks. Gypchag group - Kazakh,
Garagalpag, Kirghiz, Altai, Nogai, Crimean Tatar. Bulgar group - Kazan-Tatar, Bashkir,
36 Срђан Новаковиђ
необичном складношћу. Гласовни састав речи нормиран је низом
закона, који у чисто туранским, аутохтоним речима, не знају за од-
ступања. Тако се самогласници у свакој речи потчињавају законима
«вокалске хармоније»: ако први слог неке речи садржи неки од само-
гласника задњег реда (а, о, и, у), онда и сви остали слогови у тој речи,
без обзира на број, морају да садрже неки од тих «задњих» самоглас-
ника; ако први слог садржи неки од самогласника предњег реда (а, б,
i', u), онда и сви остали слогови у тој речи неизоставно садрже неки од
тих «предњих» самогласника; мешавина задњих и предњих самоглас-
ника у разним слоговима исте речи није допуштена - свака је реч или
само «задњевокалска» или пак «предњевокалска». Аналогни закони
нормирају и употребу «помућених» самогласника (тј. оних при који-
ма се исгурају усне: о, у, б, u) и чистих (код којих не долази до исту-
рања усана: a, bl, a, i). У најтипичнијим туранским језицима оваквим
строгим правилима, која не трпе одступања, нормира се и употреба
сугласника у речи: једни сугласници (нпр. к, г, л) допуштени су само у
«задњевокалским», други (нпр. к, г, л) само у «предњевокалским» ре-
чима, једни су (нпр. д, 6, г, дж, з, ж) допуштени само између самоглас-
ника, други (нпр. т, п, к, ч, с, ш) баш у том положају нису допуштени
итд. На тај начин, без обзира на релативно богатство општег инвен-
тара гласова, језик се показује као фонетски једноличан. Захваљујући
строгом потчињавању читавог гласовног система језика поменутим
законима, број могућих гласовних комбинација је ограничен, и у току
говора непрестано се понављају једне исте комбинације гласова. Го-
вор добија изразито уочљиво гласовно јединство, ствара се некаква
акустичка инерција (слична тонској инерцији у музичком делу).
Иста ова складност и педантно поштовање једноличних закона
налази се и у граматици туранских језика. Ова граматика, у ствари,
Garachay-Balkar, Kumuk and Garaim. Karlug-Uighur group - Uzbek, modern Uighur,

Sary Uigur and Salar. Uigur-Oghuz group - Tuvinian, Tafalar (Karagas), Khakass, Shor,
Baraba Tatar and Chulum Tatar. Chuvash-Yakut group - Chuvash and Yakut. There
are two ways to divide Turkic language peoples into separate groups. First, cognition
principle, second - geographical distribution principle (along with linguistic features).
Five groups of Turkic language peoples are based on cognition principle: 1. Oghuz; 2.
Gypchag; 3. Karlug-Uigur; 4. Uigur-Oghuz and 5. Chuvas-Yakut. In view of geographical
distribution principle five groups are noted as follows: 1. South-western·, 2. Central; 3.
Eastern; 4. Northen and 5. Chuvash", види Budag Budagov, Turkic Toponyms ofEurasia,
Elm Publishing House, Baku, 1997, p. 16.
не зна за «одступања». Све именице се мењају по једном истом об-
расцу, варијације су условљене само законима гласовне хармоније
и услед свеопштег важења ових закона не осећају се као изузеци.
Сви се глаголи мењају на исти начин. Запањује трезвена економија
граматичког инвентара: нема никаквих граматичких категорија
с логичким или материјално неоправданим значењем. Корен про-
менљиве речи (тј. гласовни комплекс, који је носилац њеног осно-
вног материјалног значења) представља увек први део ове речи, тј.
словесни елементи с граматичким значењем увек стоје после корена,
у улози «суфикса» или «наставака», док «префикса» или «дометака»
нема. Самогласник корена у свим облицима остаје неизмењен, док
се самогласници суфикса или наставака мењају у складу с одликама
самогласника претходног слога, саобразно законима вокалске хар-
моније, који све елементе речи спајају у једну фонетску целину; исто-
времено, сам распоред разних граматичких елемената у границама
једне словесне јединице нормира се нарочитим, строго логичким
правилима, која творе смисаоно јединство речи. С гласовне стране
туранска реч је комплекс до извесне мере једнородних гласова; са
смисаоне стране ово је јединствен појам. Гласовно јединство туран-
ске речи одређује се деловањем закона гласовне хармоније; на ономе
месту где ово деловање престаје лежи и граница дате словесне једи-
нице и почиње друга словесна јединица. Ово се истиче акцентом,
који се у начелу налази на последњем слогу сваке речи. Пошто се сви
закони гласовне хармоније своде на то да се вредност гласова сваке
речи одређује вредношћу гласова непосредно претходећег слога исте
речи, а први је слог сваке словесне јединице увек корен, онда се може
рећи да природа корена одређује цео фонетски карактер (гласовни
облик) дате речи. За кореном долазе суфиксидј. гласовни комплекси
који мењају и специјализирају материјално значење речи: додавање
сваког суфикса ствара у смисаоном погледу нов појам, материјално
различит од појма у којем одсуствује дати суфикс. При том, ако је у
речи неколико суфикса, онда се они распоређују тако да суфикси
с најчешћим и најконкретнијим значењем буду ближи корену него
суфикси с уопштенијим и апстрактним значењем. На крају, реч се
завршава наставком, тј. гласовним комплексом, који не мења мате-
ријалну представу о датом предмету или радњи, већ само показује
логички однос дате речи према другим речима у истрј реченици.
Овај се начин распореда формалних елемената речи спроводи с не-
умољивом доследношћу. Тако се, на пример, негација код глагола
изражава особитим суфиксом, јер је појам радње која се негира дру-
гачији од радње која се потврђује.
Иста логичка схематичност и доследност уочава се и у области син-
таксе. Ред речи у реченици одређен је неколиким простим општим
правилима, која не допуштају изузетке. Одредбене речи стоје непо-
средно испред речи које одређују, субјекат претходи предикату (чак и
заједничка реч, која изражава вршиоца радње, претходи речи која из-
ражава радњу), прави објекат стоји између субјекта и предиката итд.
У ову просту схему уклапају се како најпростије, тако и најсложеније
реченице, чак и периоди. Реч је о томе да се односне и односно ус-
ловне изражавају партиципским конструкцијама, при чему се сами
партиципи третирају као атрибути и, сагласно општем правилу, до-
лазе испред речи која се одређује: Донео сам књигу коју си ти видео
преводи се као Ја сам тобом виђену књигу донео. Циљне реченице
изражавају се конструкцијама са склоњивим инфинитивом, који до-
лази у дативу и у фрази обично заузима место које је предвиђено за
неправи објекат: Донео сам књигу даје ти прочипгаш преводи се као
Ја сам за тобом читању (за твоје читање) књигу донео. Временске
реченице изражавају се локативом или аблативом поименичене гла-
голске именице, нпр. Када сам пролазио ти си седео преводи се као
Ти си у моме пролажењу седео итд. На крају, веома су коришћени и
глаголски прилози, од којих неки замењују наше [тј. руске] конструк-
ције с везником и, нпр. Ја сам пошао и вратио се преводи се као Ја
сам се пошавши вратио (турски бен гидип гелдим) итд. Једном речју,
све што се на овај или онај начин може потчинити једноме субјекту и
једноме предикату, умеће се у оквире једне реченице.
Резимирајући све што је до сада речено о туранском језичком
типу, долазимо до закључка да се овај тип одликује схематском зако-
номерношћу, доследним спровођењем малог броја простих и јасних
основних принципа, који повезују говор у једну целину. Релативно
сиромаштво и рудиментарност самог говорног материјала, с једне
стране, и потчињавање читавог говора схематској закономерности,
како у гласовном, тако и формалном смислу, с друге стране - главне
су особености туранског језичког типа.
После језика највећи значај за карактерисање датог националног
типа има народна уметност.
У области музике турански народи показују далеко мање једин-
ства него у области језика: знајући османски турски језик можемо
без нарочитог труда разумети казански или башкирски текст, али
саслушавши једну за другом најпре османско-турску, а потом казан-
ско-татарску или башкирску мелодију, доћи ћемо до уверења како
међу њима нема ничег заједничког. Ово се, наравно, објашњава раз-
личитошћу културних утицаја. Музика османских Турака налази се,
с једне стране, под огромним утицајем арапске и, с друге, грчке му-
зике. Огроман утицај арапско-персијске музике среће се такође код
кримских и азербејџанских Татара. При одређивању изворно туран-
ског музичког типа не може се узети обзир турска, кримско-татарска
и азербејџанска музика, нарочито не «градска». Ако се осврнемо на
музику других туранских народа, видећемо да код већине њих влада
један одређени музички тип. Овај тип, по којем се стварају мелодије
волшко-уралских, сибирских, дела туркестанских и кинеско-тур-
кестанских Турака, одликује се следећим цртама. Мелодија се гради
на тзв. бесполутонско-петотонском (другим речима индокинеском)
тоналитету, тј. отприлике у дурском тоналитету с пропуштањем IV
и VII степена: нпр. ако се у мелодији срећу тонови до, ре, ми, онда
се у њој могу наћи још само сол и ла, али се ни фа, фа- диез, ни си,
си-бемол не могу срести. Употреба полутонова уопште не долази у
обзир. Хорске песме се певају унисоно, вишегласје је непознато. У
погледу ритма, мелодија се гради строго симетрично, тј. дели се на
дедове с једнаким бројем тактова, при чему је сам број тактова у сва-
ком делу мелодије 2, 4, 8 итд. Могуће је установити невелики број
основних типова мелодија, од којих су најважнији:
1) тип мелодије изграђене на силазној каденци, тј. заснованој на
алтернирању кретања навише и наниже, при чему се сваки пут
смањују горња и доња граница кретања и скраћује се амплитуда
самога кретања;
2) други тип мелодије, засноване на супротстављању два дела од
којих први садржи омању музичку фразу, два пута поновљену, a
други део две различите фразе ритмички изграђене приближно
подједнако, које остварују кратко силазно кретање. Оба ова типа
показују и неке секундарне разлике. Али су у целини оба типа
потчињена једним истим законима: хармонијском закону пето-
тонског звучног низа и ритмичком закону симетричне једнакос-
ти делова и парној периодичности. Туранске песме, изграђене по
овоме обрасцу, одликују се посебном хармонијском и ритмичком
јасношћу и прозрачношћу. Свака таква мелодија представља јед-
ну или две међусобно сличне и веома просте музичке фразе, али
се ове фразе могу понављати до бесконачности, образујући дугач-
ку и једнотонску песму.
Другим речима, овде се запажају исте оне основне психолошке
црте које смо већ уочили у структури туранских језика: релативно
сиромаштво и рудиментарност материјала и потпуно потчињавање
простим и схематским законима, који спајају материјал у једну цели-
ну и тој целини придају одређену схематску јасноћу и прозрачност.
Што се тиче усмене поезије туранских народа, може се рећи исто
оно што смо рекли о музици: ако се одбаце они облици поезије мус-
лиманских Турака који су очигледан арапски и персијски нанос, онда
се у поезији разних туранских народа уочавају црте заједничког типа.
Пошто у већини туранских језика не постоје разлике између дугих
и кратких самогласника, а нагласак, фиксиран на последњем слогу
речи, говорници не осећају као чинилац језика који даје смисао («фо-
нолошки»), онда је турански стих изграђен на броју слогова, тј. по ка-
рактеру је «силабички»: тачније речено, тај је стих заснован на пра-
вилном понављању границе међу речима у секвенцама испуњеним
одређеним бројем слогова. Гласовна једнообразност почетка и краја
туранских речи, изазвана до- следно спроведеним гласовним зако-
нима који регулишу читав говор, значајно олакшава употребу квали-
тативног ритма, тј. омогућава да се основном силабичком принципу
стихотворства дода и допунски принцип у виду понављања гласова
једнаке вредности на почетку или на крају сваког метричког сегмен-
та. И заиста, у поезији већине туранских народа постоје или алите-
рације, или риме. При томе, у складу са својствима туранских језика
који самогласнике у речи потчињавају законима вокалске хармоније,
самогласници приликом алитерације и риме играју незнатну улогу:
биринджи “први” може да се римује с онунджу “десети”. Напоредо са
спољашњим ритмом, ритмом гл асова, постоји и унутрашњи ритам, ри-
там значења. Туранска поезија има одлучну склоност ка паралелизму.
Поезија неких туранских племена у целости је изграђена на принци-
пу паралелизма. Сви стихови се групишу у паровима, при чему други
стих у сваком пару понавља садржај првога друтим речима; у оним
ретким случајевима када први и други стих нису исти по садржају,
они су ипак изграђени по једнакој синтаксичкој схеми, тако да се ипак
задржава формални, синтаксички паралелизам. Ствар се у начелу, на-
равно, не мења када се стихови не групишу по два, него по четири и
када паралелизам не постоји између два суседна стиха, него између
прве и друге половине једног четворостиха.
У погледу поетског стваралаштва поједини турански народи пред-
стављају доста различите типове. Код једних (нпр. код казанских Та-
тара) преовлађују кратки четворостихови с доста слабом смисаоном
везом између првог и другог дела (попут руских «частушки»), но ипак
с јасно израженом тенденцијом барем ка синтаксичком паралелиз-
му. Код других племена налазимо двостихове или симетрично из-
грађене четворостихове с паралелизмом који долази до таутологије.
На крају, познате су и дуге, већином епске песме, које се такође граде
строфички, с потчињавањем сваке строфе принципу паралелизма,
а неретко и с обједињавањем неколико строфа у једну симетрич-
но-паралелистичку фигуру. Између спољашњих и унутрашњих осо-
бености туранског стихотворства постоји нераскидива веза: рима
и алитерација нераскидиво су повезане с принципом смисаоног и
синтаксичког паралелизма (већином се римују једнаки граматички
наставци у реченици, који услед синтаксичког паралелизма долазе
на једнака места у двама ме- шовитим стиховима); а, истовремено,
исте риме или алитерације, наглашавајући почетак или крај стиха,
доприносе јасноћи силабичке поделе и строфичког стварања. Ако се
свему овоме дода да је број метрике, коришћене у туранској поезији,
сасвим незнатан (стихови су од по 7, 8, 11 и 12 слогова), да су риме
већином «граматичке», да паралелизам већим делом нагиње или ка
потпуној смисаоној таутологији, или искључиво синтаксичкој ана-
логији, док су сложенија сликовитија поређења релативно ретка,
добићемо доста јасну представу о карактеру туранског поетског ст-
варалаштва. У том стваралаштву видимо исте оне психолошке црте
које смо већ означили у је- зику и у музици: релативно сиромаштво
средстава при ванредно доследној закономерности и схематичкој
јасноћи стварања.
Дакле, осврт на структуру туранских језика, туранске музике и
туранске поезије довео нас је до открића извесних особености ту-
ранске психологије, које се појављују у свим овим облицима нацио-
налног стваралаштва. У другим областима духовне културе Турака
пробијају исте ове психолошке особине. У односу на религиозни жи-
вот Турци се не одликују активношћу. Већи део туранских племена у
данашње време исповеда ислам, у прошлости је било Турака будис-
та (Ујгури) и јудаиста (Хазари). Турска племена која чувају нацио-
налну паганску веру данас нису бројна. Међу њима особиту пажњу
заслужују Алтајци. Религија ових последњих (код којих се још увек
добро чува паганство) прожета је идејом дуализма, и занимљиво је
да је тај дуализам изграђен у доследан, педантно симетричан систем.
Према томе, овде се опет срећемо с истим рудиментарним схема-
тизмом, који смо већ уочили у језику, у музици и у поезији. У па-
ганству Јакута и Чуваша налазимо, у начелу, исту ову дуалистичку
тенденцију, али спроведену мање доследно и схематично него код
Алтајаца.
У обичајном праву, пре свега у систему племенског уређења, та-
кође су одражене специфичне црте туранске психологије, али је у
тој области схематизам тако рећи повезан са суштином ствари и
постоји код многих других народа, тако да ова појава и није тако
карактеристична. Ипак треба напоменути како је туранско обичајно
право увек боље разрађено и систематичније изграђено него обичај-
но право других племена исте ове географске зоне (изузев Монгола).
Према томе, нећемо погрешити ако кажемо како у читавом ду-
ховном стваралаштву Турака преовлађује једна основна психичка
црта: јасна схематизација релативно сиромашног и рудиментарног
материјала. Из тога се могу извући закључци и о самој туранској
психологији. Типичан Туранац не воли да се упушта у танчине и
замршене детаље. Он више воли да се бави основним, јасно схватљи-
вим представама и да ове представе групише у јасне и просте схеме.
Ипак се треба чувати могућих неправилних тумачења ових постав-
ки. Тако би погрешно било мислити како је турански ум особито
склон схематским апстракцијама. Конкретни етнографски подаци
из којих смо црпли показатеље о карактеру туранског психичког
типа не дају нам основе за такво закључивање. Јер оне схеме на који-
ма се, као што смо видели, гради туранско духовно стваралаштво ни
у ком случају нису производ философске апстракције и чак уопште

немају карактер нечег нарочито осмишљеног. Напротив, оне су под-
свесне и постоје у психи као несвесни разлог оне психичке инерције,
захваљујући којој се сви елементи психичког материјала сами по
себи ређају управо у таквом, а не у другачијем поретку: то је могуће
захваљујући особитој елементарности и једноставности ових схема.
С друге стране, било би погрешно мислити да извесна укалупље-
ност и схематичност туранске психологије могу да буду препрека
широком замаху и полету фантазије. Садржај епских предања ту-
ранских племена одлучно противречи таквој претпоставци. Туран-
ска фантазија није сиромашна и није бојажљива, у њој постоји сме-
ли замах, али је тај замах рудиментаран: снага маште није усмерена
на детаљну разраду, на гомилање разноразних подробности, већ,
да тако кажемо, на развој у ширину и дужину; слика живописана
овом маштом није испуњена разноврсношћу боја и прелазних тоно-
ва, већ је осликана у основним тоновима широким, местимично чак
колосално широким потезима. To је тежња ка разрастању у ширину,
дубоко карактеристична за туранско стваралаштво, унутарње ус-
ловљена истим оним основним цртама туранске психе. Видели смо
да је најдужа турска реч (нпр. османско турско вуруштурамамиши-
диниз “нисте их натерали да победе један другог”) изграђена по ис-
тим оним гласовним и етимолошким законима као и најкраћа, да
се најдужи период гради по истим оним синтаксичким правилима
као и кратка проста реченица, да у најдужој песми владају иста она
правила композиције као и у краткој, да су дуге поеме изграђене на
истим правилима као и кратки двостихови. Благодарећи елементар-
ности материјала и јасној једноставности схема, творевина се може
лако растезати до произвољних размера. И у том растезању туран-
ска фантазија налази задовољење.
Описана психологија типичног Туранца одређује и облик
живљења и поглед на свет носилаца ове психологије. Туранац воли
симетрију, јасноћу и постојану равнотежу; али воли да све то буде
већ дато, а не задато, да све то по инерцији одређује његове мисли,
поступке и начин живота: њему је увек напорно да разоткрива и
ствара оне изворне и основне схеме на којима треба да се граде ње-
гов живот и поглед на свет, јер је то разоткривање увек скопчано с
оштрим осећањем одсуствастабилности и јасности. Зато су Туранци
увек тако радо узимали готове туђе схеме, прихватали иноземна
веровања. Али, наравно, није сваки туђи поглед на свет прихватљив
за Туранца. Тај поглед на свет неизоставно мора бити јасан и јед-
ноставан и, што је најважније, он мора да буде удобна схема у коју
се може уградити све, читав свет у свој његовој конкретности. Кад
једном поверује у одређени поглед на свет, претвори га у подсвес-
ни закон, који одређује читаво његово понашање, у универзалну
схему и када на тај начин достигне стање постојане равнотеже на
јасном ослонцу, Туранац у томе налази спокој и чврсто се држи
свог уверења. Схватајући поглед на свет управо као непокретан ос-
лонац душевне и животне равнотеже, Туранац у самом погледу на
свет испољава тромост и тврдоглави конзервативизам. Вера која
доспе у туранску средину неминовно се окамењује и кристализује,
јер је она тамо позвана да игра улогу непокретног тежишта грави-
тације - главног услова стабилне равнотеже.
На овој особености туранске психологије заснована је чудна поја-
ва привлачности између туранске и семитске психе. Тешко је наћи
две различитије психе, директно супротне једна другој. Могуће је
опет на основу конкретних етнографских података језика, музике,
поезије, орнамента показати како је психологија Семита запањујуће
супротна психологији Туранца. И упркос томе, није случајно што су
већина Туранаца муслимани и што су Туранци Хазари били једини
несемитски народ у историји који је за своју државну религију прог-
ласио јудаизам. Семит који трага за противречностима, који налази
особито задовољство у њиховом откривању и њиховом узрочно-по-
следичном превладавању, који воли да залази у компликоване и зам-
ршене танчине, и Туранац, који више од свега мрзи немирно осећање
унутарње противречности, беспомоћан у његовом превладавању - то
су две природе не само различите, него и директно супротне једна
другрј. Али је у овој супротности и разлог привлачења: Семит обавља
за Туранца онај посао за који сам Туранац није способан, превлада-
ва супротности и Туранцу даје решење (макар и узрочно-после- дич-
но) ослобођено противречности. Зато не изненађује што, трагајући
за неопходном основом стабилне равнотеже, Туранац непрестано за
такву основу бира производ стваралаштва семитског духа. Али, пре-
узимајући овај производ туђег духа, Туранац га одмах упрошћује,
прихвата га статички, у готовом виду и, претворивши га у једну
турци - PACA. ЈЕЗИК. И ПСИХА 45
непомичну основу својег душевног и спољашњег живота, мумифи-
цира га једном и заувек, не узимајући никаквог учешћа у његовом
унутарњем развоју. Стога Туранци нису дали исламу ниједног иоле
значајнијег богослова, правника или мислиоца: они су прихватили
ислам као завршену ствар, сматрао је Трубецкој.
Описана психолошка карактеристика туранског племена може се
у општим цртама сагледавати и као карактеристика свих «Турана-
ца» или «Уралоалтајаца». Монголи у етно-психолошком смислу чине
с Туранцима једну целину. Све што је напред било речено о типич-
ним одликама туранских језика, туранске музике, поезије, обичај-
ног права, о усмерењу туранске фантазије, погледа на свет и начину
живота, у једнакој мери је применљиво и на Монголе; једино што се
код Монгола све ове типичне црте испољавају још оштрије него код
Туранаца. Услед историјских чинилаца нема примера привлачења
између монголске и семитске психологије. И поред тога, Монголи,
исто као и Туранци, за основу свог погледа на свет и начина живо-
та такође позајмљују готов резултат туђег духовног стваралаштва;
само извор позајмљивања овде није семитски ислам, као код Тура-
наца, него индијски будизам у кинеско-тибетском облику. Ако су
Туранци, како је већ било речено, мумифицирали и заледили ислам
не узевши никаквог учешћа у унутарњем развоју муслиманске ми-
сли, онда се то још пре може рећи за однос Монгола према будизму.
Док се Монголи, дакле, разликују од Туранаца рескијим испоља-
вањем свих типичних црта туранске психологије, за Угрофинце се
може рећи управо супротно. Црте туранске психологије јасно се ис-
пољавају и код Угрофинаца, али увек у слабијем степену него код
Туранаца. Фински језици су начелно изграђени на истим оним ос-
новним принципима као и турански, али су ти принципи код њих
мање доследни. Пре свега сам језички материјал, инвентар гласова и
облика у угро- финским језицима мање је рудиментаран и разновр-
стан него у туранским језицима: постоје фински језици с доста бо-
гатим гласовним системом. У свим финским језицима постоји вели-
ки број падежа, многи фински језици имају доста сложене системе
конјугације, нпр. личним наставцима изражавају не само субјекат,
него и прави објекат. С друге стране, основни закони, који одређују
грађење речи, спроведени су недовољно доследно: закони вокалске
хармоније и употребе сугласника нису тако јасни, нису тако детаљни
као у туранским језицима; постоји читав низ одступања од закона
о јединству наставака, тј. има случајева где се два граматичка на-
ставка комбинују заједно, у неким финским језицима код глагола се,
осим суфикса, допуштају и префикси.
Неправилности и «изузеци» у сваком језику неизбежно се јављају
услед несвесних механичких промена које сваки језик доживљава
током своје историје и које су повезане са самом природом историјс-
ког развоја језика: сваки старији ступањ развоја језика увек је «пра-
вилнији» него новији ступањ. Али је дух потчињавања живог гово-
ра подсвесним схематским законима у туранским језицима толико
снажан, да у потпуности неутралише ово рушилачко дејство исто-
ријских процеса; зато граматике савремених туранских језика не по-
знају (или скоро не познају) «изузетке» и зато су поједини савремени
турански језици тако слични један другом. У угро-финским језици-
ма се овај обуздавајући дух јасне закономерности показао далеко сла-
бији; зато су граматике неких језика ове групе, нпр. управо финског
језика «суоми», препуне изузетака, тако да се поједини угро-фин-
ски језици битно разликују међу собом. Друга разлика угрофинске
психе од туранске састоји се у томе да се финско стваралаштво, да
тако кажемо, увек одликује мањим замахом него туранско. Ову по-
ставку упечатљиво илуструје и симболише музика. Има основа за
тврдњу да је основна угро-финска скала она која се састоји од првих
нота дурске или молске гаме: у том тоналитету све до данас стварају
песме Вогули и Остјаци, такве су најстарије песме других угро-фин-
ских народа, а најархаичнији жичани инструменти налик на руске
гусле састоје се, како код западних Финаца («кантеле»), тако и код
Остјака («сан- гулвдап») од пет струна затегнутих у овом тоналите-
ту. Ако се присетимо онога што је напред речено о туранским мело-
дијама, онда поређење тих мелодија с угро-финским може да буде
изражено овако: и код једних и код других користи се само пет тоно-
ва, али, док је у туранским мелодијама ових пет тонова углавном рас-
поређено у границама октаве, типичне угро-финске мелодије крећу
се у границама квинте. Типичне угро-финске мелодије остављају
утисак тескобности и, у поређењу с туранскима, запањују одсуством
сваког замаха. Коначно, поредећи угро-финске језике и одлике њи-
хове духовне културе с туранским, долази се до уверења како су
Угрофинци психички и културно далеко пасивнији од Туранаца.
У речницима туранских језика увек има речи позајмљених из дру-
гих језика, али те речи нису преузете од некаквих суседа с којима су
Туранци долазили у непосредан додир, већ од народа чија је кул-
тура извршила утицај на културу конкретног туранског племена,
такорећи «издалека», у виду иноземне моде, те је зато у књижевном
језику таквих речи увек далеко више него у народном. У турском
народном језику има веома много арапских и персијских речи, али
зато грчких, јерменских или словенских речи скоро да и нема. Међу-
тим, зато се у језицима свих оних народа с којима су Туранци дола-
зили у додир среће маса туранских речи. Сасвим другачију слику
у том смислу пружају угро-фински језици: њихови речници у пу-
ном смислу речи врве од речи позајмљених у најразличитије време,
почев од дубоке старине па до најновијег времена, од свих народа с
којима су Угрофинци некада долазили у додир. Истовремено, ути-
цај самих угро-финских језика на речнике народа који су с њима
долазили у додир запањујуће је слаб: без обзира на вишевековни су-
живот Великоруса с Угрофинцима, у великоруском језику могуће је
навести само мали број угро-финских речи, па и то оних које обич-
но не излазе изван оквира неког географски ограниченог обласног
речника; нешто јачи утицај на суседне словенске језике испољио је
мађарски језик, али углавном у релативно новије време, па и ту је
број словенских речи које је усвојио сам мађарски језик далеко већи
од броја мађарских речи које су нпр. ушле у српскохрватски језик.
Само је речник самоједских језика претрпео значајан угро-фински
утицај, али, при том, ни сами угро-фински језици (зирјански, во-
гулски, остјачки) нису остали недодирнути обратним самоједским
утицајем. Иста ова пасивност, иста отвореност према иноплеменом
утицају среће се и у свим областима духовне културе Угрофинаца:
споменимо словенски, посебно руски утицај, поврх тога турански
утицај на волшко-камске и зауралске Угрофинце, «балтијски» (ле-
тонско-литавски) и германски утицај на западне Угрофинце, у мно-
го старијим епохама ирански и кавкаски утицај на све Угрофинце.
Приликом покушаја да из културе појединих угро-финских племе-
на издвоје све ове иноплемене елементе и, на тај начин, очисте уг-
ро-финско језгро ове културе, истраживачи почесто остају готово
празних руку. Па ипак, без обзира на ово непрестано позајмљивање
одасвуд, култура појединих угро-финских племена носи особен
карактер, уочљиво се разликује од културе оних народа од којих су
вршена позајмљивања. Ова особеност је условљена пре свега тиме
што се позајмљени елемент културе код Угрофинаца чува у ста-
ријем, архаичнијем виду него што га тај елемент има код првобит-
ног носиоца: тако је Мордва сачувала многе елементе културе по-
зајмљене од Великоруса, који су код самих Великоруса или потпуно
заборављени, или су се изменили скоро до непрепознатљивости и
чије се словенско порекло препознаје само по томе што они још по-
стоје код неких других Словена. Затим, особеност потиче и отуда
што Угрофинци синтетишу елементе преузете из неколико разно-
родних култура. На крају, ако позајме мотиве и, да тако кажемо, сам
материјал изградње културних вредности, сами начини ове градње
и психолошка основа облика стваралаштва код Угрофинаца ипак
остају своји, турански.
У целини се може рећи да Угрофинци чувају све типичне одлике
туранске психе, али у нешто умекшаном виду и с мањом психичком
активношћу него Туранци и Монголи.
Према томе, без обзира на то што је генетска сродност међу поје-
диним породицама «урало-алтајских» или «туранских» језика више
него сумњива и што се поједини турански народи у многим облас-
тима суштински разликују међу собом, ипак се може говорити о
јединственбм туранском етнопсихолошком типу, у односу на који
турски, монголски и угро-фински етнопсихолошки тип предста-
вљају нијансе или варијанте.
ТУРАНСКА ПСИХА
И РУСКА НАЦИЈА
Да би се одговорило на питање како се и у чему турански пси-

холошки тип може одражавати у руском националном карактеру и
какав су значај имале црте туранске психе у руској историји, треба
пре свега јасно и конкретно замислити турански психолошки тип у
примени на живот појединачног човека. To се може учинити пола-
зећи од управо датог одређења туранског психолошког типа.
Типични представник туранске психе одликује се у нормалном
стању душевном јасноћом и спокојством. He само његово миш-
љење, него и читаво схватање стварности уклапају се сами по себи
у просте и симетричне схеме његовог, да тако кажемо, «подсвесног
философског система». У схеме овог истог подсвесног система ук-
лапају се такође сви његови поступци, понашање и живљење. При
томе се «систем» више не осећа као такав, јер је отишао у подсвест
и постао основа живота. Важно је да систем постане управо под-
свестан. У оним случајевима када се систем, у чије би просте и јас-
не схеме требало да се уклопи све (спољашњи свет, мисли, пона-
шање, живљење), осећа као такав и непрестано пребива у видокругу
свести, он се претвара у «наметљиву идеју» (idee fixe), а човек, кога
он држи, у фанатичног манијака лишеног сваке душевне јасноће и
спокојства. Ово се дешава онда када је систем незграпан и лош, тако
да се начин живота не уклапа у њега сам no себи, већ путем насиља
над природом. Такав је случај могућан ако се човек туранског типа
из неког разлога одрекне тог удобног система погледа на свет и на-
чина живота, изграђеног постепеним напорима многих поколења,
којим живе остали његови саплеменици, и покуша да сам створи
сасвим нови систем. Будући неспособан да плодотворно мисли (а
самим тим и да изналази нов систем), без постојања већ готовог чвр-
стог ослонца у подсвести, такав човек најчешће ствара управо неу-
добан, лош систем, неотесано прерадивши и упростивши некакав
туђи. Овакав случај је, разуме се, редак, и услед неудобности такав
систем код осталих људи туранског типа обично нема успеха. Уз из-
разито снажан темперамент и изузетну надареност, ствараоци так-
вих примитивних система - idees fixes, успевају да око себе окупе
само невелику секту таквих истих фанатичних присталица овакве
«идеје». Захваљујући томе, нема раздора између мисли и спољашње
стварности, између догмата и свакодневног живота. Спољашњи
утисци, мисли, поступци и начин живљења сливају се у једну мо-
нолитну нераздељиву целину. Одатле јасност, спокој и, такорећи,
самодовољност. Практично ово стање стабилне равнотеже у услови-
ма извесне снижене психичке активности може довести до потпуне
непокретности, до застоја. Међутим, то уопште није обавезно, јер су
те исте црте у потпуности спојиве и са психичком активношћу. По-
стојаност и симетричност система не искључују даље стваралаштво,
али, разуме се, то стваралаштво се регулише и усмерава истим овим
подсвесним ослонцима, благодарећи чему производи таквог ства-
ралаштва сами по себи, природно, улазе у исти овај систем погледа
на свет и начина живота, не нарушавајући његову општу симетрич-
ност и целовитост.
Што се тиче социјалне и културне вредности људи туранског пси-
холошког типа, она се мора сматрати позитивном. Туранска психа
придаје нацији културну стабилност и снагу, учвршћује културно-ис-
торијски континуитет и стварауслове за економију националних сна-
га, погодне за сваку врсту стварања. Разуме се, то се односи само на
нормални облик туранске психе. Људи туранског психичког типа са
системом који без насиља не може да укључује у себе ни спољашњи
свет, ни мисли, ни понашања, ни начин живота, речју, они оснивачи
секти о којима је било речи у претходној напомени, јесу друштвено
штетни. Они својим секташтвом не стварају него руше национално
јединство. Њихово стваралаштво, засновано на самовољној тежњи
да ускладе доживљај стварности, морал и начин живота с пристрас-
ном и незграпно упрошћеном схемом, уноси у културу елементе ве-
ома сумњиве вредности. Захваљујући своме неумољивом фанатизму,
распаљиваном фикс-идејом која вечно кљуца мозак, они руше далеко
више него што стварају, и то што они руше или хоће да сруше, обично
је далеко вредније од свега што могу да предложе у замену. Али не
треба заборавити да такви људи представљају изузетке и да се међу
правим Туранцима ретко срећу, закључује Николај Трубецкој.
Успешност овог стварања, разуме се, зависи од степена надаре-
ности и психичке активности дате нације, а овај пак степен може
бити различит; и између туранског психолошког типа као одређе-
ног облика душевног живота, и некаквог одређеног степена нада-
рености или активности, никакве нужне везе нема. Установљујући
социјалну и културно-историјску вредност туранског психолошког
типа, само истичемо да при сваком датом степену надарености и
психичке активности турански психолошки тип ствара за развој
нације одређене повољне услове.
Позитивна страна туранске психе одиграла је, несумњиво, бла-
готворну улогу у руској историји. Испољавање управо тог нормал-
ног аспекта туранске психе не може да се не примети у допетровској
Московској Русији. Целокупан начин живота у којем су вероиспо-
вест и свакодневни начин живота чинили једно («животно исповед-
ништво») у којем су и државне идеологије, и материјална култура,
и уметност, и религија били нераздвојни делови једног система -
система који није био теоријски изражен и свесно формулисан, али
који је упркос томе пребивао у подсвести свакога и одређивао живот
како сваког појединачно тако и живљење националне заједнице у
целини - све то, несумњиво, носи на себи печат туранског психичког
типа. A το је управо и било оно на чему се држала стара Русија, што
јој је давало чврстину и снагу. Ако неки површни инострани посма-
трачи нису у Древној Русији опажали ништа осим додворавања на-
рода пред агентима власти, а ових других пред царем, онда је такво
посматрање било, несумњиво, неистинито. Неприкосновено пот-
чињавање представља основу туранске државности, али оно, као и
све у туранском начину мишљења, иде, доследно, до краја и проши-
рује се, у идеји, и на самог врховног владара, који се увек замишља
као неприкосновено потчињен некаквом вишем начелу, које у исто
време представља и руководећу основу живота сваког појединца.
У Древној Русији такво владајуће начело била је православна вера,
схватана као органски спој религиозних догмата и обреда с особе-
ном православном културом чије је појединачно испољавање било
и државно уређење с његовом хијерархијском лествицом; и управо
то највише начело, једнако како за сваког поданика, тако и за самог
цара, а никако не начело голог ропства, спајало је Русију у једну це-
лину и управљало њоме. Православна вера у староруском поимању
овога термина била је управо онај оквир свести у који се само по себи
уклапало све: појединачни живот, државно устројство и постојање
свемира. И у томе што овај оквир свести није био предмет свесног
теоријског промишљања, већ подсвесна основа читавог душевног
живота, немогуће је не видети извесну аналогију с оним што је на-
пред било речено о нормалном аспекту туранске психе. Иако само
православље Руси нису преузели од Туранаца, него од Ромеје, иако
је оно у руској националној свести било директно супротстављено
татарштини, ипак су и сам однос руског човека према православној
вери и сама улога коју је ова вера играла у његовом животу, били
у извесној мери засновани на туранској психологији. Управо услед
туранских црта своје психе староруски човек није умео да раздвоји
своју веру од свог начина живота, да у испољавању религије свесно
издвоји елементе који јој нису својствени, и управо зато је бивао тако
лош богослов при сусрету с Грцима. Та психолошка разлика између
руског и грчког прилаза вери и обреду, која се тако јарко испољи-
ла у доба избијања раскола, била је управо последица чињенице да
су се у руском националном карактеру дубоко укоренили турански
етнопсихолошки елементи, потпуно туђи Ромеји.36 Татарштина је за
древну Русију била пре свега религиозна епоха и ова је религиоз-
на свест иноземни јарам схватала као казну Божију за грехе; реал-
ност ове казне утврђивала је свест о стварности греха и стваности
кажњавајућег Божијег Провиђења и пред сваког понаособ ставља-
ла проблем личног покајања и очишћења кроз молитву.37 Одлазак у
36 Ипак, ваља подсетити да се у Никејском периоду, готово трећина ромејске
војске састојала од Турака муслимана (скитикон) који су успешно ратовали са
римокатолицима. Крајем XIV века у Цариграду је већ постојала муслиманска
четврт, у којој су радили шеријатски судови за поданике василевса који су
исповедали ислам.
37 И Π. Н. Савицкии. Cmenb u ocednocmb, из 1922. године: Без «татарштине» не 6u
било Русије... Ону беспомоћност с којом се Руска (стари назив Русије) препустила
Татарима било би нелогично сматрати «кобном случајношћу»; у битисању Руске
пре Татара постојао је елемент непостојаности, склоности ка деградацији која
није могла довести ни до чега другог осим до туђинског ига (јарма)... Велика је
срећа Руске што је допала само Татарима и ником другом. Татари - «неутрална»
културна средина која је примала «свакојаке богове» и трпела «било које културе»
- обрушила се на Руску као Божја казна, али није замутила чистоћу националног
стваралаштва.
Да ли деловањем примера или уливањем крви владајућима, они су Руској дали
својство да се организује војно, да ствара државно-принудни центар, постиже
монаштво и стварање нових манастирских обитељи попримили су
масовни карактер. Снажна религиозна оријентација свести убрзо је
обојила духовно стваралаштво, посебно уметничко. Овом времену
припада бурна стваралачка делатност у свим областима религиозне
уметности; повећана живост се опажа и у иконопису, и у црквено-му-
зичкој области, и у области уметничке религиозне књижевности, јер
су се најстарији од савремених народних духовних стихова појавили
управо у овој епохи. Овај религиозни успон био је природни сапут-
ник оне нове процене вредности, оног разочарања у живот које је
било изазвано стихијским ударом татарске најезде, али се истовре-
мено појавило и ватрено осећање преданости националном идеалу
као реакција на мучно осећање националне понижености. To је била
духовна и психолошка атмосфера која је у древној Русији створена
чињеницом татарског ига, и у овој атмосфери се одиграо историјски
процес ове епохе - прихватање и примена татарске државности на
услове руског живота. Било је потребно издвојити татарску државну
идеју од монголства, повезати је са Православљем и прогласити је за
своју, руску. Тако је одвијало русификовање монголске државности и
велике идеје Џингис-кана. Притом, узрок увођења ромејских идеја у
руску државну свест није уопште био престиж Ромеје као такве, већ
је идеологија Новог Рима уткана у снажно православно религиозно
осећање, чији је стожер постао свети Сергије Радоњешки, оснивач
Тројицко-Сергијевске лавре, писао је Трубецкој у књизи Наследие
Чингисхана. Взгллд на русскук) историк) не с Запада, а с Востока,
Зксмо, Алгоритм, Москва, 2012. Управо је снага овог жара руског
религиозно-националног осећања претопила северозападни улус
монголске монархије у Московско царство у коме је монголски кан
био замењен православним руским царем. Саме татарске велможе и
високи чиновници који су живели међу Русима постепено су прес-
тали да се односе према њима с презиром, а затим су сами бивали
заражени религиозно-националним успоном и прелазили у Право-
славље. Тиме се руски владајући сталеж попунио приливом татарс-
ког елемента, и ови су новообраћени Татари имали огромни значај
за Русију; представљајући онај благородни тип номада на који се
постојаност; они су јој дали својство да постаје моћна «хорда»... Татарско иго...
било је истовремено вигањ (ковачко огњиште) у коме се ковало руско благочешће
(побожност). Превод је Саве Росић.
Џингис-кан својевремено ослањао изградње монголске државности.
Преобраћеници из ислама су често постајали иноци светогорских
манастира. Таквих је било посебно много међу братијом преподоб-
ног Пајсија Величковског (Јуриј Максимов, О светима Православне
Цркве преобраћеним из ислама, Графика, Београд, 2004, стр. 64).
С друге стране, слична катастрофа је својевремено послужила
Србима као морално кушање снаге и народне крепости њихове.
Стара србска држава се разрушила, али се испод ње издигао у муци
прекаљен, у борби очврснуо народ. Установе су државне пале, али
се у духу народном одржао њихов ред; иза њих је остао ванредно
мио спомен на стару славу, на стару самосталност, на старе јунаке.
У томе чудном и пуном драматичности србско-турском лому, де-
сило се да су се сударила два супротна политичка господства и две
супротне вере. Пред Србе, као и пред све остале балканске народе,
стаде борба и за политичку хришћанску власт и за веру. Догодило се
да се у тај мах србска држава десила као најјачи политички чинилац
на Балканском полуострву. Догодило се још да је та држава, сама у
себи изломљена ради својих домаћих јада, опет могла показати људи
који су познавали како треба стати на браник и србске и хришћан-
ске слободе, како треба своју дужност испунити. To је узрок те је
чиста и чврста морална успомена ове борбе непрестано држала срб-
ско племе у поноситој свести народне снаге и јуначкога поуздања.
И што су међу народима Балканскога полуострва Срби последњи
пали, а први се почели дизати испод ропства турскога - имаће се,
у великој мери, приписати и овим дубоко васпитним успоменама
народне свести о поменутом србско-турском лому. Дакле, борба је с
Турцима, ради свега тога, имала неизмеран утицај на судбину и на
историју србског народа.38
Московска државаје никла захваљујући татарском игу. Москов-
ски цареви, ни близу join не окончавши «окупљање руске земље»,
почели су да окупљају земље западног улуса велике монголске мо-
нархије: Москва је постала моћна држава тек после освојења Казања,
Астрахана и Сибира.39 Народна епска традиција управо за тај чин и
38 Стојан Новаковић, Срби и Турци XIV и XV века, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2001, стр. 5-6.
39 После освајања Казана крштавале су се читаве татарске породице, како за
време царевог боравка у граду, тако и после тога; в. Јуриј Максимов, О светима
везује почетак московске државности: «заче ла се камена Москва, за-

почео је владавину грозни цар Иван Васиљевич». Све што је било до
Ивана Грозног, који је покорио Казањ, Астрахан и Сибир, народна
традиција смешта у легендарну епску старину, у доба заједничкога
кнеза Владимира. Чак и такав догађај, као што је одбијање Ивана
III да плаћа данак Татарима, доспео је у легендарну причу (о Васи-
лију Казимировичу), у којој је «стони град» традиционални Кијев,
а кнез - Владимир. Руски цар Иван Грозније постао наследник мон-
голског хана. «Свргавање татарског ига» свело се на замену татар-
ског хана православним царем и на пренос ханске «ставке» (врхо-
вног седишта) у Москву. Важан историјски моменат није било нити
свргавање јарма нити одвајање Русије од власти Хорде, већ ширење
власти Москве на велики део територије, некада подвлашћен Хор-
ди, дакле замена кана Хорде московским царем и преносом канског
седишта у Москву (Наследие Чингисхана). Чак и персонално знатан
Православне Цркве преобраћеним из ислама, Графика, Београд, 2004, стр. 58.

проценат бољара и људи који су опслуживали московског цара са-
чињавали су представници татарског племства.40 Руска државност
је у једном од својих извора произашла из татарске и тешко да су у
праву они историчари који затварају очи пред том чињеницом или
настоје да умање њен значај. Познати су термини који су се у руском
језику појавили у доба татарског ига, такви као деш>га “новац”, ал-
тш “пара (новчић од 3 копејке)”, казна “ризница, државна благај-
на”, тамга “печат, татарски данак” (одатле таможнх “царина”), лм
“поштанска постаја” (одакле хмскал гогњба “поштанска служба”, лм-
ш,ина “возарење, кочијашки посао”, лмскоп “поштански, кочијашки”
итд.) татарског порекла. Ово јасно указује на то да је у тако важним
функцијама државе као што су организовање финансија и пренос
поште татарски утицај био пресудан.41 Приликом поређења админи-
стративних особености Московске државе с идејама Џингис-кана,
које су уткане у основу организације његове државе, неке се анало-
гије намећу саме по себи. Такво игнорисање татарског изворника
руске државности могуће језато што сеуунутарњем садржају и иде-
олошком оправдању руске државности јарко испољавају елементи
који не налазе непосредне аналогије у татарској државности; то су
православље и ромејске традиције. Чудо преображаја татарске др-
жавности у руску остварено је захваљујући снажној распаљености
религиозног осећања, благодарећи успону православ/ва, који је зах-
ватио Русију у доба татарског ига. Овај религиозни пламен помогао
је Древној Русији да облагороди татарску државност, да јој прида
нови религиозно-етички карактер и да је учини својом. Одиграло се
русификовање и оправослављење татарштине и московски цар, који
је постао носилац те нове форме татарске државности, добио је та-
кав религиозно-етички престиж, да су пред њим потамнели и усту-
пили му место сви остали ханови западног улуса. Масовни прелазак
40 Високи племићи татарски су и одраније примали хришћанство: тако је 1505.
године крштен рођени брат хана Алехама, царевић Худај-Кул, који је на крштењу
добио име Петар. У руском заробљеништву се крстио и последњи из династије
Гиреја - царевић Утемиш-Гиреј, са крсним именом Александар. У Москви је
1553. године исповедио веру у Христа последњи кан Казанске Хорде - Едигер-
Мухамед, који је на светом крштењу назван Симеон.
41 Важно је подсетити да је у XV веку у Багдаду и областима Средње Азије
столовала турска династија Кара-Којунлу, коју су египатски исламски историчари
оптуживали за отпадништво од ислама и тајно исповедање хришћанства; в.
В.В.Бартолвд, Турцил, ислам и христианство, Петроград, 1915.
татарског племства у пра-
вославље и на службу
московском цару био је
спољашњи израз ове мо-
ралне обједињујуће силе.
Притом, однос право-
славних Руса према исла-
му, будизму и шаманизму
био је веома благ и ове
религијске форме биле су
предмет црквеног и ду-
ховног просвећења, а ни-
како државног прогона
(Наследие Чингисхана). И
код Монгола и код Руса
врховни поглавар државе
био је најизразитији пред-
ставник начела, примерни
образац номадског начи-
на живота (Џингис-кан)
и православног животног исповедништва (Иван Грозни). Зато се
свеопште потчињавање свих поданика и самог монарха божанском
начелу, као и потчињавање једног човека другом човеку заснивало
и схватало као последица свеопштег потчињавања божанском на-
челу, чије је земаљско оруђе био монарх. Приликом погчињавања
Москви, Евроазија и њен свет су по први пут достигли културну са-
мосталност једнаку самосталности старих азијских царстава: Кине,
Персије (Наследие Чингисхана). Чак се ни у периоду смутних вре-
мена и међуцарства, од московске државе није самовољно одвоји-
ла ниједна област. Међутим, сада се пред московском државношћу
поставио тежак задатак, непознат монголској монархији - Одбрана
од Запада. Руси су целокупни дух Европе и њене цивилизације схва-
гали као јеретички, грешан, антихришћански и сатански.
Међутим, ако се, дакле, у Московској Русији туранска државност
и државна идеја оправославила, добила хришћанско религиозно ос-
већење и идеолошки се повезала с ромејским традицијама, поставља
се питање: није ли истовремено извршен и обратни утицај, тј. извесна
«туранизација» саме ромејске традиције и продора црта туранске
психе у само руско тумачење православља? Московска Русија, без об-
зира на сву снагу религиозног пламена који је одређивао не само њено
постојање, већ и сам настанак, није дала ниједног православног бого-
слова, исто онако као што ни Турци нису дали ниједног иоле истакну-
тијег муслиманског богослова, иако су увек били побожнији од Ара-
па. Овде је реч о заједничким цртама религиозне психологије: и тамо
и овде догмат вере третира се као датост, као основни план душевног
живота и спољашњег постојања, а не као предмет философске спеку-
лације; и тамо и овде религиозно мишљење одликује се одсуством гип-
кости, пренебрегавањем апстрактног и тежњом ка конкретизацији, ка
оваплоћењу религиозних доживљаја и идеја у облицима спољашњег
начина живота и културе. Уместо свесно промишљеног и фино изде-
таљисаног богословског система, у старој Русији се добио некакав речи-
ма неисказан «подсвесни философски систем», складан без обзира на
своју формалну неосмишљеност, који није нашао израз у богословским
трактатима, већ у читавом начину живота, који је на њему почивао.
Овим се руска религиозност разликовала од грчке, без обзира на своју
догматску истоветност с њом, и приближавала туранској, с којом дог-
матске сличности нити је било нити је могло бити.
Нема сумње да је пренебрегавање апстракције и одсуство пра-
вославно-богословског стваралаштва, које је својствено руској по-
божности, било мана те побожности у поређењу с грчком. Али се
истовремено мора признати како је то «животно исповедништво»,
та прожетост културе и живљења религијом, који су били последица
особитих својстава староруске побожности, било плус а не минус.
Очигледно, «и ово је требало чинити, и оно не напуштати». Позна-
та хипертрофија туранских психолошких црта изазвала је у руској
побожности стагнацију и непокретност богословског мишљења, и
било је потребно избавити се од ових недостатака. Исправљање овог
недостатка је тим лакше што хипертрофија оних туранских психо-
лошких својстава, на којима је овај недостатак заснован, није захва-
тила читаво руско племе, већ само један његов део, и то великору-
ски. Малорусе, који су знатно мање од Великоруса били подвргнути
туранском утицају, у мањој мери одликују нека позитивна својства
туранског порекла (нпр., знатно мање од Великоруса способни су за
изградњу државе великих размера), али зато испољавају, по свему
судећи, већу способност за богословско промишљање и дали су
Руској православној цркви низ истакнутих богослова као што су:
Дмитриј Ростовски, Симон Тадорски, Силвестар Каневски и читаву
могиљанску богословску школу, с руском богословско-академском
традицијом, која је из ње израсла. У цркви, као и у многим другим
животним областима, оба главна дела рускога племена имају за-
датак да међусобно допуњују један другог. Међусобним одвајањем
сваки од ових делова ризиковао би да упадне у једностраност. Али
ово нимало не умањује она позитивна својства староруске побож-
ности, која се могу сматрати психичким цртама туранског порекла.
Тако су стајале ствари у области религије, а другачије није било ни
у области државе: калемљење карактеристичних туранских црта на
руску психу учинило је Русе оним чврстим материјалом државног
градитељства који је Московској Русији омогућио да постане једна
од најпространијих држава.
Закључујући оно што је о улози туранских етнопсихолошких
црта у руском националном облику досада речено, може се рећи да
је у целини ова улога била позитивна. He можемо, разуме се, затвара-
ти очи пред чињеницом како су људи с напред описаним својствима
аномалног вида туранске психе такође постојали и још увек постоје
у руској средини. To су руски бунтовници доктринари, оснивачи
секти, фанатични једноумници, од којих многи у своме спољашњем
изгледу садрже црте туранског антрополошког типа. Као што би се и
могло очекивати, значај таквих људи у руској историји већим делом
је био потпуно негативан: они разједињују, а не обједињују нацију,
много више вредности руше него што их стварају. Услед неизворно
туранског, већ мешовитог карактера руске нације, такви л>уди, веома
ретки међу правим Туранцима, међу Русима се срећу нешто чешће.
Но у целини, они и међу Русима представљају изузетке и, наравно,
не треба пре свега њих имати у виду приликом разматрања улоге
туранске психе у руској историји. При овом разматрању пре свега
треба имати у виду нормалне случајеве, а не изузетке. Недостатак
туранске етнопсихолошке психе је била крутост и непредузимљи-
вост теоријског мишљења. Тога би се недостатка требало ослободи-
ти, али, наравно, без приношења на жртву свих оних позитивних
страна руског националног типа, које су биле рођене у споју ис-
точног словенства с туранством. Видети у туранском утицају само
негативне црте, незахвално је и непоштено. Ми имамо права да се
поносимо нашим туранским прецима, не мање него ли словенским,
и дугујемо захвалност како једнима тако и другима. Руси заједно с
Угро-Финцима и волшким Турцима чине посебну културну зону,
која је повезана и са словенством и с туранским Истоком, при чему
је тешко рећи које су од ових веза чвршће и снажније. Веза Руса с
Туранцима ојачана је не само етнографски него и антрополошки,
јер у руским венама, несумњиво, осим словенске и угро-финске тече
и турска крв. У руском народном карактеру постоје додирне тачке
с туранским Истоком. To је братимљење и међусобно разумевање,
које се тако лако остварује између Руса и Азијата, а засновано је на
овим невидљивим нитима расне симпатије.4243 Наклоност созерцању
и приврженост обреду, које одликују руску побожност, формално се
темеље на ромејским традицијама, а упркос томе потпуно су туђе
другим православним Словенима и више повезују Русију с непра-
вославним Истоком. У читавом низу питања руска народна култура
ближа је управо Истоку, тако да граница Истока и Запада у неким
случајевима пролази управо између Руса и осталих Словена, а поне-
кад се Јужни Словени (Срби) подударају с Русима не у томе што су
и једни и други Словени, него зато што су и једни и други доживе-
ли снажан турски утицајУ Дрскост, коју Рус цени у својим јунаци-
ма, врлина је чисто степска, разумљива Турцима, али непојмл>ива
42 Код Турака и Монгола, братимљењем крвљу (kan) и заклетвом (ant) два

дотадашња странца постају истинска браћа (на монголском ande а на турском
kan kardep). Будућа браћа засецају песнице и тако крваве их приљубљују једну
уз другу (у Анадолији), или из пехара испијају кумис са капима нацеђене крви
из прста или вене (у Монголији). Одатле се и израз за полагање заклетве, ant
igmek (попити заклетву), задржао и данас у турском језику. Да би утолио жеђ за
осветом, Турчин, као и србски хајдук, узвикује: Kanini icerim! (попићу ти крв,
напићу ти се крви); види моје Грчко паганство, Београд, 2020, стр. 95.
43 Пад Цариграда под турску власт ојачао је и утврдио православне догматске
погледе и правоверје, подаривши Цркви и световну моћ, која је опет благотворно
допринела прочишћењу вере од слободоумља и хеленизма. Генијални војсковођа
Мехмед Фатих, који је укинуо праксу председавања диваном и обедовао у
самоћи, јео је искључиво са правоверним патријархом Генадијем Схоларијем; в.
Uber Ortajli, Osmanlije: Poslednja Imperija, Connectum, Sarajevo, 2013, str. 83. Тако
смо добили врсту „гвоздене завесе” која је дуго штитила балканске хришћане
и муслимане од западног помодарског утицаја; в. моју књигу Грци и Фанар,
Београд, 2020, стр. 32.
Романо-Германима и Словенима.44 Схватање своје припадности не
само аријском, него и туранском психолошком типу потребно је
свакоме Русу који тежи личном и националном самопознању.
44 Верхи и HU3bi русскоп кулћтури (зтнические основн русскоп кулћтурн) у К

проблеме русского самопознанил: собрание статеи. Николаи Сергеевич Трубецкои.
Евразииское кн-во, 1927, стр. 21-33.
ЕВРОАЗИЈА
И ЕВРОПЕИЗАЦИЈА
За сваку нацију ропство представља не само несрећу, него и школу.

Долазећи у додир с туђим освајачима и насилницима, нација од њих
позајмљује црте њихове психе и елементе њихове националне културе
и идеологије. Ако успе да органски преради и усврји оно што је по-
зајмила и на крају се ослободи ига, онда се о благотворности или штет-
ности ига као школе може судити по томе у каквом ће се виду испољи-
ти ослобођена нација. Исти наук важи и за србски народ у целини.
Монголско иго трајало је преко два века. Русија се нашла под игом
још као агломерат обласних кнежевина, самосталних, разједиње-
них, готово лишених појма националне солидарности и државности.
Дођоше Татари и стадоше да угњетавају Русију, а успут и да је уче. A
кроз нешто више од двеста година Русија се ослободила ига, у виду
можда и «лоше скројене», али веома «чврсто устројене» православне
државе, спојене унутарњом духовном дисциплином и «јединством
жи- вотног исповедништва», која је испољила снагу експанзије и ван
својих граница. Ово је био резултат татарског ига, онај плод по коме
се може судити о штетности или благотворности самог ига за судби-
ну руског народа. Осим тога, руско племе тада није стварано путем
насилног русифицирања, већ путем братимљења Руса с инородцима.
Сећамо се и казнене грамоте цара Ивана Грозног упућене архиепис-
копу Гурију и архимандритима Варсонуфију и Герману, у новоосно-
вану казањску епархију: „Не крштавати насилно, према иноверцима
се односити кротко, са умиљењем, не бити суров према њима, а уко-
лико је неопходно, ослобађати их од суда војвода и намесника".
Кроз још нешто више од двеста година појавио се Петар Велики и
«отворио прозор у Европу». Кроз прозор су почеле да дувају европске
идеје. Почела је европеизација владајуће класе с појачаним приливом
странаца у њу. Онај складан «подсвесни философски систем», који је
у Московској Русији обједињавао у једну целину религију, културу,
начин живота и друштвено уређење на којем се држао читав руски
живот, почео је да се подрива и руши. А услед тога је основа држав-
ности неизбежно морала постати гола сила принуде. Војна служба и
крепосно право постојали су и у допетровској Русији, али је Русија
постала милитаристичка и крепосна земља par exellance тек у доба
европеизације. И ако се присетимо да су се свему овоме повремено
придруживали жестоки прогони свега што је исконски руско, зва-
нично проглашавање исконске руске културе варварством и духовна
превласт европских идеја, онда неће бити преувеличано ако се овај
период руске историје означи као епоха «европског», или «романо-гер-
манског ига». Разорена је установа патријаршије и уведен је чинов-
нички синод, разрушено је животно исповедништво у владајућој
класи, укинута је улога цара као примерног представника идеала жи-
вотног исповедништва, богохулништво је постало дворска разонода,
док је чедна руска одећа замењена бестидном европском хаљином
са деколтеом. Без ових религиозних темеља, оваква антинационал-
на монархија и њена државност су почивале само на моћи и власти.
Државни идеали империјализма, милитаризма, шовинизма и држа-
вопоклоништва, позајмљени са Запада, били су туђи националној
стихији Русије, али и хришћанској цркви. Зато је она била непогодна
за овакву државу и она је против слободне цркве вршила сваку вр-
сту перфидног прогона и није дозвољавала ни помисао о поновном
успостављању патријаршије и помесних народних сабора. Против
старовераца је оваква држава предузимала најсуровије полицијске
прогоне и погроме. Русија се слепо поводила за примером европских
монархија и стварала је неприродне савезе, ратовала је за туђе идеје и
принципе: за учвршћење принципа легитимитета и феудалне монар-
хије у Европи, затим за ослобођење малих народа, а касније за сврга-
вање милитаризма и империјализма. Једна од огромних лажи је била
и тежња ка Константинопољу и рукавцима, коју су у Русији усрдно
подржавали страни дипломати и шпијуни у намери да Русију иско-
ристе као оруђе за слабљење Турске империје. На радост Романогер-
мана, тиме су задуго били покварени односи Русије, наследнице Џин-
гис-кана, са Османском империјом (Наследие Чингисхана). И ово је
иго трајало преко двеста година. Сада га се Русија ослободила, али већ
у новом облику - у виду СССР. Бољшевизам представља исти онакав
плод двестогодишњег романо-германско ига, као што је московска др-
жавност била плод татарског ига. Бољшевизам показује чему се Русија
за ово време научила од Европе, како је схватила идеале европске ци-
вилизације и какви су ти идеали када се остварују у реалности. По
овоме плоду и треба судити о благотворности или штетности рома-
но-германског ига, сматрао је својевремено Трубецкој. Углавном, и
бивша имераторска власт, као и бољшевици, видели су Русију и рус-
ког човека као пуки бездушни материјал за остварење најапсурднијих
европских идеја: светих савеза, подржавања туђих престола и туђих
монархистичких принципа, помоћ дворовима ситних балканских
монархија германских лоза, комунистичку пропаганду у Европи и
Америци, као и субвенције иностраним комунистичким партијама
(Наследие Чингисхана). Комсомолство, антирелигиозне кампање,
проповед полне разузданости и борба са стидом - све је то Петар Ве-
лики чинио двеста година пре бољшевика, као што је тада нанео ру-
скрј цркви најтежи удар укидањем патријаршије и увођењем синода и
обер-прокурора. Катарина Друга је затворила 80% манастира, запле-
нила црквену имовину и руског владику Антонија Мациевича изну-
рила до смрти затварањем у тврђаву Ревел, довршивши наум Петра
Великог. Руски човек је тим прогонима и насилном европеизацијом
престао да буде оно што јесте, али није постао ни Европљанин, већ се
напросто изопачио.
И када се једно с другим упореде ова два сведочанства - сведочан-
ство татарске школе и сведочанство романо-германске школе, дође
се до невољног закључка како татарска школа уопште није била тако
лоша како су нам је одувек представљали. Циљ Европе и jecre потпуно
обезличење свих народа на замаљској кугли, рушење свих оригинал-
них и самосвојних националних обличја и култура, осим једне - ев-
ропске, која жели да ужива глас космополитске, општељудске. Овај сан
увођења космополитске (романо-германске) културе у целом свету,
претвориће све народе човечанства у Европљане друге и треће врсте,
а Европљани прве класе ће остати природни Европљани - германски
и англосаксонски народи за које је ова општељудска култура истовре-
мено и национална. A το ће Европљанима омогућити светску владу и
остварење коначног циља колонијализма и империјализма европске
цивилизације.45
45 Најозбиљнији елемент континуитета после преласка од античке Грчке на Рим и

хришћанство била је подела на ја и остали (варвари), која се у колонијалистичкој
култури одражава и на модерна географска схватања; в. Ахмет Давутоглу,
Георгиј Гачев је тврдио да је прво обележје Истока у очима Запа-
да, Европе, јесте његова повезаност са светлошћу, сунцем, ватром,
топлином, велика исконска посвећеност у узроке и тајне свега по-
стојећег, надареност тим сазнањима, док човек Запада до њих долази
напором, радом, трудом - он се протеже ка врху, супротставља се
земљиној тежи, која је ту још јача. Становник Истока је ближи врху
света (месту Сунчевог успона), док је становник Запада ближи паду
ка Земљи, према елементу земље, према дну света; и све што је у
историји ниско долази са Запада, одакле су се посвуд и распрострли
приземљујући окови - колонизација и империјализам.46
Ипак, народи Евроазије су увек били и остали религиозни и њих
је наказни утицај европске цивилизације и европских идеја само
овлаш дотакао, за разлику од њихових одрођених елита. Најтешња
веза између приватног живота, државности и религије, биће поно-
во основа стварања оригиналне евроазијске цивилизације, исконске
руско-туранске државности поникле на коњском зноју, мирису за-
паљене балеге и камиље длаке - величанственог царства Џингис-ка-
на и Ивана Грозног. Преко одбацивања туђег духа европске циви-
лизације, Евроазија ће пронаћи своје сопствено, оригинално лице, у
сенци великог Џингис-кана (Наследие Чингисхана).
Стратегијска дубина, Службени гласник, Београд, 2014, стр. 113. Зато данашњи
хегемон, Америка, покушава да, насупрот евроазијској стратегији, коју 6и
европске државе, а посебно Немачка, могле да доведу на дневни ред, поново
дефинише свој став према Азији и да спроведе у дело синтезу Азијамерике
(Asiamerica). Ова дугорочна стратегија развија се ради супротстављања
могућности изолације Америке од основне копнене масе Афро-евроазије, познате
као центрапни континент света; в. А. Давутоглу, наведено дело, стр. 186.
46 Георгиј Гачев, Менталитети народа света, Београд, 2011, стр. 366-367.

Srdjan Novaković - Turci, Rasa, Jezik I Psiha

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srdjan Novaković - Turci, Rasa, Jezik I Psiha

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СРЂАН НОВАКОВИЂ

Још је Тихомир Т>орђевић својевремено упозоравао да се у ранија

' Муслимани Босне и Херцеговине старином су Словени, тврдио је Антун

Турци су, исто онако као и Мађари и Финци, многим мешањем са

8 Лав Гумиљов, Стари Турци, Издавачка књижарница Зорана Стојановића,

Тунгузима представља секундарну расу северних Монгола, која се одликује

14 Шопови су примили од Печењега понешто: жене у пиротском и софијском ок-

Турци се деле у ове групе: 1) Јакути, о којима је већ било речи, и

15 Народна етимологија киргизког имена долази од kirk kiz - четрдесет девојака:

У свом гласовитом делу о туранском елементу у руској култури,

16 А. Ганеп је Остјаке из Обдорска сматрао за мешавину Остјака и Самоједа. Они

Васиљ Поповић је истицао да се Турци својим пореклом, карак-

20 Овде запажамо да Поповић износи типичне романо-германске расистичке

остао битно и готово једино видно обележје њиховог народног бића.

Јан Деникер је народе Централне Азије, огромне области, чије

веома значајни Татари из Казана, који потичу од Кипчака и који су

29 Муслиман је близак Небу, које је чиста књига са јасним словима звезда; ту су

knjižamica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci;Novi Sad, 2002, str. 30.

Изузев неколико бурјатских племена, Монголи су типични нома-

34 Изузетно исцрпно о шаманизму код туранских племена: Mirča Elijade, Šamanizam

Без обзира на низ заједничких антрополошких и лингвистичких

35 Најсвеобухватнију класификацију туранских језика дао је академик Будаг

Garachay-Balkar, Kumuk and Garaim. Karlug-Uighur group - Uzbek, modern Uighur,

у ком случају нису производ философске апстракције и чак уопште

Да би се одговорило на питање како се и у чему турански пси-

везује почетак московске државности: «заче ла се камена Москва, за-

Православне Цркве преобраћеним из ислама, Графика, Београд, 2004, стр. 58.

42 Код Турака и Монгола, братимљењем крвљу (kan) и заклетвом (ant) два

44 Верхи и HU3bi русскоп кулћтури (зтнические основн русскоп кулћтурн) у К

За сваку нацију ропство представља не само несрећу, него и школу.

45 Најозбиљнији елемент континуитета после преласка од античке Грчке на Рим и

You might also like