ROBER FOSIJE

LJUDI SREDNJEG VEKA

ADRESA / NOVI SAD

 Sadraj

Predgovor......................................................................................................5

Prvi deo - OVEK I SV ET.........................................................................9

1. Ogoljeni ovek.................................................................................... 11
KRHKO BIE...................................................................................... 11
Nakazno b i e .................................................................................................. 11
Prilino zadovoljan samim sobom........................................................... 13
Ali da li on ipak vidi n ija n se?.................................................................. 15
ALI JEDNO UGROENO STVORENJE............................................ 18
Da li on, zaista, poznaje sebe sam og?..................................................... 18
Protiv oveka, neobini" napadi................................................................ 23
Bolest koja v re b a ............................................................................................. 26
Crna sm rt........................................................................................................... 29
Mogu li se ti ljudi izbrojati?........................................................................ 32

2. ivotna doba....................................................................................... 41
OD DETETA DO OVEKA...................................................................41
ekajui dete..................................................................................................... 41
D eteje stiglo......................................................................................................45
Detinjstva ....................................................................................................... 47
Dete meu svojima......................................................................................... 51
OVEKOV PRIVATNI IVOT.......................................................... 53
Vreme prolazi.................................................................................................. 54
Telo treba n ahran iti........................................................................61
Ukus treba obrazovati.................................................................................... 67
Telo treba u k ra siti........................................................................................... 69
MUKARAC, ENA I OSTALI.......................................................... 76
Dva pola licem u lice.......................................................................................77
Pitanje p o la ....................................................................................................... 81
ivoti sa loncem na vatri...............................................................................85
Brani okovi.................................................................................... 89
 I njegovi k a ta n ci ................................................................................93
Bliski roaci ........................................................................................ 98
I srodstvo"..................................................................................... 102
OKVIR NAPORA.............................................................................. 103
Kua ................................................................................................. 103
I sve to se u njoj nalazi ................................................................ 108
ovekje roen da r a d i .................................................................. 111
Koji rad? ........................ 114
A orue? .......................................................................................... 119
KRAJ IVOTA............................................ 122
Starci .............................................................................................. 123
Prelaz ........................................................................................... 127
Posle sm rti ...................................................................................... 129

3. P riro d a ................................................................................................ 135

VREME KOJE PRO UE................................................................. 135
Rasvetljavanje prolosti ovekove okoline ..................................... 136
ta su videli ili oseali? ................................................................ 138
VATRA I VODA................................................................................ 142
Vatra, simbol ivota i sm rti .......................................................... 143
Voda kao spas i dobro initeljka ..................................................... 145
More, koje izaziva strah i iskuava .............................................. 147
POLJOPRIVREDNI PROIZVODI.................................................. 151
Zagospodariti zem ljitem .............................................................. 151
Obraivanje zem lje ........................................................................ 154
Trava i vinova loza .......... ............................................................. 157
DRVO I UMA.................................................................................. 160
uma, unitena i sveta ................................................................... 160
uma, neophodna i hraniteljka ..................................................... 164
A ljudi koji borave u um i ? .......................................................... 166

4. A iv o tin je?........................................................................................ 169

OVEKOV ODNOS PREMA IVOTINJAMA............................... 170
Strah i gaenje ............................................................................... 170
Potovanje i lju b a v ........................................................................ 172
POZNAVATI I RAZUMETI.................................. 176
ta su ivotinje? ............................................................................. 176
Proniknuti u taj svet ...................................................................... 178
UPOTREBLJAVATI I UNITITI..................................................... 182
Usluge ivotinja ............................................................................. 182
Ubiti je ovekova osobenost............................................................ 187
Bilans koji se ne poklapa ............................................................... 192
Drugi deo - OVEK U SAMOM S E B I.............................................197

1. ovek i d r u g i.....................................................................................199
IVOT U ZAJEDNICI...................................................................... 199
Zato iveti u zajednici ?.................................................................. 200
Kako se okupljati? ........................................................................... 204
Gde se okupljati? ..............................................................................209
Smeh i ig ra .......................................................................................217
OPREZNOST I ODSTUPANJA.........................................................222
Red i redovi ................................................................................... 224
M ir i a st .........................................................................................229
Zakon i m o ..................................................................................... 233
N e m iri ............................................................................................. 242
I ljudi iz drugih m esta .................................................................... 251

2. S aznanje............................................................................................. 257
UROENO..........................................................................................258
Seanje ............................................................................................. 258
Im a gin a rn o ........................... 262
M e ra .................................................................................................266
STEENO............................................................................................ 272
Gest, slika, re ..................................................................................273
I napisano ....................................................................................... 278
ta se u i? ....................................................................................... 283
I g d e ? ............................................................................................... 288
Izraavanje ...................................................................................... 294
Ko pie i ta? .................................................................................... 295
Za koga se pie i k a k o ? ...................................................................299
Uloga umetnika ................................................................................301

3. I d u a ..................................................................................................305
DOBRO I ZLO..................................................................................... 307
Kraj dualizma .................................................................................. 307
Vrlina i iskuenje ............................................................................ 311
Greh i oprotaj .................................................................................317
VERA I SPASENJE........................................................................... 319
Dogma i obiaji srednjovekovnog hrianstva .............................. 320
C rkva .............................................................................................. 324
Sa one strane ................................................................................... 328

Zakljuak 333
 Predgovor

Mi, ljudi srednjeg veka, znamo sve to", rekao je jednom od

svojih likova autor prolog veka. Ova burleskna reenica je trebalo
da nasmeje knjievnike; ali ta je sa ostalima? Onima za koje je
srednji vek iroka ravnica neizvesnih kontura, u kojoj je kolektivno
seanje izmealo kraljeve, monahe, vitezove i trgovce izmeu kate
drale i zamka, svi ogrezli, i mukarci i ene, u atmosferi nasilja, po-
bonosti, proslava, srednjovekovnoj atmosferi. Svi oni koji prola
ze pred naim oima, politiari, novinari, radnici u medijima, odav
de su crpili, uglavnom iz neznanja, ono to su eleli da prikau kao
nepobitne i ishitrene tvrdnje. Eto im, kao na repertoaru atlea
srednjovekovni i recimo meievalni ili srednjovekovno doba
to je ista stvar ali bez prezrivog znaenja.
Ima vie decenija kako su Lisjen Fevr i Fernan Brodel nakon
njega, mada sa manje agresivnosti, ismevali one koji su nastojali da
se priblie i da opiu te mukarce i ene, promene i umnoavanje u
toku jednog milenijuma. Oni se slau, kao to je to Mark Blok jed
nom za sve ustanovio, daje podruje istorije bilo ljudsko stanje, sta
nje oveka ili ljudi u drutvu; ali, oni su smatrali d aje to pre bila i
sta fikcija nego vremenski dugo traganje za prototipom koji se du
go vremena nije menjao i da srednjovekovni ovek nije postojao.
Meutim, upravo je to naslov koji je ak le Gof, ima nekih dvade
setak godina, dao jednom eseju koji je pokuao da uradi sa deset
drugih uglednih naunika. Ali on je znao da izbegne uoptavanje
modela, birajui da paljivo posmatra, kao u nekoj galeriji, jedno
stavne drutvene vrste": svetenika, ratnika, graanina, seljaka,
intelektualaca, umetnika, trgovaca, svetitelja, oveka sa margina...
i enu u svojoj porodici. Ti portreti su crpili svoju umetnost, svoju
boju iz svega to je pokretalo ekonomiju i drutvo, ponaanja i ima

5
 ginacije, sisteme predstavljanja i klasiranja. Oslobaa se srenjove-
kovna klasifikacija u posebnim okvirima pristupana modernima, a
to smo mi, isto tako i elementi za razumevanje malobrojnih proble
ma koji nam danas dosauju.
Moj pristup nije takav. Osim toga, zato nastaviti ili ak preu
zeti takvu fresku, dajui druge tipove ljudi ili dodajui nijanse i
novine? Jedan takav rad, deo po deo, bio bi beskonaan, dosadan i
od male koristi; pored toga, on u velikoj meri prevazilazi moje spo
sobnosti. Meutim ja sam okiran da se, u tom njihovom radu ili u
drugim, po ambiciji skromnijim radovima, jasno pojavljuje injeni
ca koja kao da ne iznenauje autore istraivae, a to je da svi ovi lju
di, ljudi razliitih porekla, jedu, spavaju, hodaju, vre nudu, spa-
ruju se i, ak razmiljaju na isti nain kao i mi: mi isto tako jedemo
prstima, sakrivamo polne organe, uivamo na isti nain, branimo
se, ako je mogue, od kie, smejemo se ili plaemo, i to isto kao i u
vreme Karla Velikog, Svetog Luja ili Napoleona. Naravno, ja vrlo
dobro znam koje su svakodnevne neizvesnosti isto kao i neizvesno-
sti jedne epohe, teina misli ili mode; ali, posmatrajui ga u njego
vom svakodnevnom ivotu, jue kao i danas, ovek je samo dvono
ni sisar kojem je potreban kiseonik, voda, kalcijum i proteini da bi
opstao na jednom izdignutom delu lopte - od gvoa i nikla ije su
tri etvrtine prekrivene slanom vodom, a ostali deo je preplavljen
biljnim okeanom kojeg nastanjuju milijardu drugih vrsta. U suti
ni, on je samo ljudska zver. Upravo me ona i interesuje, a Lisjen
Fevr je bio sasvim u pravu kada je smatrao da deset ili dvanaest ve-
kova moe sve to da promeni.
itajui ove rei koje bi se mogle smatrati provokativnim, i
talac bi se mogao zacrveneti od besa; ali neprijatnost koju bi dakle
osetio savreno bi objasnila moje rei. To preutkivanje bi zaista po
kazalo da on ne uspeva da se odvoji od osnovne ideje koja podupire
njegovo miljenje: ovek je izuzetno bie zato to je stvoreno voljom
Boanskog duha ili, ako se odbaci ova pretpostavka, zato to je on
ivotinja obdarena izuzetnim kvalitetima. Ipak, ko ne vidi da mu je
ivot stalno ugroen vodom, biljkama, ivotinjama koje ga okruu
ju, da je ivot neprekidna borba za opstanak i da moda, u dugoj,
veoma dugoj istoriji nae planete, njegovo pojavljivanje ne predsta-

6
vlja nita vie od pojave koelakanta1 i dinosaurusa, ima nekih stoti
nu miliona godina. Budimo dakle skromniji i prestanimo da na se
be gledamo sa samozadovoljstvom.
Dakle, u pokuaju da se uzdrmaju pouzdane tvrdnje", ja sa
mo elim da se potencijalni italac zapita o njihovoj istinitosti, da
ih napusti, kako bi im se vratio, naravno, ako se pokau kao najbo
lje. Ja ne krijem da u tim recima postoje slabosti. Ja sam obavezan
da bie ije u telo, duu, mozak i okruenje pokuati da opiem i
da smestim u okvir iji su mi izvori poznati ili bar u one okvire ko
je sam mogao da kontroliem. Dakle, ja nisam kompetentan da opi
em egipatskog seljaka ili tibetanskog monaha, nita vie ni versaj-
skog dvoranina niti rudara erminala. Donekle, oseam se prijatno
samo kada je u pitanju srednji vek; kroz profesiju sam svakako ob
iao atinske hoplite2 ili konjanike Reichshoffena, ali nakratko. Me
utim, srednji vek ima specifinosti, kao i sve druge etape u ljud
skom iskustvu: ja ih neu moi sakriti, ublaavajui tako posthum-
ni gnev Lisjen Fevra. Trebali se, dakle, dalje slagati sa srednjim
vekom, univerzitetskim izrazom koji je izmislio Gizo ili ak Bosje.
Komad vremena u kojem su ekonomija i drutvo imali pojedine do
bro oznaene crte, Marksov feudalizam"? Ali, zaista, jede li se fe
udalno? Vreme u kojem trijumfuje militantno i opte hrianstvo?
Ali, ne dolazi li zlo zagrienih iz Jevanelja Svetog Jovana? Osta
vimo to sada; taj spor bi bio uzaludan. Moja dokumentacija i, tavi-
e, veina istraivanja koja sam prisvojio i po kojima sebe preporu
ujem, smetena su u periodu od Karla Velikog do Fransoa I; a ja u
ipak napraviti izbor, kao i svi drugi i sa istim diskutabilnim doku
mentima, na period od X IIXIV veka, period gozbi i srednjove-
kovnih defilea koje je organizovala oskudna zajednica. Jo gore:
izabrau svoje primere uglavnom u Francuskoj i to u severnoj Fran
cuskoj je r mi je bliskija.
Nisam zavrio sa pokuajem da spreim dobronamerne kriti
ke. ovek o kojem u da govorim nije ni vitez, ni monah, ni biskup,

1 Koelakant, poznata i kao riba-udovite, riba koja je izumrla pre 65 miliona godi
na. (prim, prev.)
2 Hopliti predstavljaju teko naoruane i opremljene peake u antikoj Grkoj,
(prim, prev.)

7
 ni velika", ve vie graanin, trgovac, gospodar ili uen ovek. To
je ovek kojeg brine kia, vuk i vino, koveg, plod ili jo i vatra, se
kira, komija, kletva, spasenje, sve ono o emu nam je govoreno us
put ili prividno, kroz iskrivljenu prizmu politikih institucija, dru
tvenih hijerarhija, zakonskih prava ili kroz naela vere. Ovde se,
dakle, nee moi nai ni ekonomska izlaganja, ni tehniki prizori, ni
klasne borbe; samo jedan siroti ovek iz svakodnevnog ivota.
Zavrna re: uzeo sam gotovo sve od drugih, ali ipak ne citi
ram. Meutim, kao to se kae u sklepanim zahvalnicama, oni e se
sami prepoznati. Tu i tamo, dodao sam nekoliko opaski iz mog kra
ja, o teini onog to je prirodno i o ovekovoj bedi. Za to preu
zimam odgovornost kao i za sve to je izloeno, pojednostavljenje ili
nepotovanje hronolokih ili geografskih nijansi zbog kojih e se,
naroito eksperti" naroguiti. Ali to je cena koja se plaa za svaku
pljaku.
Da li sam dobro postavio svoj cilj? Ostaje mi samo da ga po
stignem.

8
 PRVI DEO

OVEK I SVET

Evo dakle ivog bia koje, naravno, ivi od vazduha uglavnom

sastavljenog od kiseonika, azota i voonika. On spada u red kime-
njaka i to je sisar sa stalnim reproduktivnim ciklusom do kojeg do
lazi sjedinjenjem dva pola. Spoznavanje njegovog porekla i faza u
njegovoj evoluciji bi bilo neophodno pratiti da bi se saznalo kojim
putevima je njegova misao, malo pomalo, ukrotila jedan deo, sa
svim mali deo Stvaranja. Danas, ak i oni ljudi koji su bili izuzetno
skromni i ponizni oklevaju i prepiru se u pristupanju tom pitanju:
ukazujui na donju vilicu i trtinu kost, oni se suprotstavljaju u tom
neznanju, koje oteava svako novo otkrie, da bi pokuali da otkri
ju kako smo, stotinama miliona godina, od marginalne impanze
dospeli do Sigmunda Frojda.
Ljudi srednjeg veka nisu sebi postavljali takva pitanja, kao ni
ljudi vekovima kasnije, pa gotovo sve do danas: ovek je delo nasta
lo zahvaljujui Vrhovnom biu nakon stvaranja sveta, kao vrhunac
njegovog del i prema njegovoj slici. ena je nastala neto kasnije
kao neka vrsta ispravke onoga to je, meutim, trebalo da bude sa
vreno.
U jednoj takvoj koncepciji, poreklo oveka ne predstavlja nika
kav problem i ono to se kod njega smatra munim moe biti samo
Boija kazna za neki prvobitni greh? Pogledajmo!

9
 1 .

Ogoljeni ovek

Neka italac poeli - znam da je u pitanju teka veba - da sa

da na neko vreme izae iz okvira tradicije i neka pokua da opie i
proceni ljudsko bie.

KRHKO BIE

N akazno bie

Ovaj naslov e bez sumnje izgledati uvredljivo; ali, on je rezul

tat arheolokih, tekstualnih, fizikih, rekao bih zoolokih zapaa
nja: pronaena tela, zateena netaknuta u ledu ili tresetu, mumije
svetih ili znamenitih ljudi, skeleti eli ili delimini to su prizori sa
groblja, replike odee ili alata; mesta, datumi i uslovi uvanja su sa
mo anegdotske pojedinosti. Iz tih neospornih ostataka, ikonografi
ja, naslikana ili isklesana, razlikovae se samo u elji da istakne de
talje: ponaanje, visina, izgled. Naravno, razlike u odnosu na nae
savremenike su zanemarljive: moda se dakle radi o skromnijoj vi
sini, ako je suditi po svakodnevnoj ivotnoj opremi, ali i veoj mi
inoj snazi o emu govore neverovatni podvizi ratnika ili drvosea.
Da lije u pitanju ishrana? Ili moda nain ivota? Uostalom, ko e
na groblju razlikovati cevanicu jakog kmeta od cevanice bolesnog
vlastelina.
Prestanimo, dakle, da razmiljamo o sebi sa divljenjem koje
traje hiljadama godina, a naroito ene. I recimo grubo da je ovek
runo i slabo bie. Naravno, moemo sa zahvalnou razmiljati o

11
 izvijenim linijama i oblinama naeg tela, bar prema naim standar
dima lepote; ali, neki delovi tela su nezgrapni, moe se rei i sme-
ni: naa stopala i prsti na njima su beskorisni, nae ui smreura-
ne i nepokretne, naa glava isuvie mala u odnosu na ostali deo te
la (to su grki vajari, ljubitelji harmonije, pokuavali da isprave),
polni organ mukarca ili grudi ene! Pitanje iste estetike? Ali, po
stoji i gore: dvonoac i sa stopalima, ovek hoda, tri i skae mnogo
loije od etvoronoaca; njegovi prednji ekstremiteti su atrofirali i
oslabili u tolikoj meri da bi to nasmejalo svakog mesodera; njego
vi nokti su beskorisni i mala je prednost ono to je ostalo od njego
vih zuba; njegova proreena dlaka ga ne titi ni od jednog od nebe
skih hirova; parenje mu namee groteskne poloaje, koje, istina je,
deli sa brojnim drugim sisarima; u sledeih nekoliko godina, visina
mu se smanjuje, telo slabi, organi ga izdaju. Jo gora stvar je to
njegova ula pokazuju ogromnu slabost; gubi sposobnost da vidi da
leko, a nou ne vidi uopte; opaa veoma mali deo umova i talasa
koji ga okruuju; njegovo ulo mirisa je u potpunosti uniteno, a
taktilni oseaj je osrednji. Kae se takoe d aje njegovo telo bljuta
vo i isuvie slano, a njegov miris odvratan; ali to je sa take gledita
drugih ivotinja, upravo onih ija nas privlanost, spretnost, pogled
i opaanje ude i oduevljavaju: ptica koja lebdi u vazduhu, riba u
vodi, maka spremna da skoi. Ako prestanemo da se divimo sami
sebi, stvar e se podrazumevati: ovek je bie koje je Stvoritelj ote
tio. Pa ipak... Pa ipak, kako porei d aje ovek duboko ostavio svoj
trag na vidljivom delu planete? Trebale su mu neke osobenosti da
bi tako nadoknadio osrednji odlazni prtljag. Ako prihvatimo da se
radi o izuzetnom stvorenju koje je Vrhovni duh eleo, nije potreb
no nikakvo objanjenje; a srednji vek se ne bi uopte pitao o tome:
da u svetu postoje belci, crnci, uti, mali, veliki, dobri, loi, genijal-
ci budale ak i hriani, Jevreji, muslimani, sve to dolazi od vrhov
nog cilja iji kraj izmie oveku, a koji bi mu moda bio otkriven na
nebu. Tako da u tim vekovima nema traga koji je bio traen, i iz ve
oma jakih razloga izmiljena su dva kriterijuma - jedan pozitivan,
drugi negativan - koji od oveka ine izuzetan zooloki predmet;
danas postoji vrlo mali broj ljudi, ak i onih dubokih duhovnih ube-
enja, koji se sa tim ne slau. ovek je jedini sisar koji, svoje pale
ve moe da postavi nasuprot ostalim prstima ruke to je jedinstven

12
i neophodan uslov za prikupljanje, obradu, i upotrebu orua, vatre,
ili kremena, zbog ega je njegova superiornost u odnosu na druge
ivotinje neosporna. Gospodar vatre, gospodar stvari, on je, sa dru
ge strane, jedini meu sisarima ako ne i meu svim ivim biima
koji unitava i ubija iz besa ili zadovoljstva, a ne zato to ga je na to
naterao strah, glad ili seksualni nagon; ovek je najopasniji i najo
krutniji meu predatorima. *

Prilino zadovoljan sam im sobom

Ubeeni da su ono to je Bog eleo, ljudi srednjeg veka su ru-

nou i nedostatke koje su viali oko sebe mogli pripisati samo toj
istoj volji, koja je promenila prvobitno delo. Fizike ili moralne ne
savrenosti nose znakove boanskog nezadovoljstva: ako ima po
kvarenu duu, osakaeno telo, preoptereenu savest, to je zato to
je greio i on je neminovno ruan i slab, tako je i opisan i nasli
kan. Ikonografija i svetovna knjievnost ne ostavljaju nikakvu sum
nju: Jevreji, Saraceni, bogalji su u osnovi runi: lica sa grimasa
ma, deformisana visina, neproporcionalni udovi, neprijatna kona
oteenja, preterana dlakavost ili pigmentacija, nos, oi i ui nepra
vilni i uznemirujui. Utisak je da te osobine mogu samo da obes
hrabre milosre i razumevanje. Srednjovekovni svet nije pokazivao
nimalo saaljenja prema nakazama, u pravom smislu te rei: sme-
jali su se grekama slepaca, odbacivali su bolesne, prezirali slabe;
nisu pokuavali da shvate ni Jevreja ni nevernika: u najboljem slu
aju, plaili su ih i proterivali; u najgorem sluaju, istrebljivali su ih
zarivajui ma u stomak onoliko duboko koliko moe da ue, kao
to je rekao sveti kralj Luj: ne samo to se nije mogao videti nijedan
gest meusobne pomoi, polazei naroito od crkve, ve je milosr
e retko dobijalo priznanje drugih: u najboljem sluaju to e biti
novac iz saaljenja ili popustljivosti. I upravo ti skromni znakovi
milosra prema drugome bi uvek bili ukaljani nekim ustruava
njem, tavie kajanjem, jer te rtve boanskog gneva su sigurno kri
ve, krive to nisu videle gde je istinska vera ili krive to su je isme-
vale. Na taj nain se ne dobija spasenje ve ivei svoj ivot ispu
njen verom i nadom; bolje je ustupiti vinograd crkvi nego poljubiti

13
 gubavca. Odbacivanje je samo moralno; takoe je i socijalno. Poto
se delo, napisano ili naslikano, obraa visokom rodu, aristokratiji
samo do kraja XII veka, isto kao i buroaziji, onda e straljivi vi
tez, pokvareni svetenik, surovi seljak biti runi, u najboljem slu
aju smeni.
Ideja Dobra i Zla, Lepog i Runog nije univerzalna. Ne prizna
jui ovaj dokaz, ovek rizikuje da doivi brojna razoaranja, a naro
ito danas kada smo suoeni sa drugim kulturama, drugim sistemi
ma razmiljanja. Ovi nivoi razliitih vrednosti nas izlau, kao i osta
le bez sumnje, ozbiljnim grekama u proceni, ishitrenim osudama,
strahovitim razuzdanostima. Za hriane srednjeg veka na Zapadu,
dugo vremena potisnuti u ogranieni i prilino homogeni geograf
ski okvir ija je populacija bila indoevropskog, keltskog, german
skog, mediteranskog porekla, pojam lepote je mogao biti slian: iz
meu keltskog konjanika i rimskog legionara, grke Afrodite i ger
manske Device, u pitanju su nijanse u detaljima; kanoni Praksitela3
ili Apela4 su veoma bliski kanonima slikara predrenesanse i gotike
Amijena: visina je oko 1,75 m za mukarce, glava zauzima sedminu
tela, lice je ovalno, one duplje duboke, nos izbaen, ali su usne tan
ke, koa svetla, vie ruiasta nego braon, prsti tanki, dlakavost
osrednja, ali je kosa gusta. Naravno, vrlo dobro znam da je ovek
krupniji na severu nego na jugu kontinenta, tamnija je braon boja
koe oveka na jugu u odnosu na oveka na severu, lobanja je vie
okrugla kod ljudi sa zapada i juga u odnosu na one sa istoka i seve-
ra; ali te etnike nijanse smatram kao zanemarljive u odnosu na
Semite, Azijate, crnce svih vrsta. Neobina je injenica da su pri-
meri koje su pesnici opevali na jeziku d oc i d'o, ili primeri prika
zani na freskama i minijaturama imali te crte; tako da ponekad i
bez obzira na stvarnost oni ih nehajno primenjuju na ipak posebne
modele, ali odbijaju da to vide.
Prema tome, Lepota je onakva kakvu je Bog eleo i postoje na
inio oveka prema svom liku, ovaj e preuzeti njegove fizike ka

3 Jedan od najveih atinskih skulptora IV veka pr.n.e. i predstavnik takozvanog le

pog stila, (prim, prev.)
4 Antiki grki slikar (IV vek pr.n.e.), dvorski slikar Aleksandra Velikog. Antiki iz
vori ga smatraju najveim antikim slikarom, (prim, prev)

14
rakteristike: aneli, Krstitelj i Isus, svi lie, kao to su i Device lii
le kroz vekove. Tako je dolo do neobine protivrenosti: svi znaju
daje, prema Rukopisu, Otac eleo da se otelotvori upravo meu Je-
vrejima, da su proroci, apostoli, pa ak i Pavle bili Jevreji, odnosno
runi prema kriterijumima Zapada, ali nijedno prikazivanje ne
sadri semitske crte, ni Hrist, ni Dvanaestorica, ni arhaneli ni pre
tee. Lokalni primeri su izbrisali stvarnost; osim ako je priznato da
niko vie nije ni Jevrejin ni ruan, jer su bili u stanju da prepozna
ju Mesiju.

Ali da li on ipak vidi n ijanse?

Kada izae iz svog sveta hrianina bele koe, ovek tog vreme
na odmah gubi svoj kritiki duh. Ne zato to ponekad nije uspevao
da pronae vrlinu kod jednog Saladina5 ili jednog Avicene,6 ak ni
kod uenog rabina; nego je on u njima video samo moralne osobine.
Gledajui izvana, svi su crni, a crna je boja noi, nepoznatog, opa
snosti: Turci, Saraceni i Mongoli imaju crnu kou; ali, to nije sluaj
kod Jevreja jer su oni, takve bogoubice kakvi su bili, zakljuili savez
sa Bogom. Ipak, svi oni imaju ljudski izgled. Ali, s druge strane, bi
a koja je vajao umetnik iz Vezleja, koje je Mandevil zamiljao u svo
joj radnoj sobi u Londonu, a koje su Plano Karpini i Marko Polo sre
tali na putovanjima po Centralnoj Aziji, su nakazna, prave ljudske
zveri: deformisana bia iji su pojedini delovi tela uveani ili zastra
ujui, koa, rogovi, ui, noge i neobino" lice su plod meavine za
padnjakih utvara i persijskih, indijskih i kineskih legendi.
Vrativi se u njemu poznat svet, hrianin, opisujui ljude ni
je ravnoduan prema nijansama o kojima sam govorio ili je zasle-
pljen prototipima; ali, nihova zapaanja su retko deskriptivna i pri
rodna. Pesnik na jeziku d'oc, pisac romana na jeziku d'ol, otrou
man ratnik ili ratnici junaci" su zainteresovani za stas, kosu, put
lica; oni teko bee od tih stereotipa: brada je sa maljama, kosa je

5 Pravo ime mu je bilo Salah ad-Din Jusuf (1137-1193) - bio je kurdski vojskovo
a koji je postao vladar Egipta i Sirije i zasnovao ajubidsku dinastiju, (prim, prev.)
6 Avicena (980-1037) poznat i kao Ibn Sina, bio je vodei persijski islamski filozof
i svestrani naunik, (prim, prev.)

15
 zlatna, usne crvene, ten roe boje, miii gipki, struk vitak; a kad
mladi skoi na konja ili kada mlada devojka dri cvet za svog dra
gog, oduevljeni krug prijatelja" nije iznenaen i buno se veseli.
Oigledno, poto se seljak nikada ne opisuje za vreme oranja, niti
tkalac dok obavlja svoj posao, istoriar, kao i obino, ostaje nem
pred njihovim delima. Kako bi se radoznalost istanala potrebna je
posebna okolnost, poput neverovatnih podviga Rolandovih drugova
ili onih koji trae Gral i koji prevazilaze granice verovatnoe za ta
je potrebna izuzetna fizika snaga. Ali ovi podvizi zbog kojih su
mladi ratnici, bez sumnje, veoma uzbueni, moda su imali za cilj
samo da podue, ali ne i da budu opisani.
Konano, ini se da opte ponaanje pojedinaca vie privlai pa
nju. Ako izraz nije preteran moemo rei d aje izgled socioloka, a
ne fizioloka karakteristika. Ako se, na primer, ukae na kraljevu go-
jaznost i ako je osudimo, onda nije u pitanju aluzija na njegov neu
ravnoteen reim ishrane ili zabrinutost za njegovo zdravlje; u pita
nju je njegova sluba, u ovom sluaju javna i njegova sposobnost, u
ovom sluaju konjanika i ratnika koje su zanemarene, kao i inje
nica da je gojaznost greh, greka, sramota. U tom smislu mi mno
go panje posveujemo izgledu. On je ogledalo due i odraz je osea-
nja koja oivljavaju oveka koji je opisan ili prikazan, mnogo vie ne
go to bi to uradili pokreti ili odea. Istina je da bi osobenosti jednog
vremena mogle ostaviti utisak na umetnika: primeeno je da se u
rimsko doba ljudi na freskama i minijaturama uopte ne smeju, kao
daje zebnja dananjice pritiskala to vreme; oi su ispupene, uplae
ne, kao neka vrsta odraza tih davnih strahota hiljadite godine koje
danas nastojimo da poreknemo ili zamaskiramo. Mir se, naprotiv,
oitava na crtama na Divnom Bogu (Beau Dieu)7 ili na vedrim lici
ma minijatura X III veka. Osmeh Remsa8 nije potez dletom genijal
nog, inspirisanog umetnika: to je potez njegovog modela.
Ipak, potrebno je vie od jednog hroniara koji bi postavio
svoje junake i naao kod njih neke specifinosti. Poto vrlo malo pa

7 Beau Dieu - statua Isusa Hrista (prim, prev.)

8 Le sourire de Reims predstavlja statuu anela sa uvenim osmehom na katedra
li u Remsu .i jedno je. od. najpoznatijih del srednjovekovne skulpture, (prim,
prev.) '
nje pridaje formi on trai dranje u kojem bi fizike karakteristike
isticale ili rasvetljavale moralne osobine. Ali, poto to nije bilo pozna
to, on se okrenuo Galenu9 i Hipokratu: oveka odlikuju tempera
ment" i raspoloenje koji su, u njegovom telu, rezultat nejednakih
kombinacija etiri ivotna principa koje je priznavala antika, a za
tim i arapska medicina: to su flegmatik, melanholik, kolerik i sangvi-
nik. Pesnik preputa brigu lekarima i prirodnjacima o pronalaenju
njihovih uzroka, a to se njega tie, on se posveuje utiscima iz sva
kodnevnog ivota ili drutvenim odnosima: uzdravanju, delatnosti-
ma, duhovnim i fizikim reakcijama, itavom nizu vrlina ili mana.
Konana oblast koja je danas dobro savladana: krv. Da li je u
tim vekovima proliveno isto toliko, ako ne i vie krvi nego danas, od
malog je znaaja. Nasuprot tome, pred njenim prolivanjem posma-
tra deluje neustraivo. Umetnik prikazuje jo vie odrubljenih
glava iz kojih lije krv, otvorene Hristove rane, udove poseene na
bojnim poljima iz kojih otiu crveni talasi, oklope koji proputaju
krvave fontane; pesnik takoe ne zaostaje: razlupane glave, odsee-
ne ruke, rasporem stomaci i ja pored toga mirno prolazim. Da li je
to, bar delimino, nepoznavanje uloge krvi u ivotu? Manja osetlji-
vost na bol izazvan povredom? Preputanje sudbini pred jednim
buduim, verovatnim i neizbenim krajem? Ne postoji nita to bi
podsealo na emociju koja bi danas mogla da dovede do prolivanja
krvi, bar u pojedinim delovima sveta, na sreu, u onima u kojim mi
ivimo, je r u suprotnom... Ljudi tog vremena nisu bili ravnoduni
prema krvi, ali oni su u njoj pre videli elemenat prenosa ivota, ak
i vrlina. Mogue je da je to bila ista izmiljotina hroniara koji je
bio uznemiren germanskim obiajem ispijanja krvi konja oborenog
u ratu kako bi sa njom upili i njegove kvalitete: hrabrost i snagu.
Meutim vanost menstrualnog ciklusa u ivotu ene je oigledna:
uvanje prve krvi, sveana objava blagoslova, zabranjeni polni od
nosi tokom menstruacije.
Serologija10 je danas prilino napredovala kako bi biolozi mo
gli da nau veze izmeu krvnih grupa i ponaanja pojedinaca koji

9 Aelije Galen ili Klaudije Galen, (129-199) poznatiji kao Galen iz Pergama, bio je
poznati rimski lekar grkog porekla, (prim, prev.) ..._
10 Nauka o krvnom serumu i njegovoj terapeutskoj upotrebi."(prim, prev.)

17
 su ukljueni u to istraivanje pred naletima bakterija i virusa. U
srednjem veku zabeleeno je da je takav ovek iskljuivo visokog
ranga, avaj! pokazivao znakove bolesti za koju njegov sused nije
znao; u periodu epidemije ove injenice su bile jo vidljivije: u za
raenoj sredini, pojedine grupe nisu obolele i to bez razloga. U tom
smislu, sluaj pandemije kuge u XIV i XV veku, o kojoj u jo govo
riti, je upadljiv: zdrave pastile usred okeana zaraze. Naalost, za
istoriara su ta zapaanja retko bila precizna ili izraena u brojka
ma; pa ipak, moda upravo u tome lei razlog neospornih raznoli
kosti u proceni jednog istraivaa po pitanju obima ljudskih gubi
taka u takvim prilikama. Dugo vremena se nije znalo, sto je sluaj i
sa nama samima, da pojedinci sa krvnom grupom B, na primer, ni
su osetljivi na bacile kuge i da na prostorima na kojima je ta grupa
bila u veini, kao to je to sluaj sa Maarskom, poast nije uopte
ili je vrlo malo pustoila. Meanje krvnih grupa od tog vremena se
proirilo zbog ega gotovo da i nije mogua zadovoljavajua prae
na krvnih podela u srednjem veku; pretpostavke bez sumnje opa
sne, poput onih navedenih u Velikoj Britaniji, nisu ipak pogreile,
da bi se posredstvom njih objasnila kretanja saksonskog naseljava
nja, okolnosti i njihove etape na arhipelagu.

ALI JEDNO UGROENO STVORENJE

Da li on, zaista, poznaje sebe sam og?

Drutva koja za sebe kau da su napredna predala su se sada

jednoj vrsti kulta tela, panici pred godinama i potovanju lekova ko
ji ispunjavaju ordinacije i mesta za vraanje u formu i optuuju
lekara je r nije ispunio njihova oekivanja. Mediteranski svet, onaj
antiki kao i ovaj na, tome je sklon vie nego bilo ko drugi. Meu
tim, mi danas raspolaemo osnovnim patolokim saznanjima i bri
nim osobljem koje, u principu, odagnava nae strahove i nae ne
znanje. Istoriari privueni, itav jedan vek, tom nosologijom11 su
umnogostruili studije o srednjovekovnom telu, traili su tragove

11 Nauka o bolestima - patologija (prim, prev.)

18
bolesti, ispitivali njihove psiholoke efekte, o nekima od njih su ak
vie saznali, kao to je to sluaj sa kugom, zahvaljujui iniocima -
pre svega demografskim, ekonomskim, pa ak i socijalnim - u evo
luciji srednjovekovnog doba. Oni su tako iroko prouili bolesti ot-
menog drutva, epidemije masa, judeo-grku i arapsku nauku; na
veli su simptome, napismeno ili ne, davali ozbiljne dijagnoze i opi
sali njihov razvoj. Sav ovaj posao je divan.
Divan, ali povran; jer, u to vreme, kao i danas, ako smo i uz
nemireni (u tom smislu, re postoji od 1953) napadom kuge ili na
glim irenjem side - to je isto - u stvari, mi nita ne znamo o ulju
na nozi, o nosu koji curi ili o usporenom radu creva, te male napa
sti koje, nita manje, unitavaju harmoniju ljudskog tela. Ja ne
mogu, za nae vreme, da odgovorim na pitanje koje otvara to pogla
vlje, ali to se tie srednjeg veka odgovor je kategorino negativan.
tavie, kako su ovi ljudi pre XII veka mogli imati uvid u medicin
ske studije koje se pojavljuju napisane ili prevedene u Kordobi, Pa-
lermu, Salernu, Monpeljeu? Sad ve nismo sigurni da su monasi
koji su sledili Petra Prepodobnog12 sredinom XII veka, ili knezovi
koje su oni savetovali zaista shvatili potrebe i nedostatke tela. to
se tie ostalih, kako su uopte smeli da se usude zapitati o onome
to je oigledno boanska volja: mrtvoroene, bogalj roenjem,
hronini bolesnik, ali i ljudi koji su gluvi, slepi, nemi? Oni su cena
koju treba platiti njegovom gnevu: zaista, svi su prirodno kanjeni
za grehe koje su poinili oni sami ili njihovi preci; jer, mi nasleu-
jemo nedostatke kao to nasleujemo i grehe. Za ovu presudu ne
postoji ni lek ni alba. Kada je u pitanju nasilna smrt u borbi u ne
koj umi ili sluajna smrt, ona sa sobom nosi sramotnu kaznu: ne
ma ispovesti, nema spasenja.
Pa ipak! To naputa ili udvostruuje dogmu to hrianin pri
hvata prilino loe: on trai utoite ne pokazujui preveliku ozloje-
enost zbog samovolje Onog odozgo. U samom poetku su postojali
posrednici koji su mogli ublaiti neumoljivost Sudije. Potovanje
motiju i hodoaa po svetim mestima se razvijaju u isto vreme sa
irenjem uticaja Crkve. Kao i obino, bar u zapadnoj Evropi, crkva

12 Pjer-Mari de Montboasje (1092-1156) poznat je kao Petar Prepodobni (Petrus

Venerabilis) bio je deveti opat manastira Klini (prim, prev.)

19
 je znala da zadobije odanost koristoljubivih od kojih su mnogi bili
njeni prethodnici: nadrilekari, udotvorni kamen ili izvor su uvek
bili pod okriljem sveca, stvarnog ili izmiljenog, ije su moi izlee-
nja nadaleko poznate; svaki ima svoju specijalnost" o emu govore
detalji iz njegovog ivota ili njegovog muenitva: jedan leci brada
vice, drugi groznicu ili bol, a to mogu zahvaljujui udu za kojim su
eljno tragali. Postavljalo se ak i pitanje o ponovnom pojavljivanju
tih sporednih kultova u XI veku i kasnije: moe li se u tome videti
znaaj odreene bolesti? U svakom sluaju, izvedena uda, koja su
sa zadovoljstvom opisana u brojnim tekstovima iz tog vremena,
predstavljaju najee bolesti: tu su vie zastupljene bolesti nastale
usled loe ishrane, nego povrede i organska oboljenja. to se tie De
vice iji se kult poeo potovati nakon 1150. pod uticajem cisterci-
ta,13 ona je vie bila usmerena na leenje due nego tela: molimo joj
se kao majci, a ne udotvorcu. Tano je da Crkva nikada nije dozvo
lila da se taj kult razvije do majke-boginje, do hrianske Kibele,14
jer je ona devica i samim tim ne moe biti simbol plodnosti.
Na hodoaima, darovi su dobra del; a monasi im se radu
ju. Ali, da li e njihove molitve biti uspene? Ne bi li bilo bolje
obratiti se ali tajno, naravno, strunjacima u umetnosti ispitiva
nja zvezda, to moe imati samo bezvremenski efekat ili onima ko
ji izrauju lekove u granicama paklene etimologije?15 Istoriari da
nas posebno cene arobnjake i vetice ponosei se antropologijom
ili sociologijom; ovaj iskrivljeni svet oduevljava, u stvari, sve
uenike, bliske ili ne Frojdu, Mosu, Levi-Strosu. Pored toga, broj
ni procesi koji su se dogodili izmeu XV i XIX veka uiteljima sila
zla su dali povoda za nepriline komentare; istina je da mi obi
no imamo samo optuujue spise. Meutim, u X III veku, u svojim
propovedima, dominikanci, koji ih oigledno osuuju, pokazuju da
je njihovo mesto, bar u seoskom okruenju, prihvaeno i neophod
no: gestikulativne primene i kiropraktika, recepti i ponavljanja

13 Rimokatoliki crkveni red (prim, prev.)

14 Kibela je grka i rimska boginja, personifikacija divlje prirode - vladala je elom
prirodom. Poznata je i kao Matri magnae, Velika Boginja, Velika Majka ili Maj
ka Bogova, (prim, prev.)
15 Uenje o poreklu, uzrocima, iniocima i mehanizmima nastanka nekih fizikih ili
mentalnih bolesti ili poremeaja u ponaanju.

20
molitvi, obredi zasnovani na upotrebi biljaka ili svojstvima vode.
One koji brinu o telu sigurno nadmauju oni koji utiu na um, a
Crkva ne priznaje da ti obredi menjaju boansku volju: treba dakle
osuditi, ak i spaliti one koji tvrde da su zamena za Boga u borbi
protiv zla koje je on oslobodio. Optube za jeres bi opravdale nasi
lje nad veticama; u stvari, spaljuju se seljaci koji su nametali
udove vie nego zli duhovi.
Dominikanske propovedi i prie takoe daju enama, a naro
ito starim, ulogu posrednika izmeu onog sveta tame i slabosti te
la: one su, zaista, najvie pribegavale ovim obiajima i dugo su
ismevale mudre naune duhove takozvanih modernih vremena.
Ali oni su danas, maskirani kao umerena medicina, fitoterapija,
kura mladosti i drugo, i ta pribegavanja prirodnim" lekovima su u
procvatu: kreme, masti, ajevi, purgativi, masae ili fizioterapeut-
ske manipulacije se nadmeu sa psiholokom pomoi i grupama
za podrku koji na zalueni ego dovode do granica grotesknog.
Sve je do reima ishrane i svojstava biljaka koje se tu meaju; i za
ista, od srednjeg veka veina recepata se moe nai u medicinskim
raspravama.
Ako su ene u prvom planu, jer je i Eva bila napola vetica, i
ako svaka majka zna recepte za leenje svog deteta, mukarci su vi
e posmatrai nego tradicionalisti i oni e doneti iskustvo koje im
budu doneli njihovi ljudi, a rede njihova putovanja. Ipak, postoji iz
uzetak: Jevreji. Oni idu od sela do sela, od ulice do ulice nosei tor
be, flaice, talismane; oni znaju ispitivati mokrau, klistirati, puta
ti krv, prilino dobro staviti longetu, postavljati ventuze, izmeriti
puis. Tu nauku, te metode su sakupili u vie od hiljadu godina kon-
takata mediteranskih i istonjakih kultura. Oni su prilagodili sin
tetike pretpostavke grko-rimske medicine, analitiko iskustvo in
dijskih i iranskih lekara i kroz islam, prenosei svoje znanje od za
jednice do zajednice. Najueniji prevode Avicenu i Galena i tuma
e Konstantina Afrikanca,16 slede Majmonida17 i prouavaju Avero-

16 Konstantin Afrikanac (1020-1087), bio je prevodilac islamskih i grkih medicin

skih del. Ime Afrikanac je dobio po mestu roenja - Kartagina, Afrika.
17Mojsije Majmonid (1135-1204), srednjovekovni jevrejski filozof, teolog, mate
matiar, astronom, lekar.

21
 sa.18 Upravo su Jevreji ti koji lece, skromni ljudi u nauci. Tano je
da su zbog toga vrlo brzo platili cenu: zato to znaju, zato to ih lju
di iz svih krajeva pitaju za savet, njihova sudbina e biti zapeae
na zbog njihovog uspeha; u sluaju neuspeha u toku epidemije,
smatralo bi se da su je oni oslobodili.
Da bi se leili i drugim sredstvima, a ne samo receptima sta
rica, potrebno je poznavati od ega je to telo sastavljeno. Nemo
gue je to oekivati od veine: vojnik je video otvorene stomake i
krvave rane; seljak ima neku predstavu kako izgleda skelet ivoti
nja koje komada; sve ene su ginekolozi. Ali sveukupno to je nita;
najverovatnije je da ak nita ne znaju o ulozi srca i mozga. ak i
u sluaju epidemije, ideja zaraze, dakle ideja o pokretau prenosi
ocu nije prihvaena ni pobijena. Inae, ovo neznanje, koje je na
rodna medicina uspela da pobedi u XIX veku, nije potpuno, jer
zahvaljujui iskustvu ili intuiciji, kako god elite - razni postupci
leenja su se pokazali kao tani: trepanacija,19 kauterizacija va
trom,20 nametanje preloma, melemi, opijati, steznici, ventuze, re-
vulzije21 postiu svoj cilj i ukazuju na pojedine tane opservacije o
krvi, kostima i koi. Istina je d a je esto potrebna intervencija pri
rodnjaka. Oni su najueniji; oni su ak u stanju da garantuju spi
skove lekovitog bilja od 800 poglavlja. Ali, oni su dugo vremena
ostali na nivou teorije Hipokrata, Galena, Oribasa.22 Persijski do
prinos preko Salerna i Monpeljea, o harmoniji telesnih funkcija, o
krvotoku, ulozi kimene modine, pa ak i o ideji naslednih krite-
rijuma, dolazi iz panije i sa Balearskih ostrva krajem XII veka; ali
se suoavaju sa zabranama crkve poput one u Troa 1163. i u Late-
ranu 1215. Ideja upotrebe skalpela na ljudskom telu je zabranjena:
ona se izjednaava sa crnom magijom, dok rasparavanje mrtvih
ivotinja nije samo posao mesara ve slui i u naune svrhe. Kada
je zapoeto sa autopsijom ljudskih tela? Tajno, na ivotinjskim te-

18 Averos (1126-1198), arapski lekar, filozof, matematiar i pravnik. Poznat je po

nastojanju da Aristotelovu filozofiju pomiri sa islamom - uenje poznato kao
averoizam.
19 Hirurki izraz za otvaranje Iobanje. (prim, prev)
20 Sagorevanje rane u cilju spreavanja daljeg procesa (prim, prev.)
21 Odvoenje krvi iz jednog del tela u drugi. (prim, prev.)
22 Oriba (320-400), grki lekar (prim, prev.)

22
lima izmeu 1190. ili 1230. u Veneciji; na telima osuenika neto
kasnije isto u Italiji? Car Fridrih II, kao i obino veoma inovativan,
savetuje i uvodi autopsiju u praksu na Siciliji posle 1240; posle
1290, seciranje je dozvoljeno u Bolonji i Padovi. tavie, naunici
privueni time su pojurili da uivaju u eksperimentalnoj nauci, a
naroito u Severnoj Evropi (to bi vredelo objasniti): Albert Veli
ki,23 Nekam,24 antempre,25 Bekon. Ovaj raskid sa preanjim em
pirizmom je novo poglavlje u istoriji misli; XIV i XV vek e prisu
stvovati raanju naune medicine. Ali, gde su siromani ljudi u
svemu tome?

Protiv oveka, neobini" napadi

Voeni medicinskim argonom koji nam daje iluziju da zna

mo, mi lako gubimo iz vida osnovni oblik bolesti (prvobitnu formu).
U naem neumerenom drutvu, narodna dijagnostika za sve i sva
ta oznaava, na primer, alergiju, stres je zgodan izgovor za svaki
poremeaj, kao i mutirajui virus, dok oni koji zaista znaju sleu ra
menima. Ali prehlada, grevi, svrab, bolovi u bubrezima ili glavo
bolje su naa svakodnevna zajednika sudbina. Mi o tome ne pria
mo; kako bi tek o tome mogli priati nai davni preci u jednom dru
tvu koje je bilo popustljivije u pogledu nesree koju nam je odre
dila sudbina? Proliv", prehlada, malaksalost, zaraza, grozni
ca nemaju pouzdano medicinsko znaenje. Nedostaci pri roenju
ili nasledne bolesti se ne lece niti se o njima govori: tap za invali
de, sluni aparat za gluve, izrugivanje gestova nemih. to se tie
slepih, nema sumnje d aje treperenje svetlosti ognjita ili svece po
veavalo njihov broj; ali, njihove zabune su izazivale smeh, a nita
nije uinjeno da se pomogne kratkovidim ljudima, u periodu od Ne-
ronovog ametista do Bekonove lupe u X III veku.

23 Albert Veliki (oko 1200-1280), nemaki filozof, teolog, svetac, prirodnjak, bi

skup. Poznat je i kao doctor universalis - opti uitelj, (prim, prev.)
24 Aleksandar Nekam (1201-1272), engleski kaluer, filizof i enciklopedista, (prim,
prev.)
25 Toma iz antemprea (1201-1272), srednjovekovni pisac svetenik, teolog, (prim,
prev.)

23
 Anomalije u ponaanju iznenauju jo vie. Sluajevi tih
anomalija belee se i kod otmenog drutva, ali za to ne postoji lek.
Neka se gojazni osude u hronikama i ismeje njihova nesposobnost
jahanja, ali ne i prodrljivost. I sa zadovoljstvom se istie prilino
lana svest kao kod Luja VI i njegovog neprijatelja Osvajaa, koji
su tim povodom ismevali jedan drugog. Pijanstvo je, ako se moe
mo usuditi da kaemo, ista stvar: skromni ili ne, mnogi piju isuvi-
e i zbog toga gube razum. Ono to uostalom znamo o koliini vi
na ili drugih alkoholnih pia koju unesu odrasle osobe oba pola i
svih drutvenih slojeva kao i svih godita objanjava to kod svih:
od litre do litre i po svakodnevno: istina je da se ne zna od koliko
je gradi alkohol. Osim toga, u zemlji vina pijanstvo se pratalo ka
da nije uzrok neasnog ponaanja: zna se d a je Jovan bez Zemlje
pio mnogo kao i njegov neprijatelj Filip Avgust i da su dijagnoze
ciroze jetre ustanovljene i kod njihovih savremenika ili neto ka
snije, ari Smeli, pijan svaki drugi dan, u alkoholu je pronaao pri
liku za besmislenu smrt. to se tie Svetog Luja, strogo pobonog,
on je nou zatvarao i praznio Parike kafane, ali da li su ga uosta
lom posluali?
Neumereno jesti i piti dovodi do poremeaja koji se pripisuje
slabosti karaktera to mi osuujemo sa osmehom. Seksualni stavo
vi ili navike, o kojima u jo govoriti, takoe podstiu zloupotrebu
afrodizijaka. Ali sigurno ne vie od neumerenosti u hrani ije po-
sledice nisu klasifikovane kao bolesti. Nasuprot tome i danas pod
okriljem psihosomatskih opravdanja dve vrste ponaanja kvare hi-
pokratsku harmoniju. Zaista, jedno od njih poiva na dananjem
drutvenom zlu: droga sa njenim psihikim, nervnim i organskim
posledicama. Naalost, gubitak sebe samog to povlai upotreba
droge vezuje se, u najranijim danima, za pokoravanje zlim silama;
ona se, dakle, vie izjednaava sa grehom i porokom o kojima se ne
pria nego sa fiziolokom zavisnou protiv koje se treba boriti; po
to nije osuena i nije opisana, ona u velikoj meri ne izaziva zabri
nutost. Meutim, njeno prisustvo je oigledno. U franakim dra
vama Orijenta ili u zemljama bliskim islamu, vakanje ili puenje
indijske konoplje se sigurno deavalo i van muslimanskih sekti Li-
bana ili Atlasa. ak i u Evropi prah maka ubran u Aziji je italijan-
ski pre 1200. ili 1250, i prelazi iz svenjeva zaina u medicinske

24
boice. udne vizije, psihodelini prikazi, modani poremeaji na
stali upotrebom droge moe opisati samo izleeni zavisnik; ali ako
se desi da takva osoba uzme kist to e biti udnovate vizije Hijero-
nimusa Boa.26 Ta droga se moe uneti bez elje i moe da oslobo
di skriveno unutranje nadahnue. Danas postoji potreba da se sa
drogom izjednai sluajni ergotizam:27 ovog puta nai izvori su
priljivi; ako, dakle, nikada nismo videli poreklo bolesti i njihove
lekove, epidemija zvana crvena bolest ili groznica sv. Antonija
je duboko pogodila mase i ganula hroniare. Ustanovljena od 872.
u severnoj Evropi, u XI veku u srednjoj Francuskoj, krajem XI ve
ka u junoj Francuskoj, bolest, bez sumnje, dolazi od halucinoge-
nih efekata ergoa, veoma sitne gljive tipa smrak28 nevidljive golim
okom, a koja se nalazi u klasu itarica, naroito u rai i moe da za
razi elo polje; svako ko je proba oboli, a javnost u tome vidi zlo
kobnu zarazu: vrtoglavice, konfuzije, delirijum zatim opekotine i
jaka groznica to odaje utisak droge i epidemije. Uvek i na svakom
mestu, ergotizam, ne uvek sa smrtnim posledicama, pratio je ra u
njenom povlaenju krajem srednjeg veka i nestao zahvaljujui
upotrebi azotnih ubriva.
Kao to smo smatrali daje ergotizam epidemija, a hai krivi
no delo, isto smo tako bili u zabludi o poreklu modane slabosti, te
meavine zebnje, paralize, frustracije i umora od koje se ale goto
vo svi nai savremenici, a koja je poznata pod nazivom nervna na
petost (stres). Termini korieni u srednjem veku pokazuju vie
saoseanja prema oseaju iznemoglosti bolesnika nego prema -
teranoj razdraljivosti: kae se malaksalost, tupost, ravnodunost.
Naravno, buka, uurbanost, prekomeran rad, po naem miljenju,
su osnova iscrpljenosti nervne otpornosti; u periodu srednjeg ve
ka, poto je njihova snaga bila oigledno manja pitali smo se o pri
rodnom poreklu iznemoglosti. ovek koji je neaktivan moe biti sa
mo beskoristan; zaista, nema odmora, razonode, starakih domova.

26 Hijeronimus Bo (oko 1450-1516) holandski renesansni slikar, (prim, prev.)

27 Ergotizam ili groznica sv. Antonijaje trovanje iji je uzronik ra zaraena ra
enom glavicom" - javljao se esto sa glau u godinama kada su ljudi zbog nesta
ice bili prinueni da jedu zaraeno ito. (prim, prev.)
28 Vrsta peurke (prim, prev.)

25
Odbaen, ak i prezren, on nije bolesnik kojeg treba negovati niti
slab ovek o kojem treba brinuti. Besposlenost je luksuz za moni
ke, dar za manjinu.

Bolest koja vreba

Ipak, svi ti ljudi nisu hromi, pijanice, drogirani ili iznemogli,

ali oni obolevaju kao i mi - ili bolje reeno, oni nemaju iste bolesti
kao i mi. Zaudo, rak koji je stalno u naoj podsvesti ak i kada ne
nagriza nae organe, nije nikada pomenut; ipak, sam njegov princip
koji predstavlja nepravilnost u ivotu elija, dakle, direktni napad
na naela harmonije koja potiu jo iz antikog perioda bi morale
iznenaditi naunike i zajednicu: tiina! Oigledno, neki znaci koje
nam iznose bi mogli biti i svakako su znaci raka; re tumor, kao i
sama re rak pojavljuju se, ali u smislu oteklina i gnojnih priteva.
to se tie zaraze, odnosno metastaze, kako mi kaemo, sa jednog
organa na drugi, ona je poricana, kao i prelaenje sa jednog tela na
drugo; moda ueni ljudi veruju u Aristotelovo uenje. Nema raka,
i nita manje udno, nema aluzije na bolesti disajnih organa, jer
upala moe biti bilo ta. Meutim, maramica je sigurno srednjove-
kovni izum"; ali, u to vreme ljudi ne briu nos, ne pljuju, ne kalju
ili nam to barem nisu rekli.
Najzad, obian ovek obraa panju samo na ono to upada u
oi: koa; na ono to izaziva zabrinutost: stomak; na ono to mu se
ini kao znak nadolazeeg zla: groznica. Proliv je jedan od uzroka
koji je kod odraslih kao i kod dece, bez sumnje, najee bio prizi
van u trenutku smrti. ta on obuhvata? Jednostavne crevne i elu-
dane poremeaje? U XV veku ne govori se o klistirima, melemima,
uljima za pie i sa izvesnim oseajem za realnost, o zagaenim vo
dama koje su ljudi pili i o zagaenom vazduhu po ulicama. Ali, po
stoji svest da se mogu pojaviti teki oblici za koje se ponekad sma
tralo da su zarazni: zapaamo li dizenteriju, tifus, ak i skorbut? Vi
soka temperatura, dijareja, e, i maligni bolovi su uglavnom za-
beleeni i, sasvim ispravno, pripisani insektima i unoenjem u e
ludac ili prostim kontaktom sa zaraenim materijama i prljavim
tenostima. U stvari, oni u tome vide zarazu jer pogaa ele grupe

26
ljudi koji ive u nehigijenskim uslovima, siromano gradsko stanov
nitvo, vojnike u pohodima, gladne seljake. ak se ide do toga da se
govori o epidemiji: to je nairoko zabeleeno u VI veku kao i u XII
u vojskama Italije, Akvitanije, ili na mestima po kojima je pustoi
la glad: 30 000 mrtvih u Engleskoj 1406? Ali strahota tih i drugih
brojki svedoi vie o strahu hroniara nego o realnim razmerama
bolesti. Puta se krv, daju se klistiri to jo vie pojaava simptome
bolesti; koriste se masti i drobljene biljke to je, u svakom sluaju,
bolje, ali to ne moe spasiti ni Svetog Luja ni Jovana X X II.29
Groznica je samo jedan od simptoma i moe se vrlo brzo uoi
ti kod bolesnika. Ali kada ona postane intenzivna, hronina, izvor
bolova ili povraanja, potrebno je u tome videti specifinu bolest:
utilo, groznica praena visokim temperaturama, groznica sa osi
pom, znojenje, sve ove pojave koje dananja medicina razlikuje vi
ene su samo kao varijanta movarne kuge, malarije, movarne
groznice u toplim, vlanim i nezdravim zemljama. Verovatno je da
su dobro uspostavili vezu izmeu tih razliitih oblika i ujeda otrov
nih insekata; ali, ponavljanje napada groznice ili slabe jetre povlai
samo povrinsko leenje: obloge i opijati, od ega umiru, kao to je
to bio sluaj sa brojnim krstaima u Levantu ili seljacima u priobal
nim delovima. Nasuprot tome, virusna gripa iji su simptomi ka
alj, glavobolja i izuzetan zarazni karakter se malo razlikuje od oso
be do osobe: zabeleena su opasna irenja od 972, jo dva ili tri u
X III veku, vie u XIV veku; ali nita to bi pokazalo d a je razlikuju
od klasine groznice, ako nisu u pitanju napadi kalja od upale.
Zatim, tucavica na koju se alio graanin Pariza oko 1420. je r ona
prekida propovedi, a da to ipak nije bio veliki kaalj.
ovek moe da sakrije svoje bolove, savlada groznicu; ne mo
e da sakrije oteenja na koi. Ve sam naveo vanost spoljanjeg
izgleda, ma koliko ona bila simbolina, koja je bila, jo uvek je i sve
vie i vie odraz dobrog zdravlja, bogatstva, fizike, pa ak i moral
ne lepote. Puderi i kreme bi trebali da izbriu tragove godina i ne
savrenosti na licu. U tom smislu, srednji vek nema ta da naui od
neumerene upotrebe kozmetike danas. Naalost, uklanjanje bora i
ulepavanje izgleda da su neefikasni kada bolest otvoreno napadne.

29 Jovan XXII, roen kao Jacques Duze, bio je papa od 1316-1334.

27
 Bubuljice, gnojni pristii, pege nisu mogli promai slikaru i to ne
samo u XV veku u periodu realizma. Ali kuga je ta koja u narodu
postoji kao simbol srednjeg veka. to se tie komentarisanih slika,
ponavljanih pria o bolesniku prekrivenom odvratnim krastama,
runim ljuspama (lepra na grkom), u ritama, koji udaraju egrtalj-
kom30 oni su prisiljeni da se sami sklone u neki prljavi umez dale
ko od zajednice: 2 -3 % stanovnitva, tvrde istoriari; vie od 4 000
azila koji bi ih primili, oko 1 300 - karantina, bolnice za gubave, ko
lonije - samo u Francuskoj u to vreme; od IX veka nastaju brojni
propisi za izolaciju oveka za kojeg se sumnja d aje oboleo, a njego
va kua, odea i sva imovina koju je dodirivao su spaljivani. Meu
tim, mi danas duboko sumnjamo u to jer bolest i dalje pustoi po
Aziji a neke strane te bolesti bolje vidimo: ti zaraeni ljudi idu u
grad, svedoci su deavanja, primaju i upravljaju imovinom; pojedi
ni rade u sudu ili u trgovini, a neki ak postaju i kraljevi u Jerusa-
limu poput Boldvina IV.31 Iznenada, kuga nestaje: moda je ustuk
nula pred bacilima tuberkuloze jer su te dve bolesti nespojive; i za
ista, o ovoj poslednjoj ini se da niko ne govori pre kraja XIV veka.
Do XV veka e ostati samo osamljeni potomci leproznih", ali oni su
vie prognanici nego bolesnici. ta misliti? Znaci gube su dobro po
znati: ploaste fleke na koi, oteene limfne lezde i vorii, kvrge
koje unitavaju zglobove i hrskavicu ruku i nosa, napadi groznice,
ak i poremeaji praeni paralizom. Ali, svi ovi znaci koji mogu do
vesti do smrti, daleko od toga da su svuda potvreni: nisu li oni po-
meali gubu sa konim bolestima - crni vetar ili ekcem nastao usled
nedostatka higijene, psorijaza, fleke - koje uopte nisu zarazne?
Moemo se dakle zapitati da li strana reputacija lepre poiva na
psiholokoj osnovi: odbojni, preputeni nekontrolisanim seksual
nim impulsima (ne razmiljaju li da im poalju Izoldu?), koji svoje
verovatne krivice nose na licu, optueni da zagauju bunare, seme,
pa ak i ivotinje, zapadni hriani gubavce smatraju nedodirlji
vim, simbolom Zla, Greha i Neistoe. Treba li ih dakle iskljuiti, i
drati daleko od vernika.

30 egrtaljku (poput zveke) su ljudi, zaraeni kugom, bili obavezni da nose kako bi
udaranjem u nju najavili svoj dolazak.
31 Boldvin IV Gubavi (1161-1185) bio je kralj Jerusalima od 1174-1185.

28
 Od svih ovih bolesti, ostaje jedna koju su stareine i ljudi
srednjeg veka izgovarali apatom, a koja nas i danas iznenauje
svojim natprirodnim karakterom. ovek ili ena, tavie, govori i
radi normalno meu ostalim ljudima; iznenada, ukruuje se, pre-
bledi, srui se, odjednom kreu trzaji, a zatim pada u neku vrstu ko
me. Nakon sat ili dva vremena, ta osoba ustaje i uopte se ne sea
te krize: oigledno ju je opseo Duh. To je padavica, sveta bo
lest koja oznaava rtvu kao trenutnog uvara nadoveanske mo
i. Do napretka medicine u oblasti nervnog sistema u XIX veku,
epilepsija je smatrana kao znak boanske milosti, a bolesnik kao
glasnik s druge strane. Nisu ga alili niti leili; potovali su ga i bo
jali ga se, pa bio on sam Cezar ili siromani zemljoradnik.

Crna smrt

U nae vreme, kada je ljudski ivot utoliko manje teak od i

vota siromanih ili nedovoljno razvijenih, mi drugaije reagujemo
na veliinu neke demografske katastrofe. tavie, naa sredstva in-
formisanja, nai mediji ine sve da u nama izazovu saoseanje: ubi
jena dva vojnika iz zasede, 200 mrtvih u napadu ili 2 000 zgnjee
nih u sruenom tornju, eto ta jako pogaa razvijeni svet; ali, ta
je sa 700 domorodaca koji se meusobno ubijaju sa naim oru
jem ili sa hiljadama ljudi koji stradaju od zemljotresa, to na nas
uopte ne utie - to je isuvie daleko od nas. Trebalo bi dakle sudi
ti isto, samo oprezno koristiti rei koje okiraju, meu kojima se
genocid vrlo loe koristi. Dva uasna i glupa svetska rata u prvoj
polovini XX veka su za nekih pet godina prouzrokovali 50 do 60 mi-
liona mrtvih; to je malo s obzirom na 120 miliona Indijanaca koje
su osvajai iz Meksika i June Amerike ubijali alkoholom i bacilima
boginja i ospica. Istina je da su prvi smatrali da brane zemlju ili ide
ju, a da je ono to je ostalo od drugih primilo istinsku veru. Ali ta
e rei o mrtvima od crne smrti": 20 do 25 miliona hriana lei po
ulicama, naduti od crnih priteva koji nisu nita traili i nita nisu
dobili.
Treba se, dakle, zaustaviti na kugi. Toliko se razmiljalo, pro
uavalo i pisalo o toj poasti tako da verovatno nita novo neu -

29
 i. Mi o toj temi znamo gotovo sve to su nai izvori sauvali. Zato
u izneti samo neke aspekte za koje se smatra da su sekundarni. Pre
svega, ono to govori o samoj prirodi poasti. Ustrajnost kuge, i da
nas, u centralnoj i istonoj Aziji, nakon Jersina32 na kraju XIX ve
ka, omoguila je preciznu studiju bolesti; ova dva zarazna oblika -
pluni koji ima smrtne posledice u 100% sluajeva, i pritevi, od ko
jih jedan od etiri bolesnika moe da se nada da e izbei smrt na
kon etiri dana - nisu ni isto opasni niti su im isti spoljanji znaci.
Zbog epidemije iz XIV veka, ali ne i zbog njenih recidiva, ova prva
mora da prevagne, zbog kobnog ishoda nakon samo nekoliko dana
ili sati od inkubacije, odakle i strah koji pobuuje njena blizina. Me
utim, u meri u kojoj su savremenici zapisali nijanse, crna" bolest
(re je samo iz XV veka), sa upaljenim pritevima, ipak je manje
strana, a govori se i o poveanju otpornosti za izleene bolesnike,
ona je koja je najee opisana i od koje se najvie boje. Ona se, ta-
koe, vraa do kraja XV veka, ali ostavljajui za sobom sve vie pre-
ivelih.
Zatim, okolnosti zaraze. Ubeeni smo da se, kao i druge po
znate zarazne bolesti, dodirivanjem bolesnika ili njegove odee i
predmeta, sama bolest pokretala; niko se nije usuivao ii do te
granice da spaljuje leeve u jednom hrianskom drutvu koje je to
branilo. to se tie utvrivanja prenosioca, propast je potpuna: lju
di iz zajednice se oslanjaju na astralne konjukcije, na otrove koje
Jevreji bacaju u bunare ili, jednostavno, na boanski bes; ak i sa
mi ueni ljudi, bar oni koji su ostavili beleke, nisu nita opazili, ni
pacove koji prenose zaraene buve, pa ak ni ujede buva. Tako da
su sve zamiljene terapeutske mere suprotne od onoga to bi tre
balo uiniti: putanje krvi bolesniku i otvaranje priteva mogli su
samo pogorati bolest i zaraziti lekare; opijumske obloge ili mele
mi od ivotinjskih organa nisu imali nikakav efekat na vlano disa
nje bolesnika, dakle na plunu infekciju. to se tie gomilanja po
gradovima da bi se izbegla sredina u kojoj vlada epidemija kuge,
oigledno d a je upravo to bilo pogreno u odnosu na ono to je tre
balo uraditi.

Aleksander Jersin, francusko-vajcarski bakteriolog koji je otkrio bacil uzronika

kuge.

30
 Zbog loih opaanja po pitanju bolesti i nemoi da se od nje
zatite, epidemija je 1348-1351. odnela nekih 30% populacije Za
pada. Prenosi se isuvie brzo na sledeeg. Pre svega, istoriar je iz
nenaen ekstremnom nejednakou obolenja po regijama: ona, u
stvari, postavlja mnogo problema; nai izvori, ipak prilino pravil
no rasporeeni, ne znaju ta se deava u susednim zemljama. Tu i
tamo, bolest nije napadala; nijedna mera predostronosti tada nije
bila razmatrana (bacil je preao Laman za manje od deset dana!).
Traeni su lokalni uzroci, kao izolacija u nedostatku kopnenih i po
morskih puteva ili niska urbana koncentracija, ali zabeleeni su
brojni suprotni primeri. Danas postoji miljenje da se razvijaju spe
cifine individualne otpornosti: zapravo, povratak epidemije oko
1372-1375, 1399-1400, 1412. i sve do kraja XV veka, manje je
spektakularan, dakle rede zabeleen, uprkos jednakoj virulenciji.
Ali, stie se utisak d aje razlog za to to bolest koja se vraa sada bi
ra svoje rtve: decu, stare, trudnice. Daleko od utvrenog obiaja, o
emu uostalom svedoe odravanje ekonomske aktivnosti i zauzi
manje naselja, neki pojedinci mogu zarazi da suprostave seroloke
imunoloke sklonosti: ranije sam pomenuo da se B krvna grupa po
kazala kao nepokorna pred napadima bacila kuge; njena dominant
nost u narodu bilo isto keltskog, bilo azijskog porekla kao kod Ma
ara, objanjava moda bele take na mapi poasti.
Druga dva zapaanja. Pre svega, ako je dolazak poasti i njeno
smrtonosno irenje iznenadio svojom brzinom i izazvao iracional
nu paniku, potrebno je mnogo vie od same virulencije bacila da bi
dolo do tako velikog broja gubitaka. Savremenici to nisu uopte za-
beleili u to vreme: oni su trali izgovor u negativnim astralnim ko-
njukcijama, a moda pre svega u vezi sa klimatskim promenama;
ali, istoriar danas pronalazi druge razloge u arhivskim dokumenti
ma: demografska istraivanja ili zabrinjavajui brojevi, izmenjene
ekonomske prilike, akumulacija drutvenih problema u periodu od
1310. do 1340. godine predstavljaju jednu fazu opadanja prouzro
kovanu prirodnim katastrofama i politikim nemirima. Jedini pre
cizan demografski dokumenat, dospeo do nas, izuzetna stvar, je re
gistar roenih i preminulih u jednom malom burgonjskom selu i-
vri, juno od Diona: taj uveni dokumenat pokazuje izuzetno viso
ku stopu mortaliteta koja raste od 1320. ak i ako je uzrok tome do

31
 lazak poasti. Morbidne pojave u umetnosti ili u neuravnoteenom
religijskom ponaanju, takoe prethode kugi; a veliki broj Jevreja je
masakriran i pre tog datuma. U svakom sluaju, kuga je pogodila
slabe ili ve bolesne ljude. S druge strane, progresivno opadanje cr
ne smrti nije nastalo samo zbog slabljenja intenziteta bacila ve, ta
koe, zbog ekonomskog oporavka i buenja ljudskog narataja, ko
ji su doveli do zauzimanja zemalja i naputenih zaseoka. irom Za
pada, to zauzimanje se odvija izmeu 1430. i 1480. po regijama; ali,
bolest e jo dugo pustoiti.
Nova primedba, sa veoma esto umanjenim znaenjem. U pi
tanju je relativno bogatstvo izvora koji rasvetljavaju kugu XIV ve
ka. Na taj nain su na minimum svedeni njeni raniji napadi, poput
onih u periodu antike, a naroito napadi kakvi su bili u VI i VII ve-
ku i koji su opustoili obale Mediterana. Meutim, ako mi o tome
ne znamo gotovo nita, danas se slaemo da je to polazna taka du
boke i trajne politike iscrpljenosti isto kao i ekonomske ili ak i du
hovne slabosti junog krila mladog hrianstva; s obzirom na posle-
dice, surova ekspanzija islama nad unitenim zemljama i oslablje
nim ljudima tu nalazi objanjenje. Bitna pojava u istoriji sveta. Mo
ramo dakle postaviti sebi slino pitanje o epidemiji iz XIV i XV ve
ka. Obino se zadovoljavamo da naglasimo zaustavljanje relativne
prenaseljenosti u Evropi, promenu u seoskim naseljima, poremeaj
cena i plata, to i nije nuno negativno, lo vlastelinski sistem upra
ve. Kada bolje pogledamo, poremeaji, glad za zlatom, ponovna ras-
podela bogatstva koji su posledica bolesti, daleko prevazilaze njenu
bioloku prolost: isto kao to je kuga tako glupo okarakterisana,
nazivajui je justinijanskom", mora dolazi sa pojavom muslimana,
isto kao i ona na kraju srednjeg veka koja potie od kolonijalnih
ekspanzija Evrope poev od XVI veka; navodna renesansa u doba
antike nema nikakve veze sa tim.

Mogu li se ti ljudi izbrojati?

Te mukarce i ene koje se trudim da prikaem, jo nisam po

kuao da prebrojim. Meutim kao to je to primetio Mark Blok, ka
ko suditi o svakodnevnom ivotu i napornom radu, a ne raspolaga

32
ti tim podacima? Naalost, mi ne znamo o kom broju se radi, ili bo
lje reeno, nai podaci su neznatni, razbacani i diskutabilni; bar ka
da je u pitanju period pre XV veka, oni su prilino nesigurni. Raz
log tome je samo arhivski: istina je da su ovde, kao i u drugim do-
menima, gubici enormni; ali postoji jo jedna gora stvar: u elom
srednjem veku, broj nije cenjen u njegovoj pravoj aritmetikoj
vrednosti, osim kada je u pitanju crkveno raunanje. Ovaj preo
kret uma verovatno ima psiholoke razloge, na primer, neka vrsta
indiferentnosti prema preciznom brojanju, na ta ne nailazimo u
drugim kulturama, naroito u orijentalnoj ili semitskoj. Broj ima
samo simbolinu vrednost: jedan, tri, sedam, dvanaest su Bog, Troj
stvo ili biblijski brojevi; to se tie broja est i njegovog proizvoda
est puta est, oni su znak onoga to se vie ne moe izraunati jed
nom rukom, dakle, ono to prevazilazi trenutno razumevanje - bi
lo da se radi, na primer, o broju mrtvih ili ivih, o broju godina ili
srodstvu. Ovo preziranje broja dovodi do stvaranja odreene mere:
prodaju umu, oporukom ostavljaju svoju zemlju, daju ono to
imaju. Ako se jedan broj esto pojavljuje, javlja se oaj kod istori-
ara je r se ne shvata njegova upotreba; na primer, uma od sto svi
nja: da li se tu zaista radi o sto svinja? da lije to procena njihovog
apetita? ak i kockarske igre koje prate eli srednji vek su prepu
tene uplitanju sluaja, dakle Bogu, a njihove odluke su vie psiho
loke nego raunarske. Na podrujima koja sam proao, opravdava
se dakle ravnodunost po pitanju brojeva pojedinaca, u nedostatku
volje za preciznim raunanjem, na primer. Uostalom, ljudi su stal
no u pokretu; oni ne znaju koliko godina imaju, nisu sigurni u broj
svojih roaka; 1427. jo uvek nailazimo na Florentince koji ne zna
ju koliko dece imaju. Bez sumnje, samo su monici brinuli o tome,
ali iz iste brige za porodicu, finansije ili politiku, a ne zbog smisla
za matematiku. Da bi sruio taj zid neznanja, istraiva je, dakle, li
en sredstava: nema ozbiljnih, a pogotovo potpunih spiskova gazda,
poreznika, civila naroito u ravniarskim predelima i pre XV veka.
To je potrebno prikupiti meu serijom dokaza, u rodoslovima vla
stele i kneeva, u hronikama, u nekim delovima celine. Meutim,
ak i tada ostaju nepoznanice: novoroenad?, odsutni?, izuzetno
stari ljudi ili siromani. to se tie enskog pola, mukarac sred
njeg veka - da se posluim preteranim izrazom, uklanja ga iz eko

33
 nomskih i politikih tekstova, mukih del ili pravnih lanaka koji
su bespolni. On ga ponekad ak i u potpunosti brie, emu je povod
neka vrsta maizma" koja bi zahtevala objanjenje, na primer u se-
vernoj Francuskoj izmeu 1100. i 1175.
Demograf je dakle prilino loe opremljen; meutim, ima ne
koliko decenija tokom kojih su se oni zadovoljavali nejasnim prie-
vima i prilozima, sklanjajui se iza nekoliko poznatih dokumenata
je reputacija poticala od same njihove retkosti: engleska knjiga
Domsday Book33 iz XI veka ispunjena je nesigurnim podacima; po
pis ognjita iz 1328, gde ne znamo ta je ognjite; toskanski kata
star iz 1427, koji se ipak smatra preuvelianim ako ga uzmemo za
primer. Pokuajmo da nabrojimo pitanja i analiziramo odgovore.
Pre svega opta evolucija: osim nekih regionalnih izuzetaka koje
neu prouavati, kriva raste, trostruko od 1000-1300. godine; to se
uopte ne osporava. Ali meu istoriarima postoji polemika o hro-
nolokim okvirima. Veina je onih koji smatraju d a je do porasta
dolo u VII i V III veku ako ne ve i krajem VI veka, a drugi krajem
karolinkog vremena. Drugi, meu kojima sam i ja, u tome vide sa
mo oporavak, verovatno delimian, od opadanja u III veku koji je
trajao sve do V veka: oni uzalud trae ukaz o pristalicama povea
nja nataliteta i tuguju zbog dvosmislenih i razoaravajuih arheo
lokih tvrdnji. Ali, svi se slau za godine posle hiljadite: porast bro
ja ljudi je siguran, moda isprekidan ritmom koji inae opada na
kon 1250. ili 1270. godine, sa prosenim podatkom, oigledno, sa
mo teorijskim, od 0,7% godinjeg rasta; broj je nizak, znatno nii od
stope rasta brojnih oblasti u razvoju danas, ili i od stope rasta ko
ja se dogodila nedavno u naoj zemlji. Nema ,,babyboom-a, niti na
glog porasta broja beba, ve lagano napredovanje koje je jako dugo
trajalo: tri stotine godina.
To verovatno objanjava relativnu indiferentnost savremeni-
ka, nailazimo na svega nekoliko hroniara koji govore o porastu
ljudstva, ali to su najee ljudi iz grada gde je priliv verovatno bio
vidljiviji: imigranata je bilo vie od novoroenadi. ak i meu ari-

Domsday Book je knjiga koja sadri opti imovinski popis, brilpvo sastavljen za
vreme od 20 godina nakon normanskog osvajanja Engleske 1066. godine (prim
prev. )

34
stokratijom, o kojoj se vie govorilo, ne vidimo da je dolo do pre-
natrpanosti koju treba nadgledati: ako su dugo godina bili branjeni
brakovi najmlae dece, bilo je to u elji da se izbegne podela imovi
ne, a ne zato to je postojala mogunost da vlastela bude prekobroj
na. Osim toga, u X III veku prepreka je preskoena. To neutralno
gledite o broju ivih je takoe napredovalo u odnosu na ono koje
se vodi o mrtvima. Kada se, naime, otkriju delovi jedne porodine
strukture gotovo svuda se mogu sresti velike grupe: estoro, sedmo-
ro, desetoro dece je minimum; esto se takoe, izostavljaju kerke.
Toliki broj morao bi da uvea stopu nataliteta: ako nita, jedna tre
ina te dece umire - ovde se podrazumevaju i velikai koji su se mo
gli nadati boljoj nezi: Blana od Kastilje je izgubila petoro od trina-
estoro dece. Ova zastraujua stopa smrtnosti dece je trajala hilja
du godina; vredelo bi da se tome vratim. Ali, jo u XV veku, na ma
arskim grobljima, 42% su bili grobovi dece ispod 10 godina; me
utim, ja ovde ne govorim o mrtvoroenoj deci, to nam daje jo
jednu temu za razmiljanje.
Prilino dobro se vide uzroci pada broja roenja krajem sred
njeg veka: rat i upotreba kontracepcije nisu u tolikoj meri krivci;
glad, vie od kuge, je pre oslabila ljude nego to ih je pokosila; na-
ruenost porodine strukture i njene posledice na odnose uzajam
nog pomaganja nisu zanemarljivi. Neumoljivo se tei ka utvriva
nju injenica o reprodukciji: bez intervencije ijednog od tri konja
nika Apokalipse koji prete svetu - rat, oskudica i kuga - natalitet
opada, i kako vreme prolazi, to je ono to tera istoriara da traga za
onim to g aje uvealo. Primeujemo prilino dobro ono to ga odr
ava: bogatija ishrana jaa ovekov imunitet i smanjuje mortalitet,
posebno kod odojadi; ubrzani razvoj porodine strukture ka bra
nom paru, izolovanom i stvaratelju; razvoj prakse predavanja dete-
ta dojilji do injenice da veliki broj ena moe da doji dete druge e
ne: osloboena amenoreje34 koja prati dojenje, ena je dakle mogla
biti ponovo plodna, reproduktivni intervali se shodno tome sma
njuju. Kako biti siguran da tu nije u pitanju bila samo moda, ili
barem ugodnost, udobnost, vie nego elja za poveanjem natalite

34 Amenoreja je stanje koje se odlikuje izostankom menstruacije tokom najmanje

est meseci. (prim, prev.)

35
 ta? Ovo poslednje se primeuje u trenutku razvoja privilegija prvo-
roenog deteta, to dovodi do potrage za mukim naslednikom, pa
ak i zamenikom. Ali mi smo ve kod 1050-1080, i jedino (samo) u
vlastelinskom svetu. Tako da su nas ta objanjenja koja smo na
knadno dali dovela do praga osnovnog uzroka. Ako stavimo po stra
ni nenadanu boansku dobrotu stvaranja, za jedan deo, prilino
slab, objanjenje koje je tada bilo dovoljno, to danas jo uvek nije
sluaj za pojedine umove, treba se okrenuti onome to oveku izmi
e i vratiti se prirodnim uzrocima o kojima sam ve govorio: isto-
riari danas ne izbegavaju, ak to ine preutno, pozivanje na sna
gu klime, na istoriju Zemlje. Optimalna" faza koja je posmatrana
nakon 900. ili 950. trajati e do 1280. ili 1300; ali znaci opadanja su
osetni nakon 1150, kada je nekoliko lucidnih hroniara primetilo
neoekivane plime i oseke, pojaane kie, povlaenje gleera. Ali ni
ko u tome nije mogao da vidi uticaj monog kretanja okeanskih
voda u blizini - ni ja, nita vie od njih, nisam bio u stanju da to
objasnim; mislim da se upravo u tom sporom preokretu biotikog
optimuma od - veka nalazi objanjenje fenomena demograf
ske stagnacije odakle sam i zapoeo taj razvoj.
Nekoliko puta sam napravio aluziju na enski pol, koji je bio
zapostavljen u tekstovima; bie odmah potrebno pribliiti ga u nje
govom prebivalitu. Zasada je vanije odrediti ratio, odnosno broj
ani odnos izmeu dva pola. U ivotinjskom svetu, barem kod ze
maljskih vrsta, muke jedinke sa mogunou reprodukcije su u
manjini, moda zato to su fiziki eliminisani, njegova dunost je
ispunjena; to je na primer dokazano kod insekata i pojedinih sisa-
ra. Kod ljudi, demografi su sloni u proceni, oba pola su brojano
jednaka po roenju, osim povremenog pulsiranja nejednakosti, i
je nam poreklo jo uvek nije jasno. Meutim, kod odraslih ljudi,
ak i kod onih u pubertetu, enski pol je u manjini, naroito od
X IXI11 veka, u odnosu od 8 0 -9 0 ena prema vie od sto muka
raca. Pisani izvori - koji se, dodue, tiu privilegovanih drutvenih
slojeva - vrlo dobro pokazuju taj lov, rekao bih hajku na ene,
retke dakle skupe. Kerku su udavali sa petnaest godina, ponekad
je obeavajui i mnogo ranije; ona je, zaista, izvor porodinog bo
gatstva, dragocenost koja se unovavala. Mladii su organizovali
takmienja, ali isto tako radili puteve i farme da bi ih osvojili; od-

36
bijeni udovci se vraaju da po nioj ceni uzmu devojku koju niko
nije hteo, nakon to je crkva za vreme Svetog Luja dozvolila drugu
enidbu. to se tie devojaka koje su prele dvadesetu ili dvadeset-
petu godinu, a nisu nale kupca ili su uspeno izbegle ivot u ma
nastiru, ostaju kod kue, zvane predilje" (usedelice na engleskom)
pod vlau svog oca ili brae. Ta inferiornost ena u brojanom
smislu je neobina i predstavlja problem. Pozivamo se na utanje,
ili radije, na nepravilnosti u tekstovima: jednostavan izgovor. Po
zivamo se takoe na sistematsko edomorstvo slabijih, ali ono je
tehniki apsurdno i odnosilo bi se samo na rani srednji vek, o kom
u stvari ne znamo nita. Uveana stopa mortaliteta usled nizom
ponavljanih i ivotinjskih poroaja - u proeku jedan na svakih
osamnaest meseci - oigledno ne bi uticale na devojke stasale za
udaju; pored toga, fizika izdrljivost, da kaem slabijeg" pola je
vea nego kod mukog pola: ve smo to primetili u to vreme, u ko
jem, zaista, postoji veliki broj starijih udovica. U nedostatku boljeg
objanjenja, danas se zadovoljavamo idejom manjeg posveivanja
panje prema devojicama: prerano odbijanje od dojenja, ogranie
na ishrana, nedostatak medicinske nege. Ali ta objanjenja ne za
dovoljavaju.
Krajnji problem. Porodine strukture sastavljene od razliitih
polova i generacija zadravaju me u to vreme; ali ne moemo da
napustimo demografsko podruje, a da ne pomenemo ognjite. U
pitanju je njegovo aritmetiko znaenje koje je ovde vano. Ali, ve
ina dokumenata koji sadre numerike podatke o ljudima obja
njeni su kroz ognjita, a ponekad ak i kroz porez na ognjita,
odnosno prema broju mesta na kojima se ubiraju porezi, a ne po
stvarnom broju ljudi pod jednim krovom. estoke borbe nastavlja
ju da dele istoriare po tom pitanju: da li se radi o paru sa etvo
ro ili petoro dece pod istim krovom, dakle pet ili est osoba koje i
ve zajedno, ili se radi o veoj grupi koja se proiruje primanjem lju
di sa strane, rodbine ili ak i posluge i to prema lokalnim struktu
rama porodinog grupisanja (procenjeno je do deset ili dvanaest
ljudi u jevrejskim kuama!)? I, obratno, stara udovica je izolova-
na? A novoroenad? Da li je pisar dobro koristio iste podatke za
izraunavanje? Ideja o nepristrasnom popisu stanovnitva je bila
strana u to vreme; da li su pisari davali tane brojeve, prema inte

37
 resu kue, na primer ako se radilo o poreskom ili vojnom popisiva
nju: izbei porez ili mobilizaciju, ili dobiti namirnice za ivot? Pri
mer popisa iz 1328. za Pariz je dobro poznat: 80 000 ili 200 000
stanovnika?
Dakle, samo se po broju ognjita, u zavisnosti od mesta i vre
mena, mogla doneti procena o gustini naseljenosti; prevod stanov
nika po metru kvadratnom" je dakle nesiguran. Ovde nije u pitanju
crtanje geografije ljudskog naseljavanja i njegova variranja: to bi bi
lo izvan mojih moi. Neki elementi se ine kao dokazani. Ako se
vratimo na period oko 1300. godine, na vrhuncu po brojnosti ljud
stva, seosko stanovnitvo, na primer u Francuskoj, je bilo gotovo iz
jednaeno sa brojem seljaka u 1900. godini i, zaudo, vee od broja
u 2000. godini; u pitanju je razvoj gradskog stanovnitva koje je bi
lo konkurentno, a koje se zatim izjednailo, pa i progutalo seosko
stanovnitvo polazei od X III veka, a naroito u XX veku, menjaju-
i odnos seljak - graanin, a procenat ovih poslednji raste od 10 do
60% od ukupnog broja. Problem gomilanja stanovnitva po grado
vima i iseljavanje seoskog stanovnitva u nae vreme su dobro po
znati, ali to izlazi iz mog okvira. Tradicionalna istoriografija u za
padnoj Evropi, a posebno u Francuskoj, je odavno stekla glas d a je
stabilna, ak i nepromenljiva: stari obiaji seljaka" i stalni spokoj
polja su rado pripisivani srednjovekovnom dobu. To je ozbiljna
greka. Naprotiv, u to vreme, ako je polje gotovo sve, ono je oivlje
no nekom vrstom braunovog kretanja,35 govorio je Mark Blok: ove
ljude ne dri mesto; sami ili u malim grupama, dolaze i odlaze bez
razloga. To nisu samo najmlai sinovi koji tre za devojkama, hodo
asnici, trgovci ili ratnici ve takoe i seljaci koji, iz generacije u ge
neraciju, odlaze da se smeste na neki drugi proplanak, naputaju
vodu zarad visine ili obrnuto, kao zbog neke vrste materijalne ili
mentalne neudobnosti. Istoriar, koji prouava grad i vlastelinstvo,
se iznenadio kada je uao u sr te konfuzne mase da bi pronaao
spisak zakupaca koji se stalno menja. Igrom sluaja, u retkim obla
stima koje ostaju izolovane - uske doline, nezdrava zemljita gde se
meaju i premetaju, homonimnost u to vreme, kao i danas, posta
je pravilo.

35 Braunovo kretanje je pojava haotinog kretanja supstanci. (prim, prev.)

38
 Ova posmatranja o pomeranju" otvaraju (zapoinju) dva de
l studije, veoma razliita, ali oba dobro opisana (ograniena, obu
hvaena). Antroponomastika36 je danas predmet rastueg intereso-
vanja kao sredstvo prozopografije37 u prouavanju porodica i kao
isprobavanje drutvenog i ekonomskog statuta (ustava). Istina je da
treba saekati X III vek ili ak i pre (ranije) da bi se izbacila iz upo
trebe antika rimska imena, lino ime pojedinca iza kojeg sledi ime
plemena, klana i eventualno lini nadimak: Gaj Julije Cezar; zatim
upotreba, kod Germana i hriana, krtenog imena koje je praeno
imenom samog porekla: Jovan sin Petra. Nadimci su se pojavili u
elji da se razlikuju Jovani sinovi Petra, a najpre kod ljudi od oru
ja: Jovan Lepooki, sin Petrov i vitez. Dodeljivanje nadimaka je po
stalo obiaj u zajednici, a dodavanje imena porekla je rado bilo za
nemareno: Jovan, stariji sin Petrov postaje Jovan Veliki; zatim, ra
di raspoznavanja geografskog porekla koje je upravo nametalo stal
no kretanje ljudi: Jean le Grand de Paris (Jovan Veliki od Pariza).
Partikulu ,,de" je zatim preuzela aristokratija da bi oznaili porodi
no poreklo zemlje, ili glavni posed; nakon X III veka, upotreba (po
vratak, okretanje) antroponomastike je zavrena: Jovan Lepooki je
sigurno ovek iz naroda, a Jovan de Paris, plemi. Prvi za nadimak
rado uzima pojam koji opisuje njegov posao ili izgled: Le Fvre (Ko
va), Le Gras (Debeli). Ali treba saekati sve do sredine XV veka da
bi se preneo na naslenike koji su, meutim bili mravi i nisu uda
rali u nakovanj. to se tie prezimena koje su Anglo-Saksonci s
razlogom nazivali imenom, studija koja je o tome uraena izdvaja
(pokazuje) naroito regionalne uticaje, uzastopno potovanje (po-
bonost, smernost, ljubav), porodine odnose, ak i modu: lokalni
kultovi, pobone prakse, seanje na pretke.
Nalazimo (nali bismo) poslednje podruje studije u neprekid
nim dolascima i odlascima ljudi o kojima u govoriti: koje mesto
ostaviti strancu, onom koji dolazi iz drugog mesta, pa makar to bi
lo i susedno selo? Asimilacija drugog" je dodue vie psiholoka
nego pravna (stvar); ona dira u srce i duu - na ovo u se dakle vra
titi. Ali od sada moemo da istaknemo da, u drutvu koje jo uvek

36 Antroponomastika je grana onomastike koja prouava imena ljudi. (prim, prev.)

37 Prozopografija - opisivanje osoba, crtanje karaktera (prim, prev.)

39
 nema stroga pravila u zajednikom ivotu, doek novajlije (novo
pridolice) je bez sumnje prolazio bez veih incidenata; u Francu
skoj. ge uzastopna ulaganja (prilozi, prinosi) ine ljude veoma iz-
meanim krajnja (konana) homogenost je iznenaujua. Budu
nost e moda pokazati drugaije.

Sa ovim bi zavrio prvi pogled: sasvim (u potpunosti) spolja-

nji, na ljudsko bie, o njegovom telu i o onome to zna o preuzima
nju (brizi, leenju) i njihovom broju. Sada ga treba staviti u njego
vo prirodno okruenje, i pratiti ga kroz ivot.

40
 2.

ivotna doba

Jedan od jaih argum enata oprenih pojmu srednjovekovnog

oveka", kojima se pokuava pokazati sva njegova tatina, zasniva
se na dugotrajnosti srednjega veka, odnosno na neizbenim prome-
nama koje je srednjovekovni ovek, smatran za mitsko bie, morao
da doivi tokom mnogih vekova. Ovaj stav nije pogrean i imau ga
u vidu, naravno, ali samo kada se radi o pojavama u kulturi ili u
drutvu; jer smatram da su ove promene povrne, budui da ne u ti
u na fizike, odnosno m aterijalne okvire koje sam dao svom pred
metu: ja istraujem oveka u fizikom smislu, njegovo telo, njego
vu okolinu, njegove odnose sa drugim ivim biima. Moemo li on
da, suoeni sa ovim pitanjima, da pronaemo lini razvoj ljudskog
bia? ovek se raa, ivi i umire, kako to, u svojoj zagonetci, alji
vo kae antika Sfinga. Jo jednom ponavljam, nem a nikakvog pre
kida, nikakve suprotnosti izmeu antikog i dananjeg odojeta; za
to bi je onda bilo izmeu beba roenih u doba Karla Velikog i za
vreme Stogodinjeg rata? Samo u detaljima i pitanju izvora, ni u
emu drugom. Da vidimo ta o tome danas znamo.

OD DETETA DO OVEKA

ekajui dete

Ljudi danas nastoje da, nekom vrstom idolatrije, ije su rtve

(a to je, verujte mi, prava re) deca i novoroenad, sakriju svoju
opinjenost starou i smru. Dete je skroz novo i prem a tome, po
dobno za prodaju kremica i automobilia. To je smelim pedijatri-

41
ma omoguilo da izlete s tvrdnjam a o detinjstvu, kasnije sm atra
ne, u sudovima i u javnom m njenju, pravim dokazima i objanjenji
ma za deije fantazije koje jedno nesazrelo, ili barem bie u razvo
ju, pronalazi u svojim snovima i u podsvesnom. Ipak, takvo pona
anje, blisko oboavanju, skorijeg je datum a. Vekovi koji su pretho
dili naem bili su strogi prema mladima, drali ih zatoenicima su
rove ekonomske i socijalne klime u kojoj su vladali korisno i upo
trebljivo. Od tog doba i sve do skora, mogle su se uti tvrdnje da je
srednji vek, jo vie nego moderno doba, prezirao detinjstvo i za
nemarivao postojanje tog pojma. U poslednjih petnaest godina, ovo
miljenje ozbiljno je uzdrmano, odnosno naputeno. To je stoga to
srenjovekovna vremena, ili barem ona iji su ostaci preiveli, ja
sno pokazuju sledee: iako ne uiva kraljevski poloaj kao u nae
doba, jer ivi u svetu u kojem ljudi m oraju brzo da ojaaju da bi
preiveli, dete je predm et ive nenosti, velike panje i brige o obra
zovanju koje se mogu m eriti s dananjim.
M eutim, moramo izneti neto vie o motivima te promene.
To to roenje deteta za majku predstavlja konano ostvarenje nje
ne enstvenosti, a za oca izraz same mukosti, lina je i svevreme-
na stvar. Sama ova oseanja dovoljna su da podstaknu elju za de-
tetom i nijedno ljudsko drutvo nije im uno na njih, uprkos nekim
modnim skretanjima. Ipak, dok se u nae doba dete sm atra tre n u t
nim ili buduim potroaem, nekada je njegova uloga proizvoaa
bila na prvom mestu: uloga proizvoaa moi i bogatstva. Jer dete
nije samo boji d ar, kao to to propoveda Crkva, ve i sastavni deo
sveta rada, predm et vlasti, porodino dobro. Nesumnjivo, taj spo-
ljanji m aterijalni oblik uzrok je navodne diskreditacije detinjstva
koje bi, bez toga, bilo prepoznato u svoj svojoj lepoti; meutim,
upravo su ove budue uloge pokrie za panju i nenost. Kao i obi
no, sve do XVI veka kada slabi njena vlast, Crkva je to dobro uoa
vala: raanje i podizanje Boije dece pretvara ih u ive simbole sla
ve Svevinjeg. Naravno, neki propovednici izraavali su protivlje
nje: ta silna deca kotaju, a to um anjuje priloge od kojih Crkva ivi.
Osim toga, deca ne rastu na drveu: svako od njih, podrazumevaju-
i i ona koja se ne rode, plod su svetogrdnih uitaka koje je Bog, ne
sumnjivo elei da iskua svoju decu, svrstao meu najprijatnije,
barem za mukarce. I zaista, treba se moliti pre i posle, ali da li ba

42
za vreme ljubavnog ina? Strane li dileme, jer uzdravanje od sek
sa bilo bi protiv boje promisli i ne bi se nikako moglo sm atrati ljud
skom vrlinom.
U svakom sluaju, laici, i to pripadnici oba pola, ele i oeku
ju decu. Tee je, dodue, saznati da li i ljubavnici i parovi koji ne
potuju slovo kanona dele iste takve elje, poto je Crkva stavila za
bran na ovu temu. U principu, budue dete plod je zakonite veze;
m eutim , u XIV i XV veku naroito, kopilad su zauzimala sasvim
poasno mesto, to dokazuje da su, iako neeljena, ipak bila pri
hvaeni od majke, to se podrazumeva, ali i od oca, koji je mogao da
ne zna za njih, ili da se pravi da ne zna, i koji im je dobrovoljno
pruao svu udobnost u porodici u kojoj ive. Naalost, nijedna ju
nakinja rom ansiranih del iz XIII ili XIV veka nije se nala u ta
kvom poloaju da bismo mogli znati kakva su njihova oseanja u
ovom sluaju. Ali zato sudske odluke, brojni recepti, dosuene ka
zne, u sasvim dovoljnoj m eri otkrivaju mesto dodeljeno kontracep-
tivnim m eram a i abortusu; i nisu ih samo prim enjivale sluavke
koje su zatrudnele sa svojim gazdom, ili udovice koje je napastvo-
vala banda mladia", ve i zakoniti brani parovi. Uostalom, naj
ee je mukarac taj koji nagovara svoju suprugu da se oslobodi
neeljenog ploda; a kada se donose presude, m ukarac se uvek
sm atra sauesnikom. Jer u oima suda, barem to se tie kontra
cepcije, uloga m ukarca je, sasvim logino, od sutinske vanosti:
budui da je, u odsustvu svih sredstava zatite koja je omoguila
m oderna tehnologija, m ukarac odgovoran za nam eran prekid sno
aja, kao i za odnos prem a njemu. Nae doba vodi puno rauna o
ovim problemima i razvilo je itavu pravnu m aineriju kako bi se
o tome starala. Jedina prava razlika u odnosu na protekle vekove
lei u tome to se voenje ljubavi velikoduno prikazuje, kao i ka
da se radi o drugim vidovima seksualnog ponaanja na koje u se
vratiti. Namerno izazvan abortus, u gradu, a jo vie na selu, bio je,
bez sumnje, meu najredovnijima, ali je ostajao prikriven i rizian;
Crkva je, to se nje tie, nalagala potovanje semena. U praksi, re
cepti koje su primenjivale babice dobro su nam poznati: najee
su to bili napici od kamilice, umbira, koprive, ali sigurno i neke
od izuzetno opasnih radnji. Ipak, motivi naputanja trudnoe osta
ju nerasvetljeni. U XIV veku, mnogi doktori vere, kao to je Ber-

43
narden iz Sijene38 (Bernardin de Sienne), bili su prinueni da pri
hvate da se embrion, u prvih etrdeset dana fetalnog ivota, moe
unititi, ali uz duboko pokajanje, naravno, i samo ako postoji ozbi
ljan motiv, poput zdravlja ili bede. Toliko je, dakle, praksa abortu
sa bila esta.
Da vidimo ta biva sa eljenim i zaetim detetom. Neobino,
ali ne znamo mnogo toga o stanju trudnoe. Moda zbog toga to
oni koji dre pero jesu mukarci, a oni se ne zanimaju mnogo za po
roaj; moda i zbog toga to ene, tokom braka, zatrudne u proe
ku svakih osam naest meseci, odnosno desetak puta kada se uzme u
obzir demografski proek tog doba. Dakle, to vie nije stanje koje bi
se moglo nazvati, kao odnedavno, zanimljivim. Po svemu sudei,
pravilnosti svojstvene ljudskoj vrsti i dalje vae: trudnoa traje de
vet meseci, lea se povijaju, dolazi do potpune amenoreje. Pored to
ga, verovatno su i babice, strune po pitanju predvianja, trudnica
ma tum aile dranje, ponaanje, njihove elje. Uostalom, ako bi
se trudnoa loe odvijala, tim pre bi dolazilo i do pobaaja, a krivi
ca bi uvek padala samo na enu, kao i povodom sterilnosti, koja je
uvele pripisivana enskom polu, ak i ako je seme dotinog m ukar
ca bilo poznato po neplodnosti: posuda je ta koja ne valja, ne ono
to se u nju sipa. Kao i danas, ena, to je sasvim prirodno, ali i m u
karac, kako saznajemo, bivali bi izuzetno uzbueni pri pojavi pr
vih pom eranja fetusa in utero, to je bio znak daje plod dobar; ipak,
podseam da su lekari antike u tome pre videli znak problematine
trudnoe i rizinog poroaja.
Pristup podacima o samom roenju deteta nije nita laki, jer
i ovde je mukarac, kao otac, pisac ili slikar, bio odsutan; zapazie-
mo nekoliko retkih i kasnih izuzetaka. Rodilja je u leeem ili u u-
eem poloaju ili je samo poduprta jastucim a. Babice spremaju pe-
kire i kupku; jedna od njih zaduena je da ohrabruje i podrava
majku; ona takoe brine o tome da dete bude pravilno okrenuto, a
ukoliko nije, nam eta ga ili masaama, oputajui stomak i vaginu,
ili golim rukama. Ove ene su strunjaci za poroaj i izgleda da taj
posao rade dobrovoljno. Ukoliko poroaj ne proe sam od sebe i

38 Roen 1380. godine u uvenoj sijenskoj porodici, umro u Abrucu 1444. (prim,
prev. )

44
ukoliko se pupana vrpca odmah ne presee i ne zaije, rizik od in
fekcije izuzetno je visok. Poroaj, ve sam po sebi dovoljno bolan,
nosi smrtonosan rizik u takvim uslovima rudim entarne higijene;
carski rez radi spaavanja deteta se ne sprovodi, barem ne dok je
majka u ivotu; procenjuje se d a je svaka deseta ena, moda i vie,
umirala prilikom tekih poroaja i da se skoro u svim sluajevima
radilo o prvom poroaju.

Deteje stiglo

Ako je majka ugroena, ni novoroene nem a velike izglede

da preivi. Ako i ne um re u samom tren u tk u izlaska iz majinog
stomaka, duina njegovog ivota moe biti beznaajna: nekoliko
sati, nekoliko dana. Zato bi obini ljudi imali vie anse da prei
ve od velikaa, ija rodoslovna stabla svedoe o poasti koja je ha
rala prilikom poroaja? Izm eu 25% i 30% m rtvoroenih, proce-
nat je koji se danas teko moe sresti i u najsirom anijim zemlja
ma sveta: tetanus, m eningitis, guenje uzrokovano nespretnim ru
kovanjem, dizenterija, nedovoljno razvijen krvni sistem usled lo
eg noenja ili prevrem enog roenja. M eutim , koliko god da je
esta, sm rt prilikom poroaja ostaje neprihvatljiva, nepravedna,
bolna, a celokupna porodina knjievnost o tom e i svedoi. Osim
toga, iako um ire u prvim trenucim a ivota, dete ipak stie da spo
zna ovozemaljski dah; a poto nije krteno, odlazi sigurno u pakao,
tvrdi Sveti Avgustin. Kako ga zadrati, do Stranog suda, u pre
dvorju, toj luci ekanja koja omoguava da se oseti bol, kao to
se to rado govori danas? Svetilita predaha, esto skromnije ka
pelice na selu, podiu se da ouvaju tu vezu, pod zatitom Crkve
zasipane poklonima i molitvama. to se tie posm rtnih ostataka
mrtvoroeneta, arheologija nam otkriva da su retko kada sahra
njivani m eu krtenim a. Moda su sahranjivani na posebnim me-
stima, ispod crkvenog trem a, na prim er? Ili, kao to to pokazuju
arheoloke iskopine, ispod praga porodine kue, pod teinom ka
m ena koji drobi sve pod sobom, kako bi se zli duhovi onemogui
li u nam eri da ga iskoriste za avolje radnje? Ili, najprostije, m o
da su ih bacali u reku?

45
 Konano stiemo do deteta koje je zdravo i itavo dolo na
svet, barem za sada. No, da lije to ba ono dete koje svojim sm atra
ju otac i majka koja ga je nosila? Strah od zamene deteta, sluajne
ili namerne, del ljudskih ili avoljih ruku, danas jo uvele progoni
majke. A ta tek rei i initi kada je re o blizancima? Zar oni nisu
dokaz majinog grenog ivota, znak da je zatrudnela sa dva razli
ita mukarca? Ili je moda jedna od dve bebe - ali koja? - avolji
dvojnik druge? Malo toga znamo o roenju blizanaca: to to nema
skoro nikakvih podataka o blizancima u aristokratskim porodicama
moda je posledica strane odluke da se nad njim a izvri infanticid;
straan zloin, gori od abortusa, ali, izgleda, jedino reenje kojim bi
se otklonila ljaga s ukaljane porodine asti. U svakom sluaju, de
te postaje punopravan lan ljudskog drutva jedino ako proe kroz
dva obreda koji oznaavaju ulazak u drutveni ivot.
Prvi od njih, odmah po roenju, verovatno je imao vei znaaj
za ljude onog doba: kupanje. Na pobonim ikonama, sistematski i
od najranijeg doba, esto se prikazuje kupanje Isusa Hrista. I danas
je kupanje, jo uvek, in telesne higijene kojim se sa deteta uklanja
ju tragovi njegovog boravka u majinoj utrobi; ali to je i ulazak de
teta u svet ivih: najpre pla, koji se po potrebi izaziva i pljeskanjem
po zadnjici, a potom kontakt sa vodom i rukama. Obredni znaaj
prvog kupanja, verovatno preistorijskog porekla, nije promakao lju
dima tog doba, i dok su pekiri i kadica ostajali u rukam a ena, otac
je, ovog puta, mogao da bude prisutan.
Drugi obred je krtenje. Ponovo se javlja voda; sada je re o
ulasku u svet hriana, to istoriarima prua puno svedoanstava
i objanjenja. Ograniiu su na nekoliko nedogmatskih zapaanja.
Ne sprovode uvek svetenici ovu prvu svetu tajnu: i laici, pa ak i
ene, mogu da krste dete ukoliko je ono u smrtnoj opasnosti. Me
utim, Crkva je, na neobian i neoekivan nain, barem u vreme
osvajanja Zapada, dugo tolerisala, takorei ohrabrivala krtenje od
raslih, ili barem adolescenata, najee povodom nekog praznika
prim anja i obnove: Boia, Uskrsa, Duhova. Takva praksa, iza koje
je ostalo puno arheolokih dokaza do XI veka, dovela je na kraju i
sm kanon u pitanje: ta se deavalo sa duom mladog bia kada bi
ono bilo ubijeno pre nego to se uvede? Da li je bilo dovoljno kr
stiti ga bez obreda? U svim takvim sluajevima, srodstvo sa Bogom

46
bilo je jae od svega, a sve uestalija pojava kumovanja bila je odraz
preuzim anja brige o novom hrianinu, nakon boanske zatite,
um esto njegovih roditelja. Ovo duhovno roditeljstvo, koje je u nae
vreme postalo potpuno simbolino, moglo je zameniti prirodno ro
diteljstvo; lako je videti posledice toga, kako psiholoke tako i m a
terijalne.

Detinjstva

eljeno dete stiglo je, prihvaeno je i uvedeno. Ponekad njegov

pol mogu da predvide i pogode iskusne babice, ali je to, u principu,
uvek iznenaenje. Mnogo manje iznenaenje nego to se esto go
vori. Puno argum enata izneto je u prilog ideji da se muka deca vi
e ele i oekuju. Jedan od njih zasnovan je na brojanoj nadmo-
nosti m ukaraca meu odraslim osobama. Ranije sam naveo da je
norm alan brojani ratio izmeu polova ravnopravan, a da bi kasni
ja disproporcija, ne raunajui oscilacije koje nam ostaju nepozna
te, mogla da bude posleica nejednake brige koja se ukazuje devoj-
icama. No, takoe smo istakli d a je u dokum entim a koje koristimo
muki pol uvek u prednosti, pa su, prema tome, i nai prorauni ne-
tani. Ako prema mukoj deci i postoji vea naklonost - zar to nije
jo uvek deo dananjih m entaliteta? - ona je, u sutini, ekonomske
prirode, jednostavan odraz konteksta onog doba, to bi moglo biti
objanjenje njenog laganog zaokreta danas. U drutvu proizvodnje
i osvajanja, bolje je imati ratnike i radnike nego pletilje i kuvarice.
Budui da su mukarci jedini koji piu, ne proputaju da istaknu
svoju ulogu u drutvu, i to od samog roenja. Meutim, pravo bo
gatstvo porodice su zapravo enska deca, jer se njihova udaja sm a
tra kapitalnim ulogom, a njihova plodnost produetkom vrste. To se
vidi i zna u aristokratiji, a nesumnjivo i u drugim klasama. Prema
tome, obezvreivanje enskog pola vie je psiholokog nego eko
nomskog reda: pod pretpostavkom da su fiziki slabije, ene su i
m anje korisne u proizvodnji. Ne elei da zalazim u raspravu koja
se ne tie mog predmeta i koja je poela kad je ovek nauio da pi
e, dodao bih samo da bilo koja psiholoka analiza i bilo koji ozbilj
niji ekonomski prikaz dokazuju potpuno suprotno.

47
 Iako se, odm ah nakon poroaja, majci spremaju obilni obroci
i daju pune ae vina radi okrepljenja, ona ipak ostaje neista.
Doktori vere dobro e se pomuiti pre nego to Devicu M ariju izu
zmu pomou bezgrenog zaea. Prilikom naglog irenja kulta
Bogorodice u XII veku, vernici e uzdizati upravo njenu ulogu maj
ke; esto blii istini od uenjaka, vernici su ispravno smatrali da je
ona ispunila svoju ulogu tim e to je nosila Bogooveka, a ne to je
primila misteriozni dar. Povratak majke u zajednicu hriana i in
njenog osloboenja od svake neistoe jeste vavedenje. Ovaj vid
ponovnog krtenja ima biblijsku pozadinu; Crkva g a je poistovetila
sa vavedenjem Bogorodice, ali ga nije mogla osloboditi seksualne
dimenzije: jer ena je, zapravo, nadalje ponovo na raspolaganju.
Vavedenje je, prem a tome, obeleeno veselim proslavama koje oku
pljaju itavu porodinu zajednicu, takorei itavo selo. Najee se
ovaj obred ponovnog uvoenja odvijao mesec dana nakon roenja
deaka, a dva meseca ako se radi o devojici, kao da je oneienje
time bilo vee.
Odoje se hrani majinim mlekom, najpre zato to tako nala
e zakon prirode, a potom i zato to bi svaka druga vrsta ishrane za
drala majku due u kui i stoga joj onemoguila povratak ekonom
skim aktivnostima. Likovni prikazi obilato nam o tome svedoe,
prikazujui enu kako istovremeno doji dete i plete, kuva, pa ak i
kosi i to, kako se ini, bez utvrenog rasporeda. Ali priliv mleka
moe biti nedovoljan, ili majka, ve u XIII veku, moe poeleti da
ga ukine - posedujemo listu lelcova kojima su se sluile - kako bi se
oslobodila, smatralo se, teke obaveze. To su radile kako aristokrat-
kinje, koje su tim e elele da povrate slobodu, tako i ene sa sela, ko
je su morale da se vrate radovima u polju. Dakle, potrebno je dete
poveriti dojilji: njih nikad ne manjka, moda stoga to broj majki i
je dete nije preivelo nije neznatan. Nai pedijatri esto sm atraju da
se tu deava prvi, gotovo trenutan raskid sa majkom, ili barem sa
njenim telom; iako je to teko utvrditi, sasvim je mogue d aje to bi
lo u svesti ljudi toga doba, jer se izboru dojilje pristupalo s velikom
panjom i uz sasvim razumljivo podozrenje: morala je biti pribli
nih godina kao i majka, pruiti uverenje da nije trudna, da je iz
vanrednog zdravstvenog stanja. Osim toga, nita nije spreavalo da
dilju da uz svoje dete doji i ono koje joj je povereno. U romanima,

48
fablioima ili hronikama neizostavno je veliana i vie nego bratska,
skoro putena ljubav koja je spajala dva brata po m leku. Nema
sumnje, obilno je obraivana i slika prijateljstva izmeu mladog
plemia i mladog seljana koji su,othranjeni na istim grudima.
Odbijanje se izgleda odvijalo dosta kasno, najranije u osamna
estom mesecu, ponekad ak i due kada su deaci u pitanju, kao da
su oni morali due da borave pod majinskom zatitom. Da li je to
zbog nicanja prvih zuba, ukidanja mleka? Dete doivljava drugi
raskid s majkom. Izgleda da se, bilo da to znamo ili nagaamo, ovo
odvajanje odvijalo lagano, postepeno. M eutim, iako je za dete to
bilo potresno, majka je stupala u novo stanje, poto je amenoreja,
koja je pratila dojenje bila gotova, a ena je ponovo postajala plod
na. Taj neizbeni period osame uspostavlja kod ene dojilje naroit
ritam plodnosti, koji se prekida u periodu od godinu i po dana iz
m eu svakog poroaja. Ali, ako ona uopte ne doji, plodni interval
se skrauje; poroaji su blii jedan drugom, a pobuna dojilja, kao
to smo rekli, moda je jedan od osnovnih uzroka demografskog bu
ma u XII i XIII veku.
Svakih osamnaest meseci po jedno dete, mlade majke koje po
inju da raaju sa esnaest ili osamnaest godina, duina ivota iz
meu etrdeset i ezdeset godina: na osnovu ovih procena moemo
zakljuiti da jedna supruga moe ostati trudna oko deset do petna
est puta u toku ivota. Uz visok m ortalitet, prosean broj dece koja
preive po jednom branom paru iznosi, po naoj proceni, izmeu
4,5 i 6,5. Ove brojke, koje nam se ine znaajnim i za dananju Fran
cusku, objanjavaju porast broja mukaraca o kojem sam maloas
govorio. Sve aristokratske genealogije to pokazuju. Zato bi situaci
ja bila drugaija kod skromnih? Osim ako ih beda nije primorala na
infanticid ili na naputanje. Budui da je straan i jednak zloinu,
infanticid se krije; ali tu i tamo on izbije, u pismima o pomilovanju
u kojima se ubistvom novoroeneta sm atra ubistvo bebe gue
njem, bebe koja je stavljena u krevet roditelja i sluajno umrla.
Manje prikrivano i manje strano je naputanje, ali je i ono pred
m et zakona i objavljenih spisa: novoroenad se ostavljaju na tre
mu crkve, prihvataju ih monasi i milostivi hriani, na ije se milo
sre roditelji oslanjaju, smetaju se u sirotita koja se za njih grade.
Da li smo sigurni d a je ovakva praksa iskljuivo srednjovekovna"?

49
 Osim toga, kada bi i izbegla takvu nesretnu sudbinu, deca bi, a
meu njima moda najvie devojice, do etvrte ili pete godine osta
la izloena bolestima ranog uzrasta koje su skoro uvek zarazne, a po
nekad i smrtonosne: variele, rubeole, arlah, magarei kaalj ili po-
sledice poremeaja odreenih sistema kao to je stomana groznica.
Naalost, izgleda da se ove tekoe nisu dale odmah otkriti i da je
majci prirodi bilo preputeno da, do kraja ranog detinjstva, odnosi
znaajan broj ivahne dece, koja su preivela poroaj. U nekropola
ma, meu naenim skeletima male dece, do 20% ine ona koja nisu
dosegla sedam godina. A to se tie pria o udotvornim izleenjima,
koja su na tradicionalni izvor saznanja o zdravlju vernika, samo bi
neke od njih izuzetno bile posveene malianima, kao da uopte ni
je bilo razloga da Bogorodica ili sveci ine uda u korist tako mladih
i tako krhkih bia, koja se raaju osuena na sm rt. Da li je u pita
nju bio prezir, kao to se donedavno tvrdilo? Sigurno ne, jer alopoj-
ke junaka u romanima obavija tuga uzrokovana smru nekog ete-
ta, a bol je jasno vidljiv i na licima roditelja prikazanim u ikonogra
fiji. Osim toga, Crkva negoduje pred tim poljupcima, pred tim mi
lovanjem koje otkriva d a je Bog napustio ta mala bia. U najmanju
ruku, odreeni fatalizam prati izraavanje bola pred smru koja je
surovo neizbena i koja okruuje rano detinjstvo.
Ikonografija, medicinski traktati, biografije poznatih ljudi,
svi oni obiluju detaljima o detinjstvu. Dete se vrsto uvija, ruku pri
vijenih uz telo, dok se stopala ponekad ostavljaju otkrivena. esto
ga kupaju, ponekad i tri puta dnevno, a pelene menjaju jo ee.
To je iskljuivo posao ena: izgleda da se mukarac sablanjava pred
golom bebom i otvoreno skree pogled pred tim prizorom; ipak, pri
kazuju se i scene u kojima otac hrani dete kaom ili mu stavlja cuc
lu. Kad dete napuni godinu dana, otac ga ui da hoda uz pomo e-
talice; meutim, ograda ili puzanje se sistematski zabranjuju: ne
sumnjivo, u prvom su videli sliku zatvorenosti fetusa, a u drugom
povratak ivotinjskom nainu hoda koji Bog osuuje. Arheoloki
nalazi savreno su potvrdili sliku igraaka: zveke, klikeri, votane
lutke, mali pribor za jelo, malo oruje od drveta, konji i vojnici. Kao
i u svako doba, igrake su odraz onoga to dete vidi oko sebe, a psi
hijatrima u ostaviti da se pozabave time koja od njih predstavlja
zamenu za majku, suprotstavljanje odraslima, udeo uma, odraz ka-

50
raktera. Isto tako, moj predm et izuavanja ne dozvoljava mi da is
pitam pravilnik deijih igara koji su osmiljavali odrasli, a koji je to
liko interesovao Stare, ili pak udeo psihikih transgressa koje ivo
zanimaju filozofe ili ulogu avola kojem se gromko protive propo-
vednici. Najzad, dete ima svoju hranu, svoju odeu, svoj nametaj i
svoje sopstvene igrake. Dete nije bezvremeni kepec kako su ga du
go vrem ena videli brojni istoriari.

Dete meu svojima

Sve dok se ne zavri infantia i dok ne pone pueritia , dete ui

va poseban poloaj u drutvu: dete nije, kao to su to olako verova-
li u XIX veku, samo um anjeni odlivak odrasle osobe; dete nije ni bi
e potpuno ostvareno u svojoj jedinstvenosti, kao to pokuavaju da
nas ubede mnogi dananji mislioci. Dete je delo u iekivanju, de-
lo koje treba zavriti, ali ija je uloga u razvoju oveka vidljiva. Ka
rika izmeu ovozemaljskog sveta, odakle dolazi i ije obeleje nosi i
njegove budunosti kao oveka, kako ga vide antika filozofija kao
i hriansko uverenje. Dakle, dete je posveeno; moda je ak i u
hostiji prilikom svete priesti. Njegove rei su odjek boanskog;
njegovi pokreti moraju se tum aiti kao verski znaci; u njem u sa
mom je volja mrtvih koju izraava kroz svoja nejasna brbljanja. Ne
treba, kao danas, zanemeti od divljenja pred ovim polubogom; na
protiv, Crkva savetuje da ga ne treba ispitivati niti se treba zagleda
ti u njega: to bi ga pokvarilo. Uostalom, ta ako se moda i avo na
selio nakratko u njega? Zbog toga je kult Svetih vitlejemskih mla-
denaca u procvatu, a aneli uvari se mole da paze na dete. Ako
zgrei, treba ga kazniti, ponekad estoko; ako plae, to Zlo iz njega
progovara: treba ga tui. Takva strogost nije ostatak antike rodi
teljske svemoi; ona je oblik slube Bogu.
Upravo u polju odnosa izmeu deteta i njegovog porodinog
okrilja, malo pomalo, ispravile su se i nae moralne procene. Stro
gost roditelja nije ni u ravnodunosti ni u preziru: to je strogost iz
vere. Zbog toga su otac i majka, i to podjednako, ispunjeni ljubavlju
prema detetu i to pokazuju nenou i panjom punom strepnje.
Pokuali smo da odgonetnemo razvoj ovih oseanja: od polovine

51
 XIII veka, ini nam se da dolazi do napretka u ulozi koju igra otac,
moda stoga to se razvojem kolstva majka sve vie i vie oslobaa
obaveze osnovnog obrazovanja dece, to je do tada iskljuivo pada
lo na nju. Uloge roditelja bolje su odvojene, ne podrazumevaju za
jedniku ljubav: na ocu je da prosvetli duu deteta, da ga naui ta
je to auctoritas, pogotovo auctoritas Svevinjeg; na majci je da bri
ne o zdravlju tela i o osnovama koje mora imati u svojoj mladoj gla
vi. Do nas je stiglo nekoliko prirunika o obrazovanju koji se pre ti
u adolescenata nego dece; neke od njih napisale su ene - veoma
redak sluaj u srednjovekovnoj knjievnosti. Ali meu njima je i ta
kvih kao to su i svi ostali pisani izvori: teorijska del najee na-
menjena bogatima, prinevima u IX veku, buduim svetenicima u
XII veku, kerkama vitezova u XIV, deci burooazije u XV. Uosta
lom, vie je traktata o leenju konja nego savetnika iz pera pedija-
tara. A kada govorimo o tome kako deca uzrasta koji me ovde zani
ma reaguju prem a roditeljima, o tome ne znamo nita. U hagiogra-
fijama je sauvano nekoliko prim era mladih" koji su iskueni
smru oca, ali to je esto nita vie od obine fikcije proizile iz
mate nekog ostarelog monaha.
Zaustavimo se jo kod jedne oblasti vredne panje: prirodno je
da dete ima brau i sestre, tetke i ujake, ponekad i baku i deku. Ako
je opta izreka brat je prijatelj od prirode dat pobona misao ko
ju lako osporava toliko prim era u svim vremenima, moda ju je
srednji vele ipak podrao sa vie milosra. Stariji brat ili sestra ne
sumnjivo ostvaruju svoj uticaj na mlae, naroito na ensku decu
koja, nakon sm rti roditelja, ostaju podreena njihovoj vlasti i inte
resima. I danas ima takvih situacija - naravno, ograniavam se na
na kulturni prostor. S druge strane, dve karakteristike su se pot
puno izgubile ili, barem, izbledele. Ve smo rekli da nije nita novo
to starija sestra zamenjuje nestalu majku, ali je zato neoekivana
uloga koju ispunjava majin brat, ujak, kao zamena za odsutnog ili
preminulog oca. A prim era takvog nepotizma, u etimolokom
znaenju reci, zaista ima mnogo, od Karla Velikog do Luja XIV. Do
bro nam je poznat uzrok toga: prema branom modelu", o kome u
jo govoriti, ujedinjuju se dva bia esto neujednaenog uzrasta. A
priroda nam jasno daje do znanja da dete ima ivotnu potrebu da
oseti panju oba pola, to se mnogi trude da danas odbace. Ako se

52
desi da otac to ne moe da ispuni, budui da je suvie star ili stalno
odsutan, zamenie ga neki drugi mukarac, iste krvi i godina kao
majka. Ovakva situacija ima znaajne drutvene posledice, jer se
dva porodina stabla udruuju u obrazovanju najpre deteta, zatim
adolescenta, i najzad odrasle osobe za njegov budui poziv: koliko
je samo ratara koji su nasledili svog ujaka, mlae brae koji su za
hvaljujui ujaku stupili u slubu Crkve, vitezova koji su se probili
do prijateljstva" sa velikaima! Kada govorimo o baki i deki, koji su
danas neophodna protivtea roditeljskoj neum erenosti, u ono doba
skoro da ih nije bilo. Ako su i prisutni, zahvaljujui tome to su do-
iveli preko ezdeset godina i tako prevazili prirodnu barijeru, o
njima se skoro i ne pria, budui da ih nema u aktivnom ivotu, je
dinom dostojnom interesovanja. Jo u se vratiti na mesto dodelje-
no tim zastraujuim starcim a koji su, naroito u zemlji rimskog
prava, polagali pravo na upravljanje svojim dobrima; ali takvi slu
ajevi, budui da su retki, vrlo rado se navode.
Sada je dete ranog uzrasta ostalo van domaaja opasnih bole
sti; suoio se sa kunim poslovima, sa obavezom da ispunjava seo
ske, odnosno vojne dunosti. Zna slova, ponekad i da broji. Biskup
ga je, obilazei svoju parohiju, priestio. Vie nije infans, ve puer
ili puella] ima osam, najvie dvanaest godina. Njegov ivot konano
poinje.

OVEKOV PRIVATNI IVOT

Mnogi istoriari, a naroito oni iz starijih vrem ena, nezaobi

lazno, u svim oblastima, suprotstavljaju javno, koje se tie mase, i
privatno, koje je u nadlenosti pojedinca. To ostavlja traga na mo,
bogatstvo, zakone i naravno, na ekonomiju, drutvenu hijerarhiju,
pa ak i na verovanja, dok su razvoj kroz vreme i raznolikost u pro
storu nit vodilja Istorije. Naime, prirodno je to nam javno bode
oi, jer njega nam osvetljavaju svi nai pisani, naslikani ili izvajani
izvori. Privatno, odnosno skromni lini okvir kojim je omeeno
ovekovo kretanje, zatvoreno je, nedostupno pogledu sa strane i
prem a tome, veto skriveno od pogleda istraivaa. Da bismo do
prli do njega, potrebno je da iz informacija koje imamo izvuemo

53
mrvice to ih je ostavila kua": prikupiti anegdote iz kazivanja
ili fablioa, odlomke iz posebnih pria, popise imovine nakon smrti,
po potrebi i testam ente, detalje sa poneke m inijature, m aterijal iz
iskopina. Sve je to krhko, sporno. Naravno, tokom dugih vekova
dolo je do razvoja. Na primer, nakon kuge, u trenutku kada se i
ri gaenje nad svetom u ruevinama, contemtus mundi, vie vano
sti nego ranije pridaje se sferi pojedinanog. Ali da lije to sigurno
tako? Da nas to nije moda prevario razvoj naih izvora, koji se sve
vie pribliavaju pojedincu - u zoru humanizma"? Osim toga,
grad je ouvek bio pod jaim svetlom; a istraivanje neravnom er-
no obuhvata razliite drutvene slojeve: zapazili smo da su, u ro
m ansiranim priicam a na primer, aristokrate zastupljene sa vie
od 18% u intrigam a, svetenici sa 9%, dok se trgovci pojavljuju u
jednoj treini; ostatak, manje od polovine, rezervisan je za seljane
i ljude sa m argine, to je mnogo m anje od njihovog prisustva u
stvarnom ivotu. Barem se prestalo sa neum ornim priama o mo
nasima i vitezovima, biskupima i advokatima u parlam entu, o suk-
narim a i porotnicim a. M akar jeli i spavali kao i svi ostali, njihov
privatni ivot me ne zanima.

Vreme prolazi

Naoj pobednikoj vrsti Tvorac je podario sposobnosti opaa

nja koje, iako slabije u poreenju s ostalim ivotinjama, nisu n eu
potrebljive. Zaslepljeni sjajem struje, ogluveli od buke maina, za-
menivi govor kuckanjem tipki, m irise hemijskim isparenjima,
nem ajui uopte potrebu da opipamo bilo ta, hranei se sm rznu
tim proizvodima, mi smo u potpunosti izgubili naviku da koristi
mo ula. Naalost, veoma je teko utvrditi njihovo stanje u sred
njem veku, je r i ovaj put, nai izvori su nam ostavili jedva uhvat
ljive tragove.
Pogled je ivot, objavljuje se u dananjim reklamama. Danas
oni koji su usled bolesti ili nesrene sudbine ostali slepi, pobuuju
u nam a saoseanje i elju da pomognemo; u srednjem veku, takvi
su bili predm et poruge. Jer, nesrea koja ih je zadesila, nije nita
drugo do zasluena Boja kazna; dok su uda" kojima se vid vraao

54
bila namenjena samo nevinoj deci ili estitim pustinjacima. A ne
prilike koje se deavaju lepom oveku odlian izvor humora. To
nas utoliko vie iznenauje to no, koja sve ljude obavija tamom,
ima neeg zloslutnog u sebi. Ipak, ovaj prezir prem a ljudima koji ne
vide mogao bi biti upravo znak da se radi o zanemarivom izuzetku.
S druge strane, mogli bismo se zapitati koliko je dobar bio vid u
srednjem veku, ako je stalno bio izloen neum ornom treperenju hi
rovitog ognjita, drhtave svece, zadimljene baklje, slabanog plame
na uljane lampe. Kad smo kod toga, hroniari su se zabavljali bele-
ei sluajeve kapetana koji nije na vreme prim etio dolazak nepri
jatelja, trgovca koji je pobrkao svoja klupad vune ili raunovoe
nesposobnog da uradi precizan popis. to se tie poboljanja slabo-
vidosti, prva svedoanstva o korektivnim naoarim a potiu tek iz
XIV veka, a nalazimo ih naslikane na freskama, na nosu pisara i
slubenika suda; najee je to izbruen kamen, poput berila, vrste
bezbojnog smaragda danas korienog na kristalnim lupam a i
maskama za varioce, koji uveava kao lupa, a pravili su se i mo
nokli kao u Neronovo doba.
Da li je sluh tih ljudi u boljem stanju? I ovde se postavlja pita
nje: kako razlikovati ogluvelost od odsutnosti? Taj traga za svetim
Gralom koji, naavi se u umi, ne uje upozorenja zelenog patulj
ka, ili onaj iznemogli kralj koji dobija napad ludila od udarca koplja
o lem, da li su oni gluvi? Koliko ja znam, ne postoji slika osobe ko
ja se sa akom na uhu naginje da bolje uje. Ipak, u civilizaciji koja
je proeta usmenim, voleli bismo da znamo da li su ba svi mogli da
uju poziv straara sa vrha zvonika, pred prolazak razbojnika, ili
pak povike trgovaca u Parizu, da i ne govorimo o krajnjem jugu
Francuske, o apatu savrenih katara pored uha vernika na sam r
ti, ili o isprekidanim proroanstvima zadihanog vraa u transu.
Osim toga, ima jedan problem jednako vaan kao svi ostali skupa:
svi smo sigurno zapazili odlinu akustiku u brodu brojnih crkava i
divili se visokom nivou znanja koja su arhitekte morale posedovati
da bi se dolo do izvanrednog kvaliteta zvuka; ali, ako su vernici
brojni, zbijeni, kompaktni i tako apsorbuju zvuk, kako onda uju
rei propovednika, govorio on na latinskom ili ne? Da li je reenje
u uklanjanju bonih brodova crkve, kao to je to uinjeno u domi
nikanskim zdanjima? Teko nam je da poverujemo da je Sveti Ber-

55
nar (Saint Bernard de Clairvaux),39 kada je hukao hiljade krstaa
podno brda Madlene de Vezle (Madeleine de Vzeley), mogao da
dopre do svih koji su stajali s druge strane brda, kao i d a je Hristu
to polo za rukom na Svetoj gori nekada davno. ta je, na kraju,
ostajalo od reci koje su se prenosile kroz redove, sve do najudalje
nijih vernika?
Veina nas se udi izuzetnoj osetljivosti ula dodira koje pose-
duju brojne divlje ili domae ivotinje. Kod oveka, novoroene
prinosei svaki predm et ustim a dolazi u dodir sa svetom u kojem i
vi. ak i kad odraste, ne naputa taj prvobitni oblik spoznaje. U
srednjem veku, poljubac, adoratio, imao je apsolutnu prevlast: po
ljubac susreta i m ira u usta blinjeg; poljubac podreenosti i oda
nosti u ruku ili u stopalo gospodara, ili u relikvije; poljubac neno-
sti i zadovoljstva na telu deteta ili voljene osobe. Kroz ove nama po
znate gestove m anifestuje se spoj telesnog sa simbolinim. Uosta
lom, srednji vek i jeste proet kulturom pokreta: pokreti celog tela
kroz igru seljana tokom seoskih feti ili ples svetenika tokom sve
tih obreda; ali i pokreti ija je svrha ispoljavanje due, od obinog
pozdrava klimanjem glave, do kleanja u znak poniznosti i bogobo-
jaljivosti. Lako je objasniti i prenoenje pokreta iz jedne oblasti u
drugu: antiki rob predavao se u slubu gospodaru spojenih ruku,
isto kao to i vazal stavlja svoje ruke u ruke sizerena, ili kao to hri-
anski vernik prua ruke Bogu, naputajui, ve u ranom sred
njem veku, poloaj antikih vernika koji su, tokom molitve, uzdiza
li ruke prem a nebu. Osim toga, potrebno je da ti pokreti budu ume-
reni; svaki nered oduzeo bi im simbolinu vrednost. Kraljevi i bi
skupi su nepokretni, u ruci dre simbolini predm et vladanja, a sam
ples ne srne se udaljiti mnogo od svog svetog znaenja: to ostaje ple
sni pokret, ali poboan, ne pohotni ili demonski trans koji je rezer-
visan za vraeve i one koje je avo zaposeo.
Ruka igra glavnu ulogu; nesumnjivo zbog toga to je deo tela
koji najvie razdvaja oveka od ostalih ivih bia. Manus je simbol
vlasti; ruka Boga koja izbija meu oblacima i kojom se objavljuje vo

39 Sveti Bernar iz Klervoa, roen 1090, preminuo 1153, francuski opat i reforma
tor. Propoveao u ime pape Evgenija III, u korist polaska u drugi krstaki pohod
(prim, prev.)

56
lja Tvorca; ali i ruka oca koji ruku kerke stavlja u ruku njenog bu
dueg mua; ruka koju knez ili velikodostojnik stavljaju na krunu
kao znamenje njihove vlasti ili na pergam ent ispisan u njihovo ime;
ruka starog viteza kojom daje uku mladom ratniku i tako ga pro-
movie u red militia ; ruka trgovca koji se rukovanjem ili dlanom o
dlan obavezuje da e se drati dogovora postignutog sa kupcem.
Najzad, dovoljno je jo dodati ta je od svega toga dolo do nas: za
kletva pred sudijom daje se podignute desne ruke otvorenog dlana;
vojniki pozdrav stareini rukom uz slepoonicu; ili gospodski polju
bac u ruku, licemerno odavanje poniznosti prema enskom polu.
Nismo samo izuavali logiku gestova ili njihovo ubrzano po
vlaenje pred prodorom itanja i pisanja. Arheologija je, paljivo
posmatrajui materijalne znakove svakodnevnog ivota, pod lupu
stavila i alatke, ruke, drke, uice, poredei pri tom i veliinu i sna
gu ljudi tog doba. Dola je do zakljuka da je tadanji svet bio svet
desnorukih. Ovo zapaanje ne donosi nita novo: iskljuivanje levo-
rukih, rimska sinistra, moe se itati od prvih tragova koje je ovek
ostavio na zemlji. Nisam nimalo kom petentan da ulazim u raspra
ve o pretpostavkama i tvrdnjama koje prednost u motorici i nainu
reagovanja daju levoj modanoj hemisferi, odnosno onoj koja upra
vlja desnom polovinom naeg tela; a jo m anje sam nadlean da se
bavim najpre neurolokim, a potom i psiholokim posledicama do
kojih dovodi takva uroena situacija. Sve nas upuuje da pretposta
vimo daje, u srednjem veku, kao i danas, desnorukih bilo mnogo vi
e nego levorukih i da su pisari morali da naue da dre guije ili
trano pero u desnoj ruci. 0 tome nam barem uopteno svedoi
ikonografija tog doba; samo uopteno, jer na brojnim naslikanim
scenama, ili u priama, jasno je uoljiv am bidekstritet kod ratnika
u borbi, hodoasnika na putu ili kod kralja na tro n u . Kada se ra
di o pisarima, pomuili smo se da i m eu njim a naemo levoruke;
tu i tamo poneto na to upuuje: ako su drugo zavetanje Filipa Av
gusta40 i prvi rukopis Gviberta od Noena (Guibert de Nogent)41 iz

40 Filip II ili Filip Avgust, roen 1165, preminuo 1223, sedmi kralj dinastije Kape-
ta. (prim, prev.)
41 Gvibert od Noena, roen 1055, preminuo 1125, monah benediktinskog reda, je
dan od glavnih hroniara prvog krstakog pohoda, (prim, prev.)

57
XII veka njihovi vlastiti rukopisi, kao to se tvrdi, onda su njih dvo
jica bili levoruki - ili moda levoruki iz bu n ta?
Postoji jo jedno ulo, takoe sasvim instinktivno u svojoj
ogoljenoj pojavnosti: oseaj protoka vremena. Ritam naeg srca,
naa psihika ravnotea osetljivi su na protok vrem ena kao i biljke
i druga iva bia. Od kada smo ivot podredili satnicam a i kalenda
rima, ne pazimo vie toliko na to, kao to su inili nai moda ak
ne tako daleki preci. Naravno, smena hladnog i'toplog vrem ena ni
je zahtevala naroito promiljanje; kao ni smena dana i noi. Sun
ce, delo Boije, vodilo je rauna o svemu tome: s radom se poinje
kada sunce osvetli ambar ili zanatsku radionicu; rad se prekida ka
da sunce zae, tako da ak ni u gradu noni rad, rad na crno, ni
je bio dozvoljen - na to u se vratiti kasnije. Satnica je bila pode-
ljena na dvanaest dnevnih odeljaka i etiri nona (to je jo uvek
etvrt vojnike strae), a zasnivala se na antikom bidecimalnom
proraunu; no, u naem podneblju, duina tih odeljaka bila je da
kako nejednaka, u zavisnosti od godinjeg doba. To je bilo sasvim
dovoljno i seljaku i radniku. Ako su eleli da znaju vie, otvorene
su im bile dve mogunosti: da na sunevom satu podeljenom u
dvanaest odeljaka prate pom eranje senke u skladu s prividnim kre
tanjem sunca preko neba; za to je, naravno, bilo potrebno vedro
nebo! Ako je sunce skriveno, potrebno je osloniti se na redovno
oglaavanje zvona na crkvi ili u oblinjem m anastiru, kojim se
oznaava poetak slube za svetenstvo i monahe: prva sluba u
zoru, terca etiri odeljka kasnije, sekstet u podne, devetina etiri
sata kasnije, veernje kad sunce zalazi; no je bila podeljena na
tri odeljka: kompleta u prvom, jutarnje u drugom i laude tri sata
pred prvu slubu. To bi znailo da je, u toku godine, na prim er u
vreme prolene ravnodnevice, u naim regijama zvonilo u 6, 10,
14, 18, 21, 0 i u 3 asa.
Te nejednakosti bile su vrlo nezgodne. Kada je trebalo ugovo
riti vreme nekog sastanka, radi izvrenja nekog ugovora ili uknji-
enja neke presude, ovakav nain m erenja vrem ena bio je nepri
hvatljiv. Stari su toga bili svesni i, u antikoj Grkoj, u takvim slu
ajevima koristili su se m ehanizm i postepenog isticanja vode ili pe-
ska iz jednog suda u drugi: instrum ent se zvao klepsidra (koji kra
de vodu na grkom). M eutim, iako je m ehanizam koji deli vreme

58
na jednake odeljke - dvadeset etiri sata na dan, zadravajui bi-
decimalni sistem - po svemu sudei, bio pronaen u antiko doba,
on tada nije bio istovremeno i prim enjen. Ili, bolje reeno, njegova
upotreba proirila se tek mnogo kasnije; ljudi su ga polako pri-
hvatali, najvie u gradu, jer je bio neophodan za m erenje rada i
zakazivanje posla: o tome nam svedoe slike s poetka XIII i iz
XIV veka. Javni asovnik, postavljen 1317. godine na vrh optin-
skog zvonika u Kaenu, oznaie trijum f doba trgovaca" nad do
bom Crkve.
Za svakodnevni ivot vano je raunati sate, ali ne toliko da
ne i mesece. Zbog toga se biblijsko ili antiko naslee odralo (i da
nas je tako), i nakon sjajnog otkria revolucionarnog" kalendara
(naalost zaboravljenog). Samo dan Gospodnji prekida niz feriae,
od nedelje {prima feria) do subote, mada je Tvorac zavrio svoje de-
lo tek na kraju nedelje. Takoe, preuzeta je i podela rimskog mese-
ca na kalende, none i ide, kao i stara paganska imena dana u nede-
lji i meseci u godini, ponegde germanizovana: izgleda da se niko,
kao ni danas, nije udio tom sistematinom propustu hrianske
Crkve. Istini za volju, to je bila stvar svetenstva i pisara; narod ni
je o tom e vodio rauna: njem u je bilo vano da zna kojim danim a
se slavi taj i taj svetac, katkad samo lokalnog znaaja, ili ta i ta sce
na iz ivota Hristovog. Uostalom, do prom ena je dolazilo stalno,
zavisno od obiaja sredine, ak i kada je trebalo utvrditi dan za
plaanje poreza. Kada govorimo o obrednim proslavama, one su
dole na mesto onih iz antikog naslea, a prekrtene su u hrian
ske sveanosti; solsticij i ravnodnevice postali su Boi, Vaznesenje
(Spasovdan), Sveti Jovan ili Sveti Mihajlo. Judejska seanja na
agrarni ivot ili na svetu" prolost takoe su preivela, dodue
preruena u Uskrs, Duhove ili ak Veliki post. Jo su ostale nede
lje, koje esto samo seoski pop spominje, pomou nekoliko reci iz
dnevne poslanice; od toga je - jo uvek! - ostalo samo nae quasi
modo.*2
Kada se postavi pitanje kalendarskog raunanja vremena, fi
lozofi se susreu sa problemom. Za obian svet i u svakodnevnom 42

42 Quasimodo je verski praznik nazvan po latinskim recima kojima poinje misa tog
dana. Pada u prvu nedelju nakon Uskrsa, (prim, prev.)

59
ivotu nekog seljaka ili zanatlije, kontinuirano raunanje - sasvim
prirodno na hrianskom i islamskom zapadu, ali ne i u Aziji - ne
ma nikakve vanosti: oni nisu pismeni i njihova lina seanja osta
ju maglovita. Uostalom, mogu li oni da znaju kada to jedna godina
smenjuje drugu? Preplitanje stilova, koje mogu da prate samo
poznavaoci, toliko je promenljivo koliko i besmisleno: Boi? Us
krs? Blagovesti? Bogojavljenje? Uzgred, koji dogaaj oznaava po
etak raunanja? Osnivanje Rima? Pojam toliko star d a je izgu
bio smisao. Roenje Isusa Hrista? Boi je ista fikcija, a ve u VI
veku procena godine roenja koju su dali je pogrena, pourili su
najm anje etiri godine u odnosu na verovatnu istinu. Prorokova
hidra? Teko, jer su se njegova putovanja u M edinu ponavljala
i sauvana su veinom u usmenom predanju. Bolje je, kao to su
prosti ljudi i navikli, svaku godinu krstiti novim imenom, kao u Ki
ni - iako se za to m ora imati nepokolebljiva m em orija - ili pak, ra
unati od trenutka kada je izabran aktuelni papa ili kada je najbli
i gospodar ovenan krunom . Ali ni to nije dovoljno - ne samo to
treba znati kada se to dogodilo, ve je potrebno izboriti se sa sitni-
arskim duhom svetenstva: pomazanje? krunisanje? imenovanje?
posveenje?
Bilo da ih raunate ili ne, sati prolaze jedan za drugim na sve-
tlu dana. Ali potrebno je doekati dan. Jer, pre toga, treba prebro
diti no, deo dana kada su ljudi i ivotinje skoro u potpunosti lie
ni svetlosti i rada i preputeni tmini, nepoznatom i opasnosti. Ret-
ko predstavljana na slikama, ali esto predm et opisa, no je neizbe-
ni trenutak kada je ovek lien sebe samog. Stravina no, vre-
me kada avo i vetice seju svoje zamke: puna panike u mraku, ko-
m ara i beasnih iskuenja; i ne samo iskuenja ve i nasilja, za
vreme rata ili u m irno vreme, dogaaju se krae i napastvovanja -
meu deliktima koji su bili predm et kraljevskih pomilovanja vi
e od 55% je poinjeno nou. Treba se uvati, zatvoriti, organizo-
vati smene kako bi se uhvatili i odgonetnuli zvuci, umovi i iskre
koji oivljavaju u tmini. tavie, poneki uspevaju i da ukrote tu
no, naine od nje vrem e zagrljaja i uivanja, ili moda vreme ple
m enitih misli: koliko je samo hriana koji su nou pronali veru
ili joj se vratili! Ali, evo ve zvoni prima: potrebno je vratiti se i
votu.

60
Telo treba nahraniti

Naravno, da bi se ivelo potrebno je jesti, ali zar ne bismo

mogli rei i da treba iveti da bi se imalo ta za jelo? U svetu u ko
jem je polovina ljudi na ivici gladi, a skoro cela druga polovina je
dva da ima dovoljno hrane, kako ne sanjati o Kokanji, zemlji u ko
joj je sve od slatkog kolaa (to je znaenje reci), ili o palati Gospe
Tortine? Deije matarije? Nipoto: od XII veka ljudi opisuju ova
m esta sve do Boa (Bosch) i Brojgela (Breughel), ljudi praznih sto
maka, sanjajui o zadovoljstvima, o neogranienom dranju kakvo
se vialo na razuzdanim, oigledno svetovnim proslavama. Stvar je
u tome to se, uz surovu Prirodu koja nas u svojoj hirovitosti liava
mnogih resursa, suvie esto javljaju i iznenadne elem entarne ne
pogode koje pogaaju izvore hrane: niz upropaenih etvi pogoe
nih vremenskim neprilikama, a nasuprot njima previe usta koja
treba nahraniti, prazni ambari, nedovoljna trgovaka aktivnost ko
ja bi mogla izvui situaciju, nedovoljno usavrena orua za rad. Na
celokupnom zapadu, takvi sluajevi javljaju se u XI, a potom i u
XIV veku; a ve sam govorio o tome koliko je to pogodovalo irenju
bacila kuge. To su uslovi za povratak na kanibalizam: i sit monah
kakav je bio Raul Golobradi (Raoul le Glabre), opisuje ga u Burgo-
nji oko 1090. sa skoro m orbidnim uivanjem.
Sreom, ne ubija se uvek blinji da bi posluio kao hrana. Jo
od neolita, kada su poeli d a je od nje trae, Priroda ljudima obino
i daje hranu. Ovde nam je relativno lako - konano! - da damo opis
i brojano stanje. Nedavno se dolo do znaajnog napretka u izua
vanju srednjovekovne ishrane, od biljnog kvaliteta zrna do sve do
broja mesta za stolom. Naeno je mnotvo medicinskih traktata sa
receptim a i dijetetskim terapijama, dokumenata o nabavci hrane,
dodue, esto samo za visoki sloj drutva, slika na kojima su pred
stavljene veinom izvanredne gozbe, pria i bajki, hronika o prine
vima, arheolokih zapaanja o zubima i o kostima skeleta, najzad o
upotrebi kuhinjskog orua. Dakle, moemo se nadati kvalitetnim
nalazima. U zavisnosti od pola, godita, koliine rada koju treba da
ispuni, pa ak od klimatskih uslova, odrasla osoba ima potrebu za
dnevnim unosom od 2500 do 4000 kalorija. Meutim, uporedna
analiza podataka koje nam daju gore pomenuti izvori u potpunosti

61
protivrei ovom medicinskom nalazu: najam ni radnici u IX, pozor
nici u XIV veku dobijaju oko 6000 kalorija; m ornari u XIII ili rad
nici u XII veku dobijaju najvie 3500 kalorija. Osim toga, to se ti
e ovih poslednjih, ne znamo nita o unosu proizvoda koji nisu na
listama i o kojima nai izvori uopte ne govore! Poreenje ovih po
dataka navodi nas barem na jedan zakljuak: uprkos ulcorenjenom
narodnom m iljenju i iskljuujui nepredvidive nestaice, na sred-
njovekovnom Zapadu jede se dovoljno, moda ak i previe! Ali lo
a telesna rezistencija na spoljanje agresore protivrei ovom za
kljuku: prem a tome, u srednjem veku jede se mnogo, ali loe.
Uzrok tome lei u neravnotei izmeu izvora proteina u hra
ni, ponajvie usled nedostatka izbora: gluceidi zauzimaju do 80%
unosa kalorija, to je previe. To su hleb i drugi proizvodi na bazi
peninog brana i oni ine osnovu ishrane. Pogae, pogaice, vek-
ne, rude, krofne, ali i hleb pomean sa kaom, sa orbama, sa ragu
om, hleb je na vrhu lestvice. I to beli hleb, mnogo vie nego to se
govori. Ra bije lo glas, o tome sam ve govorio; a retko se koriste
- govorei o ishrani ljudi, ne onoj u ivotinja - i zob i jeam, najvi
e za guste orbe, na severozapadu Evrope i u na mediteranskom
priobalju: saksonski porid, arteki gomel, italijanska palenta, griz
u Magrebu. Tamo gde zemlja ne pogoduje uzgajanju itarica, upo
trebljava se suraica, meavina penice i rai. Kada govorimo o raz
liitim vrstam a testenina - rezanci, makarone, lazanje - u upotre
bi su od najranijeg srednjeg veka, ali se radi samo o naroitom na
inu prerade brana. Ako se tome pridrui povre puno kroba, ko
je raste usred klasja, zbog ega ga zovu malo ito - bob, graorica,
graak, soivo - unos gluceida znatno se uveava. Hleb je prva me
u esticama za priest; prema tome, mora ga biti svuda. To je je
dini proizvod o ijoj ceni, koja varira prema uspenosti etve, brine
i odluuje lokalna vlast; ne treba zaboraviti da je to bio sluaj i u
Francuskoj, pre svega nekoliko decenija. U zemljama bogatim i
tom, na taj nain merilo se ekonomsko mesto, simbolina vrednost
i prehram bena vanost hleba. Ali njegov udeo u ishrani je, shodno
tome, prevelik: od 1,6 do 2 kilograma po osobi dnevno. Ostalo je sa
mo companaticum, ono to se jede uz hleb.
Osim toga, potrebno je dodati i neto to danas predstavlja
pravo prokletstvo u ishrani: eer. Vrlo neobino, ali o eeru ne

62
znamo mnogo, iako su dezerti i oblatne na kraju obroka bili bogati
eerom. Repe ima, ali samo za stoku; eerna trska, uzgajana od IX
veka na Siciliji i u Andaluziji zahvaljujui naporu Arapa, ostaje ret
ka, skupa i skoro egzotina. Dakle, ostaje da se pelama ukrade
med; ali, kao to ete videti, ukus meda bio je m anje privlaan za
srednjovekovne ljude nego za nas danas.
Preostaje nam da se osvrnemo na ivotinjske proteine, osnov
ni izvor fizike snage. Kakvo razoaranje! Uprkos tradicionalnim i
neverodostojnim slikama srednjovekovnih stolova podleglih pod te
inom peenih veprova i ogromnih unki, meso se retko via na
trpezi. Moe se nai, dodue, kuvano ili zasoljeno, iseckano u upi
ili, rede, peeno. Nije istina da velikai jedu samo divlja, buroazi
teletinu, seljaci svinjetinu, a studenti ovetinu! Svi jedu sve: to nam
dokazuju arheoloke iskopine kuhinjskog smea i rauna za stolo
ve. I sve prolazi, konjsko i psee meso takoe (nego ta !); na njiho
vim kostima pronaeni su nesporni ostaci seenja. No, neke ivo
tinje su, u zavisnosti od regije i vremena, bile rtvovane vie nego
neke druge, prema lokalnim ukusim a i nivou ivota: zimi se jede za
soljena ili preraena svinjetina; leti se kolju ovce, koje su, inae, bi
le uzgajane pre svega zbog vune; teletina se jede svuda, u visini do
20% ukupnog unosa mesa; to se tie divljai, nakon X veka, isklju
ujui oblasti intenzivnog umskog lova, u pronaenim kostima za
stupljena je sa 5% - najvie srnea divlja. Sve je to obezbeivalo,
u okviru obroka koje smo pronali, neto manje od 80 do 100 gra
ma dnevno. Malo. A zeetina? Jarebice? Jaja? Arheoloki nalazi
ostaju nemi. Moda su ljuske bacane psima kojih ima svuda; ali za
to se onda u tekstovima obilato govori o silnoj ivini, kokokama i
jajim a kojima se plaao porez. ta se desilo sa svima njima? Istina
je da se u plemikim priama stalno govori o paunima, fazanima,
rodam a koje su se nale na sveanoj trpezi, ali to je samo stvar bo
gatih.
Ostaje jo riba. Novo razoaranje! Iako regijom Pa de Kale go
dinje prou milionske koliine slea, iako se opatije svaaju oko
poreza koji im pripada po toj osnovi, iako sporovi oko jezera i reka,
oko ribarskog alata i ribarskih tezgi preplavljuju nae arhive i up r
kos tome to je simbol hrianstva riba (grko ichtus: Iesus Christos
Theou uios ster: Isus Hristos, sin Boji, Spasitelj), ribe uopte ne

63
ma na jelovnicima gozbi, a na seljakoj trpezi o njoj skoro da se i
ne govori. Povrh toga, skoro da uopte nema tragova ribljih kosti
ju u arheolokim iskopinama. Da lije to stoga to oprema za ribo
lov na otvorenom moru nije dovoljno razvijena, pa se riba lovi bli
zu obale? Ili stoga to su usoljavanje (beli sle) i dimljenje (sueni
sle) jo uvele osrednjeg kvaliteta i dovode do truljenja ostataka? Ili
stoga to rena riba zavrava pre svega na monakoj trpezi? Prema
tome, ostaju nam samo liste: grge, aran, jegulja, tuka; ili sle,
osli, losos i bakalar. Usput moemo jo pom enuti i dagnje i ostri
ge, sa slabijim prijemom nego u antika vremena, no ipak prisutne
u kuhinjskim ostavama, i pueve i abe, to je novina, koliko nam
se ini.
Kada poveamo unos lipida, masnoa, to se odmah odrazi na
nau liniju. U vrem enim a o kojima govorim, ljude nije previe po
gaala ta briga; jer nisu mnogo koristili masnoe, budui da su vie
voleli kuvano od prenog. Kada govorimo o mleku, koje se sm atra
lo kompletnim obrokom, bilo je dobro za odoje u majinom okri
lju. Kravlje, kozje i magaree mleko smatralo se tekim i unosilo se
samo kao usireno, proceeno ili pomeano sa orbom. Naravno, od
mlenih preraevina, na ceni su bili i sirevi , formaticum (ono to
se uva u kutijam a)43 koji je imao uspeha u Italiji i Galiji, dok je iz
vorni caseum, jezike li ironije, bio cenjen u saksonskim zemljama
(ali i u paniji, treba priznati). Ti sirevi predm et su uspene trgovi
ne, a neki se ve poinju isticati: bri, holand, ester, parmezan; m e
utim, jedu se samo uz jutarnju uinu, kao to je ona koju Roben
donosi Marioni. to se tie putera, budui da se uva samo u upo
vima, brzo se uegne; vie se koristi svinjska m ast i biljno ulje, kao
sto je maslinovo u zemljama blie M editeranu, ili orahovo odnosno
makovo blie severu. Osim ako se neki kit, 1 grapois,44 um oran od
ivota, kazivali su, ne bi nasukao na neki sprud, to je seljacima
obezbeivalo salo i meso za elu jednu godinu. Ali takav iznenadni
poklon dolazio je retko.

43formaticum, prema latinskom forma, oblikovan prema kalupu, kutiji u kojoj se u

vao (prim, prev.)
44 le grapois - od latinskog crassus piscis, debela riba; danas je to kit ubica, grampus
(prim, prev.)

64
 Hleb u svim oblicima, komadi sira, pare mesa pride... Ipak
za orbu, za kotli u kojem se sve to kuva, potrebno je spremiti jo
neto: bilje, ubrano u bati ili u umi. Izbor je irok. Sve to se da
nas koristi, koristilo se i onda, izuzev - to nije malo - paradajza i
krompira, donesenih sa one strane Atlantika, kao to svi znaju: pre
svega kupus, onda argarepe i patrnak, beli i crni luk (koji se sm a
traju najbogatijim povrem), potoarka, zelena salata, artioke,
krastavci, spana, pargla i tako dalje. Bogati su ovo povre, budu
i da raste iz zemlje, slabo cenili, smatrali su ga bljutavim, prljavim
i narodnim; vie su voleli plodove drvea i bunja: jabuke, kruke,
orahe, smokve, kestenje, masline, dunje, vinje, mumule, pa ak i
agrume, ako bi uspeli da ih nabave. A ta je sa groem, blagom Za
pada? Ponekad se moglo nai na velikakim trpezama; sve ostalo
zavravalo je u muljari.
Moramo se osvrnuti i na vino, drugu esticu" priesti, simbol
obnove, biblijski napitak, vino iz Kane i na Tajnoj veeri. Toliko je
knjiga napisano o vinovoj lozi, o uzgajanju, berbi, a zatim i o stup
njevima vinarstva i trgovine vinom da ja nemam nam eru da tu bi
lo ta dodajem; ograniiu se na nekoliko jednostavnih zapaanja.
Pre svega, vino se moe nai na svim stolovima, u svim prostorija
ma, u svim podrumima; i skoro svuda je isto. Razlika m eu istak
nutim sadnicama i regijama, nama danas toliko bitna, tek poinje
da se nazire u Francuskoj: Gajak-Bordo (Gaillac-Bordeaux), Ermi-
ta-Burgonja (Hermitage-Bourgogne), Francuska (gledano od
artra do Remsa); na dvoru Filipa Avgusta (Philippe Auguste), ve
likog ljubitelja vina, odravana je bitka vina iji je cilj bio uspo
stavljanje hijerarhije, prema ukusu kralja. Tek e u XIV veku razli
ke biti jasnije. Dalje, vina su veinom bila bela; jedino je klare (1
claret) iz Bordoa, koji su Englezi u XIV veku uvozili u koliini od
700 000 litara godinje, vino vrste roe. M eutim, na papskom dvo
ru, na dvoru vojvoda u tom trenutku pije se crno vino iji e ugled
rasti tokom vekova koji dolaze. Kada govorimo o egzotinim vi
nima, orijentalnoj malvaziji (le malvoisie), italijanskom muskatu,
portugalskom granau, teko ih je nai u seoskim kuama. Najzad,
to i nije vino koje mi danas poznajemo: prem a onome to znamo,
njegov procenat alkohola, usled jo uvele rudim entarne tehnike pra
vljenja, ne prelazi 7 do 10 gradi; kada se uva - ali ne due od godi-

65
nu dana, pre nego to poplesnavi - u drvenim buradim a obloenim
smolom, m ora da podsea na antiko vino iz amfora, pomalo opo
rog ukusa. Na kraju, ali moda i najvanije, koliina vina koje se pi
je je ogromna: od jedne do tri litre po osobi dnevno, ukljuujui e
ne i monahe. udesan unos, podnoljiv jedino zahvaljujui skrom
noj jaini vina.
No, ta jo moemo da pijemo osim vina? Vodu? Da, ali samo
onu sa esmi i iz bunara, podreenu hirovima vremena, jer voda iz
reke bila je pravi kliconoa, uzrok stomanih problema i kolike, o
emu govore izvori. A pivo? Tragovi vode do antike, a pravi razvoj
i uspon dostii e u XIII veku. Ni pivo nije isto kao danas: keltsko i
saksonsko pivo prave se na bazi ferm entisane zobi, opore i smeka-
ste; dok germansko pivo svoju svetlinu duguje jem u i dodatku
hmelja, barem na kraju srednjeg veka. Ali pivo se pije pre svega na
severu kontinenta gde vinova loza, uprkos upornoj sadnji i brinom
uzgajanju, daje samo nekoliko kapljica kiselog soka: u kotskoj, u
Friziji, na obalama Baltikog mora. Stvarno vie nema smisla pona
vljati da su potrebe seoskog upnika za kupama vina na dnevnoj ba
zi opravdavale hektare sadnica; to se tie priesti obinog sveta, ra
di se o prastarom seanju, a sama priest nije mogla da iscrpi silna
burad!
Kako su se onda konzumirali svi ti kilogrami tekih nam irnica
u vrstom ili tenom obliku? Izuzimajui ogranienja u nordijskim
zemljama, uzrokovanih hirovima vrem ena i hladnoom, u ostalim
delovima Evrope potuje se antiki obiaj koji, uostalom, ima najvi
e smisla. Nakon buenja, izmeu 6 i 8 sati, u zavisnosti od godi
njeg doba, prekida se noni post, disjejunium, break vremenskog
odeljka prime: komadi sira, aa vina (radi ivosti tena, pravda
ju se gospe). Prandium, glavni obrok, jede se prilino rano, izmeu
11 i 13 sati, nakon prve polovine radnog dana: to je obrok vrem en
skog odeljka sixte". Cena, izmeu 16 i 19 asova, preuranjena je,
jer sunce, tokom est do osam meseci u godini, zalazi pre 19 aso
va i nakon toga moglo bi se veerati samo uz svetlost svece. U En
gleskoj su, osetivi glad moda ranije, smatrali da je ova veera u
vreme none kasna, te su je pomerili ranije, tako da noon i after
noon oznaavaju njihovo posle podne". Jede se u sedeem poloa
ju, kao u antika vremena, uprkos glasu koji su uivali rimski kre-

66
veti, nesumnjivo obiaj samo bogatih koji pri tom onemoguava
ukuanina da koristi no. Otoman ili daske, klupe ili slamarice;
mnogo kasnije, i to ne kod nas, bie uvedeni sto i stolice. Hrana se
priprema ili u kotlu koji visi iznad ognjita, ili, prem a potrebi, na
ranju; hleb i pogae peku se u kunoj pei koja se nalazi malo da
lje. Kod siromanih, na sto se stavljaju stolnjaci samo za praznike;
usta se briu rukom ili rukavom, to je dovoljno; tek u vreme Fran-
soa I poee da koriste stolnjak za brisanje, po ugledu na kralja. Lo
nac se stavlja izmeu ukuana; oni koriste drvene ili metalne posu-
dice koje ponekad dele, a piju iz kupe. Svi jedu neposredno iz lon
ca, noem, to je u to doba vienamenski pribor za jelo, rukom
ako je obrok hladan, ili ploicom to je zapravo krika starog hle-
ba ili drvena ploica. Kaika slui samo kao kutlaa; sosevi i orbe
sipaju se direktno u posudice odakle ih piju. Prvi tragovi viljuke
potiu iz XV veka i tada se pravila od dragocenih metala: prema to
me, predstavljala je pribor kraljeva. Ruke su se prale pre obroka i to
ne potujui komplikovani i simbolini obred nam etnut vitezovima
Okruglog stola; ponovo bi se prale posle obroka, ne bez razloga, u
kadici u kojoj se pralo posue. Za ienje uprljanih ploica i ukla
njanje ostataka hrane na stolu i pod njim, pobrinuli bi se psi koji
krue oko nogu gospodara.

Ukus treba obrazovati

Ovde opisujem svakodnevicu obinog sveta. 0 njem u se ne go

vori u tekstovima i u m inijaturam a, ve nam ga jedino arheologija
otkriva preko orua i kuhinjskih ostataka. Ono to nam otkrivaju
drugi izvori je, naprotiv, izuzetno. Naime, to moe biti i sveana za
kuska povodom neke seoske slave, ili bogata veera nekog imunog
trgovca; ali takvi sluajevi samo su imitacija kraljevske trpeze. I
to nije samo stvar poleta domaice koja, ako je mlada i jo uvek
neiskusna, savete nalazi u Parikom kunom priruniku (Mna-
gier45 de Paris) iz XV veka, niti odluka glavnog kuvara kralja arla
X koji u Tajevanovom (Taillevent) Kuvaru za meso (Viandier)

45 Traktat o ekonomiji domainstva, dopunjen moralnim poukama (prim, prev.)

67
nalazi obilje recepata; to je itav jedan skup obreda i obiaja koji
nas sasvim vode daleko od obinog sveta.
Kao prvo, za takvu trpezu potrebno je ljudstva i mesta. U kra
ljevskoj palati, oko 1330. godine, radi 75 kuvara, 33 podrumara, 21
pekar, svi strogo hijerarhijski organizovani i esto sa dugim isku
stvom; ima tu i dosta ena. Zatim, treba imati i specijalizovane ku
hinje, kredence sa posuem i kuhinjske stolove, svirae na podiju-
mu i ranjeve na vatri. Potom, potrebne su i zvanice, hijerarhijski
rasporeene za stolom domaina, jedni naspram drugih, na viso
kim" m estim a i na niskim mestima, s tim da one koje su najgore
rasporeene, mogu dobiti samo ostatke, ako ita ostane. Na gozba
ma burgonjskih vojvoda u XV veku okupilo bi se vie od 300 zvani-
ca, dok je 20 prosean broj gostiju na crkvenim banketima. Obino
se nose tri posluenja, svaki put sa celokupnom paletom ponuenih
jela koja se, usled razdaljine, ohlade dok stignu: red crvenog mesa i
mesa pernatih ivotinja, potom red pihtija i kolaa, voe kao pred
jelo, zainjena jela na kraju, kao dodatno jelo"; svaki put izmeu se
slue meujela", pauze tokom kojih se pije i grickaju se kolaii i
pite. Pojam jelovnika sa ustaljenim redosledom jela javie se
mnogo kasnije; veruje se d a je slovenskog porekla.
Jedan takav obed trajao bi i po nekoliko asova; prema tome,
mogao se ponovo prirediti tek za dva do tri dana. To objanjava iz
vanrednu koliinu pojedene hrane koja se navodi u raunim a za na
bavku hrane. Evo jednog od stotinu prim era s kraja srednjeg veka,
budui da nemamo podataka iz ranijeg doba: trideset zvanica je za
tri dana pojelo 4 vola, 40 svinja, 80 pilia, 10 jaria, 25 sireva, 210
peciva kao to su pite i kolaii, 1800 slatkia kao to su oblatne i
popilo 450 litara vina, a da pri tom ne raunamo hleb i vodu. Na
mee se zakljuak da je znaajan deo ovih rasipnikih gozbi zapra
vo zavravao u kuhinjama.
Takva i slina preterivanja usadila su u narodno verovanje sli
ku srednjovekovne kuhinje kao neega apsurdnog i, donekle, od
vratnog. S jedne strane kupus bez slanine, s druge ogromni obroci
obliveni mau i vie-manje kvarni ili pripremljeni neukim rukama.
Danas je sve mnogo jasnije. Upravo se tokom srednjovekovnog mi-
lenijum a polako obrazovao zapadnjaki kulinarski ukus, u najm a
nju ruku onaj koji, sreom, jo uvek preovlauje, nasuprot prodoru

68
nekih prilino sirovih, veinom egzotinih navika koje ostaju ve-
take i diktirane modom. Nesumnjivo, taj ukus se morao, tu i ta
mo, prilagoditi i tako stei ponegde regionalni aspekt to obja
njava zato se u Francuskoj vrsto brane ideje o lokalnoj kuhinji;
zapravo, radi se o ne tako davnoj tradiciji, podreenoj neposrednim
ogranienjima mesta. Jezgro ukusa - hleb, crveno meso i vino - na
protiv, ostaje nepoljuljano; isto tako potreba za kuvanim kao i bri
ga o raznolikosti. Moda se ak cenilo i meanje meusobno suprot-
stavljenih ukusa, gorko - slatko: jagnjetina sa narandama, osli sa
pivom. No, glavna razlika mogla bi se kriti u ukusu zaina, koje na
lazimo pomeane sa svime: ne da bi se, kao to se to esto iznosi,
prikrila sumnjiva sveina jela, ve stoga to zaini imaju simboli
nu vrednost - unose neto neoekivano, neobino. Zato se slaica i
biber smatraju puanskim zainom, jer su mnogo jeftiniji od karan-
filia, cimeta, muskatnog oraia ili kardam oma,46 bisera mitskog
Istoka. Ipak, u 80% srednjovekovnih recepata zaini se navode kao
nezaobilazan sastojak; tako da se prema njihovoj raznolikosti odre
uje i drutveni nivo trpeze. Kod siromaha e se nai so i biber;
kod bogatih cimet i rajsko semenje.

Telo treba ukrasiti

Vitezovi su okupani miomirisima, arom atinim uljima, a kada

sretnete nekog kmeta, kazuju romanopisci, nai ete da je sav
crn, zarastao, prljav i smrdljiv. Prezir meu klasama, zasnovan, na
ravno, na istorijskoj neistini: jer nita bolje nisu okupani na dvoru
nego u nekoj kolibici ili u radionici. Od nege tela kolektivno seanje
je sauvalo, uz podrku ikonografije, javna kupalita, koja su posta
la tajno mesto zadovoljstva. Do njihovog razvoja dolo je, po svemu
sudei, tokom XIV i XV veka, kada se o tome mnogo govori. Uosta
lom, ne smemo zaboraviti da je to donekle izbledeli odraz antikih
javnih kupatila, mesta za kupanje, sport, oputanje i poudu. To je

46 cardamomum (lat.), biljka koja uspeva u toplim predelima, naroito u Indiji, da

je plodove u ijoj unutranjosti se nalaze zrna ljutog ukusa koja se koriste kao ku
hinjski zain i u farmaceutskoj industriji (prim, prev.)

69
bila ustanova duboko ukorenjena u rimskom svetu i iznad svega u r
bana, u toj meri da tamo gde bi Rim eleo da ostavi svoj peat, m a
kar to bila i obina selendra, otvarao bi javna kupatila. I u srednjem
veku javna kupatila ostae gradska ustanova i rado e isticati njiho
vo daleko i visoko poreklo. M eutim, kupalita su bila smetena u
mnogo skromnijim zdanjima nego javna kupatila: koliko nam je po
znato, u jednoj ili nekoliko susednih sala nalazilo se nekoliko drve
nih bazena koji su se punili hidraulinim sistemom dovoda poveza
nim sa nekom oblinjom fontanom ili vodenim tokom; u kadice se
ulazilo preko stepenita, dok je voda dopirala do polovine tela. Mo
glo je stati do dvanaestak kupaa, oba pola, potpuno golih, to je
podsticalo nepodobne glasine koje su kruile o kupalitima; sem to
ga, na nekim m inijaturam a prikazani su, u pozadini sale za kupa
nje, brojni kreveti koji nisu sluili samo za odmor. Klijentima je
glava pokrivena, to nas iznenauje, ali i omoguava da, barem to
se ena tie, iskljuimo pretpostavku o obinim mestima za ljubav
ne sastanke, budui da je profesionalkama kosa po pravilu opu
tena. Na ulazu se iznajmljuje platneni pekir i komad sapuna, me-
avina ulja, loja i pepela. Toplota vode u kadama odrava se, kao u
antici, pomou samotnih cigala: o tome se brine nadzornik kupa
tila", dok su drugi radnici zadueni da stvari koje su kupai skinuli
uvaju od krae. to se tie gradskih vlasti, u Italiji i u junoj Fran
cuskoj, ili kraljevske vlasti na severu, trude se da to potenije or-
ganizuju ovu javnu uslugu koja, izgleda, donosi dosta novca.
M eutim, nem aju svi dovoljno novca da koriste javna kupali
ta kojih, uostalom, i nema na selu. Ipak, slika i pria ima u izobi
lju: mladi traga za Svetim Gralom koga kupaju device, gospa koju
u kadi trlja njena slukinja, seljak koji se kupa na esmi. Kod kue,
prema stepenu imunosti, ljudi koriste - u dvorcu posebnu prosto
riju, u buroaskoj kui deo kuhinje, u kolibici obinu kacu ili neko
vedro. Iz XIV veka potie nam i pisani trag o lavabou u koji se vo
da sipala iz kraga, a oticala je preko otvora sa epom. Voda se do
nosi spolja, iz bunara ili sa esme, osim ako neki vodonoa ne pro
lazi ulicama kao to je to sluaj u Italiji. Obiaj je da se pre odlaska
u krevet operu noge, a kad se ustane lice, ruke pre sedanja za sto,
zubi, prem a potrebi, sipinim prahom. Ipak, na selu, celokupno ku
panje moe biti samo deo porodine slave.

70
 Nijedan izvor, ak ni najveseliji meu fablioima, ne govori
nam o uklanjanju oveijeg izmeta i mokrae. Ovaj in, svakako re
dovan i od ivotnog znaaja, pokriven je dubokim velom utnje: da
li zbog srameljivosti? Prezira? Ponienja usled tih neizbenih n u
di? Hronike ostaju neme: svi ti kraljevi, velmoe, biskupi, vitezo
vi, zar oni nikada ne treba da ispune prirodnu potrebu, bilo da su
usred bitke ili propovedi? Ipak, prema jednom kazivanju, Gijom
Kopile (Guillaume le Btard) jednom prilikom, u begu od pobunje
nih barona, umalo da bude uhvaen jer je morao na trenutak da si
e s konja. Mnogo posle tog doba, moemo se zapitati ta bi bilo da
Anri III nije sedeo na svojoj probuenoj stolici kada je naiao nje
gov ubica, ili da Napoleona nije muila kolika u Vaterlou? Mnogo
vie znamo o prostiranju i skupljanju prostirke za stoku u talama
nego o tome gde zavrava ljudski izmet koji je, pored svega, neop
hodno ubrivo za oblinju batu. Dakle, skoro da ne znamo nita.
Na selu je, nesumnjivo, priroda nudila izbor izmeu umaraka, po
toka i drugih zaklona, mada je i vedro moglo da poslui. to se gra
da tie, saznanja nam dolaze iz arheolokih i ikonografskih nalaza.
Tu nalazimo javne nunike (les latrines) postavljene na rekama ili
nad jarcima, sa daskama koje su probuene i postavljene na oblice.
U privatnim kuama ponekad se podiu posebne kuice u dvoritu;
jedna od njih predstavljena je i preko jednog piktograma: noa. Ili
se, pak, pravio odvod ka spolja preko izboine na zidu: utoliko gore
po prolaznike! Primer koji ilustruje najvii stepen usavravanja po
tie iz XV veka: prostorija za odm or, sa stolicom i odvodom spro-
vedenim preko cevovoda od peene gline do neke jame ili kloake, i
sa mehom koji je omoguavao ventilaciju ovog toaleta. A ta bi
va sa linom higijenom nakon upotrebe nunika? Papira nije bilo
pre XV veka; pamuk je preskup; jedna krpa nije dovoljna. ta onda?
Lie? Ili, pre e biti, apsolutno nita.
Ostaje pitanje oblaenja. Ostaje moda nije re na pravom
m estu jer, kao i danas, oblaenje dolazi odmah posle ishrane u sva
kodnevnim brigama ljudi. Logino, uloga odee kao pokazatelja so
cijalnog stanja" izraenija je u gradu ili na dvoru nego na selu; ipak,
ak i na selu, vez, ukraeni opasa ili dragocene marame, koji se dr
e pod kljuem u sanduku, bie s ponosom stavljani prilikom neke
proslave. Kod svih vai odelo ini oveka", ne obrnuto. esto se, na

71
 romantiarski nain, beloj i goloj antici suprotstavlja srednji vele
oklopljen bakrom i gvoem. Glavna razlika nije u tome: radi se sa
mo o klimatskoj razlici. Raaju se, mnogo jasnije, radikalne prome
n u konceptu odee. Kao i obino, i ovde stojim nasuprot naslee-
nim idejama: naprotiv! tipian Rimljanin nije bio onaj sudija uvijen
u istu togu i obuven u lepe otvorene sandale, ve seljanin u krat
koj suknji i demperu, kao to ga predstavljaju pastoralni mozaici.
U kasnijim vrem enim a uvedene su (ali kada? kako?) metode prila-
goavanja ili komadi odee koji su u celosti bili nepoznati antici
(mediteranskoj antici, budui da im je mogue pronai poreklo u
severnim krajevima, m eu Keltima, Germanima, ponekad ak i m e
u Azijatima): prorezi za dugme polako zamenjuju nale i kope;
tanka vrpca zamenjuje remen; mukarci poinju da nose kape, da i
ne govorimo o rukavicama i maramici koji su doli iz hladnih pre-
dela. Najbolje poznajemo muku odeu, budui da se veinom ona
predstavlja na slikama; u mukoj odei najjasnije se vide novine:
umesto suknjice ili naduvanih kratkih gaa istonjakih vitezova
poinju da se nose pantalone s nogavicama. To e postati pravilo za
zemljoradnike kao i za zanatlije ili, logino, za ratnike. Jedino e
svetenstvo i ljudi na vlasti nastaviti da nose haljinu.
Malo toga znamo o donjem veu u vreme antike da bismo mo
gli da donesemo sud o tome ta je srednji vele doneo kao novinu.
Mala odea, kao to se naziva u fablioima, to su veoma kratke ga
e i neto due koulje, od lana ili konoplje, s tim da su gae imale
ukur. ene su gornji deo torza pokrivale nekom vrstom prsluka
koji je iao do vrata, a zakopavao se iodama; no, ne saznajemo ni
ta o noenju grudnjaka ili korseta pre XV veka. Spoljna odea sva
kako je vidljivija i prisutnija: duga koulja kratkih rukava, tunika (le
bliaud); akire od debljeg sukna koje prekrivaju stomak, bedra, a
ponegde i kolena ispod kojih su se privrivale; donji deo akira
koji ide do stopala, privren podvezicama iznad kolena; iznad sve
ga toga, vie ili m anje duga jakna kod mukaraca, nazvana iacque,
a kod ena gornji deo haljine (un surcot) ili haljina, od lana. Renik
je veoma bogat i nesumnjivo skriva dosta regionalnih osobenosti,
ali kada se u obzir uzm u lokalni obiaji, potrebe koje namee posao
ili klimatska ogranienja, homogenost odee postaje oigledna: ne
nosi se jedno odelo napolju, a drugo unutra; od jutra do mraka ide

72
se u istoj odei; ne postoji posebna odea za no, samo jedna kou
lja i kapica, nema sumnje; a kada doe zima, sve se samo obue jed
no preko drugog.
Naravno, ovde govorim samo o obinom svetu. Znaaj razlika
u kvalitetu lako se prihvata: u odabiru tofa, svila za izuzetne prili
ke, lan za m anje vane stvari; upotreba boja na elom kaputu i ak-
irama ili samo delimino, skerletna ili zelena nautrb modro pla
ve" koja se dobijala od vrhovnika; ukraavanje krznom, zeijim, ve-
veriinim ili sivkastim, rede hermelinom; traganje za siluetom po
mou pripijenih akira ili prsluka kod m ukaraca na dvoru u XV
veku; pokazivanje nakita, odnosno dragocenog kamenja, na minu-
ama, na ogrlicama, na m anetnam a ili kopama. To su, nesum nji
vo, ukrasi za bogate buruje ili plemie, koji se ne mogu nai meu
siromanima, sem u tri oblasti kojima se tokom skoro celog sred
njeg veka poklanjala iznenaujue velika panja.
Pre svega, srednjovekovna odea nije imala depove, kao to ih
ni danas nema odea za ene: gde staviti maramicu, rukavice, no
vac, kljueve, no? Zakaiti ih za pojas. To je jedini komad odee
koji e seljak drati u sanduku i stavie ga samo prilikom nekog sla
vlja ili posete. iroki koni remen, zanitovan, ukraen dragocenim
kopama, za koji bi se okaila kesa s novcem, sveanj kljueva, no
i, ako je to bilo deo zanimanja, brojalicu ili trano pero; jer, ako se
zlatan pojas i ne moe m eriti sa dobrim ugledom, on tome uveliko
doprinosi.
Druga oblast iznenauje jo vie: obua. Ovog puta, pojava je
obrnuta: pred kraj srednjeg veka moemo, naravno, nai prilino
skupe perverzije kao to su one cipele sa izvinutim vrhom (poula-
ines) od jelenske koe iji je izrazito zailjen vrh bio pridignut dra
gocenim laniem vezanim oko lanka, ili pak, na poetku ovog do
ba, raskono ukraene cipelice kraljevia i crkvenih velikodostojni
ka. Meutim, ako ostavimo po strani ove izuzetke koji bi oduevili
dananje pomodare, obua dobija sasvim obian izgled: u arheolo
giji je pronaeno iznenaujue mnogo tragova. Najee nailazimo
na obian on od grube koe, ili ak od drveta, kao kod klompi; i
jedno i drugo se brzo istroe. Na njih se priije ili privrsti deo plat
na, a ponekad i meke koe, koji se privee uz nogu pomou uzanih
traka ili uzica koje idu sve do lanka, to svemu daje izgled poluiz-

73
mica. Kod bogatih, tu e se nai vez; ipak, vrlo slaba izdrljivost
ovih cipela objanjava zato su se menjale svaka tri meseca i zato
je zanimanje ustera bilo jedno od najaktivnijih, ak najprosperitet-
nijih: godine 1296. u Parizu emo nai 130 radionica, a i oni su m e
u prvima dobili status zanatlija, ve od 1100. S druge strane, co-
kulari odnosno proizvoai jedne vrste cipela za unutra, slabo im a
ju posla: njihovi klijenti uglavnom dolaze sa sela.
Trea oblast jo uvek je toliko bliska naim obiajima da za
sluuje kratku stanku: kosa i frizure. to se tie mukog pola, ko
sa, brada i brkovi slede modu koja se lako moe nai u ikonografi
ji, kao to je to bio sluaj i za antiko doba. M eutim, ako u modi
nem a razum nih objanjenja, podrazumeva se da e zanim anje ili
briga da se bude drugaiji od blinjeg uzrokovati naroitu praksu:
ako laik nosi bradu, svetenik e se brijati; ako je pak golobrad, mo
nah e pobrinuti da to je vie mogue zaraste; ako nosi otvoreni
lem, kakav se koristio do polovine XII veka, ratnik e se iati na-
elavo, ali e zadrati bradu; ako na glavu mora da stavi zatvorenu
kacigu, obrijae sve; da se ne bi uprljao dok farba sukna, bojadisar
e se osloboditi brade; meutim, da bi uveliao dostojanstven po
sao kojim se bavi, trgovac e pustiti bradu. Kada je re o enama,
situacija je mnogo sloenija i nalazi svoj odraz i u dananjim briga
ma. U veini sluajeva, ena nosi bujniju kosu od one u m ukara
ca: pletenice i kike, po potrebi i pune u razliitim oblicima - n a
zivaju ih i rogatim kapama (des truffeaux) - omoguavaju im da
skupe kosu, ako ni zbog ega drugog da bi lake obavljale svako
dnevne aktivnosti. Osim toga, velik broj drvenih eljeva i onih od
kosti i slonovae koji su naeni prilikom arheolokih iskopavanja
dobar je pokazatelj znaaja koji je pridavan kosi: raznovrsnost raz
maka izmeu zuba na elju, naroita panja posveena njegovoj
dekoraciji, preciznost kojom su se vodili u njegovoj izradi svedoe,
ak i u skrom nim drutvenim sredinama, o vanosti ovog in stru
m enta za ukraavanje; jedino m u ogledala pronaena u ostacima
kua pariraju prem a broju i kvalitetu. Naravno, i m ukarci su m o
gli da ih koriste za eljanje kose i brade, ali su ovi predm eti, pre
svega, odraz panje koju su ene poklanjale svom spoljanjem iz
gledu. Da li nam je ovaj zakljuak dovoljan: oslanjajui se na koke-
teriju ili brigu o utisku koji ostavljaju, odnosno na dobro poznate

74
crte karaktera koji se pripisuje enama? Bilo bi to preterano pojed
nostavljivanje. Kosa je kod ene simbol njene seksualnosti: kada je
rasputena, predstavlja erotski poziv, poziv Eve, Magdalene, za
jednikih devojaka sa ulice. Sasvim je prihvatljivo da kosa ostane
otkrivena kod kue; m eutim , im se izae iz privatnog kruga, mo
ra se kriti, jer ona kao da je ispunjena svetom tajnom ognjita, ko
ja se ne tie drugih: enska kapa koja pokriva u potpunosti glavu,
zategnuta m arama dobro e je zatiti od pohotljivog pogleda m u
karaca i od bestidne znatielje stranaca. Nema u tome nikakvog
religioznog predznaka", nikakvog peata muke tiranije, radi se
samo o granici izmeu unutranjeg i spoljanjeg. tavie, i poet
kom XXveka kada se za neku enu kae d a je nepokrivene kose,
jer niti je vezala m aram u, niti stavila kapu ni veo, to znai da se
ona sm atra neuglednom, odnosno nedostojnom poseta. Dakle, i
tav ponor stoji izmeu naih starih obiaja, koji jo uvek vae u ne
kim kulturam a, i preteranog otkrivanja enske kose, koja se frene
tino talasa pred naim oima u onoj reklami koja nije ni svesna da
je porona"...
Ako se brada i kosa u m ukaraca i puta ili skrauje po dikta
tu mode, sluaj je m anje iskljuiv kada je re o kapi. I tu se, narav
no, mogu sresti prirodne prepreke, kao to je klima, m ere predo-
stronosti i opreza, na prim er, zatita od sunanice, izrazi potova
nja prema gospodaru ili Bogu. Od najranije antike do dananjih da
na, istoriari su eiru uvek iznosili samo najbanalnije stvari:
vunena kapa se nosi kad je hladno ili kad padne no, ojaana po
obodu ili poput zimske kape sa naunicam a koja se nosi u lov;
slameni eir, kupast ili ravnih krila za letnje vreline; kapice (calot
te) koje nose svetenici i Jevreji kad se mole; filcana kapa sa vizi
rom ili naunicam a za trgovce, sudije i inovnike. U svim ovim slu
ajevima, tokom dugih vekova, radi se o obiajima i navikama ije
znaenje nije vano. Ali pam tim o da neobine, naroito enske fri
zure, u XIV i XV veku, koje su bez ustruavanja nosili plaeni sta
tisti u srednjovekovnim povorkama, nem aju vie znaaja za istori-
ju obinog sveta doba koje m ene zanima, od udesnih graevina od
filca, vela i cvea koje su nosile dvorske dame ili pripadnice visoke
buroazije od vrem ena Luja XIV do perioda belepok za svet Zoli-
nih romana.

75
 Najzad, proe i to dugo vreme pokraj tronog tela koje e, na
kraju, kad se ivot zavri, pokriti samo tanak pokrov, ako se i toliko
ima. No, rekoh na poetku da i naskrom nija studija o odei zauzi
ma istaknuto mesto u trokovima domainstva. Jo jedan prim er za
kraj: krajem XIV veka, da bi se obukao jedan prost ovek, potrebno
je izdvojiti 18 sua za donji ve, 12 za akire ili kratke pantalone, 16
za ogrta i kapu, 4 za cipele i rukavice, a jo dodatnih 12 ako nosi
krzneni ogrta, sve zajedno oko 3 livreje (funte), to odgovara ceni
jednog konja oraa ili jednog hektara zemlje, dok je dnevnica za fi
zikog radnika u tom trenutku najvie 6 dinara, odnosno 200 puta
manje. Dakle, da biste se pristojno obukli, potrebno vam je omanje
bogatstvo; nita manje nego da se dobro najedete. ivot branog pa
ra je skup. A kakva su oseanja koja se u braku mogu sresti?

MUKARAC, ENA I OSTALI

Priroda je tako uredila stvari d a je za produenje vrste, osim u

nekoliko sluajeva koji ne pripadaju rodu kimenjaka, potrebno sje
diniti dva pola. Takvo sjedinjavanje ni u emu ne daje prednost jed
nom polu nad drugim, bilo da se radi o polnom, psihikom ili fizi
kom aspektu; ostaviu da o ovoj injenici raspravlja nekolicina na
zadnih teoretiara. Sjedinjavanje se moe desiti i pukim sluajem,
usled isto ivotinjskog nagona, ali se moe ponoviti vie puta i ta
ko dati osnovu za osnivanje zajednikog drutvenog ivota: najjed
nostavniji oblik takvog ivota je par, potom porodina i plemenska
zajednica, nakon ega udruivanja postaju sve brojnija. Ovde govo
rim o ljudskom rodu, ali ne treba zaboraviti da takve veze postoje i
van nae vrste - ljudi srednjega veka bili su savreno svesni toga:
primeivali su brane, tavie porodine veze kod mnogih ivotinja
koje su ivele pored njih, kao to su glodari, vukovi, veina ivoti
nja iz porodice maaka i kopitara. Ova obiajna crta bila je toliko
upeatljiva da su oni u mnogim opisima i priama o ivotinjama ra
do davali pol junacima: dovoljno je pom enuti Roman o Liscu (Ro
man de Renart), Roman o Fovelu (Roman de Fauvel) i brojne izope-
te (ysopets), basne nastale po ugledu na Ezopove prie. Ipak, mene
ovde zanima samo ljudsko bie.

76
Dva pola licem u lice

Ono to ne bi trebalo da bude vie od jedne zdravorazumske

studije o ponaanju enskog i mukog pola, postalo je jedan od naj
vanijih temelja ljudske misli. Otkad postoje tragovi koje su ljudska
drutva ostavila u pismu, pokretu ili nekom drugom obliku, recimo
pre nekih 20 000 ili 10 000 godina, problem odnosa izmeu ene i
mukarca intrigira mislioce i uslovljava stavove. U doba kada se
trudim o da otpustimo mnoge stege koje nas pritiskaju - to je veo
ma pohvalno - ovo nas pitanje zaokuplja vie nego ikad. Meutim,
put koji vodi uravnoteenoj taki gledita jo uvele je optereen ste
reotipima, idejama a priori, tabuima, nepromiljenim, nagonskim
reagovanjima, estokom konfrontacijom izmeu kompleksa vie i
nie vrednosti; nipodatavajua pravila uvode se kao odgovor na
prekom erna negodovanja. Ali i danas svi prihvataju, a neiskreno a
le zbog toga, da postoji dominantni, muki pol, onaj koji seje seme,
i drugi podreeni, enski, koji nosi plod i pomae mu da sazre. Osim
toga, ne zaustavljajui se samo na polnoj dimenziji, miljenje je da
je prvi pol jai pol", jer u rukama dri uzde drutva; drugi je ,,sla-
biji pol, odnosno nejak, bez podrke, mada po fizikoj otpornosti
i dugovenosti uveliko prevazilazi pol koji se bezobzirno proglaava
jaim.
Da li je situacija bila ista i u srednjovekovno doba? Ako zane
marimo sve to nam je arheologija otkrila o superiornosti ene, o ne
koj vrsti tajanstvenog m atrijarhata u kui, a ponekad i van nje, i ako
ostanemo samo na povrini, doi emo do nezaobilaznog zakljuka:
da je srednji vek muki, kao to je govorio or Dibi (Georges
Dubyj. U najm anju ruku, srednji vek i ne moe biti drugaiji ako se
oslanjamo samo na pisane izvore, kao to je inio ovaj istoriar.
Skoro sve pisane tragove ostavili su ljudi koji su pripadali Crkvi,
svetenici koji niti su mogli, niti su imali potrebu da ita saznaju o
telu, um u i dui ene: oni su u tome bili potpuno neuki. A ene ni
su pisale. Nai e se, tu i tamo, poneka uena ena, kao to je u XI
veku bila Hildegard fon Bingen (Hildegard von Bingen); poneka lju
bavnica, ije se autorstvo nad odreenim delima i dalje dovodi u pi
tanje, kao to su u XII i XIII veku bile Eloiza (Hlose) i Mari de
Frans (Marie de France); dvorske dame, osvetoljubive i elegine,

77
poput Kristine Pizanske (Christine de Pizan) u XIV veku; a da i ne
govorimo o nekoliko kraljica i grofica gvozdene ruke, koje su imale
uticaja zato to su bile pismene. Ali to je samo skroman udeo, pre-
mali da bi ga mogle uveliati rei napisane od strane svetenika i
posveene nekoj gospi u kurtoaznom romanu ili ljubavnoj pesmi, ili
pak nekoj m atroni iz fablioa. Naravno, uvek nam ostaje odgovor
Jovanke Orleanke sudijama; no, ta je Devica i mogla rei o m u
karcima?
Dakle, m ukarci bez ena donose sudove o njima, a hriani su
mogli sluati samo njih, od rimskih vatikanskih pisama zaokuplje
nih antikim pravom do propovedi koje su svetenici drali pred
vernicima, zanatlijama i parohijanima. A presuda je nemilosrdna:
ena je kapija za avola", neprijatelj odgovoran za Pad, simbol
neistoe o kojoj svedoi prljava krv koja nezadrivo tee iz nje,
okrutna vuica koja prodire ljude, nezajaljiva i pohotna zver. to
vie eli biti voljena, to se vie mora mrzeti. Osim toga, ena nema
duha, kao to kae Aristotel; ona ne razume ta ini: prem a tome,
potrebno je kazniti je, tui je, saveti su Svetog Jeronima - ,,s razum
nom m erom , dodaje Bomanoar (Beaumanoir). Povrh svega, a to
ve zalazi u oblast svetovnog, ona je priljiva, voli da ogovara, da
troi i da postupa hirovito. Dakle, pohvalno je samo kad je tiha i po
sluna gospodaru.
Ipak, jednom kada isprazne svoju au mizoginije, neki od
njih zastanu da se zapitaju. Bog je stvorio to bie, uzevi deo od m u
karca. Da nije moda eleo da ispravi svoje Delo, koje se u poet
ku smatralo savrenim i zavrenim? Ili se zapravo radi o iskuenju
kojem se mukarac eli podvrgnuti, bie koje se, u svakom sluaju,
stavlja na prvo mesto? Problem postaje jo sloeniji kada se uvede
lik Marije, ene, supruge i Bogorodice. Ona jeste devica, to se ne do
vodi u pitanje i ta vrlina, u oima svetenstva, predstavlja ideal i
vota jedne ene, uprkos poruci u Svetom pismu Rastite i um noa
vajte se koja, u najm anju ruku, ostaje protivrena. Dakle, ne radi
se samo o polnom aspektu oboavanja, koje su vernici videli u Ma
riji od ranog srednjeg veka i koji je postao izuzetno rasprostranjen
nakon XII veka. Marija je Bogorodica, zatitnica oveanstva koje
tone; ona govori u ime ljudi pred boanskim, kao to je to inila u
Kani i drugde. Ali, s druge strane, zar Isus Hristos nije rado govo

78
rio sa enama, sa dvema Marijama, onom iz Magdale i onom iz Vi-
tanije, koje su ljudi u srednjem veku slabo razlikovali? Njima prvi
ma Isus se prikazao prilikom Uskrsnua, one su previle njegove ra
ne, one su mu pomogle pred krstom, njim a e lake dati oprotaj.
Zato meu apostolima nije bilo ena? Jednostavno zato to jevrej-
ski svet tog doba, iako manje enomrzaki nego mnogi drugi, ne bi
to razumeo. Kobna greka Crkve u nastajanju, koju je Sveti Pavle
pretoio u pravilo. Osim toga, srednjovekovne hagiografske prie
koje se kazuju od sela do sela, vrve od muenica i svetih hrianki,
majki dostojnih ugleda. Najzad, kako onda pomiriti Evu i Mariju?
Ipak, o tome ta prost svet misli o ovome, nemamo skoro ni
kakvih tragova; antropolozi su, barem kod mukarca, zapazili naro
ito ponaanje. U to doba, moda kao i u svako drugo, oseanja m u
karca su dvostruka, ali ne i protivrena. Prvo oseanje je oseanje
straha od ene, koje sakriva pod velom prezira i sumnje. Budui da
ne moe da razume m ehanizam seksualnog nagona kod enskog po
la, on u njoj vidi samo silu neutoljive elje: zato kanjava lukavstva
i pretvaranja kojima se ona slui da bi je utolila; a poto se ne ose-
a dovoljno sposobnim da odgovori, u njemu se nesvesno razvija
ono to bi psihijatri nazvali kompleks kastracije". S druge strane,
razmeui se svojom moi van kue, mukarci potiskuju oseanje
da u unutranjosti kue, naprotiv, vlada seksualni aspekt enske
moi i da ga je potrebno tu zadrati. Zatvoriti suprugu, kao to to
zahteva Pariki kuni prirunik, zabraniti joj da se prikazuje u svoj
svojoj lepoti, nije samo oblik uvanja porodine asti, ve i vrsta
seksualne predostronosti. Dok se preljuba koju poini mukarac
oprata, zato to se desila izvan kunog ognjita, preljuba koju po
ini ena bie kanjena, zato to se najee deava u sobi njenog
mua. Kada je re o seksualnoj nezajaljivosti kod ene, to je zapra
vo iskuenje koje alje avo, stranije samim tim to se krije iza pri
vida lepote, zadovoljstva i to je mukarac svestan da ga to u potpu-
nosti'razoruava. Zato bolje izbriimo Adama iz memorije ovean-
stva: to je bio samo nesrean i upeatljiv poetak vladavine m uka
raca. Sve do XV veka o tome se uopte ne govori!
Druga oblast percepcije prevazilazi okvire seksualnosti. M u
karac se preputa fizikom nasilju, dok ena na to odgovara mo
ralnim muenjem, suptilnijim, bolnijim i inspirativnijim za pisce.

79
 1 danas se vidi samo prvi oblik nasilja i izraava se aljenje zbog
njega; u srednjem veku m ukarcim a se pratalo, a ponekad su ih
ak i ohrabrivali, u pismima pravnika: davao im se legitimitet.
Ipak, to nasilje ne predstavlja izvorni oblik neotesanog maizma.
Ono je izraz besa, razoaranja. Jer ne boji se m ukarac samo ene;
on je, zapravo, ne razum e i zbog toga je nestrpljiv. Jo je stari Ari
stotel bio zabrinut zbog viestrukosti enskog duha; srednjovekov-
ni propovednici, naroito oni otvoreniji, poput Tome Akvinskog
(Thomas d Aquin), pokuali su da kategorizuju" ene, oslanjajui
se na staru teoriju o raspoloenjima iji su autori Hipokrat i Galen.
ene su bile m elanholine, sangvinine, kolerine i flegmatine -
kao i mukarci, s tom razlikom to su kod njih fiziko ponaanje i
m entalne reakcije bile usko povezane sa znakovima za koje su
verovali da se mogu proitati u zvezdama: jesenje ene, prolene,
letnje ili zimske, sve je to dovodilo do razliitih ponaanja. No, ka
ko su verovali laici kao i ueni, uska veza sa Prirodom - uostalom,
re se odnosila na celokupno ensko bie, kako njeno ponaanje ta
ko i njen pol - objanjavala je (ali ne i opravdavala) neobina po
naanja: uoavale su se, s merom iznenaenja i bojaljivosti, veze
izmeu ena i m rtvih, njihova sposobnost da zapaze ili proniknu u
neobjanjivo, njihova naklonost prem a neloginom ili nerazum
nom", prem a svemu to se nije smatralo ljudskim, u svakom smi
slu te rei. Kako ne bismo zalazili u naune zakljuke, dodaemo
jo samo da se ovek iz obinog sveta drao spoljanjeg: naklonost
ka izgledu, kult tela, e za m aterijalnim bogatstvima i najzad, ali
ne i na poslednjem m estu, suptilni autoritet koji se sprovodio nad
decom i m aterijalnim dobrima.
Naalost, ostajemo uskraeni za miljenje drugog pola o ovom
prvom, budui da nije mogao ostaviti nikakvog pisanog traga. No,
to nas ne onemoguava da otkrijemo neto preko onoga to smo
upravo izneli: mislile su suprotno, a delovale u skladu s tim. en
ska protiv-vlast lako se uoavala i o tome sam ve govorio: kod
ognjita ili na jastuku, u skuptini ena koje su se okupljale kod
esmi, praonica, mlinova, na grobljima, izazivale su strah kod m u
karaca kojih su ih se klonili, i kroz oboavanja i hodoaa koja su
im svojstvena. ene su se, takoe, veinom klanjale Kultu ili done
kle avolskom oboavanju Magdalene, grenice pokajnice, nali

80
j u Device. ovek se nada Majci, Supruzi ili posveenoj, a moda i
neposveenoj Devici; ena je u Mariji Magdaleni pronala utenu
zatitnicu.

Pitanje pola

Biblija je stroga: ovek i ena, i to u jednini, od jednog su jedi

nog tela. Neka je to i uzrok razlog Pada, m akar bio uzrokovan ne
kim viim motivom, no taj nesreni dogaaj vezan je za in tela. Taj
in zasniva se na monogamiji, prvom paru, i na potomstvu koje e
iz toga nastati. To nije vienje antikog, ve velikim delom jevrej-
skog sveta. A Sveti Pavle, prevazilazei okvire onoga to se moglo
proitati ili to e se itati u Jevaneljima, uveo je za sve hriane
kanon zasnovan na tome. Devianstvo bi bilo idealno; ipak, budui
da to podrazumeva suprotstavljanje volji Tvorca, seksualni in osta
je neizbean, ali prihvatljiv samo ako se ima u vidu raanje potom
stva koje Bog oekuje. Kao simbol jedinstva Boga i njegove Crkve,
taj in daje glavnu ulogu mukarcu: na njemu je da odabere vreme
i da ga uskladi sa prikladnim trenutkom , i to samo imajui u vidu
potomstvo. Gazei po tradicijam a i obiajima antikog paganskog
sveta, crkveni oci, svi mukarci bez ena, otili su dalje od aposto
la i uspostavili dogmu. Ubrzo su uvideli potekou u tome to je bi
e, ili barem mukarac, nalazio oigledno zadovoljstvo u vrenju tog
ina koji je tako postao kanjiv; ne uzimajui u obzir ustaljenu
praksu poligamije, koju su u nasledstvo ostavile druge kulture. Od
karolinke epohe doktori vere su se pomuili da dogmu izvuku iz
ove zamke: u XI veku, Burkard de Vorms (Burckard de Worms)
uveo je pojam zagrljaja koji su bili dozvoljeni samo ako se deava
ju dok ena nije u plodnom stanju, pod uslovom, naravno, da m u
karac to ne zna; Alber Veliki (Albert le Grand) savetuje da se i
enje sprovede pre (!) i posle snoaja, to predstavlja neku vrstu
oprotaja datog unapred. Pronicljiviji je Toma Akvinski (Thomas
dAquin) koji, sredinom XIII veka, poruuje da ljudi u ovom inu
treba da uivaju samo dok to ne prelazi delectatio moderata. Tek e
u doba ana de Mena (Jean de Meung), sto godina kasnije, Roman
o rui (Roman de la Rose) raistiti sa svim ovim prividima.

81
 Primetiemo da se, od vremena Pavla do renesanse, oigledno
niko nije brinuo o eni; ona je samo obina posuda u koju se pola
e seme. Ipak, ta pasivna uloga nije toliko skrivena koliko se pribo
javamo. Zatita ene u svim njenim stanjima, od device, trudne e
ne, do udovice, u velikoj je meri realna; varvarski" zakoni, od V do
IX veka, kao i rimsko pravo, propisuju stroge kazne i presude za na
silno ophoenje prema enama. Uostalom, uenjaci to znaju: sm
Aristotel, potom uenici Galena (Galien), lekari koji itaju Al-Razi-
ja (Al-Rhazi) ili Avicenu (Avicenne), Konstantina Afrikog (Con
stantin lAfricain) i medicinske prirunike iz Salerna (Salerne), svi
su, pre kraja XII veka, imali poneku ideju o genitalnom ivotu e
ne: njihovi opisi klitorisa, vagine, jajnika, menstruacije, nisu pogre
ni, iako nisu mogli uvek da pogode pravo znaenje. Greili su u ve
zi sa znaenjem menstruacija, koje su smatrali izbacivanjem nei
stih tenosti iz enskog tela; mislili su da ena sekretuje sperm u i
ji je spoj sa spermom mukarca neophodan za stvaranje potomstva.
Ali dobro su uoili snagu enske elje, njeno nepresuno obnavlja
nje, njene najjae trenutke, koji su ak izraz pohote i opasnosti za
duu. Naravno, ovo su stavovi svetenika, a u selu se ne itaju ni ir
ski obrednici o pokori iz X veka ni medicinski traktat Gija de olia-
ka iz XIV veka, ali se zato dobro uju reci popa i gleda ono to se
ima u kui.
Kada je o nam a re, mi najpre zapaamo erotske pojave koje
su prilino drugaije od dananjih. Nagost, koja je u naim savre-
menim navikam a skoro potpuna, nije postizala uzbuenje koje da
nas izaziva: Eva iz Svetog Lazara Dotena (Saint-Lazare d Autun) je
naga, ali samo zato to se radi o Evi. Nijedna druga freska ili skulp
tura ne ilustruje scene kao to su one iz Salome ili likove iz Luxu-
ria; naga telaca, koja predstavljaju due prem inulih, liena su po
la. Ako je to mogue, supruzi se u kui skidaju odvojeno, a ve sam
ih prikazao nage, sa pokrivenom glavom, kako se kupaju u turskim
kupatilima. S druge strane, kosa i ruke su seksualni amblemi ko
jim a se oduevljavaju oksitanski pesnici, kao i boja tena i usana.
Hiljadu ljubavnih igara izmeu eana (Jehan) i Blonde (Blonde),
kao i izm eu svih ostalih, ostae pre svega milovanja po licu ili
brojni poljupci koji bi danas izazvali podsmeh kod mnogih adole
scenata.

82
 A sam in? Po volji mukarca, kau ueni svetenici; kako e
na eli, poruuju narodni pesnici.
Izuzevi coitus interruptus - nezaobilazna kontraceptivna me-
koju Crkva osuuje naravno, smatrajui je krenjem dunosti ra
di zadovoljstva, in m ora biti potpun, odnosno pristanak ene,
ukljuujui i orgazam, uzim a se kao neophodan za potpuno stvara
nje; u suprotnom sluaju, Bog sve vidi. Budui da nam fablioi vrlo
rado i veoma slobodno govore o ovim nestalucima, lako bi mi bilo
da nabrojim neuspehe mukarca, razoaranja ene, njegove greke,
njena lukavstva; ali u tome nema niega to ve nije vieno u svim
drugim vremenima. to se tie pozicije koju zauzimaju partneri,
Crkva je prihvatala samo najprirodniju: ena na leima, m uka
rac preko nje; Crkva sm atra da samo taj poloaj omoguava zaee,
ali ne i preterani uitak. Ipak, Stari nisu bili takvog miljenja: Ovi-
dije je preporuivao desetak poloaja, u kojima partneri menjaju
mesta, zauzimaju jahaki* boni poloaj, dok se u radovima nekih
arapskih autora moe sresti opis ak dvadeset etiri poloaja. kak
ljiva srednjovekovna knjievnost, kao to je ona golijara (Goliards),
kao i pouna knjievnost poput Jevanelja za preslice (l'Evangile des
quenouilles), ili ak muzika, zahvaljujui onome to nam je ostalo
pod imenom Carmina burana, svi ti izvori pruaju dovoljno m ate
rijala za nau nauku i sigurno su bili inspirativni za nauku kojom
su se bavili ljudi srednjeg veka, jo pre XII veka i sve do XV veka,
kada poinje pravo oslobaanje morala i rei. I sami hroniari, koji
su veinom bili ozbiljni ljudi i pismeni svetenici, puni su anegdota
o seksualnom ivotu svojih junaka. Tako saznajemo da je Filip Av
gust (Philippe Auguste) postajao impotentan kada bi se naao pred
svojom danskom suprugom, dok je njegov unuk, ari Anujski
(Charles dAnjou), bio kadar da i do pet puta u toku noi zadovolji
svoju suprugu, rizikujui da tako ugrozi svoje zdravlje. Osim toga,
u Novelama (Nouvelles) i Odgonetkama (Devinettes) iz XIV i
XV veka moemo nai obiman registar erotskih i skatolokih term i
na koji bi sablaznili i vie nego jednog novinara ute tampe.
Veoma je neobino to, barem u istoj meri, saznajemo i o po
jedinim sluajevima devijacija seksualnog ponaanja. Antiko dru
tvo smatralo je naroite fizike kontakte i zadovoljavanja sasvim
prirodnom stvari, budui da se tiu telesnog zadovoljstva, i istovre

83
 meno opravdanim, jer nisu imali veze sa duom. Hrianska misao
je, naprotiv, ograniivi seksualni in na stvaranje potomstva, sva
ispoljavanja fizikog zadovoljstva koja nisu po kanonu osudila kao
nemoralna, abnorm alna i protivprirodna, to e rei kao greh i pro
kletstvo. ak su i seksualni odnosi izmeu suprunika, kada se
odvijaju izvan perioda plodnosti ene, poistoveeni sa preljubom.
Ovakva dogmatska stega nije ostavljala nimalo prostora prirodnom
nagonu, ni onda kada se radi o pravovernoj i normalnoj hrian-
skoj porodici. Izvan onih nezakonitih, ali prihvatljivih nestaluka i
izvan pojedinih kanjivih bludnih radnji o kojima u jo govoriti,
moemo konstatovati krajnju m oralnu slobodu. To saznajemo iz za
ista velikog broja dokumenata u kojima se iznose uvrede, pretnje,
osude, kazne, a da nam pri tom nije poznata delotvornost te jarosti:
svi obrednici o pokori iz perioda izmeu X i XII veka u kojima se
osuuju lutanja i uvredljivi pamfleti, kao to je Liber Gomorranus,
iz perioda oko 1050. godine, pobonog Petra Damjanija (Pierre Da
mien), uveliko propisuju ekskomunikaciju i pokoru; no, delotvor
nost tih osuda ostaje pod znakom pitanja, jer sudska praksa i sue
nja u to vreme, kao to je Gracijanov (Gratien) Dekret (Dcret) ni
jednom reju ne pominju sav taj razvrat.
Meu prvima je masturbacija: Onanov greh stavlja se u isti red
sa simonijom, jer, kada je mukarac u pitanju, radi se o uzaludnom
troenju semena koje je Bog podario oveku zarad razmnoavanja
naroda, odnosno o jednoj vrsti rasipanja, to je skoro kao prodaja
drutvenog dobra, onako kako je Simon eleo da od Hrista kupi dar
da ini uda. Ipak, izgleda da je sluaj ene najpogodniji za osudu
koju propisiju obrednici o pokori, i to prema goditu, klasi, stanju i
bogatstvu, moda usled znaajnog broja ena bez mueva, m onahi
nja i udovica. Razlika izmeu ovog greha i homoseksualnosti nije
ba najjasnije izraena u srednjovekovnim tekstovima. Takva pona
anja bila su veinom okarakterisana kao sodomija, protivna priro
di", i stoga osuena na prokletstvo; a tu su se ubrajale brojne radnje:
analni snoaj izmeu partnera razliitog pola, in pedofilije izmeu
odrasle osobe i deteta istog pola, kontakt izmeu mukarca i ivoti
nje, koji je bio kvalifikovan kao bestijalnost i naravno homoseksu
alno ponaanje kod mukaraca i ena. Antika nam je ostavila nebro
jene primere ovih radnji; osuivala je samo sluajeve pedofilije, ko

84
ju je smatrala podlim nasiljem, i bestijalnosti koja je bila uvredljiva
za bogove. Naravno, Crkva nije imala drugog puta do da nastavi u
tom pravcu. Sluajevi bestijalnosti, koju su praktikovali usamljeni
pastiri u planinama, bili su slabo prijavljivani, budui da ih je retko
ko viao; no, kada se utvrdi, kanjavala se lomaom koja je bila na-
menjena i jereticima. Pedofilija je bila slabo primetna: radilo se naj
ee o porodinoj stvari koja se samo nje i tie; ako se otkrije, poi
niocu sledi oduzimanje imovine i telesno kanjavanje, ali retko kad
neto stranije. Kada govorimo o homoseksualnosti, koja prilino
zaokuplja panju dananjeg sveta, srednjovekovne drutvene struk
ture bile su pogodan milje za takvu pojavu, meu oba pola, sa mla
dima koji su iveli zajedno, u grupama, u zamkovima, u m anastiri
ma, meu mladim drubam a na selu ili m eu pobonima u gra
du. Iako odurni odraz porone Sodome i Gomore, ovakvo ponaanje
smatralo se tetnim za spas poinilaca, a ne naroda: iz tog razloga,
kazne namenjene grenicima ostajale su privatne, retko kad javne; u
javnom ivotu samo se u pojedinanim sluajevima moglo videti iz
raavanje takve ljubavi kao vrhunca prijateljstva koje se pretvorilo u
telesnu ljubav. Tek se u nae doba krenulo u lov na sve dokazane ili
samo mogue sluajeve: od Rolanda i Olivijea do slatkih ljubavni
ka iz XV i XVI veka. ini nam se da su ljudi u srednjem veku, pred
takvim sluajevima, ostajali bezbrini.

ivoti sa loncem na vatri

U XVI veku, pravnik Loazo (Loiseau) zapisao je: kad se spava

i jede udvoje, brakom to se nazvati moe". Na kratko emo ostaviti
po strani brak i sve to on predstavlja u srednjem veku, i pozabavi
ti se ivotom na vatri i kotlu", kako su govorili notaroi u XIV ve
ku kada su govorili o ivotu u paru.
Za mnoge ljude, bilo da su istoriari ili ne, par je jedini mogu
i okvir. To je teritorija mukarca; tako nalau zakoni i obiaji: m u
karac ima sva prava nad enom s kojom ivi i ta prava proizilaze iz
njegove manus, iz njegovog autoriteta, bez obzira da li su mu ga
sklapanjem braka dodelili Sveti Pavle ili Justinijan, a posle njih i svi
naknadni propisi. Rekao sam da je mu mogao da tue svoju enu,

85
d a je ona bila duna da ga slua, a da i ne govorimo o ljubavi prema
svojoj sopstvenoj deci, da je, osim toga, bila duna da mu obezbedi
naslednike, da m u pomogne da postigne spas, da odgovori njegovim
seksualnim zahtevima. Vrline koje se od ene zahtevaju su ednost,
istrajnost u voenju brige o kui, tiina i vernost. Nema svrhe da
ona ui da ita; dovoljno je da zna da kuva i da ije. Iako je do da
nas ova slika nebrojeno puta predstavljena, ona je pogrena, odno
sno groteskna. Ve sam podvukao jednakost u seksualnim igrama,
reciprocitet u zlostavljanju i kinjenju, jednaku ulogu oba roditelja
u obrazovanju deteta i u potovanju koje im ono duguje. to se ti
e uloge ene kao domaice, vie puta sam ponovio da je ponia
vajui i potinjeni karakter koji joj se dodeljuje izmiljotina XIX ve
ka. Dodau jo da se ene ne nalaze na listama svedoka veinom za
to to su tekstovi u kojim se za njim a traga parnice oko nekretnina
u kojima one nem aju nikakvu ulogu.
To to m ukarac tako uporno insistira na kontroli koju navod
no ima nad enom, duguje pre svega strahu od toga da ga ona ne
napusti. Ne bez razloga! Usled nejednakosti u starosti suprunika,
u brakovima koji se najee sreu, u kui e se nai devojica iz
meu esnaest i osamnaest godina i odrasli mukarac deset do pet
naest godina stariji od nje. Psiholoka priroda branih veza ne mo
e se porediti sa dananjim brakovima u koje najee stupaju oso
be priblino istih godina. Posledice takvih veza u srednjem veku ja
sne su: elja m ua da bude otac koliko i ljubavnik, relativna kratko-
trajnost braka, ubeenje m ukarca da zna vie od ene, a ene da se
njen lini polet neprestano ograniava. Takva neuravnoteena situ
acija objanjava zato su prirunici za zajedniki ivot, Savetnici za
venane i Pariki kuni prirunik imali emfatian karakter. Druga
posledica mogla je biti mnogo ozbiljnije prirode: budui da je mla
a i esto sama u kui, dok je mu zauzet napolju, ena rado traga
za zadovoljstvima koja joj nedostaju, a propovednici esto uvelia-
vaju njenu nestalnost i naklonost ka razvratu. Neizbena graa za
fablioe, pa ak i viteke romane, mena a tro a je svevremena
pojava; za pesnike to je put ka burlesknom, a za pisma o pomilova
nju drama. Crkva grmi, osudom ukazuje na neast, na razvrat, dok
javno m nenje u velikoj meri blagonaklono gleda na preljubu, a ka
zne koje se smiljaju - na primer, provesti kroz ulice oba poinioca,

86
bez odee, vezane i posaene na lea magarca, uz dobacivanja gle
dalaca - imaju za cilj pre da nasmeju ljude, ukazujui na glupost
prestupnika koji su dozvolili da ih uhvate, nego da ih kazne; tako-
e, prevareni muevi vrlo esto izazivaju podsmeh, a ponekad ak i
odbojnost.
Jedna od najneprijatnijih posledica branog m odela sastoja
la se u tome to je znaajnom broju m ukaraca bilo zabranjeno da
imaju seksualne odnose dok ne dou u norm alne godine za stupa
nje u brak, koji je zahtevao odreeno stanje" zrelosti: dvadeset pet,
trideset godina. Crkva je, kao uvar morala, dobro uoila opasnost.
Iako ni ona u to ne veruje, Crkva propoveda ednost i uzdranost
kod mladia. Protivi se onaniji, mada zna da se m asturbacija i sa-
mozadovoljavanje esto praktikuju, izmeu ostalih i m eu njenim
redovima. A preljuba, koja se ve kanjava s obzirom da ugroava
svetost braka, unosi nestabilnost u porodini red; protiv nje se tre
ba boriti, osuditi je. No, ima i gore: napastvovanje, koje mukarci
praktikuju jo od najstarijeg doba, uveliava nasilje nad osobama i
produbljuje drutvenu nestabilnost. U srednjovekovno doba, kao i
danas, rtve i porodice veinom nisu prijavljivale takve napade; sra
m ota bi bila prevelika. Prema tome, mi ne moemo u potpunosti da
procenimo razmere zloina. Ipak, iz obimnih zakona kojima se po
kuala umanjiti stopa zloina, moemo zakljuiti o njegovoj raspro
stranjenosti: vrlo esto radilo se o kolektivnom napastvovanju, ko
je se odvijalo nou i ije su rtve veinom bile ene bez mueva ili
bez odbrane: devojke, udovice, prosjakinje. Meu prijavljenim abor
tusima, velik je broj onih kojima se odstranjuje plod ovih nasilnih
sjedinjavanja. A Crkva se sve vie zaplie, zauzimajui kontradik
torne stavove: napastvovanje jeste za osudu, ali abortus jo vie.
Ovde ulazi u konfrontaciju sa pravom ljudi da trae izlaz iz neke si
tuacije. Danas se silovanje sm atra krvnim deliktom i skoro je iz
jednaeno sa ubistvom: nasilni napad na fiziki integritet slabije
osobe, to opravdava tradicionalni oprotaj napasniku, a pretposta
vlja saglasnost" rtve. Takav stav nisu delili u srednjem veku: pre
stup nije, ili nije samo fiziki; silovanje je napad na imovinu: ena
je sutinski deo porodine imovine kojom upravljaju otac, mu ili
brat. Povreda i sramota? Da, ali to je i provalna kraa, kako kae
graansko pravo. Prema tome, kazna ukljuuje najpre telesnu ka

87
znu, ali ne i kastraciju, koju su uvele neka druga drutva, radi spre
avanja recidiva (sluaj Abelara ostaje izuzetak); osim toga, poini
lac je duan da oteenoj porodici isplati veliku novanu nadokna
du, koja je ponekad mogla biti dopunjena osudom na egzil u obliku
dugog hodoaa - to je bilo sasvim dovoljno da upropasti velik
broj izgrednika koji nisu uspeli da izbegnu kaznu.
Preljuba i seksualni razvrat poleu ukoru; silovanje esto
ostaje skriveno i nekanjeno. Kako postupiti? Postoji samo jedan
izlaz, ali se, izgleda, tie samo mukaraca: prostitucija, fizika lju
bav za novac pod nadzorom, ima ulogu drutvenog regulatora koji,
zarad odranja javnog reda, apsorbuje nezadrive nagone nezado
voljne mladosti i zrelog doba. Ovog puta parnice, istrage, prie, sli
ke dopunjuju solidnu dokum entarnu grau. Ne elei da nastavi sa
besmislenom utopijom iskorenjivanja prostitucije, koja je uvele na
lazila naivne i neuke moraliste da je podre, srednjovekovna Crkva
u prostituciji je prepoznala jedini mogui ustupak tiraniji seksa:
ona je osuuje, to je nesporno, ali s velikom panjom prati njeno
odvijanje. U saradnji sa gradskim edilima, Crkva e prihvatiti da se
brine o zajednikim devojkama, smetajui ih u posebne kue ko
je su njeno vlasnitvo, ili u pobonu zajednicu, odnosno u slubu
nekog svetenika kada, zbog starosti, vie ne budu mogle da se ba
ve prostitucijom . Prema pravilu, zarada od usluga sliva se u grad
sku kasu; m eutim , da bi izbegla ubrzano form iranje grupa profe
sionalaca" koji zapoljavaju devojke izvlaei iz toga linu dobit, Cr
kva se nee libiti da prihvati darove klijenata, koji na taj nain de-
limino otkupljuju svoj oprotaj. U gradu, ovakve opatije, veseli
dvorci, mesta za odmor" ili mali bordeli okupljeni su esto oko
crkava, na mostovima, preko puta dvorova. Zajednike devojke
veinom dolaze sa sela i bave se prostitucijom jer nisu nale nika
kav drugi posao u gradu; ipak, nali smo d aje, na prim er u Burgo-
nji XV veka, visok procenat uglednih ena upoljavalo svoje talente
na ovakvim mestima, a ranije sam ve pomenuo turska kupatila u
koja su mogli da uu oni koji imaju da plate. U selu, naprotiv, ne
znamo ta se dogaa: sigurno je bilo nekoliko m atrona, koje su va
ile za svodnice i koje su vrile dunost snabdevaica. to se tie
divlje" prostitucije, koja se odvijala na otvorenom, ne ini nam se
da je bila manje oigledna: ono to znamo o vaarima, o prolasku

88
plaenika ili o povorkama pseudopokajnika, uveliko upuuje na re
dove nezabraenih ena, u nepristojnoj odei, na meretrices, koje su
se nudile svakom prolazniku. Ako je jedan svetac poput Robera
Darbrisela (Robert dArbrissel), poetkom XII veka, voleo da bora
vi u njihovom drutvu, da bi spasao njihovu duu i telo, uvaena
Crkva imala je potekoa da u tome vidi samo pobonu delatnost.

Brani okovi

Poloaj ene u srednjem veku prati loa slika u knjievnosti;

sigurno ste ve primetili da se borim protiv takvog jednog a priori
zakljuka. Prirodno je oekivati da su mnoge stvari, u toku tako du
gog perioda, evoluirale. Preko naih pisanih izvora - jer arheologi
ja nam ne moe pomoi oko utvrivanja datum a, dok se ikonogora-
fija ponavlja - mogu se primetiti realna variranja: od kraja karolin
ke epohe, oko 900, do priblino 1030. ili 1050, prisustvo ena u
ekonomskim i politikim problemima ini se neizbeno; u periodu
izmeu 1050. i 1180/1200. taj poloaj slabi, barem u moralnom po
gledu; povratak je iznenadan u drugoj polovini XIII veka i dostie
vrhunac u narednih pedeset godina, pre nego to krene opadanje
prilikom ulaska u Moderno doba", u XV i XVI veku. Ova talasanja
u uticaju ena posledica su, naravno, brojnih uzroka: zastupljenost
polova, pritisak ili poputanje crkvene kontrole, razvoj i pomeranje
oblika aktivnosti u ekonomiji proizvodnje, napredak ili nazadova
nje individualizma. No, sami uzroci ovih motiva nisu dovoljno pri
stupani, a nisam u mogunosti da se pozovem na vanljudske raz
loge. Ipak, evolucija hrianskog braka, bilo daje posledica ili uzrok,
pogodno je tie za posmatranje.
Iako mi se ini oiglednim da materijalna sudbina srednjove-
kovne ene ni po emu ne zasluuje licemerno saoseanje koje joj iz
raavamo, moram priznati da je njena sudbina, barem u pravnom
smislu, kao supruge, nesporno osrednja i sainjava glavni argument
zastupnika ideje o mukom srednjem veku. Danas smo svedoci
ubrzanog slabljenja neraskidive monogamne brane veze, bilo d a je
ona motivisana verom ili ne; druge, manje krute, odnosno kratko-
trajnije veze povezuju mukarce i ene, no ovde nije mesto da o to-

89
me govorimo. Kroz ceo srednji vek, takvi konkubinati bili su zabra
njeni, osuivani, protivni kako moralnim naelima tako i Boijoj vo
lji i, najzad, poistoveeni sa najgorim razvratom i poligamijom.
Prepoznat kao osnovna elija srednjovekovnog drutva, brak
je danas postao predm et bavljenja obimne istorijske literature, u
velikoj m eri saglasne u svojim stavovima, koje u pokuati da rezi
miram. ednost je ostala ideal ogranien na aicu pojedinaca, volj
nih ili nevoljnih, koji jesu predm et divljenja, ali nem aju nikakvih
dodirnih taaka sa svakodnevnim ivotom. Ko nije edan, m ora bi
ti deo reda" koji Bog stavlja odmah posle reda ednih: mora biti
venan, conjugati. Ulaskom u taj novi red, oni koji su nosili naziv
puer ili putila, eak ili devojica, i koliko god da imaju godina, kao
to je sluaj Gijoma Marala (Guillaume le Marchal) koji je imao
etrdeset godina, postaju vir i uxor, ulaze u svet hriana; izvrava
ju neku vrstu dravne dunosti koju treba sakralizovati. Crkva to i
ne proputa da uini, dajui mu oblik nepovredivog, venog ugovo
ra saobraznog onome to su Adam i Eva doiveli pre prvobitnog
greha i nakon njega. Crkva je tako uvela sedmu i poslednju svetu
tajnu koju budui suprunici sami i reciprono sprovode u in, bez
potrebe za ueem predstavnika Boje volje. Ako bi se ova veza
prekinula, bio bi to neprihvatljiv slom vere, i prema tome, jeres.
Ipak, takva veza ostvarenje je Boje volje za razmnoavanjem ljudi;
ona podrazumeva telesno spajanje koje, ako izostane, ini brak ne
ispunjenim , a njegovo postojanje m eu ljudima neopravdanim.
Osim toga, takva veza otvara put i neistim zadovoljstvima, te je
stoga neophodno uokviriti je stabilnim garancijama koje e obezbe-
diti njegovu dugotrajnost. Prva garancija je, naravno, svojevoljni
pristanak oba suprunika. Danas, dovoljno je svega nekoliko sve-
tovnih prim era da se to dokae: fizika privlanost ili psiholoka na
klonost dovoljno su opravdanje za ivot u zajednici. No, bilo je po
trebno mnogo vie da bi do toga dolo u srednjem veku. Prema ka
nonu i Gracijanovom (Gratien) Dekretu iz XII veka, devojica je
mogla da se uda im postane zrela za udaju, sa dvanaest ili etr
naest godina; deaci neto malo kasnije. Iako su kasnije to inili sa
esnaest ili sedamnaest godina, kako se, u bilo kom sluaju, moglo
verovati u iskrenosti njihovog pristanka? Mogli su i odbiti - to se
deavalo i neizostavno dovodilo do skandala. Ipak, roditelji su, na-

90
roito devojcicama, nametali naelni pristanak. Naravno, to ne
podrazumeva da e u ovakvim prinudnim brakovima moi da se
razvije prava brana ljubav.
Ukoliko deca oklevaju da se izjasne, um esto njih odluie la
novi njihovih porodica, naroito oevi. Pri tome se oslanjaju na i
tav niz razloga: sina treba udomiti van roditeljskog okruenja i, ako
je to mogue, oeniti ga dostojnom partnericom, u skladu sa politi
kom hipergamije koja je za cilj imala da uvrsti ili uspostavi unosne
politike ili ekonomske veze; ker treba udom iti to pre, m akar i
udajom za nekoga ispod njenog nivoa, budui da se time porodica
oslobaa trokova njenog izdravanja, dok u oima oca keri iona
ko nisu imale proizvodni potencijal, ve su predstavljale samo dra-
goceni ulog koji treba to pre unoviti. Prema tome, potrebno je,
pored toga to mnogi etnolozi upiru prstom na trite ili trgovi
n u devojkama, istai i razm otriti poloaj muke dece koja su se, po
svemu sudei, nala u istom kou. Oigledno, ovako su se ophodili
uglavnom velikai, budui da o njima najvie znamo; usuujem se
rei isuvie jer, ako se uzme u obzir d a je nesumnjivo bilo uplita-
nja roaka u upravljanje zemljom ili radnjama, princip kvazi-jedna-
kosti socijalnih nivoa, odnosno homogamija, postaje pravilo za obi
an svet, odnosno najvei deo populacije, radi obezbeivanja konti
nuiteta u voenju porodice.
Konano, evo pred nama dva mlada goluba, predodreena jed
no za drugo, nakon pregovora koje su vodili oevi, a ako je bilo po
trebe za otrinom, i majke. Prema potrebi, savet je traen i od pri
jatelja, to jest opata za mlade", neke vrste voe priznatog meu
mladima; a ponekad i otac odabira meu devojkama pred ijim vra
tima bi, u maju, mladii ostavljali cvee ili zelene granice. Dogovor
se sprovodi u delo inom sponsalia; verenici se upoznaju i javno iz
govaraju verba de future, pre nego to se kucnu aama. Ljubav na
prvi pogled? Razoaranje? Kako su mogli znati? Potom prolazi od
reeno vreme, ponekad vie meseci, u kojima se nesumnjivo -
njuje vrednost m aterijalnih dunosti, eventualnih prepreka, koje se
tiu srodstva, neasti ili prevare. in nuptiae, koji sledi, od sutin
skog je znaaja, a m eavinaje rimske tradicije, hrianskih potreba
i germanskih obiaja. Najpre, valja objaviti na sva zvona daje uspo
stavljen dogovor izmeu dve porodice: dolaze roaci i prijatelji, do

91
nose poklone, miraz, pozivaju se muziari, komedijai, organizuju
gozbe i slavlja - to je dovoljno da proguta ono to jedan enovljan-
ski trgovac zaradi za est meseci u XIV veku. U Italiji je, zbog oi
glednih zloupotreba, gradska vlast morala da nam etne ogranienja
na raskone proslave. Brana veza se proslavlja u devojakoj kui;
svako se pokazuje u svojoj najlepoj odei, kao to se to vidi na u
venoj slici Van Ajka (Van ) iz 1435. na kojoj je predstavio bra
ni par Arnolfini. Budui suprunici nose kape, dok mlada nosi ode-
u raznih boja, naroito crvene boje, nikada bele. Prema jednom je-
vrejskom obiaju, iznad njih se zatee veo {pallium). U skladu sa
rimskom tradicijom, otac vodi svoju kerku za ruku koju kasnije
predaje u ruku njenog budueg supruga: na taj nain predaje m u
manus, vlast nad enom. Rimski i germanski obiaj je da supruni
ci izgovore verba de presenti to predstavlja oblik konanog zaveta
koji je jednak pristanku: nema mnogo izlaza za buntovnicu koja od
bija. Potom suprunici jedno drugom stavljaju burme, antiki sim
bol, kao svedoanstvo njihovog zajednikog zaveta, ali ne obavezno
na levi domali prst koji je, kako su verovali Stari, bio direktno po
vezan sa srcem preko krvnog suda i nerva. Prisutna su dva, a mo
da i vie svedoka, jedan od njih moe biti sveteno lice, drugi pisar
koji e proitati ono na ta su se materijalno obavezali oevi budu
ih suprunika. Potom se svi u povorci upuuju ka Crkvi gde se pri
m aju zaveti i blagoslov Crkve; ipak, ovaj verski obred nije bio
uobiajen sve do XIV i XV veka, kada je svetenstvu najzad polo za
rukom da ga nametne. Do tog doba, taj poslednji in odravao bi se
van zidova Crkve, na trem u, ante valvas ili in facie. Misa u znak za
hvalnosti Bogu, koja sledi ovom inu, prilino je skupa, tako da su
radije primali samo blagoslov, budui da zavet daju mladenci jedno
drugom.
Do dana dananjeg odrao se obiaj da, nakon toga, povorka,
obasuta zrnevljem u znak plodnosti, praena raskonim veseljem,
krene na gozbu, naravno, ako je porodica imala dovoljno novca da
to priredi - i o tome nam svedoe kraljevski jelovnici; ali to je samo
obina reprezentacija, jer mlada, iako prisutna na gozbi, ne jede.
Morae tako da saeka zavrnu etapu u kojoj se stavlja poslednji pe
at na istinsko sjedinjenje suprunika: to je iskljuivo dunost e
na, dok mukarci pevaju i viu vesele i raskalane pesme i melodi

92
je, daleko od brane sobe. Mladenci odm ah leu u krevet, koji je
prethodno blagoslovio svetenik; odeu im skidaju ene koje se
sm atraju iskusnima; mukarac m ora da proe kroz obred odvezi-
vanja" u kojem se trake vezuju oko njegovog uda, a zatim odvezu-
ju, to predstavlja oslobaanje njegove mukosti. Nakon to im se
donesu ato, aj ili aromatina vina, zbog navodnih afrodizijakih
svojstava, mladenci ostaju sami. No, dugo vrem ena odrao se obi
aj da jedna od babica tokom noi deura u blizini mladenaca, ka
ko bi ostalima javila d aje dolo do telesnog sjedinjenja, naravno ako
i nju o tome obaveste. to se tie glasina o pojasu nevinosti koji tre
ba otkljuati, ili o pravu na prvu branu no, prema kojem je vel-
moa imao pravo da prvi oduzme nevinost mladi, radi se oigledno
o tvorevinama mate koje su uveli rom ani, preobraavajui ono
to je do njih doprlo u ostacima o plaanju poreza vlastelinu, na ime
braka protivnog njegovoj volji.

I njegovi katanci

Ovde opisujem idealni hrianski brak na najviem nivou, ko

ji se sklapao u periodu od IX do XII veka: bilo da se radi o braku iz
meu velmoa ili u narodu, on podlee pravilima koja e se, napro
tiv, sve manje i manje potovati. to se tie pravnog okvira o kojem
jo nita nisam rekao, on daje posebnu, ponekad veoma m ranu no
tu fizikim i m oralnim obavezama suprunika.
Pre svega, ne treba zaboraviti da se poligamija ilavo dri, upr-
kos stalnim napadim a Crkve. Ova praksa, aktuelna od antikog do
ba i kroz srednji vek, kod Germana, Skandinavaca i muslimana, ne
zasniva se, kao to mnogi uporno tvrde, na nezauzdanoj, sebinoj
mukoj seksualnosti koja enu svodi na obian predm et mukog za
dovoljstva. U tadanjim demografskim okolnostima, kada je harala
visoka stopa sm rtnosti usled brojnih faktora, poligamija je bila ne
minovan izbor za onog koji se nadao brojnom potomstvu, samim
tim to su mukarci drali u svojim rukam a zavidna materijalna do
bra i mo. Krijui se iza nevinog oblika konkubinata, poligamija se
vrsto drala i na kraljevskom dvoru, kod Karla Velikog i ostalih
kraljeva koji su se hvalili da su prim erni hriani. U poluzvaninom

93
 skromnije slojeve stanovnitva usadilo se oseanje du aristokrata-
esto neuravnoteen zbog starosti udovice, bio neklinavskom sve-
tradicionalnog branog reda, odnosno poremeaj drilla, vie ena,
Ponekad je trebalo skupo platiti neku vrstu poreza n;kve, omogua-
vlastelinovoj volji, i to mladiima u kvartu i voi u takvom kon-
opatu za m lade, ponuditi im svima da piju, p rira naslednicima,
erotske igre. Ponekad ni to nije bilo dovoljno da se izrimer Viljema
ri, buna i razdragana povorka preruenih mladiamo normanski
vaju raskalane stihove pod prozorom mladenaca. At u XII nikada
slave padale na jedan od buntovnih praznika - na Svia kao zakoni-
Svetog Jovana ili Prvi maj - ene bi mogle da se ukljiije govoriti, iz-
na ponaanja".
Dugo vrem ena su istoriari, naroito istoriari pi: krvno srod-
li prirodu obaveza koje preuzimaju dve porodice u trodnosno da iz-
enja braka. Budui da su se ljudi u praksi ugledali stav ni u emu
pravo i kanone, na germanske i antike obiaje, i btomstva, to bi
praksa evoluirala tokom srednjovekovnog m ilenijum ezahvalni za-
se od regije do regije, da i ne govorimo o neverovatncvele do ojaa-
niku koji su koristili pisari i zapisniari, itav talase, njenog -
studija pokrenut je ovim pitanjima; i svaki pokuaj oilo kakve krv-
tresu bio bi uzaludan, iako bi se time dobila nauka, ' otvoreno pri-
sluaj. Ja u se drati najjednostavnije teorije. Prema je skoro svoj-
uopte nije tajanstven: da bi brak bio postojan, potrelincestuoznim
ka od strana garantuje za to. Iako bi se mogla zadovc veze izmeu
cima i gestovima, Crkva je ve prilino rano, oko VII su i u graan-
be preuzela ove svetovne elemente; ali izgleda da u njiog zgunjava
la, kao to to veina istoriara i svi etnolozi ine, ozn d a trae ene
razmene: kao da se radi o kupovini ene i da se daju ga suoili sa li-
vrenje kupoprodajnog ugovora. Sve ove prakse su nesj zemlji, a po
le nam samo tragove, ali i danas moemo vrlo lako di na kumove i
njihov mehanizam. Otac koji daje svoju kerku i preda) venaju. Ta-
nus buduem suprugu, oekuje da ona ostane u dobro se pravila kr-
nom poloaju: stoga on zetu prepisuje stvarna dobrancilu u Latra-
zaradu, nakit, zemlju i eventualno rentu, ija se vredn'. samo najbli-
pokazuje i navodi, sve to kako bi se istakli poloaj i pocriti pravilo
ge koja e, izuzev u retkim sluajevima, prei da ivi kuke, bilo -
a unapreenog u upravnika miraza - dos ili dotali koji, sem ako

96
ne pripadate visokoj aristokratiji, i nije mnogo upuen. U obrnu
tom sluaju, incest je predstavljao savren izgovor za raskid braka,
kada brani par nije mogao da ima dece, ili kada je ena jednog rat
nika na svet donosila samo kerke. Jedan od prim era uvenih po
skandaloznom karakteru i dram atinim posledicama bio je raskid
braka izmeu Alijenore Akvitanske i Luja VII kome je bilo potreb
no petnaest godina da uvidi da je u krvnom srodstvu sa suprugom
i da zatrai ponitenje. Zbog toga je uvedena obavezna istraga pre
braka, a 1215. godine i donoenje dozvole, odnosno prava na brak,
nakon to se prethodno dokae nepostojanje krvnog srodstva.
Neminovno poputanje doktrine po pitanju incesta dovelo je
do istovetnog pokreta kada se radi i o ponovnom stupanju u brak.
Kada se jednoj eni koja je bila udata, a potom odbaena pod izgo
vorom da je sterilna, na emu se i Crkva bogatila, zabrani ponovni
ulazak u brak, neto je to moemo zamisliti; da mu otera enu bi
lo je, u principu, zabranjeno, a inae i retko, ali kada se dogodi, ne
sumnjivo je bilo znak slabosti i kaljalo je enin ugled. No, sluaj
udovica bio je sasvim druga stvar. Iako je udovac mogao da se, na
vodno, bez potekoa, ponovo oeni, udovica, nakon smrti mua,
nije bila osloboena od manus koju je on poloio na nju, nakon to
ju je preuzeo od glave porodice kojoj je pripadala; kao i u sluaju
odnosa vazal-sizeren u ratnikom svetu, odanost nije mogla da se
daje dva puta razliitim ljudima. Ipak, demografska struktura sta
novnitva nosila je sa sobom rizik da dovede do poveanja broja
mladih udovica, meu kojima su neke bile i bez dece. Njihove po
rodice slabo su se mirile sa preporukam a Crkve: da ih poalju u m a
nastir; no, nisu mogle ni da zatvore oi pred opasnou od razvra-
ta; osim toga, budui da su povratili manus nad kerkom, roditelji
su mogli da se nadaju da e na njoj ponovo moi da ostvare neku
dobit. Pod pritiskom aristokratije, Crkva je morala da prihvati m o
gunost ponovnog stupanja u brak, ako ne na koncilu iz 1215, on
da barem jednu do dve generacije kasnije. Dodue, u drutvu vla
snika dobara, pregovori neophodni za ugovaranje m aterijalnih
uslova novog braka bili su znatno tei; takoe u trenutku izbora no
vog prosca. Najee je udovica morala da prihvati manje raskoan,
hipogamski brak; nisu mogli ba svi da prou kao Alijenora Akvi-
tanska, koja je jednog kralja zamenila drugim. Pored toga, m eu

95
skromnije slojeve stanovnitva usadilo se oseanje da bi takav brak,
esto neuravnoteen zbog starosti udovice, bio neka vrsta ruenja
tradicionalnog branog reda, odnosno poremeaj drutvenog reda.
Ponekad je trebalo skupo platiti neku vrstu poreza na brak protivan
vlastelinovoj volji, i to mladiima u kvartu i voi njihove bande,
opatu za m lade, ponuditi im svima da piju, prirediti vie-manje
erotske igre. Ponekad ni to nije bilo dovoljno da se izbegne ariva-
ri, buna i razdragana povorka preruenih mladia koji viu i pe-
vaju raskalane stihove pod prozorom mladenaca. Ako bi ove pro
slave padale na jedan od buntovnih praznika - na Svetog Valentina,
Svetog Jovana ili Prvi maj - ene bi mogle da se ukljue u ova bu
na ponaanja.
Dugo vrem ena su istoriari, naroito istoriari prava, ispitiva
li prirodu obaveza koje preuzimaju dve porodice u trenutku zaklju
enja braka. Budui da su se ljudi u praksi ugledali na graansko
pravo i kanone, na germanske i antike obiaje, i budui da je ta
praksa evoluirala tokom srednjovekovnog milenijuma, razlikujui
se od regije do regije, da i ne govorimo o neverovatnoj zbrci u re-
niku koji su koristili pisari i zapisniari, itav talas minucioznih
studija pokrenut je ovim pitanjima; i svaki pokuaj da se one pre
tresu bio bi uzaludan, iako bi se time dobila nauka, ali to nije ovde
sluaj. Ja u se drati najjednostavnije teorije. Prema njoj, princip
uopte nije tajanstven: da bi brak bio postojan, potrebno je da sva
ka od strana garantuje za to. Iako bi se mogla zadovoljiti samo re
cima i gestovima, Crkva je ve prilino rano, oko VIII veka, na se
be preuzela ove svetovne elemente; ali izgleda da u njima nije vide-
la, kao to to veina istoriara i svi etnolozi ine, oznake trgovake
razmene: kao da se radi o kupovini ene i da se daju garancije za iz
vrenje kupoprodajnog ugovora. Sve ove prakse su nestale i ostavi
le nam samo tragove, ali i danas moemo vrlo lako da razumemo
njihov mehanizam. Otac koji daje svoju kerku i predaje njenu ma
nus buduem suprugu, oekuje da ona ostane u dobrom m aterijal
nom poloaju: stoga on zetu prepisuje stvarna dobra, kompletnu
zaradu, nakit, zemlju i eventualno rentu, ija se vrednost otvoreno
pokazuje i navodi, sve to kako bi se istakli poloaj i potrebe supru
ge koja e, izuzev u retkim sluajevima, prei da ivi kod svog m u
a unapreenog u upravnika miraza - dos ili dotalicium. Miraz

96
ostaje vlasnitvo supruge i ukoliko dobije za m ua nekog raspiku
u koji krene da ga troi, to moe postati uzrok estokih svaa, pa
ak i oruanih sukoba izmeu porodica. Ako ta dobra opstanu, m a
kar i u samo jednom svom delu, nakon smrti mua, a jo rede na
kon proterivanja, ostaju vlasnitvo ene koja moe da ih ponese ro
diteljskoj kui, usled ega se uspostavlja praksa da kerka koja ve
ima miraz, upravo iz tog razloga ne moe polagati pravo na udeo u
porodinom nasledstvu. S druge strane, mu i tast uvaju jedan deo
svojih sopstvenih dobara, koji se moe kretati izmeu 30% i 50% i
koji se oznaava kao dos propter nuptias, donum, plodouivanje,
to je, prema etnolozima, jednako ceni kupovine ene. Namera je
da se eni, u sluaju da ostane udovica, obezbedi udeo u nasledstvu
mua: tako se ona osigurava u sluaju da deca pokuaju da je lie
svega. Udovtina.se ne srne dirati za vreme braka, a ako se to slu
ajno i desi, ona se m ora proiriti i na druga dobra; o tome se bri
ne Crkva.
Iza ove rudim entarne slike krije se verovatno velik broj dvo
linosti i svaa. No, zapaziemo da ena kada se uda, iako nem a
pravo na upravljanje ovim m aterijalnim garancijama - to je, u
pravnom smislu, svodi na status vene m aloletnice - ima oca,
brau, roake koji se sigurno, s maem ili batinom u ruci, ne mo
gu tako lako prevariti. A kada se postavi pitanje nasledstva pokoj
nog mua - koje se ili deli na jednake delove izmeu sinova i ne-
venanih kerki, ili se daje prednost jednom od njih, najee naj
starijem sinu, ili se u oporuci skoro celokupno nasledstvo ostavlja
jednoj glavi - ena i dalje ostaje gospodar svoje treine, odnosno
svoje udovtine. Naravno, ne nedostaje sluajeva u kojima su e
ne ostale liene svega, pa ak i pomoi porodice u kojoj su se rodi
le; takvi primeri protivree mom optimizmu - no, ja drim da ih
nem a puno.
I konano, u susretu sa smru uspostavie se jednakost, doi
e do kompromisa izmeu suprunika. U grobnice velikaa sa nji
hovim epitafima, kao i u grobove obinih ljudi, iz naroda, koje nam
otkriva arheologija, polau se oba tela; slube za pokoj due, zadu
nice, ne prave razliku izmeu polova; porodice se takmie u po
bonom zanosu; a Crkva, u zgrtanju bogatstva, vrsto dri do ove
jednakosti. <A j
Bliski roaci

Kada ivi u drutvu ostavljenom na milost i nemilost nekon-

trolisanim stalnim pretnjam a, usamljen ovek nema nikakvih an
si. Kada se opredeli za ivot pustinjaka, u nekoj isposnici, onda je to
odricanje od oveanstva, a Crkva, iako se ne usuuje da osudi ta
kvu smelost due, ipak ne prihvata snane linosti. Barem na Zapa
du, ivot u zajednici ini joj se prirodnim, kako meu njenim slu
gama tako i m eu laicima. Porodica je okvir od Boga dat kako bi
se u njega smestili par ili parovi koji su njegove osnovne elije. No,
u srednjem veku, ova re pokriva irok skup koncentrinih odnosa,
iji lanovi donekle priznaju srodstvo, po krvi u svakom sluaju i to
u prvom krugu, ali i po zajednikim interesima, po uzajamnoj ose-
ajnosti ili naklonosti, to se vie udaljavamo od para koji ini je
zgro. Preko ovih veza, u socijalno platno ugrauje se itav splet du
nosti i usluga u kojima uloge igraju ljubav, prijateljstvo i korist. Ti
me se obuhvata kako srodstvo po bonoj liniji, tako i srodstvo u
okviru rodoslovnog stabla, ljubavnici, posluga, klijenti, klan kao i
sami susedi. Dakle, vidimo da se priroda porodice dodiruje sa
okvirima svakodnevnog ivota, branim brigama, upravljanjem do
bara, ratnim i mirovnim radnjama, sa verom i zajednikom prolo
u. irok spektar pitanja koja se postavljaju tim povodom obja
njavaju istoriografsku teinu ove teme, i opravdavaju to to se ja,
kao u sluaju braka u prethodnom tekstu, jo jednom ograniavam
na jednostavno, odnosno naivno izlaganje.
Pozabavimo se najpre krvnim srodstvom. Ve sam govorio o
ulozi oca u odabiru branih partnera, o panji koju posveuje
upravljanju miraza, unapreenju sina, prenosu vlasti na dobra po
bonoj liniji. Da li se on brine i o imenim a koja e dobiti deca? Da
nas su u modi istraivanja u oblasti antroponim ije i interesovanje
za prozopografiju plemia. Da bi potvrdili odreeno poreklo, ljudi
rado tragaju za imenim a koja su se ponavljala iz generacije u gene
raciju. S m ajine strane, ako je brak hipogamski za enu, ona na taj
nain eli da podseti na dostojanstvo svog ranijeg statusa? Ili obr
nuto, ako m u eli da istakne svoje preimustvo? No, kod sirom a
nih, ovo pitanje praktino nema znaaja: lepeza imena je, nesum
njivo, svedena zbog obiaja ili mode, ali u nju ulaze samo imena

98
hrianskih svetaca: de se krste kao an (Jovan), ak (Jakov),
Pjer (Petar) ili Marija, ana (Jovana), Katarina, uz dodatak mla
i ili mala ako je otac (ili neki drugi staratelj) odabrao da dvoji
ci brae ili dvema sestram a d isto ime. to se tie majke, koja se u
principu dri po strani i uti, ko od nas ne bi mogao da zamisli te
inu njenog pogleda, iza uzrujanog oca? Od Edipovog kompleksa
do koristoljubive majke, koliko je samo srednjovekovnih primera!
Koliko je samo tekih situacija koje su iskoristili romanopisci i hro-
niari: Perseval ubija svoju majku naputajui je; Gviber de Noen
(Guibert de Nogent) uspeo je da se oslobodi svoje jedino odlaskom
u m anastir, dok je Sveti kralj Luj, da bi doao u nonu posetu svo
joj supruzi, a da ne uznem iri svoju majku Blanu, morao da kori
sti skriveno stepenite! Ovo su samo tri prim era m eu stotinam a
drugih.
U kulturi Zapada, roaci po bonoj liniji vie nem aju onakav
znaaj kakav su imali ranije. Nekada su braa i sestre, naroito sta
riji, pazili na mlae, branili ih, braa ako treba s orujem u ruci, a
sestre kletvama, ako nema roditelja i ako je ast porodice ugroena.
0 tome nam svedoe pisma o pomilovanju za osvete m eu pojedin
cima ili u grupi. Ve sam govorio o ulozi ujaka koji moe da zauzme
mesto oca kojeg nema. Mogao bih ovde da navedem jo stotine pri
mera roakih intervencija, prilikom prim anja u red vitezova, u
red svetenika, u trgovako udruenje, povodom ugovora o osigura
nju, novanih pozajmica, pisanja testam enta. Iako izbledeli, ovi
obiaji pripadaju i naim vremenima; nema potrebe da se vie zadr
avamo na tome.
S druge strane, dve pojedinosti tiu se iskljuivo srednjeg ve
ka. 0 prvoj sam ve govorio i tie se kopiladi. I danas, uprkos rastu
oj fleksibilnosti socijalnih pravila, nae graansko pravo, koje po
tie od Napoleona i jo dalje od Luja XIV, ostaje prilino rezervisa-
no prema ravnopravnosti prava na nasledstvo, u zavisnosti od le
gitimnosti roenja; u dananje vreme, kada slabi pravni karakter
braka, ovaj problem gubi na znaaju, ali to nije bio sluaj u srednjo-
vekovno doba, kada ideja o detetu kao plodu greha, ukaljanom nji
me, i ideja o strancu, koji polae pravo na jedan deo nasledstva, ni
su bile daleko jedna od druge. Poloaj te prirodne dece, koje je,

99
verovatno, mnogo vie bilo na selu nego u gradu, popravljao se po
stepeno. Dok su ih do XI veka ubijali odmah po roenju ili tokom
ranog detinjstva (izgovora kao ni prilika nikada nije nedostajalo),
naputali, smetali u poniavajua domainstva, nakon tog perioda
poeli su da ih prim aju u porodicu, dodue sa odreenim prezirom:
njima su bili nam enjeni slomljeni" grbovi, dvodelne uniforme, ne
ravnopravan protokol, brakovi sa manjim pretenzijama. Ali neki su
dospevali i do stupanja na punopravnu dunost (jedno kopile Filipa
Avgusta postalo je grof) i tako otvorili put ka ivotu ravnopravnom
sa onim u legitimne dece. Budui da su se, krajem XIV veka i u to
ku XV veka, bastardi esto viali na poloajima generala, vojvoda,
kraljevskih savetnika, izuzev m esta kralja, moemo pretpostaviti da
je demografska kriza uzrokovana kugom omoguila njihovo osloba
anje od tekog poloaja.
Druga pojedinost svojstvena srednjem veku mogla bi da nas
jo vie iznenadi: sudbina mlae brae i sestara, bila je samo uzrok,
ini nam se, vie ili manje prijateljskog rivalstva; izreka brat je pri
jatelj od prirode dat nikada nije uzim ana za ozbiljno, a brat je vie
sm atran konkurencijom nego prijateljem. Tokom dugog srednjo-
vekovnog doba, poloaj mlae brae bio je potcenjen; vlast nad na-
sledstvom oca prelazila je na starijeg brata. Naroito u drutvu su
tinski zasnovanom na posedovanju zemlje i oruja, podela auctori-
tasa ne dolazi u obzir. Pravo starijeg", primogenitura, prevedno je
u zakone oko 1050. ili 1100. Ipak, ne treba iskljuiti mogunost da
su se neke prednosti ticale iskljuivo mlae brae, iz bilo kog razlo
ga: prim eri potiu iz XI veka; ali lako je pretpostaviti daje bilo osve
toljubivosti i sukoba. Budui da su najee bili proterivani sa im a
nja, mlaoj brai bilo je zabranjeno da stupaju u brak koji bi mogao
da dovede do rasparavanja oevog nasledstva: neka idu da trae e
nu i bogatstvo daleko od oevog zamka; meu krstaima, na primer,
koji su se naselili na Svetoj zemlji, bio je veliki broj mlae brae ko
ji nisu imali emu da se vrate u rodnoj zemlji. Tek krajem XIII ve
ka dobie dozvolu da se oene i ostanu na oevom imanju, najpre
zbog toga to se na pomolu osetio demografski pad, a potom i zbog
slabljenja feudalnog sistema. No, to je dovelo do jedne druge poja
ve: ljubomore meu jetrvam a. U pitanju su iskljuivo aristokratski
problemi i mi nikako ne moemo da izmerimo njihov uticaj na si

100
romane. Ipak, moe se pretpostaviti d a je poloaj neudatih kerki
bio isti na dvoru i u kolibi. Razlozi zbog kojih su ostale neudate bi
li su razni - korist, nesrea, nedovoljno bogatstvo ili sramota, u sva
kom sluaju mlade baba devojke nisu imale izbora. Da ih poalju
u m anastir? Lo ugled mnogih sestrinskih m anastira omoguava
nam da ih zamislimo kako su bili ispunjeni devojkama kojima tu
uopte nije bilo mesto. Kurtoazna" postolovina? Samo ako bi neki
zavodnik i lovac na avanture eleo da ih prihvati, pre nego to bi ih
ostavio, razoarane i obeaene, to je bio najei kraj kurtoa
zne ljubavi veliane u pesmama dvorskih pesnika i pobono pripo-
vedane u pisanjima istoriara. Na kraju, ostale bi u oevoj ili brato
voj kui, da rade kune poslove, trpe ponienje i bave se pletenjem
- ve sam rekao da spinster, na engleskom, znai istovremeno i
pletilja" i baba devojka.
U najm anju ruku, uska porodina zajednica bila je svesna ve
za koje su je inile. Istoriari prava esto govore o dve razliite
pravne strukture porodinih veza, dok sociolozi govore o dve vrste
rodbinskih grupa. Prema istoriarima prava, prva struktura je ag-
natika, odnosno piram idalna i uspostavlja zavisni odnos prema
pretku, pater familias; u rimskom pravu, ova struktura sm atrana je
karakteristinom za porodicu. Druga struktura je kognatika, od
nosno raslojena na horizontalne slojeve i uspostavlja lateralne zavi
sne veze - karakteristina je za germansku i keltsku tradiciju. S
druge strane, sociolozi prave razliku izmeu neke vrste iroke po
rodice, koja se susree kod nomadskih naroda, kod lovaca ili stoa
ra, i ue porodice, branog tipa, koja se pre vezuje za obradu zemlje.
No, jasno se vidi da se ova dva vienja ne poklapaju i da su se, to
kom hiljadu godina, meu ovim strukturam a morala roditi odstu
panja i varijacije. U odsustvu detaljne analize, dodau jo dve stva
ri: brana elija odnela je pobedu nad svim irim strukturam a; Cr
kva je doprinela tome, propagirajui sliku prvog para. Od karolin
ke epohe, u dogmatskim delima to je prevedeno u zakon. Ali i tom
zakonu trebalo je dugo da se ustali: sve do kraja srednjeg veka, po
treba za irokim srodstvom odupirala se tom pritisku, najvie u ari-
stokratiji, u to nema sumnje, ali i drugde, moemo biti sigurni. Pre
lazak oeve imovine u ruke naslednika, sve do XIII veka, nije se
mogao obaviti bez odobrenja ostalih srodnih lanova, kroz laudatio

101
parentum ; u suprotnom dolazi do porodinog povlaenja", odno
sno preuzim anja dobara u ime porodice, koje se odvija preko pre-
nosa koji uvodi nestabilnost u porodicu.

I srodstvo"

Kada se izae iz irokog prvog kruga, dolazi se do onih koji se

nazivaju familia, amicitia, iji pritisak nema istu snagu kao prvi
krug, ali ija zatitnika uloga obuhvata sve mogue usluge, bez
naknade, vie ili manje; zatitne usluge, novane, ratne, usluge
preporuke, usluge deobe zajednike sudbine, sors proirenog srod
stva; dakle, radi se o consortes, vie ili manje jednakim - pares -
lanovima porodine zajednice, jedne kue - casa, consorteria,
consortia, casate, alberghi, paraiges, u zemljama rom anskih jezika.
U Italiji, ova vrsta zajednica osnova je za organizaciju gradskog
tkiva, sa itavim blokovima kua, zatvorenim etvrtima, kulama
straaram a, crkvom, grobovima, barjacima, u kojima, u slubi u
vene loze, svi lanovi grupe, ili barem 20% njih, tee da nose ime
gospodara. Tako emo u enovi nai porodicu Doria i oko njih
Dorijine: sluge, gorile (sicarii), ali i prijatelje koji uivaju
ugledan poloaj, favorite, savetnike, raunovoe, neku vrstu kli
jentele poput one koja je okruivala rimskog patricija. Ili atlena u
Francuskoj ili Engleskoj.
Malo dalje nalaze se susedi, koje nalazimo pod seoskim bre-
stom ili gradskim arkadama, ponekad u procesiji ili pobonom brat
stvu; moda i vie u okviru instanci nekog zanimanja u gradu ili
udruenja na selu. Tu se razm enjuju saveti i utehe, vesti i glasi
ne. To je zatita od usamljenikog ivota koji predstavlja odbaciva
nje socijalnog reda i avolje iskuenje, koje se ogleda u ponosu i
grehu zavisti. U pogledu toga, esto se odrasli okrivljuju da zatva
raju vrata pred drugima: jer mladi se rado okupljaju u bande, bri-
gati u italijanskim gradovima, sa lokalnim voom, opatom kako
ga nazivaju. To su egrti, potrci, paevi i titonoe, sluge, ako se ra
di o momcima, sobarice i slukinje, kad se radi o devojkama. Krhke
grupe: kada napune osamnaest ili dvadeset godina, devojke se uda
ju ili odlaze. Bande organizuju proslave u selima i u etvrtima, -

102
la koja okupljaju sve susede u igri; pridruie im se i izvoai se-
renada, koji sviraju pod balkonima devojaka, ali i napasnici i kra
dljivci, koji se sm atraju otrovnim i krim inalnim tum orom na tkivu
rodbinskih odnosa.

OKVIR NAPORA

Evo nas pred tom celinom sa vie lica, u kojoj su okupljeni

brani par, deca, roaci, sluge. To je kua, ognjite, kraljevstvo
ene, tu ive, jedu, spavaju i rade. Koliko ih je, najzad, okupljeno
oko ognjita? Sigurno zavisi od slube porodine strukture, dru
tvenog poloaja, sredstava za ivot, tako da brojevi koje sam ve
navodio, od 3,8 do 5,2, u gradu moda vie nego na selu, ne znae
nita, a da i ne govorimo o demografskom razvoju tokom dugih ve-
kova. Mnogo vie znai kada, iz poreskih ili prehram benih spiskova
saznamo unutranji sastav grupe, pravo ognjite", jer ono odreu
je m aterijalnu strukturu elije. Dva gradska prim era objanjavaju i
opravdavaju tu raznolikost: Rems 1422. i Firenca 1427, sa slabo iz
raenim razlikama m eu njima: 37% parova sa decom koja jo ni
su stupila u brak, to je norma, jo 11% bez dece, sve zajedno sko
ro polovina; treba dodati jo 8% udovica koje se jo brinu o svojoj
deci. Ali pored njih treba uraunati 28% viestrukih domova, na-
slednika, roaka, bratstava, kune posluge, koji onemoguavaju da
se doe do razumnog proeka. Nezanemarljiv ostatak ine samci
ili usamljeni: naputene udovice, baba evojke ili mukarci koji se
nikada nisu enili. Od sedam pojedinaca, etvoro ivi normalno,
dvoje u grupi, dok je poslednji neka vrsta otpadnika.

Kua

Kua, obina peina, ili ak jam a u zemlji, ili palata, zamak,

ostal47 velikaa i bogatih, kua predstavlja eliju ivota, bezbedno
mesto, prostor za druenje, mesto seanja i pobonosti. Okrenuta
ka privatnom, nedostupna Drugom, kua je takoe izraz milosra -

47 Na provansalskom znai kua (prim, prev.)

103
milosra kako ga vide u srednjem veku, kroz milostinju koja se u
obliku hleba ili tanjira supe nudi na vratima, jer nikad se ne zna da
lije prosjak Isus ili avo. Ovakva gostoljubivost, koja je danas goto
vo zaboravljena u naim krajevima, jedan je od prirodnih puteva
spasenja.
Ikonografija obimno svedoi o kuama, ali na pojednostavljen
i repetitivan nain; u pisanim izvorima kue se loe opisuju, a sve
do 1400, pa i kasnije, planovi ne postoje. Arheologija nam najvie
pomae, vie na selu nego u gradu: iskopine naputenih sela, sela u
razvoju, ili interventni javni ili privatni radovi, otkrili su nam veli
ku koliinu podataka o kuama, o domovima, o mreama puteva,
o objektima u domainstvu, ak i o parcelama, koje nas trenutno ne
zanimaju. Od 1950. i 1960. sve do danas, iskopano je na stotine me-
sta, od kotske do Sicilije, od Andaluzije do Danske, naselja u koji
ma su ljudi iveli od germanskih vrem ena do renesanse, ili mnogo
krae. Na francuskom tlu, naselja kao to su aravin (Charavines)
na Alpima, Ruije (Rougiers) u Provansi, Vilije-le-Sek (Villiers-le-
Sec) u Il-de-Fransu (Ile-de-France), Rinji-Ise (Rigny-Uss) u doli
ni Loare, Mondvil (Mondeville) u Normandiji, pet prim era od izu
zetnog znaaja, pruilo nam je vie informacija od itavog jednog
kovega povelja; u Kaenu (Caen), Turu (Tours), Arlu (Arles), Due-
ju (Douai), u samom Parizu, svetlost dana videli su duboki slojevi
srednjovekovnih gradskih naselja. Tako nam je danas dostpuno sve
ono to je tada bilo izgraeno.
Opti razvoj graevinarstva u velikoj meri je razjanjen, upr-
kos m eanju razliitih geografskih nijansi. U germano-keltskom
svetu, seoska kua hali, dugog pravougaonog oblika, poduprta
stubovima, na prim er 60x20 metara, mogla je da primi oko pedese
tero pojedinaca i stoku; u iskopanim kolibama pronaeni su trago
vi zanatskih aktivnosti, a pored glavne kue nalazili su se zatvoreni
ambari u kojima su se uvale rezerve. Vatra se palila napolju, na
udaljenosti, da bi se izbegli poari i da bi vie grupa moglo d a je ko
risti. Upotrebljivan je lokalni materijal: drvo, suva zemlja, erpi
pomean sa drvima i blatom. Ka jugu, gde um etnost graenja poti
e iz rane antike, koristio se kamen, kakav god daje, to je graevi
nam a davalo dodatnu vrstinu, iako ne treba meati - kao to se e
sto ini - villae sastavljene od nekoliko krila, u kojima je ivela po-

104
rodica nekog veleposednika, i oko kojih su, u kuama izvan kom
pleksa, iveli robovi, koloni i slobodni seljaci. to se tie gradskih
naselja, na severu su bila rudim entarnog karaktera, dok su na jugu
nasledila tradiciju starog antikog modela. Ova shema je promenje-
na kada su se uruila dva stuba kao to su ivot u klanu i prevlast
pastoralnog sistema. Specijalisti u ovoj oblasti ne slau se po pita
nju prelaska sa jednog sistema na drugi. Ako se opredelimo za irok
vremenski period, od VII do XI veka, imamo velike anse da pogo
dimo. Novi tip naseobine mnogo je drugaiji, bilo da je to zbog ra
zilaenja iroke porodine grupe ili promene ekonomskog cilja, kao
to su, na primer, uspon uzgajanja itarica ili gradski zanatski po
slovi. Razvoj se kretao u pravcu individualne kue, svedenih dim en
zija, 20 sa 6 ili 10 metara, sa jednim jedinim ognjitem. Stoka izla
zi napolje, vatra se unosi u kuu. Na selu je promena oigledna, dok
se u gradu izraava kroz odbacivanje velikakog i bogatakog ognji
ta, koje dominira itavom etvrti, i zanatskog naselja u kojem se
pali i po nekoliko ognjita. Ovaj razvoj dostie svoj vrhunac krajem
XIII veka i na kratko u se pozabaviti njime kako bismo sagledali
rezultat. Nakon tog vremena, izgleda da se suprotnosti produbljuju:
na selu, kue blokovi" okruuju se sporednim zgradama, dok naj
skromnije spadaju na nivo trone kue. Isto se dogaa i u gradu:
raskoni domovi nasuprot zgradama u kojima se stvara guva.
Namerno u zanemariti razvoj, uzroke i posledice ovog socijalnog
sloma.
Iako sam potpuno svestan da to moe dovesti do preteranog
pojednostavljivanja, rezimirajmo ono to smo do sada saznali. Na
selu, sredinom srednjeg veka, kua pokriva povrinu od petnaestak
kvadratnih metara, sastoji se iz jedne prostorije, nakon XIII veka
od dve; horizontalna podela na zone, prizemna kua, sa tavanom na
kojem se uvaju rezerve i do kojeg se stie unutranjim merdevina-
ma. Na jednom nivou, bez dubokih temelja - to oteava arheolo
ke analize i identifikaciju - izdiu se zidovi od dasaka, blokovi tre
seta, erpia, cigala ili suvog kamenja, u zavisnosti od terena; nabi
jeno blato, krov od slame, daica, kriljca ili biber crepa, u zavisno
sti od materijala koji prua okolni teren; du jednog od zidova, me-
sto za ognjite, vatra gori na irokom pragu od zdrobljenog kame
nja, sa kaminom iznad, kod bogatih, obinom rupom u krovu, kod

105
ostalih; jedna obina vrata, od irokih debelih dasaka, okaena o
arke, sa katancem, posle i sa bravom, koja ima za cilj da obeshra
bri kradljivce i uljeze, ali nee spreiti drumske razbojnike; prozo
ra nema, ili ih je vrlo malo, usled krhke gradnje, ponekad se dodaje
kapak, koji se zatvara. Raspored je tako sveden da primi sve ono to
ini porodino jezgro: vatra, koja tera strah i uva duh zajednitva;
ena takoe, brine o domainstvu kao o bogatstvu; najzad rezer
ve hrane, vina, orua, koje obezbeuju preivljavanje. Vinski po
drum, pe za hleb i tor za stoku atribut su najbogatijih kua.
Neobino je to to te kue izgleda nisu nepomine, nisu sagra
ene da traju dokle god traje seanje"; naprotiv, kue se pomera-
ju, ne preterano daleko prilikom svake nove restauracije ili obnove,
ali arheologija nam govori da se vrlo esto menja mesto na kojem se
grade. Da lije uzrok tome lakoa materijala? Ili demografski, odno
sno ekonomski razvoj? U Varam Persiju (Wharram Percy), selu u
Jorkiru u kojem se daleko odmaklo u iskopavanjima, primeeno je
da je jedna jedina kua prola kroz sedam uzastopnih stadijuma
preseljenja tokom tri veka.
Ali ako je bogata istovremeno i ratnik, mesto stanovanja se
menja: dobija na hijerarhiji, prem a vertikalnoj podeli na zone. Pu
no je podataka o dvorcima", pa ak - osim iskopina koje ne omo
guavaju razlikovanje perioda u gradnji - i potpunih opisa, slavnih,
ali i potpuno izmiljenih, kao to je opis dvorca Ardr (Ardres) u Bu-
loneu (Boulonnais) iz XII veka. Na breuljku od kamenia i blata,
podignuta je mona kula, mnogo vie da bi se oznaila mo gospo
dara, a ne toliko iz odbram benih razloga, etvrtastih, zatim krunih
zidina, najpre od drveta, zatim od kamena, u poetku usamljena,
potom okurena zgradama podignutim tokom vekova. Ne zalazei
u pitanje razvoja vojne arhitekture, rei u samo da je unutranji
razmetaj skoro uvele isti. Dole, po potrebi u podrumu, nalazi se
hrana, rezervoar za vodu ili ak bunar, ako se moe iskopati, konji
sa kojima ive i sluge, kuhinje takoe. Na prvom nivou, do kojeg se
stie skrivenim vratim a na visini, nalazi se ponekad utvrena sala,
aula, mesto okupljanja prijatelja, neophodnih roaka, mukara
ca"; tu se igra, jede, jer gospodar mora da troi da bi se njegova sna
ga i bogatstvo uveavali; tu se okupljaju i trae kandidati pogodni
za neku slubu, feud, brak. Na drugom nivou, u privatnom prosto-

106
ru, sa vatrom, nalazi se spavaonica, iz koje mogu da izalaze deca, i
naravno soba gospodara, srce loze, u kojoj se krije blago. Jo iznad,
kerke, bogatstvo koje treba dobro uvati, okruene brbljivim slu
kinjama, kojima je zabranjeno da se pojavljuju dole, u sali u kojoj
spavaju mukarci; soba za odm or takoe, gde gospodar i njego
vi roaci sluaju epske pesme... ili kuhinjske recepte. Najzad, na sa
mom vrhu, kapela, to je mogue blie Bogu. to vie graevina do
bije na prostranosti, ureenje e biti drugaije: unutranji hodnici
zamenie prolaze du sredinjih zidova; stepenite e zameniti
merdevine; italijanski tip bate, sa saletlama i sadnicama cvea na-
sledie ranije ive ograde koje su odvajale sukcesivne zidine.
Vratimo se u grad - iako donekle postoji slinost izmeu ho
tela (htels) u gradu i plemikih kua na selu - obine kue iz
gledaju mnogo drugaije od koliba. Ovaj put vie podataka nalazi
mo u ikonografiji: budui da je aktivnost u gradu konstantna, arhe
ologija nas ne moe precizno informisati o kuama, ali zato imamo
obilje slika Sijene, enove, Ruena i mnogih drugih gradova, koje
potiu s kraja srednjeg veka. Najpre, podela na parcele namee
gradnju kua u uskim paralelnim blokovima, sa fasadama duga
kim oko deset metara. Prema tome, kua je uzduna: glavni kom
pleks kue u prednjem delu, dvorite u koje se ulazi sa zadnje stra
ne. Iako su zidovi esto od erpia, uvreni gredama koje dre fa
sadu, mnogi vie vole kamen, ako mogu da to priute; krov je od
crepova ili kriljca. Usled guste gradnje blokova, najvea opasnost
za srednjovekovne gradove bio je poar: u XIII veku Ruen je izgo-
reo u celosti etiri puta. Jedan od skromnih pokuaja da se sprei
irenje vatre sproveden je kroz postavljanje ose krova pod pravim
uglom u odnosu na ulicu, tako da zabat gleda na ulicu. S druge stra
ne, budui da je povrina tla slaba, kue se grade na spratove, po
nekad se izvodi i nadgradnja na ve postojeim kuama, kako bi se
utedelo na prostoru; to je poreklo neum erenog romantinog vie
nja srednjovekovnih kua kao trbuastih graevina koje se, u svom
gornjem delu, dodiruju jedna s drugom natkriljujui s obe strane
ulicu. U nivou ulice, odmah kad se ue u kuu, nalazi se jedna je
dina prostorija, sa prozorima koji se zatvaraju kapcima. Ako uemo
u kuu nekog zanatlije, tu e se nalaziti njegova radionica: u njoj on
radi naoigled prolaznika i klijenata, a kada eli da prodaje robu,

107
dovoljno je da otvori kapke prozora, koji se kace horizontalno, je
dan na gore, jedan na dole. U dnu kue ponekad se nalazi prostori
ja kroz koju se izlazi u dvorite; no, tu je, u svakom sluaju, stepe
nite koje vodi na prvi, drugi ili najvie trei sprat. Ako kua ne za
uzima veliku povrinu, podne daske postavljaju se na grede koje le
e na stubovima; kada se donese presuda koja podrazumeva rue
nje, dovoljno je presei oslonce i kua e se sama uruiti. Budui
da ovakva katastrofa nije uopte pogodovala susedima, poeli su ra
dije da izriu prekriiocima ogromne sume za plaanje. Suprotno
kolibama, kue u gradu imaju podrum u koji se ulazi sa unutranje
strane kue: podrum i su nadzidani svodovima i mogu posluiti kao
sklonita u sluaju nevolje. Rekao sam ve da su toaleti imali otvor
ka spolja; glavno ognjite je na spratu, ali mogu se nai i neka m a
nja ognjita iznad, sa paralelnim dimnjacima i odvojenim odvodima
to poveava rizik za izbijanje poara. Tako se, u jednoj istoj zgradi,
moglo nai nekoliko ognjita, jedno iznad drugog; vei broj ognjita
znaio je vei broj domainstava" koja ive jedno pored drugog:
vlasnik kue na prvom spratu, siromani roditelji, posluga i podsta
nari sa malim prim anjim a na ostalim spratovima. Na selu, u nepo
srednoj okolini kue, moe se nai samo usoir", gde se ostavljaju
zaprena kola, i bata koja se nalazi na parceli obradive zemlje, u
gradu, zadnje dvorite viespratne kue, naprotiv, igra vrlo specifi
nu ulogu: tu se diu atori, ostavljaju stara burad, uzgajaju argare-
pe, komora, m irisne ili biljke sapunjae, drvee koje raa, ako je
mogue; ali tu se odlae radni otpad, pepeo, smee, pa ak i sadraj
sobnih lavora sve dok, krajem XIV veka ili neto ranije, nisu orga-
nizovali javno sakupljanje tog otpada - osim ako se kua ne nalazi
u blizini gradskih jam a, ime je problem reen.

I sve to se u njoj nalazi

Ve ste primetili znaaj koji pridajem arheolokim nalazima;

sve to dugujem iskopinama naputenih sela i ispranjenih gradskih
etvrti. Iznenanda, arheologija mi nedostaje: u unutranjosti kua,
skoro sve je, zapravo, od rveta; gvoe se ouvalo preko svega ne
koliko alatki, a ostali metali preko novia; keramike ima u obilju, ali

108
samo specijalisti mogu da odrede vreme nastanka upova, lavora ili
tanjiria koji, u oima laika, svi izgledaju isto. Obojene ploice na
podu i zidovima kod bogatih zanimljive su za istoriara prim enjenih
umetnosti, ali daleko od toga da se mogu nai kod siromanih. Tka
nine, koni, drveni predmeti su nestali, osim u veoma retkim slua
jevima podvodnih istraivanja. Ipak, sta je ostalo da se vidi?
Da se vidi je pravi izraz, jer i u kolibi i u gradu, slabo se vi
di, osim ako niste u nekom delu zemlje gde ima sunca i gde se,
uostalom, sunca klone. Na vratim a se nalazi samo jedan mali otvor;
ako ima prozora, to su ili rupe za ventilaciju, ili su zatvoreni kapci
ma, u najboljem sluaju nauljenim platnom. Prozorsko staklo, de
belo i obojeno poput vitraa, izai e iz okvira crkava i zamkova tek
u XIV veku. Koriste se svece napravljene od loja ili voska, mnogo
rede uljane lampe. Takvo osvetljenje u kui je slavarsko, skoro ver-
sko; samo to osvetljenje dovoljno je da opravda unutranje ukrase
u kui bogatih: obojene grede, zidne freske. Tapiserije koje su, kra
jem srednjeg veka, proslavile italijanske, arake, flamanske i anuj-
ske ateljee, imaju pre svega termoizolacionu ulogu, uvajui pojas
toplog vazduha izmeu sobe i ledenog zida.
Kua je elija produetka ivota: prema tome, krevet zauzima
glavno mesto meu nametajem. Krevet je predstavljen na najve
em broju sauvanih prikaza, u svim socijalnim sredinama i u sko
ro svim epohama; nalazi se u svim popisima nakon smrti, iznad sva
kog drugog dobra. Igra ulogu socijalnog markera, naroito zbog
toga to je ponekad okruen baldahinom; ali nain na koji ga prave
uvele je isti: drveni skelet, krevetna podloga, chlit, sa nogama i
velikim uzglavljem; pletenica od kanapa ili od konoplje; slamarica
ispunjena m ahunam a od pasulja, slamom, ljuskama; aravi od la
na ili kudelje, redovno peglani" udarcima tapa; laneni pokriva, ili
perina ispunjena perjem, kao i jastuci. U germanskim zemljama, u
kojima strahuju od truljenja i sitne gamadi, vie su voleli i jo uvek
pre odabiraju ivotinjsku kou ili krzno. Ispod ili pored kreveta na
laze se jaslice, za novoroene; i u neposrednoj blizini, nona vaza,
u kvalitetnoj keramici. Krevet je i do 2,5 m etra irok, tako da su u
njem u komotno mogli da spavaju roditelji i deca, ili nekoliko odra
slih osoba. Spavali su pridignutih lea, oslonjenih na jastuke i uz
glavlje, osim bolesnih i porodilja, koji su spavali potpuno isprueni.

109
Uzglavlje kreveta postavljeno je uza zid, kao od pamtiveka, otkad
postoji ovek do danas: da bi se, kao u praistorijskim peinama, iz-
begao iznenadni napad s lea od strane nekog mesodera ili nepri
jatelja.
Nita m eu nametajem ne moe parirati krevetu, osim mo
da kovega. Sauvano je nekoliko primeraka iz XIV i XV veka, ko
ji su, naravno, pripadali bogatakim kuama: izraeni u hrastovini,
u orahu, od jelovine, sa monim, esto ukraenim bravama. Sve se
u njega stavljalo: novac, vezena odea, kaievi, oruje, sve to u po
sebnim prilikama treba za pisanje i brojanje, ponekad i crni luk i
unka. Na listi najvrednijih stvari, nalazi se odmah iza kreveta. U
svakom sluaju, daleko ispred svega ostalog, a to je: nizak sto do
XIV veka, drvene (ili, retlco, pletene) stolice, klupe, savitljivi tabu-
rei, ipke na zidu kao uvod u ormare koje e renesansa tako ceniti.
Poput nekog preverovskog inventara, u fablioima se nabraja, ne po
redu po kojem g a ja redam, alat seljaka: rotilj, vile, raanj ili ku
ka nad ognjitem, zemljani upovi, koji daju poseban ukus jelima,
upovi od prekalajisanog metala, koji daju poseban miris, anii,
inije, pehari, tiganji i duboke posude za priprem u supa, cedilice,
kutlae, metle i lopate; zatim, neto vrednije, vretena, vage, pa ak
i kalemii; najzad, na samom vrhu, ogledala, eljevi i nakit.
Sve ono to se savesno navodi u testamentima, arheolokim
nalazima i buroaskim pesmama, jasno pokazuje da je ena imala
pribor kojim se pomagala, naroito u kunim poslovima, budui da
je orue mukaraca ostajalo napolju, spremno za poljske radove ili
posao u radionici. Ipak, u tom priboru ne vide se samo polne, ve i
socijalne razlike. U aravinu (Charavines) se nalaze, jedna pored
druge, poetkom XI veka, dve kue koje su se verovatno razlikovale
i po unutranjem dekoru; u jednoj od njih nalazile su se drutvene
igre, muziki instrum enti, ostaci oruja, dok u drugoj nije bilo nie
ga to je prethodno navedeno, samo ostaci orua za obradu ica i
metala. Da li to znai da su u prvoj kui iveli vitezovi, a u drugoj se
ljaci? Ili vitezovi-seljaci" iz 1000. godine. Ako bih se upustio u ovu
problematiku, to bi me odvelo isuvie daleko od predmeta koji sam
ovde sebi zacrtao. Ipak, jasno je da kua nosi obeleja pojedinaca ko
je ovaj put odvaja njihov ekonomski i socijalni status; ali svi rade,
svako prema svom poloaju. Vreme je da tu malo zastanemo.

110
ovekje roen da radi

Ne samo to je ovaj aforizam netaan, ve se protivi svemu e

mu nas je istorija nauila. Sve pred-hrianske civilizacije, klasina
antika, verovatno i civilizacija naroda koje nazivamo varvar-
skim", zasnivaju se na besposlici, otium-u. Napor koji je neophod
no uloiti zarad produenja vrste pada na teret robova; ak i aktiv
nosti koje bismo mogli sm atrati produktivnim - lov i rat za m ateri
jalna dobra, molitva i govor za zadovoljenje duhovnih potreba - u
sutini su zabavnog karaktera. Takvo ponaanje dostojno je znanja
i pohvale; plemiko ponaanje, u izvornom znaenju te rei. Su
protnost bi bila ignobilis, to podrazumeva razm enu m eu ljudima,
negotium, trgovina, nasuprot otiumu. No, ne treba se previe igrati
recima. Neki filozofi brane stav da traganje za zadovoljstvom u bes
poslici proistie iz drutvenog ivota, a znamo ve d aje, na primer,
hedonizam imao svoje glasnike; ipak, progresivno povlaenje robo
vlasnike strukture, ideja da rad sm po sebi moe da sadri nagra
du, zato to zahteva dodatni, ali spasonosni napor, otvara put poj
mu rada kao puta ka duhovnom osloboenju. Naravno, biblijska ka
zna koja je prethodila Padu ukazuje na to da je i rad neka vrsta ka
zne, a Isus e kasnije nestrpljivoj Marti rei da je zamiljena i do
kona Marija odabrala bolji p u t. Ipak, i sm Isus za sebe kae daje
sin stolara, a apostole bira meu zanatlijama.
Prema tome, dokonost e ostati sveta, poto samo ona omo
guava posveivanje Bogu; ali ne treba meati lenjost, greh koji i
ne m alodunost i inertnost, uvredu oveanstva, i dokonost, vrlinu
koja se na Istoku naziva nirvanom. Jo jedan nivo, iz prvih vekova
hrianstva: rad iscrpljuje; ako mu se ovek predano posveti, kao
monasi, moi e da skri telesni oklop i odagna sve nezdrave nago
ne - ora et labora, moli se i radi, ponavljaju monasi. Od tog doba,
rad prelazi iz kategorije kazne, ak eljene, u kategoriju svetosti.
Rad otvara vrata slobodi; dodue, robove je moda teko ubediti u
to; ali oni i ne treba da sluaju filozofe. Tako stiemo do karolin
kog doba, kada se rad poinje sm atrati svojstvom ovekovog po
sveenog stanja; i sm Bog je radio da bi sagradio svet. U XIII ve-
ku, ak de Vitri (Jacques de Vitry) govorie sa katedre: ne ra
di, ne jede.

 Ovde nam ne nedostaje izvora: ukazi o profesijama, tekstovi
organizacija, prie i pesme, ikonografija takoe, kalendari, a na kra
ju i arheologija, svi nude materijal koji nam pribliava orua za rad.
Tokom hiljadu godina srednjega velca, teko nam je da utvrdimo
znaaj hronolokih i tehnikih detalja na tom oruu. Ipak, pokua-
emo da izdvojimo nekoliko konstanti. Najpre, jedan leksiki detalj:
re le travail" (rad) ne postoji u srednjem veku. Izraz od kojeg po
tie, tripalium, oznaava tronoac kojim se stabilizuju sapi konja
kada se potkiva. To to se isti instrum ent kasnije koristio za m ue
nje, pokazatelj je negativnog i munog aspekta rada. U tekstovima
se nalaze izrazi koje i ljudi koriste, a to su labor, actio, opus, sa zna
enjem muke, napretka ili del; a svaki od ovih term ina, ne
ma sumnje, podrazumeva ulaganje napora. Cilj tog napora je proiz
vodnja predm eta ili prenoenje poruke: i ratar, i tkalac, i trgovac,
kao i svetenik ili ratnik rade, svako prema svom poloaju i oru
u. M eutim, pokuaji mnogih istraivaa da jednom teorijom ili
jednim sistemom obuhvate prirodu odnosa u radu, ostaju uzaludni.
Mogu da se pozivaju na Adama Smita, Rikarda, Maltusa, Marlcsa i
Vebera koliko god hoe, ali istoriari postavljaju i rue mehanizme
kojima najvie nedostaje psiholoka dimenzija, a mene upravo ta
dimenzija ovde zanima. Jer radom upravljaju neme pravilnosti, ko
je iskrivljuju svaki socioloki prikaz i pravdaju, verujem, naturali-
stiki pravac kojeg seja drim, kao to ste ve sigurno primetili. Iz-
dvojiu tri pravilnosti, koliko ih i vidim, i kada te tri zamene neke
druge, to e biti zvanian kraj srednjeg veka i poetak moder
nog" doba.
Prva pravilnost je u sutoj suprotnosti sa naom ekonomskom
sveu. Pojam konkurencije ne postoji: za to se pobrinula Crkva,
koja u njoj vidi izvor nadmetanja, ljubomore, greha. Bilo da se radi
o prehram benim ili zanatskim potrebama, plodovi zemlje i stoke
jednaki su za sve i uslovi pod kojima se nude kupcima moraju biti
isti za sve. Reklama" je zabranjena, jer bi mogla da prevari ili da
promovie duh zarade; ni dumping cena nije dozvoljen, jer bi mo
gao da nanese tetu radu blinjeg. Iako se u gradu mesarske tezge i
ateljei za tkanje gusto redaju jedan do drugog u istoj ulici, razlog to
me nije besmislena ponuda istih proizvoda po istim cenama, jednih
do drugih, nego potreba da se zanat izuava na gomili, izmeu ro

112
ditelja i vrnjaka istog opredeljenja. No, ne krije se tu ideja o zlat
nom dobu": nijedan se nee obogatiti dok drugom ne propadne po
sao; prijem klijenta, prezentacija i vetina su sutinski za prednost,
a ne elja za zaradom kod jednog, a skoro ovekoljubivo odricanje
kod drugog. Meutim, ako se kod nekoga i javi elja za zaradom, to
je stvar svih vremena, strogi gradski zakoni pobrinue se da svaki
prekrilac bude kanjen: javni slubenik proverava da li je sukno,
koje je izloeno u trnici, predugako, prekratko ili suvie lagano u
odnosu na postavljene norm e i ako jeste, pristupa se javnom unite
nju, a nepotenom ili nespretnom zanatliji prepisuje se otra kazna;
ak i u doba nestaice, slubenik se nee libiti da isuvie mali ili isu-
vie crni hleb baci u vodu. U oima ekonomista, iji broj se naglo
uveao u XVI velcu, ova zakonska stega ozbiljno ugroava slobodu
m anufakture i, na kraju krajeva, profit kroz koji se ogleda napredak
ekonomije. Ono to nakon toga sledi zalazi ve u nae doba.
Druga pravilnost nije mnogo daleko od prve. Cilj posla je za
jedniki profit", dobra trgovina. Nesumnjivo, to jeste u duhu hri-
anskog milosra, ali je i posledica brige o odranju javnog reda,
bez ega se taj cilj ne bi mogao dostii. Nakon nekoliko maglovitih
pokuaja u doba Karla Velikog, nadzor nad radom u severozapadnoj
Evropi preuzee gradovi: nadzor nad merama, cenama, sve uz oru
anu pratnju kako bi se izbeglo nasilje; velikai se u to ponekad me-
aju, ali u maloj meri do 1250. U tom trenutku, u gradove e se sli
ti velik broj nekvalifikovanih ljudi sa sela i pomeati se sa nezapo
slenim gradskim radnicima; franjevaka braa nem aju mnogo po
sla oko podizanja pobuna - ali ovde neu govoriti o strahu i trepe
tu , o pobunama i trajkovima koji su mogli biti ugueni jedino si
lom. Ve smo u XIV i XV veku i svet radnika poinje da pati.
Najzad, trea pravilnost pribliava nas naim vremenima; i
vraa nas na selo. Rad je plod nekog napora i proizvodi neki rezul
tat, ali ni prvo ni drugo nisu uvele od istog izvora: ratnik dobija sla
vu, ali je plaa svojom krvlju; svetenik stie ugled svojim uticajem,
ali za to je potrebno provesti puno vrem ena u uenju; zanatlija i tr
govac moi e da se obogate, ali nikad ne znaju kada e im i koliko
srea i sticaj prilika biti naklonjeni. A seljak? Njemu je spas zaga-
rantovan, dovoljno je da sledi pravila pobonosti, da rutinski oba
vlja svoj teak, ali m iran posao i da nije izloen nikakvim opasno-

113
stima sem hirovim a Prirode. Uostalom, ako ga njegovi dobici po
nekad i izvuku iz osrednjosti, oni nikada, ili skoro nikada, nisu u
opasnosti. Prema tome, ako se ima ono to je neophodno, zato se
uopte uputati u pustolovine? Prvi stanovnici nove zemlje koji
trae mesto za ivot? Pohlepnik koji se s m anastirom prepire oko
del ume? Oni su u manjini i njihovi napori uoavaju se tek na
kon dueg vremenskog perioda. Preduzimljivi duh ovde je bled, a
rutina koja je u uskoj vezi sa obiajnou, koi svaki napredak: iz
tog razloga istoriar prvo pozdravlja poljoprivredno zalaganje, iz
m eu X i XIII veka, a zatim prelazi na istoriju grada; barem tu, rad
je uoljiv!

Koji rad?

Moralisti i filozofi XII i XIII veka, u ubeenju da glaaju

ogledalo sveta, uspeli su da odrede predm et rada prema slubi,
redu, socijalnim slojevima i uinku. Ali nisu pokuali da opiu
njegovu ergonomsku stranu. A upravo ergonomija baca svetio na
oblik i uinak napora, bolje od bilo kakve analize sistema: neki ra
de bez naknade, neki za platu, neki za dnevnicu, a neki ekaju da
im sa grane padne jabuka.
Svaka od ovih grupa zasluuje panju. to se tie prve grupe,
ona za sobom povlai ideju ropstva: ratni zarobljenici, uhvaeni u
bitkama, ili tokom divljakih pohoda, posluie za sve. Tradicional
na istorija smerno - ili kukaviki - zatvara oi pred sramotom an
tike civilizacije, vizantijskim licemerjem, muslimanskim cini
zmom i kukavilukom hrianske crkve na Zapadu koja osuuje
trgovinu ljudima, ali istovremeno istim tim ljudima zabranjuje da
budu prisutni na slubama, a upravo tako je i ona nainila svoje
prve korake. Slavni kraljevi karolinke dinastije nebrojeno puta su
ili u pohode i otimaine u slovenske zemlje, kod Esklavona, koji e
kasnije deliti ime sa hordama koje su sprovoene do islamskih i hri-
anskih zemalja na Istoku; kako bi se um irila uzbunjena savest, te
horde robova primale su svetu tajnu krtenja na brzinu i zatim je
Jevrejima bilo poveravano da ih sprovedu. Vratimo se ipak prvoj
grupi: u VIII i IX veku smanjila se zahvaljujui obustavi pohoda;

114
uostalom, mnogi od tih ljudi nieg soja dobili su neki komadi ze
mlje, neki stalni posao u domainstvu. Ali ropstvo se ne isplati:
starci, trudne ene, mala deca, teret su koji ne donosi nikakvu za
radu; a ve je prolo dosta vrem ena otkako se prestalo sa usmriva
njem neposlunih ili bolesnih robova. Prema tome, potrebno je tra
gati na nekom drugom mestu.
Ne elim da na ovom m estu pominjem kako je kmetstvo nasle-
dilo ropstvo, kao to to mnogi neprestano tvrde. To je samo intelek
tualna olakica koja se zasniva na ogranienjima pravne prirode,
moda jo vie moralne, a koja pada na teret seljacima. Radi se o za
tvorenoj oblasti, ispunjenoj prevazienim idejama i, ini mi se, ta
ko daleko od mog predm eta da nema smisla da istraujem poreklo
tih otuenih, vezanih" (znaenje rei servi) ljudi. Osim to sam
ubeen da to stanje, uprkos tvrdnjam a Marksa i Bloha, nikada nije
bilo opte, te se tako brzo raspalo, dodau jo da je priroda posla
kmeta jednaka onoj slobodnog seljaka, uz nekoliko dodatnih manjih
linih obaveza. Dakle, prepustiemo pravnicima da se baku tim
formalnim stavovima: bilo da su s vilama u rukama, ili da svi dele
jednu grobnicu na groblju, radnici, bili slobodni ili ne, ostaju isti.
No, u okrilju porodice nai emo radnike koji nisu plaeni. U
jednoj takvoj grupi, naroito na selu, i meu zanatlijama, ena, sin,
braa dobijaju svoju platu kroz opti dobitak ele grupe; svako radi
zarad opteg interesa, u skladu sa svojim godinama i snagom. Ova
poslednja karakteristika uvodi podelu rada, ali zavisi samo od volje
oca ili neprikosnovenog poloaja prvenca. Isto tako, kada neko od
bije da pomogne grupi roaka ili prijateljima u nekom zadatku koji
smatra nedostojnim ili nepovoljnim, kao to je uvanje svinja ili ba
canje balege na oranice, izazvae, u najgorem sluaju, bes odraslih
ili oduzimanje dezerta. A upravo je to najei posao seljaka: radi
se dok ima dnevne svetlosti; odmaraju se samo kada se potpuno is
crpe sakupljanjem letine ili presovanjem vina; nema drugog dobitka
do plodova dobro uraenog posla. A ako sused ponudi svoju pomo,
to je samo izraz milosra; zajednica preputa Bogu da zahvali radni
ku. Na kraju krajeva, upravo to prihvatanje besplatnih usluga u
srednjem veku opravdava princip da svako moe da radi sve.
Na preseku izmeu ova dva tipa rada, nalazimo trei koji se
polako brie iz nae dananje prakse: obaviti posao bez utvrene

115
 nadoknade, ali zarad prednosti koje prate tu aktivnost: za poklo
ne, mogunost dodatne zarade, dobitke koje donosi dodatni trud,
ponekad vie lini nego nesebian. Ponuda je iroka: inovnici,
tj. dravni ili finansijski slubenik, kapelani i uvari zamka, od po
monika antikvara do seoskog viteza, svi oni ive, bez plate i dnev
nice, od onoga to dobijaju kroz svoju slubu: od procenta na po
dignute poreze, od m ilostinje i darova vernika, od povrem enih
pljaki ili sitnih kraa. U tu slubu nesumnjivo uvek ulaze pri
jatelji", obavezani, svi oni koji ine familia, casa o kojoj sam ve
govorio, svi oni verni gospodaru koji im prua prijateljstvo i pove-
renje.
Evo nas, najzad, pred grupom koja nam se ini poznatom: to
su oni koji za svoju m uku dobijaju platu. Ovde ima toliko aspeka-
ta da, ako bih dao samo jedan kratak pregled, zavrio bih sa tabe
lom srednjovekovne ekonomije. Stoga u se ograniiti na istaknu
te osobine. Ovi radnici plaeni su za ono to rade u korist onih ko
ji ih angauju. Na selu, to su nadniari i unajm ljuju ih samo za
poslove koji trae fiziku snagu. Ovaj manji deo slobodnih, ali si
rom anih seljaka nije bio form iran, ve ohrabren od strane nekih
verskih redova, kao to su cisterciti, koji nisu eleli da povere svo
je posede veleposednicima sm atranim suvie zahtevnim ili nepo
slunim. No, njihov je poloaj danas teko predstaviti: oni ili obra
uju svoju sopstvenu zemlju i to ih svrstava u besplatnu radnu
snagu o kojoj sam govorio; ili zakupljuju zemlju, ali u tom sluaju
oni svojim trudom i zalaganjem ostvaruju prihod koji, kada se odu
zme ono to je neophodno za ivot, ide u korist vlasnika zemlje, ko
jem na ime zakupa plaaju u novcu ili u dobrima. Neu govoriti o
svim vrstam a poreza i desetka (cens, surcens, agrire, complant,
mtayage, mezzadria, fermage);48 suzdrau se i da govorim o

48 cens - porez koji su, u novcu ili u dobrima, kmetovi godinje plaali gospodaru fe
uda na kojem su iveli; surcens - budui da je cens bio simbolian, velikai su
obino, pod raznim izgovorima, uvodili dodatni porez; agrire - procenat etve
namenjen gospodaru zemlje; complant - naroita vrsta davanja zemlje u zakup,
prema kojem vlasnik obavezuje obraivaa da na zemlji gaji vinovu lozu i da mu
isplati procenat berbe; mtayage, mezzadria - procenat etve ili berbe namenjen
kmetu i vlasniku, obino 50%, odreuje se unapred putem ugovora; fermage - po
rez na dranje farme i njene dobitke

116
 radnim uslugam a, koje su, iz veka u vek, bivale sve lake i lake i
bile su neto to je seljak bio duan da izvri van poreza: oranje,
berba groa, prevoz, uvanje. Ogroman broj del istorijske knji
evnosti danas vrvi od regionalnih i hronolokih varijeteta, tako da
je za bavljenje tim pitanjim a potrebna jedna posebna monografija.
Da li onda ove radnike moemo sm atrati najamnicima"? Da, jer
ako plaaju, bivaju plaeni; i to na iznenaujui nain za nas: oni
su zatieni, njim a se sudi, otvaraju im se zajedniki" prostori,
ambari za ito, za stoku i za drva - sve ono to je, od XIV veka do
danas, prisvojila drava.
Sada preimo u grad, gde je situacija jednostavnija: egrt je
plaen u naturi, da naui, m ajstor svoju platu ostvaruje kroz priho
de, ali zato drugi, bili oni sluge, potrci, posetioci javnih kua, svi
oni koji trae posao, plaeni su ili bi eleli da budu. I u gradu na
razliite naine: prem a poslu ili na dan, po ugovoru ili usmenom
dogovoru, najee upisani u registar zanimanja, ali ne uvele, u
neku etvrt ili bratstvo. Ritam njihovog rada odreuju otkucaji
gradskog sata na kuli, ali vrlo lako mogu biti kanjeni ako pokvare
posao, ili bivaju angaovani da rade nou, na crno, u sobi, kako bi
odradili dopunske asove: nazivaju ih utima, prema svetlosti
svece koja obasjava njihov ilegalni posao. Ako prekinu s poslom
uprkos zajednikoj dobiti, ako se potuku, ako unite orue svojih
rivala, sve je to deo svakodnevnog gradskog ivota: strah i trepet,
pobune, zavere, napadi na poreznike, plate, nezaposlenost, vlast
koja krade, bogati koji otimaju, konkurencija meu seljacima do
ljacima, sav taj svet rada iji jad i bedu nam nije teko da zami
slimo.
Na kraju, ostaju oni koji ne rade nita. Njih ne treba traiti
meu dva prva reda boanskog modela. Istina, oni bi mogli da
prou kao dokoni; ali njihov zadatak je da se posvete drugima, a ne
da proizvode dobra: svetenik propoveda i poduava zarad spasa i
ispravnog puta dua; ratnik se bori za slavu i ratni plen, dok sjaj
njegovog stola i uzvienih del obasjava siromane, sve dok ih ne
razljuti. to se tie m onaha i isposnika, njihova dokonost je sveta,
jer ih stavlja u direktnu vezu sa Duhom; na vernicima je da u tome
vide i svoje dobro. Uostalom, nasuprot ovim svecima i sveticama,
ije se vreme ni ne plaa ni ne rauna, imamo starce ije se vreme

117
vie ne rauna ni ne plaa; oni su uvari znanja, znaju ko je iji ro
ak, daju savete, presuuju i osuuju, pod svetim drvetom u selu ili
pod svodovima grada. Na suprotnom kraju ovog arolikog sveta, na
laze se jadnici koji i nisu ba uvek jadni - prosjaci, lopovi, ubice,
kajmani" ili obini umski banditi - i koji se, tu i tamo, alju na ve-
ala kako bi se ohrabrio poten svet. I oni rade, jedino to plodove
ubiraju u potpunosti na tetu drugih.
Ipak, jedan detalj nedostaje mojoj skici, jedan vrlo vaan, su
tinski detalj: gde su ene? Svaki drugi ovek, kao to bi rekao
komiar. ene ostaju u kui, u kojoj razvijaju svoju aktivnost i ula
u trud i napor, fiziki ako treba, ponekad prevazilaze napore m u
karaca napolju: vatra i hrana, penica i mlin, voda iz bunara i po
mo prilikom etve; sve ono to se sm atra enskim poslom: ene
predu, iju, pletu, tkaju, ako su zavrile sa ianjem i eljanjem
ukuana. Ali sve te radnje koje se ponavljaju i koje m ukarci uop-
te ne razum eju, usadie u njihov duh ideju da ena, zatvorena u
kui, ne radi nita. To je izmiljotina koja e biti odbaena ve u
XIII veku ili ranije, kada ljudi progledaju. Iako je na selu teko raz
dvojiti uloge koje u voenju domainstva igra svaki pol ponaosob
(ko dri kasu? ko sakuplja i plaa porez?), barem je jasno da ena,
kad postane udovica, zauzima mesto pokojnog mua, dok udovac
odmah trai novu priliku i to ne samo zbog seksualnih nagona. S
druge strane, u gradu e ene zauzimati sve vie m esta u javnom
ivotu krajem srednjeg veka, to dokazuje feminizacija naziva za
nimanja. ene upravljaju poslovima sa koom, filcom i tofovima.
Naravno, i poslovi tkanja zahtevaju vie snage nego to je ene mo
gu imati, kao to je razapinjanje jedra ili meanje piva; ali zato e
ne razvrstavaju, broje zaradu, prodaju. Na slikama su predstavlje
ne kako vode krojanice, obuarske radnje, ali i mesare i piljarni-
ce. Na lestvici zanim anja zauzimale su poloaje m ajstora u radio
nici, radnica, slukinja. A da li je bilo ravnopravnosti polova, koju
zahtevaju nai dananji savremenici i koja je postojala u doba nji
hovih davnih predaka? ini nam se da je, ipak, nije bilo, iz istih
razloga koji i danas vae: rad ene van kue isprekidan je periodi
ma nemoi usled trudnoe, ogranien je grubim sredstvima i mo
gunostima za rad, marginalizovan je maizmom koji se osea
ugroenim, o emu sam ve govorio. Ne znamo nita o nejednako

118
stim a u nivou plata, kojih je verovatno bilo, ali o kojima teorijski
tekstovi uopte ne govore. A nem a ni enskih korporacija, nema
ona ta da trai u m ukim poslovima". ena kod kue ima sva pra
va i ona je gospodarica; im izae, ako nije slukinja ili pomonica,
ostaje pod nadzorom m ukaraca.

A orue?

Istoriari koji se bave najprestinijim kategorijama sveta rada

nem aju mnogo problema u opisivanju orua koje im pripada. Lju
di od pera morali su da prou kroz kole, univerzitete; nauili su da
koriste pero, da sastave propoved ili da odbrane disputatio. Pame
nje, talenat, psihologija, osobine su koje dobijaju roenjem ili ih
razvijaju intelektualnim igrama. Ratnici vebaju da se popnu na
konja i da jau, da barataju tekim i opasnim orujem, da izbegava-
ju udarce, da vrebaju. Ne treba im ni kola ni nauka; dovoljni su im
hrabrost, otar vid, izdrljivost. Ali svi ostali morali su da ue.
Da naue da izdre fiziki napor, vie nego psihiki; zapravo,
mi ni ne znamo kolike su telesne vebe i fizike pripreme bile po
trebne da bi se izdrao napor u radu, koji su danas ublaile ili pot
puno zamenile maine. Ve sam rekao da se mukarci i ene nika
da nisu umarali ili se barem nisu alili da su umorni. Ipak, koliko
je samo primera, barem u knjievnosti, koji govore o izvanrednim
naporima: hodoasnici i vojnici koji u pohodu na nogama prelaze i
do deset sati bez prestanka, konjanici koji u sedlu prelaze i dvade
set milja, kamenolomci koji vuku blokove od jedne tone, stanovni
ci grada pod opsadom koji pruaju otpor i do dva meseca samo na
neistoj vodi! Niko se ne udi tome to se Barbarosa sa vie od
osamdeset godina kupa u ledenom potoku (od ega je i umro, iva
istina!), to Filip, vojvoda burgonjski, izgubivi razum, luta umom
tri dana bez hrane, to Roland zadaje tako snaan udarac po lemu
nevernika da se ovaj na dva del raspolutio i to je potrebno neko
liko njih da izvuku Durandala iz zemlje, to taj i taj obara bika jed
nim udarcem pesnice, preskae ponore, vadi hrast iz korena ili ak
- kada je re o eni - rui zidine. Pored ovih zauujuih primera,
u kojima mata sigurno ima udela, sportovi koji su nam znani, igre

119
s kuglom ili igre dovitljivosti, vebe jahanja, predstavljaju za njih
istu zabavu, ne trening.
Dakle, ui se kroz im itiranje, posm atranje, veba se od malih
nogu. Upravo zahvaljujui prvim iskustvim a u detinjstvu, budui
poetnici u nekom zanatu nazivae starog m ajstora majkom.
Jer, pored toga to predstavlja uzoran prim er, m ajstor ui i triko
vima i izrekam a koji olakavaju prve korake kako radnika, tako i
mladog seljaka. Istoriari tehnolokog razvoja sigurno e se pobu
niti i kazati da se Varon (Varron), Vegetije (Vegetius), Kolumela
(Columella), Vitruvije (Vitruvius) u grobu prevru, svi ti geniji
koje slepo navode i kom entariu svetenici (koji esto i nisu pro
itali njihova del) i za koje ljudi koji rade nikada nisu ni uli. Na
ravno, ne osporavam da je tokom deset stolea srednjeg veka do
lo do znaajnih pomaka u razvoju orua u svim sektorima, ali to
je rezultat praktinog pristupa, a ne teorije; zato i nije vano to
se tragovi toga i toga mogu nai u Grkoj, u Iranu, u Kini, kod Slo
vene i kod Kelta.
Pre svega, orue za rad ima trajne osobine, na veliku alost ar
heologa koji su raunali da na osnovu promena mogu da odrede pe
riod nastanka: srp, mlatilo, preslica, kantar, vile napravljeni su ta
ko da odgovaraju ruci i pokretima oveka, kao to se potkovica pra
vi prema kopitu konja. Dokle god koristi ove alatke, nema potrebe
da ih menja. Kako onda odrediti vreme njihovog nastanka? Veina
srednjovekovnih izuma samo su rezultat paljivog posmatranja
konstanti u ivotu: groe se gazi u kaci, gvoe se kuje tek kad se
ugreje na vatri, svi ti naizmenini pokreti butina ili ruku ugraeni
su u princip rada svrdla i osovine kola; konj se upree kod remena,
sedlo se privruje unkaom i rem enom da bi se izbeglo guenje
konja, ako se jaha pouzda samo u uzde, ili pad viteza u trenutku
kada kree u juri. Kada govorimo o uvenom plugu sa raonicima,
vrhuncu srednjovekovne poljoprivredne proizvodnje, to je samo
prirodno reenje za obradu bogate oranice, koju treba produbiti, is
kopati i potom odbaciti u stranu kako se ne bi vratila u brazdu.
Zar stari nisu nita od toga videli ni znali? Moda, ali zato? Pre
pustimo tu raspravu svetenstvu...
Razumite me. Kako bih mogao da poriem napredak u kvali
tetu, delotvornosti, obimu rada kada se toliko toga poboljalo izme-

120
u XI i XIV veka? Bilo bi apsurdno negirati to i ubeen sam u na
gli ekonomski skok, a samim tim i socijalni, zahvaljujui izumu
pluga i mlina na kamen, m ehanizam a na pedale, za ventilaciju rud
nika, na primer, zahvaljujui pravljenju brodskog trupa pomou
sistema na preklop kao i potkivanju konja; no, eleo bih samo da
pribliim te novine" rukam a i linom iskustvu seljaka i zanatlije,
svetenika i ratnika takoe, iako rede pominjem ove poslednje. Kao
dobar oslonac moe mi posluiti Crkva. Za Crkvu, napredak ne mo
e biti ideal, ona strahuje da tu lei potraga za profitom koji nas
udaljava od spasenja; ona osuuje inicijative bez prethodne dog
matske podrke; ona s podozrenjem gleda na individualizam hra
brih koji moe da ugrozi duh zajednitva. To je stav koji je bilo te
ko odbraniti u trenutku kada se hrianski svet suoava sa pora
stom kapitala, poveanjem razmene, naduvavanjem potreba. U XII
veku, Crkva trai od cistercita da ponude ruralni model racionalne
ekonomije koji je, u sutini, neprofitnog karaktera. U XIII veku,
preputa brai propovednicima da u gradovima ire kodekse do
brog ekonomskog ponaanja. U XIV veku, opti talas kretanja e je
progutati.
Na kraju, jo jedno zapaanje zarad jasnije vizije svega. Svi ar
gumenti koje sam izneo nem aju za cilj da nae doba isuvie udalje
od srednjovekovnog. Ipak, moram uneti jo jednu ispravku, takore
i ,,u ii. Svi ti radovi i kategorije rada iji sam pregled dao, nisu
na identinom planu sa naim: zapravo, sm atram da preraspodela
oblasti rada nije na istom nivou u srednjem veku. Naroito u gradu
(ali ne ivi li i danas veina stanovnitva ,,u gradovima), pregled
kategorija rada u to doba donosi nam prijatno iznenaenje: iz m no
gih naih izvora, na prim er iz pesama ili naroitih formi pria {le
dit ) iz XIII veka, kao to su Parike prie (les dits de Paris), d se
zakljuiti da su aktivnosti na proizvodnji hrane predstavljale goto
vo polovinu poznatih zanimanja, a da su aktivnosti obrade prim ar
nih resursa, metala i tekstila, pokrivale svega treinu; dakle, ostaje
svega 10-15% prostora za intelektualne aktivnosti i beznaajan
procenat za ono to se danas naziva tercijarni sektor, usluge. Da
li je suvino rei da su ove proporcije danas sasvim drugaije, sko
ro obrnute? Moda je takav zakljuak banalan, ali ne treba ga zane
mariti.

121
 Dolo je vreme da se oprostimo od odraslog mukarca i ene,
roaka i suseda, aktivnih i onih koji to nisu; od kue i radionice ta-
koe, od vrem ena koje prolazi u njihovom ivotu i od onoga to je
du. ivot malo po malo slabi. Pribliava se vreme smrti.

KRAJ IVOTA

oveku nije bio potreban Sveti Avgustin da m u otkrije da je

sm rt neizbena, ali da se vreme njenog dolaska ne zna. Smrt je
glavni lik ljudske pustolovine. Mnogo pre pojave hrianskog zapa
da, sm rt progoni umove; ona gospodari porodinim odnosima; pri
tiska ekonomiju; upravlja svakim razmiljanjem. Verovanje u za
grobni ivot, na Zapadu i u drugim delovima sveta, daje smrti auru
straha i nadanja, daje joj predznak osloboenja od tela i ovozemalj
skih patnji, poetka vrednovanja dua. Poto se njena presuda ne
moe izbei, m ora se barem pokuati pripitom iti, pribliiti, pri
hvatiti kao poetak, moda ak i poeljan poetak, takorei ograni
iti snagu okova koji nas sputavaju na zemlji. Za to je potreban ve
liki napor. Antiko drutvo u staroj Grkoj i Rimu, jedino iji nam
je stav priblino poznat po ovom pitanju, nije uspelo u tom podu
hvatu: ono je proteralo mrtve daleko od naselja, u usamljene i uda
ljene nekropole du puteva. Povratak ivih u svet mrtvih ili obrnu
to, sigurno oznaava m entalni slom prvog reda. Kao odgovor na to,
ne vredi pom injati porast broja pogroma ili zastraujuih epidemi
ja. Pobedila je progresivna pregnancija ideje o besm rtnosti due:
sm rt je poetak, ritual prelaza koji treba pripremiti s verom, skoro
radou, radi osloboenja due, ponovnog susreta sa precima, do
stizanja istinske svetlosti. To ne iskljuuje ni strah od boli ni dra
mu rastanka; ta strahovanja e nastaviti da rastu ak i kada, nakon
XII velca, ovozemaljski ivot postane, barem za veinu, blai i lak
i. Kada ratne strahote i hirovi Prirode dostignu, u drugoj polovini
XIV veka, krajnje granice, sm rt e ponovo dobiti odbojan i zastra
ujui karakter, lice jahaa Apokalipse koje e se zadrati jo dugo
vremena.
Iako se ne moe predvideti, skoro svi ljudi predoseaju kad im
dolazi vreme.

122
Starci

Kae se da svako drutvo ima stare kakve zasluuje, ili ka

kve je proizvelo. A tokom hiljadu godina srednjeg veka, izmenilo se
mnogo takvih starakih drutava. Prema tome, slabo moemo da
procenimo udeo m ukaraca i ena starijih godina; pre svega u
nedostatku dokaza, ali i zato to sam pojam starosti nema stabilno
znaenje i efekat. Zar se to ne vidi i danas? Izgledati m lae ili
umreti prerano stvar je kalendarske navike ili, na kraju krajeva,
srane izdrljivosti, ali kada vam neko ko je mlai kae da razm i
ljate kao ljudi u godinama" ili da izgledate starije, onda to ne la
ska toliko i odnosi se pre svega na ponaanje. No, to su samo ba
nalnosti; one nam ukazuju na neku vrstu osude: starost je ili vred-
na potovanja ili smena; ona se vidi vie iz stava i ponaanja, ne
go u krvi i mesu. Tokom srednjovekovnog doba, ovaj poslednji n a
in gledanja na starost sree se mnogo rede ili je moda ostavio
manje traga u knjievnosti. Prvi nain je dom inantan i zasluuje
nau panju.
Ako je gornja starosna granica, kao to kau demografi koji se
bave raunanjem (90 godina + 10 godina = 100 na dvoje, dakle
oekivanih 50 godina!), zavisila od kvaliteta ivota u svakom sto-
leu, moe se sm atrati da, tokom celokupnog srednjeg veka, nije
prela 60 do 65 godina; o tome sam ve govorio. Preko toga, sm a
trate se preivelim, ali ne i beskorisnim: pronali smo retke slua
jeve uspenih vojnika; poetkom XIV veka preko 10% ratnika su
ezdesetogodinjaci. Greka je, u srednjem veku, bilo koju smrt
sm atrati preranom i to smo ve vie puta potkrepili primerima.
Naravno, razum no je praviti razliku izmeu dve vrste aktivnosti,
dva naina ivota, dva pola, ali je cilj daleko iza onoga emu nas
poduava tradicionalna istoriografija. Svi ti stari ljudi" obrazuju
starosnu kategoriju koja najee uliva strahopotovanje. Naje
e, ali ne uvele, kao to o tome svedoi veliki broj fablioa: ko jo ni
je uo za pokriva preseen na dvoje, priu o polovini ebeta bae
noj preko starca koji je zatvoren na tavanu? No, ti stari ljudi su
usmeni svedoci onoga to je bilo; od njih se oekuje da presude kad
treba. Kada ih neko pita za godine, oni mu kau priblino koliko
misle da imaju: sedamdeset, osamdeset, retko kada vie. uvari se-

123
anja, naroito porodinog, ponekad i politikog, oni su neophod
na karika izmeu Ovozemaljskog i 0 nezemaljskog; od njih se oe
kuje da, pokraj vatre, pripovedaju o onome ega se seaju. U vre-
me kada se malo pie, stari ljudi su sluge vrem ena koje nepovrat
no prolazi.
Privilegovani jo od ranog srednjeg veka, to se vidi prema
propisanim kaznam a,49 u prednosti su vie kao vredni svedoci nego
kao praroditelji. Ve sam govorio o tome da se u srednjem veku
stari ljudi nisu mogli ispreiti izmeu generacija, kao to to danas
ine. U donekle rom ansiranim biografijama poznatih ljudi, lik pre
daka je najee nepokretan, statian, ne radi nita sem to predsta
vlja prim er koji treba slediti ili daje neme prekore. Meutim, po-
slednji period srednjeg veka svedok je promene odnosa prema tre
em dobu. Ono prestaje da uiva sveopte potovanje. Ono to bi
smo danas nazvali prodorom mladosti" - i iji smo svedoci - stavi
lo je u prvi plan sve to je mlado i novo: nakon 1350. ili 1400. svi
knjievni junaci su mladi i lepi, kao, na primer, zvezde" politike
igre i ratne voe. Svi imaju godina priblino kao Jovanka Orleanka;
kraljevi, prinevi, vojvode, ratnici koje veliaju mladi i prati narod,
svi oni nem aju jo ni trideset godina. Eto ko je uneo ideju opteg
podmlaivanja itavog administrativnog aparata tog doba. Pogre
no: prelati, sudije, dvorski velikodostojnici uvek su ljudi u godina
ma; ali moda oblaenja, frizura, naina razgovaranja, imala je za cilj
da velia mladost u izgledu i ponaanju. Tako da se, kao i danas, u
naoj ei da izgledamo mladi" ogleda jo jai strah od smrti, uve
an surovim vremenima: jo uvek ne polau nade u kreme i u pla
stinu hirurgiju, ali veruju u moi izvora mladosti.
Ipak, stari ljudi osete da se kraj pribliava. Ako ne kroz neu
moljivo slabljenje organizma, onda trae pomo kod proroka, kon-
sultuju nekrom antiju ili arheologiju, pod uslovom da su bogati kao

49 Les tarifs de composition - prema prvim srednjovekovnim zakonima, izmeu IV i

VI veka, postojale su kazne koje je, u novcu, okrivljeni morao da plati ote
enima: ako dodirne enu po aci, kazna je 15 sua; ako je dodirne po podlaktici,
30 sua; ako je dodirne po nadlaktici, kazna je 35 sua; ako je dodirne do nivoa
grudi, 45 sua; za ubistvo Franka ili Rimljanina, bila je propisana kazna od 100 do
200 sua. Ove kazne imale su za cilj da, u sluaju nasrtaja na enu, spree krvnu
osvetu.

124
Luj XI. Tumae se snovi; ako znaju da itaju, hrane se utenim m i
slima iz del koja govore o ivotu svetaca ili heroja. U knjievnom
svetu, ovo je doba prirunika za sm rt, artes moriendi] a propoved-
nici sve vie govore o osiguranju: ovek nije nita, spas je sve. Na zi
dovima crkava u XV veku, mrtvaki ples okuplja sve mrtve; i zar to
nije uteha kada se zna da svi oni idu pred Strani sud? Uostalom,
zar sm rt nije poetak etvrtog doba, doba koje nam otvara put ka
venosti? Platoniari, a potom i Avgustin, rekli su da se radi samo
o prelazu.
Prelaz? Prelaz koji uliva strah, tako da hriani, bilo da su se
pomirili s tim ili ne, veruju u religiju strah a: veruju da su isuvie
greili i tako upropastili svoje anse za Spasenje. Jer ideja koja uli
va spokoj budistima, a to je da ivot ponovo poinje nakon smrti,
odbaena je na koncilu u V veku i nije ula u hriansku dogmu. Svi
potezi su povueni i nema svrhe boriti se protiv smrti: njena pobe-
da je neminovna. ak i mislioci koji bi eleli da se ovek bori protiv
neizbenog, kao to su Avicena (Avicenne ili Ibn Sina) u Iranu ili
Bejkon (Bacon) na Zapadu, raspolau samo farmakopejom50 kao
sredstvom za borbu, a to, sloiete se, nije dovoljno. Iako okruen
celokupnom familiom u poslednjim trenucim a ivota, barem u ra
nom srednjem veku, ovek na samrti ipak ostaje sm, kada kraj po
staje gnusan.
Kako nita nije gore od loe sm rti, kao to je ona koju nije
mogao da predvidi niti da se za nju pripremi, ovek e preuzeti sve
neophodne mere i pokuati da se nae u toj maloj grupi odabranih.
Prvo e oistiti duu, koja je utoliko vie ukaljana ukoliko je vii po
loaj u drutvu imao. Laskave ispovesti, ponekad javne, radi otku
pa zloina ili manjih nedela. U tom trenutku, ovek na samrti je
pred Sudijom: nee sakriti nita; nee potedeti nikoga; nee se ni
malo osvrtati ni na interese, ni na ast svojih najbliih. Jadna per
spektiva za one koji su uz njega, ogoljeni, obeaeni. A jedino sve-
tenici, sluge Boije, mogu sam rtniku da otvore vrata Nebesa i ta
usluga se plaa: ako ih prime u red m onaha in extremis vitae pre
smrti, ili im omogue da poivaju ad sanctos meu monasima ili u

50 Delo enciklopedijskog karaktera u kojem se nabrajaju sve lekovite biljke, minera

li, elementi ivotinjskog porekla i navode njihova lekovita dejstva.

125
samom svetilitu - ljudi se mogu nadati da e u zagrobnom ivotu
dobiti podrku u molitvama - naroito u molitvama monaha, sma
tranim efikasnijim od molitava prezauzetih kapelana. M eutim, da
bi ih pridobili, potrebno je ustupiti im umu, vinograd, pravo na ko-
rienje nekog zabrana; a Boije sluge, budui da dobro poznaju in
terese Crkve, brzo se nau kod uzglavlja samrtnika. Dui upokoje
nog bie osiguran veni m ir ako se bude sluio obits, sluba za po
koj i pomen. Uz sve to treba dodati i linu sujetu kroz posmrtnu
ren tu , uspom enu koja e se uvati o upokojenom i koja ponekad
predstavlja pravo breme za preivele, toliko da upropasti porodicu,
ali i zadivi svet: vojvoda od Bua, slavni kapetan mranog uma, po
ruio je dva puta vie slubi nego to je bilo propisano, a sto godina
kasnije i poboni panski kralj Filip II. Sreom po nas, takva po
sm rtna neum erenost ostavila nam je posebnu kategoriju dokume
nata, izuzetno zanimljivu: obituare, popise um rlih koji su paljivo
voeni i uvani u m anastirim a sa kalendarom zadunica, ili svitke
um rlih, koji su kruili od m anastira do m anastira kako bi se u njih
unosila imena pokojnika. Za istoriara, ovi dokumenti su bogat iz
vor podataka o porodicama.
Kada ostane praktino ogoljena usled nepromiljenih darova
samrtnika uplaenog smru, porodica moe da se pozove na pravo
na povlaenje odluke u ime zatite ojaenih naslednika. Teak po
duhvat, kada nasuprot njima stoji Crkva, skromno zaogrnuta ide
jom o spasu due; poduhvat donekle olakan, ako je pokojnik osta
vio iza sebe testam ent. Ne mogu se zadravati na testam entu, jer e
to moju priu odvesti putem sloenih pravnih zapaanja. Dodau
samo da se praksa ostavljanja zavetanja, vrsto ukorenjena u ju
noj Evropi od antikih vrem ena i ranog srednjeg veka, polako pro
irila i na sever, naroito od XII veka, kada su, pod demografskim
pritiskom i razvojem porodice, podlegli obiaji podele nasledstva,
koji su do tada bili potisnuti na m arginu zbog porodinih svaa oko
mlae brae i sestara naslednika. Testament je tako postao jedino
reenje za zadovoljenje volje i hirova samrtnika. Pisari su nesum
njivo u tome imali znaajnu ulogu.
Najzad, testam ent je potpisan, poboni darovi obeani, po-
slednja priest primljena, izraeno pokajanje zbog grehova. Sve je
jako blizu, ak i strah. ak i smrt.

126
 Prelaz

Sada samo jo nekoliko spoljanjih znakova razlikuje bogate i

mone od ljudi kojima sam ovde posvetio najvie panje; meutim,
u trenutku prelaska na onaj svet, svi su nagi. U svim vremenima i
u svim delovima sveta, smrt je uvek bila individualna pustolovina.
Trenutak kada dua naputa telo snano je predstavljen u srednjo-
vekovnoj um etnosti, malim bezlinim oblikom koji izlazi kroz po
kojnikova usta, trenutak kada lanovi porodice poinju da plau -
ponekad samo ene. ak i u svetu koji je u neprestanom dodiru sa
smru, ona lako izaziva nevericu i bol, propraene traginim jeca
njima samrtnika. Eto ko baca senku na ideju o smrti koju Crkva
propoveda: idealno bi bilo mirno um reti u svom krevetu, u okrilju
tune porodice, a pre odlaska izgovoriti nekoliko prigodnih rei; u
ikonografiji, to e biti redovan predmet prikazivanja sve do naih
dana. Naravno, stvarnost je drugaija: umesto uzvienom i blae
nom smru, kakva se sree u tekstovima njegovih biografa, navod
nih oevidaca, Sveti kralj Luj, pogoen dizenterijom u Tunisu,
um ro je, po svemu sudei, uvijajui se od bolova u stomaku, od de-
hidracije usled povraanja i dijareje.
Bilo da je runa ili blaga, smrt je propraena obiajima. Radi
se o prelazu, promeni, institucionalizovanom ritualu drutvenog i
vota, ak i ako samrtnik nije u stanju da u tome svesno uestvuje:
porodica i ljudi iz sela su tu, u samoj kui oveka na samrti ili po
red nje, u nekoj vrsti pozorinog razmetanja; svetenik izgovara
molitve za pokoj dui, za oprost grehova, za veno spasenje, moli
tve Hristu da pomogne dui samrtnika. Svi ti pratei obiaji imaju
za cilj da ujedine, osnae zajednicu ivih, vie nego da posle smrti
pomognu onom koji naputa ivot.
To je dobra smrt", koja potuje red. Naalost, ima i drugaijih
smrti. Preimo na sluaj novoroenadi koja nisu stigla da prime
svetu tajnu krtenja: o njima sam ve govorio; ona poivaju u pre
dvorju, za njih se mole u kapelama, ekaju Strani sud koji nee mo
i da ih osudi. Deca, rtve namernog pobaaja, deca umrla pri poro
aju, mogu biti prethodno krtena, odnosno krtena bez obreda u
crkvi, od strane nekog laika, pa makar to bio i zloinac, samo da bi
se izbegao greh. Kada govorimo o osuenicima, veina njih otkupi-

127
la je svoj greh i Crkva ih alje na veala, u veini sluajeva, mirne sa-
vesti. Ipak, postoje dve loe smrti" zahvaljujui kojima Pakao nika
da nije prazan. To su najpre oni koji su umrli na brutalan, neoeki
van nain, ratnici poginuli u bici ili rtve ubistava, i tako ostali lie
ni svih mera predostronosti o kojima sam upravo govorio. Prvi e
se moda i izvui, jer su svetenici pre bitke sigurno blagoslovili i
priestili vojsku; a moda su na onaj svet poslali i nekoliko neverni-
ka, ime zasluuju oprotaj. U suprotnom, nada lei u iskrenom po
kajanju pred svedocima, na dan Stranog suda, ili jednostavno, u
pobonoj sahrani. Pored toga, rtve ubistva, koje nisu imale priliku
ni da izgovore poslednju molitvu, imaju najmanje izbora: njima e
se suditi prema dosijeu, odnosno prema recima porodice, suseda,
ispovednika; u najgorem sluaju, dospee u istilite, to e ublaiti
gnev Tvorca. Kad se svedu svi rauni, ove rtve smatraju se nevinim
i, prema tome, sahranjuju se u osveenoj zemlji.
Postoji prag preko koga Crkva nikada nee prei: samoubistvo.
Ova pojava u drutvu - bilo je itavih beznadenih vekova - odu-
vek se kosila sa temeljima hrianske dogme: ne moe ovek sebi da
oduzme ivot koji m u je Bog darovao. U drugim kulturam a i religi
jam a, prepreke su manje: ivot su sebi oduzimali iz raznih razloga,
kao izazov svetu, iz gaenja prem a ivotu, u antiko doba, i to ne
samo u Staroj Grkoj i Rimu. U judaizm u se to opravdava pobo
nom rtvom, dok islam nudi neprestane i krvave prim ere i u nae
doba. Meutim, hrianska vera mnogo je uloila u viziju svetlog
zagrobnog ivota koji treba zaraditi ovozemaljskim patnjama, da
kle, ona je mogla samo da osudi samoubistvo, preicu do onog sve
ta, kao nezamislivi greh. esto su takvi postupci ostajali skriveni;
uostalom, m eu tolikim slavnim srednjovekovnim m ukarcima i
enama iji svretak nam je poznat, nema nijednog sluaja samou-
bistva. Zato su onda samo siromani ljudi bili skloni samoubistvu,
zar su imali vie razloga da oajavaju? Samoubistvo je uvele motivi-
sano neuspehom: izvrava se vie iz nezadovljstva sopstvenim ivo
tom, nego to se tim e nanosi uvreda Tvorcu. Poznatije pod surovim
nazivom rulet", samoubistvo je pravo izrugivanje preivelim la
novima porodice, a ne toliko dobrodolica smrti. Koliko nam dopu
ta vremenska distanca, moemo rei da su etiri petine samoubica
mukarci, a troje od petoro odabira veanje, dok jedan u petoro da-

128
vljenje u vodi. U srednjem veku, kao i danas uostalom, porodica je
odbijala da prizna samoubistvo kao poslednju elju: govorilo se o
bolesti ili nesrei. Moda bi ponekad Crkva i poverovala porodici;
ali kada bi se prava strana ina otkrila, okrivljeni, zapravo njegovo
telo, bio bi izvuen na veala i obeen.
ak i kada ga svedemo na kratke crte, samoubistvo ostaje oi
gledno. Koliko je samo ratnika nam erno jurialo meu neprijatelje,
u susret neizbenoj smrti, ali slavnoj i asnoj? Koliko je samo ispo-
snika i zatvorenika izgladnjivanjem ubrzalo svoju smrt? Koliko je
samo katara prihvatilo endura, svesno izgladnjivanje do smrti? Zar
se svi ti sluajevi mranog izbora, desesperatio, koji je Platon pri
znavao, a Aristotel ga se uasavao, nisu mogli tum aiti kao rezultat
ludila ljudi kojima je srea obeana, ali za mnogo, mnogo kasnije?

Posle smrti

Posmrtna povorka poinje tek kada se okupa telo; balzamova-

nja nije bilo, moda samo neke rudim entarne tehnike koje je arhe
ologija lako objasnila. Samo bi muenike, stvarne ili pretpostavlje
ne, i nekoliko kraljeva, premazali uljima, oslobodivi ih telesnih te-
nosti i mekih organa i ispunivi balzamom, uljima i raznim drugim
hemijskim sredstvima, po potrebi ih uvili uskim zavojima; m eu
tim, na Zapadu nisu bile primenjivane tako napredne tehnike kao u
Egiptu: nita nije ostalo sem nekoliko isuenih tela u jadnom stanju
i izvetaja sainjenog 1793. prilikom otvaranja kraljevskih grobni
ca u Sen-Deniju. Telo se uvijalo u pokrov, kod bogatih ponekad u
neko lepo odelo, kod siromanih u obino platno; ipak, nikad se n i
je sahranjivalo nago. Sanduk, budui d a je od tronog drveta, na ve
liku alost arheologa, ne slui niemu; telo se polae direktno u ze
mljano ili kameno udubljenje, pokriveno sa nekoliko crepova, radi
zatite od leinara, ne od pljakaa. Obiaji sahranjivanja naroito
privlae panju arheologa, jer tu oni nalaze obiaje, trenutke i
okruenje u dodiru sa smrti. Nije mi nam era da se u to meam, sem
da iznesem nekoliko zapaanja. Kremiranje potpuno nestaje, sem u
sluaju spaljivanja na lomai, ali i tad se pepeo baca da ga vetar raz-
nese. Prema tome, pokojnik se sahranjuje. Do VIII ili IX veka po-

129
red njega se stavljaju posmrtni darovi, oruje, predm eti za linu
upotrebu, ukrasi, novac; takvi nesumnjivo paganski obiaji nestali
su posle gregorijanskih reformi, krajem XI veka. Kada se nae pred
sudijom, pokojnik treba da bude nag, obavijen pokrovom, u sarko
fagu ili u kivotu, ako se radi o nekoj svetoj linosti. Jedan moralista
rekao je jednom da ,,u svetu ima vie mrtvih nego ivih": ta e da
rade kad vie ne bude mesta? Da upotrebe istu grobnicu, pomeaju
posmrtne ostatke, to je neto ega se najvie plae arheolozi. Da
otvore zajednike grobnice i pomeaju sve kosti, na veliko zaprepa
tenje porodice um rlih? A u sluaju epidemije, kao u XIV veku? Da
spale mrtve pod izgovorom higijenskih mera, dok Crkva skree po
gled? Naravno, ljudi plemenitog roda, koji oekuju da budu sahra
njeni pored m onaha, ne treba da ostanu zaboravljeni: njihove grob
ne ploe su preivele, sem ako im nisu podigli spomenik po liku nji
hovom; lepota mrtvake arhitekture je neporeciva, prim eri se mo
gu sresti u Sen-Deniju, u Fontenvrou (Fontenvraud), u amolu
(Champmol). Najskromniji e se zadovoljiti epitafom, ili jednostav
nom ploom sa njihovim imenom, iza nekog anonim nog stuba, na
primer, Paskal u Sent-Etjen-di-M onu (Saint-Etienne-du-M ont) u
Parizu, ili porodica Bernini u crkvi Santa Maria M aore u Rimu.
ak i kada se radi o pokojniku iz siromane porodice, sahrana
mora imati svean karakter, jer radi se o hodu ka Bogu.
Ako je bio kralj, ceremonija ima politiku dimenziju. U sva
kom sluaju, Crkva je pokuala da ustanovi ordo ili usus ve u X ve
ku: naricanje iz antikog doba, ponavljanje pesama i blagoslova; ali
malo toga se zna o samom redosledu crkvenih obiaja. Kada stignu
do mesta polaganja u zemlju, telo se stavlja na zemlju: tada se, u
prisustvu roaka umrlog i crkvenih ljudi, pobrojavaju poslednji da
rovi pokojnika, po cenu izazivanja erupcije besa kod naslednika ko
ji su ostali bez iega - o emu svedoe nai izvori. Osim u sluaju
ad sanctos, mrtvi se sahranjuju u atriumu, javnom i osveenom me-
stu, nepovredivom jezgru zajednice ivih. U srednjem veku, groblja
su igrala ulogu koja nam je danas teko zamisliva. Bio je to prostor
povrine i vie od jednog hektara, posveen m iru i spokoju. Niko ni
je smeo, ak ni gospodar feuda, da na groblje ulazi na konju ili s
orujem; nijedan begunac ili prognanik ne sme se hapsiti na gro
blju; tu se odrava seoska skuptina, ili sastanak stanovnika etvr-

130
ti; tu se donose odluke od opteg interesa, dani poetka berbe gro
a ili dizanja na oruje; tu se sastaju mlade supruge, ene nakon
poroaja, ali tu se ne smeju odravati vaari ili proslave etvi, koji
mogu povrediti dostojanstvo tog mesta. Groblje je dos Crkve, njeno
m aterijalno dobro, i na njem u se najlake prenosi poruka. Kraljev
stvo mrtvih, o kojem se Crkva brine, okupie sve one koji ive od
smrti drugih: ucveljene, pljakae grobnica, zidare, uvare ili prati
oce pogrebnih ceremonija; podrazumeva se d a je celokupno crkve
no telo vezano za kult mrtvih.
Kult je upravo ono to je mrtvim a potrebno. Najpre, zato to
su kontaktu sa svetom predaka i tako mogu da se zauzm u za zabri
nute ljude na zemlji. Treba negovati period alosti", koji se potu
je vie zarad mrtvih, koji treba da pronau put, nego radi um iriva
nja boli kod ivih. Potrebno je potovati i uvati uspom enu na upo
kojene, kroz libri memoriales plemikih loza, tako dragocene za is
traivae istorije porodica; treba osigurati slubu za zadunice,
obits, o emu sam ve govorio; napraviti genealogije, ako je porodi
ca dovoljno bogata i na dovoljno visokom poloaju, u kojima e sva
ki predak dobiti svoje tano i eljeno mesto, izvor dragocenih poda
taka za istraivae. 0 ovim znacima potovanja i poniznosti prema
m rtvim a najvie se brinu ene, zato to se sm atraju bliima ovoze
maljskom svetu. Naravno, ene treba da um ire duu pokojnika, ali
i da ojaaju porodino jedinstvo. ak i kad je pokojnik bedni siro
maak, njegova porodica ima pravo na igre, proslave, molitve na
dan m rtvih, nakon itanja molitvi za sve svete. Pored toga, bo
gati su imali obiaj, naroito nakon XIV veka, da plate svom kape
lanu da im ustupi porodinu kapelu i posveti je uspomeni na lo
zu ili na neku zajednicu. Ove kapele bile bi pravljene izmeu pot
pornih stubova u katedrali, odvojene reetkama koje su uvale ke-
notaf predaka, nekoliko grobova i vredna umetnika del uraena
po porudbini, od turista i pljakaa.
Bilo da ivi u uspomeni ili ostaje zaboravljen, pokojnik brzo
tone u onozemaljsko carstvo. Ali za one koji ostaju, da li je pokoj
nik zaista upokojen? Crkva je stroga po tom pitanju: odvajanje du
e od tela je apsolutno; jedino e Strani sud moi da ih ponovo uje
dini. Meutim, sada se javlja problem savesti i udimo se kako nije
uznemiravao um ili duu ak i najsiromanijih. Da li e nam se ,,su-

131
eliti" zbog samo jednog pokuaja ivota? Reinkarnacija ostaje neza
misliva, ak i u ivotinjskom carstvu? Rekao sam daje zvanian po
loaj hrianske Crkve bio da nema pomonog izlaza. Tek je u XII
veku uvidela stranu dilemu pred koju je stavila svoje vernike: sve
ili nita. Zato e veoma lagano poeti da uvodi spasonosnu ideju
treeg puta: istilita. U siromanih je um jednostavniji: sm rt nije
potpuna, ili barem nije neposredna. uvaju se komadi noktiju, m a
lo krvi; zar se tako ne produava i ivot? Uostalom, zar brada ne na
stavlja da raste na licu pokojnika? Tako se polako usadila ideja da
smrt nije potpuna. Pojavljuju se mediji, ljudi naroito osetljivog
spiritualnog bia, koji mogu da prizovu mrtve, kako bi ih podstakli
na pokajanje. Naravno, Crkva osuuje i progoni ove seanse, karak-
teriui ih kao nekrom antiju, vetiarenje.
Ako pom injanje m rtvih i ne okuplja prave sledbenike, narod se
zadovoljava fizikim kontaktom sa zagrobnim ivotom, kroz dodiri
vanje predm eta koji su pripadali pokojniku, ili ostataka neke svete
linosti, nekog biskupa, opata ili Isusa, predmeti oznaeni term i
nom reliquia. Potovanje i oboavanje relikvija je stvar duhovnosti;
ali, po svojim m aterijalnim posledicama na poklonika mesta, na
profit, na prilaz mestu, uveliko prevazilaze obino potovanje m r
tvih. Ako i nema navodno autentinih ostataka nekog sveca ili
slavne linosti ija se pomo oekuje, ljudima je dovoljno da dodir
nu njegov lcivot ili grob. Nakon XIV veka, dramatizacija smrti otvo
rila je put zastraujuim izlobama, na kojima nagi mrtvaci lee
mrtvi, poluraspadnuti, na svojoj pogrebnoj ploi.
Ako posm rtni ivot nije dostupan dodiru ili vidu, moe se ba
rem upotrebiti mata. Tumaenje snova, pojavljivanje duhova, sve
to zauzima znaajno mesto u moralistikoj knjievnosti. Naroito
deca izvlae korist iz ovih pojava; deca uju, vide pretke, prenose
njihove rei: to su miracula, pobone vizije koje treba da izazovu
strah i pobonost; ili mirabilia, zauujue anegdote, predoseaji
koji privlae panju kod roditelja i u porodici. Kod skandinavskih
naroda, ova veza izmeu smrti i deteta osnovni je sie saga.
Sluaj duhova je drugaiji. Njihovo pojavljivanje pripada obla
sti natprirodnog; ali, kada se pojave, izazivaju u onom koji ih je vi
deo, ili veruje da ih je video, verovanje da je to samo porodina
stvar: najee se radi o pokojniku izvan normalnog reda, sahra-

132
njenom bez molitvi i obiaja, o samoubici ili nekrtenom. Duh se
pojavljuje nou, napolju, samo odabranima, onima koji su ve im a
li posla sa mrtvima. Svest koja iz toga proistie, vezana je, naprotiv,
vie za pokajanje nego za strah od zagrobnog ivota.

Tako protiu ivotna doba. Od roenja do smrti, ovek je is

kusio strahovanja u vezi sa sopstvenim telom, u vezi sa radom,
okruenjem u kojem ivi. Sada poiva u m iru, ako moe. U kakvom
miru? On je samo zaboravio sav ivi svet u kojem je proveo ivot.
A taj svet nalazio je ve naina da mu prikae svu svoju neprijatelj
sku silu.

133
 3.

Priroda

Kia i lepo vreme, opadanje lia i suenje trave, dresiranje ko

nja i dolazak lasta: to je ono o emu ljudi priaju jo otkako dele istu
peinu. Koga zanima postojanje Boga, skori nastanak elektronskog
ureaja ili ampionat u fudbalu, ako je leto loe, etva slaba, kra
va bolesna? ovek moe da ivi, kako mu je volja, ali u potpunosti
zavisi od prirode, sve e postati strano i sve e stati ako seme ne
proklija ili ako konj ugine. Nateran sam da shvatim: priroda upra
vlja ovekom.
Moe se zagaditi atmosfera, unititi biljni prekriva, mogu se
pobiti ivotinjske vrste, nije manje mogue okrenuti uragane, spre-
iti zagrevanje planete ili izii na kraj sa term itim a. Ali kako to po-
smatrati, kako podneti tu dominaciju prirode?

VREME KOJE PROTIE

Da li je leto pretopio ili zima previe hladna, nai savremeni-

ci nepopustljivi na naunim podacima tvrde da nikad nisu videli
tako neto" i ak dodaju otkako ovek pam ti; a to dodavanje ne
ma nikakvog smisla. U nemogunosti da odrede ritam prirodnih
pojava, redovno su u panici zbog tanih i brzih informacija. ega
i tajfuni, porast nivoa m ora i otapanje gleera, porast tem peratu
re i prom ene vegetacije tokom vrem ena su posm atrani skoro vie
od dva veka; a naunici koji imaju mogunosti da to istrae, to
znaju i govore. Ali njihovi glasovi nestaju pod izbezumljenim uz
vicima neznalica od kojih mnogi rade u m edijima i prenose vesti.

135
Ljudi srednjeg veka, moda m anje osetljivi na trenutno, nisu ska
kali na svaki hir prirode. Uostalom, da li su ga uoavali i ta o to
me znamo?

Rasvetljavanje prolosti ovekove okoline

Tana m erenja stepena vlanosti vazuha i tem perature u na

im krajevima i nauna istraivanja biljnog prekrivaa se obavljaju
tek od oko 1850. godine. Ali vanost koja se pridaje tim istraiva
njima se dugo vrem ena ograniavala na prouavanje razvoja geo
grafije u neistorijskoj perspektivi. Neki istraivai su zaista pokua
li da priblie pojave ljudskog ivota, na primer epidemije, pa i psi
hiko ponaanje ljudi, a da pri tome oito nisu vodili rauna o po-
sledicama sua, vulkanskih erupcija i zemljotresa na svakodnevni
ivot. M eutim obraivanje tih podataka radi prouavanja prirod
ne okoline je uzelo zamah tek u drugoj polovini 20. veka, dok su se
radoznalost, bez sumnje, a moda i zabrinutost razvijale van nau
nih krugova, na prim er radi ouvanja naeg prirodnog okruenja.
Prouavanja iz oblasti ekologije, ili bolje, okoline su dakle pre-
vazila okvire sadanjeg vrem ena kako bi se okrenula periodu u ko
me su zabeleeni podaci malobrojni, to znai periodu protoistorije,
srednjeg veka ili modernom dobu. Odreivanje vrsta i rasprostra
njenosti biljnog sveta, brojnost i specifinost faune, ili klimatskih
pramena, sve to omoguuje da se ukae na vanost tih elemenata u
ishrani oveka, nainu ivota, poslu - sve ono to ini materijalnu
kulturu, kako se dugo vrem ena to zvalo, ali se danas odbija tako
nazvati, iz ne zna se kog razloga. A nije ni iskljueno u tome potra
iti poreklo psihikih reakcija ljudi. Tako period od deset vekova
trajanja srednjeg veka ini dosta dug period da bi se moglo nada
ti otkrivanju smera kojim je tekao ljudski ivot, ako se izuzme pri
rodna pojava koju bi na videlo izneo neki tekst.
Nije mi nam era da se ovde bavim metodama, njihovim napret
kom i ogranienjima, zadovoljiu se da ukaem na njihov doprinos
u upoznavanju ljudskog ivota. To su promene na vodenim povri
nama, vidljive na prvi pogled, koje privlae vie od sto godina rado
znalost turista i intresovanje naunika: nanosi morskog mulja, oba-

136
le jezera, fluvijalne terase ija vegetacija, ostaci vodenih ivotinja,
pedoloki nizovi svedoe o prom enam a nastalim kroz vie vekova;
jo neobinije, pred : ja strana gleera, ije neprekidno odronjavanje
kamenia bone morene uva znaajna sveoanstva o unitenim
stanitima. Tu su zatim ostaci travnog i umskog biljnog prekriva-
a koja su produbili pre samo nekih pedesetak godina naa znanja;
dendrologija, to znai prouavanje godova koji neprekidno iz godi
ne u godinu rastu na stablima drvea (kada su u pitanju etinari is
traivanja seu u Evropi sve do XI i XII veka), otkrivajui vlane i
sune periode. Palinologija je jo ambicioznija: slaganje jednih na
druge iz godine u godinu, razliitih vrsta polena, ukljuujui i po-
len trava, u poroznom tlu, omoguuje prodor vazduha izmeu raz
liitih oblinjih vrsta, samoniklih i gajenih biljaka i slui za odree
na istraivanja jo od neolita.
Karpologija, izuavanje zrna i semenki, ovog puta na deponi-
jam a i silosima naseljenih mesta, ili antrakologija, koja se bavi pro
uavanjem izgorelih ostataka iblja u ognjitima, sve nas to jo vie
pribliava oveku, onome to je on njeo, jeo ili koristio u svako
dnevnom ivotu.
Izazovne mogunosti za istraivanje moje teme, ali ne idimo
predaleko, oprez se namee. Polen se ne moe svugde ouvati; vrsta
zemljita, oblinje biljke, dominacija vetra kvare istraivanje. Go
dovi drvea se razlikuju u zavisnosti od vrste, od ekspozicije i gusti-
ne drvea. Odreivanje starosti drveta pomou koliine ugljenika
14, kojim se odreuje trenutak kada je drvo poseeno, ograniava
donoenje hronolokih zakljuaka jer ne znamo kakve e biti posle-
dice ponovljenog postupka u budunosti. Pa ak i granice, koljke,
zrna ili ostaci ivotinja su samo sirovi podaci koji ne ukazuju na ko
liinu, poreklo ili posledice. Tamo gde su ta istraivanja sistem at
ska, kao u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u Zapadnoj Evropi,
ti ragoceni podaci se paljivo prikupljaju. Ali strunjaci su svesni
da ono to je otkriveno o naoj planeti ne bi trebalo generalizovati.
Budimo strpljivi.
Pomo u vidu pisanih svedoanstava o tim pojavama nije ne
postojea, a i ne nedostaju znaci koje su nam ostavili ljudi tog vre
mena. Nedavno je sakupljeno sve to se inilo korisno i uvrteno u
anale, hronike, biografije, raunovodstvene knjige, iznosi etve ili

137
teranje ovaca u planinu, datumi berbe groa i proglasa o poetku
prodaje vina, to znai dozvolu da se ide u vinograd, pa ak i odluke
sudija o uputstvim a za pomaganje u nesrei. U periodu od etiri ve
ka, od 1000. godine do 1425, sakupljeno je 3500 osnovnih znanja o
klimi, od kojih otprilike 600 su pravi meteoroloki podaci.
Naalost, i taj ukupan zbir, a i ta geografska otkria, sve to
ostaje kao gruba skica klimatskih promena, jo vie na krajnjem
Zapadu. Zagrevanje i sua, u periodu od III do V veka, vie na ta
danjem jugu nego na sevaru, mogu se svrstati u uzroke pada
rimskog ureenja. Zatim zahlaenje i vlanost, ovog puta vie na
severu nego na jugu: nadolaenje Merovinga kako se kae za ku
gu a njoj se pridodaje d a je i justinijanska. Posle 900. ili 1000. go
dine je optimalan period - barem za klijanje semena i za ljude -
period ekonomskog razvoja Zapadne Evrope koji traje sve do 1200.
godine. Od pre 1140. na jugu i ne pre 1260. na severu, preokret,
smenjivanje kia i vruina kroz pola veka, o kojima se vie zna jer
su od tada dokazi brojniji. Naposletku, napustio sam srednjove-
lcovni period, kako bih se vratio na prethodni, koji zbog toga i mo
da jedino zbog toga bi zasluio u XVI veku naziv 1 kako su ga
nazvali oni koji m u se dive. Trebalo bi jo saznati, i bez ispitivanja
razloga, uzroke tih velikih klimatskih promena: to je pokuano, i
gotovo i d a je uspelo; ali ti podaci u kojima se meaju kretanje oke-
anskih prostranstava, ubrzano kretanje estica stratosfere ili nji
hovo solarno poreklo, prevazilazi u isti m ah moju strunost i gra
nice mog znanja.

ta su videli ili oseali?

Dok se vitezovi bez plemikog porekla sele iz aravena u Do-

fene nakon samo dvadeset godina ivota u njima, gazde iz Burbur-
ga u Flandriji pomiu napred nasipe prem a m oru i bacaju seme u
zemlju, a glaveine iz Avinjona su se odvaile da preu Ronu, lju
di iz lagune Langdok bee od obale kako bi se naselili u viim pre-
delima, ili dok pastiri sa Alpa grade kolibe na veoj nadmorskoj vi
sini kako to ne bi radili njihovi potomci, oni se pokoravaju pravili
ma Prirode a da im to mi ne kaemo: nivo vode u jezeru raste, mo-

138
re se povlai, reni vodostaj opada, komari pobeuju, uma se raz-
redila i ispaa se prebacuje na veu nadm orsku visinu. Stotine dru
gih prim era moglo bi biti dato i pokazalo bi da su zajednice ljudi
reagovale svojim delima na hirove prirode; ali oni ne piu o tome.
Red je na naunike da nam to kau. Oni su najpre monasi, zatim
propovednici, ljudi koji ive u trgovakim gradovima i roaci mo
nih; tako da sa puno opreza treba uzeti ono to kau. Vrlo esto su
skloni preterivanju, koriste uoptene term ine i ne vode rauna o
redosledu. Svaka prirodna pojava je na nivou katastrofe jer se ve
oma esto nesrea koristi kako bi se dotakla dua grenika.
Naravno, dobro su zabeleene neobine prirodne pojave, ak
i zbog svoje retkosti - meteori, komete, pomraenja - ali ovek ret-
ko trpi posledice; retko takoe i neoekivano, zabrinjava nas inva
zija skakavaca, buba zlatica i plamenjae zbog tete koju priinja-
vaju biljnim kulturama. to se tie pojava ije poreklo se pripisiva
lo natprirodnim silama - zemljotresi, vulkanske erupcije, prokliza-
vanje tla - zbog svojih iznenadnih pojavljivanja i teta koje prii-
njavaju pripadaju izolovanim i kratkotrajnim sluajevima: moe se
odrediti starost slojeva lave koje je izbacila Etna i seljana koji su i-
veli oko Etne; to se tie uruavanja brda Granije, na jugu ambe-
rija 1248. godine, ono je vie pogodilo stanovnike Savoje nego u n i
tenje Grindelvalda ledom koje nije uznemirilo Helvete pedeset go
dina pre toga.
U svakodnevnom ivotu, pojave meteorolokog porekla se svr
stavaju, s obzirom na znaaj koji im pridaje ovek, na tri celine, ali
te epizode zauzimaju mnogo m anje mesta, ak i po svojoj uestalo
sti u umovima savremenika, nego to danas za nas predstavljaju uz
nem irujue vremenske prognoze. Prva oblast je tem peratura, jer
ona utie na zrelost groa, mlenost krava ili na sposobnost za
obavljanje poljskih radova. Renik je dakle ustaljen: zime su suro
ve, m raz jak", naprotiv, leta su vrela i sparna.
Od 3500 podataka koje sam ranije pominjao, 1560 se odnosi
na taj tem peraturni aspekt; ali kako njihov broj u odnosu na kori-
ene izvore izmeu XI i XIV veka ostaje gotovo nepromenjen, dok
klimatski bilans, uporno varira tokom tog perioda vremena, moe
se zakljuiti da su procene hroniara ostale iste tokom vremena.

139
Druga oblast koja privlai panju, uostalom slina prethodnoj, obu
hvata kiovitosti, pljusak, grad, oluju, ije posledice su jako sline,
nekih hiljadu zabeleenih, ukljuujui i tornado koji moe da tako-
e uniti zemljite. Ali ovog puta poveanje broja sluajeva u XIV i
XV veku je vie u saglasnosti sa optim klimatskim prom enam a u
tom trenutku: Frosvar opisuje kola zaglibljena u blatu, i plemie ko
ji se kliu po blatu dok pada kia u Gresiju; ali Gijom Breton nije vi
deo nita od svega toga u Buvinu sto pedeset godina ranije iako je u
pitanju ista oblast, isto godinje doba. To su poplave, mnogo rede
porast nivoa mora, zeegang u Flandriji koje ostavljaju bez daha svo
jom nekontrolisanom snagom, trajanjem i tetom koje ostavljaju za
sobom, na kuama, gajenim biljkama i ivotinjama. Pa ak i danas
te kataklizme izazivaju vei strah nego umski poari ili nevreme.
Vie od 500 za etiri veka u Zapadnoj Evropi, bez sumnje, u pora
stu zbog poveane kinosti. to se tie drugih pojmova vezanih za
klimatske promene, kao loa etva, seno i groe loeg kvaliteta,
smanjivanje broja konica ili povean broj glodara, to su samo po
sledice prethodnih dogaaja.
Sve te pojave odreuju ivot, posao, zdravlje, ali njihova ue
stalost i obim nisu verovatno vei nego ovi dananji. M eutim dok
ih mi podnosimo i pokuavamo da objasnimo, srednjovekovni ljudi
deluju pomireni sa sudbinom, ne pokuavajui da otkriju uzrok.
Prilikom itanja pisanih izvora, ono to iznenauje je neka vr
sta opte nezaintresovanosti, proeta malo strahom, gotovo jedna
ko kao i kod domaih ivotinja koje ih okruuju. emu se svako
dnevno uznem iravati ili pokuavati predvideti jer u svemu tome
nema nieg prirodnog to bi se moglo prouavati ili predvideti?
Nepredvidljiv i neizbean karakter tih nesrea ukazuje na ono
to je nespoznatljivo, dakle ono to je boansko. Biblija kae da je
Bog dao oveku mo nad Prirodom: ako se uspostavi nered, na
staje prekid ugovora izmeu oveka i Boga, i ovek je onaj koji sno
si krivicu i podnosi kaznu. Pokuaj da se da neko racionalno obja
njenje je dakle poraz za Boga, odbacivanje saveznitva koje je on
zakljuio sa ovekom. U kasnom srednjem veku na Istoku se ak
mogu videti i naunici osueni zato to su pokuali da otkriju
uzrok. Samo bi avo mogao da podstie istraivanje tih znakova
koji bi doveli do otkrivanja Prirode, isto ono to je Lucifer uinio

140
Gospodu. U tome treba videti, upozorenje Stranog suda koji una-
pred opominje.
Takva je bar teoloka postavka: Bog na taj nain kanjava zle i
mnoge od tih prirodnih pojava nem aju drugu svrhu nego da potvr
de boansku nadmo. Manje vie za kolateralnu tetu "kako danas
pomalo nespretno kau stratezi. M eutim taj stav nije zadovoljavao
zapadnjake umove. Pod uticajem antike kulture, suoeni sa
arapskim razmiljanjem, pred sam kraj XIII veka u Engleskoj i u
Parizu se meaju racionalistiki duh i doktrina Tome Akvinskog
skloni eksperimentisanju. Od Platona preuzim aju odreen pristup
geolokom periodu, od Aristotela povezivanje mehanikih uzroka
(principa), od Seneke i od Plinija jaku radoznalost prema astro
nomskim pojavama i njihovim uzronostima. Temelj ovog istrai
vanja je prouavanje ljudskog tela samog po sebi. Budui da je taj
svet u malom, po Hipokratovoj i Galenovoj medicini, potinjen uti-
caju etiri elementa - vatra, voda, zemlja i vazduh - njihovom od
nosu i posledicama, traimo i pronalazimo vezu izmeu ljudskog i
vota i vrem ena koje protie. Smenjivanje etiri godinja doba se za
sniva na etiri elementa, i dovodi do fiziolokih promena, promena
u nainu ishrane, pa ak i psihikih promena. Dakle godinja doba
nisu nita vie od sunevih promena; trpe astralna spajanja i prou
avanje prirodnih nepogoda i njihov logini redosled. Nema razlo
ga da se zaustavim, povodom toga, na tum aenjim a antikih filozo
fa - uostalom razliitim tumaenjima, ali koje e preuzeti eksperi-
m entisanje i arapska nauka (persijska i berberska u stvari). Na
kon veoma dugog perioda u kojem preovladava uenje o zasleplju-
juoj svemoi boanstva, od poetka XIII veka, lekari, fiziari, raz
budili su duhove u hrianskom svetu. Ako nije shvaen princip
delovanja, kao onaj zemljine kore, atmosferski uticaj ili strujanja
okeana, ali su bar rasvetljene klimatske pojave: an Buridan je
umeo da objasni principe pomraenja, Bruneto Latini stvaranje
oblaka, Albert Veliki kvalitet vazduha u zavisnosti od reljefa i vla
nosti, Robert Groseteste, vezu izmeu tem perature i vegetacijskih
ciklusa - jedan Francuz, jedan Italijan, jedan Nemac, jedan Englez
predstavljaju zaetak evropske nauke.
Ali nee svi uti naunike u Oksfordu, Parizu, u Monpeljeu ili
u Salernu. Obian ovek ne zna toliko, a dominikanske besede pa

141
ljivo zadravaju u njem u strah od Boga: demoni su ti koji pokre
u tornado; kom eta nagovetava skori dolazak uda, ili crveni pe-
sak koga donosi anticiklonalni jugo nagovetava krvoprolie; ako
grom udari u crkvu, to ga je Sotona naterao da promai zamak. U
nedostatku objanjenja Prirode - koje bi predstavljalo ismejavanje
Boga - i iz obaveze, ljudi tog vrem ena su reagovali u skladu sa
agresijom i hirovima iste. Graenje sela na veoj nadmorskoj visi
ni ili potraga za smolom etinara nem a drugi motiv nego sociolo
ki: to su zemljite i voda koji upravljaju. Isuivanje bara i laguna
dovodi do dobijanja novih povrina zemljita, a samim tim i novca:
uklanja takoe i malariju, dakle ograniava zagaenje vazduha. Bi
ranje pliaka um esto mosta nem a samo kao motiv m anju cenu: ve
i izbegavanje opasnosti od verovatnog i besomunog nadolaenja
vode. Stvaranje na poljima zvukova kojima nije cilj da odueve u
la seljana, ve da izazovu pljusak, grad koji je pretio ili da zaustave
najezdu skakavaca. Uostalom odreene kategorije stanovnita su
mnogo obazrivije nego druge: takvi su trgovci kojima pismonoe
donose vesti o zemljotresima i tajfunim a. A to se tie m ornara, su
oeni sa avolskim elementom kao to je more znaju savreno da
razlikuju ta je u brodolomu deo greke navigacije a ta je zasluga
prirode.
Tako ive ljudi tog vremena. U rukam a su Boga, koji ostaje go
spodar, koji ih iskuava, a zatim kanjava. Ali zar nisu oni ovde sa
mo u prolasku? Koga briga da li kia vie pada nego to su straho
vali ili se nadali? Postoji na zemlji komad raja gde je uvek suvo, le-
po vreme, toplo tamo gde voda izvire, vatra gori, rastinje je rascve-
talo i predstavlja uitak za oi i radost za duu. Dosada je ono to je
jako daleko.

VATRA I VODA

Nita ne moe dugo da ivi bez vode, a i ona je teka kazna ko

jom se do krajnje mere ograniava zatvorenik. ovek gotovo u isto
tolikoj m eri zavisi i od vatre ali se njom moe posluiti po potrebi.
Ta zapaanja su banalna: ali objanjavaju malobrojna razmiljanja
o ova dva elementa kako ih je nazivao Hipokrat.

142
Vatra, simbol ivota i smrti

Znati ovladati vatrom i um eti prilagoditi je svojim potrebama,

osnovna je, a moda i jedina, nadmo oveka, nad ostalim ivim
svetom. Vatra je najpre ispoljavanje vrhovne moi, slika Svemoi:
vatra je iznad Sinaja da bi propisala Boiji zakon, u goruem grmu
koji se ukazao Mojsiju; naoruava Zevsa, okruuje Ilijina kola, pra
ti Muhameda u njegovoj ekstazi na Steni. Postoje eleo da zagospo
dari vatrom Lucifer je baen u provaliju, u sam plamen; a Prometej
dugo ispata ludost elje da postane gospodar vatre. Seljak sa Zapa
da moda ne zna nita od svega toga, ne zna jo ni da je vatra isto
tako i simbol ljubavi, kako su jednako tvrdili i hinduski mislioci i
grki filozofi: Eros zapali tela i srca strelama koje je iskovao Hefest,
prevareni Afroditin mu. A ta mitologija ima svoj pandan u Rimu,
gde je Vesta, boginja nevinosti, ujedno i uvar vatre. Na moderni
razum je iznenaen injenicom, to se nije smatralo neobinim da
se vatra, simbol seksualnog ina, poveri na uvanje nekom ko pred
stavlja istotu.
Ta paganska zaostavtina nije uznemirila hrianski svet i ne
verujem da je Devica Marija ikad predstavljena usred plamena.
Umesto toga vatra je dosta prisutna u podsvesti srednjovekovnih
ljudi. Ona je u stvari simbol Boanskog suda i sm rtne kazne. Taj pa
kao u koji je gurnut arhangel odmetnik, je na tim panonim a crkava,
na freskama na zidovima, na m inijaturam a psalma. M onstruozni
demoni koji oznaavaju zlo guraju grenike u kotlove kipue vode
sa ili bez kutlae. I tako parohijani Kukugnana vernici, prestravlje
ni prepoznaju u telesnim mukama i plamenu, roditelje i prijatelje.
Vatra dakle vie nije simbol ljubavi ve Boje osvete. Odbaeni od
sveta bezgrenih, grenici e ieznuti u vatri koja ih je stvorila.
To e biti lomaa za one koji su uvredili Boga. Ali drugi e
pronai u zemlji pepeo iz koga su oni nastali. Nijedno od tih dog
matskih odstupanja srednjeg veka, nijedna od tri religije koje op-
staju u oblastima oko M editerana, judaizam, hrianstvo i islam,
nisu odobravali spaljivanje tela. Proiujua uloga vatre, toliko
veliana to se ide dalje prem a istoku sluila je kao kazna. Kremi-
ranje pokojnika, istonjako ili pagansko je nestalo sa Zapada, sve
do skorih dana.

143
 Vatra ima dvostruko znaenje, ona je simbol ivota i ljubavi,
ali i simbol bola i smrti. Ona ubija i vaskrsava u isto vreme, kao fe
niks, ptica nastala iz pepela koja je deo istonjake legende. To dvo
smisleno znaenje sa tim kompleksnim term inim a sigurno nije mo
gao shvatiti obian ovek. Ali postoji svest o ta dva znaenja. Vatra
pre svega predstavlja pretnju, od poara izazvanog gromom, lavom
ili zlobom malih vatrenih bia, vilenjaka i obeenjaka. Ali u to
vreme drvo nije samo uma i ono to od nje oekuju pastir i ete-
lac; to je takoe osnovni m aterijal svega to se gradi, ak i kua vla
stelina pre nego to se poeo koristiti kamen. Oni koji borave u u
mi takoe spale kolibe, bez muke i hotimino, nakon to su ih ispra
znili; ali ceo grad e biti uniten ukoliko vatra uhvati radionicu,
ambar ili ognjite na koje niko ne pazi. U gradu postoje noni stra-
ari, kao u antikim gradovima, ali esto ne postoje ni bunari ni
anevi odakle bi se mogla crpeti voda: zlo je neumoljivo. Strah od
vatre je taj koji vodi ka svrstavanju hotim inih poara, onih koji su
izazvali paljenje plasta sena ili tale, meu krvave zloine koji se
kanjavaju smru.
Ali vatra osim to je opasna i izaziva strah ini i dobro. Naj-
pre, ono to je oigledno, zagreva ognjite, kuva u kotlu, osvetljava
skrivena m esta zajednikih boravita. U zamku ili m anastiru, sa
puno panje odravaju vatru na posebnim mestim a nam enjenim
za decu i bolesnike, za ienje ili masau. U kolibi, eravica e bi
ti uvana onoliko dugo koliko moe. Vatra je ta koja oivljava pe
grnara, kovanicu gvoa, kujundijinu radionicu; i besposliare,
pre svega ljude, uplaene i zapanjene, koji prisustvuju predstavi
gutaa vatre, onog koji usred varnica ovladava vatrom i ukrouje
zemlju i metal.
M ukarci su u kovanici, ali ene kod kue su gospodarice va
tre. Vatra je kao ena, predstavlja toplinu doma, ima proiujuu
i stvaralaku mo, nestalna je i strastvena. Otkad se naputa loe
nje vatre pod vedrim nebom koje je zajedniko mnogima - a arhe
ologija svrstava taj period izmeu 900. i 1000 - ena bezuslovno
postaje stub porodice: o tome sam ve priao. Dakle, rei e se
dom kako bi se oznaila porodina zajednica, brana ili ire, ka
ko jo kaemo ognjite. Vatra je kao srce svake zajednice ljudi,
ona ih okuplja oko stola da jedu, ene da pletu, decu da spavaju,

144
starije kako bi raspredali prie i pesme. Bez obzira da li je nastala
od jo uvele crvenog ugarka poara, ili od varnice krem ena ili upor
nim trenjem granica, vatra postaje simbol, ivota, ali bi mogla bi
ti i simbol smrti.

Voda kao spas i dobroinitdjka

Ako vatra izaziva strah i potovanje, voda je prijateljski raspo

loen i predusretljiv ovekov pratilac. Ona je izvor njegovog ivota,
bez nje se ne moe, pa ak i tamo gde su zemljite i klima takvi da
je retko ima, moda ba naroito tamo ona je osnova njegovih ak
tivnosti. Ima spasilaku mo, gasi e onoga koji peai, hodoasni
ka ili trgovca; svetu mo, prima novoroene, budueg viteza ili
krsti hrianina; ista i svea nudi se gostima za kupanje ili kao po
klon, sveanu, ona oivljava ulaze u kraljevske dvorove, arobnu
mo, ukraava bate bogataa; lekovito svojstvo, olakava bol i po
mae onome ko se u njoj kupa; ima radnu ulogu, okree mlinski to
ak, navodnjava polje ili boji materijale. Pored toga koristimo je za
pie ali to nije njena prim arna funkcija. Jo u antiko doba; shva
en je proces kruenja vode u prirodi: olcean daje oblacima kiu ko
ja e napuniti bunare i snabdevae vodene tokove a ona e se vrati
ti u olcean. Aristotel je objasnio, Hesiod je opevao, a boanstvo u ti
e na plodnost reka, tako da je u Galiji bog Taranis zatitnik vode
koja izvire i velia je. Oito kia pada manje ili vie nego to je po
trebno, a ima i opasnih poplava. Manje vano! To je cena ivota, na
selu gde je bunar mesto suivota i u gradu gde je voda znaajna
gospodarica ravnice i sigurnosti, fontane ili aneva.
Dovoenje vode, naroito ako Priroda nije ba bila velikodu
na, nudi mnotvo mogunosti. Dovesti vodu iz reke ili moda jo
vie vodu iz potoka postaje osnovna aktivnost: u ravnici, teak po
sao uz vodu, koga su obezbeivale ene, mogao je da postane teka
stega kada je trebalo, sa vedrima okaenim na samaru, svakog se
dana ponovo penjati od reke do visoravni. Bunari ili izvori u blizini
su otklanjali tako teke obaveze, zato se esto smatralo da u trae
nju kolektivnih m esta za ivot, mnogo je vanije naseliti se u blizi
ni vode, nego sauvati ili pronai plodno tlo. Bunar je tako postao

145
enski parlam ent" ili korito ako je u blizini, kao to je to za m u
karce bila kovanica. Dokumentacija o ovom vanom aspektu sva
kodnevnog ivota je malobrojna: ostaci parnica u sluaju pojedina
nog prisvajanja bunara koje je otetilo zajednicu, nekoliko pretrai
vanja javnih i privatnih bunara. Ali naini kopanja bunara ili dovo
enje vode, njihova dubina, njihovo spajanje, protok vode ostaju
nepoznati. Ikonografija tu pomae, vide se jednostavni podupirai
ili motke sa konopcima, a mnogo kasnije kotur (ekrk), vedro od je
lovine, bure rezervne vode za pie i pranje. Voda koja se crpi iz ze
mljita je slankastog ukusa, ona koja padne sa neba u vidu kinice
je najbolja, ako se moe zadrati. Ako ne treba redovno proverava-
ti u kakvom je stanju bunar, filtrirati tekuu vodu. itav jedan svet
kopaa bunara i fontana nadgleda sprave za zahvatanje vode, lebo-
ve, kanalizacije, delove kojima se spaja, zanat teak, muan, veoma
kontrolisan, ponekad nasledan. Najzad neobino je to mnogo vie
znamo o vodovodnoj mrei iz antikog doba - moda zato to se ra
di o javnim delima i uglavnom o gradovima. Da se ne bih zadravao
na tome jer tam o ima samo detalja koji zavaravaju, mesto bunara i
fontana u gradovima je esto antiko naslee, manje ili vie prila
goeno novom izgledu srednjovekovnog grada. Opirno se proua
vala velelepnost italijanskih gradova, ili jo uoptenije m editeran
skih, isticana je gotovo vie mistina nego ekonomska uloga vode u
gradu, vode koja utelovljuje mo grada ili gospodara.
Nijedan sektor ljudskog drutva nije poteen upotrebe vode
za pie; ali gotovo u svim, uloga ienja je ona koja predvodi. Ne-
pitka voda e sluiti kao odvod prem a gradskim anevima ili seo
skim jam am a za prljavu vodu, ljudske i ivotinjske fekalije, sukrvi-
cu i zavoje iz bolnice - esto izgraene sa tom namerom na mosto
vima ili strm im obalama - korienu vodu iz nunika i kuhinja
koja se praznila na ulice i polja. Gradski anac prevazilazi svoju od-
bram benu ulogu u ratu: postaje anac higijene i klozet. To je razlog
zbog kog je briga sakupljanja te vode i njihovog sadraja dostojnog
prezira, zaokupljala gradske vlasti, antike i srednjovekovne. Neke
od sazidanih kanala za oticanje iz rimskog vremena je ponovo pre
uzela optinska vlast posle XIII veka; neki od njih su bili prirodni
potoci, koji su prokopani i dovedeni do odreenog mesta. Takoe
redovno ienje tih odvodnih kanala ili rupa posmatranjem ,

146
omoguavalo je nadgledanje protoka vode, koje se izgleda sm atra
kao najvanija dunost" skoro u svim gradovima Zapada na kraju
srednjeg veka.
Zagaenje otpadnim vodama je uostalom vrlo brzo proglaeno
kao glavni uzrok irenja epidemija, iako nije imalo nikakvu ulogu,
kao u trenutku nastanka kuge u XIV veku. To je razlog to se hoti
mino povezuje zaepljavanje kanala za oticanje vode i oneienje
bunara kao opasan akt jeretika, marginalaca ili Jevreja. Nastao je
pojam vlastita voda: to je voda koju imamo kod sebe, u svom dvo
ritu ili svom obitavalitu, a ponekad u svojoj kapelici. Proiena,
i neavolska takoe je i voda koju koristi apotekar kako bi prepisao
kupanje u blagoslovljenim malim buradima, sa melemima, koja su
zagrevana u podzemnim loitima, korienim jo u antiko doba.
Uzeti vodu nije bila samo grko-rimska tradicija, to je neto to se
praktikuje u srednjem veku, dugo sam podseao na najvanije me-
sto parnih kupatila, u tim vremenima, bar u ivotu ljudi iz grada.
Teko je izmeriti korienje" vode u javnim kupatilima: govori se o
parnom kupatilu za 2000 stanovnika, ali ti su podaci dosta nesigur
ni. Crkva, dosta stroga po tom pitanju, garantovala je svojim potpi
som te navike, a u tome se sigurno ne moe videti briga za javnu h i
gijenu: moda je Crkva u svemu tome videla neku vrstu telesnog
proienja, slinu onome to za ljudsku duu predstavlja krtenje;
moda je takoe trebalo ozloglasiti ritualna jevrejska kupanja pred
sinagogom, u blizini parnih kupatila.
Pije se na izvoru, peca se na reci ili jezeru, voda se dovodi do
ribnjaka koji prethodi mlinskom toku, dovodi se da bi se ispirale
koe ili potapao lan, voda melje brano, kuvaju se namirnice, kori
sti se za pie, crpi se iz zemljita i vodenih tokova. Ali pratei je da
lje vidimo kako najzad nestaje u ogromnom, neprijateljskom i ne
poznatom prostoru koje se zove more.

More, koje izaziva strah i iskuava

ovek je kopneni sisar, ne moe da ivi u vodi, jedva da moe

i to veoma teko da se odri na vodi. Taj teni element je oveku fi
ziki i prirodno neprijateljski, opasan i odbojan.

147
 Blizina mora ga mui, njegova ogromnost oveku daje utisak
daje opkoljen vodom. Meutim, ni grki, arapski ili indijski geogra
fi, putnici i avanturisti, koji su plovili morem ili se bavili njegovim
prouavanjem, nisu zaista mogli izmeriti njegovo prostranstvo. Te
olozi, filozofi, vernici su ubeeni da more u potpunosti okruuje ze
mlju. Tada jo uvek nisu znali da voda u stvari prekriva tri etvrti
ne planete. Ali, vie od desetina hiljada godina, videli su u moru
granice straha, svet zla. Sve je tamo nesigurno, zavarava, nepredvi
dljivo -je d n o m reju tragino. Ali kako izbei kontakt pa ak i po
gled na more, kad u Evropi okruenoj morem ne postoji nijedan o-
vek, koji ivi vie od 350 kilometara od obale ili nekoliko dana ho
da, a i mnogo m anje za veinu? Ali, suprotno, nijedan m ornar koji
bi bio vie od est sati plovidbe od obale ili ostrva. Kolumbova za
sluga ili ludost je da se bacio na puinu, bez ikakve orijentacione
take i tamo proveo vie od mesec dana. Istina je da se u potpuno
sti prevario, to se tie prave razdaljine izmeu Evrope i Azije, kao
i veina geografa tog doba, a to objanjava da je pronalazei Ameri
ku, ostao ubeen do kraja ivota, da je postigao svoj cilj.
Dakle, m ore se slabo poznaje, njegova ud, hirovi, opasnosti.
Ako se treba usuditi na plovidbu, to e biti plovidba uz obalu, uz
zastoj tokom noi. Brzina i korist su ono to vlada na kopnu, ali na
m oru preovlauje sigurnost. Jer brodolom je generalno nepopra
vljiv, oluja nepredvidljiva, uragan zastraujui. Odolevati srei na
m oru ili to bi znailo rizicima plovidbe, ne moe se nita drugo
nego se samo predati milosti Boijoj, naroito milosti Device M a
rije, prizvati u pomo Svetog Petra i njegovu udesnu barku. A
ako ni to ne bude dovoljno, bie baen u vodu neki ovek, pokaj
nika rtva, gotovo magino rtvovanje. Sve civilizacije koje su
morale da se nose sa tim nesavladivim silama su doprinele tome
da se uz m ore vezuje pakao i zlokobnost: Feniani, Grci, Kelti, n a
roito Skandinavci, te Vikinzi koje su karolinki m onasi smatrali
demonima iz pakla. Napredak tehnike u gradnji barki i snalaenja
na m oru je oito smanjio rizike m ornara: trupovi brodova podig
nuti za tren oka u nordijskim zemljama od XI veka, ako ne i ran i
je, omoguavali su laku plovidbu kroz vodu, njihov most tako-
e uva da na dno broda ne dospe voda, i omoguava suoavanje
sa jakim talasim a okeana. Na M editeranu, raznolikost jedara na

148
orijentalni nain, omoguila je smanjenje jednog del veslaa osu
enika. Islam je propagirao pred kraj VIII veka upotrebu kineske
busole, zatim indijskog uglomera, a u XIV veku, upotrebu mapa
koje su odreivale m esta za bacanje sidra, pristanita: stare mape.
injenica je d a je takav napredak predstavljao spas za trgovce, ali
isto i za pirate koji su postali brojniji i agresivniji. Ali laa koja je
pretrpela brodolom ili potonula na dno, ostaje svedoanstvo bo
anskog gneva na peanoj obali, olupine pripadaju svim; samo
usam ljeni galebovi, reinkarnacija izgubljenih m ornara, bdiju nad
tim svetinjama.
Ipak, vodeno prostranstvo oarava i zadivljuje ljude. Kao to
danas nautiki sportovi i takmienja zadivljuju, za ljude tog vre
mena more je izvor udesnog ili onirikog. Obala je taka dodira sa
nepoznatim, nestvarnim; okean ili more su svet avantura, tiine
ljudi i neprestanog kretanja stvari. Tamo se nalaze rajski svetovi
divnih ostrva, koja pevaju o keltskom folkloru, skandinavskom, ta-
koe antikom, m it o Atlantidi, o Tuli ili o Grenlandu. Tamo se mo
e dobiti, suoavajui se sa opasnou, istilite, umesto raja, to
odrava duu.
Ali ljudi se naseljavaju uz morsku obalu, tim pre ukoliko je
ostatak zemlje suv, kamenit ili movaran. A svi ti moreplovci nisu
tamo da bi davali nadu u spas i otkrivali prostranstva, nisu ni svi
avanturisti, pa ak ni trgovci u potrazi za retkim proizvodima. To su
jednostavno radnici na m oru, koji ive od branja morskih algi, ri
bolova du obale ili obalne plovidbe na kratkoj razdaljini. Ti ljudi
nailaze na tehnike potekoe, koje ni na moderni napredak nije u
potpunosti eliminisao: prekid rada i podizanje mrea, kao i njihovo
odravanje, stvaranje zajednike flote ako se odvae na odlazak m a
lo dalje od obale; nesigurnost u uspeh prodaje ako je etva bila lo
a, i ako nema drugih proizvoda u zemlji. To je razlog to ljudi koji
ive pored mora ine veoma zatvorenu socijalnu grupu: uzajamna
pomo, solidarnost, zajedniko podnoenje muka i radosti su zape
aeni jakim prezirom prema onima koji ive na kopnu. Ribar je je
dini koji poznaje promene plime i oseke, mesto gde prestaju pod
vodne stene i gde poinje duboko more.
Odravanje nasipa, skladita za popravak brodova, kotlovi za
so, i kolibe u kojima ive u zbijenim porodinim grupama, ine po-

149
sed na koji ne moe ui nijedan komijski seljak. Osim toga hrpa tih
ljudi koji su u stalnoj opasnosti ponekad se u krm ama meusobno
suprostavljaju u burnim prepirkama, do stradanja, u vreme litija
kojima se velia utopljenik.
More pohlepno guta ljude, ali ih i hrani sa velikodunou.
Znaaj riba i morskih plodova u ishrani se meri pregledanjem liste
doputenih godinjih prihoda, oigledno u m anastirim a pre XIV ve
ka, jedinim potroaima, o kojima smo sauvali neke od podatke te
vrste: stotine hiljada haringi ulovljenih, vie u jesen, prilikom nji
hovog godinjeg seljenja, kroz Doverski moreuz ili uz obalu Breta-
nje. Haringa je spasla od gladi itav hrianski svet, a to se isto go
vorilo i za svinju ali nisu svi imali tu sreu da naiu na kita nasu
kanog na peani sprud, koji bi prehranio elo selo tokom zime.
Znanja steena putem praenja riba, u podruijima njihovog raz
mnoavanja, naini hvatanja i orue prilagoeno razliitim vrsta
ma je esto porodini posao.
Ali dok, u rekama i ureenim ribnjacima uzvodno od mlina,
ribari odabiraju vrste i prate razvoj riblje mlai, onaj na moru, m or
ski ribar, je grabljivac bez kompleksa, koji sakuplja sve to se moe
pojesti. Pokuano je - jo uvek se pokuava - da se dresira delfin da
lovi ribu za nas, toliko ta vrsta kita izgleda zaintresovana za nas, ali
rezultati nisu ubedljivi.
Poslednji morski elemenat, a nije nita m anje znaajan: so,
neophodna za ouvanje namirnica, za ljudski ivot, moe da se do-
bija iz zemlje, ali to su solane du obale koje obezbeuju osnovne
potrebe. Solane, vlasnitvo plemia, izdaju se u najam obalskim sta
novnicima i oporezovane su. So postaje predm et intezivne trgovine
vodenim putem ili karavanima, sa razliitih obala koje su bile boga
te solju, na prim er obala Atlanskog okeana ili Tirenskog mora. Ono
to je posebno zanimljivo istoriarima tog vrem ena nije nain sku
pljanja soli, on se slabo promenio od tada, uprkos industrijalizaciji
naina rada, nego mesto koje zauzimaju ene u tim poslovima: one
ne troe svoje vreme na krpljenje mrea, ili samo na ouvanje datog
zaveta i na iekivanje, sa pomirenou i strepnjom u isto vreme,
povratke mornara; one iste solane, odravaju kotlove za suenje,
stavljaju so u vree, obavljajui tako sve te jako teke fizike poslo-

150
ve. Taj posao je retko individualan; ali oduzima puno vremena, i do
vodi do izolacije tih ena m ornara, kao to su bili izolovani njihovi
mukarci na moru.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

Srednjovekovni istoriari, kojima su gradovi okvir za proua

vanje, oito pridaju prim arni znaaj, preradi i razmeni sirovina; po-
sm atraju pijace, hale, novac; oduevljeni su prouavanjem trgovi
ne, finansija, govore o novcu, zajmu; zanimaju ih trgovci, buroa
zija, istrauju kako se vri razm ena to im omoguuje da bolje sa
gledaju srednjovekovnu ekonomiju. itajui njihova del, saznati
da li je srednjovekovna ekonomija od XIII veka kapitalistika ili
ne, predm et je prim arnih razmiljanja, po potrebi eruditskih svaa.
Ali oni ne govore o zemljitu i plodovima zemlje, kao da u to doba
to nije bila glavna preokupacija, pa ak i jedina, osam ili devet lju
di od deset, a kako su upravo ti ljudi, oni koje pokuavam da opi-
em, ostavljam svet gradova i okreem se ka osnovnom.

Zagospodariti zemljitem

Srednjovekovni zapadni svet je svet poljoprivrede. Po svom

pedolokom i geolokom sastavu zemlja je zemlja zemljoradnika:
manje vie nomadskih pastira; uzgajanje stoke samo po sebi narav
no nije nita vie nego osnovni element, ali je postao i stalni. Tera-
nje stoke u planinu, prem etanje sa planina ili suvih visoravni su
njen integralni deo. Pastiri imaju svoje navike i svoj vlastiti m enta
litet; ali njihova stada i ono to ona daju su iz sela, ne iz stepe ili pu
stinje. A ono od ega ljudi ive su uglavnom ito, mleni proizvodi
i meso. Ali zbog toga, najpre treba biti gospodar zemlje.
Ne postoji nijedan ovek sa sela koji ne bi bio u stanju, jo i da
nas, da iskae iskusno miljenje o zemlji. Rei e o zemljitu da je
hladno", ili toplo, teko, duboko" ili plitko". Znae da e se
penica ovde dobro prodati, a ra bolje na nekom drugom mestu.
Zapamtie da li e voda prodreti ili curiti. Radi toga nije potrebno

151
posedovati nauna geoloka, pa ak ni pedoloka znanja; zemlja e
biti crna, ukasta, suva, plodna, a da li je stena od krenjaka, od
ilovae, peara ili druge vrste to e mu izmai.
Miljenje, koje e iskazati o svojoj okolini e biti zasnovano
pre na istraivanju reljefa, odreivanju poloaja, ili proticanju vo
de, nego na hemijskom, hidrolokom ili mineralokom sastavu ze
mljita; znanja e biti eksperimentalna, a nauka empirijska. Takva
je bar situacija kod srednjovekovnih zemljoradnika. Danas kad na
una poljoprivreda i uena agronomija preovlauju - za dobro ili
loe, o tome se ne raspravlja - te jednostavne praene miljenja su
naputene; m eutim ponekad, tu i tam o se deava da iskustva sta
rih nadvladaju nad miljenjem inenjera.
Srednjovekovnom periodu nisu nedostajale praktine lekcije.
Oduevljeni botanikom i prisiljeni da, na zemljitima koja su vie u
celini neplodna, ekaju najmanji pozitivni znak plodnosti, starogr
ki i rimski agronomi su umnoili ispitivanja i savetovanja. Iznena
ujue je, uostalom, da su zabeleene tete iz tog doba, tragine go
tovo u svim oblastima, bile dosta neznatne u domenu poljoprivrede.
Ne raunajui da su Arapi" suoeni takoe sa neblagodarnom oko
linom, sauvali i ak obogatili vei deo toga: Hesiod, Katon Stariji,
Plinije, Veron, Kolumel su poznati bar u manastirima; ali ak i van
njihovih zidina, jer od njihovih del su napravljene male didaktike
pesme koje su recitovane po potrebi u zamku - katonete kako ka
u na severu Francuske, po imenu nekog drugog Katona iz tog do
ba. I u iekivanju zanosa XIV i XV veka, vremena ana de Brija i
Petra de Krescencija, sluaju se ti saveti i ti naini. I ve odavno jer
u IX veku, eho naunih antikih rasprava odzvanja u poznatom po
glavlju ,,De villis, obimna karolinka kompilacija koja izaziva divlje
nje strunjaka tog doba. Kasnije to su britanski arhipelag, bliska mu
Normandija, i daleko odatle Katalonija i Andaluzija koje sakupljaju
del prakse na kraju XII veka, zatim XIII: Housebonderie (Husban
dry), Fleta i druge. Naravno, moe se rei, da su sva ta del ulepa-
na ili da ne mogu uopte biti od koristi, osim na posedima gospoda
ra, najbolje opremljenim i nadgledanim. Ali to ne utie na smanje
nje, stalnog interesovanja za poljoprivredne radove koje ne prestaje.
Nisu sve grupe zemljoradnika sakupljene na najplodnijim ze
mljitima.

152
 Svugde ima zemljita koje je neplodno, koje se ne obrauje,
kao to danas vidimo prim ere izvan Evrope; na njem u e rasti
oskudna i divlja vegetacija, kratka trava, kratko klasje. ak i vesto
obraivano zemljite e ostati nekorisno i pusto. Treba naubri-
ti zemlju. U ovom osnovnom sektoru poljoprivrede, ljudi tog vre
mena su ispunili dunost, ije su posledice vidljive i dan danas ka
da je vetako ubrivo preuzelo ulogu empirijskog naina obrade.
Empirijskog, jer je oito nepoznat hemijski sastav potae, fosfata,
nitrata, ili ovih ili onih m ineralnih soli, samo nekoliko latinskih re
ci, ali su ih izmenili svetenici koji o tome ne znaju nita, a te rei
opstaju usred naih jadnih dokumenata: stercora su ivotinjska u-
briva, i marlae, meavina krea i ilovae; ostatak otkriva povreme
no prem etanje stada na nekorisna" zemljita. Moda e jednog
dana arheologija to bolje razjasniti pomou hangara i samih polja.
Nije mi nam era da dam detaljan pregled srednjovekovne po
ljoprivrede, zadovoljiu se povrnim pregledom, a cilj e biti da na
inim spisak radova i obaveza, koje su sainjavale potrebne pripre
me zemljita a nametale su se svima, mladima i starim a, m ukar
cima i enama, pa ak i deci. Tako izlivanje iz domainstava, otpa
daka hrane, ljudskog izmeta, ivotinjskog izmeta, i ubreta ispod
ivotinja, ienje aneva za ubrivo je uglavnom posao name-
njen enama, opremljene vilama, lopatama, kaicama; one e sve
to prosipati na zemljita u blizini naseljenih kua, dobijena kolii
na se nikad nije mogla transportovati daleko, ali i zato to bi u-
brenje bilo gotovo za petnaestak dana. Verovatno su se na stranu
odnosili ostaci kostiju, ljutura, ili pepela iz ognjita, zato to je br
zo otkriveno da je tetno za itarice. Naprotiv itaricam a e kori
stiti oviji izmet, bogat nitratim a, zakopan u zemlju usled gaenja
stoke; ovog puta to su deca, zaduena za prem etanje torova, pri
vrem enih ograda, u zavisnosti od toga kako prolaze stada - ovi na
ini nisu sasvim nestali u naim severnim krajevima. Sluaj golu-
bijeg izmeta je poseban: to ubrivo se sm atra najboljim, i zbog to
ga se uva za najzahtevnija zemljita; ali kako je njegova koliina
ograniena, treba ga skupljati na zemlji ispod golubarnika gde se
gnezde ptice. Graenje tih zgrada je skupo, zahteva ienje i nad
gledanje, moe biti re samo o graevini iji je vlasnik vlastelin, a
njegov proizvod e biti korien u vonjaku i bati gospodara. to

153
se tie m orskih trava i algi, njihovo prostorno ogranienje uz oba
lu mora, oigledno ograniava upotrebu: zakopavaju se vilama, a
taj teki posao rade mukarci.
Prve biljke koje rastu na zemljitima ostavljenom na ugarenoj
zemlji, m ahunarke, pelen, i druge zelene m ahunaste biljke, bie
prevrnute i zakopane na mestu, ekajui setvu koja e doi. Svi ovi
poslovi koji imaju za cilj poveanja plodnosti zemljita, u sutini
prethode setvi, znai obavljaju se u jesen, ako se izuzme vinova lo
za koja se nee obraivati do kraja zime.
Del agronomije su bogata detaljima o nainima ubrenja ze
mljita: dubina, odgovarajui trenutak, ritam posla; ali oni koji su
pisali ne izgledaju nimalo osetljivi osim na pojmove o toplom i hlad
nom, nita o istraivanju ravnotee izmeu plodnih elemenata u sa
mom zemljitu. To e biti retki postupci, zasnovani uvek na pozna
vanju ogranienog prostora, namenjeni da poboljaju kvalitet zemlje
crnice ili povrinskog mulja, ovde e se razbacati pesak, tamo ilova
a ili lapor, izvaeni sa padina oblinjih breuljaka; uostalom izdro-
bljena ilovaa uspostavie ravnoteu zemlje crnice ili jo bolje, tre
set vaen iz oblinjih bara donee ugljenik na zemljite koje nije bo
gato ugljenikom. Svi ovi poslovi se obavljaju u velikom obimu, esto
su to veoma teki poslovi, i ostavljaju na kosim padinama dolina ru
pe i oteenja koja su uvek vidljiva, dakle da bi se to izbeglo, ti rado
vi e se zapoinjati samo svakih osam ili deset godina.

Obraivanje zemlje

Ako raspravljaju sa ogorenjem ili ak i sa agresivnou, o ni

vou proizvodnje srednjovekovne poljoprivrede, o njenim fazama i
regionalnim varijantama, istoriari ekonomije se slau oko napret
ka, tokom deset vekova srednjeg velca barem u koliini ako ne u pri
hodu od ita. Najoptimistiniji ne oklevaju da daju procene, bar to
se proizvodnje tie, po kojima u Francuskoj na primer, ito od
1300. do 1500. je u istom rangu kao ono iz 1789. ili ak 1900. Po
novo se m eutim razilaze to se tie razloga tog naglog uspeha:
bez sumnje vie ljudi i oranica, ali i kvalitet zemljita, naubrenog
kao to sam upravo rekao, nije li on odigrao prim arnu ulogu u tom

154
napretku? Brojni su istoriari koji sm atraju da su nain obrade",
pa i alat bili od jednake vanosti. Pitanje nije uzaludno jer se okre
e ka sposobnosti prilagoavanja srednjovekovnog radnika novim
nainima rada i novim tehnikama.
Dugo se vremena pridavala velika vanost oruu koje su rad
nici koristili na itnim poljima; ak je i sastavljen intresantan spi
sak srednjovekovnih inovacija koje sam ve nam eravao da pome-
nem: potkovica za konje ili za sve teglee ivotinje, postupak upre-
zanja ivotinja pomou kaia oko vrata ili eonog jarm a u zavisno
sti od vrste ivotinje, upotreba sprave za oranje sa noem i bonim
raonikom, plug, omoguava da se doe i do dubljih slojeva tvrde ze
mlje, koji su do tada bili nedostupni. Danas se m anje veruje u efi
kasnost tih usavravanja. Najpre, zato to se ne vidi na koji je na
in, oito intelektualni, stigao u Zapadnu Evropu inovativni duh,
koga su bili lieni stariji. Zatim, jer mnoge od ovih inovacija su
potvrene u svojim postojeim oblicima, istina ponekad u zaetku,
u Aziji i u svetu M editerana, grkom i arapskom. Najzad, izgleda da
su se bez pogovora te novine irile neravnomerno: nastavljeno je
korienje do XVI veka a moda i posle, ukljuujui tu i korienje
na veim povrinama aova, motike, motike za plevljenje, vila, a to
batovanstvo ako je iscrpljujue nije manje efikasno nego ono u
selima Azije.
To je razlog to se ukazuje na naine koji se prim enjuju u po
slovima i ija promena potie od empirijskog ispitivanja seljaka.
Srazmerno irenju obradivih zemljita i poveanoj potranji pre
hram benih proizvoda, ljudi tog vremena su morali da prilagode nji
hov nain rada u cilju proizvodnosti: priznali su potrebu za kultu
ram a koje se ne seju esto kako bi zemlja mogla da odmori, pree
ste setve mogu iscrpeti plodne elemente zemljita. Period ugara
svake dve ili tri godine, ponekad i due: tako neposejano zemljite,
izlagalo se prolasku stoke koja gaje ubrila. Tome e se dodati pra
vilo guste setve, barem ako bi zemljite bilo podesno za to i pravil
no naubreno. Raspored obradivog zemljita na naikanim parce
lama ili naprotiv na irokim parcelama nije se inio da uopte dola
zi od upotrebe posebnog orua, kao to je smatrao Mark Blok, a je
dva i od vrste zemljita i klime. Danas se u tome radije vidi nain
rada, ovde iroko porodini posao podeljen na jednake delove, tamo

155
vie individualistiki, bez kolektivne stege, ovde otvorena polja sa
dugim parcelama, tamo zatvorene parcele, sa ivom ogradom od
bunja. Na agrarni pejza e uticati dakle lokalna tradicija i struk
tura porodice. Ali isto tako i odreeni postupci, a priori neobini,
koji nem aju nita sa tehnikom, nego su iskljuivo drutveni: see-
nje veoma visokog ita, i ostavljanje visokih stabljika, koje su slui
le kao prostirka ispod stoke i za krovove, ali takoe i kupljenje vla
ti posle etve to su nekoliko dana radili najsiromaniji, zatim su
zbijanje m ahunarki koje su se zakaile za stabljike ita; barem dok
se ne saeka ponovno procvetavanje ime se hranila stoka. Isui
vanje zemljita rasporeivanjem brazda po duini, sa njihovim
bonim crtama" i relativno blizu jednih drugima, uvee sistem
oranja na produenim plunim daskama, bie potreban jai priti
sak na ruicu; smanjie se dakle broj poluokreta, okreta zaprega
na kraju polja. Upravljanje, ako se nalaze dve ivotinje jedna pored
druge ili ak jedna iza druge, zahtevae dve osobe za uprezanje: jed
na osoba najee mladi sluga, neka ena po potrebi, vodie i
upravljae korakom ivotinja, usklaenim pesmama, koje nem aju
nikakve veze sa pastoralnim lirizmom. Ako je zemljite suvo, i ako
ralo tam o uspe bolje i okrene se bez problema na kraju brazde ili
ako je porodica jo slonija, sauvae se polje etvorougaonog obli
ka bez brazda i po potrebi zatvoreno, ali zatvoreno ivom ogradom
od bunja kome treba manje vode.
Mislim, da e biti zabeleeno koliko se trudim da napravim
m esta za ljudsko bie i njegove line pokuaje u tom redovnom i
konstantnom prouavanju, koje namee mo ita, okolina gotovo
svih. Dva poslednja prouavanja koja nas usmeravaju ka veri i po-
svesnom. Kao za stare kulture, Egipta i Meksika, rad na zemlji ot
kriva dimenziju teogonije: zemljoradnik radi naspram sunca, obe-
leja ivota, poloaj parcele mora biti takav da je okrenut prema
suncu. Na hrianskom srednjovekovnom Zapadu, nema ni traga
takvoj vrsti svetog preterivanja moda uostalom i zbog toga to bi
geografski uslovi to onemoguavali. Ipak je pokuano u Engleskoj,
istraivati ureen poloaj parcela prem a odnosu sunca i kultura.
Ako ovaj put izgleda smeo, drugi je mnogo sigurniji: etnolozi su ti
koji su podsetili istoriare - pa ak i ako ih antika mitologija nije
nadahnula - da je Zemlja, nosilac plodova ivota zapravo ena; a

156
ovek je taj koji prodire u nju i oploava je, raonikom i semenom; i
d a je potpuno normalno, d a je mukarac taj koji ore, bilo d a je sla
be telesne grae, i da je ena ta koja bez obzira, to sama kosi, sku
plja snopove i nosi ih u ambar.

Trava i vinova loza

uma, gariga, makija zauzimaju bez sumnje u to vreme na ze

mljitu vie prostora nego danas, manje nego to se meutim pomi-
nje. To je travna flora, ispresecana zemljom koju je orao ovek, koja
je svakako nadmauje; pejza je takav kao u nekoj savani, sa travom
manje ili vie gustom, u zavisnosti od visine, irine, vlanosti ili su
e. Ne prepirimo se oko razlika izmeu mediteranskog pejzaa i
nekog drugog okeanskog: poreenje treba napraviti izmeu azij
ske stepe i afrike praume; u Zapadnoj Evropi re je samo o nijan
sama. Ali dok seme u pooranoj zemlji, biljaka koje se mogu tkati, la
na i konoplje, onih na padinama i uz ivicu , upija plodove rada
zemljoradnika, naprotiv trava izgleda da to odbacuje. Ili bolje ree
no koristi se, ali ne trai vie od onoga to joj je Priroda namenila.
Livada najee ostaje u neobraenom stanju: bokvica, pelen, de-
telina, pirevina, korov, pistai, divlje trave svih vrsta i biljke iz niih
krajeva: rumarin, timin, iak. Zajedniki jezik odreuje travom
sve ono to je sakupljeno a da se nije zaista sadilo: povre i voe pod
vedrim nebom, graak, soivo, bob i ostale biljke bogate krobom,
sve ono od ega e se praviti orba koje sam ve pomenuo.
Ta trava" je u pravom smislu te rei nekorisna, dakle po-
ruije panjaka na koje gospodar polae pravo ili ne namee nam et
na njegovu upotrebu. Srpom e se ei ono od ega se pravi prostir
ka za stoku, palice se vatra, zgusnuti ubre, sakupljae se lekovito
bilje, o ijim delotvornim dejstvima se ne raspravlja: kupus protiv
bolova jetre, crni luk za reumatizam, potoarka protiv uboda inse-
lcata, perun za poremeaj sna, bob protiv gube, soivo kao afrodi
zijak. Sve je to posao za ene a ponekad i za decu; mukarci se ne
e uplitati osim ako ne bude odlueno da se pokose velike povrine,
kao u planinskim predelima, da bi se pripremili za teranje stoke u
planine ili ako se tam o vodi stoka da bi se dopunilo u ishrani ono

157
to su mogli pronai u umi - uostalom mi smo sad u m editeran
skoga pojasu gde je makija gusta i gariga veoma retka. Nije da ne
postoji nijedna livada", nijedan panjak za koenje koji bi priba
vili seno za stoku, ali odravanje je skupo, jer treba bdeti nad kva
litetom trave, tako da su najbogatiji ti koji poseduju panjake; to
se tie kose, ona je vlasnitvo kosaca, onoga koji kosi. Parcele se
ograuju; ore se sa vrem ena na vreme, ureuju se neki prostori za
povrtnjak ili vonjak za drvee koje bi zakrilo umu: crveno voe,
bunje mekih plodova, kao breskva i kajsija. Ali bata e ostati
plemiki pejza, mesto za razmiljanje, odmor, susrete u ograe
nom prostoru zamka ili dvoritu buroaske gostionice. Kako da nas
to iznenadi kad zeleno" iz prirode upija na stres?
Vinograd je poseban sluaj. Okopati svoj vinograd, piti svo
je vino su obeleja, jo i danas visokog poloaja u drutvu. Zahtev-
nost vinogradarskog posla, um etnost kako ga smatraju, posebna
briga koju zahteva biljka, sve to navodi vinogradara da prezire o-
veka za plugom ili pastira - dvojicu ljudi kojima je ulazak u vino
grad zabranjen.
U gradu, kada ovek poseduje neizmerno bogatstvo, to je on
da vinograd. Pre nego to je hrianski obiaj dao vinu euharistij-
sku ulogu, vino je simbol radosti, suivota, takoe i zdravlja, sastav
ni je deo svetih igara, gozbi, poniznog prinoenja rtava sipanjem
vina, rtva livenca, vinom se doekuje putnik ili gost, period od e
trdeset dana posle poroaja majke, potpisivanje nekog ugovora. Na
ravno, ne zna se da preterano konzumiranje vina dovodi do kata
strofalnih posledica; u fablioima ne nedostaje pijanac, i ima mnogo
ljudi koji su pili previe vina, kao Filip Avgust koji je u tome bio eks
pert, ili ari Letemerer, poginuo u ratu, pre nego to je um ro od uz
napredovale ciroze jetre. Istina je d a je konzumiranje alkohola ko
je sam zabeleio, gotovo dve litre dnevno, moralo biti kompenzova-
no niskom cenom alkohola. to se tie odbacivanja vina u islam
skim zemljama, jer to pie je otuivalo telo i duu vernika, jedva da
je to i pom enutu u hrianskim hronikam a koje su ureivane na
Bliskom Istoku.
vrsto se veruje da su Rimljani doneli vinovu lozu u Galiju.
Antrakologija je pokazala da je biljka poznata u ovim krajevima i
mnogo pre Cezara, ali verovatno nije planski uzgajana. Rimski

158
agronomi su opisali zemljita, poloaj, tem peraturu, uslove koji su
joj bili najpovoljniji i gde je dobro uspevala. U srednjem veku vino
va loza se gajila svugde, od Ekosa do Sicilije, i do Skandinavije. Tvr
di se da sveprisutnost vinove loze potie od pehara vina koga upo
trebljava svetenik u trenutku svete euharistije, ak i onda kada je
sveto priee u dva oblika nestalo kod laika. Mudrije je priznati da
irenje vinograda daleko od najkvalitetnijih zemljita potie od lo
eg kvaliteta neproceene vode, koja se nudila svakom i koja se u
vala za kuhinju, pa ak i tam o gde su pivo, jabukovaa i krukova
a mogle biti konkurencija vinu.
Vino je postalo obeleje moi i prestia, najpre kod najbogati
jih, a zatim kod svih. Briga u odabiranju vinove loze ili briga oko
poboljanja ukusa vina je polako dovela do pada vinogradarstva: to
je onda, u XIV i XV veku dovelo do proizvodnje ubudue, veinom
jakih crvenih vina. to se tie posla vinogradara, to je posao za
mukarca, pa ak i njegovu porodicu, tokom ele godine, ak i ako
ono to se danas smatra pod pojmom vinogradarsko naselje ne po
stoji. Od jedne berbe groa do druge treba zatititi vinovu lozu,
nabubriti je, orezati; priprem aju se pritke za vinovu lozu sa plodo
vima, okopava se i plevi, kida se lie i isti. I kada je vreme za ber
bu groa u trenutku koji je priroda izabrala, puta se glas koji
pokree svu radnu snagu naselja. Najpre je na redu vinograd gospo
dara ali tek poto je rasprodao prethodnu berbu. Jer vino se ne u
va; slabo poznajemo procese stvaranja vina, ali se mogu sm atrati in
feriornijima u odnosu na nae. Nastoji se to pre rasprodati pie, pa
ak i i prvi sok dobij en i pre nego to se zavri muljanje grozdova
nogama, ili jo kiseli, vino od prvog muljanja ali kiselo i uvano
u slanoj vodi. Ako se sve ono to je proizvedeno ne potroe na licu
mesta, vino se stavljalo u bave i slalo na pijace, a to objanjava da
se esto vinova loza gajila pored vode, relce ili mora, kako bi se olak
ao transport u bavama ija vrstoa nije bila dovoljna da bi izdr
ala truckanje kola na zemljanim putevima.
Vinovoj lozi je dakle potrebna ljudska briga i dobar pribor za
rad: ograda od letava, pritka za lozu u svakom sluaju, bave i bu-
rad, kamene terasice na nizbrdicama, drvo voki oko kojih e se
uplitati vinova loza, vrsta ograda protiv glodara, paljivo uvanje
od pasa lutalica ili kradljivaca. Sve u celini to kota, poveava cene,

159
hrani plemiki poreski sistem i na taj nain daje vinovoj lozi i vinu
u srednjovekovnoj ekonomiji i svakodnevnom ivotu isti rang kao
onaj koji zauzima ito.

DRVO I UMA

Da lije ovek u poetku iveo na drvetu, kao njegova inferi

orna braa m ajm uni? Ili se zadovoljio da se slui drvetom kao hra
nom ili skrovitem? Eto onog to uopte nije bilo vano ljudima
srednjeg veka za koje je porekla u Boijim rukama. M eutim ne
koliko hiljada godina istorije nije moglo da izbrie trag stotina mi-
liona drugih: drvo ostaje ovekov neizbean pratilac; tamo gde ga
nema, nema normalnog ivota pa ak i nomadski pastir ide od
oaze do oaze da bi pronaao naravno vodu, ali i drvo takoe.

uma, unitena i sveta

Bez obzira da li je u pitanju etinarska, hrastova ili bodljikava

makija, uma predstavlja barijeru koja ljudima ograniava vidik. Sa
gradskih zidina vidi se nadaleko okruujui ljude; u srednjem veku,
vlastelin je pre svih drugih uzeo pod svoju odgovornost najpre pro
planak. uma koja je u blizini utie na duevno stanje ljudi; ona je
nesavladivo podruje Prirode koje se obnavlja svakog prolea, tamo
raste neko drvee ije postojanje u velikoj meri prelazi duinu tra
janja ljudskog veka. To je sveti deo svih stvorenih bia, onaj deo ko
me se ne moe pristupiti bez religijskog straha, jer tamo je sve ud
no i nepoznato: mirisi, zvuci, ivotinje koje ive ili za koje se pret
postavlja da ive. Uzdu nesigurnih umskih staza bodlje se zakae
za putnika; izvaena stabla spreavaju prolazak; skrivene kaljuge ga
vrebaju, sve su to samo zamke avola.
Jer upravo je avo gospodar tame, on i njegovi verni pomaga
i, vile, gobelini, trolovi i kepeci iz germanskih zemalja, sa njihovim
kraljem Erlkonigom, Arlekinom; ili, na jugu vie, vile, zmajevi, i sav
ivotinjski svet, umski bogovi, zeleni patuljci sluge Pana. Svi su
udrueni da bi omaijali, da bi prevarili naivne i plaljive ljude. U

160
umi se moe boraviti vie dana u strahu, kao to je boravio jedan
nemaki vladar iz XI veka a da nikad nije pronaao izlaz; tamo se
ubijaju prinevi i omraena vlastela, tamo se skrivaju razbojnici, ta
mo se nailazi na udne pojave - puknute stene, ostaci megalita, vi-
lino kolo. U Bibliji, u umu je poslat Absalon da umre, a hrianska
Crkva zaboravljajui svete izvore, ustremljuje se i vadi drvee koje
su veoma potovali Kelti, i stavlja u dunost Mielu, Hubertu, or-
u ili Marselu da tamo idu da pobede Zlo.
M eutim uma je kao more; izaziva strah ali u isto vreme i pri
vlai. Najpre jer je, a to emo i videti, osnova ovekovog stvarnog
ivota. Ali takoe i zbog toga to oliava venost i preporod, imela
galskih druida nagovetava novu godinu, lovor na ovom svetu pred
stavlja slavu, m irta i tolike druge divlje vrste lece protiv zla, jelka
uvele zelena priziva raanje Boga deteta. Grade se kapele ili oltari uz
ivicu ume ili u umarku, i pustinjaci tamo biraju svoju pustinju".
Uostalom gotika vrem ena malo po malo osvetljavaju odnose izme
u oveka i uma: Sveti Bernard uverava da se tam o moe mnogo
vie nauiti nego iz knjiga, i Sveti Franja je tam o iao da poduava
vuka i ptice. Bez sumnje, u srednjem veku novi veo straha e pasti
na ova legla zla; ali u meuvremenu, za etiri veka (od XI do XIV
veka), prodrlo se u umu, uredila se uma i zagospodarilo se njome.
Naviknuti na prokren pejza mediteranskih oblasti, Grci i Ri
mljani, Cezar, Tacit, Strabon ire sa uspehom ideju o umskom pre-
krivau koji nastavlja i dalje, kako se sve vie i vie ide prema Seve
rn ili zapadu: to je dugokosa Galija iz Cezarovih Komentara, Ta-
citova crna Germanija. A to je oito pogrena procena: arheoloki
dokazi starih naseljenih m esta ukazuju pre na pejza guste savane,
na jugu makija i gariga koje su uostalom, mogui ostaci nekadanje
vegetacije - u doba neolita - koja je zauzimala mnogo vie prosto
ra. Bez uputanja u prouavanje botanike, koja bi nadmaila moju
strunost, rei u da ne postoji nijedan ozbiljan dokaz o izmeni dr
vea koja bi poticala od ljudske ruke. Odstupanja u palinologiji do
bro pokazuju u Zapadnoj Evropi, odravanje razliitih vrsta hrasta,
progresivno opadanje bukve, napredak breza izmeu XIV i XVII
veka, porast etinara u m odernom dobu, tu i tamo kestena od seve-
ra o juga i danas obrnuto. Nadmetanje se nastavlja izmeu grupa
bukve i etinara naspram hrasta i kestena. Ali ni surov srednjove-

161
kovni zakon koji ukida seu hrastova, ni razvoj grae od drveta ke
stena u gradu, nije odigrao najm anju ulogu u tim obimnim prirod
nim promenama. Klimatske promene su izgleda te koje su upravlja
le a trajale su kroz vie vekova.
To posm atranje mora biti postupno: ako polen drvea ne izra
ava nijedan vidljiv uticaj oveka, njihovi roaci polen ita i polen
trava registruju mnogo vie ovekov uticaj jer su vezani za poljopri
vredu i uzgajanje. Srednjovekovni zemljoradnik je koristio umsku
stelju prem a svojim potrebama: slaba pod etinarima, koji obilno
upijaju azot iz zemljita i izoluju ga pod prekrivaem od jelovih igli
ca, prosena pod bukvama ali hrani paprat i vres koji se trae kao
prostirka za stoku, odlina pod hrastovim a i kestenovima gde e da
rastu ampinjoni, krtole i sve vrste povra. ovek je taj koji e zna
ti da koristi i razvija ta bogatstva.
to se tie masline, ako je njeno okruenje dosta osiromaeno,
njena uloga rezervoara ulja je dovoljna da joj obezbedi simpatiju i
naklonost ljudi.
Jo jedna oita razlika. Ne moe se negirati pad broja drvea
tokom i od srednjeg veka; brojni pisani dokazi ili paljiva pedoloka
istraivanja lako otkrivaju poumljene povrine iz tog doba. Ali, jo
ovog puta, preterivanja izobliuju injenice. Pria ponavljana bez
prestanka o monahu kriocu ume" je velika la: najpre jer oni ko
jim a je besplatno dodeljena ta uloga, uglavnom cisterciti, su napro
tiv jednim strogim pravilom izdvojeni usred ume, i bili su vie
osposobljeni za veto upravljanje svojim umskim nasleem nego
za njegovo unitenje; zatim jer ukupan broj m onaha na radu u u
mi nikad nije bio dovoljan da bi izmenili taj ogroman prostor. Ali
nisu kalueri ti koji su radili, nego esto zemljoradnici na zahtev i
u umama samostana. Ako se raunaju i oblasti isprekidanog bilj
nog prekrivaa, planine i june oblasti, bie bez sumnje blizu istine
ako se to propadanje povrina pod umom u Zapadnoj Evropi -
ceni na 10%. Ali ono nema nikakve veze sa zastraujuim unite
njem koje je poelo u Evropi i izvan nje od 1900. ili 1950. i koje da
nas dosee u pravom smislu te rei luake razmere; nai potomci
e platiti cenu za jedan ili dva veka.
to se tie tih krenja - ta re, na koju treba podseati, m no
go se vie u stvari odnosi na bunje nego na hrast - bie mi dovolj-

162
no da nabrojim izraze. Zapaziemo na prvom m estu da raznolikost
renika upotrebljenog u nastalim ugovorima neke umske oblasti
svedoi o etapama i ciljevima koji su tano odreeni: rum pere i rup-
tura znai probuiti; sartare, exsartare, exarare znai iskopati",
iupati kao artigue na jugu Francuske, adelare, exardare hoe
samo da oznai staviti u stanje za jelo" ili pei". Ovaj poslednji
glagol privlai panju na verovatno najkorieniji oblik krenja:
zgarite, ija su prvobitna zemljita bunovi i umska stelja. Dobi
jem pepeo je hemijski bazian i omoguava bogaenje zemlje crni
ce. Stie se utisak da se sekira ili testera docnije m anje upotreblja
vaju nego vrtlarski no za seenje grana ili motika za kopanje ze
mlje. Takav posao prethodi vaenju stabala, ali kroz vie godina, pre
nego to su volovi vadei panjeve hrasta - jedine ivotinje dovoljno
precizne i snane da bi to uradile - uspevali da iupaju korenje. Na
okrenom zemljitu treba jo samo koristiti ralicu (ralo), jer e ko-
renii dugo usporavati teki plug. Zemljita tako dobijena od ne
gdanje ume, dobijenice su najbolja za uzgajanje itarica jer zga
rita i obogaena zemlja crnica su poveale koliinu azota, fosfata i
potaa. ovek tog vrem ena ne poznaje te rei ali je dobro video nji
hove efekte. Vlasnici zemljita sa puno muke straare, da bi sau
vali novo zemljite, izvor ishrane i poreza, propisujui upotrebu,
ograuju novo zemljite i uvaju ga.
Moni ili obini ljudi su se okrenuli ka racionalnom upravlja
nju umom jer su u tome videli veliku vanost: nadgledati drvee,
obezbediti razmnoavanje, organizovati vaenje, tri oevidnosti, tri
obaveze vanije od nepromiljenog profita, kojim se rukovode da
nas dravna vlast, zaslepljena trenutnom rentabilnou. Ako su
cisterciti po tom pitanju igrali ulogu pokretaa, svetovne vlasti se
prikljuuju tome i uestvuju u stvaranju umskog osoblja, ,,ver-
diers, zelenih zeba, gruyers, umara kao to su govorili na se-
veru Francuske (od vert, zeleno i od grn zemlja): obiajni
ustavi su utvrdili uslove pristupa oveka i ivotinja u umu, zabra
njena je upotreba tetnih orua, propisuje se potajna sea odree
nih vrsta drvea kao to su voe i hrast. U Francuskoj, oko 1280. ili
1300. kralj je preuzeo inicijativu u stvaranju gospodara vode i u
m a a zatim u XIV veku je uredbom odreen ritam see drvea,
prodaje, obeleava se izabrano drvee, nadgleda se odlazak debala

163
stabla najee splavovima. Iz Italije su stigli najtaniji propisi: u
naunom radu, Petar de Krescenci govori o ogranienju u umi,
trajanju promena u zavisnosti od vrste drvea( od tri do dvanaest
godina), nainu i brzini rasta mladica, stanje svesti u to vreme da
e se veliki zakoni XVI ili XVIII veka samo ponovo uspostaviti. Na
kraju srednjovekovne epohe uma vie nije divlja (wild i wald na
nemakom), niti odvojena od sveta ljudi (foris izvan na latin
skom). Jedan od glavnih uspeha toga vremena je da su uspeli da pri
pitome umu.

uma, neophodna i hraniteljka

Najpre drvo: ma ta da se tvrdilo, gvoe je bilo, previe velika

retkost da bi podralo neto drugo, osim skromnog zanatstva, moe
se rei da je srednji vele ,,vek drveta". Njegova upotreba ga ini
osnovnom sirovinom kroz sve te vekove. Najpre, ono to e se trai
ti u umi je drvo za grau, ad aedificandum, pravila upotrebe tako
kau: debla za grau od hrasta i kestena, i za koje se smatralo da ih
je Siger teko pronalazio u svojim umama kako bi prekrio San-De-
ni; nosee grede pre upotrebe kamena; daske za kalupe za erpie,
kolac koji uvruje ogradu od kolja, i laka drva za graenje pre
gradnih zidova. vrsto drvo - kesten, orah, hrast, stablo masline -
e sluiti za pravljenje pokustva, retko okvira na ulazima u kuu i
sluie u pravljenju gotovo svih alata i sudova za svakodnevnu upo
trebu, poljoprivrednu, vinogradarsku: up, zdela, burad i sprave za
teak posao. Treba se uvati kradljivaca, mesodera, glodara, a mo
da jo vie indiskretnih komija i svih onih koji se ne pridravaju
obiaja: zloinaca, prekrilaca {male factum, foris factum).
U srednjem veku nisu prestali da se grade koevi od osuenog
drvea kako bi se zatitilo pravo drvo: iva ograda od bunja kao od
jove ili od granja osuenog drvea, vrba, breza, graba. Na taj na
in e deo ume biti odbranjen; i od njega e u znaajnom tre n u t
ku biti sagraena utvrenja, ograde (stara galska re: plo'icum) to-
ponimija je sauvala seanje na tu re.
Ad comburendum, zapaliti jer vatra potie, nastaje od drveta
koje gori. Jo jedno podruje strogih pravila: ne moe se po svojoj

164
potrebi, sad ili u bilo kom trenutku posei drvo zbog kuvanja ili gre-
janja: vrsta, koliina, postupak, trenutak i novana kazna su svaka
ko utvreni, i uvari ume patroliraju u svakom trenutku. Antrako-
logija je pokazala da je tradicija paljenja celog hrastovog debla u pe
ima gospode, gde se pekao vepar, pogrena ideja po ko zna koji put
ili bolje ostavljena za retke praznike. U stvari u kaminima zamkova
i ognjitima koliba, ono to se loi su granje i sveanj prua drvea
koje ne donosi plodove, naram ak paprati, ukovine, vresita, ili ,,be-
log drveta, etinara, topola, koji, istina, zaprljaju kamine i dimnja
ke, ili se jo loi srueno stablo kvalitetnog drveta od koga prokru-
ju proplanke. to se tie ugljenisanog drveta koje neke zanatlije pri
prem aju u skrivenim kolibama u umi, trai se vie od deset kilo
grama sirovog drveta za jedan kilogram uglja to je izuzetno sma
njilo njegovu upotrebu, za kovanicu u sluaju potrebe, ili u gradu
gde smanjuje rizik od poara. Najzad, sakupljena ili izdvojena kora
drveta, ii e kod koara za rastvor boja.
U svetu u kome izgleda dominira ito, i gde su povrtarske kul
ture dosta retke, pokuano je da se pronae drugi izvor ivota. Da
kle, trave i orbe", koje sam ve pomenuo su na svim trpezama.
Ako neka opasnost natera na beg u umu, stanovnici sela mogu
preiveti vie meseci u umi a da ne umru; u XIV veku neki sta
novnici Langdoka, oni iz tosca, iz touche" - mi bismo rekli iz m a
kije - opstajali su godinama van svakog dravnog ili vojnog nadzo
ra. U umi postoji ono od ega se moe iveti; danas se rado slae
mo sa idejom koja je vladala ekonomijom berbe i sitnog uzgajanja
kao osnovnom bazom ivota, i to je tako od doba neolita. ovek u
umarcima pronalazi, uz crvene bobice, lenike, bademe, orahe,
masline, odakle e osim toga izvui esencijalna ulja, ali takoe pro
nalazi i peurke, kestenje, mumule, irove, bundeve, tikve; nabra-
e pargle, praziluk, blitvu, kupus, rabarbaru, artioke, argarepu,
patrnak, repu; zna se za beskrajne diskusije eksperata o mestu
starih krtola krompira ili o vrem enu dolaska spanaa ili kozije bra
de u Zapadnu Evropu. Ako se tome dodaju trenje, jabuke, dinje,
smokve i kruke, korpa e biti puna; ostae upravo toliko mesta za
beli luk, crni luk, metvicu, majoran ili ono od ega e se napraviti
lekoviti biljni aj za nesanicu, zova za proiavanje organizma, bo
rovnica za ispiranje oiju, korijander za poboljanje ljubavnog za

165
dovoljstva. Poslenji poklon ume je, a on nadmauje sve druge:
otvor i eer, vosak i med, delo pela koje omoguava tim insektima
laskavu reputaciju, pele ulau toliko volje da bi dopustile da plodo
ve njihovog truda ukrade ovek ili kakva druga prodrljiva ivoti
nja. Ako se uzgajanje konica najee obavlja van ume, u umi se
pronalaze divlje konice, lov" toliko zahvalan, da se morao doneti
zakon koji bi spreio da pohlepni ljudi selcu drvee, sa konicama
koje je nemogue dohvatiti.
Samo ovek moe da ivi od plodova ume. umske bobice,
umske trave ne zanimaju mesodere koji ive u umi, a jedva da
zanimaju i glodare; ali uma moe biti namenjena ad pascendum,
kao ispaa. Teko nam je zamisliti konje ili goveda na slobodnoj is
pai ili nadgledane u umi; iz razloga oitih potekoa u kretanju;
ali tanak sloj umske stelje moe da nahrani stada - barem ona ko
ja ne unitavaju mladice drvea kao to to ine koze i ovce, tako da
im se pokuava zabraniti ulazak u umarke. Umesto toga - u sep
tem bru, u trenutku sazrevanja irova, svinja se puta u umu, po
potrebi ona tamo ivi tokom ele godine, tako d a je poumljena po
vrina m erena svinji, to znai povrini potrebnoj da bi se
nahranila svinja tokom godine, to se uglavnom procenjuje na je
dan hektar. Seljani nisu uvele bili naklonjeni toj vrsti slobodne ispa
e: ivotinje se povreuju, napadaju ih mesoderi, teko ih je saku
piti zbog mue ili parenje. Veprovi naskau na krmae, to dovodi
do promene ponaanja, a naroito menja spoljni izgled njihovih
mladunaca. Smatra se da je ta uloga ume polako nestala, u korist
ispae na ugarenoj zemlji, dok se naizmenino zasejavanje zemlje
raznim usevima rairilo vie od XIII veka, kao i m anje ili vie stal
no dranje stoke u tali, o tome u kasnije govoriti.

A ljudi koji borave u umi?

uma je i danas jo uvele skladite drva koje uostalom nesve-

sno rasipamo, prostor za prolazak, mesto za oputanje, banja istog
vazduha za grad, tam o ne sreemo nikog osim grupa rvosea, u
mara, i lovaca u lovu ali ni konje, ni volove, ni svinje samo povre
m eni berai urevka, vrganja ili kestenja. Nasuprot tome u sred-

166
njem veku i pred kraj srednjeg veka uma vrvi od sveta. Najpre ta
mo pronalazimo sve one ije sam poslove pomenuo na brzinu: pa
stiri, berai bobica, skupljai korenja, drvosee koji kre umu u
grupam a ili pojedinano; ali isto tako drugi sloj ljudi, berai gro
a, skupljai kora drveta i pepela, trgovci uglja takoe, koji tam o
borave, a ponekad uz njih bez sumnje, kovai, tamo gde mogu sa
kupiti malo minerala iz zemljita pre nego to premeste kovanice
u selo, u XI veku.
Dakle svi ti ljudi ive zasebno, daleko od sela, u kome obino
budu brzo proglaeni za kradljivce, lovokradice, marginalce, u sva
kom sluaju pomagae svih vetica i demona za koje se veruje da su
uz njih. Ne raunajui tu begunce, izgnanike, skitnice koji pripada
ju onima koje niko nee traiti u umarcima. Za vreme rata, vojni
ci i oni koji borave u umama se tamo pregrupiu, potvrujui isto
tako prestanak krenja uma kao i mesto ume u ratu, a njihovo
prisustvo je u XV veku toliko blisko povezano sa umom da obian
ovek, kae: ,,U Francuskoj ume su dole sa Englezima" - Englezi,
les godins" kako ih zovu, s tim da se istoriar dvoumi oko porekla
te rei izmeu gawaldi, ljudi iz ume, wald i God Dam, psovke za
koju se smatra d a je neprijatelji kralja izgovaraju bez prestanka.
Na kraju dve grupe ljudi, od vee vanosti ovog puta: pustinja
ci koji daju utehu i spas za duu i telo onima kojima je to potrebno,
vitezovi u potrazi za avanturom, za fantastinim otkriima koja
uveliavaju m ranu slavu pobede nad umom: Lanselot i ljudi kra
lja Artura, maskirani osvetnici, ili Perseval, Galad i ostali tvrdogla
vi tragai za Gralom, svetim peharom koji je sadravao Hristovu krv
sa krsta.
Da bi moja pria ila laganijim tokom, izbacio sam sve pojedi
nosti, koje su meutim dobro zabeleili pisari u njihovim renicima
ili priroda u svojim raspoloenjima. One dakle nisu za zanem ariva
nje: ako su saltus, panjak gotovo pravni term in i laforesta (uma)
oblasti koje se nalaze van, van lager (obradivog zemljita), van
zajednikih prava, neemo pomeati meovite ume i bodljikavu ve
getaciju gotovo neplodnu sa silva (umom) hrasta i bukve, jo m a
nje sa nepoumljenim povrinama i dinama gotovo ogoljenim. o
vek je pokuao, ponekad ak i uspeno, da im se prilagodi, da ih
ukroti. ivotinje su to odavno uradile, a gde su one?

167
 4.

A ivotinje?

Vie od milijardu godina koliko je trajao proces stvaranja na

e planete, spajanjem unitenih estica sa zvezde ili estica nekog
drugog porekla - evo upravo onog to nema nikakvu vanost ovde
- smenjivala se izvanredna galerija ivih bia, od kojih je ovek,
ini se, poslednji na redu, barem do sad. Naravno, zanimaju me
samo ona iva bia koja nas jo uvek okruuju, u tom siunom
delu vremena koje se zove istorija. Dakle ostaviu paleontolozima
i deci da oive seanja na nestale vrste, nepojmljive i uglavnom
zastraujue da teraju na smeh, a one danas predstavljaju deje
idole.
Vratimo se u stvarnost zavrnog holocena, koji je nastao ka
snije u odnosu na poslednje prouavano ledeno doba, pre nekih tri
deset hiljada godina. Veina ivih bia'od pre nekoliko hiljada go
dina su ona koja nas i danas okruuju i ija nas brojnost nadmau-
je. Mi smo malobrojni jer na jednog homo sapiensa (kakav sme-
an naziv) dolazi sto drugih vrsta kopnenih sisara, hiljade vrsta pti
ca, milioni insekata, milijarde riba. Jo na tih sto sisara, jedine ko
je je ovek zaista poznavao, nema ni pola onih koje je susretao, i
desetak ili vie na kojima je mogao isprobavati svoje talente. Pro-
cenat za podsmeh ali nije na odmet podsetiti: ovek nestaje u mno
gobrojnom svetu ivotinja, ali je ubeen da vlada nad njima jer Bog
mu je poverio da vodi rauna o njima. to se tie dotinih ivoti
nja naroito pasa i konja, oni nikad nisu nita zapazili. Ali ostavi
mo ovu slabu konstataciju, koja nije uznemirila ljude srednjeg ve
ka i pogledajmo koji je bio njihov stav.

169
 OVEKOV ODNOS PREMA IVOTINJAMA

U raju, ljudi i ivotinje ive u razumevanju i potovanju; svi

piju iz Fontane ivota, a Boja ljubav ispunjava sva ta bia. Meu
tim jedno od njih dolazi u Iskuenje i Propast. Tako nastaje zaetak
razlike" kako bi rekli psiholozi izmeu sveta ljudi i sveta ivotinja.
Kako je ta negativna uloga, od prvih verodostojnih pisanih dokume
nata Biblije, pripala zmiji, ili su srednjovekovni autori zmiju zame-
nili vukom, strah od opasne ivotinje je ono to se najpre stvara iz
meu oveka i ivotinjskog sveta.

Strah i gaenje

Aristotel je govorio o zajednici svih ivih bia, ali hrianski

svet u tome vidi samo fikciju. Sveti Pavle je rekao: ivotinje su Bo
ja stvorenja ali one nemaju duu; jedino im trebaju instinkti i ula da
bi sluili ovelcu. I sam Sveti Franja se obraa vuku Gubiju kao bra
tu ali inferiornom bratu kojeg treba poduiti jer Bog je dao ovelcu
svu mo u njegovom stvaranju. Zaelo srednjovekovna knjievnost
nije izmerila mesto koje zauzimaju humanizovane ivotinje ali ih
opisuju bilo da im se pripisuje ljubaznost pomalo tuna kao kod ko
nja Bajarda, koji udara kopitom kad se pojavi njegov gazda, bilo da
im pripisuju nesnosnu zlobu kao starom liscu Renaru ili konju Fave-
lu. Satire ljudskog drutva se kriju ispod maski ivotinja; a to je sva
kako prezir prema ivotinjama koji je osnova prie. To stanje svesti
je jo uvele oito stanje celog dananjeg oveanstva, da skoro jedva
treba i podseati na panel uvreda sa ivotinjskim nazivima koje ljudi
upuuju jedni drugima, ili tradicionalne odrednice koje oznaavaju
neku osobinu ivotinja, ali uglavnom nepromiljenu, kojom se isme-
vaju ivotinje: guska je glupa, petao je uobraen, svinja prljava, jarac
pohotljiv, vepar surov, vuk svirep, maka neverna, i prelazim dalje
kako bi smanjio broj uvreda: magarac, taj pouzdani, preko potrebni i
vredni ovekov prijatelj, se smatra tvrdoglavim, lenjim, prodrljivim,
runim, bunim, glupim, na njegovim leima se javno izlau goli lju
bavnici, zateeni u grehu, a zaboravlja se da je Dete noeno na ma
garcu u Egipat i da je Isus Hrist uao u Jerusalim jaui na magarcu.

170
 Prezir je lek protiv straha. Dakle, ovek se boji, ne elei da
prizna da je njegova vlastita slabost prirodni uzrok straha. Boji se
napada jaeg od sebe. Dakle jo od praistorije, i zato to je jedini
koji ume da rukuje vatrom, slui se njome da bi osvetlio pomrinu
ispunjenu opasnostima i da bi udaljio mesodere koji vide nou; u
stvari, nenaoruan dakle spava glavom uza zidu da bi izbegao na
pad sa lea. Taj strah nije neosnovan. Najpre, jer mnoge ivotinje
indirektno izazivaju tetu oveku: vuk napada njegova stada, vepar
rasporuje njegove konje, skakavac pustoi njegova polja, pacov uni
tava njegove rezerve. Ali opasnost oveka pogaa i direktno: ubo
di insekata mogu biti veoma bolni, ranjeni medved ili vepar pred
stavljaju opasnost za lovca, gmizavci neopaeno i smrtonosno uje
daju nepaljivog seljaka, sivi pacov ili jo gore crni pacov ire smr
tonosne bolesti. ak i domae" ivotinje su opasne: zaplaeni pas
ujeda, uznemireni konj poinje da se rita. to se tie make, koju
Crkva, jo uvek na kraju XI veka, iroko javno miljenje, izjednau
je sa Sabatom, magijom i avolom, ona grebe, potkrada, izaziva
alergijske krize a njena pohotljivost izaziva gaenje kod ljudi ali
mnogo manje kod ena, kako nam svedoi moderni publicitet. Ali
o svih ivotinja, u srednjem veku - zato ne i druge ivotinje - vuk
je taj koji sjedinjuje strah i mrnju: hrabar, lukav, oprezan, neuhva
tljiv, tigar Zapada je jedini sisar koji izgladneo direktno napada
oveka: izgubljenog putnika, nezatienog pastira, ranjenog vojni
ka, dete ili starca. Njegova nedela, uveana strahom, se ire od sela
do sela, ipak ivotinja ne dolazi u grad, sve dok je glad ne natera kao
u Parizu poetkom XV veka. Vukovi zakruju uspomene iz detinj-
stva, preplavljuju knjievnost i potpiruju strane prie. Istrebljenje
ivotinje, ohrabreno zakonom koji predvia hajke i nagrade, nije
dovreno, barem u Francuskoj sve do XVIII veka. Pa ak i ako da
nas vuk ne predstavlja opasnost osim za ovce koje nisu dobro uva
ne, njegov povratak izaziva bes kod seljana i obnavlja strah.
Sve te ivotinje zaelo izazivaju strah, ali u celini ne izazivaju
gaenje, jer su donekle bliske oveku: imaju krv, dlaku ili plua; vi
de se danju i spavaju skoro elu no, pare se i miruju kao ljudi. Ali
bia sluzava, lepljiva, hladna na dodir, meka kao ribe i gmizavci, ili
druge, neuhvatljive, crne, beskimene ivotinje esto smrdljive kao
pauci, mravi, bubavabe, svi insekti od komarca do buve su odvrat

171
ni i izvor su bolesti. Pre nego to je napredak nauke rasvetlio ulogu
mikroba i bacila u izazivanju pandemija, ujedi tih ivotinja su sma
trani uzrocima velikih umiranja ljudi tokom vekova: dizenterije,
kolere, malarije, i naravno kuge.

Potovanje i ljubav

Moda manje ubeeni u superiornost oveka nego judeo-hri-

ansko drutvo, postoje kulture u kojima je ivotinja (ili odreene
ivotinje) jednaka oveku ili ak i njegovo boanstvo. Neke su u na
im oima egzotine kao one u prekolumbovskoj Americi, ili u sta
roj Kini; ili kao one u faraonskom Egiptu, gde su bogovi utelovljeni
u ivotinjama u naoj blizini a moda imaju uticaj i na nas, indijska
ili iranska verovanja ne odstupaju pred reinkarnacijom u telo ivo
tinje, ili odreene ivotinje su svete ivotinje: persijski orao i soko,
indijska krava. Na taj nainje do nas, bez sumnje, stigao kult bika,
obeleje mukosti; sa Krita u sekti Mitra, i jo uvek nadahnjuje, ri
tualna, krvava i brutalna slavlja u iberijskim, baskijskim i arenama
Langdoka. Nema nikakve sumnje da aficionados (zaljubljenici) u
napetost korida nisu svesni da tako imitiraju pristalice jednog isto
njakog kulta: boginja Hator, kralj Minos, nimfa Jo ili bog Mitra,
evo imena koja njima verovatno ne znae nita. Hrianstvo barem
u svojim poecima nije brutalno prekinulo te zoomorfne obiaje:
hrianstvo je ismejalo trojicu od etvorice jevanelista slavnim i
votinjskim simbolima, orao i lavi bik jo jedanput. Iako je oboava
nje ivotinje malo po malo nestajalo, hagiografija je sauvala uspo
menu na to: Bog moe preuzeti osobine velianstvenog jelena, golu
ba ili jagnje kao simbol mira ili blagosti. Jo uvek u jeku XIII veka
zar se nee videti da Crkva priznaje, iako nerado, kult Svetog Gvine-
fora, hrta koji spasava dete od ujeda zmije, oitog obeleja demona?
Keltski ili germanski doprinos nestaje polako pod grko-rim-
skim i orijentalnim nasleem. Toliki ljudi su u potrazi za vrlinama
koje nemaju, kao to su oito hrabrost, vernost, snaga, tako da su
grupe ljudi sebi davale ivotinjske toteme, uglavnom bitne za potre
be lova: vuk, medved, vepar, orao. Brojni antroponimi ili jednostav
na imena iz naeg sadanjeg okruenja nemaju drugo poreklo: sme-
kamo se na Bizon lukavi" ali ne i na Bernarda koji meutim ne

172
oznaava nita drugo nego hrabrog medvea. Odavno srno zaklju
ili da odbijanje da se jede meso psa i make, dolazi iz ljubavi pre
ma tim ivotinjama, ali suprotno tome jesti konjsko meso ili piti
njegovu krv ispunjava ratnika herojskim vrlinama koje dobija od
ivotinje a Crkva je zabranila te varvarske obiaje. Naalost arheo
logija je iznela na videlo ostatke konja koji sadre tragove mesar
skog seenja; a meso psa se smatra da kao i meso vuka izaziva ga
enje i da je teko svarljivo, izgleda da ti problemi nisu zaustavili
azijske konzumente koji vole to meso.
Uostalom zanimanje ljudi za ivotinjski svet ne dosee obave
zno nivo oboavanja. esto ostaje na nivou divljenja: gipkost maa
ka, lepota ptica, elegancija labuda, pogled psa su oduevljavali ljude
i umetnike koji prenose u svoja del podsvest njihovih blinjih: egi
patski ili persijski bareljef, germanski nakit, srednjovekovne minija
ture; sa tom velikom koliinom indiferentnosti, barem relativne, u
koju se smetaju grko-rimsko naslee i kultura. Stoje ivotinja ma
nje poznata to joj se pripisuje vie vrlina. Slon, vie nego redak u
Evropi je van konkurencije: on je snaan i posluan, veran i edan,
stidljiv i dobroduan, pun je mudrosti i znanja; jednogrba kamila,
krvni sud pustinje je umerena, neverovatno izdrljiva i puna lju
bavi, lav je velianstven, pun hrabrosti i plemenitosti. Jednorog, ko
ga niko nije video, simbol je ednosti i istote sveta. Naravno moe
se pretpostaviti da su naunici znali da je slon hirovit, kamila ka
ko kau teke naravi, lav je veoma plaljiv a jednorog je bestidan.
Na kraju, ono to ovek radije trai u ivotinji je simbol; bez ob
zira to tako potvruje drutvene mogunosti ili ak ekonomske. Ma
garac koga je Gospod izabrao za jahanje je simbol svete poniznosti;
golub u granama masline je znak stiavanja boanskog gneva, kao ri
ba ije grko ime je (ichtus), setio sam se, znak Hrista ribara dua;
pela koja stvara med, kao Marija to daje mleko je simbol porodice;
i sve tako do svinje, ija rtva uoi Boia predstavlja praznik za sve,
koja ima gotovo mistino znaenje. to se tie planinskog medveda
i zapadnjakih uma, dobroudan i jedva opasan, kod njega se prona
laze vrline koje od njega ine, dugo vremena i pre lava kralja ivotinja.
Od svih tih sisara koje je ovek hranio, obezbeivao im skloni
te, kojima se sluio, dve vrste i samo dve, su uspostavile sa njim
pravi odnos naklonosti, konj i pas. Jer maka, koja do dananjih da

173
na osvaja nae simpatije, nastavlja da ivi nezavisno svoj ivot, ne
ki kau egoistino, sigurna daje u milosti koju joj pribavljaju njena
ljupkost, lepota, gotovo terapeutska mirnoa, koja proistie iz nje
nog dranja, ak iz njenog umirujueg i spokojnog dodira. Od XVII
veka a naroito XIX veka, kada njena avolski mrana reputacija
nestaje, maka je postala ovekova, naroito enina uteha, koja
mnogo trai ali ne slui niti jednom niti drugom.
To oito nije sluaj sa konjem, tim dostojanstvenim osvaja
em, kako kae narodna mudrost, skoranje osvajanje - nekih pet
do deset hiljada godina - i jo uvele nezavreno jer jo ima divljih
konja po svetu.
Ono emu se ovek nadao, traio i pronaao kod te elegantne
i verne ivotinje, ali nervozne i krhke, je pratilac u igri i poslu, ja
haa ivotinja koja smanjuje razdaljinu, snana, inteligentna i ose-
tljiva. Hvatanje i dresiranje te hirovite ivotinje je teko, vratiu se
na to. Rezultat je barem siguran: pripitomljeni konj prepoznaje
svog gospodara i vee se za njega; podstie ponekad njegove elje u
lovu, njegov ar i njegovu hrabrost u ratu, a srednjovekovna knji
evnost obiluje priama o ovom pratiocu kojem se daje ljudsko ime;
osim toga ta vremena su nam ostavila vie traktata o hipijatriki, ne
go prirunika za decu.
Najzad, evo i psa, u stotinu pedeset razliitih oblika koje mo
e imati najstariji, najverniji ovekov pratilac. Ima vie od trideset
hiljada godina da nam je za petama, prati nas u stopu ili tri ispred
nas, postao je gotovo nesposoban da ivi bez nas, jedina ivotinja
koja je dostigla toliku zavisnost. Tokom vremena od njega se oeki
valo da uva kuu, pomae u lovu, da bude pored stada, kao i pored
samih i ucveljenih ljudi. Antika vremena su mu bila slabo naklo
njena, srednji vek gaje titio, a nae doba je oduevljeno njime. Pas
je simbol poslunosti, ljubavi, odanosti; a smrt njegovog vlasnika
moe ponekad dovesti i do njegove smrti. Iza prezira, koji je posle-
dica antikog doba, ije tragove uva jezik, pas budno pazi sigurno
utoite. Jer kroz njegov sluaj, istina poseban, ivotinjske vrste,
barem sisari, jedini koji su poznati u srednjem veku, slue kao pri-
meri koji treba da se slede, svet bia u kojem je Bog, moda, ostavio
jedan deo svoje dobrote a pas je slika toga: ni lukav, ni neveran, ni
kukavica, ni nestalan, ni sebian, ni bespotrebno surov.

174
 Da li moemo otkriti odakle potiu ta dvosmislena oseanja
koja oseamo prema ivotinjskom svetu? Prouavanje ponaanja
ivotinja je jo uvek van domaaja naih naunika; jo vie su bila
van domaaja u srednjem veku, u to se sumnja. Jedino ono u ta su
ljudi srednjeg veka sigurni, a i mi jo uvek, da se sve ivotinje koje
su obeleile nau vrstu - to iskljuuje vodeni svet i onaj insekata -
plae i bee od onog koji poseduje vatru i orue. Srednjovekovni
ljudi su u tome videli boanski gnev, koji potie od zmije kanjene
zbog Greha i iri se na sve druge ivotinje; danas radije priznajmo
da je ovek najbrutalniji od predatora, najsebiniji, najokrutniji,
gotovo zverski, kako bismo rekli sa odreenom smelou. ak i
vrste koje su bolje organizovane da bi se odbranile od oveka, kao
vuk u srednjem veku, sluei se lukavstvima i postavljanjem zaseda
svom napadau, uzajamno se pomau prilikom hajke na njih, ali
neizbeno vrsta umire. Kako otkriti mrnju u oima snanog jele
na, povreenog medveda, bika napadnutog banderiljom? Nasuprot
tome, moemo li opaziti znake zaintresovanosti, radoznalosti, lju
bavi kod ivotinja koje ive van nae bliske kontrole? Ali paraziti
koji nas napadaju, ptice koje sleu na na balkon su privuene po
trebom da se nahrane, naom krvi ili naim namirnicama. Obino
se kae, zoofilija bez sumnje, da govee nee biti neosetljivo na pri
sustvo govedara ili da jedna koza nee dozvoliti da je pomuze prvi
ko naie, ali to su ve pripitomljene ivotinje. Nastavlja se takoe:
moda jo vie nauno, da ovekov miris - kae se da je kiseo, kao
i onaj iz mokrae - ili njegov slankasti znoj izaziva pohotu i zain-
tresovanost nekih vrsta. Ali ima li u tome ljubavi? Ako se po strani
stavi sluaj majmuna sa kojima srednjovekovni Zapad nije ba imao
puno dodira, naa braa po poreklu, ali, ako nas oni ne vole, ko
drugi deluje blizak, dostupan i uostalom pokazuju intresovanje za
nas. Bie bez sumnje jo neobinije, jer se ne vidi veza koja bi nas
mogla vezivati za njih, ako se kae da morski sisari deluju kao da im
odgovara nae drutvo, ak i da ga trae, kao foke ili morski lavovi
koji su pohodili nae obale sve do poslednjih vekova, ponekad ak i
danas, ili kitovi razliitih veliina za koje se nee rei da su se na-
sukivali na naim obalama sa jedinom brigom da ih raskomadaju i
pojedu zadovoljni seljaci. Najpoznatiji, nairoko opisivan, slikan i
opevan jo od antikog doba, kako je poznato, je delfin ije igre u

175
vodi nastavljaju da oduevljavaju decu. Moda bi nam pomogli u ri
bolovu ali to nije pokuano. Dakle taj novi ovekov pohod ostaje
u iekivanju.
Ali sva prethodna zapaanja imaju univerzalni karakter, sva
kako u vremenu. Bilo bi bolje da se sada okrenemo prema srednjem
veku i tamo potraimo ono to se zna i ono to se ini.

POZNAVATI I RAZUMETI

Srednjovekovnom oveku, izgubljenom u svetu kopnenih i

votinja ak i onih koje lete, nije moglo biti dovoljno da uspostavi ve
zu sa ivotinjom. Plaiti se ivotinje, diviti joj se, pasivni su stavo
vi. Da bi se samo pokualo vladati nad ivotinjom, trebalo je prou
avati i shvatiti njene slabosti.

ta su ivotinje?

Crkva ponavlja: poto ivotinja nema duu, ona je samo odraz

boanske moi, njeno prouavanje nije ni korisno ni poeljno za
spas. Vezati se za nju je na granicama idolopoklonstva. ta rei o
eventualnom seksualnom kontaktu meu grupama ljudi koji ive
izolovano, kao pastiri u planini: iznenaenje, krivac za zverstvo e
ii na lomau jer je uvredio Tvorca u njegovom delu. Skolastika u
XIII veku tome dodaje opasnost od totemizacije, asimilacije, barem
intelektualne, izmeu oveka, jedinog objekta dostojnog prouava
nja, i ivotinje koja mu je normalno podreena. ak i retki mislioci
zoolozi imaju antropoloku taku gledita bilo daje to Isidor iz Se-
vilje u VII veku, Hildegard od Bingena u XI veku, Bruneto Latini u
XI veku. Njihove reci o svetu ivotinja prate sve istu shemu: posto
je ivotinje koje slue i druge koje predstavljaju pretnju; vrline
koje se mogu nai u njima nemaju znaaj osim ako ih ne dovedu u
zavisan, podreen poloaj u odnosu na oveka. Pre XIV veka nee
se promeniti stav, barem naizgled, nee se pokazati zanimanje za
ivotinjski svet, niti e se promeniti gledita samozadovoljstva i
prezira nae vrste prema drugima - ta tatina je jo uvele jaka kod

176
naih savremenika. To lagano menjanje miljenja se bez sumnje du
guje razvoju oseaja za stvarnost a to nije jedina oblast razvoja: ra
doznalost se okree prema izgledu, pokretima i ak prema navika
ma. To je doba u kome prinevi zahtevaju zverinjake da bi zabavili
svoje goste, doba u kojem umetnici perom i dletom doteruju ivo
tinjske oblike: kralj Rene se zabavljao crtajui vukove; Gaston Fe-
bus, grof od Fva je moda sam ukrasio crteima svoje prirunike.
Ipak i pored svega toga Bifon je jo uvek poprilino daleko.
To su rei svetenika, naunika i monika. Ali ta je sa obinim
svetom? Veinom onih koji su u svakodnevnom kontaktu, fizikom,
prirodnom sa svetom ivotinja? Oni o tome znaju isto toliko ako ne
i vie kao vlasnici Istine jer njihova znanja su direktna, njihova po-
smatranja vizuelna: oni su zapazili, zabeleili, a ponekad i leili bole
sti ili nagle promene raspoloenja konja; prilagoavali su vrste pasa
u zavisnosti od potreba koje su oekivali, shvatali su kako pomoi bi
ku u poslu s obzirom na zrno koje je jeo ili zemljite koje je obrai
vao; odredbom su odredili ivot ovce, premetanje stada, ianje ova
ca, jagnjenje; koristili su na najbolji mogui nain mnogobrojne spo
sobnosti svinje. Meu domaim ivotinjama samo maka je ona i
je hirove nisu znali ili nisu eleli da znaju. Svakako nikad nisu prela
zili nivo spoljanjeg posmatranja; ali korienje ivotinja kako bi se
ismejao ovek dobro pokazuje da su ljudi zapaali elemente ivo
tinjske realnosti. Roman o Renaru, ili druge male popularne prie
posle 1175, nisu nita drugo nego prie o ljudima: navike ivotinja se
tamo naziru. Uostalom, znanja na tom planu nisu nepristupana: na
ravno, Physiologus iz poznog antikog doba i kompilacije koje su na
pisane do XIII veka su na latinskom jeziku, dakle dostupne su ma
lom broju ljudi; ali na kraju XII veka i tokom XIII veka, enciklopedi
sti kao Bartelemi Langle, Pjer i Vinsent de Bove ili Hugo od Sant Vik
tora, svi su se sluili naunim jezikom, i stvorili su knjievni anr
sposoban da dotakne male": prie o ivotinjama, ilustrovane a mo
glo se videti i uti da ih objanjavaju svetenici iz sela.
Taj obian" pristup svetu ivotinja nema nieg naunog u se
bi. Najpre, iz razloga antropolokog tereta o kojem sam upravo pri
ao i koji ograniava razmiljanje. Zatim jer mnotvo simbola uma
njuje razumevanje: kako objasniti poveanje broja jelena kapitala
ca ako se istraje u uverenju da se u tome ne vidi nita drugo osim

177
Bojih zapovesti? Odakle stav o snanoj srazmeri lanih ideja od
kojih se mnoge i danas odravaju: losos je mujak pastrmke jer lii
na nju i jer plovi uzvodno rekom da bi se pario, pas ne podnosi ma
ku jer predstavljaju mukarca i enu u stalnom rivalstvu; medved je
dobroudan i drueljubiv jer svojevoljno jede med koji simbolizuje
mleko Device Marije; pela je obeleje porodice jer ustaje u zoru, i
radi za elu konicu. Tu bi se jo mogli dodati i neobini opisi put
nika koji su putovali po egzotinim zemljama, kao Polo i toliki dru
gi trgovci, ili franjevci evangelistiki putnici: ne kau li da su tamo
videli neobine ivotinje, izmenjene u odnosu na one koje su osta
vili za sobom? A njihove prie podstiu matu: kobra, dakle i druge
zmije, postaju zmaj; nosorog je mujak jednoroga; enka foke je si
rena koja iskuava; pegava maka, gepard ili leopard, je reinkarna
cija due nekog ribara koja nosi obeleja njegovih starih grehova.
Vetac obuen u kou zveri koji tri nou kroz umu je vuk koji pro
dire ljude, vukodlak, germanski wehrwolf.
Ta ambivalentnost ivotinje objanjava udne obiaje koji nas
zasmejavaju, mnogobrojne tube protiv ivotinja tokom srednjeg
velca: javno hapenje, optuba i odbrana okrivljenog, najee ka
zna veanjem - tako za svinju koja je povredila neko dete, smrdlji
vog jazavca koji je opustoio vinograd, prodrljivog vuka, uostalom
ve mrtvog, ali ipak obeenog, ili insekta kao gundelj. Ti smeni obi
aji su dosta ozbiljni, tako da pisac pravnih knjiga Bomanvar propi
suje naredbom njihovu upotrebu, a oni snano rasvetljavaju neja
sno podruje koje razlikuje oveka, koji je desna ruka Boga i ivoti
nju koja je neposluno bie. Pogreili bismo da se tome smejemo:
naa nervna ravnotea usko zavisi od opasnosti koje je dovode u
opasnost. Vie od eljusti vuka ili psa to je zlokobno nono zavija
nje ili beskrajno lajanje drugog koji stvaraju tenziju, danas se kae
stres, tetan za nau delatnost.

Proniknuti u taj svet

Opasnosti nestaju kad postanu dobro poznate. Od kako je po

eo da ivi u zajednici, ovek je pokuao da ovlada nad drugim
vrstama, to znai da ih primora da mu slue, ak i da se veu i da ih
pripitomi". A taj poslednji stadijum obuhvata meusobni odnos,

178
gotovo, ljubav ako se nastoji razumeti u punom smislu: a na tom vi
em nivou ovek je zaista uspeo da pripitomi samo psa, moda ko
nja, a o tome sam priao ranije. Vie od desetina hiljada godina, ni
jedna vrsta se nije svesno potinila ovekovoj kontroli, ak ni ma
ka, to sam ve rekao. Nai e se jo uvek psi lutalice koji su postali
divlji i konji koji ive na slobodi; nijedna druga ivotinjska vrsta ni
je osvojena. Naravno goveda, ovce i druge vrste su voene, nad
gledane, negovane, iane; a svinje su voene u septembru u umu
da jedu ir. Ako se moe rei da hrana ili oseaj sigurnosti mogu bi
ti dovoljni da ih uine poslunima, to se se ne moe rei za tura, bi
zone i veprove njihovu divlju brau. to se tie golubova, pela i svi
lenih buba, podrugljivo je rei za njih dresirani" ili ak uzgajani,
a to vai i za dabrove, labudove, sokolove koje su toliko cenili sred-
njovekovni ljudi.
Teko je znati da li su ljudi tog vremena verovali u mogunost
poveanja kontrole nad ivotinjskim svetom, barem se ini da su bi
li spremni za mogunosti usavravanja dresiranja i hvatanja. Re
produkcija vrste je oito osnovni aspekt uzgoja: mogla je da bude i
pod ovekovom kontrolom. Naskakanje ivotinja iz porodice konja
ili goveda su nadgledana i ak u selu propisana naredbom pod bud
nim okom nadzornika: od XIII veka je reeno da su vo, pastuv, ne
rast obini, jer njihove usluge imaju gotovo javni karakter, spaja
nje i stanje stada ne srne biti preputeno sluajnosti, primer krma
a koje su u umama sakrivali mujaci veprova bio je predmet pre-
dostronosti, verovatno uzaludne. Suprotno, kastracija prekobroj
nih mujaka je bila potreba ali nam ostaje slabo poznata; ne pristu
pa joj se pravilno osim kod konja, jer taj biser vojne opreme zahte-
va svu panju aristokratije u usponu: jer na jednog pastuva dolazi
sedam kobila za priplod koje e se drebiti jednom godinje, ostae
znaajan broj mujaka za konjicu. Ikonografija kao prie o lovu ili
o borbi neosporno pokazuju sve jahae ivotinje; moe se barem
konstatovati do kraja XIII veka. U tom trenutku se kastracija mu
jaka mnogo vie razvila: nain je bio stari, da ne kaemo staromo
dan. Ali nemamo dokaz o sistematskoj kastraciji pre 1300. godine i
ne zna se vie da li izraz maarski konj, kojim se oznaava kastri
rana ivotinja, vodi poreklo i ima realnu vezu sa Maarima, istina
narodom konjanika.

179
 Ako i ne znamo nita vie za druge vrste, naprotiv, istraiva
nja poboljanja rasa ukrtanjem ili uvoz egzotinih rasplodnih grla
zauzima znaajno mesto u naunim radovima veterinara. Zna se,
na primer, da raznolikost konjske vrste posebno dolazi iz kontakta
sa arapskom panijom od XII veka ili sa Bliskog istoka u vreme
krstakih ratova: konjima evropskog porekla naseljenim na Zapadu
krajem srednjeg veka, ivotinjama tekim i snanim e se dodati
eneti (od imena Berber Zeneta), brzi i laki, veoma sposobni za tr
anje, za sedlo i dobro podnose klimatske promene. Arheozoologi-
ja, u punom razvoju, je uostalom pokazala te varijacije u teini i ve
liini. Nastoji se da se proiri upotreba goveda, obino manje prou
avanih: cistercisti, kao i uvele vie zaintresovani za poveanje vla
stitog bogatstva nego za opta razmatranja su, na primer, ohrabrili
uvoz normandskih muzara u Akvitaniju, pod izgovorom obilae
nja stada koje je propisivao red; i sam Sveti Bernard je, kau nam,
poslao jednog brata da ode po bivole iz italijanske Mareme za nje
gova stada iz ampanje. Sluaj merino ovce duge dlake (jo jedna
bez sumnje magrebska re, ali se dvoumim izmeu vie) nama je jo
poznatiji s obzirom na vanost trgovine vunom i njene obrade. Uve
dena u paniju sredinom XIV veka, ta vuna je postala rival onima
iz efilda ili Jorkira. I ovoga puta skeleti ivotinja jasno pokazuju
evoluciju u kojoj je ovek imao udeo. Ostao je jo jedan izolovan
deo domaeg" sveta: kokoinjac i ivina. Potpuna nepoznanica:
isti, ili neki drugi tokom deset velcova? Potinjen ovekovoj volji ili
ne reagujui na uticaj okoline? Tiina ili radije nita osim rei, uvek
istih: kokoke, umske jarebice, jaja, patke, petlovi, kopuni, guske;
nijedan kostur, nijedna tana ikonografija.
Ako postoje ivotinje - najvei broj - od kojih se zahteva da
slue oveku ne elei to stvarno, postoje i one koje se dresiraju, i
od kojih se oekuje da jo linije uestvuju u svojim uslugama. Ako
smo povodom toga dobro upueni, prirunici o lovu, o veterini i o
hipijatrici ili enciklopedije Vartolomeja Langlea vrve od pria i pri
mera. Postoje dokazi koji pokazuju da se knjige rauna manastir
skih ili vlastelinskih prikljuuju delima teorije posle XIV veka: ,,dre-
siranje je veoma skupo; zahteva specijalno obueno osoblje, vreme
i prostor. ak i golubovi zahtevaju graevine, skupljanje i negova-
nje: prihvata se vie hiljada u golubarnike vlastelina, koji su uosta

180
lom oznaka njegovog ranga; potrebno je uostalom privui ptice
mamcima. Jo moda skuplje bie skupljanje pelinjih konica, iz
gradnja i svakako nadgledanje konica, daleko od grabljivaca, ali ta-
koe daleko od svih isparenja koja uznemiruju insekte; tamo je po
treban jedan nadzornik, jedan pelar, iji je zadatak nadgledanje
skupljanja i posla oko voska, i jo vie posla oko meda. Dresirati la
sicu za lov ili sokola (a to u ponovo pominjati) je takoe posao
strunjaka: te ivotinje se privlae mamcem od mesa; ali treba ih
znati nahukati, zadrati, dovesti nazad u kavez ili da slete na ruku.
Oito se nad konjem i psom vri strogi nadzor. Prvi je ve ne
posluan sa uzdama i sedlom, opasan za dresiranje koje zahteva pu
no strpljenja i dosta opreznosti. Ergele - koje su poznate od X veka
- su smetene u umi, kako bi olakale hvatanje lasom, zatim prve
izvoze. Neke plemike porodice, kao porodica Rohan iz Bretanje, su
ak razvile posao od tih divljih konjunica; U Francuskoj ih prona
lazimo u umama II de Fransa, uz obale Loare ili Rusijana. itavo
osoblje konjuara (poledaraii na latinskom) se trudilo pre nego to
ivotinju, smatranu poslunom, obue za bitku ili za vuu, titono-
a ili stariji sluga, un snchal (senex schalk na starovalonskom).
Romanski vokabular obiluje razliitou jahaih ivotinja, mnogo
vie nego kvalitetom ivotinja: paradni konj, paraverdus rimske
strae, pferd, germanski, raznosi poruke, to je osedlana ivotinja;
hahvan" od imena Hakni, englesko selo, je kobila za kas, putova
nje, vie namenjena za gospoe; konji depni konj je obian tr
ka; podupira ime mu potie od tereta koji nosi, destrier ratni
konj, istoriari su i dalje podeljeni oko porekla njegovog imena; to
se tie roncin51 on je bezvredan. Jo posle 1100. ili 1150. trebao
se pomenuti problem potkovice, posao konjuara u zamku ili selu,
posao gotovo nepoznat u starim vremenima, potie moda iz Azije,
sporo se iri a njegova oito vana uloga za izdrljivost kopita je bi
la bez sumnje dugo zanemarivana.
Sluaj psa, vezanog za oveka vie od hiljadu godina, sigurno
je najjednostavniji, ivotinja koja je odavno postala pokorna ljud
skom biu. Meutim trebalo je jo poveriti gazdama, odgovornim

51 konj za poslove od najmanje vanosti, jahali su ga vitezovi koji nisu sebi mogli da
priute ratnog konja '

181
za opor lovakih pasa, brigu oko dresiranja karakteristinu za sva
ku pseu vrstu, u zavisnosti od posla koji oekuje: lovaki pas za na
pad na vepra i vuka, doga za stada ili farme, hrt za jelena ,,u trku,
ptiar za lov na ptice, prepeliar ili pudlica kao jazaviari.
U tom dresiranju, retko se smatra od vanosti trud vlasnika da
dovede ivotinju do neke vrste sauesnitva sa ovekom. Meutim
ljudi kod tihdomaih" ivotinja ili onih koje to skoro jesu, podsti-
u vie ili manje svesne apetite i namere, konj voli da se takmii u
brzini i skakanju sa drugima, magarac je sav razveseljen da bude
upregnut kiankama, bik da vidi ukraen jaram cveem, krava da
nosi klepetuu ili pas da bude lep.

UPOTREBLJAVATI I UNITITI

Previe je oito prilikom itanja ovih redova da u mom pristu

pu ivotinjskom svetu ovek bez obzira da li je drevni, srenjo-
vekovni ili moderni tei svakako samom sebi. Njegova snaga vo
lje i nain na koji je sprovodi otvaraju mu dvostruki put: u prirod
nom okruenju koje je prilagodio sebi, oblikovao po svojoj potrebi,
kako i do koje mere eksploatisati ivotinju? kako je takoe zausta
viti ako je vie ne koristi ili je se boji?

Usluge ivotinja

Razumski se moe priznati da su prvi ljudi najpre videli u i

votinjskom svetu hranu. Mesoder - ali od kad? - ljudsko bie ima
potrebu za proteinima ivotinja za svoju psihiku i fiziku ravnote
u: meso sisara, ivine i riba. Pomenuo sam ve ranije njihovu ulo
gu u srednjovekovnoj ishrani. Ako uzgoj ivotinja moe imati i dru
gi cilj osim da snabde hranom, ribolov i kokoinjac imaju sigurno
taj cilj. Nije preterano rei da bi bez svinje, haringe, prepelice hri-
anski svet nestao. Istakao sam da uprkos verovanjima koja se
uopte nisu formirala do XVIII i XIX veka, i koja se jo formiraju,
izvesna indiferentnost obuhvata taj domen ishrane: nismo sigurni
ta su bili sirevi ili vrste riba koje su se upotrebljavale; moramo se

182
sloiti da se ostaci kostiju na deponijama hrane uopte ne razliku
ju od zamka do kolibe; raznolikost obroka ukazuje da li je neto
ukusno, to je neuhvatljivo, ili sluajne ekonomske mogunosti. Po
jam regionalnih jela, kao i socijalna hijerarhija u osnovi su izmilje
ni: najvie pitanje koliine. Hriani se smatraju jednaki kad dolazi
post ili veliki post. Naravno, mesto ovog poslednjeg u kalenda
ru odgovara pranjenju ambara; ali potuje se ak i tamo gde su re
zerve jo uvele primamljive. Uostalom, tako ine i sami razbojnici ili
pljakai na putevima: na veliki post se ne ubija ivotinja; zadovolj
ni su piletinom i jajima. To ritualno zapaanje je osnova spasenja:
Bog je stvorio ivotinje za post istog dana kad i druge ivotinje; ne
sme se ismevati njegovo delo.
Osim ribe ne postoji nijedna druga vrsta ija je uloga samo u
ishrani; ribi su jo potrebne morske obale, zatim salinitet ili mine
ralne materije. Ali upotrebe ribe u druge svrhe, koje su nastale u da
nanje vreme, tada su nepoznate: o tome se nita ne zna osim starih
obiaja, kao to je proizvodnja lepka na bazi riblje masti za mazanje
amfora koje su do iznemoglosti koriene u mediteranskoj trgovini.
Suprotno, korienje ivine ili ptica moe eventualno prevazii me
so i jaja: pero i paperje se koriste i do dananjih dana, za stavljanje
u postave jastuka, madraca, prekrivaa, ili za nabavku pisaru ili sli
karu pera za pisanje ili etkica umesto kalema52 od trske koji je ko-
rien barem u kasnom srednjem veku, pa ak i do XIV veka. Nee
se zanemariti ti aspekti tehnikih promena, meutim tako obini na
prvi pogled. Pero, naroito guije je snano uticalo na grafiju, osta
vljajui umeniji trag, vetije spajanje, ak moda i na papiru kada
je ta podloga poela da zamenjuje pergament u XIII veku.
Od sisara su se takoe mogli dobiti elementi korisni za doma
instvo, ak i zanatstvo, kao dlaka jazavca ili svinjske ekinje. Prvo
mesto oito zauzimaju koa i krzno. Ovog puta je dobro poznato
njihovo istraivanje i upotreba tokom srednjeg veka. Simbolina
slika, pre svega germanska, o oveku obuenom u kou, gvoe i kr
zno; zaelo je romantina slika ali nije liena nekih elemenata real
nosti. Ostavimo sad gvoe; ali krzno je bilo vaan elemenat odee
ili dekora, veverica, samur, zec za ukraavanje okovratnika i kraje-

52 trska za pisanje na Istoku, pero i dralje

183
va rukava ili eira, dok su medved, sob, vuk ukraavali na mantile
ili prekrivae. Postignuta cena, oito na trgovima centralne Evrope,
oderanih koa ivotinja i naini" rada predstavljaju, u knjigama
rauna, konkurenciju onima od retkog sukna i nakitu: u svim ve-
kovima moda e oblaiti aristokratiju krznom, razlikovae se bo
gati ili ljudi na dvoru od obinih u odelima od koe ili seljaka u te
koj vuni.
Meutim, koa igra u isto vreme skromnu i iroku ulogu: ru
kavice, kaievi, eiri, cipele, kratki kaputi, ali se koristi i za sedla,
uzda, futrole, meine i tobolce. Netavljene ili tavljene, sve koe su
imale vrednost: govea, ovija, kozija, magarea pa ak i konjska,
ne raunajui koe dobijene iz lova: meso krupne divljai, jelena,
vepra, jazavca, vidre, dabra, vuka i lisice pa ak i egzotini plen iz
Afrike ili Azije, originalna koa kamile ili leoparda za ljubitelje. Ra
dionice koara se nalaze pored vode zbog ienja koa, ali isto i u
blizini gostionica, gde e se odvijati proizvodnja visokog kvaliteta,
najsjajnije i najmeke koe. Elita zanata koji meutim ostaje na lo
em glasu, kao smrdljiv, kodljiv po zdravlje a odravaju ga koari
koji prave kou namenjenu za pisanje. Potranja za koom name-
njenom za pisanje ne prestaje da se poveava. ak je i ovca, ije me
so uopte nije cenjeno, uglavnom gajena zbog koe; ali svakako i
zbog vune.
Srednji vek ne zna za rastegljive tkanine, i jo manje za tkani
ne pogodne za oblikovanje; pamuk e se pojaviti samo na Meditera
nu, i ne pre kraja XIII veka; juta je nepoznata, lan retkost, konoplja
gruba, svila skupa. Vuna je osnova srednjovekovne tekstilne indu
strije. Ali ovde nema mesta za prikazivanje posla oko ovije dlake, a
jo manje mesta za njegovu zanatsku organizaciju; to je istina jedi
ni zanat organizovan i vertikalno ureen, od pastira koji strie
vunu do prodavaa prekrivaa u hali. I da se ne istrauje vie sud
bina pramenova dlake prema tome da li potiu od iberijske churro
ili od sheep iz Kotsvolda, ili da li su skinuti sa nogu ili lea ivoti
nje, jer ne piem ovde istoriju tekstilne industrije. Ali poto se sa
mo radi o odnosima oveka i ivotinje, treba podsetiti da vuna, u i
votu srenjovekovnih ljudi, zauzima jednako mesto kao i drvo; da
kle srednji vek nije samo vek koe i gvoa, nego takoe i drveta i
vune. Vuna je sveprisutna u svakodnevnom ivotu: tokom dana, po

184
novo se oblai, ije; ena je prede bez prestanka, ak i sa detetom na
grudima, vunom se zaptivaju drvene daske na kolibi, pokriva se
usnuli, a kod bogatih visi na zidu kao zidni ilim koji ima ulogu izo
latora.
ovek se koristi mesom, omotaem, mau, proizvodima tela
ivotinja koje je zarobio, dresirao ili uzgajao. Oito u manjem bro
ju, ali konano osnovno, postoje i one ivotinje od kojih uzima plo
dove njihovog vlastitog rada; a to su pele na koje je oito doao red.
Ve sam gore pomenuo, uprkos konicama, ureivanju ili potova
nju koje im pridaje, ovek ne uzgaja" pele nego ih eksploatie. Va
nost koja se pridavala insektu vidi se ve, u kasnom srednjem ve-
ku, u preteranoj ceni novane kazne za onoga koji ukrade ili uniti
konicu: suma jednaka onoj kojom se kanjava zloupotreba ili kra
a vola, nekoliko hiljada starog francuskog novca. Obaveze, barem
to se rei tie, kojima se povinuju oni koji remete Boiji mir u XI
veku, podrazumevaju i obavezu uvanja konice od nasilja. A vla
snici smatraju kao vlastelinsko pravo da se podigne taksa na proiz
vode od pela. Dugo se vremena smatralo, a smatra se jo uvek i da
nas da ovek oekuje od pela uglavnom med, koji ostaje najboga
tiji i najtraeniji slatki proizvod: ni trska koja je pokuana da se ga
ji i to je uspelo na obalama Mediterana (panije, Sicilije, Italije) i
koja je tamo uzgajana kasno i dosta slabo ak i posle XI veka, ni re
pa ni druge krtole slatkog ukusa, gotovo nepoznate, ni neki veoma
skupi zaini, poput cimeta ili vanile, koji su doneti sa Bliskog isto
ka, nisu mogli da nadoknade deo ugljenih hidrata potrebnih ove-
ku. Med, skupljan na nain koji se uopte nije menjao od tih vre
mena, mogao je da zauzima to mesto: koristili su ga u tenom obli
ku, u vrstom obliku na hlebu, pomean sa vinom davao je boan-
slco pie, ali od neukusnijih - medovina, ili jo kuvano vino ako se
tome doda nekoliko mirisnih trava - ili jo zaleen i ublaen kra
ljevski led, ele kojem je pridavana medicinska mo ili afrodizija-
ka; dvorski svet ga je oboavao, tako da je u XV veku trebalo ogra
niiti njegovu prodaju. Naposletku, nastojalo se svesti na minimum
ono to je bio osnovni i najvredniji proizvod rada insekata: vosak.
Konica od deset hiljada pela mogla je da proizvede kilogram vo
ska za godinu dana, deset puta vie meda. Jer vosak ta plastika
srednjeg veka, imao je osnovnu upotrebu koja objanjava obim

185
trgovine voskom: osvetljava bez dima buktinje smole, bez podrhta
vanja zapaljenih drva, bez slabe svetlosti uljane lampe, votanica za
bogosluenje, lojanica, dananja sveca, vosak rasteruje senke, koje
izazivaju strah i opasnosti koje skriva no. Sveca je ovekov prati
lac u njegovim nonim strepnjama, u radostima praznika i povor
kama. Upotrebljava se u tablicama za beleenje, i peatima koji e
oznaiti validnost nekog pisanog akta.
Korienje ivotinja nije nastalo samo od sebe, ne zna se da li
se od poetka ovekove istorije matalo o korienju psa za uvanje
stada, konja za jahanje ili ovce za striganje. Jer sve te ivotinje ima
ju vie uloga: pas takoe goni divlja, konj vue teret, a ovca daje
mleko. Usluge nastale ak i trudom ivotinja e biti viestruke. Be
smisleno je to pominjati jer su to iste dananje ivotinje - sa novi
nama koje je maina naravno uvela. Najpre vui i nositi, to je ulo
ga domaih ivotinja: konj, mazga, vo i magarac su dakle motori
koji pokreu oveka i stvari, kao i vuenje tereta ili plugove. Svako
u skladu sa svojim sposobnostima e, sa malo iskustva, biti usme-
ren prema onome to najbolje obavlja: mazga e sigurnim korakom
ii po nepristupanim terenima, magarac svojim sporim korakom
za odlazak u vinograd ili na pijacu, vo bez konkurencije za polja,
konj za sve. To je stvar fizike konstitucije, na primer nogu ili lea
konja, za izvlaenje pluga iz blata; ili s obzirom na brzinu i smelost
za prenoenje poruka i za borbu. Ali bik e sluiti da iupa panje-
ve i za vuenje teretnih kola. Po pitanju izdrljivosti u noenju sa
mara e svakako prednjaiti magarac; ili sedla, to je mazga. Najzad
pitanje opreme, u zavisnosti od grae ili ak karaktera ivotinje, to
sam ve ranije pominjao. Druge e biti obuene za lov, to emo vi-
deti da je dakle pas.
I kao i obino, njemu e biti namenjeno osnovno: da straari,
eka u zasedi, nanjui, kopa ili jo tee, da okree upregnute ivoti
nje na kraju utrte brazde, ili da vodi svinju da oisti dvorite. Naj
zad i da obezbedi potrebno bubrenje zemljite njihovim izmetom:
govea balega, konjska balega, golubiji izmet ili drugo. Eto oekiva
nih uloga: ali za veinu ivotinja o kojima govorim, to je cena zati
te i sigurnosti koju donosi ovek. Ali ovek je svestan da te usluge
nemaju istu vanost, njegova procena se izraava u prvim vekovi-
ma srednjeg veka, u hijerarhije novanih kazni, kojima bi bio ka

186
njen onaj koji povredi ivotinju. A lestvica vrednosti pokazuje da
nas drugaije ponaanje: drebna kobila e kotati 1600 starofran-
cuskog novca, pastuv neto manje, kastrirani konj u pola cene; bik
se procenjuje na 2000, ali krava muzara samo na etvrtinu, a ovca
na dvadesetinu; svinja dosee 500 a maka se nije naplaivala. Na
ravno, to su samo propisani tekstovi, koji menjaju mogunosti i
obiaje; ali zar nije to uputstvo koje bi donekle osvetlilo poslednji
aspekt koji treba predstaviti?

Ubiti je ovekova osobenost

Ovaj naslov je namerno provokativan; ali emo pronai obja

njenje. Koa, meso mogu da potiu samo od mrtve ivotinje ali
usmrene nasilno, kako im ne bi naudila bolest ili stajanje. Zar ne
bi trebalo takoe unititi i ono to predstavlja pretnju ili samo sme
ta: insekti, glodari, mesoderi od kojih ovek treba da zatiti svoje
domae ivotinje ili svoja dobra? Moe se oito saekati da se Pri
roda pobrine za to, pomoi joj po potrebi. U vasioni postoji ravno
tea: ako se neki element uvea, neki drugi ga odmah uniti; a to va
i i za ivotinjske vrste.
Srednjovekovni ljudi su dobro zabeleili tu svakodnevnu bor
bu: muva pojede lisnu va, ali pauk je ubije, a njega e progutati
mali glodar, pre nego to patka koja je na redu ne pogricka ovog po-
slednjeg, i dok ptica grabljivica ne doe na kraju. Taj zakon jaeg
ima za posledicu da se ovek zabavlja borbom ivotinja, koja je iz
vor zabavnih predstava i unosnih opklada: nismo odustali ni od
borbe petlova na selu, pa ak ni od borbi pasa i maaka. Na taj na
in se prikrada zlo: ubiti ivotinju zbog hrane u stvari moe biti po
treba, kao to vai i za sva iva bia; ali ta potreba i in koji sledi su
lieni, U principu, bilo kakve vrste zadovoljstva, osim da se zadovo
lji prirodna potreba za hranom. Tako ine ivotinje. Ali prisustvo
vanje borbi petlova ili odvratnoj borbi u koridi, sadri u sutini svi
repost, ak i sadizam, koji je teko ak i kod fanatika prikriti velom
tradicije (uostalom koje tradicije?), sporta" (bolje rei smrtono
snog sporta), ili licemernog izgovora da se ivotinja moe braniti
(to predstavlja gnusno podsmevanje). Crkva je dugo oklevala: ne

187
 ubij blinjeg svog je Boija zapovest; ali neko drugo Boije stvore
nje? Bez sumnje sledei antike obiaje, Crkva je ostala nema pred
lovom ili hvatanjem divljih ivotinja: ak tavie, ona suprotstavlja,
u hagiografskim priama, lovca kao stoje sveti Hubert njegovoj r
tvi u kojoj se oliava Isus i koji e je preobratiti. Meutim u vreme
Karolinga, glasovi se podiu, kao onaj Jonasa Dorleansa, kako bi
kritikovali zadovoljstvo lova, izvor ponosa ili gotovo seksualnog za
dovoljstva. Ali tradicionalno izjednaavanje kraljevske i plemike
moi sa lovom, oigledno ograniava odreivanje posledice lova.
Osim toga, u tome se vidi elemenat aristokratske ravnotee koji po
drava Crkva i seljake udobnosti koju treba podrati na putu ka
Spasu. Uostalom, ivotinje, naroito loe divlje ivotinje koje na
seljava Sotona, ne treba da budu spasene: biskupi love, i u XIV ve-
ku postoje u bibliotekama samostana prirunici o lovu sa psima. I
zatim toliko ljudi se bespotrebno meusobno ubija tokom vekova, a
svetenici pokuavaju da zaustave ta krvoprolia; koga briga za krv
vuka! Taj se stav uopte nije menjao: ako se ivotinja smatra infe
riornim biem namenjena da bude rtva ljudske ruke, nee biti zlo
ukloniti je, ak i ako se ne moe braniti. Ii e gotovo sve do zaba
ve, to ivotinja nikad ne radi, barem koliko mi to opaamo. Istina
je da su misaoni umovi, kao Albert Veliki, na poetku XIII veka, du
boko bili svesni toga: ubiti zbog zadovoljstva je bez plemenitosti:
dokaz je kralj ivotinja lav, Plemeniti iz Romana o Renaru, koji
poteuje svoje rtve - to je znak velikodunosti koji ga stavlja iz
nad drugih.
Oito, unitenje jedne ivotinjske vrste ne povlai neminovno
mrnju i nasilje. irenje malarije, ona koja je odnela vladara Otona
III, kralja Filipa Avgusta, ili pesnika Dantea, su podmukli napadi i
doputeno je boriti se: potrebno je da se isue movare, ali takoe i
dimom da se otera malarini komarac. Protiv vai koristie se pra
nje koe pomou dekokta od trava; i nametnue se brodovima e
kanje od etrdeset dana, kako bi vai uginule. Skakavci su mnogo
opasniji: ako se oblak skakavaca obrui na neko polje ili elu zemlju
(njih milioni lete i zamrauju sunce), to je potpuna katastrofa i po
jesti ih bie slaba uteha; treba ih naterati da pobegnu uz buku mu
zike u ritmu - manje vano za komije. U stvari poslednji teki na
pad skakavaca u Zapadnoj Evropi je zabeleen 873. godine. Od tad

188
 se to vie nije ponovilo, jer su moda klimatski i biotiki faktori ote-
rali insekte junije, prema subtropskim oblastima gde jo uvek ha
raju, uprkos modernoj odbrani; ali kau da skakavac stremi ka po
novnom vraanju na sever!
Strasti koje ak i u naa vremena izaziva lov, opravdavaju to
to se zaustavljam na tome u srednjovekovnoj sredini. Najpre osta
vimo po strani, nune hajke izazvane tetom na kulturama ili u sta
dima, koje su delo vepra ili vuka. Hajke pokreu, kao i danas, ako
tome treba pribei, javno posredovanje, vano skupljanje lovaca,
pasa, konja, stvaranje plana gonjenja divljai, i utvrivanje tehnike
ubijanja, utoliko je delikatnije to izuzev medveda koji ivi sam,
druge vrste ive u brojnim oporima. U takav posao, prihvaen za
opte dobro, ne upliu se u naelu ni radost ni mrnja: to je obino
istrebljenje u naputenim podruijima. ovek je na prvom mestu;
manje vano za zveri. Na taj nain su u velikom broju istrebljeni,
izmeu XII i XVIII veka, vukovi, risovi, medvedi, tur, bizon iz
Evrope; ali lisice, glodari, jeleni se jo uvek dobro dre.
Individualni lov ili u manjim grupama je neto sasvim drugo.
Danas nai savremenici lovci ne oekuju od lova dopunu za ishra
nu, ni dra rizika, niti ekoloku svrhu. esto se pozivaju, meu
tim gree (barem u Francuskoj), na tradiciju ili na revolucionar
no osvajanje, na ukidanje plemskog monopola koji potie iz 1533.
godine, ali zaboravljajui da tako neto nije postojalo u srednjem
veku; ili priaju sa pravom o zabavnom aspektu lova; i izostavljaju
sluajno ili namerno, sklonost za ubijanjem koja naalost postoji, a
to sam ve pomenuo sto puta, u oveku. U srednjem veku situaci
ja je sasvim drugaija, ak iako se tamo sree glad za bezrazlonim
nasiljem. Dakle, lov je stub drutva, i knjievnost tog vremena obi
luje romanima, pesmama, hronikama, prirunicima, takoe i par
nicama, u kojima lov zauzima prvo mesto. Ikonografija, arheologi
ja e dati svoj doprinos; i gotovo se vie zna o lovu, nego o trgovi
ni. Iskrena strast aristokratije, ali takoe i obinih ljudi, ima moti
ve koji se mogu smatrati nepromenjivim tokom hiljadu godina.
Najpre, traenje hrane, koje je bez sumnje bilo poreklo svega, ne
ini se kao prvi uzrok. Iskopavanja su pokazala da ostaci skeleta di
vljih ivotinja, divljai ili ptica ne doseu 8% ukupne koliine ko-
rienog mesa, i uopte ne vie u zamku nego u tadanjoj kolibi: to

189
su ivina, jelen, glodari, svatojedi za veinu; mesoderi vae daje
njihovo meso nejestivo. Dugo je vremena jednako ukazivano na
vanost lova, kao sportske vebe koje su priprema za rat: jahanje
na tekim terenima, upotrebiti veliki kuhinjski no na vepru ili ko
plje na medvedu je moglo u stvari posluiti kao dokaz izdrljivosti,
hrabrosti i spretnosti. To bi se samo odnosilo na ratniku aristo-
kratiju, ali drugaije je okruivanje opora vukova od teke konji
ce u ratu. Dakle smatra se da danas u tome pre treba videti zaba
vu, koja e podrazumevati ak i prisustvo ena: pobei iz kolektiv
ne dosade u salama zamka, neudobnosti kolibe, osetiti miris ivo
tinja i ume, osloboditi se stega i svakodnevnog rada, pohoditi, ali
vie puta, nepoznato i nepredvieno - sve to do naih dana daje
lovu ulogu zabave.
To nije sve: tako ne bi bila opravdana ni ratna oprema naih
modernih lovaca, ni ogorenost nekadanjih seljaka koji razvlae
plen po zemlji. Postoji doza zadovoljenog nasilja, dominacije nad
divljom prirodom, ivotinjom; to je oznaka nadmoi, ono to razli
kuje vou - glavu porodice, vou klana ili drave. Svi kraljevi love
ili moraju da love; oni koji se tome protive kao ari V ili Luj XI u
Francuskoj, nisu na dobrom glasu. Dominacija, ili neto vie od to
ga, i ceremonijalni obred mukosti ine lov. I dok e to psihiko za
dovoljstvo biti, u sutini, rezervisano za one koji plate - bogate i
plemie, milou Luja XI 1468, zatim Fransoa I 1533 - seljak e sa
uvati sa arom radost nedoputenog lova.
Tehnike lova nemaju vanost ovde osim u onome to ih razli
kuje od naih, u kojima je upotreba vatrenog oruja uinila da ne
stane potreba za hajkom i opasnou. U srednjovekovnim tekstovi
ma se razlikuju dve vrste lova, izmeu kojih se ponovo dele ljudi, i
votinje i orue. Najpre lov na krupne zveri, mesodere, veprove,
medvede, velike jelene, to je posao za grupu ljudi, vlasteline i hlad
no oruje. Zatim lov na male zveri", zeeve, male ptice, male me
sodere ili srne; to je posao za seljake koji se koriste lukavstvom i
mamcima. Ili je ivotinja odvedena, osim ako tamo i ne ivi inae,
prema oblasti gde ive divlji zeevi, u ipragu, i tamo je saekaju sa
konopcima, zamkama, zamkama od smole, eventualno mali luk ko
ji moe dobaciti najvie dvadeset metara. Ili to je mnogo pleme
nitije lov na snagu, na hajku, jelen, vepar, vuk pomou pasa,

190
noeva, maeva: lov zamoran, smeo, ali veoma cenjen. Postoji trei
lov, koji se tada smatra kao najotmeniji: lov sa pticama, u kome
uestvuju gospoe. Taj obiaj je doao bez sumnje sa Bliskog istoka
gde su male ptice grabljivice, sokolovi, kobac, beli soko, orluine
(kragulj) obueni da otkriju i ostave na zemlji plen do dolaska pasa
i ljudi. Prirunici za lov kao oni koje je napisao sam vladar Fridrih
II, sredinom XIII veka ili sto godina kasnije grof Fua Gaston Febus,
opisuju veliki deo tih tehnika, veoma skupih, jer su male ptice gra
bljivice retke i skupe; veoma tekih jer dresiranje moe biti prepu
teno samo posebno obuenim osobama, koje tako stiu ugled i
mo; talcoe veoma prijatan, jer same dame nose pticu grabljivicu u
lov; najzad veoma oputajui, jer ptica se pokorava glasu, pokretu a
takoe i mamcu koji treba pripremiti da bi se spreilo da raskoma
da na licu mesta svoju rtvu.
Lov je dakle osnovni element srednjovekovnog ivota i bez
svake sumnje, trenutka. Poetak otvaranja sezone lova pojavie se
tek posle smanjivanja povrina pod umom ili makijom koje su i
nile prostore za lov: poetkom XIV veka u Francuskoj kraljevskim
nareenjem, kao i u paniji, ali u Italiji odlukama optinske vlasti;
mnogo kasnije u germanskim zemljama gde ritualni oblik lova je
bio mnogo izraeniji. To se dogaa u istom trenutku kada vlasnici
uma, kralj, crkva, plemstvo ve zabrinuti zbog opadanja broja u
ma naspram ita ili poveanja povlastica, sa pravom na korienje,
dozvoljenih ili prodatih seljacima, poinju da zatvaraju poumljeni
prostor da bi zadrali za sebe dohotke od lova ili uostalom od see
drvea. Saltus (panjak) otvoren za sve, res nullius koji nije niiji,
foresta (uma) izvan svakog prava, drvo je dakle stavljeno u odbra-
nu", zatvoren prostor; ali imamo potekoa da uoimo posledice na
faunu.
Ne moe se napustiti oblast smrti ivotinja, a da se ne zausta
vimo, makar nakratko, na pecanju. Nakratko, zaista, jer u stvari ne
zna se nita ili vrlo malo o toj temi. Gore sam pomenuo, koliko mo
re pre izgleda kao svet trgovaca, nego svet ribara - posebna zajed
nica ljudi zatvorena za druge kao i za istoriare: aluzije na barke iz
kasnog srednjeg veka, sve do prodaje haringi, nadimljenih i zasolje
nih, odobrenih za prodaju daleko u unutranjosti, to je sve. U suti
ni, to je ribolov u slatkim vodama - jezerima, relcama vodama koje

191
se vraaju uzvodno od mlina - to su aran, tuka, krkua koje su ce-
njenije nego druge. Ikonografija dosta bogata u predstavljanju mre
a, koeva za hvatanje ribe, mnogo rede, tapova fiksiranih ili po
kretnih. Ali dokumentacija je naroito bogata u domenu voenja
parnica: beskrajne svae o zemljitima za ribolov, vrste orua za ri
bolov, porast plemikog poreza. Kako zajednice u samostanima ne
koriste meso, monasi su oni koji jedu ribu i dele milostinju, koji su
vereno vladaju nad pravima ribolova u ribnjaku, mlinu, potoku. Iz
tog razloga, njihovi arhivi obiluju svaama od opatije do opatije, ali
takoe i svaama sa zajednicama seljaka osumnjienih, iz nekog
razloga, da ometaju mreenje riba, da previe koriste bare, da dr
e mree sa previe sitnim rupicama. U Francuskoj je Sveti Luj uz
nemiren: nareenje iz 1259. godine je odredilo pravila ribolova,
vreme, orue ali sa kakvim uspehom? Da li je prazan dokument
znak egzistencijalne praznine ili ne ukazuje na nita drugo osim
tradicije i svaa? Riba ne igra nikakvu ulogu u srednjovekovnoj
knjievnosti, i knjievnost izgleda potpuno nezaintresovano za vo
dene vrste i njihov nain ivota. Da li greimo?

Bilans koji se ne poklapa

Pod pojmom dugog razvoja ivotinjskog sveta koji obuhvata i

ovekov svet, da li je mogue nainiti bilans njihovih kontakata?
Oito se moe osloniti samo na ovekova vlastita opaanja, bilo da
su zasnovana na posmatranju uticaja ivotinje na njega samog ili
svakako na ono to je konstatovao kao rezultat svog delovanja u
odnosu na ivotinju. Naalost, ova poslednja oblast ostavlja samo
pasivna svedoanstva; osim toga razum oveka srednjeg veka je pri
kriven, njegovim verom u slobodnu volju Boga i osnovna znanja ko
ja Bog ima o njegovom Stvaranju. To znai da nas treba pre naoru
ati zakljuivanjem nego razumom.
Stalni kontakt oveka sa svetom koji eksploatie, kako bi mu
neto dao ili uzeo, u vidu sadraja ili usluge, doprineo je stvaranju
ili pojaavanju dve crte redovno izraavane u srednjem veku. Naj-
pre, potvrena superiornost mukog pola, jer on je taj koji lovi, pe
ca, ore, gradi, brani, mujak je u kontaktu sa ivotinjom pronaao

192
element dominacije; na glasu - verovatno pogrenom - kao plalji-
vija i slabija, ena se stavlja pod njegovu kontrolu, ak i do te mere,
da se tu i tamo smatra za jo jedno inferiorno bie, dakle ivoti
nju". Crkva uti; ona sama u slubi Boga, nije li iskljuila enu,
smatranu podlonom iskuenjima ivotinja, od Greha? U ekstrem
nom sluaju zloina seksualnog zverstva, ovek je sam gonjen; mo
da i ena tome podlee takoe, ali stvar je toliko monstruozna i za
panjujua da bi to mogao biti samo ivotinjski gest, tanije, o kome
nema mesta da se govori. Ne bi li bilo korisno jo i danas, kada je
toliko puteva proeno, da se posmatra ponaanje samih ivotinja,
naravno u zavisnosti od pola ivotinje - pratioci pas, maak, konj
ili pre kuja, maka ili kobila? Razmislimo o tom problemu, iako ni
je predmet mog prouavanja. Pa ipak, ako e doprinos tekstova bi
ti slab, ikonografija je zasluila po tom pitanju vie mesta nego to
joj je dato: zar ne bi pogled ili mesto ivotinje pored gospodara ili
gospodarice dali neke znakove koje bi zapazili slikar ili minijaturi
sta? Da li je video i da li je eleo neto pokazati?
Druga posledica se tie, ovog puta ljudskog drutva u celini,
oito u njegovoj hijerarhijskoj strukturi. Kontrola nad ivotinjama
e uticati na poloaj individue u drutvu. Konjanik fiziki dominira
nad peakom, ne samo u ratu, nego takoe i na putevima trgovine
ili hodoaa. ovek koji lovi sa oporom lovakih pasa, sa goniem
i lovcem na konju koji upravlja, je gospodar, barem u umi jer izo
bilje ili vrsta divljai se ne dovodi direktno u pitanje. Vlasnik skupog
golubarnika e sam raspolagati u odnosu na druge seljake, sa izvr
snim ubrivom, koje e mu omoguiti da ukrasi svoj sto sa voem i
povrem po izboru, koje drugi nisu mogli dobiti od nezahvalnog ze
mljita. Bogatstvo se naravno broji u sokolovima, konjima ili upreg
nutim ivotinjama. to se tie ekonomske moi, beskorisno je pomi-
njati znaaj koji ona pribavlja u svakodnevnom ivotu.
Druga strana ogledala je jo mutnija: da li je ovek nametnuo
svoj autoritet ivotinjskom svetu? Da, sigurno, ali pre na dug pe
riod, nego samo na hiljadu godina srednjeg veka. Odreene vrste su
nestale, rtve lovaca ili smanjivanja oblasti koje su naseljavale. Ali,
moe se tvrditi da je re u stvari o poremeaju zooloke ravnotee
u svetu. Ponekad akcije koje preuzima ovek mogle bi se smatrati
pozitivnim: isuivanje movara i opadanje broja uma su zadale te

193
ak udarac komarcima, krvopijama; najbolji naini oranja su oisti
li zemljite, dakle smanjili broj kinih glista ili larvi gundelja; kon
trola konica je liila medveda njegove omiljene hrane, odlazak svi
nja iz uma u tale je raskinuo psiholoku povezanost sa divljim vr
stama vepra. Obino tim dogaajima sledi uspostavljanje prirodne
ravnotee ali ne uvele uspene: borba protiv malih ptica grabljivica
je doprinela poveanju broja glodara, opadanje broja medveda i vu
kova povean broj divljih svinja; smanjivanje broja aplji, povean
broj renih insekata, rat protiv reptila je otvorio put pacovima pre
ma ambarima. U celini mamac, zarade i pljake to je usledilo, to je
poremetilo raspodelu prehrambenih rezervi ivotinja i tako izmeni-
lo ekosistem. Izmeu tolikih sluajeva, jedan od najizuavanijih
ako ne i najvaniji tie se ovce. Prouavanja ustanovljena na pisa
nim dokumentima i arheologiji su neopoziva: ispitivanja vune su
izazvala, od 1250. godine u Engleskoj, i neto kasnije na kontinen
tu, veliko poveanje broja stada. Lordovi" i manastiri su se odrekli
gajenja ita i okrenuli gajenju ovce, ija noga pretvara pesak u zla
to", tako se govorilo, podigli su ograde oko naputenih polja, koja su
ostavili samo pod travom englesko selo. Ograde, kako se tamo
govorilo, su sline pretvaranju velikih oblasti bogataa u stepe, u
XIV veku na visoravni Mezeta na Iberijskom poluostrvu i nastanku
udruenju obana, Mesta. U oba sluaja sistemi kolektivnog kori-
enja zemljita i uobiajne upotrebe koje su inile ekonomsku
osnovu i osnovu seoskih grupa su unitene. U paniji to je bio po
etak propasti koja se jo uvek ispituje; u Engleskoj seljaci razjedi
njeni i uniteni, se pojavljuju u gradu, radna snaga za sve poslove i
jeftina koja e oito stvoriti industrijska preduzea koja nastaju u
arhipelagu: ekonomska i trgovaka nadmo Engleske u XVIII i XIX
veku nad ostatkom Evrope.
Ostajalo bi da se pronae da li je, osim uvredljivih reci koje je
ovek upuivao ivotnim navikama ivotinja, mogao izmeniti fizio
logiju: mislio sam na ukrtanje goveih rasa, na uvoenje egzoti
nih vrsta konja, na oitu razliku spoljnjeg izgleda svinja. Ali nema
mo nijednu naunu potvrdu daje bilo reci o nekoj vrsti politike po
boljanja rasa ili njihovog ponaanja. Nasuprot tome, arheozoologi-
ja postavlja novi problem, jo uvek otvoren. Na primer, brojni osta
ci kostiju, koji su rezultat poveanog broja iskopavanja u sadanje

194
vreme potvruju daje veliina grebena konja, bika ili ak ovce pre-
trpela iznenaujue promene: uporeujui nae sa onima na kraju
antikog doba a sve to izgleda postavlja pitanje biotike okoline? pi
tanje ishrane ili upotrebe? stvaranje novih vrsta? Dobro se vidi va
nost, ali talcoe i protivrenost tih podataka, istraivai jo nisu
odluili.
Rezimirajmo; na nain za koji se sumnja da e biti pesimisti
an. Jo od kako nam je pre 15000 ili 20000 godina ostavio tragove
svog delovanja, a naroito tokom hiljadu godina srednjeg veka, o-
vek nije mogao da pripitomi nijednu rasu vie nego njegovi preci iz
doba neolita; ak se aljivo govorilo da je maka ta koja je pripito
mila oveka. Bez pogovora, ljudsko bie je prodrlo, koristilo pone
kad menjalo faunu. Ali koju? Onu koja je pohodila njegova mesta
ivota i nijednu drugu faunu: ribe, bolje nita ne rei; insekti koji
su mu nepoznati ili ive od njega, zadrae se samo pela, ili kobac
to se tie onih koje lete. Ostaje pregrt sisara, desetina, koje eks-
ploatie stotine drugih koji mu izmiu, i od kojih se mnogi, pone
kad veoma blizu, smeju njegovim namerama kao pacov koji gospo
dari pod njegovim nogama.
Naspram sveta vegetacije, ija snana indiferentnost nastavlja
da dominira nad njim, naspram sveta ivotinja koji ne zna, ovek je
jadan, u stvari marginalan; zar nisam uostalom, na samom poet
ku, istakao njegove slabosti? Vernici su govorili da ga je Bog nai
nio gospodarem stvaranja. Moda ga treba prikazati u drugom sve-
tlu: alosno slab u odnosu na druga iva bia, moda ovek vlada
nad njima duom i duhom. To ostaje da se vidi.

195
 Drugi deo

OVEK U SAMOM SEBI

Do sad sam pokuavao da pribliim telo i pokrete ovih ljudi,

njihov svakodnevni ivot, njihov stav prema prirodi koja vlada nad
njima ili se s njima poigrava. Traio sam iskljuivo materijalne
aspekte, ak bi se nekako reklo materijalistike. Znam, isto kao i bi
lo ko drugi, koliko je taj postupak pogrean: moji izvori saznavanja
su duboko obeleeni njihovim aristokratskim korenima, ak i oni
koji potiu od arheologije; dakle morao sam esto, ee nego to
sam eleo, proiriti ono zajedniko to se zna o ljudima iz viih
drutvenih slojeva", tim monasima, plemiima, buroaziji, tim tr
govcima, o kojima nisam eleo da priam kako bih izbegao opasno
sti drutvene i ekonomske istorije. U oblasti skromnih podataka
koje sam se zatekao, takoe znam kakvu sam vanost morao da na
inim naoj viziji ljudi XXI veka: naa koncepcija vremena koje pro
lazi, mesto ostavljeno za mainu koja nas otuuje, ili nae ivotne
potrebe nisu vie one potrebe seljaka iz XIII veka; ako je ljudsko bi
e jo uvek ono isto, njegov mentalni sklop se promenio od tog dav
nog vremena, veoma esto sam se morao pozvati na nespoznatljivo,
kako bih pribliio neki obiaj ili iracionalni gest.
Evo me, u stvari na poetku jednog velikog domena, koji je ta
koe veoma slabo razjanjen, domena mentalne superstrukture
kao to bi rekao stari Marks. Oprezan sam i nastaviu da budem
oprezan: najpre zato to sam i dalje ubeen u ulogu potkovice kao i
Summe Theologiae, Tome Akvinskog u razvoju oveanstva; zatim
merodavan ili ne, ubudue u se suoavati sa tajnom koju sam na
brzinu predstavio, ili radije izbegao, istraujui moj prvi predlog.
ovek zaelo nije najvei uspeh Tvorca: prvi cvet doao da ubedi

197
skeptika, nadam se; ali on misli, predvia, izraava se svakako mno
go bolje nego sva druga iva bia. U nae vreme moralnih prepirki,
taj problem ovekove superiornosti, deli mislioce i ide sve do su
protstavljanja pobornika. Za kreacioniste, kako kau preko -
Atlantika, nijedna rasprava ne moe promeniti ideju o jedinstvenoj
volji, o inteligentnom crteu Svevinjeg bia: vizija gotovo neras-
pravljana u srednjem veku a Sveti Pavle uz pomo boanskog glasa
je usadio tu ideju kod hriana. Za evolucioniste", naprotiv ovek
je rezultat sukscesivnih promena, ili usavravanja ako hoete, od
meduze do slavnog Darvina, uzvienog oca vizije koju oito, u sred
njem veku niko nije mogao pojmiti. Ali evo kako su etnolozi i pale
ontolozi uzdrmali te teorije: ovek se ne tako davno odvojio - mo
da uz pomo puke sree - sa stabla velikih ovekolikih majmuna,
a veliki majmuni", impanze, bonoboa, orangutani i drugi, uvaju
gotovo netaknute nae psiholoke karakteristike: oni nisu nai pre
ci, ve naa braa.
Nisam kompetentan da o tome raspravljam. A ono to sam re
kao do sad ostavlja itaocu izbor izmeu Bojeg prsta na zidovima
Sikstinske kapele i DNK gorile iz Gabona. Pokuajmo da se okrene
mo prema tom drugom licu ljudske vrste, a da nas ne obeshrabri
gustina pomrine a priori, abloni i neizreeno koji su posledica
dogmi, upotrebe, zakona i obiaja a uticali su na due i mozgove tog
vremena.

198
 1.

ovek i drugi

ovek je drutvena ivotinja, potvrivao je Seneka ne obra

ajui panju na linu namenu koju je nainio od ovog zahteva na-
doknadljive istine. Uzajamna pomo, zajedniki nain razmiljanja,
ljubaznost, prijateljstvo i grupisanje, sve u svakodnevnom ivotu i
elom svetu svedoi, izgleda, o snazi oseaja grupe, ili ak oseaja
tenje ka ivotu u zajednici i poslunosti. To je izgleda samo pri
vid: jer u delovima sveta, moda jo vie u onima za koje se kae
razvijeni, kao na, ne pozdravljamo onoga koji prolazi, ni ne pri
dravamo mu vrata, ili incident na ulici samo na kratko privue
radoznalost, ili ne znamo nita o svom komiji sa sprata, svet u ko
me ne postoji vie nego potrebna udna alijansa kao svi drugi,
svet surovog individualizma, od kojih su televizija i mobilni telefon
danas dva najvanija primera. Uostalom od toga potie ovekova
osobenost da brani svoju teritoriju, prvi oblik instinkta preivlja
vanja; bie nam dovoljno da posmatramo ponaanje dva psa izne
nada jedan naspram drugog: spontana agresivnost, zatim nepover-
ljivo pribliavanje i seksualno raspoznavanje, dve prethodne etape
koje glumimo ili smo stekli naviku da ih preskoimo. Ali shema je
ista: pronaimo je u vremenu o kojem piem.

IVOT U ZAJEDNICI

Renik naeg doba vrvi od izraza zajedniki: sekte, partije,

drutva, sindikati, klubovi i mnogi drugi. Gotovo je jednako bogat u
opisivanju izolacije, marginalnosti, ostavljanju po strani, samoe.
Lingvistika situacija je potpuno drugaija u srednjem veku: usam-

199
ljeni ovek je izgubljeni ovek; ne postoje reci koje bi ga oznaile ili
su te reci promenile smisao. Grka re monos (sam) je donela mo
nah ali koji ivi sa drugima; latinska re solus se pojavljuje samo
kao odrednica za nepromiljenost; pustinjak iz pustinje" (ermos
grki) ili svojevoljno odvojeni od sveta u svojoj gradskoj samici su
samo ponizan primer liavanja samog sebe u molitvi. Sama re ho
mo oznaava izlazak iz nitavila izolovane individue a bez prideva,
ta re ne znai nita. Svakako, usedelica, prognanik, krtica, umi
rui su sami jer su iskljueni iz drutvene grupe ili e biti iskljue
ni. Oni nisu izabrali da ive bez podrke; i tu podrku, moralnu ili
ne, tu uteha u nesrei, imae samo u svom vremenu jer Bog bud
no pazi da ljudima ne nedostaje. U svetovnom svetu, oni koji su
izabrali put svojevoljne izolacije su samo pregrt ponosnih, zasie
nih gnusnom sadanjou, pristalice prezira veka (contemptus
mundi). Put koji slede bi ih mogao odvesti u samoubistvo ili barem
prema bestidnosti; to su beznadeni. Koliki je njihov broj? Crkva
odbija da ih broji i ak da pria o tome: oni nisu vie deo Gospodo-
vog stada; oni su predali svoje due Sotoni; nemaju nita vie ljud
skog u sebi. Ali drugi? svi oni koji ive u zajednici? Treba jo sa
znati zato i kako.

Zato iveti u zajednici?

Ima mnogo razloga za ivot u zajednici, vie od vatre" koju

sam ve pominjao. Ti razlozi nisu prirodni; oni su steeni tokom
svih vekova, nagomilam, oni iz srednjeg veka kao i nai. Dakle, na-
brojau najsigurnije ali najpre je potrebno razjanjenje, kaemo
zavrno. Srednjovelcovnim svetom dominira, u svim njegovim
stavovima, stanje duha, od koga su nam samo delovi poznati. Na
prvom mestu iva svest o trajanju, neizbenom nagomilavanju ve
kova, o pravolinijskom i neumoljivom kretanju prema kraju vre
mena, prema velikom sudu. Moda se u tome mogu pronai kore-
ni velikog intresovanja koje se pridaje istorijskim" delima. To es-
hatoloko oekivanje zabranjuje prekid sa sudbinom: koristi se pri
a i ak predstavljanje kola sree koje u neprekidnom kretanju, po
uruje monika ka podlosti pre nego to ga ponovo odvede do a

200
sti. Ali ta revolucija je simbol beskorisnosti za oveka koji se na
da da e se osloboditi svoje sudbine. Na drugom mestu: ti ljudi su
skromni i ne pomiljaju da se bore protiv Boije volje, ni poricanja
prolosti, ni da se okite uzaludnom tatinom. U XII veku Bernard
de artr e rei: Mi smo samo patuljci stavljeni na ramena dina;
na taj nain vidimo bolje i dalje nego oni; ali mi ne bismo bili nita
da nas oni ne nose svom svojom veliinom". To laskanje starima
je poprilino daleko od nae deake uobraenosti. Te dve zavese
pod kojima se skriva ljubav prema blinjem su mnogo gue nego
ove dananje; ali one omoguuju da se vide razlozi koje imaju sred-
njovekovni ljudi kako bi se pribliili jedni drugima protiv Prirode
ili sluajnosti.
Nijedan od ovih razloga nije neobian: samo se razlikuje od tih
vekova do naeg, u nijansama ili u jaini. Prvi pripadaju domenu sr
ca i duha: uzajamna pomo, zanos dobroinstva, velikodunost gu
ra oveka u naruje drugog. U tome vidimo besplatan in, jedno
stavno svedoanstvo nae ideje Dobra. Verujem da je taj zanos u
srednjem veku imao mnogo obavezniji aspekt: odustati od toga bi u
stvari snano promenilo duh Spasa i privrenost Tvorcu; sedam
osnovnih grehova kojima propovednici ne prestaju da prete pla
ljivim vernicima, posle 1250. ili 1270. etiri - zavist, lenjost, kr
tost i ponos - su nesavladive prepreke prema milosru, i injenju
dobroinstva", monasi ine mnogo ee dobroinstva nego siroma
ni ili neki komija, ini mi se, definitivno i u duhu vremena, daje
to pre ubeenje nego dar srca. Biemo blii sebi u ispunjenju veza,
koje podrazumevaju potovanje koje se duguje drugom. Srednjove-
kovno doba je bogato tanim znaenjima: politesse, civilit, urba
nit53 su rei nastale od grada i za grad, polis grki, rimski civitas i
urbs\ to se tie ljubaznosti ona se isto vie vezuje za grad. Na polji
ma obian svet ne praktikuje te vrline? Seljaci, ravnoduni prema
gradu, poznaju samo prostatvo, paganizam, prljavtinu, rei koje
su vezane za zemljite? Da, ukoliko poverujemo ljudima sa perom i
maem; ne, ako se potrudimo da istraimo prie naunika, pa ak i
ako se oni zadovolje nezasitom radoznalou, prema onome to do
nosi ili izmilja komija, hodoasnik ili Jevrej u prolazu.

53 pristojnost

201
 Veze uspostavljene zajednikim zanosom o putevima spase
nja, sa verom koju svi dele, sa verovanjem i mitovima, koje svete-
nik nije ak ni tumaio; to jedinstvo vernika je prelazilo u velikoj
meri iskljuivo hriansku vrednost: ono je proizilazilo (ili potica
lo? o tome se moe raspravljati) na ili od duha konzervatizma, mo
e se ak rei nepromenjivog, jer ta vera nema jemca u dananjem
vremenu. Jer zajedniko dobro, mora da bude vanije od linog,
jer sa verom se ne raspravlja, jer poredak stvari u svetu je po Boi-
joj volji, sve promene e poremetiti tu ravnoteu: malae sunt novae
consuetudines, sve novine su simbol Zla; svaki prekid sa obiajima,
svaki izbor misli (grki heresis) je delo Sotone. Quieta non movere,
ne poremeti red koji je uspostavljen, govorio je ve Ciceron. Razu
mljivo je da, pred tim preutnim dogovorom, posledice tehnike i
ekonomske evolucije, smelosti osloboene misli, surove mere -
sveenog vladara su bile sistematski osuivane, iako su na kraju
pobedile. Posle (1220. ili 1270) vei deo oklopa zajednike sigur
nosti je nestao, ali jo uvek u tom trenutku Fridrih II je ekskomu
niciran, Toma Akvinski je osuivan, Sveti Franja je jedva izbegao
lomau; to se tie potvrenih jeretika ili otkrivenih vetaca, njihov
broj je velik. Naravno, u XIV veku moderni ivot preovlauje; oni
koji se grevito dre starih navika e biti gotiki", varvarski.
Trebae mi mnogo manje marljivosti da bi se prolo u materi
jalni domen jer ivot u zajednici je oiglednost i potreba. ak i u po
kuaju da izbegnem, kao to sam dosad radio, prikaz ekonomije, ba
nalno je podseati koliko radovi na zemlji, nain i razmena proizvo
da, ak i ratne aktivnosti ili misli se mogu zamisliti samo u grupi,
porodici, komiluku, meu ljudima istog socijalnog stalea. Zdrui
vanje orua, uzajamna pomo u odnosu na Prirodu ili ivotinjski
svet, dogovor meu ljudima oko uvanja stada, ili nona straa u
gradu su nuna potreba. Naravno, preda mnom bi se otvorio bez
dan da sam nastojao da otkrijem pojedinosti: poorana zemlja zah-
teva vie rada nego vinograd; vuna u razliitim etapama ne zahteva
isti trud na svim nivoima; mogao bih rei, isto i za trgovinu, kolu
i hipijatriku. Tako bismo videli posledice hijerarhije posla, sve do
nivoa moi.
Ali to nije moja namera. Bie mi dovoljno da ponovim da svi ti
mukarci i sve te ene su meusobno povezani poslom, kao to su

202
povezani i verom. Osim toga ne postoji nijedno zemljite na koje o-
vek ne obraa panju; nijedno zemljite nije res nulla ni res nullius.
Svako zemljite ima svog vlasnika, plaa se porez, ima svoju name-
nu, ak i divlje ispae. Istoriare sve vie i vie zanima problem na
ina ivota, u gradu ili na selu, a na to u se vratiti. Ali svi se slau
da vlasnitvo nad zemljitem, podela ili reorganizacija parcela su
in grupe: grupa moe biti porodina ili klanska, spontana ili upra
vljana; u svakom sluaju, to podrazumeva zajedniko mesto ivota,
od manants (manere, latinski boraviti).
Svi elementi koje sam upravo pomenuo su aktivna manifesta
cija, vie ili manje dobrovoljna, ivota u zajednici. Druga strana je
pasivna, pa ak i negativna; ali se moda povija pred pozitivnim ge-
stovima: to je Strah. Ti ljudi se plae i okupljaju se kako bi otkloni
li taj strah. Sve kulture, sve civilizacije su ak borba protiv straha:
uvati se od opasnosti, gladi, bola; bojati se strane noi, sklonite
od izdaje ili nasilja. Ta oseanja seu do praistorije; ali ivotinjski
svet ih takoe poznaje. Tamo gde se ljudska vrsta odvojila od dru
gih, tamo strah zauzima dimenziju metafizike; on je vie od neiz-
bene strepnje ili porasta adrenalina: strah je zebnja due, a u sred
njem veku je u velikoj meri prisutan. Strah od smrti nije nita vie
nego strepnja od kraja; za oveka, on je takoe obeani Spas. Mr
lje od seksa, krvi, srebra nisu samo postupci koji bi se mogli ispra
viti, to je neoprostiva uvreda na delo Tvorca; no je samo opasni
prostor za prelazak, to je trenutak pojave i borbe izmeu Boga i
snaga zla.
U napetoj atmosferi gde jednako lebdi u vazduhu dobrota kao
i gnev Svevinjeg bia, meutim, ne nedostaje stav odbrane: nema
jakih duhova i svakako i jedva skeptinih; ali puno grimasa kako
bi se sakrio strah pod velom ironije, izazivakog podviga, smeha ili
preteranog plaa. To je ta meavina straha i nepromiljene radosti,
te reakcije sline detinjoj, kako je govorio Huizinga, koje daju
srednjem veku njegovu sveinu i njegovu prirodnost. Kroz hi
ljadu godina, nijanse su oito obeleile proticanje vekova po ukusu
milosti vremena, fiziolokih opasnosti, politike ili religijske klime;
ovde vlada ikonografija, koja suprotstavlja uplaena lica iskolaenih
oiju iz rimskih vremena osmehu Remsa, pre nego to ponovo pro
nae grimase straha ili smrti iz XV veka.

203
-V
Kako se okupljati ?

Evo zajednice ljudi u potrazi za zemljitem, na kome se dugo

mogu zadrati: dolaze sa nekog neplodnog zemljita ili iz prenase
ljenog grada, ili su pak prestali da budu nomadi, ili ele da proire
prostor pod svojom kontrolom. U Evropi smo, u doba neolita, ili u
antiko doba, ili u punom jeku srednjeg veka, ili jo i do naih da
na. Slika je uvele ista a prvi postupci su uvele identini. Izabrano ze
mljite je oieno od grmlja koje se spali, uklanja se kamenje, i ta
ko se love glodari a naroito gmizavci. Dananji naseljenik, radei
to isto, misli da ini samo korisno delo: on vie ne zna da je na taj
nain uspostavio mo nad silama Prirode, koje su tu vladale, briu
i eventualne tragove prethodnog i stranog osvajanja, i pobeujui
sile Zla, iji je znak zmija. Duh genije" mesta je tako umiren i osvo
jen. Ne ostaje nita nego odati mu poast, koja mu se duguje: podi
e se podignuti kamen kao kod Kelta ili Germana, obeleava se a-
nac sa strminom u grko-rimskim zemljama, postavlja se krst kod
hriana ili radio antena danas.
Izuzev samovoljne namere nekog monika, na primer, da od
redi mesto za ivot za pobeene ili zarobljenike (Rimljani su u to
me bili predvodnici), izbor mesta za ivot ima veoma jednostavne
razloge: dobra i zdrava zemlja za koju je to ve dokazano kao curtes
galo-rimskih naputenih domena; kraj gde se moe nai eventualno
pribeite, kao u svim selima na velikoj nadmorskoj visini" na ju
gu; raskrsnica esto korienih i korisnih puteva kao reno ue,
povoljna mikroklima, kao na sunanim stranama Alpa ili na suprot
noj strani okeanskih obala. Poetna slika seoskih naselja je u veli
koj meri oznaena tim prvobitnim izborom. Castro,54 provansal-
ski ili italijanski, castelnau55 gaskonski, puech56 na overnjan-
skom dijalektu, terpen57 frisonski su podignuti na uzvienju; du
ge ulice", i novi grad na nepravilnom ili na pravougaonom pla
nu oznaavaju okupljanje osvajaa ili stvaranje nove vlasti. Sve u
va znak okupljanja ljudi, spontanog ili ne, koji je osnova nastanka

54 selo ili naseljeno mesto

55 selo ili grad podignuti u blizini nekog zamka
56 selo ili naseljeno mesto
57 selo ili naseljeno mesto

204
 naih sela kroz istoriju. Od italijanskog termina incastellamento,
koji previe insistira na mestu i ulozi zamka, castellum, u kretanju,
vie volim onaj o encellulement", sa sreditem, manje eufonian,
istina je, ali koji ima preimustvo da uestvuje u stvaranju central
nih organa u regrupisanju u jednu celinu. U jednu celinu" koja se
uostalom moe rasuti u zaseoke ali oni ostaju ukljueni u celinu ze
mlje, prava i zajednikih obaveza. To je razlog to smatram daje re
tada, ali samo tada, o selu u pravom smislu te rei, koje je zbije
no ili razbacano. Ovaj problem zaokuplja u velikoj meri i sa razlo
gom ako ne i sa oduevljenjem, srednjovekovne istoriare; u na
stanku sela treba traiti razliite vrste pobuda: volja nekog gospo
dara, posledice nove klanske strukture, pa ak i brane, vanost tre
nutka u sticanju demografske prilike i ekonomske moi?
Vane su sukscesivne faze te morfogeneze, deo vremena u
kom treba staviti congregatio hominum, to grupisanje ljudi koje se
odralo sve do kraja XIX velca. to se mene tie, smatram da je to
prilino brutalan pokret, u decenijama oko uvene hiljadite godi
ne, koja se smatra zaetkom: recimo od 925. do 1075. Drugi misle
drugaije ali to je posao svetenstva.
Ako nisam govorio o gradovima, koji su meutim predmet di
vljenja naih savremenika jo od Avgusta Trerija, i naroito u peri
odu bekstva iz sela, koje traje i do naeg vremena, to je zbog toga
to najpre smatram da, u vremenu koje opisujem ali sam sve manje
i manje ubeen u to, gradovi zauzimaju sekundarno mesto i da pri
a svetenika iz Firence je uostalom sluajno pria ljudi srednjeg
veka: mi smo rtve naih izvora, eto to je sve! Zatim jer u domenu
0 kom govorim u ovom trenutku, mislim da grad nije nastao i ni
je se razvijao na druge naine nego na one iste naine kao i selo; ak
1 u mediteranskim zonama koje su poznate po gustoj naseljenosti
grada i vanosti gradske vlasti, fenomen je isti: Atina je odbrambe-
ni akropolj, kao Rim sa Romulovim palatinom; Marsej je samo lu
ka, Lion je vano ue, a vie na severu Venecija je veni arhipelag;
i Pariz koji je mesto svih spajanja. Nastanak grada je imao svoje
uzroke ali oni su ovde van mog domaaja, osim toga su iste prirode
kao i oni koji se tiu sela.
Poimo putem osnivaa ili novih naseljenika. Mesto, odabra
no i obeleeno znakom kojim se obeleava vlasnitvo, zaivee tek

205
 kroz vie etapa, oko kojih se svaaju istoriari. Njihov raspored ot
kriva, po mom miljenju, jednostavnu logiku i moe se podrati na
kratko vreme; ali suprotnih primera ima u izobilju. Najpre ograda:
ne samo radi odbrane, moda jo vie da bi se potvrdilo pravo na
ono to e biti sagraeno ili to e mu pripadati: mesto razmene, ko
je treba braniti, zemljite za osamljivanje. Bie podignuti zidovi,
none strae i uvanje kapija, zidovi od oblica, istucanog kamenja i
peara, to je pitanje materijala i tehnike mesta. To e biti oito
sluaj mesta za stanovanje sagraenih na dostojanstvu grada; ali
na selu primeri se tako nagomilavaju prema jugu Evrope kao i pre
ma njegovom slovenskom centru: kiklopski zidovi, vrata roman
ska, feudalne kule, iji ostaci izazivaju ar turista! Umesto zido
va, selo e biti okrueno ogradom od kolja, krug oko grada", Etter
germanski, obeleen krstom a u XIX veku krst e oiveti katolika
osvajanja. Ali anac je glavni ili neprekidni anevi ako doe do ka
snijeg irenja naselja. Otkako se selo pojavilo ili otkako se grad
razvio, ono to je izvan utvrenog naselja, predgraa (od latin
skog foris, izvan), crta se ili oznaava ak i na zemljitu sa kame
nom meaem, ili krstovima to poveanje podruja na kojima e se
proiriti pravda i pravo; to znai nadzor izgraenih mesta. Renik
je bogat: rei e se na romanskom jeziku pourpris (od latinskog
porprendere, zauzimati), plessis" ili ,,plouy (verovatno od keltske
rei ploicum koja bi znaila ograda), pourchainte (gde se jo
moe proganjati ili uhvatiti krivac), ili vrlo jednostavno periferija,
podruje od jedne ili vie milja, mimo zidova, gde se sprovodilo lo
kalno pravo. Sve to oito obuhvata podelu parcela, kua i zemlje,
vetinu premeravanja zemlje o emu u ponovo govoriti, ne nedo
staju nam antika del ili njihovi prepisi o kontroli orua potrebnih
za ove poslove; arheologija i ikonografija su uostalom po tom pita
nju sigurna pomo.
Posle zida, ime. Ono to nam se ini kao svakodnevna oigled-
nost nije tako jasno izraeno u srednjovekovnom vremenu. Pore
klo nekog toponima ili kasnija promena naziva, otkrivaju osnovne
elemente, naroito o motivaciji osnivaa. Moe biti dovoljna slu
ajnost tamo gde postoji most, pliak, brdo (briva, rito, dunum u
keltskom svetu) ili ak samo opirno topografsko uputstvo: zar ni
je utvreno, vie na Istoku, da Istanbul nije izobliavanje antikog

206
naziva Konstantinopolj, nego samo saimanje grke reenice eis
ten polin, prema Gradu? Kao Longvil, Pjerpont, omont i toliki
drugi slini u Francuskoj! Gde je prisutniji vei broj ljudi dobie
naziv po narodu, plemenu kojima je to centar okupljanja. U Fran
cuskoj se brzo ire gradovi koji uvaju uspomenu na to: Limo,
Aras, Mec, stotine drugih, od kojih je Pariz prvi primer. Istraiva
nje je jo plodnije kada je re o imenu gospodara mesta, moda
osnivaa, u svakom sluaju zajednice koja ivi pod njegovim okri
ljem: toliko mesta u Galiji gde -iacum kojim se oznaava pripa
danja dodaje se kao sufiks imenu oveka u svim recima na -, -ac,
-ieu itd. Ali u srednjem veku, osim toga, nastaju izvorni nazivi i po
novno krtenje, toponimi stavljeni pod zatitu nekog sveca (kae se
Dom, dominus do VIII veka, pre nego sveti, sanctus, mnogo kasni
je). Da sam paljivije pristupio, morao bih se zadrati na tom pu
tu, koji ponekad zavarava, i udaljio bih se od onoga to mi je name-
ra; bie nam dovoljno da ukaemo da su svi ti geografski nazivi, an-
troponimski, kolektivni jedna od najmonijih veza koja vezuje lju
de za njihovo mesto ivota.
Ta veza je takoe i sveta, trea etapa stvaranja naselja. Bilo da
je re o prvobitnoj ogradi, koja je delo osnivake grupe, ili o onoj
koja je posledica nametnutog kontakta sa nepoznatim, potreban je
duhovni element u sreditu grupe; ak i ako je samo re o obinom
skladitu, trgovaki portus na primer.
Ta ograda je prostor u kome se uzdie boanstvo: to moe bi
ti samo groblje, latrium, koje predstavlja utoite, mir i o kojem
sam ve priao, istiui da su tako mrtvi ti koji netremice posma-
traju ive. Sveta ograda zaklanja slike bogova (ili vladara), zatim
slike jedinog Boga: naos grko-Iatinski, nemeto keltski postaje hri-
anski sacrarium, gde se uvaju relikvije i gde e biti sagraeno
glavno svetilite grupe vernika; tamo pristiu putevi hodoaa i
odatle kreu litije ili putevi krsta. Svetac zatitnik ga uva; on je
dao svoje ime parohiji kao crkveni zatitnik, ali ne obavezno i na
ziv mesta u celini. To je Hrist, Devica Marija, apostol, muenik,
onaj koji iri veru ili sasvim neka druga osoba, mogao je biti paga-
nin, koga je gomila vernika uzdigla na nivo svetog potovanja. Je
dan zanimljiv efekat esto proizilazi odatle, ali bi me odveo preda
leko: potovanje svetog zatitnika prevazilazi gradske zidine, osva

207
ja sela ili susedne gradske etvrti, ponekad i vei broj ljudi rasutih
na razne strane; na taj nain se stvaraju mree, odravaju veze, ne
vie svete, nego ekonomske. Taj fenomen centralizacije" je uvele
spor, ponekad vetaki, ali zanima danas mnoge izuavaoce sred
njeg veka, obuzete sistemom.
Doavi do ove take, mogao bih pokuati da otponem priu
o evoluciji naseljenog mesta, zar to ne bi doprinelo ideji neprome-
njivog spokojstva polja, venog sela, ili primata grada", budala
tine nauno ponovljane, tako da se ak pred naim oima javlja
njihovo bezumlje. Ali biu jo jedanput, i ako mi to nije namera, u
iskuenju socio-ekonomskog izlaganja. Zadrau se na nekim zapa
anjima koja mi se ine dovoljna da razjasne moj put. Najpre, ti lju
di se ne zadravaju dugo na istom mestu: ne samo da arheologija
pokazuje da, tokom prvih pet vekova srednjeg veka, ak do Karo-
linga, naseljena mesta, nekropole, putevi nisu korieni vie od sto
do dvesta godina na istim mestima, nego i kada su oko 1200. ili
1250. ostaci spiskova ljudi mogli biti uporeivani od generacije do
generacije, otkriva se pravi braunovski pokret, tako tvrdi Mark
Blok, kako u gradu tako i u ravnici: poreznici ili umetnici se zadr
avaju samo deset ili petnaest godina, zatim bi odlazili dalje. Ovaj
fenomen je poznat vrlo rano u oblastima gde je dokumentacija bo
gata: Katalonije, Italija, Holandija, basen Londona. to se tie
osmoze izmeu gradova i sela, ona se ini mnogo ivlja nego to se
zamilja; broj stanovnika u gradu se poveava u XII i XIII veku do
laskom velikog broja seljaka, zatim se smanjuje u XIV i XV veku po
mou kontrole na selu, koje ubudue preuzima ulogu utoita i hra
nitelja, seljaci bee u sigurnost u sluaju politike krize, stvaraju
nove gradove u odnosu na brz demografski i produktivni razvoj.
Gradovi niu izvan njihovih starih zidina i okupljaju stanovnike
oko novih religioznih i trgovakih mesta. Unutar zidina, izuavanje
aktivnosti ili ljudi prati lokalnu sudbinu, i oduevljava istoriare ur
banog drutva ili propovedi u gradu: grad" biskupa naspram veli
kog sela trgovaca, zanatlije naspram visokog drutva, obian
ovek naspram buroazije", problemi prava i povelja, bogatstva i
moi, novca i razmene, zelenakog prisvajanja i kapitalizma i za
to da ne? od kraljevstva i moderne drave". Ne znam nita vie i
stajem.

208
Gde se okupljati?

Seljaci ili stanovnici grada ine gusto zbijenu skupinu slino

kao sa tkanjem platna, manje ili vie gustim. Ve sam pomenuo da
nam je dosta teko doi do globalnih izraunavanja i da nacrtamo
evolutivnu krivulju populacije. Relativno je lake izbliza posmatra-
ti niti platna. Postoje liste zakupaca, poreskih obaveznika ili civila
mobilisanih za neki rad, koje ponekad glase na ime, obogaene
ekonomskim ili profesionalnim podacima; ali treba ostati na nivou
praene i naina postupka: razlozi spiska, sposobnost pisara, ne
pominju se deca i jo manje ene, teritorijalna podruija istraiva
nja, vanost odgovornosti koju preuzima raunovoa su isto ta
ko zamke. I naravno, zakasneli hronoloki okvir, uglavnom XIII
vek najranije, poveava potekoe da se sloe primeri za uporei-
vanje. A sve to me vodi ka jednostavnosti. U seoskim oblastima po
kuan je popis stanovnika, u Francuskoj na primer, u Pikardiji, u
Normandiji, Flandriji, Overnji, Savoji, Provansi; arheologija je da
la elemente strukture naseljenih mesta. Brojevi od 50 do 200 dua
na povrini od 2 do 4 hektara doprinose prihvatljivoj prenaseljeno
sti, vodei rauna o prostorima koji su ostali ruralni". Nasuprot
tome, brojevi u gradu iznenauju. S jedne stane izgraene povri
ne i povrine pod batama ili graninim malim batama" su za
podsmeh, barem iz nae dananje perspektive; ali najvei gradovi
koji zauzimaju povrine na ravnom terenu, kao Pariz, Milano ili
Keln, zauzimaju povrine koje ne prelaze 500 do 600 hektara. U
poreenju sa injenicom o nagomilavanju kua na sprat i bez ima
lo praznog mesta, populacija je ogromna: oko 1300, minimum, od
4000 do 6000 stanovnika u gradovima srednje veliine, od 15000
do 30000 za veinu velikih mesta, pedesetak u Zapadnoj Evropi, i
velike metropole izmeu 50000 i 100000 dua: London, Milano,
Keln, Tuluz, Gent, Firenca, moda Barselona i Venecija, i mon
strum sa vie od 200000 stanovnika: Pariz. U celini, od 600 do
2000 stanovnika po hektaru. Uslovi higijene, sigurnost, kretanje,
ishrana su iz tog vremena, i zato je teko poverovati da je svako
dnevni ivot u gradu podnoljiv. Pa ak i Vijon ili Ritbef, prie, fa-
blioi, i ak ikonografija umnoavaju primere krika i nezgoda Pa
riza. U toj guvi i toj urbi gde se sresti kad nisi ni monah u samo

209
stanu, ni gospoica u svom vonjaku, ni vitez u sali nekog zam
ka, ni biskup sa svojom kapom u biskupiji?
Najpre na ulici, jer kue podeljene na odeljke, kao to sam ve
pomenuo, na skromna obitavalita, mala i slabo provetrena, prak
tino su ak i u hladnim zemljama samo sklonita tokom noi.
Strunjaci urbane istorije su oduevljeni italijanskim trgovima i
optinskim palatama, predvorjima katedrala i gradskim kuama u
Francuskoj, zvonicima sa balkonima odakle su biskupi pokretali
svoje harange i ukrtanjima puteva gde su braa penjui se do pod
noja nekog krsta ili stuba srama hukali alapae. Ono to ostaje od
tih gradskih ukrasa su palate, gradske kue, fontane, kule, koje od-
uvek privlae divljenje turista i navode na sanjarenje zaljubljenike
zlatnog srednjeg veka. Zato ne zavire iza svega toga, tamo gde su
iveli mali ljudi, popola minuto, obini ljudi, armen Leute, siro
mani, simplices, i svi drugi? Tamo bi pronali uske ulice, od est
do deset metara najvee irine, sa glavnim olukom koji je sakupljao
prljavu vodu i otpatke iz kua, retko poploane u Severnoj Evropi:
kome nije poznata anegdota kralja Filipa Avgusta kome je smetao
smrad ulica grada Pariza? Kroz prozore pada smee i koriena vo
da; samo puteljak vrh kaldrme je ostavljen za dame ako ih ima.
Za neistou e se pobrinuti psi pa ak i svinje koje lutaju; ako je
verovati opatu Sigeru, ozbiljnom oveku, trebae saekati XIV vek
da smetlari odnesu te otpatke. Bave, gradnja od drva, prikolica sa
magarcem ili dvokolice runo gurane, nekoliko konjanika, lanci
uvee zategnuti zbog uzaludne zatite, vrh fitilja ija svetlost po
drhtava nou u udubljenjima u zidu sa prednje strane zgrade, za
gaenje, smrad, sve je pokriveno beskorisnom odredbom o odlasku
na poinak, za koju se smatralo da e osigurati odmor i udobnost
graanima. Tako je romantina slika bez sumnje preterana, sla
em se. Najpre, jer urbanizam u staro doba opstaje tu i tamo, ili
oivljava malo pomalo; zatim jer se ta slika odnosi najpre na etvr
ti u kojima ive maine, oni koji se bave intenzivno zanatstvom,
sluge i zanatlije koji rade gadan posao: mesari, koari, obuari,
ljudi koji se bave metalom i drvetom - brojevi naih ulica su sau
vali seanja na njihovo ime. Ali uprkos njihovoj aroganciji, stanov
nici grada ne mogu da ne priznaju da se na selu ivi bolje, iz dana
u dan.

210
 Sresti se na ulici da bi se prialo je dakle najnesigurnije. Bolje
je traiti neki slobodniji prostor. U antiko doba to je oito bilo bo
lje shvaeno: njihova topla kupatila su bila mesta za sport, jedna
ko kao i mesta za kupanje, mesta za razmene miljenja ili novca.
Dok su pokuavali da urbanizuju neku osvojenu zemlju, smatranu
za previe ruralnu, dakle zemlja kojom se nije dobro upravljalo, Ri
mljani su u Galiji, paniji, Bretanji, najpre stvarali vojni kamp, za
tim mesto za spektakl, i najzad parna kupatila kako bi privukli pot-
injenu masu ljudi. Arheologija je reila pitanje naselja; mnoga
zaostala u razvoju, ali druga na boljim mestima, bolje smetena bez
sumnje ili mestima starih kultova, razvijaju se kao kolonije pa ak
i kao gradovi. Ako srednjovekovne vlasti nisu pokuale nita od
toga, omoguavale su razvoj zone non aedificandi, kako kau nae
optinske vlasti. to se tie fontana, iako su esto kraljevske ili bi
skupske, one su simbol moi grada, pa ak i kraljevske moi; pored
fontana e se nalaziti enski parlament, kao to se nalazio u seli
ma pored izvora. Pijaca, ponekad ogromna kao u Italiji, Holandiji,
je drugo vano mesto razmene svih vrsta, gde su na raspologanju
osnovne mere merenja, za tenost ili ito, i za sve ono drugo to e
biti izmereno, i naravno oporezovano; tamo postoje klupe za mu
terije i krme, koje predstavljaju mesta za ugovore i sredita nasi
lja. Mesta za javne vikae, franjevci u revolucionarnom transu ili
dominikanci propovedajui slogu i osuujui trgovinu - inhonesta
mercimonia, kae Toma Akvinski. Ako se grad podigao na nivo me
unarodnog vaara kao u ampanji, u Lombardiji, u Brabanu, u En
gleskoj ili pored Rajne, pijaca postaje njegovo sredite, iako se pro
daje i kupuju takoe i van zidina. U selima slika jo skromnija; bi
e dovoljan prostor esto potravljen, green engleski, couderc na
oksitanskom, baile na normandijskom, najpre mesto zajednikih
okupljanja stada i seljaka kojima to mesto vie odgovara od parohi
jalne crkve ili susednog atriuma. Tamo se podie krst, i u njegovom
podnoju ili vrlo blizu, perron, kamena klupa gde vlastelinstvo
mesta donosi odluke.
Ti naikani gradovi i ta sela usporena i jednostavna, ne plove
u avanturu na beskrajnom okeanu. Svi ostaju u mrei, zajednikih
veza, koje daju smisao susretima ili zajednikim tenjama. Prva od
tih veza je parohija. Ovde nije re o parohiji, jo manje o istraiva

211
nju njene religijske uloge, nego samo da podseti daje u Francuskoj,
kao i u veini hrianskih zemalja, teritorijalno podruije parohije
postalo podruje prve elije ivota u grupi, kako u gradu tako i u se
lu, jer zajednica" tako dobro nazvana je za ljude koji praktikuju
kult, kao i sve, aktuelna slika njihovog ivota. Pisci pravnih knjiga
se uznemiruju i protestuju, oito zbog grada koji je preureivan i
koji se jo danas preureuje; ali to su sve sitnice. Otkako je napu
stilo gradove u kojima je vekovima boravilo, hrianstvo je posta
lo ruralno, dosta rano na obalama Sredozemnog mora, ali ne na S e
vern uopte pre VII i VIII veka, a kasnije vie prema baltikim i slo
venskim oblastima, ali vratiu se na to. Ali to su vernici i samo oni
se raunaju, koji se lako prepoznaju, svaki put kada je to bilo po
trebno, ljudi iz te parohije, ne iz tog vlastelinstva, iz tog sela ili
kvarta. Kada je 1215. na etvrtom Lateranskom saboru saoptena
zapovest svakom verniku da prihvati samo jednu parohiju, to nije
bila ni u emu novost, nego samo nain da se izbegne da svetenik
koristi prihode od svetih tajni koje je oslobaao, prihodi ne osta
ju u kesi vernika pod izgovorom da on nije iz te parohije. Podiza
nje taksi koje su plaali vernici slui za izdravanje onoga koji ima
obavezu, brigu, svetenik dua, ili u najgorem sluaju njegov zame-
nik vicarius (vikar)-, porez takoe, ceo ili u delovima se prodaje, da
je, kupuje, i igra osnovnu ulogu u ugledu crkve u to vreme. Ta celi-
na prava i dobara je zajednika stvar, to je delo i svi vernici su za
dueni da obezbede njegovo funkcionisanje; nadgledaju rauno
vodstvo, biraju sigurne ljude kako bi oformili pisarnice - kae se tu
i tamo fabrika - zaduene za kontrolu: to su zapisniari, ljudi iz
zapisnika (marticularii), i kako je parohija cela teritorija koju na
seljavaju ljudi iz sela ili etvrti, to je crkvena zgrada sama po sebi ili
susedni atrium mesto susreta, beanja, kontakta. Tamo je emotiv-
nost kolektivna, to se podrazumeva jer struktura naseljenih mesta
bi mogla podsticati irenje zajednikih napora.
Najpoboniji, moda takoe u poetku najiskljueniji iz nasle-
a ljudi, mogu oekivati od drugih bratski gest, milosre, pomo,
ako to ve ne pronalaze u crkvi. Ali ne bi bila dovoljna pojedinana
milostinja, povremena ili milostinja uinjena kriom. Okupljanje
pobonosti, okupljalo je oduvek dobre ljude; stvarali su bratstva,
milostinju - poto je ponekad trebalo sakupiti novac za siromane

212
- guildes (Gold ili Geld, novac). Ta bezbrina i spontana okuplja
nja su se umnoavala od VIII veka, naroito u gradu i njihov broj
je poznat. Crkva se uznemiruje, jer je preuzela monopol milostinje;
jer je imala njene siromane, ponekad upisane u zapisnike pomo
u kojih ih je nadgledala; uostalom ona je u tome videla okupljanja,
na granicama da postanu sekta. Karolinko zakonodavstvo je osudi
lo ono to je sam nadbiskup Hinkmar nazvao nered". Uzaludna
predostronost: bratstva su se prikrivala pod jednostavnim dobro
instvima radi leproznih, bolnica. Od XII veka mnoga bratstva su
pretvorena u udruenja radnika istog zanata, a posluila su kao
okvir za radniki svet u gradu; druga su postala pokajnika brat
stva, a preuzimali su ih prosjaki redovi, naroito franjevci i saku
pljali su se na molitvama i predstavama. U XIV veku njihov broj je
75 u Firenci, 95 u Avinjonu, ili jedno na 300 ili 500 stanovnika. Ne
ki su krenuli gotovo buntovnikim putem, prepustili su se, pod pri
tiskom nesree trenutka, mistinim i raskonim povorkama, kao
druine flagelanti koje su pobunjivale gradove na Rajni i Roni.
Te pojave su uglavnom vezane za gradove. U selu, autoritet cr
kve je i dalje stroiji i ta skretanja su brzo usmerena prema verskim
kaznama, koje su meale pokajnika sa jeretikom, prestupnika sa ve-
cem, sa lomaama na vidiku. Umesto toga, i ovaj put vie u ravni
ci, bogomoljci su se mogli nadati da e pronai spas u hodoau.
Nagrada je duhovna dimenzija. Nije da tom prilikom nema besne
razuzdanosti na primer u XI veku, u trenutku nemira izazvanih us
postavljanjem Boijeg mira, ili u XII veku razuzdanost naoruanih
bandi kao to su paziers iz Berija ili encapuchonns iz Vale ko
ji su nosili maske, ili mnogo kasnije laudesi" italijanski za koje se
govorilo da su uenici Svetog Franje; ti razuzdani pokreti su odeva-
li dobrovoljno odela hodoasnika. Ali to su izuzeci u odnosu na
normalnog hodoasnika. Peregrini su stranci koji etaju: sami
su ili u grupi sluajui elju pokajanja, ponekad osueni na to luta
nje. Potuju propise ureene zakonom: odea, obeleje, putne is
prave, propusnica, sprovodnica verska ili svetovna. Njihov cilj je da
odu do neke svete relikvije da bi je videli, dotakli, i tako dobili po
tvrdu za raj.
Uprkos neosporne religijske pozadine, stav Crkve nije im na
klonjen. Najpre, putovati tako, ponekad bez odreenog cilja, nije u

213
saglasnosti sa pojmom eljenog Boijeg reda: Rim je sauvao najlo
ija seanja i veliko nepoverenje prema putnicima Ircima i Sakson-
cima od prvih vekova hrianstva, prema tim svetenicima bez ve
za, tim Wanderpradiger, koji putuju da bi propovedali po svojoj vo
lji; gregorijanska reforma e tamo uvesti red. A zatim treba pod-
sticati vernike da ne veruju tim neobinim putnicima: ko ih alje?
Bog ili Sotona?
Sledei te lutalice, oito se ovog puta udaljavam od okvira sve-
tovnog udruivanja. Dva od njih su osnovna, i uostalom iroko po
znata i istraivana: zanat i vlastelinstvo. Ona su ak najsigurnije
ekonomske i drutvene elije tog vremena, tako da u moi da se za
drim na svega nekoliko rei, toliko se o tome prialo. Najpre zana
ti. Seljaci koji su se odselili u grad ili ljudi sa sela, pronalaze se da
bi obavljali posao, iz sekundarnog sektora" rekli bi nai ekonomisti,
to bi znailo prerada sirovina. Meusobno su povezani porodinim
vezama i poreklom; moda takoe pripadaju istom bratstvu; rade
svojim rukama i unutar radionice koja je njihovo vlasnitvo; oni su
sluge, knechten, operaio, i gospodar ih plaa. Blizina ivota u ne
koj ulici ili neki kvart vie nego drugi namenjen istoj vrsti elatno-
sti, drugarstvo, deljenje hleba na poslu, potinjenost odredbama i
zakonima koji upravljaju zapoljavanjem, platama, radnim vreme
nom, svi ti elementi ine osnovu svih tih maina. Izbegavau sve
ostalo: rivalstva meu gazdama, i u radionicama, borba sa optin-
skim vlastima, suprotnost meu radnicima u gradovima i njihovim
suparnicima na poljima, neprijateljstvo izmeu gospodara i sluga,
sluaj radnika neupisanih u zanat; ili trajkovi u gradu, tu i tamo
plata ili nagrada, zatim nezaposlenost, lutanje, iskljuenje. I prikrij-
mo sve to mojom temom: svi su ubeeni daje neosporan cilj njiho
vog truda zajedniko dobro i dobar proizvod i da svako nadme
tanje moe samo biti izvor nasilja i poricanje Boije volje.
Ako danas pitate nekoga na ta ga asocira srednji vele, svi e od
govoriti vlastela i imae pravo. Zatim e dodati feudalizam i ovog
puta e pogreiti. U stvari ja neu nita rei o ovom poslednjem, vi
e nego o tumoroznim izraslinama - plemstvu, vitetvu, vazalstvu i
drugima - koje su deo drutva. ta god mislili o stvarnosti, vanosti,
promeni tih pojmova, oni su samo epifenomeni na terenu koji pre-
leem. Oslobodiu se tereta, govorei da bogatima i monima koji

214
love ili sporazumno ratuju, dugo se zajedniki dosauju u neudob
nim salama zamkova, poznat je taj nain zbliavanja, ali duboko
obeleeni drutvenim igom: to je ivot zamka; koji se tie samo
jednog od dvadeset ljudi. to se tie oseaja vazala, oni uz to otkri
vaju zajedniki profil. Umesto toga, vlastelinstvo je ,,neizbenoka-
ko se bez prestanka danas govori: ono ak ini i sam okvir svako
dnevnog ivota, bilo da se vezuje ili ne uz parohiju; ono je gradsko
isto kao i seosko; i u poslednjim vekovima srednjeg veka, u junoj
Evropi vlastelinstvo je sam grad. Ovog puta problem ne moe biti
izbegnut: srednjovekovno drutvo je vlastelinsko drutvo. Da je
re o feudalnom drutvu, to je jezika zabluda, naalost koju je ga-
rantovao svojim potpisom poznati istoriar Mark Blok; mislim da
sam ispravio nepravdu tog bespotrebnog preuveliavanja jednog
marginalnog, manjinskog, povrnog fenomena i koji vodi poreklo od
naih dokumenata, koji su gotovo svi aristokratski.
To znai, da problem, kao i za zanate ranije, nee biti u pot
punosti izloen. Namerno u ostaviti po strani neke osnovne aspek
te, ali koji mi se ine da ne pripadaju ljudskom okviru, kao pre ili
postkarolinko vlastelinstvo i njegov privatni ili javni karakter, te
ritorijalna ili hijerarhijska dimenzija tih elija vlasti, tim pre to od
evolucije izmeu hiljadite godine i XIV veka oni nastoje da se sto
pe sa politikom vrhovnom vlasti. Isto tako neu se baviti ni speci-
finou vlastelinske moi Crkve, oito samostanske, ni urbanom
slikom vlastelinske vlasti, ni ulogom predstavnika vlastelinstva,
ukljuujui svetenika, naspram potinjenih, ni ekonomskim na
pretkom u njihovom poslu. Ali umesto toga, zaustaviu se na ulozi
vlastelinstva, eventualno ak i samog gospodara, u udruivanjima i
duhu okupljanja ljudi, to je moja tema. Ono to se pojavljuje na pr
vi pogled je stega, uostalom izvor bliske povezanosti podanika;
ona je ta koja u sluaju potrebe ima ulogu vlastelinskog zastraiva
nja, na vrlo loem je glasu u srednjem veku, praena mnotvom
apsurdnih legendi, gde se vide gospodari koji gaze svoje vlastito i
to, siluju devojke, bacaju ljude u podzemne tamnice, kad ih ne za-
kolju, i ostavljaju prosjake da crknu. Bilo bi vrema da kaem da po
rast poreza koji se plaa je mali u odnosu na onaj koji danas zahte-
va poreznik; daje pravda vraena pod vlast zamka mnogo bra i mi-
lostivija nego nae beskrajne i sumnjive procedure; da sigurnost

215
obezbeena trupama vojnika ili ratnika smetenih u zamku nije
manje efikasan od one koja pokuava da zadri mnogobrojne ili na
suprot nedovoljne odrede policajaca; i daje re feudalna anarhija
mit, jer moda se nikad nije lake upravljalo ljudima nego tada. Voj
ne stege? Nijedna, jer ovek je sluajno proglaen nesposobnim za
borbu; porez ili nekoliko dana zemljanih radova e to zameniti.
Banalni zahtevi za korienje nekog mlina ili vlastelinskih prosto
rija za muljanje? Te takse su manje u odnosu na nae poreze na
imovinu. 1 mogao bih da nastavim sa novanim prilivima koji su
posledica posla, robne takse za korienje puta ili na doatu vred-
nost", ak i na ograniavanje prava osobe. Uostalom seljaki revolt,
ak i onaj u gradovima, nema za cilj, barem ne pre XIV veka, da
zbaci sa vlasti, vlastelinski sistem"; to su odstupanja ili nematina
koje izazivaju revolt.
ekati u redu u mlinu, istiti zajedno aneve zamka, nekoliko
dana zajednikog rada na zemlji gospodara, evo ta ve okuplja;
osnova vlastelinstva lei u obiajima, povlasticama dobijenima
od gospodara. Ponekad je trebalo platiti da bi ustupilo ili podelilo
neko pravo; ali niko se nee protiviti jer i njegov vlastiti interes je u
igri: privui radnike, uvrstiti svoj autoritet sa nekoliko malih povla
stica, preokrenuti na zajedniku korist ono to bi se moglo samo
stalno koristiti - uma, bara, podruje gde ive divlji zeevi. Veina
tih ustupaka su stvar dogovora i slabo su poznate etape: gospodar
e biti umean ako nije re o njegovim sudskim i ratnim pravima; ali
trebae platiti da bi on odobrio pravo pristupa neplodnoj zemlji,
ikarama, uparloenom zemljitu, umarcima koji su postali zajed
niki. Na kraju, te uzajamne povlastice e nainiti neki pisani akt,
koji je sauvan u celini, u X veku ve u paniji, u XI i XII veku u Se-
vernoj Francuskoj, u XIII veku u Nemakoj i u Italiji. Plodna zemlji
ta, za seljatvo iji se broj poveava, novac za vlastelu ija ratna
oprema ili trokovi ugleda se poveavaju: te povelje, ti temelji, ti
odnosi prava, fueros58 simbolizuju osvajanje" seljaka.
Ne podleimo ideji zlatnog doba ak i ako bi se moglo tako
nazvati izmeu 1180. i 1240. u elom hrianstvu. Ima loih gospo

58 stare panske povelje iz srednjeg veka kojima se garantuju povlastice, sloboda i

obiaji nekom gradu ili oblasti

216
dara kod kojih meusobna nesloga pomuuju ak i vanost njihovog
interesa, ili oivljava duh stalea iji eho odzvanja u knjievnosti.
Najgori su ljudi iz Crkve, posebno cisterciti, pristalice direktnog
procenjivanja i koji ne pridaju nikakav znaaj seljacima iz njihove
okoline. to se tie samih seljaka, bie nerealno verovati da su svi
oduevljeni i da se na sve odnose dogovorene privilegije: moe se za
kljuiti da e se drutveni jaz, sve vei i vei stvoriti izmeu onih ko
ji mogu platiti porez sa svim iznuenim preimustvima i drugih ko
ji ne mogu. U gradovima taj unutranji jaz je jo jae izraen, jer oni
koji su vodili bitku za emancipaciju su ve povlaeni, gospodari za
nata, gradska aristokratija, trgovci ili brodovlasnici koji nee zabo
raviti dobijena preimustva. Hvale se i istrauju sve do sitnica, tek
stovi koje su izdale vlasti mesta; oni mogu ii sve do samoupravlja
nja, stvaranja naoruane milicije, praene zakletvom zajednice, to
znai spontana uzajamna pomo, kraj XI i XII veka u Holandiji i
Italiji; ali razliiti drutveni uslovi i poseban hronoloki kadar zabra
njuje da se prizna ono to istoriografija uvele ponavlja: primat urba
nog pokreta nad onim iz sela. Uostalom, manje vano, dokazi uka
zuju u svakom pogledu: na okupljanja ljudi, a to je osnovno.

Smeh i igra

itava kultura poseduje iroku lepezu igara; neke od njih, naj

jednostavnije, poput bacanja nekog predmeta ili vebanja sopstve-
ne snage, zajednike su svim vremenima i svim zemljama. to se ti
e smeha, za koji sa sigurnou moemo potvrditi da je svojstven
oveku", a da pri tom ne preemo samosatisfakciju, on je prisutan
u svim vekovima, iako ima i onih koji se ne ine prikladnim za sme-
janje! Ipak, iako postoje igre u kojima uestvuje pojedinac, i iako
moemo da se smejemo i kada smo sami, pre se ini da su ova dva
telesna i duhovna izraza kolektivne prirode.
Pokuaj definisanja smeha bi se mogao proglasiti jalovim.
Smeh je, ipak, vidljivi izraz prirodne predodreenosti za radovanje,
kao to su suze izraz za bol. Radost i tuga ne moraju se pretoiti u
miine ili lezdane pokrete koje ljudi primeuju; mogu se ograni
iti na nagovetaj osmeha ili na poveanu vlanost oka. Meutim,

217
srednji vek nije poznavao takvu uzdranost: pokazivanja oseanja
su nagla i iznenadna. Ona se suprotstavljaju jedno drugom, ve sam
spomenuo, blagonaklonost i svirepost, mahnitost i milost, smeh i
pla, a ovi poslednjii su neiscrpni, buni, haotini. Suzdran osmeh
ili tuga spadaju pod izvetaeno i kontrolisano ponaanje i, tavie,
svode se na kurtoazne obiaje kojima vlada licemerje; isto tako, oni
su uvek posao pesnika ili romansijera, gotovo nikad slikara ili hro-
niara. Opet, tamo gde se zavrava prostor oseanja koja su svoj
stvena visokom drutvu, poinje mesto gde se uje samo silovit i
gromki smeh ili pla, praen rekama suza; pokreti i grimase su pre
naglaeni, telo iskrivljeno, usta rajzapljena, sve vrvi od gestikulaci
je. Svakodnevna knjievnost, kazivanja, prie ili bajke, katkad i ne
ka usamljena skulptura daju hiljade primera smeha: neoekivana i
komina predstava, kao stoje smean pad, zlosrena greka, nama-
garen bogata, dosetka koju je ispriao klerik; i, naravno, neiscr
pan repertoar ala ili kalambura, koje imaju seksualni prizvuk kod
mukarce, a prostaki kod ena. Smeh odzvanja u krmi, na ulici,
na pijaci. Crkva se mrti na to: ona bez muke iza te radosti vidi e
lju za klevetom, zavist, izvor nereda. I ozbiljno sebi postavlja pita
nje na koji nema odgovor: Da li se Isus smejao?
Upravo se preko razuzdanosti u slavlju najpre ispoljavala ra
dost, a pre svega kolektivna radost. ovek srednjeg veka je veoma
voleo slavlja, a ona i dalje zanimaju dananje optine kada su u po
trazi za manjom zaradom, a nedostaje im istorijska autentinost.
Prilike za slavlje su nebrojene. Ponekad se vezuju za dogaaje, kao
to je ulazak prineva u grad ili, skromnije, blagosiljanje porodilje
u crkvi na selu. Ponekad se ritualno ponavljaju svake godine, pagan-
skog su porekla iako obojene hrianstvom: to su, naravno, Boi,
zatim Bogojavljenje kojim se slave Tri kralja, Sretenje, odnosno pra
znik blagosiljanja Marije, Uskrs, ili pre njega Cvetna nedelja (to jest,
Cveti, kojim se obeleava ulazak Hrista u Jerusalim), zatim Duhovi,
molepstvije, Vaznesenje gospodnje, Sveti Jovan i tako dalje. Svi, ili
skoro svi praznici su svetovnog porekla, sa seksualnom ili htonskom
konotacijom. Sve ih prate rituali vezani za hranu: svinja, pogaa, pa
lainke, jagnje... ili za seoske poslove: spaljivanje korova, teranje in-
sekata, skupljanje stoke. Tu pagansku dimenziju je Crkva dobro raz-
umela, uhvatila njen smisao a zatim je usvojila; ona je, poto je iz

218
meu V i IX veka na sav glas osuivala ta simulacra pridola sa Is
toka ili krajnjeg Zapada, na kraju priznala da prizivanja meseca ili
posipanje svete vodice po sunim poljima mogu ponovo da se pri
hvate u najveu slavu Boga. Ali zato se suprotstavila praznicima
prevrata, sutinski suprotstavljenih redu: praznik ludih, 1. januar,
gde je sve okrenuto naopake, seanje na prvi dan mandata rimskih
konzula; karneval Mardi Gra (Masni utorak), avolsko protivljenje
poetku Korizme odricanja (nesumnjivo potie od izraza carnem k
vare: odneti hranu), graja mladia i devojaka, o kojoj sam ve govo
rio, koja iznosi na videlo licemerje u braku.
Svi ovi izrazi nas iznenauju svojom raznovrsnou, obiljem,
arenilom. Da bismo ih bolje razumeli, neophodno je prisetiti se da
se u tim vekovima posao inio prinudnim, a da je otium, dokolica,
ideal koji su ljudi pokuavali da dostignu. Uostalom, izraunali smo
da, kada se odbace razlike u mestima u vremenu, i u gradu i na se
lu je treina dana bila neradna", uzrok ili posledica narodnog ve
selja. Naravno, povorke koje tada nastaju, sa krstom ili zastavom na
elu, ne ograniavaju se samo na sreu ili tugu: tamo ljudi pevaju u
horu. I evo nas najednom polju o kome ne znamo gotovo nita. Na
lazimo naslikane ili izvajane predstave vijela sa dve ice, truba, svi
rala, bubnjeva; ponekad je u kuu stavljen psalterion sa trideset dve
ice koji je predak naeg klavira. Nakon to je Gvido dAreco izmi
slio notni sistem sredinom XI veka, takoe ga pronalazimo u ruko
pisima, u kojima je njegova uloga da omogui ubacivanje nota na
lestvicu, umesto obinih znakova povisivanja i sniavanja tona, kao
to su to bile neume (od pneuma, dah). Ali, te osnove solfea se ti
u samo delova liturgije u kojima je zastupljeno, bez znaajnih mo
dulacija,59 gregorijansko pevanje, kako se obino naziva; to znai da
mi ne znamo nita o narodnim pesmama, obrednim pesmama koje
su ene pevale uz rad,60 pesme uz pie ili igru - jer ples prati igru.
I on i te kako obiluje slikovitim prikazima, u kojima vidimo graa
ne i seljake kako obrazuju kola za oba pola, lupkaju klompama u rit
mu, menjaju poloaj ruku ili tela. A ako se ples ini redom pojavom
meu viim drutvenim krugovima u gradu, to je zato to e se

59 Prelaz iz jednog tona u drugi.

60 Chanson de toile jeste pesma koju su ene pevale dok su tkale (toile - platno).

219
otkriti, ali tek posle XV veka, ples udvoje, carole, gde se tela dodiru
ju: gnuanjem i pokvarenou se skriva lice pred pripadnicima Cr
kve; ako i sami kanonici pleu u danima slavlja pred oltarom svoje
crkve, to ine drei se za prste, najsmernije na svetu.
Slavlje odnosno pijanka, krma, tue, dakle, nepotreban haos.
Zar se taj apetit za igrom na bi mogao usmeriti ka nekom moralni
jem obliku, ili, u svakom sluaju, mirnijem? Sale dvoraca su od X
veka postale mesto svraanja pevaa, putujuih glumaca, lutajuih
muziara, koji su doli da pred opinjenom ratnikom omladinom
recituju o ljubavnim ili estokim podvizima heroja, canzone Italije i
jezika doc, viteke podvige Francuske i jezika dol. Ipak to se tie
povlaenih, iako naa knjievnost tu ubraja, poev od XI veka, naj
starije sauvane tekstove na narodnom jeziku. Svetini tu, bez sum
nje, nije omoguen pristup; ali isto tako njoj e se ponuditi moda
ve pokrenuto buenje antike tradicije predstava. U nedostatku
borbi gladijatora ili divljih zveri koje su oboavali Rimljania koje ni
su ostavile ozbiljan trag u srednjem veku, gomila ljudi se skupljala
oko ograenog prostora, u kojem su se sukobljavali ampioni prav
nih dvoboja, ili u dvu stuba srama, gde je bievan prosjak; ima li
ieg zabave vrednijeg od prisustvovanja veanju, i, jo bolje, odru-
bljivanju glave? Ne postoje li i danas zemlje koje sebe nazivaju epi
tetom vatrenih hriana a u kojima ljudi ure da gledaju izvoenje
smrtne kazne nad osuenikom koji je proglaen krivim? Skrenimo
pogled, da bismo ga usmerili ka ponovnom roenju narodnog pozo-
rita. Upravo je u Italiji i severnoj Francuskoj oivelo ponovno bu
enje ovo kolektivno slavlje predstave sa likovima, koje je odue
vljavalo antike narode. Mogue da potie iz XII veka, od grimasa
koje su bile svojstvene lutajuim grupama onglera [joculator,
onaj koji se zabavlja), trubadura (trobador, onaj koji iznalazi i iz
milja), koji su se razmetali na javnim mestima grada glumei u far
sama, sotijima, koje su sami sastavili; osim ako, u profesionalnijim
grupama, nisu podizali pozornicu koju su ukraavali a zatim na njoj
predstavljali del od zanata" (fr. zanat - mtier, od ministerium, od
ega varljiv prevod rei misterija). Posle XV veka, te predstave do-
spevaju u ruke gradskih vlasti, da bi se izbegao nekontrolisan rast
oduevljenih gledalaca, i u ruke Crkve, koja u tome vidi sigurnije po
lje delovanja od neproverljivih propovedi male brae franjevaca.

220
Predstava je besplatna, premeta se unutar grada, traje po nekoliko
dana, menja temu po elji glumaca koji se smenjuju kako gostova
nja odmiu. Tema je ruganje autoritetu, ali i procena moralnih vrli
na drutva. Pozorite je otvoreno za sve, iako nema ena u putuju
im trupama, ak ni za uloge Bogorodice; uostalom, ne posmatraj-
mo to ni kao maizam niti kao prezir: jednostavno, nije pristojno iz
loiti enu, kerku ili sestru pogledima publike. Kao rezultat, uspeh
je toliki da smo sauvali molbe graana upuene vlastima kako bi
dobili odsustvo da bi mogli da prisustvuju predstavi.
Upadljiva etnja, ples u grupi, tapanje u pozoritu da bi se na
glasila sopstvena radost spadaju u kolektivna, drutvena ponaanja,
ali bez linog uplitanja; pojedinac je uronjen u anonimnu gomilu.
To ipak nije sluaj sa igrom, i to ba sa drutvenom igrom. Tu za
pravo nalazimo potpuno zalaganje, jer svaka igra ima svoj cilj - sla
vu ili novac, to u sluaju gubitka, izaziva sramotu i bes i hrani po
trebu za podvalom. Ta su oseanja oigledno povezana sa ponosom,
zavisti, besom, ali isto tako sa odbacivanjem boanskog udela. Od
karolinkog doba, Crkva je osuivala igru kao nemoralnost i izvito
perenost poimanja slobodnog vremena koje treba posvetiti jedino
Bogu. Danas je veoma dobro poznata priroda srednjovekovne igre,
makar u Francuskoj, sredinom i krajem srednjeg veka. Najee se
upranjavala kao duel suprotstavljenih ekipa, a uglavnom je bila re
o igrama lopticom kao to je paume61 ili loptom kao to je soule.62
Paume je, pre svega, gradska igra koja se igra u zatvorenom pro
storu i bez obeleenog polja kretanja: koristi se reket za udaranje
teuf,63 koji je pretea naih teniskih loptica, on se upuuje pre
ma protivniku preko mree ili udaranjem o zid, koji je obino od dr-
veta. Soule je vie narodna igra i okuplja velike skupine igraa: e
sto su uesnici porodice, druine ili gradske etvrti. Dok je loptica
za paume umotano klupko vune ili slame, kod soule se koristi tvr
da lopta, ponekad ak i od rveta, koju takmiari udaraju rukom,
nogom ili palicom: dakle da li se jo uvek premiljamo koje su igre
nastale od ove - fudbal, ragbi, bejzbol, kriket?

61 Paume - igra u zatvorenom prostoru sa mreom i reketima

62 Soule - igra na otvorenom, koja ukljuuje veliki broj uesnika
63 Loptica za paume, obino od tkanine

221
 Ove igre zahtevaju prostor, gledaoce, sudije. To, pak, nije slu
aj sa igrom kockicama; to je jedina igra na sreu koja zauzima naj
vii rang u pogledu podvala, prepirki, nasilja. Ona je univerzalna,
nepromenljiva i potie jo od neolitskog doba. A poto ukljuuje ne
kad i pozamane svote novca kod najkrupnije aristokratije, ona je
najvie od svih na meti Crkve. Ta situacija nije ista kao sa kartama,
koje e ui u upotrebu posle XV veka: kau da im je zemlja porekla
Indija, a Rable je poznavao trideset pet pravila igranja. Ipak, ako je
srea u igri karata postojala, ona se krila jedino u deljenju igraima,
to predstavlja taktiki deo koji kartama daje sjaj koji kockice nisu
imale. Meutim, bilo da je re o igri loptom, kockicama ili kartama,
sve one su ustuknule pred kraljem igara i igrom kraljeva: a
hom. Ovoga puta, postoje dva uesnika, pripadnici visoke klase, ko
je podravaju odani amateri spremni na sve. Zato to je to igra u ko
joj se ogleda ovozemaljski ivot, sa simbolikom njegovih delova,
njegovom gotovo ratnikom taktikom, izgraenoj na smelosti i
smotrenosti koja zahteva vetinu pamenja i sposobnost rasuiva
nja, gotovo dostupnom samo starijim i iskusnim ljudima. Zapadu je
poznat od VIII veka, gde je stigao iz Indije preko Skandinavije ili
panije. ah je bitka, dakle protivnici ne podvaljuju jedan drugom.
Ali kad jedan od dvojice izgubi njegov bes moe buknuti u nasilni-
tvo: nije li Robert, sin Vilijama Osvajaa, poto je bio pobeen, raz
bio ahovsku tablu o protivnikovu glavu?
Ne postoji samo soule, kockice ili ah, nego i gaanje strelom,
kuglanje, igra piljcima, kolica, triktrak i mnoge druge. Prema isho
du igre i smislu za humor moglo se plakati ili smejati. Ipak, isto kao
i slavlja, ples ili pozorite, igra je uzburkavala strasti koje su mogle
zbliiti ali i okrenuti ljude jedne protiv drugih. Bilo ih je bolje spre-
iti i suzbiti.

OPREZNOST I ODSTUPANJA

Da bi drutvo bilo povezano, da bi na primer moglo odoleti na

silnim udarima koje nosi neki drugi drutveni oblik ili ak Priroda,
nije dovoljno da se ljudi sakupe, manje ili vie dobrovoljno, na jed
nom podruju, u parohiji ili vlastelinstvu, oko kakvog zanata ili naj-

222
prostije u granicama jedne zemlje. Potrebne su i druge veze, ne
kada etnike ili jezikog porekla, a nekada one koje se odnose na
moralna i religiozna poimanja. Ako se taj temelj identiteta poljulja
pre nego to ga drugi zameni, kriza svesti potresa duhove i uzroku
je materijalna i moralna previranja. Otkada postoji istorija ljudi, bi
lo je takvih kriza; na primer u sluaju Evrope u trenutku stvaranja
kontakta izmeu sredozemnih i germano-keltskih kultura, od III
do VIII veka, ili u trenutku naglog otvaranja Evrope prema spolj-
nom svetu, od Amerike do kolonijalnih carstava, od XV do XVIII
veka. Sve ide u prilog tome da ve pedesetak godina ivimo u zori
jednog slinog previranja: osnova naeg komunikacijskog sklopa se
rasparava; naslee politikih ili nacionalnih jedinstava se rasipa;
etiki temelji su uzdrmani. Ali te pojave su spore. Kao i u sluaju
klimatskog zagrevanja, naivno je verovati da imamo tu mo da te
pojave usporimo ili ubrzamo: zasigurno e biti potrebno da jedan ili
dva veka prou da bi se neto novo istaklo.
Dakle, korisno je zapitati se o vrstoi veze koja odrava sred-
njovekovno drutvo, naroito izmeu dve istorijske take na koje
sam upravo podsetio, VII i XV vele. Danas, u Evropi barem, ono to
je osobenost jedne jedinstvene grupe, jeste relativna etnika jedno-
rodnost, jezik, dakle istovetna kultura, ukorenjeni stavovi i navike
i jasno definisani administrativni i politiki okviri. Ovi elementi e
omoguiti posmatrau da grupe ljudi vidi kao Engleze, Francu
ze", ili Italijane. Treba konstatovati daje situacija u srednjem ve-
ku sasvim drugaija: u sluaju kakav je sluaj Francuske, ne posto
ji ni jedinstvo naseljavanja, ni svest o otadbini, a jo manje svest
o naciji, ni zajedniki jezik, ni granice, ni sudbina; ali zato posto
ji neprobojan kalup verovanja: hrianstvo. Svi ti ljudi se smatraju
hrianima ili govore da su hriani; ima naravno nekoliko bun-
dija, velikih jevrejskih grupa, i muslimanskih tu i tamo, ali to je
sve sitno, to su u naelu izuzeci. U oima drugih naroda, na primer
u oima islamista, ti ljudi su Franci: greka je oigledna, ali pro
izlazi iz injenice da je u to vreme svetovno i duhovno bilo sjedinje
no, vlast je teokratska, to je dominium, vladavina vere i vladavina
dominantnog naroda. Takav tip drutva kuca i nama na vrata, a
Andre Malro nije pogreio kada je predvidio religiozni vek. Ali
vratimo se srednjovekovnom dobu.

223
Red i redovi

Nebeski red dominira svetom; stvorenje na kosmikoj harmo

niji ustanovljenoj od kad je sveta i veka. U shemi sveta, ovek mo
e biti samo eli bez slobodne volje; takav je sada, takav e i osta
ti. U najstarijim drutvima, u Egiptu, na indijskom potkontinentu,
moda i usred neolitskih grupacija od kojih imamo tek pokoju reli
kviju (i iz ovoga izdvajam ceo Daleki istok kojeg ne poznajem), sva
ta drutva su dakle stekla svest o tome da im njihova ravnotea, vi
i Red koji njima upravlja, namee uloge, razliite funkcije: zgodno
je da odreeni ljudi budu posrednici izmeu ljudi i boanskih sila,
da drugi osiguravaju (po potrebi i oruano) rukovoenje ele gru
pe, dok treima pripadaju zaduenja na polju stvaranja novih ljudi
i ivotnih namirnica. Nema nieg iznenaujueg u ovakvoj raspo-
deli uloga; Dimezil i drugi etnolozi ocenjuju daje takva preraspode-
la uloga u drutvu svojstvena ipak prvobitnoj indo-evropskoj kultu
ri. Ali ono to se moe pronai u Evropi to se tie takvog pogleda
na svet, kod Grko-Rimljana, kod Kelta, ili kod Germana ini se da
ne sadri nita od duhovnog sadraja: stie se utisak da je sudski i
ekonomski momenat primaran u onosu na njihovu religioznu i mo
ralnu odgovornost. U ostalom, ni neoplatonisti iz carske epohe, ni
Oevi Crkve u trenutku hrianskog procvata nisu pobornici takve
preraspodele uloga meu ljudima: bili oni slobodni ili robovi, hri-
ani ili pagani, crlcvenjaci ili laici, nevini ili u braku. Ali te ocene
ili se udaljavaju od volje Tvorca ili se pak tiu samo sporednog vida
ivota u grupi.
U vreme Karolinga, krajem IX veka, iskrsla je sutinska pro
mena: kod Erigene, kod Erika dOksera, nema ideje da Nebeski red
poiva na tri funkcije, na tri reda o kojima sam govorio i daje sva
ki od njh nastao radi posebne misije koja odgovara posebnom dru
tvenom statusu. Formulisanje ove sheme" koju je nainio Adalbe-
ron de Laon oko 1020. ili 1030. godine postae nepovredivo pravilo
koje e usvojiti uenjaci: orafores, bellatores, laboratores, trijada ko
ja se dosta loe prevodi terminima: oni koji se mole oni koji ra
tuju, oni koji rade ili drugim recima: svetenici, ratnici i drugi ili
pak drugaije: Crkva, plemstvo i narod. Samo malo kasnije, u vre
me Abelara i Svetog Bernara, bie ak formulisana i hijerarhija me-

224
u tim redovima: prvi rang pripada svetenicima, jer oni zavise od
papskog autoriteta koji je uvar Boije volje na zemlji, drugi rang
pripada borcima koji su silom prilika najjai, vitezovi, armati (oklo-
pljen, naoruan ovelc, vojnik), svi ostali su zbunjena grupa, trei ili
trei stale kako e se kasnije govoriti, koji je naravno i brojano
veinski, on predstavlja prosto stado vernika, fidelium (lat: sta
do vernika). Tako je dolo do stapanja religioznog i drutvenog, du
hovnog i svetovnog kao to je i zahtevalo opte stanje stvari tih ve-
kova. Povrh toga, svaki ovek kojeg je Bog postavio u odreeni red,
a ne u neki drugi, ne moe da ga menja: pokuati tako neto oi
gledno bi bilo odabrati ivot za osudu (haeresis-jeres) i podvukao
sam jo ranije tu karakteristiku oiglednog drutvenog suprotsta
vljanja svakoj promeni.
Na racionalizam, nasleen od Lamijera je brzo osudio takav
Red koji stvara tako zabrinjavajuu drtvenu nejednakost: sveten-
stvo i plemstvo se goste dokoni na raun znoja i suza malih. Nai
njena je prosta greka u proceni da e na razum uspeti da nam do
ara nesreni pojam feudalizma zasnovanog na nasilju vlastelina i
potinjenosti seljanina prikovanog za zemlju (serf); sluga (servi); ro
bova (esclaves), reeno latinskim renikom. To znai u potpunosti
zaboraviti da je zamisao o podeli na tri funkcije slika kakvu Bog e
li, dostii Spasenje, osnovni cilj naeg ivota na zemlji. U toj optoj
potrazi za venim Spasenjem koje je ve dovoljno da se najslabiji po
mire sa sudbinom, mentalno prosvetljenje ni u emu nije nae; Bog
i njegova volja kau da nema ni bogatih ni siromanih, ni gospoda
ra ni sluga, ve samo hriana koji ekaju Sudnji dan. Dakle na taj
dan svetenik koji je izneverio svoju misiju, ratnik koji je ogrezao u
nasilje, luksuz ili srebroljublje imaju mnogo manje izgleda da budu
spaseni nego kakav radnik sa svojim iscrpljenim i umornim rukama.
U stvari, svest o ovoj boankoj nepravdi stei e se tek u XIV veku
ili ak i kasnije, kad bude oslabila svetenika sluba ili kada ratni
ki red bude malo po malo sebi dopustio da ogrezne u greh.
Zapravo, i pre nego to su Gijom d Okam ili drugi doktori za
poeli oko 1350. godine da gaje sumnje u nepogreivost bojeg iz
bora ili pre nego to su se pobunjeni seljaci iz Engleske 1381. godi
ne zapitali ta je od toga postojalo u vreme Adama i Eve, pukotine
postaju vidljive u toj shemi koju su prenosili poduavajui oni koji

225
znaju dosta o tome. Upravo je Crkva ta koja je prva doprinela pore
meaju takve organizacije ivota koji je podravao njenu mo. Ka
ko je ona podizala vrednost uloge i mesta hiejrarhijskog principa u
sopstvenim redovima, naroito hvalei nadmonost pape nad svim
hrianima, pa ak hvalei i one iz drugog reda, ustremljujui se na
snabdevanje materijalnim dobrima esto nepoteno steenim, nazi
vajui simonijom64 sve stoje kodilo njenom bogatstvu ili nikolaiz-
mom65 neispunjavanje moralnih obaveza u svom krilu, tako je Cr
kva nudila razlog sumnjama da se dosta udaljila od prvobitne misi
je. U reniku kojim se koristila i njena drutvenoa grupa, re na
rediti" postala je jedini smisao ulaska u njihov red kao da je samo
njihovu grupu Bog voleo, jer je termin drava od tada podrazu-
mevao druga dva del boanske sheme i tako je doveden na sam
svetovni nivo.
Red ratnika bi me mogao zadrati poto problemi vezani za
unutranje podele, promenjive statuse, njihove materijalne radnje
u politikom i ekonomskom ivotu zakruju nae puteve istraiva
nja. Ograniiu se na samo razmatranje za koje verujem da je su
tinsko: kada je red oratores odjednom onemoao, a red laboratores
zamro, kao to emo vidjeti, red blatores je sauvao neopisivo je
dinstvo, barem spolja. Naravno manjina je polako nestajala zbog
elemenata proizalih iz treeg stalea; porodine navike, materi
jalni interesi odneli su snagu ovog reda ili ga upravili ka strukturi
kaste. Ali i u takvoj evoluciji uloga boije otrice je preivela; radi
je se govori o asti i slavi nego o religiji i hrianskoj odbrani, ali
jeplemstvo ispunilo svoju obavezu.
U toj prii duhovnih veza koje ujedinjuju ljude, sluaj treeg
stalea mnogo je sloeniji. Nije mi ipak namera da ulazim u studi
ju religioznog oseanja kod siromanih, to jest kod svih onih koji ne
pripadaju dvama vodeim redovima. Baviu se samo proirenjem
teme vezane za tri nainjene tete u shemi tri funkcije na koje e
ukazali dolazei velcovi i koje su joj malo pomalo oduzele ulogu
glavne drutvene spone. Prvi element raspadanja proistie iz nedo-

Simonija: kupovanje i prodavanje svetovnih stvari, naroito crkvenih zvanja to

je radnja po kanonskom pravu zabranjena.
65 Nikolaizam: doktrina, neprijateljski nastrojena prema svetenikom celibatu u X
i XI veku; naputanje svetenikog ina radi enidbe kod katolikih svetenika..

226
voljnog opaanja svetenika koji su nameravali da nadgledaju ma
terijalni poloaj ljudi. Kada su jo u XI veku, iz jo jaeg razloga,
mislioci delili vernike, red laboratores je za njih predstavljao fizike
radnike, a tako oporavljen posao se uzdigao na nivo moralne vred-
nosti. Ali ti ljudi koji moraju da hrane druge su oigledno seljaci, is-
crpljujua veina treeg stalea. Dakle, gradski rast koji se poma
lo odvijao svuda u Evropi, u zavisnosti od lokalnog oblika i ritma,
poinje krajem XI veka da buja i plavi hrianstvo, da svuda trijum-
fuje. U XII i XIII veku gradski svet okuplja etvoro ili petoro ljudi
od deset u Italiji, troje ili etvoro u Franuskoj, skoro isto toliko u
Nemakoj i Engleskoj. Ti ljudi se loe uklapaju ili se upote ne ukla
paju u idealnu sliku: snage koje ih pokreu su blie linom intere
su i lokalnoj stvarnosti; njihova kultura tei da personalizuje linost
da utka samo svetovne veze. Povrh svega, njihov odnos prema nov
cu je postojan; ponekad je ak, dolazio od plata ili prodaje, temelj
njihovog ekonomskog sistema. Naravno, nisu svi oni suknari, zele-
nai ili majstori zanata; sa druge strane, nijedan ne zanemaruje
snagu verskih bratstava ili kult presvete Bogorodice. Ali njihov
profil nije profil radnika na poljima. Kako umetnuti u svet pode-
ljen na tri uloge one koje se bave neasnom trgovinom, koji nisu
radnici svojih ruku, ime se hvali Ritbef ili koji vie vole,da ive
siromani daleko od kakvog bogatog vlastelina ili vlasnika zemlje,
kako kae Vijon? Prilagoavaju se pastorale, tei se umetanju mo
ralnih poruka u komine prie u stihu ili prozi, zatim u fablioe (za
bavna pria u stihu u srednjem veku), te umetanju pobonih ele
menata u misterije (srednjovekovna drama). Medjutim, sve je ovo
izgubljen trud; raanje laikog duha" nagrizlo je umnogome du
hovnost treeg stalea.
Drugi udar je jo podmukliji: u ovakvoj shemi, sloboda je jed
nostavno zaboravljena. Nije zaboravljena zbog toga to je smatrana
nevanom ve zato to su svi vernici u boijim oima due od iste
vanosti. ak je i otro rimsko pravo priznavalo da rob nije samo te-
lo. Hrianski mislioci nisu dakle smatrali da ta grupa ljudi moe
doneti i neznatnu razliku ve ustanovljenoj shemi. U vreme Karo-
linga, izjava: postoje samo dve vrste ljudi, slobodni i robovi je re
zultat istog laikog posmatranja u kojem se pojam Spasa ne poja
vljuje. I hrianska Crkva je pridobila svoje prve sledbenike meu

227
 neslobodnima; dakle nije smatrala sramnim da sama raspolae
mnogim stadima robova, i sve tako do kasnog X veka. Naravno, u
teoriji je osuivala nedozvoljenu trgovinu ak i upotrebu ljudskog
tela, ali samo u ime milosra, a ne i u ime Spasenja; saaljevala je
sinove Kamove, tog Nojevog sina ije je potomke, crnu rasu, Bog
kaznio. Ali nije se ni postavljalo pitanje ulaska u svet svetenstva, a
da prethodno nije otkupljeno stanje neslobonog oveka. Zbog toga,
ni u jednom od spisa koje su uenjaci pripremali, podela ljudi se ni
je zasnivala na ideji o slobodi ili ropstvu. Naa razumna svest osu
uje tu odvratnu zaslepljenost. Ali nakon to je ropstvo za vreme
antike ili za vreme Merovinga iezlo zbog itave serije razloga ko
je neu izlagati, kategorija potinjenih, vezanih (attachs), sluga
(servi)" iz antikog renika, seljaka prikovanih za zemlju pod vla
u vlastelina (serfs), kako su ih nazivali istoriari, svetenstvu je
uvek izgledala kao da nema veze sa funkcijom treeg stalea. Mo
e se raspravljati o etapama i sadraju ropstva, mogu se naglaava
ti neosporni napori Crkve za osloboenje potinjenih nakon 1000.
godine ali potinjenost ostaje neunitiva; i moemo biti samo izne
naeni to je Crkva tolerisala, ak i sama praktikovala uporna ome
tanja ostvarivanja slobode nekih vernika tako da ovi ne mogu ni da
stupe u brak, ni da se sele, ni da raspolau plodovima svoga rada bez
dozvole gospodara, samozvanog hrianina, a ponekad i bez dozvo
le Crkve. Ako je shema ve bila prevaziena probojem ljudi iz gra
da, ovog puta je bila pogoena u svom naelu jednakosti pred Spa
senjem.
Shema je moda bila jo ozbiljnije pogoena unutranjim pu
canjem ideje o redovima koja je odravala mir u drutvu jasno od
reenim ulogama, ak istovetnim. Stvaranje razliitih slojeva unu
tar svake grupe proizlazi oigledno iz evolucije tokom vekova. Ali za
prva dva reda, teta nije bila velika. Pre svega, neka je i bilo meu
svetenicima onih koji su posedovali manjinske redove i onih ko
ji su posedovali veinske redove ili neka je i bilo monaha koji su
rukopoloenjem postali svetenici i drugih koji nisu, neka je takoe
postojala i hijerarhija vezana za pravo dodeljeno odreenima da
sprovode takav i takav sveti ritual (sacrement), sve to nije izoblii-
lo misiju posredovanja izmeu laika i Boga. Takoe, sva oprema, fe
udalna ili ne, viteka ili plemika, stariji ili mlai, oko ega su se

228
raspravljali bellatores, oni koji ratuju, nije oduzimala drugom redu
njegovu ratniku ulogu. U treem redu je nicalo seme raspada. Ve
unutar njega su suprotstavljeni slobodni i robovi. Ekonomski razvoj
je bio najmoniji pokreta unutranjeg pucanja: zapravo, meu
prostim ljudima izdvajalo s mnotvo siromanih, ljudi male
vrednosti, neznatnih ljudi (vilissimi), sitnih ljudi (menus), siroma
nih ljudi (armen Leute), siromanog naroda (popolo minuto), mno
tva ljudi bez zemlje, bez orua, bez zanimanja, bez novca, bez me-
sta stalnog boravka, koji nemaju ni kue ni kuita, ni vere ni za
kona". Tako njihov broj raste, naroito u gradu, jer u ravnici Priro
da moe minimalno da nastavi da pazi. Crkva je svesna da to alo
sno stanje moe samo da izoblii veru njenih zaboravljenih hria-
na, da ih nagna da se odlue na pobijanje sheme koja namerava da
ih ugui, na oigled svih. Propovedima jo od XII veka, zatim pri-
merima (exempla), o kojima se kasnije razgovaralo, Crkva namera
va da naini pohvalu Dami siromatva, koji su paso za onaj svet;
an Gobi e ak ustanoviti stupnjeve siromatva kako bi raskrinkao
lane siromahe", uverava on, ili jo gore loe siromahe. Pa to je
smejurija! Uprkos borbama zatitnice da sprei propadanje vlaste
linske ekonomije u XIV i XV veku, gubljenje nade je uslovilo fatal
ni lom unutar reda koji je teio samo tome da vidi radnike hri-
ane kako zajedno koraaju ka spasenju.

Mir i ast

Nemiri, esto krvavi, koji potresaju ivot naroda ili nacija

neprestano naglaavaju Moderna vremena" ili jo vie savremeno
doba. Nije tano daje srednji vek pokazivao ironijsko lice, ve ra
tovima o kojima u govoriti i uasima o kojima neu zboriti, sred
nji vek najpre ne pridaje mnogo vanosti, jer to prosto ide u prilog
vremenu: ti su potresi porodinog porekla ili potiu sa siromanih
granica; tu se ne spominju ni ljudska prava, ni temelji drutva, ni
nacije koje ne postoje. Otuda vanost susreta, ali meu kralje
vima, koje je trebalo zakljuiti kakvim kompromisom to je bre
mogue. Ovi, isto formalni susreti, imali su u interesu da spree
konflikt; spisak tih susreta je dug, jo od kasnog srednjeg veka: su-

229
sreti Strasbur (842), Sen-Kler-sir-Ept (911), Ivoa (1022) se tako iz
dvajaju. Kako vreme prolazi i kako problemi dobijaju na vanosti,
krajem srednjeg veka se pojavljuju konferencije: Montero (1419),
Aras (1435), Bri (1472), koje ujedinjuju cara, dva kralja, velikog
vojvodu od Zapada i Veneciju. Kasnije, u XIX veku na primer, isto-
rija svedoi od Bea do Versaja o takvim kongresima. I slavni
skupovi koji su teili saniranju posledica poslednjeg svetskog ra
ta, iste su prirode! Nijedan od njih nije podrazumevao razgovor sa
obinim ljudima; monici su sprovodili svoje interese u masi ljudi.
to se tie meunarodnih pokuaja koji su danas vie na sudu,
ukupno gledajui, jednako su neophodni i poeljni koliko i neuin
koviti.
Moj predlog nije da merimo vanost rezolucija Organizacije
Ujedinjenih nacija, ve da u srednjem veku potraimo poetak po
trage za mirom, za Mirom sa velikim " koji je podrazumevao sve
ljude. Ona je bila i ostala sasvim pravedno jedan od simbola srednjeg
veka, iako je njena efikasnost polako dobijala drugi oblik. Tradicio
nalna istoriografija podvlai znaaj sve veeg nedostatka javnog
autoriteta oko 880. ili 950. godine, trenutka koji su oiveli Karolin-
zi. 1 znaaj poreenja austrazijskih ratnikih podviga sa neredima,
nasilnitvima, terorizmom feudalne anarhije. Da bi se opravdala
jaka elja za mirom rtava jednog takvog naroda, vrlih svetenika i
siromanih zgaenih seljaka, prizivamo u seanje te uase hiljadite
godine" koji e uhoditi duhove tog vremena. Nakon munih svaa
izmeu Mileovih pristalica i pristalica pozitivizma u XIX veku, da
nanji istoriari se mahom slau da uasi hiljadite godine nisu ni
kada postojali; tavie, zatei emo jednu tihu zabrinutost pred dru
tvenom promenom koja se probija, ali koja je neshvaena. Anarhi
ja je vizija uenjaka: zapravo se radi o laganom povratku koji je tra
jao jedan ili dva veka, javnog ka privatnom uz neizbeno prilagoa-
vanje ljudskih uloga; to se tie terorizma, on je samo oznaka za
povratak ratnika u selo koje su zaustavili napadi robova sa druge
strane Elbe, ostavivi ih tako bez organizovane akcije. Pitanja o na
silju ili trenutku tih dogaaja proistiu iz naune rasprave: ostavimo
se sada toga. Uvek je smelo, ponekad i neispravno prenositi iz jed
nog vremena u drugo neizvesnosti jednog trenutka; ali ne krijem da
ujem kako se isto ore zvona hiljadite i dve hiljadite godine.

230
 Ne gubimo se i vratimo se X veku, veku koji ne bi mogao biti
oznaen kao tamna no niti kao nasmejana zora, kako je to u
svoje vreme uinio Burgonjac Raul le Glabr u svojoj uvenoj ree
nici o beloj odori crkava kojom se ogrtao umorni svet. ta je u
osnovi tog laganog pomaljanja sunca? Kraj dinastije Karolinga? To
je jedan detalj. Demografski razvoj? Da, ali da lije on uzrok ili po-
sledica? I odakle se uopte i pojavio? Da li je nadljudskog porekla,
dar od Boga ili premetanje okeanskih gromada? Mi smo na pokret
nom tlu; moemo pustiti korenje samo na sigurnom tlu, nepristu
panom da se opkoli: procvat vere. Ona naputa mnotvo uenja-
kih teorija kako bi preuzela zemaljski tok, ljudskiji oblik. U sopstve-
nom krilu, Crkva odluno otvara puteve istote, koji se proteu od
vraanja monakim korenima Klinija (910) do gregorijanske re
forme iz XI veka koji je veoma uznapredovao. U meuvremenu, lju
di ine pregrupisavanja, vlastelinski okviri dolaze na svoje mesto,
parohije putaju korenje, a mrtvi vie ne zaplauju. Ali bie potreb
no da proe jo jedna etapa kako bi hrianstvo ojaalo u svojim pr
vim koracima: evo je.
Ta etapa se odnosila na zakleti mir meu ljudima. ak iako je
nadahnue za to bilo irom rasprostranjeno, sitni, slabi ljudi nisu
imali potrebnu snagu da taj mir i ostvare. Upravo je Crkva ta koja
je za to preuzela inicijativu: njen autoritet, njena dobra, njena hije
rarhija koja je zahtevala mir i potinjenost. Biskupi, rede monasi,
su organizovali koncile gde su se delili saveti i pretnje, zatim su or-
ganizovali skupove na koje su manje ili vie dobrovoljno dolazili
vlastelini, vojna lica, ponekad i graani. Kako je u tom nepismenom
drutvu glas bio izraz autoriteta, naoruani vojnici su primoravani
da izgovore sveanu zakletvu da e na svojoj zemlji uvati meu
sobni mir vodei rauna o slabima, svetenicima i siromanim lju
dima: to je boiji mir ili u skromnijem obliku boije primirje. Zakle
tva se daje javno nad kakvom svetinjom ili nad krstom; ona nosi
ast i spas. Okrenuti joj lea ili je odbiti isto je to i osuditi sebe na
veito prokletstvo. Pokret je zapoet u centralnoj Francuskoj 990.
godine, do severa Francuske je stigao oko 1020. godine, do istone
Francuske, a zatim i do Nemake je stigao posle 1050, do Sredoze
mlja je stigao pre 1100. Oni koji bi odbili zakletvu, osim to im je
preeno paklom, bili su na nju prinueni silom. Crkva nije okleva-

231
 la, radi sveopteg dobra" da naoruava seljake bande kako bi ovi
bili od pomoi vojnicima u irenju mira.
U naelu, pojam javnog reda, zatitne srae u drutvu, bio je
tako postignut. Ipak ne treba biti preveliki optimista. Dugo e se
naravno govoriti o miru koji osigurava opte dobro, ali revolt e se
brzo probuditi. Najpre, vlast unutar svetenikog tela je teila da se
koncentrie na sekularnu hijerarhiju koja je podrazumevala papu,
posle 1050. ili 1070. godine. Zbog ovoga, tih godina ili malo kasni
je, monaki redovi su bili angaovani u aktivnim pokretima u cilju
stvaranja jo stroe pobonosti koja se jo vie udaljila od smrtnika
i esto bila okrenuta protiv svetenike sekularne partije. Zatim se
vrlo brzo pokazalo da povratak nekoj vrsti seljake narodne sile
radi savladavanja pobunjenih vlastelina preti razbijanju trifunkcio-
nalne sheme: trei stale ne bi znao kako da zauzme red ratnika; ta
ko da su u jednom drugom vremenu institucije mira" teile pribli
avanju prva dva reda u cilju kontrolisanja treeg. Treba pomenuti
da su bdlatores, to jest oni koji ratuju, koji nisu imali ili su pak ima
li malo zemlje da njome rukovode teko naputali borbe i pljake.
Crkvi, koja se oslanjala na vojni karakter obnovljene vere nije bilo
teko da upravi ratniki elan naoruanih (armati) ka svetom ratu:
predkrstaki ratovi, kako kau, poeli su u paniji i na Siciliji ve
1040. ili 1060. godine. Ovaj pokret rasipanja vojne snage je trajao
dva i po veka isto koliko i boiji mir.
Iz tog zalaganja za mir, dva moralna elementa izlaze ojaana.
Prvi elemenat je uloga zakletve u meuljudskim odnosima. Podvu
kao sam njenu ulogu u zameni za pisani ugovor, postupak trgova
kog tipa koji e odneti prevagu u gradu. Obini ljudi i veina ratni
ka su nepismeni, illiterati, to e rei da ne poznaju latinski jezik;
ali oseaju da ih Bog gleda dok ga izgovaraju: za jedan dogovor, oba-
vezivanje, kompromis, zakletva nije mehaniki formular koji zahte-
vaju nai sudovi. Pored spasa, ona pokree i svaiju ast. Taj pojam
je, prirodno, deo oveka: dirnut u oseanja povreenog ponosa, ote
tog dobra ili prostog ponienja, ovek tog vremena ne daje okolno
stima uvrede nijedan ublaavajui argument i osveta mora biti pot
puna, bez uslova za mir, dolazio on i od prijatelja. To oseanje,
gotovo ivotinjsko u prireivanju nasilja, kao da nije primilo dar od
boijeg mira.

232
 Onda, ako se mirom ne mogu prevazii neslaganja meu poje
dincima ili drutvenim grupama, moda se na neki drugi nain mo
e nai reenje. Da li formula rimskih pravnika ostaje jo uvek isti
nita: pax est lex et lex est pax? Mir je zakon, zakon je mir.

Zakon i mo

Obiaj je jedna od vodeih rei u srednjem veku: consuetude

(obiaj, navika), usus (pravo koje omoguava korienje stvari koje
posedujemo), habitus (dranje tela, spoljanost; nonja, odelo; na
rav zdravlje; miljenje; volja; kvalitet), ono to se ini; ono to se
oduvek inilo"; obiaj je od davnina ako je potvren nakon naj
manje deset godina po recima staraca koje zvanino konsultuju u
selu; i oduvek ako se mora ii u prolost. To je dakle sudska prak
sa koja se obnavlja kroz niz zabeleenih sluajeva, i ostaje veno
prisutna zahvaljujui pamenju i prenosi se sa generacije na gene
raciju. Ona se dotie svega za ta Crkva nije imala mo da odluno
rei u sluaju kakvih razilaenja: problemi nasledstva, poreskog po
slovanja, sukoba interesa; jer mir je samo naelo, teorija zainjena
kaznama isto duhovnim. Od tada, raznovrsnost lokalnih delovanja
ili predakih tradicija uslovljava irenje sluajeva i reenja, bilo u
zavisnosti od mesta, bilo u zavisnosti od osobe. Glas vlada.
itajui moje redove, mogao bi se stei utisak da su sudija, lco
god on bio, notar ili pisar bez ikakve vodilje u mraku. Istina nije ni
ta od toga. Pisano postoji; zakon je tu i esto se dogaa notaru, u
svakom sluaju u severnoj Evropi, zakon (lex) imenuje usus. Kao i
obino, neu se baviti tehnikim delom; neu predstavljati istoriju
prava, zadrau se samo na onome to slui mojoj nameri. Polazna
taka najpre. Sredozemna antika, veoma pravno nastrojena, zave-
tala je srednjem veku veliko pisano naslee graanskog i kaznenog
prava, kodekse, i to u dva uzastopna navrata: najpre jedno saeto iz
V veka nazvano: Teodosijev zakonik, po imenu jednog cara koji je
tada vladao; zatim jedan skup koji razvija itavo to naslee pod
imenom Justinijanov zakonik, jer je bilo sklopljeno za vreme vla
davine tog cara u Vizantiji, ali koje je dospelo do Zapada tek 1010.
ili 1020. godine. Zahvaljujui italijanskim pravnicima, radilo se o

233
Corpus juris civilis ije tragove jo i danas nalazimo u naim za
konima. 0 keltskim tradicijama ne znamo gotovo nita; ali Germa
ni odasvud prenose mnogo zakona", naroito kaznenih, ali iz
usmene tradicije. Toj fazi kontakta, deliminih spajanja, zapisiva
nja svega tog naslea obogaenog lekcijama iz svakodnevnog ivota
u narodu, a naroito u vladajuim krugovima, trebalo je gotovo est
vekova i prevagnula je u korist teritorijalnog prava u odnosu na
ljudsko pravo. U tom pogledu, zakon, pisan ili ne, doprineo je me-
stiminom uvrivanju meuljudskih veza.
Radi teritorijalnosti, pravo je pokazivalo razliita lica koje
istoriar nalazi tekim da se rasporedi. U turom nacrtu, rekao bih
da je pisano rimsko pravo pobedilo u Italiji, da je u paniji pretr-
pelo snaan uticaj lokalnih pravila, kao i u Francuskoj na jugu, lini
jom La Roel-Lion; na severu nalazimo samo delie koji su se neka
ko uvukli unutar obiaja. Ali koliko nijansi! U paniji, uslovi hri-
anskog preivljavanja u planini pred muslimanskom najezdom
poveavali su vanost odbrambenih rasporeda, uvrujui tako
vojno-pastoralne zajednice, consejos ili utvrene terene kojima je
glavna osobina religiozne prirode, sagregos; ak je i u Kataloniji
koja je ostala vie romanizovana, takva situacija veoma izmenila
antiko naslee. U Italiji, sreditu irenja rimskog prava, urbani
stiki razvoj je pruio pravnom delovanju autoritarnu crtu kada je
trebalo da ljudi iz grada dovedu seljane i vlasteline iz okoline grada
pod svoju kontrolu. Otroumnost, koja je deo tradicije u toj zemlji,
uinila je udo da bi u toj prilici preokrenula sve zakonske obaveze.
U vreme Barbarosinog prodiranja na poluostrvo, biskup od Frajzin-
ga, Oton, iznenedio se to je to otadbina prava u kojoj se ono ne
primenjuje i tu neobinost, koja je bunila ovog dobrog Nemca, je
pripisao poznavanju prava u tanine koje je ovom narodu upravo
dozvolilo da u njemu lako otkrije propuste i slabosti.
Zemlja obiajnog prava, ak i raznolikosti. Ipak, u vezi sa
ovim, sluaj Engleske ostaje poseban. Zbog iscrpljujue nadmono-
sti velikih poseda, malih zamkova i jake kraljevske kontrole nad
varoima, townships, obiaj se razvio bilo u obliku malih zamkova,6

66 Zbirka pravnih Justinijanovih knjiga koja sadri Institucije, Pandekte, Kodek i

novele

234
bilo u obliku slobodnih ljudi {franci plegii). Sjedinjavanje se prera
no odigralo na tom ostrvu: to je obiajno pravo, commonlaw, dok su
na kontinentalnom delu preovladavala lokalna pravila.
Svojstveno pravnoj praksi je da zabelei u tekstu, esto veza
no za neku posebnu okolnost, novine tog trenutka; otuda je vreme
koje je potrebno da proe za usvajanje i stavljanje u upotrebu ovih
novih obiaja, novae consuetudines, stvaralo jaz izmeu stvarnosti i
ve prevazienog teksta, u trenutku kada bi se oni primenili. Ovo
prokletstvo su dobro motrili pravnici. Mislili su naroito da utvrde
ono to bi moglo imati trajnu snagu i zajedniku crtu u tim obia
jima; na primer, priroda porodinih veza koja se odnosila na srod
stvo po ocu na jugu, ali na srodstvo po majci na severu, ili oblici na-
sledstva koji jesu ili nisu jednakih delova. Tamo gde je preovlaivao
rimski peat, koristilo se podmlaivanje; tada je trebalo sastaviti
pravila rizikujui da se stegnu. Prileglo se na posao krajem XII ve
ka sa obe strane Lamana. U gradu i selu, a da se nije dobro ni zna
lo koje zaetnik, pokrenuto je zapisivanje franiza", zakona, ,,za-
sedanja, keures, Landfrieden" i drugog to se proirilo izmeu
1180. i 1260. godine. U Engleskoj preko oivljenog obiajnog pra
va (Commonlaw), u Francuskoj na odluku Svetog Luja, zapoeto je
jasno zapisivanje pravila. U francuskom kraljevstvu, imena kao to
su Filip de Bomanoar, Flot i Gijom Diran, ili Nogare u Oksita-
niji67 neto malo kasnije, Ogledala sastavljena u Nemakoj u
istom trenutku, kao i ime Ajk fon Repgov jesu oigledni dokazi bri
ge za jasnim vienjem stvari. Ali trebae jo dugo, do 1454. godine
u Francuskoj, ako ne u vreme Fransoa I, da kraljevska mo naredi
jasno zapisivanje ele sudske prakse koja se nagomilala zahvaljuju
i lokalnoj zastareloj praksi.
Naravno, bilo bi jako naivno pretpostavljati koje bi sve koristi
jedan pisani zapisnik mogao doneti siromanim ljudima o kojima na
roito govorim; bilo bi otrcano u pravom smislu te rei i podseati da
je u svim vekovima zakon imao za cilj uvrivanje reda u datom tre
nutku, a da je taj red neizbeno red najjaih i najbogatijih, naorua
nih ili ne, jer Crkva dodaje u to vreme da se Bogu ne dopada nered i

67 Oksitanija: grupa zemalja na jugu Francuske gde je vladao oksitanski dijalekat -

langue doc

235
da, bio dobar ili lo, Zakon ljudi e uvek ustuknuti pred zakonom
Tvorca. Da li e zakljuak stoga biti da krajnje neznalaka istorio-
grafska tradicija predstavlja nagvadanje daje srednjovekovna prav
da podrazumevala samo sprave za muenje i veala? To bi znailo u
potpuosti ne poznavati stanje duha srednjovekovnih sudija. Briga za
Spasenje, njihova briga i briga optuenika ih tera da najpre trae na
godbu, dogovor uz neizbeni finansijski uinak: Justicia est magnum
emolumentum, Pravda je veliki profit, kae narodna mudrost. Ako
je izborni sud, sastavljen od dva predstavnika strana koje su u proce
su i treeg koji e odluno postupiti po potrebi, posle ispitivanja,
imao veliki uspeh o emu i mnogi izvori svedoe, to nije propust su
da, ve zato to ugled porodice, svedoka, iranata oblikuje presudu.
Bilo bi ipak pogreno verovati daje u svim prilikama paravda prevag
nula u korist bolje stojeeg. to se toga tie, jedan pogled na na ute
meljeni pravni sistem morao bi nas podstai da budemo blagonaklo
ni. Uostalom, ljudi tog vremena su se oslanjali na Boga da e ispra
viti njihove greke. Naravno, profesionalne sudije, strunjaci prava
upravo zapisanog, su isto kao i njihovi sledbenici upetljani u forma
lizam i beznadeno su spori; ali su u naelu nepristrasni. Druge su
dije, esto jednostavno nazivane electi (odabranima) od strane lokal
ne vlasti, mogu da se uine pristrasnim: ali su barem brzi; i u naim
tekstovima nema uopte tragova albi, uloenih protiv presuda vla
stelina ili kolea sudskih slubenika. Povrh toga, povratak suenju
koje izrie skuptina ljudi asnih i pravednih, dvanaest porotnika
iz Engleske, prua od XII veka primer neprofesionalnog sudstva; to
me u Francuskoj odgovara uvoenje prava na poziv vie pravde,
pravde kralja na primer.
Kada treba da izgovori presudu, sudija ne alje sistematski na
veala ili zauvek u samicu. Rekao sam da iz daleka vie voli dogo
vor. Moi e takoe u kakvom zbunjujuem sluaju da se pozove na
boansku odluku koja ga oslobaa tekog izbora: princip ordalije,
fizike izdrljivosti (usijano gvoe, kljuala voda), koju nameu
potencijalnom krivcu kako bi ovaj pronaao snagu da dokae svoje
dobro pravo zahvaljujui pomoi Boga, nije opstao u XII veku. Za-
menili su ga dvobojem, u kom su se suprotstavljala dva prvaka za
duena da borbom rese parnicu. Ali zbog neizvesnosti, zabrana ova
kvog iracionalnog susreta dva profesionalca, plaena da bi se borili,

236
kojima uopte nije bilo vano hoe li tu ostaviti svoj ivot, prevag
nula je u XIII veku, pod naredbom Svetog Luja, u Francuskoj na
primer. Izreena kazna e oigledno biti srazmerna ozbiljnosti pre
kraja: zloin krvi" povlai za sobom krv i povlaie. U zloin krvi
spada sve ono to nosi udar na opti red, zloin, napad na naorua
nu ruku, podmetanje poara: spaliti ambar je jednako ozbiljno kao
i ubiti oca. Povrh toga, izreenu kaznu prati i novana, a prvi veko-
vi srednjeg veka su nam ostavili beskrajne spiskove novanih kazni
za cenu krvi, wehrgeld. To je veoma dobar izvor informacija za
istoriara u vezi sa relativnom vrednou ljudi, ivotinja, nameta-
ja, izmeu VI i IX veka. Ako su ove tarife malo pomalo i nestajale
iz sudske prakse, novana kazna praena zaplenom dobara ili uni
tavanjem (kao to je unitavanje kue ili sitne ivine) ak i oba
vezno hodoae ostaju najea vrsta sankcija: te kazne su imale za
skoro neizbenu posledicu, ili da unite zauvek optuenog, ili da ga
poalju u konano izgnanstvo. to se tie telesnih kazni - vie po
vreivanja nego veanja, ne bi se mogle poricati kao ni fizika mu
enja koja su imala za cilj da izvuku istinita ili lana priznanja; od
onda smo dosta uznapredovali i prepustiemo ideju o podzemnim
tamnicama vodiima u propalim zamkovima. Ostaje lomaa koja
proiava; ali Crkva je odluila da se ona koristi protiv jeresi veti-
arenja iako se sama ne usuuje da je zapali.
Imao ili nemao posla sa pravdom, zakleo se ili ne da e slediti
religiozne ili svetovne radnje, i bio on seljanin, buruj ili plemi, o-
vek osea daje predmet moi, njeno vlasnitvo, dominium. Ponekad
to trpi samo iz razloga to mu njegovo mesto u boanskoj shemi na
lae tako. Ponekad u tome i sam uestvuje, u svojoj porodici, na se
oskom skupu gde ga pozivaju, ak i na skupu koji se odvija na vla
stelinskom podruju u gradu. Stara germanska re bannum, koju su
obelodanili istoriari, ne koristi se najvie u tekstovima gde se spo
minje Mo. Koristie se rei potestas (mo, vlast), auctoritas (savet,
vlast), ministerium (sluba, obavljanje), izrazi koji nemaju istovet-
no znaenje. Ali ostavimo se problema rei, jer u stvarnosti, sve one
imaju isto naelo: dati red i voditi rauna da se on i sprovodi. Ljudi
od nauke su se zdali u izuavanje korena te hijerarhije autoriteta;
pozvali su se na svoje glavne izvore: oni koji misle, na naune misli
Aristotela i Avgustina, a oni koji veruju, na Bibliju ili predake to

237
teme. Odatle su izukli dva naela koji ne protivree jedan drugom.
Sjedne strane, ratnika, magijska, materijalna, Mo je dete roeno
sticajem okolnosti; ona podrava odnos snaga koji se oigledno me-
nja s vremenom, koji oslikava simbol toka sree o kojem sam go
vorio. Ali sa druge strane, tu mo koja se sprovodi principom od go
re prema dole sistematski opovrgava neka protiv-mo: porodina
zajednica se suprotstavlja pravu starijeg mukog deteta na nasled-
stvo, testament mogunosti zakona da dodeli jednom od nasledni-
ka pravo da uzme unapred deo zajednikog del nasledstva, zajed
nica tiraninu, savet (consilium) tajnosti (discretio) ili kolege sud
skim subenicima. Svi se pozivaju na zajedniko dobro koje e bi
ti postignuto samo ravnoteom iji je argument ili moral uzeti da
bi dao": za prvi red, rukovodilaka surovost, ali milostinja; za drugi
red velika vlastelinska renta, ali sudska zatita; gramzivost ili tvri-
enje za trgovca ili ratara, ali znoj za obojicu. Naravno briem sve
tanke razlike koje nosi viestruko drutvo: u XIV veku, pesnik o-
ser detaljno predstavlja trideset oblika autoriteta u engleskom sve
tu tog vremena.
Domeni u kojima se sprovodi mo, oblici koje ona uzima,
glumci koje zaduuje, zahtevali bi od mene studiju drutva u njego
vim unutranjim odnosima, na primer, studiju, javne ili ne, admi
nistracije; ali i letimian pogled e biti dovoljan. Unutar porodine
grupe ili plemena najpre: Mo se ogleda u krvi, hou da kaem u
moi odbrane materijalnih ili moralnih dobara sakupljenih nakon
vie generacija; na mukarcima je (ocu, brai) da osiguraju stabil
nost nasleenu od predaka, a u tome e pomoi vera, ne ona koju
dugujemo bogu, ve samo fides (vera), dobra volja ije unitenje
izaziva iskljuivanje plemena koji je krivo to je odbacilo skoro te-
lesne obaveze koje su kamen temeljac grupe: buntovni sin, bludni
roak, neverna ena. Ali neemo ovde zaboraviti da je protiv-mo
veoma jaka: to je mo ena, o emu sam nadugako govorio; mo
Crkve takoe, prirodnog branioca naputenih.
Upravo mo Crkve nudi najvie raznolikosti predmeta. Na pr
vom mestu, Crkva raspolae kljuevima za Spasenje, a nikada ne
proputa da zapreti da e liiti tih kljueva one koji protivree nje
nom religioznom poduavanju, naravno, ali i njenom zamaljskom
poloaju. Ali ona poseduje jo efikasnije oruje, a to su uverljiva

238
predskazanja i moralizatorski primeri (exempta): ona je gospodari
ca Svetog pisma; njime uspeva da nametne svoju vremensku viziju
sveta. Mnogi crkveni rukopisi koji su stigli i do nas jesu dokaz toga:
kontrolisala je sve informacije sve do razvoja grada u XIII i XIV ve-
ku. Ako se ovome jo i doda, na materijalnom planu, da ona dri i
koristi dobru treinu zemljita, moe se izvesti zakljuak da je cr
kveno vlasnitvo (dominium) prvo po veliini u srednjem veku; da
je stoga upravo ona temelj na kojem poiva feudalizam, kako ka
u Marksove pristalice. Ona kontrolie, poseuje, sudi, iskoriava,
ali takoe i hrani i poduava, podrava. Za ovu ulogu, Crkva dvoli
no raspolae itavom vrstom klerikalnom hijerarhijom, barem dok
joj se ne otmu uenici koji se oslanjaju na razum, nezavisni mona
si, sramni svetenici i njihove jake linosti. Ali, ova odmetanja ili
protiv-moi e se roditi tek u XIV veku. etiri ili pet stotina godi
na, Crkva je imala kontrolu nad ljudskim duama i ljudskim telom.
Sluaj onih koji ratuju (bellatores) je jednostavniji: oni imaju
oruanu silu, oni su u manjoj ili veoj meri vlasnici zemlje: znaju
od ljudi da zahtevaju onoliko koliko treba da pokrije trokove rata i
prestia. Sudei po terminologiji pisara koji rade za njih, ratnici se
koriste domenom moi (potestas) koja titi, teritorijalnom podelom
suda (districtum) koja sudi i dohotkom (exactio) koji se izdvaja. Da
bi to osetili, imaju plaene slubenike, naoruane snage i raunaju
na veru, dobru volju (fides), na potinjenost koja hrani zatitu koju
oni omoguavaju; ako ona oslabi, to e i biti sluaj u XIV veku, do
govor se raspada. Ali unutar drugog reda, istoriar se sree sa dru
gim problemom: problemom meusobnih odnosa moi kojeg posta
vljaju vazalnost i feudalnost. Odbacio sam odmah termine feudal
no drutvo i feudalizam i nemam nameru da o tome ponovo ras
pravljam. Najpre da ne bih ionako ve iscrpljujuoj literaturi dodao
i ono to se toga tie; zatim zato to ne verujem u njihov interes, ni
u njihovo postojanje. Naravno, ove namere e izgledati kao da iza
zivaju, ali ako ba neko ima elju da se tu zaustavimo, sloie se da
se tu radi samo o epifenomenu koji dotie jednog do dva oveka od
dvadeset, jedna prosta institucionalna mrlja. Poto su skoro svi na
i pisani izvori, nita manje nego arheoloki, duboko vezani za dva
vladajua reda, istoriaru je teko da se odupre navici, koja ga, ako
ne obraa panju, vodi ka tome da biskupa pobrka sa vlastelinom i

239
 seljaka sa vazalom. Da materijalno prefrnustvo ratnika nije ne
stvarno, to je izvesno; ali po emu bi jedan zamak bio feudalni ili
ne? Zato bi ratar i ovek iz grada promenili njihov svakodnevni i
vot pod izgovorom da njihov vlastelin jeste ili nije isprepletao ruke
sa drugim ili razmenio sa njim poljubac u usta? Da li je toliko va
no da obian ovek iz naroda zna da je njihov vlastelin krajnje
odan ili da je dobro obavio dunosti saveta i rata, na ta ga njegova
zakletva i poziva? Za njega, on je naoruani gospodar i to je sve. Sva
ta feudalna gestikulacija tie se samo jednog malog del drutva;
obian narod tu nita ne razume i ne brine se za to.
Sluaj treeg stalea zahteva manje napomena, uprkos njego
vom drutvenom teretu ili pre zbog njega samog. Mo jednog selja
ka, buruja, trgovca bie mo jednog oca u njegovoj porodici, bie
mo vlasnika svog alata. I ako se ini da dunosti odnose prevagu
nad pravima, ovde je sluaj da su protiv-moi pred duhovnom kon
trolom svetenika ili materijalnom kontrolom ratnika jae nego bi
lo gde drugde; ali njihova priroda je nuno odbrambena. Moda e
se i sami ljudi iz grada, ako su znali i mogli, organizovati u zajedni
ce (bilo religiozne, bilo ekonomske, bilo politike) i tako dobiti ne
ku mo kontrole: najpre unutar njihovog reda - gazda nije sluga,
sudski slubenik nije zanatlija, a sulcnar nije tka - ali e takoe do
biti mogunost kontrole nad svima njima, naroito unutar prva dva
reda, koji moraju trpeti suparnitvo gradske pravde, prilagoditi se
duhu slobode koja tu buja, potiniti se zakonu pijace koji tu vla
da i iji novac predstavlja polet i snagu protiv njihove proste ekono
mije opstanka.
Da li iznad ove drutvene grupe, konano dovoljno uravnote
ene u svojim naelima, postoji neka via mo u tom stanju neod
lunosti izmeu svetovnog i duhovnog tog vremena? Drugim reci
ma, da li srednjovekovni ovek ima svest da moe pronai utoite
i zatitu koja dolazi od gore? Da li on zna ta je vojvoda, princ,
kralj, car? Zatim jo: da li ima svest o tome da pripada Dravi,
jednoj naciji koja ne bi imala samo boju hrianstva? I da i ne
istovremeno. I iako se udaljavam od svog osnovnog cilja, moram se
tu zaustaviti. Hronike govore, ikonografija oslikava narodnu ra
dost na putanjama koje prati kralj Filip kada se vratio kao pobed-
nik iz Buvina, praznike koji prate kraljevske ulaske u itavom

240
XIV veku, tugu podanika pred smrt njihovog kralja, voljenog
arla VI, ludog, ili odanost Jovanke Orleanke, posveenice blae
nog Dofena". Naa epoha koja je olienje vie moi postavila na ni
vo dostojan apsolutnih monarhija XVII veka zanima se mnogo za
izvanredan napredak kraljevskog ili prinevskog autoriteta u Evro
pi u srednjem veku koji prolazi. U to doba se mogu uvideti isti po
stupci kao i danas za podizanje vrednosti gospodara Drve: propa
ganda koju ire unajmljeni hroniari, slubenici za izvravanje re
da, porodine grupe ili pristalice, rituali i posveivanja. Nemaki
car od X veka, kraljevi Francuske, Engleske, Kastilje i Sicilije, voj
vode i grofovi Provanse, Burgonje, Katalonije ili Milana, ak i obi
ni vlastelini iz gradova kao to su Venecija, Firenca, jesu predmet i
glumci jedne kraljevske religije" koja odgovara graanskoj rim
skoj religiji. Vladar je lep, jak, pravedan, hrabar, on je gospodar ze
mlje i podzemlja, zatitnik naroda, onaj koji garantuje mir, pokro
vitelj po potrebi i uvele voa rata. Ima duhovnu obavezu koju prak-
tikuje u duhovnom ivotu kao Sveti kralj Luj; boanski, on je o-
vek Crkve kojoj se ne moe odbiti ni vera ni porez. On je skoro su
tinski dobar kralj".
Uz takvu idealnu sliku koja se pojavljivala u odrazu Prinevih
ogledala koji uzrokuju gnev od XIII veka, kakav stav ima dobri na
rod prema tom udaljenom gospodaru? U vreme Karolinga, ideja je
iskrsnula u okolini Karla Velikog, naroito nakon carskog krunisa-
nja, ideja da svi podanici prisegnu na poslunost suverenu: sjajna
ideja, ali praktino neprimenjiva, kao i skoro sve ideje tog vremena.
Ako je verovati analima, odluka je doneta i primenjena; ali pred po
etak IX veka, postoje svi razlozi za sumnju. Iskustvo se nije pono
vilo osim u izumiruem vidu zakletvi na linu veru koje su se trai
le od plemia koji su direktno zavisili od princa, u Nemakoj oko
1050. godine na primer. Poetkom XIV veka, dosta se dralo do sa-
vetodavnih okupljanja preterano nazivanih u Francuskoj Etats
(drutvena i politika klasa u starom reimu u Francuskoj i koja je
podrazumevala: plemstvo, svetenstvo i trei stale) ili Etats gn
raux (skuptina); nakon sto godina, u Engleskoj i u Kastilji, posto
jala su takva savetovanja. Ali na njima se nije inilo nita to bi za
dovoljilo obian narod: njihove predstavnike su nadjaali predstav
nici Crkve i plemstva, u najboljem sluaju, nekoliko gradova je

241
pokuavalo da se oglasi kada je trebalo razmatrati davanje novca.
Za sve ostalo, bie dovoljne kraljevske uredbe, koje je diktiralo sve-
tenstvo ili aristokratsko okruenje suverena, verovalo se da e one
odgovoriti na probleme naroda: tu se spominje duel, bogohulje
nje, lepo ponaanje, posao i milosre. Ta demokratska zamisao je
utoliko vie iznenaujua od perioda na Zapadu izmeu velike ku
ge i reforme, recimo od 1350. do 1550. godine, i perioda kad poli
tiki neredi ili neoekivani politiki poleti pokreu na Arhipelagu, u
Francuskoj, u Carevini, u Italiji ili u paniji jake struje suprotsta-
vljenog indivdualizma i opteg protivljenja. Zato je danas bez sum
nje najire otvoreno za istraivanje polje vezano za nastajanje poj
ma Drave", ak i za pojam nacije" koja e podrati savremenu
epohu. Drimo se ovih premisa: neizvesno je da su ideja Francu
ske i koncepcija Gallici (Francuza) da bi se zadrale u toj zemlji
prodrle u obian narod jo mnogo pre. Kada je 1346. godine jedan
pikardski seljanin podsetio Edvarda od Engleske na postojanje gaza
koji mu je omoguio da pree Somu pre Kresija, ne treba ga uopte
osuditi za izdaju drave kako se o tome govorilo u XIX veku, napro
tiv, ovekje ostao iznad svega veran svom lokalnom vlastelinu, kra
lju Engleske, koji je zapravo bio grof De Pontje. Kad je ipak Jovan-
ka Orleanka, skoro sto godina pre toga izjavila da se ubraja meu
dobre Francuze, elela je da kae rgnicoles", to e rei stanov
nike kraljevine, one koji slede kralja na njegovom puteestviju, kra
lja Francuske, ali samo uenjaci kau Fancigeni: drugi, seljaci, pro-
davci, pa ak i vlastelini se nazivaju Bretoncima, Kataloncima, Nor-
mandijcima ili Savojcima. Doi e neko drugo vreme kad e ideja
biti nacionalan" dotai i selo ali ja ga ne primeujem na vidiku.

Nemiri

ovekje na zemlji voljom Stvoritelja; ako na njoj pati, to je de-

lo sudbine iji mu je ishod nepoznat; preputanje njoj samoj e bi
ti njegov ulog. Nepostojanje ili odbacivanje bilo koje perspektive o
buduoj reinkarnaciji, praktino namee oveku zadatak da po
mogne sam sebi. Meutim, tihi apati koji se kroz literaturu daju
naslutiti, izrazi patnje na licima ili u pokretima koje je naslikao

242
umetnik, jasno pokazuju da se ovek mui i da je harmonino zda
nje mira, vere i boanske ljubavi samo privid.
Prvo to bih eleo da kaem jeste da je nasilje svugde prisut
no. To je karakteristika koja se neprestano pridodavala neem
srednjovekovnom" a danas je, naalost, postala opravdana; zadi
vljujue je to da nasilja ima vie u savremenom dobu nego u sred
njem veku. Pokuao sam da kroz istoriju istraim promene pod i
jim se pritiskom javlja nasilje ili, bolje reeno, promene koje se kroz
istoriju ponavljaju. Istraga se svela na istu teoriju, uz to jo i uza
ludnu, jer su nai pisani izvori uglavnom aristokratski, dakle una-
kaeni, a usled nedostatka dokaza, arheolozi nemaju siguran odgo
vor. Ako o nekom veku nema dovoljno podataka, kao to je to slu
aj sa V ili VIII, ili kao sa X, taj vek ima lou reputaciju, i rekli bi
smo da nam se ini da je on poprilino mraan - dark age,6S kako to
nazivaju sa druge strane Lamana.63 Ako pak neki vek obiluje de-
lima, spisima ili slikama, kao to je to sluaj sa XIV i XV vekom,
brzo se odvaja korov od dobrog semena, to jest, brzo se odvajaju do
bri od loih podataka. Izmeu ovih perioda, bela haljina crkava
Raula Glabera70 imae kole, postepeno e modernizovati vulgarni
jezik, razviti vrlo vaan moralni konsenzus, a sve to daje dobru sli
ku o XII i XII veku; ako bacimo kratak pogled na IX vek videemo
koliko vredi laskava reputacija Karolinga. Moda nas iluzija vreba,
ovde ili na nekom drugom mestu? Sve to sam u kratkim crtama
spomenuo o ovom milenijumu, moe nam sa sigurnou potvrditi
daje izjava Kakvog li vremena! pravilo. Kroz itav milenijum, us
klik e biti nit vodilja; usklik radosti, uzbune, bola, mrnje ili ljuba
vi: Boi", Upomo, Hajd, Notrdam a da ne spominjemo
psovke, proklinjanja koja se meaju sa imenom Gospod, Otac ili Sin,
kao i one neizbene Mein Goft71 ili God damn72 koji su, u popular-6897012

68 Dark age - engl. mrano doba, koje oznaava period kulturnog opadanja ili dru
tveni kolaps koji se desio u zapadnoj Evropi od pada Rima, izmeu devetog i tri
naestog veka. (prim, prev.)
69 LaMan - kanal/moreuz koji razdvaja Francusku i Veliku Britaniju, (prim, prev.)
70 Raoult Glaber - monah hroniar u X veku. Njegovi spisi su jedan od najznaaj
nijih izvora o Francuskoj kojima raspolau istoriari o tom periodu, (prim, prev.)
71 Nem. Moj Boe (prim, prev.)
72 Engl. Proklet bio! (prim, prev.)

243
nom francuskom reniku oznaavali nadimke poput nemakih
majnogotovi ili engleskih godenovi. ' .
Nasilje je dakle najpre verbalno: uvrede ha raun neije asti
ili pola, kletve koje su obino efikasnije kada su praene gestovima
izazivanja, pljuvanjem, udarcima. Mnogo vie od samih del, koja
pogaaju imovinu ili ak pojedince, uvreda, protivreje zahteva
pod hitno razmiricu, ili podstie mrnju, 1odium,73 bila ona poro
dina ili seoska. Ako se borbom ne razrei spor, uvreda postaje iz
vor osvete, najee se pretvara u oruani sukob, koji prelazi sa ge
neracije na generaciju. Svako pismo pomilovanja krajem srednjeg
veka, koje se koristilo kao izgovor za nasilje, obiluje recima poput:
odbrana asti, napad besa, faide,74vendetta.75 Osveta jednako do
tie i vlastelu i seljane, postoji godinama, utie na politike stavo
ve visoko postavljenih i na profesionalnu aktivnost ljudi nieg po
loaja. Istorijom odzvanjaju razne vrste svaa, poev od Merovin-
ga, gde zauzimaju politiko mesto, pa sve do Luja XI u Francuskoj,
gde se vode bratoubilake borbe; tu se meaju ljubomora, izdaja,
rivalstva brakova i interesa, povodi za ratove i pljake, i malo-po-
malo nasilje prerasta u politike borbe: Armanjaci i Burgonji,
Montegi i Kapeti, i jo hiljadu drugih primera koje neu spominja
ti. Po tom kriterijumu, rivalstvo izmeu dve sile izazvane teoret
skim razlozima, kao to je to bila biskupska prevlast nad german
skim imperatorom, veoma dobro prikazuje ideal odbrane a ne iz
ravnavanje rauna, i pored toga to su krvavi konflikti i verbalne
prepirke trajale dva veka.
Poetkom XV veka, pripovedajui prie svoga vremena, ,,ver-
nik iz Sen-Denija daje znaajno mesto onom o emu se nije go
vorilo u ovim osvetnikim manifestacijama; on dakle karakterie
drugi oblik agresivnog nasilja, ali onog podmuklog, kao to su: vi
ka, gunanje, glasine o vladarima, asnicima, dostojanstvenici
ma. Ova zaraza klevetanja, bila ona privatna ili javna, za istoriara
predstavlja oit interes da obelodani zanimljivost narodu: ovakve

73 Lat. mrnja
74 Faide - osveta, izraz koji se u srednjem veku koristio za oznaavanje sistema li
ne osvete izmeu dve neprijateljske porodice, dva klana, dva plemena... (prim,
prev. )
75 It. - osveta (prim, prev.)

244
namere u sutini predstavljaju skrivenu strepnju u ekonomskom ili
politikom smislu; a uveni mit o izdaji, ili nepromenljivi pojam
zavera, zbog kojih se gubi razum u Francuskoj, doivljavju svoj
vrhunac krajem srednjeg veka.
Verbalno nasilje, bilo ono direktno ili ne, oigledno je suprotno
ljubavi i miru; i ono dovodi do fizikog zlostavljanja. Kada vlastelin
ski ili sudski straar odjednom grabi za guu, baca na zemlju ili uda
ra pesnicom nekog sumnjivog prestupnika, to je ponaanje policije
koje emo videti svuda i u svako vreme; moemo samo da pretposta
vimo da su slaba sredstva telesne ili pravne odbrane osumnjienog
oveka ili pobunjenika doprinela razvoju neprijateljske klime izme
u ugroenog pojedinca i nadlenog izvrioca kazne. I nanovo se pi
sma pomilovanja nagomilavaju sa sluajevima napadnutih straara,
to jest ranjenih ili ubijenih od strane pobunjenika, ponekad grupi-
sanih u bande. U takvim uasima, masa koju je bez ikakvih pote
koa podbunio neki voa, die ruku na nekog izvrioca opte ili
kraljevske vlasti. Ali suprotno naim trenutnim tenjama, tako e
biti jo vekovima, vrhovna vlast nema nita s tim: kralj o tome ne
zna, to je sve; i moemo na prste jedne ruke nabrojati sluajeve vla
dara, careva - koji su rtvovani, ili ak ubijeni. Moemo zamisliti
uzrujanost prostog naroda kada se digla ruka na vojvodu O rkan
skog, zatim na Burgundskog vojvodu, poetkom XV veka; ipak na
rod to nikada nije smatrao katastrofalnim politikim posledicama.
Ovi sluajevi su ozbiljni, ali retki; ne treba skrivati od nas sva
kodnevna sitna nasilja, ona manje brutalna. Danas bismo pre to na
zvali nekultura: grupa seljaka namerava nou da pomeri oznaene
granice gazdinog zemljita; zabranjen lov, tajna sea vlastelinskih
hrastova, prevara na tritu, i sva ona ponaanja koji imaju samo in
teres za cilj. Ali u ovoj skrivenoj borbi, kojoj emo dodati sabotirane
poslove, oteen alat, previe tanak hleb ili suvie kratak arav,
istoriar se raduje to opaa oblike klasne borbe". Ipak neemo za
boraviti da, ak iako ga nisu uvele imali pri ruci, svi ovi su ljudi ima
li oruje; to je ak u ono vreme bio jedan od znakova slobode i, u na-
meri da ga zabrani ili da mu ogranii upotrebu, Sveti Luj76 se obru
kao i u tome nije uspeo. I tako su vrlo brzo, noevima, sekirama, bo-

76 Luj IX, poznatiji kao Sveti Luj, vladao je od 1226-1270. godine.

245
deima, mahali po poljima, u krmama, u mlinu, na pijaci, kao ne
kom vrstom pretnje ili nekom vrstom odbrane. to se krae tie, oti
manje, bez sumnje, kao daje bilo obinije i uestalije isto kao razva
ljivanje vrata i provale, jer su ove poslednje, praktikovane esto u
bandama, mogle biti obavljane u nonoj zasedi uz prolivanje krvi.
Ubistvo, naroito s predumiljajem, danas je uobiajenije nego rani
je; moda zbog toga to su se njihovi najei motivi - ljubomora, pi
tanje nasledstva, porodina rivalstva - veoma esto i veoma brzo za
vravali finansijskim nagodbama ili naknadnom osvetom.
Svi ovi mukarci, pa ak i ene, koji prete noem ili vreaju
svoju buduu rtvu, su obini ljudi. U principu, oni nemaju prava da
pribegavaju nasilju, ne vie nego to je to dozvoljeno visokom sve-
tenstvu; pre e uvrediti Boga nego upotrebiti oruje. A to se vite
zova tie, to je ipak njihovo zanimanje, njihova funkcija, njihova
sluba. Nemam nameru da nabrajam ratove, niti da se bavim
mentalitetom oveka od maa; ali, iako u znatno manjem broju, rat
nici su u drutvu imali znaajnu ulogu koju vredi spomenuti. Jo
jednom, tradicionalna istoriografija grei: beskonani sukobi, bili
oni vezani za dinastiju ili ne, napadi na dvorce, pohodi potovane
gospode bacili su srednji vek u okean brutalnog, anarhijskog i ne
razumljivog nereda. Ovakva interpretacija ratova je loa. Radi se
samo o najobinijoj svakidanjici, o najprirodnijoj aktivnosti ple
mia", o naoruanim ljudima kojima je to svakodnevni nain ivota.
Ako afera potraje, i ako poprimi politike dimenzije, la werra, ili ja
hanje se pretvara u pohod od nekoliko dana, voen grupom mladih
jahaa, vie ili manje roaka, radi napada na susedni dvorac, zbog
povreene asti, ljubomore, svaa, ili samo radi zabave, osvajanje
devojke ili malo novca. U prolazu bi zapalili nekoliko koliba ili pone
ku krmu. Zatim bi sledilo buno mirenje uz pijanku, ljubljenje i za
klinjanje na prijateljstvo. I povrh svega, ova opasna klima nije se mi
lila ljudima koji su u takvim pohodima gubili svoja dobra i ivote. To
su napadi koji su sluili kao priprema za bitku, i koji su, u srednjem
veku, bili poznati po looj reputaciju. Ovo miljenje je moda preu
ranjeno, i utoliko vrednije aljenja, jer je iz toga nastao pravi, opte
poznati, organizovani, dugotrajan rat (bellum).77 Time su se bavile

77 Lat. rat (prim, prev.)

246
osobe na visokom poloaju ili bar, ukoliko ga kralj ili grof nisu vodi
li, on je predstavljao jedan vid vazalskih i feudalnih" obaveza, pa i
vojnog pohoda, ako je za to postojala potreba. Ovaj put stvar je po
stala ozbiljna: nekoliko hiljada ljudi pa i vie, u koijama, veliki broj
jahaa i mrtvih, osim toga, bilo je bolje zarobiti to vie njih i od to
ga izvui korist za uenu. Motivi su bili vrlo jasni, esto ozbiljni: po
litike i ekonomske afere na kraju srednjeg veka. Vojne operacije su
bile raznovrsne: zasede, iznenaenja, pljake; same bitke su vrlo ret
ke i bez velikih ljudskih gubitaka. Meutim, ovi pohodi su dugo tra
jali, i zavravali su se vie zbog umora. Ali to je zloupotreba jezika,
podrana, naalost, tradicijom umesto verom u kontinuitet vojne
kampanje. Ni prilikom nemakog iskrcavanja u Italiju i Rim, od
1050. do 1200. godine, ni tokom dva velika sukoba izmeu kraljeva
Francuske i Engleske-jedan od 1153. do 1259, a drugi od 1337. do
1453. - borba se nije zaustavljala. Najbolji primer, esto citiran u
Francuskoj, je hiljadugodinji rat: negde nakon sto trideset i neke
godine od poetka sukoba, u stvarnosti se nee raunati ni polovina
od brojnih napada.
Brojnost, naoruanje, taktika, gubici u borbi ili politiki efek
ti nisu moja tema. To sam pronaao u trenutku kada sam procenji-
vao vrednost, koja postepeno raste do perfektnog naoruanja, ili
masovnog prijavljivanja plaenika u XIV i XV veku. Dakle, ovi tro
kovi su mogli biti nadoknaeni samo otkupninom, plenom ili zah-
tevima; rat ima miris novca, rekao bi ve u XII veku opat opatije
Klini78 Petar Preasni.7980Za pobedu je potreban gubitak, a za ispla
tu uzimanje; a ako stvari krenu po zlu, treba poeti ponovo - to je
nesalomiva snaga konstantnog oivljavanja konflikta. Jer, ko e pla
titi, ako je sve zajedniko; nabavljanje oruja i konja, trokove od
brane, exactioS0 porez, ili drugom reju, plaanje otkupnine za go
spodara zarobljenog u borbi, pljakanje stoke, ita, vinograda, ku
e, razgrabljenih, unitenih, spaljenih? U principu, svaki slobodan
ovek treba da se slui orujem, ali odmah je jasno da bi ovaj Iju-

78 Fr. Labbaye de Cluny - opatiju je utemeljio poetkom 10. veka akvitanski vojvo
da Vilim u Burgundiji za spas dua svoje porodice i roda (prim, prev.)
79 Fr. Pierre le Vnrable (1122-1156) (prim, prev.)
80 Lat. dohodak, nadziranje, progonstvo, uterivanje (prim, prev.)

247
ski materijal bio neefikasan u borbi; sa druge strane, krajem XI ve
ka, upotrebljava se shema koja namenjuje borbu samo bellatores81 -
vojnicima. Ova evolucija ima dve vane posledice: poto ivot slo
bodnih ljudi vie nije izloen opasnosti, oni e platiti novcem ili ku
lukom; ali ukoliko se javi nedostatak vojnika, potrebno je angaova-
ti plaenike. Dakle, ovi poslednji, izmeu dva pohoda, nameravaju
da varaju" pljakajui sela i gradove, to je moda i gore od zahte-
va gospodara. Zlo je poelo, esto kraljevskom inicijativom, u Fran
cuskoj, u Engleskoj, a kasnije u Kastilji, ili graanskom odlukom u
Italiji, u Holandiji, sredinom XII veka, i doivelo svoj vrhunac u
XIV veku. Ljudi, grupisani u ratne druine, u grupe", u vojnike,
dolaze iz zemalja koje imaju viak populacije ili previe siromanih;
ponekad im se daju netana imena: Barabansoni, enovljani, Na-
varci. Oni imaju voe koje potpisuju ugovor, condotta,82 sa gradom,
vlastelinom, i samo se jako dobro bore za onog ko e im bolje plati
ti. Dakle, na goloj zemlji i u samom gradu, znalo se dobro ko, na
kraju, treba da plati: u sluaju pribliavanja krokodila", gulikoa,
varalica ili nekih drugih na koje se motri u zasedi: gradska kapija
se zatvara ili se bei u umu.
Evo jo dve ratne manifestacije, koje su poprilino razliite.
Prva nema uticaja na narod i javlja se kao neto izmiljeno ili kao
aristokratska igra. Lutanje vitezova avanturista u potrazi za linim
podvigom: potraga za devojkom, dvobojem ili, zarad boljeg ugleda,
potraga za svetim Gralom. Svaka kurtoazna" mrlja u sebi krije do
gaaje koji raduju istoriare knjievnosti ili ikonografe; ali s tekom
mukom e poverovati da su avanture Persevala i viteza Artura, ili
udarci Rolandovog maa, uveseljavali veeri seoskih kua, ili da su
sluili kao primer obinom oveku, ma kakav on bio. I grupne bor
be jahaa, turniri rasporeeni na nekoliko dana, koji su obogaiva
li ivot na dvorcu tokom XII i XIII veka, privui e samo zajedni
ke gledoce koji e posmatrati borbe izmeu ampiona, u potrebi da
se uzdignu na nivo sportskih heroja.

81 Lat. vojnik, ratnik (prim, prev.)

82 Od talijanskog condotta, voa najamnih druina (vojski) u Italiji u 14. i 15. ve
ku, onaj koji je spreman da se bori za bilo koga, samo ako je dobro plaen; pusto
lov, avanturista, (prim, prev.)

248
 Druga je daleko vanija. To su krstaici ratovi: sveti rat protiv
neznaboaca ili nevernika. Ovaj rat je pravedan; Crkva to propove-
da, kraljevi, imperatori ga vode. Razmiljanje o ovim motivacijama
je jednostavno, ali bi bilo potrebno sagledati mnoge nijanse: demo
grafski viak mladia bez zemlje? ostvarivanje mogunosti trgovin
skog prestia? izbijanje ratobornog duha koji ne moe da nadjaa
mir? realna bojazan od muslimanskog pritiska na Mediteranu? Bez
sumnje sve je to potrebno sagledati, a naroito agresivni pokret po-
bonosti, ne zbog toga da bi se ljudi obratili nego da bi se potisnuo
islam, hrianski dihad. Oteti Jerusalim Egipanima, Arapima ili
Turcima, dobro naseliti sve obale Bliskog istoka, povratiti paniju,
Siciliju, Apuliju, sve je to samo politika i interes. Islam je to dobro
razumeo i jo danas na to uva gorku uspomenu. Nije re samo o
velikim vladarskim ekspedicijama koje verno belei tradicionalna
istoriografija; ve o irokom i monom pokretu, o manifestaciji ve
re, o hodoau naoruanih ljudi u kom svako moe da se okua. Ne
postoje krstaici ratovi nego krstaici rat: svake godine, preko
vode ili zemlje, naoruana vlastela, sluge, seljaci, trgovci, kreu ka
Istoku. Putovanje je iscrpljujue, povratak neizvestan, opasnost ve
oma realna, prete im smrt ili zarobljenitvo; a hodoae u zemlju
po kojoj su hodali Hrist i njegovi apostoli, ako se nije zavrilo niim
trajnim, smatrano je na Zapadu, od 1060. do 1300, velikim trenut
kom pobonosti. Svi su potaknuti: to pokazuju nai tekstovi; govo
rimo o Isusovom svetom grobu i o Saladinu, a ne o Lanselotu i Gi-
nevri.
Rat, nasilje i razaranje koje ga prate predstavljaju, svakako,
lcolateralnu tetu u primenjivanju mira i zakona. Evo me na kra
ju pred, dananjim gospodarem naih svakodnevnih ivota, ako ne
i svih naih misli: novcem. Ovde nije re o javnim ili privatnim in
vesticijama, ni o cenama ili platama, niti o zastoju ili kretanju nov
ca, ni o raunovodstvenom ili bankarskom procesu, ni o svoti ili
monetarnoj politici, ni o trgovini ili razmeni; nego samo o mestu
novca u ljudskom mentalitetu, o nainu ivota svakog savremenog
ovelca ovde na zemlji, ma kom rangu on pripadao. Prva primedba
e razjasnitii ulogu, u nepodobnom smislu, monetarnih instrume
nata: sve do XIII velca, ak i kasnije, ako ovek ivi na selu, novac

249
je sekundarni element svakodnevnog ivota. Jo gore: tabu koji
treba potovati. Juda i njegovih trideset srebrnjaka, u Svetom pi
smu je osuen na Boji gnev; Aristotel, kod mnogoboaca konsta-
tuje istu mo novca, iako ga antika privreda ne poznaje. Istina,
hrianska crkva prihvata trgovinu i bogatstvo, ali ona u tome vidi
neasni dar i promovie siromatvo, jer se ne moe u isto vreme
sluiti Bogu i M amonu; sa druge strane, Sveti Luka osuuje po-
kvarenost, onu telesnu nad kojom novac dominira, i onu duhovnu
koju preplavljuje pouda i zavist. Ovakvo shvatanje je bilo podupi
rano, najmanje do kraja XII veka, zemljinim porezom: naturalna
privreda gde se trgovina mogla bez problema obavljati trampom,
darovima, ili prirodnim predmetima, a kada je re o kaznama, du
govima ili platama. Razvijanjem gradova i formiranjem grupa pro
fesionalnih trgovaca po regijama, izmeu 1100. i 1259, novac je
polako ulazio u svakodnevni ivot. Crkva se odupirala, uprkos oi
glednoj injenici daje ona ta koja gleda na novac ili na njegovu ma
nipulaciju kao na izvor greha, a jo vie na trgovinu, prodaju, pro
fit koji se od svega toga oekuje. Njen bes je naroito usmeren na
zajam, izvor svake investicije, kojeg se ona ne odrie: naplatiti ka
matu nakon odobrenog avansa, pod izgovorom da se izlae riziku
ili gubitku profita, to je ekvivalent naplaivanju vremena, u zavi
snosti od vremenskog roka zajma; ali vreme pripada samo Bogu; to
je dakle kanjiva kraa. I ako postoji viak, zelenatvo", na primer
u stopi od 20% glavnice, to je smrtni greh i vodi direktno Sotoni.
Uprkos tog napetog ponaanja, koje je po potrebi krila i sama
Crkva, nije li se narod pobunio protiv iskuenja zla? U gradu sva
kako nije: pored rasta nae raunovodstvene, graanske ili ak vla
stelinske dokumentacije, knjievnost XIV veka uspostavlja svoje
socijalne podele prema pokretnoj imovini i u odnosu na novac. Ne-
sigurnije je u ravnim predelima, pobuna protiv poveanja poreza
se nee pojaviti pre 1400. ili 1450. godine, a glavna pobuna koja e
trgnuti seljaka: to je nestajanje vlastelinske moi i njene sudske
vlasti za koju su zasluni akovi iz parikog basena oko 1350. go
dine. Definitivno, ne smatram d aje razumno da u ovom trenutku
istraujem iskljuivo u gradu, kao to su to pokuali da urade mno
gi savremeni istoriari, ostatke srednjovekovnog kapitalistikog
sistema pre 1450. ili 1500.

250
I ljudi iz drugih mesta

Evo oveka koji je doao iz drugog mesta, moda iz oblinje ze

mlje; uo je da se govori kako ovek ovde lako moe da se smesti uz
plaanje poreza na strance"; on nee rei da li je slobodan ili ne sve
dok gospodar to ne potvrdi. On se jo lake moe skloniti u grad, za
koji kau, ali sa vie smelosti nego sigurnosti da njegov vazduh i
ni slobodnim (Luft macht frei). Ali, uprkos svemu, on je tu stra
nac, neko izvan, neko sa strane, aubain83 (alibi,84 druga strana,
kau Latinjani) ili forain (od foris, izvana), estrange.85 Nema
prava ni na polaganje zakletve86 koja bi ga titila, niti da se pojavi
na sedeljkama ili da uestvuje na sudskim skuptinama. Pre svega,
ako se osea ugroen, moe nai sigurnost u nekom bratstvu kojem
e skupo plaati, ili moe da ue u neki posao ukoliko mu je dozvo
ljeno da obavlja neku zanatsku uslugu. Osim toga, majstor, u nedo
statku radne snage, moe da potrai te ljude, goste koje moemo
videti kako kre teren ili prenose teretna kolica. Meutim, ovaj do
seljenik je tu moda samo u prolazu, ak, trgovac, putujui propo-
vednik - kae se gyrovague87 - ili umetnik koji ide od dvora do
dvora, komiar, truver, moda i hodoasnik i, naravno, inovnik
premeten iz jednog mesta u drugo. Osim toga, svi ovi ljudi su u
kontaktu sa drugim ljudima, ali ti kontakti ostaju povrni i prola
zni. Naprotiv, ako se stranac tu nastani, ako oformi odreenu gru
pu sa svojom porodicom ili drugovima, stvara se novi vid njihovog
odnosa sa metanima.
Ksenofobija je univerzalni ivotinjski oseaj: ona se zasniva na
reakciji gotovo biolokog odbacivanja onog koji nije iste krvi, iz
istog plemena ili iste vrste; a ovek se, u tom pogledu, razlikuje od

83 Aubain je u srednjem veku bio naziv za stranca, (prim, prev.)

84 Alibi na latinskom znai drugde, na drugom mestu. (prim, prev.)
85 Estrange (engl.) - stranac (prim, prev.)
86 Zakletva se polagala u srednjovekovnom pravosudnom sistemu i predstavljala je
jednu vrstu boijeg suda. Verovalo se da Bog nee dopustiti da ispravno izgovori
zakletvu onaj ija je izjava bila lana. Stoga ako stranka nije htela da se zakune ili
nije ispravno poloila zakletvu, sud nije verovao njenoj izjavi, a onaj ko se valja
no zakleo sud je njegovu izjavu prihvatao kao istinitu.
87 Gyrovague - bio je monah koji ivi sam i ide od manastira do manastira i nije lan
nijednog bratstva, (prim, prev.)

251
drugih ivotinja samo po veem ili manjem naporu koji ulae kako
bi postigao dominaciju nad tim negativnim nagonom. Preci su
uglavnom doprineli ojaavanju tog neprijateljskog individualizma.
ak i filozofi koji su bili najotvoreniji prema svetu klasifikovali su
ljude prema jeziku, izgledu, obiajima ak i kada te kategorije",
kao to je govorio Aristotel, ne podrazumevaju ni mrnju ni prezir,
jednostavno samo nepoverenje i nerazumevanje; dakle, tek je kra
jem rimskog vremena varvarin" izgubio svoje znaenje bradonje
ili mucavca i uzeo negativno znaenje. Naravno, Biblija, Sveta tri
kralja ili hrianska poruka jevanelja su izneli nijanse ne bez vr
stih a priori; jer iako Bog potvruje da ne pravi razliku meu svo
jim biima, on je ipak odabrao jevrejski narod kao izvestitelja svo
ga Zakona. Osim toga, ako hrianska vera nastoji da ujedini sve
ljude, Sveti Pavle ipak pravi razliku izmeu hriana ne - Jevreja
i onih drugih. Time se, dakle, vrlo dobro objanjava d aje srednji
vele bio duboko neprijateljski raspoloen prema strancu. Ne toliko
zbog biolokih razlika, boje njegove koe, njegove dlakavosti, ak
moda ni zbog njegovog jezika ili religije; oni samo sumnjaju u obi
aje njihove zajednice: izmiljeno je zamenjeno znanjem. Stranac
predstavlja pretnju; on ne pripada zajednici; sumnja se u njegov
oseaj asti; vrlo lako ga optue za zloine, prevare, trovanja. ak i
u mestima gde su ga konano priznali, kao to je to sluaj u Itali-
janskim gradovima, on ima poseban status, za njega su i posebne
globe, postoji opasnost i od zaplene njegovih stvari nakon smrti, to
predstavlja pravo za stranca. Situacija se pogorava poev od XV
veka, kada su se pojavila dva komplementarna pokreta u jaanju dr
ave i raanju nacionalnih" oseanja. U to vreme stranac mora da
odabere: da bude vladarev podanik potinjavajui se time zajed
nikim pravilima ili da pobegne, moda najbolje da se povue i po
stane stranac u savremenom smislu te rei.
Ova ksenofobija ne proizilazi iz rasizma, da se posluimo
modernom reci. Da bi se to postalo, trebalo bi da se prezir i nezna
nje ujedine u odbacivanju. Nita od toga nee uraditi student uni
verziteta, inovnik bankarske filijale ili kmet u bekstvu: oni su svi
deca istinskog Boga; ponekada ih naunici sluaju sa interesova-
njem, vladari su radoznali po tom pitanju. Ali, klima se menja uko
liko nedostaje hrianska aura: dakle nevernik, Saracen, Mavar,

252
Turin (svi ovi termini su izmeani i meusobno zamenljivi, ukrat
ko musliman, je prokletnik, prijatelj Sotone; ako i ima duu, ona
jedino moe biti prodata avolu. Da li ga vodi strah ili prezir? Mo
da oba zajedno. Postoji nekoliko radoznalih umova koji u njima vi
de vie od turbana ili polumeseca: oni verodostojno prevode Kuran,
kao to je uradio i Petar Prepodobni, svetenik u Kliniju, u XII ve-
ku; oni itaju i razgovaraju o Aviceninoj medicini, Averoesovoj fi
lozofiji; neki sa emocijama govore o Saladinovoj plemenitosti, neki
ga ak i oboavaju, poput cara Fridriha II, istina, ekskomunicira
nog, koji je ,,u noi voleo uti glas mujezina. Meutim, takvo mi
ljenje je zastupljeno samo kod bogatih ljudi i naunika; u zajedni
ci se ostaje u okvirima vizije pravoverne crkve: smatrati nekog o-
veka Saracenom je najvea uvreda, to znai kriminalac i bez
zakona". Tano je da postoji nekoliko grupa muslimana meu hri-
anima: samo dve, brojano i ekonomski zajednice drugog reda i
obe iskljuivo mediteranske, one nad kojima nije izvrena konver
zija ili bar nije uspela. Postoje pre svega robovi, prodati nakon upa
da ili po trgovakom dogovoru sa bogatim trgovcima, eventualno i
Crkvom: nalaze se u Liguriji, Levantu, Kataloniji, Provansi; oni su
radnici, posluga, podvrgnuti su surovim uslovima, a nekada su ak
i ubijani pod bednim izgovorom zbog nedovoljno dobro obavljanih
poslova u tali ili ureivanja gospodarevog kreveta. I ovog puta e,
moda, biti uvedena ideja o rasnom preziru: jer, nakon 1400. robo
vi su uglavnom crnci, to predstavlja boju zla. Ostali su veoma spe
cifini: radi se o mudejarima88 sa Sicilije, iz Portugala i Andaluzije
koji nisu pobegli pred hrianskom Rekonkistom u paniji ili na
ostrvima, izmeu 1170. i 1300; oni nastavljaju, pod hrianskom
kontrolom, da govore arapskim jezikom i da propovedaju svoju ve
ru. Poto su izolovani i nakon Saveta iz 1214, obeleeni posebnom
odeom i bez ozbiljnih reakcija protiv svojih gospodara, puteni su
da ive u miru, ne uvaavajui njihovu umenost kada su u pitanju
zanati i trgovina. Ali odnos prezira prema njima se jedva vidi.
Kako da se ukratko ne osvrnem na sluaj Jevreja? Njihova
istorija je jedan od neospornih izvora kultura Evrope i Istoka. To-

Mudejar - muslimanska zajednica u paniji. Re potie od arapske rei muaj-

jan to znai dozvola za ostanak, (prim, prev.)

253
 dva milenijuma, u vreme sjajnog napretka i uasnih beda, pred
zapanjenim, zadivljenim i besnim oima hrianskog sveta, kao i
pred oima islama, narod izabran" od Boga, Avramov narod i na
rod Biblije - te knjige tri religije - zauzeo je, bilo kao pobednik ili
progonjen, posebno mesto u drutvu. Uprkos nebrojnosti, njegova
istorija je veoma dobro poznata, jer je ivot Jevreja veoma koncen-
trisan, vrlo organizovan i dao nam je bogat izvor informacija koje
idu od teolokih rasprava do cene koer89 mesa. U istoriji srednjo-
vekovnih Jevreja postoji vie naina pristupa; sledimo ih.
Prvi se odnosi na evoluciju njihovih odnosa sa hrianskom
vlasti, a da ne pominjem njihovu sudbinu u okviru islama. Od uni
tenja drugog hrama 70-ih godina nove ere i dijaspore koja je po
stojala do IV veka, kada je trijumfovala zvanina hrianska vera,
postojanje jevrejskog naroda je svedeno na koncentrisane i vrste
grupe oko Mediterana. Zatim, do oko X veka, odnosi izmeu njih i
hrianskog kraljevstva deluju prilino dobro. Nijedan ozbiljan po
kuaj njihovog obraenja, ak ni izolacije nije vidljiv. U junom de-
lu Evrope, a naroito u oblastima delimine i postepene islamizaci
je, poloaj jevrejske zajednice u paniji i Italiji deluje dobar, ak i
odlian. Period od XI do XIV veka je najdramatiniji, bez sumnje
zbog buenja hrianske pobonosti i zbog utemeljene i osvajake
moi Crkve. Sa jedne strane verovatno ohrabrena kraljevim autori
tetom, a sa druge pobonom propovedi, neprijateljstvo, do tada
uutkano, potresa hriansku populaciju. Izolovani ve i samim na
inom ivota u ovozemaljskom svetu ili s one strane, uporno bun
tovnici na svaki pokuaj preobraenja, tvrdoglavi u svom odbijanju
sporazuma na bilo kom polju, Jevreji se oseaju uvreeno, progo
njeno, proterano, a zatim su i napadnuti i masakrirani: pogromi su
u XI i XII veku oko 1100. sprovele krtene mase u dolini Rajne, a
zatim posle 1140. ili 1160. u dolini Rone, koji su bili praeni nasil
nim konfiskacijama i iseljavanjima, kao na primer u vreme Filipa
Avgusta i Filipa Fepog. Pored toga, Crkva je preterala: 1215. u La-
teranu, Inoentije III namee Jevrejima noenje posebnog eira i
znake na odei; to se tie Svetog Luja, obuzet agresivnom pobo-

89 Koer - hebrejska re i doslovno znai pripremljeno. To je hrana koju doputa

Tora i koja se sprema u skladu sa jevrejskim zakonom, (prim, prev.)

254
nou, nareuje da se Jevreji, koji su se uvele borili protiv istinske
vere smeste u zatvorene etvrti grada. Takve mere segregacije su
pojaale povezanost jevrejskih zajednica u njihovoj pobonosti, u
njihovim obiajima i izolaciji. Zbog takvog terora koji je u XIV i XV
veku doveo do nesrea poput epidemija i ratova, progon je ubrzan
u junoj Francuskoj, paniji, Nemakoj, gde su se grupisali veoma
jaki skupovi. Ovaj bes se stiao neto malo posle 1450. i ovoga puta
tome su doprineli papstvo i gradska buroazija ali razlog nije bio ni
saaljenje niti razumevanje, ve je ekonomija, u kojoj su Jevreji
imali svoju ulogu, nametala tu ideju; uostalom, kasnije je bio oprav
dan poziv zajednicama da se vrate u Francusku ili u druge zemlje,
nakon njihovog vie ili manje uspelog izgnanstva. Istina je daje re
forma i katolika nepomirljivost koja je usledila, jo vie oteala si
tuaciju Jevreja. Razlog tome, to je ova istorija" burna, isprekida
na pljakama i masakrima, zatim i koristoljubivim pozivima na po
vratak, je viestruka sposobnost izabranog naroda. Vekovima pre
XI veka, moglo se videti kako obavljaju sudske, pa ak i vojne po
slove u paniji; obavljali su posebne, ali veoma unosne poslove kao
uzgajivai konja ili krojake poslove. Postepeno istisnuti iz tih eko
nomskih sektora, to je uradila nepoverljiva Crkva, oni su se nakon
XI veka morali prilagoditi poslovima posrednika to dovodi do nji
hovo rasula. Karolinzi su ve u IX veku podlo na njih svalili brigu
da u Vizant ili zemlje islama sprovode ljudsku stoku otetu meu
Slovenima zahvaljujui ratnikim podvizima velikog cara. Tu ulo
gu u trgovini robljem oni e zadrati i u islamu sprovodei gomile
crnaca iz njihovih naseobina u Magrebu do njihovih panskih, sici
lijanskih i provansalskih zajednica. Oni su ti koji su u XII veku
unajmili brodove natovarene senegalskim i etiopljanskim zlatom
koje je iskrcano u Evropi kako bi se poremetila ekonomija. to se ti
e zajednice gradova, a jo vie sela, oni su ti, uvek oni, koji obez-
beuju pozajmice sa zalogom po visokim cenama ili u kratkom vre
menskom roku, veoma esto uz lihvarske kamate. A kazna naroda,
koji oigledno ne osea efekte povratka zlata na Zapad, poinje da
podstie estoku mrnju prema malom raznosau i njegovom ma
garcu, koji ide od sela do sela, ravnoduan prema besnim osudama
Crkve, ali preko potreban malim ljudima. Meutim, ne vidimo ih u
velikim trgovakim firmama ili bankama u kojima su gazde Italija-

255
ni: oni dobro znaju da bi bili isuvie izloeni stranim napadima ko
ji prate propasti pustolovnih firmi. Za vladare, zaplena jevrejske
imovine, iz tog razloga, na posletku, ne predstavlja ozbiljnu finan-
sijsku pomo.
Jevreji, bogoubice, govori Crkva? Ipak tolerie bogosluenje,
titi sinagoge, konsultuje rabine. Naravno, u XIII i XIV veku, ona
pokree stravine prie o rtvovanju dece i o skrnavljenju, ili ne
opovrgava glasine o trovanju bunara, o zaverama za unitenje sve-
tenika. Meutim, zajednica je to ubrzo prekinula: Jevrejin je iznad
zakona, iznad svetog. Ne znamo i ne elimo da saznamo ta se de
ava na njihovim proslavama Sabata; naroito otkada je u samoj
unutranjosti zajednice jevrejski narod, zatvoren nakon 1300. godi
ne u geto, podeljen na rigorozne i uvaene pijetiste koji su opasniji
od njihove mediteranske brae i koji su se vie pribliili hrianima,
Akenazi protiv Sefarda. Dakle, bogobojazni strah i gnev prerasta
ju u gorko nepoverenje, zatim u ljubomoru iz neznanja i konano u
mrnju koju oseamo prema vraevima ogrezlim u avolski greh.
Od toga se treba oistiti i, zbog toga i ubiti. Ali, ubiti taj narod koji
je svedok Starog zaveta, narod u kojem se Bog eleo inkarnirati, te
Jevreje koje treba gledati kao negativnu, ali neunitivu stranu bo
anske poruke, moemo li to uraditi? Nisu li oni odraz Starog zave
ta? Nee li se sudnjeg dana pojaviti kao svedoci onoga to je bilo
"? Meu obinim ljudima srednjeg veka nema prezira, nema
gnuanja: tu nema rasizma", a sam antisemitizam za kojim nae
vreme luduje, nema smisla u srednjem veku.

Evo dakle naih ljudi koji ive u manjim ili veim grupama,
manje ili vie svesni njihovih zajednikih veza. Prava, obaveze, sa-
radnja sa autoritetom bilo koje vrste, druenje sa komijom ili stran
cem, uljudnost u vreme mira ili rata to su karakteristike koje bi, po
meni, trebali imati svi slojevi" drutva. Ali, na tom nivou, razlike iz
meu jakih i slabih, bogatih i siromanih, seljaka i graana se poste
peno gube. Ne nalazimo li te slinosti prodirui sada u mozgove i sr
ca? ta znaju ti ljudi srednjeg veka"? 0 emu razmiljaju?

256
 2.

Saznanje

Ako me je italac sledio dovde, nije mu promaklo da se esto

pozivam na ivotinjski svet, u koji smetam oveka ipak meu naj-
obdarenije; moda e mi zameriti na tome. Ipak, ne moe se porei
da, meu onima koji su nam najblie, i koje, uostalom, jedino mo
emo ozbiljno posmatrati, pokazuju istovetno ponaanje, uzimaju
i u obzir oigledne svojstvene bioloke odlike i odlike vrste: ivot u
zajednici ili odvojeno, u gradu ili na selu, pokazivanje radosti ili bo
la; igraju se, bore se, grabe svoju hranu i obeleavaju svoju terito
riju; takoe poseduju pamenje, gde su ulo sluha i ulo mirisa
zasigurno najsigurnije take oslonca. Olako odbacujemo radozna
lost u odnosu na takve vidove ponaanja nazivajui ih instink
tom". Nauiti slona da broji po naem obiaju, majmuna da se igra
u kostimu ili psa da izvodi veste trikove; sigurno bi u naim oima
izgledalo kao daje re o dresiranim ivotinjama - rekli bismo ra
zumnim.
Sada bi trebalo da se odreknem pozivanja na ivotinje i da se
posvetim samom oveku, iz razloga to niko nikad nije video psa ka
ko dri pero ili raspravlja o Aristotelu. Kako prodirem u ljudsko sr
ce i um, moj zadatak postaje sve delikatniji. as je moja dokumen
tacija nepostojana, neosnovana, ponekad bazirana na istoj medita
ciji, pa se stoga vrti oko pojma mentalitet; as se njenom obim
nom i postojanom korpusu moe odrediti datum nastanka, ali ona
ide utabanim stazama i tie se malog broja ljudi. Da bih bio jasniji,
rei u da mi san i njegova uloga izmiu iz ruku, ali da je izlizano
govoriti o uenicima na ulicama Pariza. Pribliimo im se u meu
vremenu.

257
 UROENO

ovek govori, pie, i takoe se izraava pomou gestova ili mi

mike. Svi ovi postupci prevode neko oseanje ili ideju, nastajui u
trenutku u kom se ovek izraava, ili su rezultat ponekad dubokog
unutranjeg razmiljanja. U oba sluaja, njihova baza jeste riznica
nagomilanog znanja u mozgu: jedni su dobijeni nasleem ili nesve-
sno; drugi su usvajani tokom niza godina.

Seanje

I uinite to u znak seanja na mene", reci su svetenika u tre

nutku priea. 1 to bese uinjeno u vremenu na koje ne postoji se
anje, navodi pisar ispod svog zapisnika. Memoria predstavlja
most izmeu Boga i njegovog stvorenja, postolje na kojem se uzdi
e drutvo, skladite u kojem se uvaju primeri, uzori, ivotni pla
novi. Celokupno postanje pripada prolosti, a jedan tuan i bespo
moan svet, kao to je to bio srednji vek, trai pomo u seanju, bi
lo kolektivnom ili individualnom. Upravo je to ono to odrava obi
aje, daje smisao prolosti, odbacuje nepredvidivo, opravdava opro
taj. Nije nimalo teko obuhvatiti ono to pogotovo svetina od toga
oekuje. Prvo, seanje na stara vremena, onakva kakva su ih ispri
ali naratori od zanata, ili stariji ljudi; ponavljae tu lekciju kako
bi generacije koje dolaze opskrbili znanjima o prolosti koja raa sa
danjost, i daje joj oseaj dubine, istorijski smisao koji treba za
jedno podeliti; zatim, znanje zasnovano na svakodnevnom isku
stvu, ono koje se tie zanatskih prihoda u radionici ili na polju, ono
o granicama rodne grude, o biljnim ili prirodnim pojavama, na ko
ja se oslanjaju parcelisanje, ubiranje poreza,90 pravo na korienje,
domet pravde. U odsustvu plana ili neospornog razgraniavanja,
potrebno je ujediniti, i to na javnom mestu, sve one koji neto o to
me znaju ili bi mogli da znaju; brojni su inovi dogovora, gde istra
iva, pre nego to sastavi tekst, nabraja imena i, ako kau da zna

90 Naime, radi se o posebnoj vrsti poreza kojim je najamnik duan da zemljoposed-

niku preda deseti deo svojih prihoda, (prim, prev.)

258
ju, godine svedoka ije se miljenje zahteva. Oigledno, najtee je
nai imena: zaborav na selu se inio potpunim, barem pre XIII ve
ka. Ako je spektar krsnih imena, sveukupno gledano, veoma irok,
on se svodi na prilino suen odabir za svako susedno selo: ovde e
se masovno koristiti Hugo i Gijom, ali u selu pored e dominirati
imena Gi i Rober. Te slinosti mogu isto tako otkriti poreklo koje se
u poetku ne moe naslutiti: dakle, izmeu dva ana" samo e se
atributom mlai" ili sin onoga" izbei zabuna - nada najbednijih,
uostalom. to se tie nadimaka koji se mogu naslediti, ini se da je
imenovanje an, sin akov na selu izbaeno iz upotrebe neto pre
XIII veka; o tome sam ranije govorio. U gradu e podela rada, uo
ljiva od poetka urbanog rasta pre 1200, usloviti mnogo bri dola
zak nadimaka, koji pokazuju zanimanje ili karakternu osobinu.
Kao to je glavni razlog zaboravljanja oseaj beskorisnosti, razume
se da se u gradu sistemom zanata ne gubi iz vida, kao to je to slu
aj na selu, nastavak loze, preci i potomci.
Sve ove primedbe tiu se treeg stalea. Situacija postaje slo
enija onda kada se dotaknu druga dva. Pored potrebe da zadre,
poput svetine, sve ono to se tie njihovog tadanjeg ivota, ti ljudi
imaju ulogu koja povlai druge prohteve. Zasigurno je to sluaj sa
bellatorres,91 koji se najlake mogu uoiti. Na prvi pogled nema ni
eg prirodnijeg: ti ljudi koji ratuju takoe i upravljaju; ono to se ti
e njihove imovine njima je vano. Upoljavaju sluge i roditelje ka
ko bi ih ovi podsetili na ono ta imaju, emu mogu da se nadaju; od
XIII veka njima e po naredbi, kao i trgovcima u gradu, sluiti knji
govoe ili pisari. Od njih e nauiti ono to je bitno sauvati u se-
anju; po potrebi njima e itati ili ponavljati, ili e sami recitovati,
kao onaj gospodar iz Gina o kojem sam govorio, ono to treba da sa
stave u formi distiha ili rustine pesme. Normandija i Engleska su
pre 1200. godine sauvale brojne traktate o poljoprivredi, kao i
Italija (ratarstvo, Husbandry), koji su ponekad plod monakog is
kustva i koji slue gospodarima poseda i njihovim upraviteljima. S
obzirom da su u pisanoj formi, zasigurno su delo klerika, koji ih sa
injavaju jedino zahvaljujui izvetajima koje im podnose ljudi od
zanata.

91 borci

259
 Aristokratija takoe ima dva mesta seanja, koja su joj, ovaj
put, svojstvena. Na prvom mestu, mata njihovog drutvenog sloja
se hrani ljubavnim i ratnim priama, u kojima se meaju podvizi
mitskih heroja sa podvizima njihovih sopstvenih predaka. Neop
hodno je uti kako ih recituju, pevaju, glume pred svima stari, koji
ih obogauju sopstvenim seanjima ili mladi, koji e iz njih crpsti
primere i motive ponosa. Naravno, autori koji se trude da saine a
zatim da recituju tu epsku poeziju, te canzone, te romanceros, je
su profesionalci, istovremeno pesnici i istoriari. A da bi oni sami
zapamtili te prie ili da bi ih kasnije drugi zapamtili, koriste se ve
oma jednostavnim postupcima pamenja: ritmovi, asonance, pona
vljanja, stereotipi koje paljivi sluaoci sa svoje strane mogu utisnu
ti u pamenje. Drugo polje seanja aristokratije nije samo ideoloki
obojeno; ono takoe ima politiku crtu i tie se pamenja imena.
Upravo na njemu se zasniva prozopografija, koju veoma neguje
istoriar rodbinskih veza, rodoslova i moi. Nabrajanje redosleda
predaka, naroito onog koji pripada najprestinijoj grani porodi
nog stabla, predstavlja apsolutnu politiku i isto tako ekonomsku
potrebu: ona opravdava autoritet nad drugima, bilo velikim ili ma
lim; pribliava nivo kraljeva ili prineva, u kojem je princip nasled-
nog legitimiteta pravilo. Stvorene a zatim prekinute veze prilikom
sklapanja braka ili prenoenja nasledstva ispoljavaju se preko pre-
metanja onomastikog prtljaga koji oduevljava istoriare prava i
porodice. Mi smo sauvali izvestan broj tih rodoslova ustanovljenih
u trenutku kada je mo gospodara oseala ogromnu potrebu za po
jaavanjem kontrole nad slabijima: od kraja XI do sredine XII veka.
Kasnije e ta briga o spoznaji korena autoriteta nad ljudima i imo
vinom osvojiti graanstvo, naroito elnike trgovakih esnafa. Me
utim, mo koja e iz toga proizai bie, dakle, jedino politika a ni
kako ideoloka. Naravno, te podsetnike su utvrdili ljudi od pera,
iako su se gospodari lano predstavljali kao autori istih, kao to je
to sluaj sa anujskim grofom po imenu Fulk Roavi, u XI veku. Po
nekad je znaaj tih popisa toliki da se u njemu jasno vidi postupak
u radu klerika po naredbi, na primer pod perom kanonika Lambera
Ardra za gospodare Gina: on je ispitao stare i mlade, proitao ne
koliko tekstova, sasluao legende; njegovo pamenje je stoga na
drugom stepenu. Ono se razvija u koncentrinim talasima, u otkri-

260
vanju jedne po jedne pojedinane grane sredinjeg stabla; priznae
da postoje praznine ili e ih popuniti svojom matovitou. U tim
spiskovima ne nedostaje ena, u svakom sluaju kad su one donele
zemlju i slavu. Ideal je stii sve do stirpes, kraljevskih korena, karo
linkih: tri veka posle smrti, Karlo Veliki, ak i njegovi proseni na-
slednici, jo uvele su velika preporuka, kako u epskoj knjievnosti
tako i u rodoslovima XI i XII veka. Biti potomak velikog imperato
ra, kakva slava! Nepotrebno je rei da, uprkos zbirkama legendi ili
vatrenoj revnosti mnogih istoriara, veinom onih sklonih germa
nizaciji, niko do tih korena nije sa sigurnou stigao. Utvreni spi
skovi najee su nastali jedan ili dva veka pre nego to su sainje
ni u pisanoj formi. Ali ii jo dalje? Da li bismo bili u stanju da to
sami obavimo bez pomoi matine slube? Tu bi nam trebali orijen
tiri: Samo napred, ne znam nita, smatra se skromnom izjavom
grofa Fulka, jer ne znam gde su moji preci pokopani. Nekropole,
graevine, parastosi koji se prenose iz generacije u generaciju, za-
menjuju seanje na preivele. Jo jednom, upravo mrtvi odravaju
slavu ivih.
Sluaj molitvenjaka je jasniji. Oni jedini imaju pero u svojoj
vlasti, pre nego to nastanu knjige seanja, ricordanze graanstva
u XV veku. Po potrebi, oni e na sopstveni sluaj primeniti postup
ke pamenja koje je velikan" od njih traio za sebe: upravo svoju
porodicu prouava, sredinom XII veka, Lamber de Vatrelos, kano
nik iz Kambrea. A poto je Crkva ovladala vetinom upravljanja
svojom i tuom imovinom, klerici su takoe morali da se pobrinu
za raunanje, proveravanje i seanje. Ali poverava im se i druga
nadlenost. Kao posednici Svetih spisa, oni su uvari i posrednici
izmeu njih i vernika: moraju im itati, recitovati, jasno tumaiti
Svetu knjigu, ali isto tako psalme koji skandiraju liturgiju, exempla
koji podupiru njihove govore, knjige muenika gde iznose imena
svetaca koji se potuju, kapele gde se upisuju praznici koje treba
proslaviti. Sve to treba odravati, a po potrebi i obogaivati. Upra
vo su se kod klerika najranije i najsavrenije razvile tehnike pame
nja: lanac rei koga odrava upotreba ponavljanja jednog sredinjeg
podatka; ideje koje od poetka pokreu ponavljanje i komentar;
obrasci na koje se oslanjaju paragrafi neke besede, ti incipit koje
oboavaju strunjaci svete diplomatike; sistematska upotreba teh

261
nike napamet koja zahteva seanse ponavljanja sa pevanjem, ili
psalmodiju - re ije znaenje samo sve otkriva.
U tom pribegavanju pamenju, itav fond opteg znanja slui
kao rezerva za crpljenje. Ve sam u nekoliko navrata govorio o
exempla, tim pounim anegdotama koje su sredinom XIII veka ob
znanili dominikanski istraivai kao to su Etjen Burbonski ili Ce-
zarije od Hajsterbaha. Ti tekstovi su pobudili ivo interesovanje kod
istoriara narodne misli - ne usuujemo se da kaemo kulture. To
su, u stvari, prie koji su sakupili fratri propovednici, najvie na se
lu, uostalom, kako bi ih osudili ili popravili; prie koje svedoe o se-
anju na davna vremena, o potisnutim verovanjima, snanim fan
tazmama, koje u svom kolektivnom seanju nose vulgum, minores,
illiterati: to je folklor, kultura naroda, kako se govorilo na kraju
XIX veka. Shvaen u prezrivom znaenju, ili, u najmanju ruku, pe
jorativnom, od samog nastanka u modernom dobu - ne traje li to
jo uvek? - folklor je danas vien kao jedan od najsigurnijih nai
na pristupa psihologiji zajednice ili ukorenjenosti starih tradicija. U
meuvremenu, valja imati na umu da su znanja koja on prenosi sa
mo narodna; u ranom srednjem veku postoje koncili iji kanoni
hitaju da osude verovanja, obiaje, formule koje dolaze iz veoma
starog doba, iz keltskih, germanskih ili grko-rimskih vremena: mi
ne verujemo vie u vile, ali izrazi kao to su Bog te blagoslovio ili
Nazdravlje koji su utiv odgovor na lajanje naeg blinjeg, pred
stavljaju klasine formule za isterivanje zlih duhova za koje se ve-
rovalo da su obuzeli nazeblog nesrenika: te formule je osudio i za
branio koncil u Leptinu 742. godine!

Imaginarno

injenica da danas postoje ljudi koji se zastrauju dinosaurusi

ma od kartona ne spada pod imaginarno, zato to su nekad davno
ove ogromne ivotinje zaista postojale; ali injenica da su, posle X ve
ka pa sve do danas, barem u severnoj Evropi, ene verovale da vide
none jahae koji jau u vazduhu, poput Mesnie Hellequin, aman-
ske arobnjake koje vodi boginja noi, jeste prenoenje neeg izmi
ljenog u njihovu podsvest, koje nije niim drugim izazvano do nji
hovim strahom od smrti i mraka: to je imaginarno. Ono se hrani,

262
dakle, nagonskim porivima i iracionalnim tumaenjima. To iroko
polje istraivanja na kojem se s ushienjem zabavljaju istoriari ide
ja i strunjaci psihijatrije nema granice, ni tamo gde zadire duboko
u mitove koji se u tom polju prepliu, ni tamo gde se meaju izobli
eno seanje i ista fantazija. Ljudi srednjeg veka nisu bili ravnodu
ni u pogledu stvaranja imaginarnog, nego su ga osuivali kada do
njih doe: u XI veku Burkard de Vorms je u tome video paganske ko
rene koje treba iupati; u XIII veku dominikanci su u njemu otkri
li jeretiko zastranjivanje. Imaginarno je zajedniki deo svih stalea,
drava, polova, ivotnog doba; a da li emo se mi uhvatiti naroito
onog koje je svojstveno klericima koji se o njemu izjanjavaju ili onog
koje je svojstveno seljacima koji ga priznaju, isto je pitanje izvora.
Sanje najvri oslonac imaginarnog, kao i danas uostalom, a u
srednjem veku on je i najsigurniji nain za njegovo razotkrivanje.
Sveci i ne tako sveti monasi priaju o svojim snovima; kraljevi i prin
evi takoe, i neki drugi koji o tome malo govore. Ta svedoanstva
oigledno govore pre o onome ta su ti ljudi verovali da sanjaju nego
o onome ta su zaista sanjali. Iako je sadraj tih snova svet, Crkva je
podozriva prema snu: ona se boji zamki koje je Sotona postavio. Zar
nismo, u stvari, videli da neki princ donosi nagle i nerazumne odlu
ke pod izgovorom da ih je video u snu? Ili, isto tako, ta misliti o pri
padniku prvog reda kome u snu neki sveti ovek otkriva - to je onda
dobar san - mesto na kojem poivaju njegove mosti: izmiljanje"
relikvija time dobija na znaaju. 0 emu sanjaju ti ljudi? Kao i da
nas, bez sumnje: o dogaajima prethodne veeri, problemima sutra
njice, o strepnjama ili nadama njihovog ovozemaljskog ivota. Da bi
se takvi snovi mogli ispriati, potrebno je da govore o Bogu, o Svetoj
knjizi, o spasenju, o smrti, i tada ine, kao u itavoj hagiografiji, jed
no sreeno i pouno pripovedanje: to je visio, a ne obian somnium.
Meutim, treba paziti da se ne ode s druge strane tog prostog appa-
ritio: to bi znailo prepustiti se otrovu predskazivanja, u kojem tinja
ju predoseaj, predvianje, odbacivanje Rei koja je govorila u sno
vima. Od XII veka, prvi lateranski koncili su formalno zabranjivali
tumaenje snova. Ipak, to je stav klerika: u vreme ana de Mena i
Romana o rui, u vreme Dantea u Italiji, na poetku XIV veka, san se
obesveuje, postaje svetovni odjek svakodnevice, a moda je samo
zato to snovi obinih ljudi dolaze do naih izvora.

263
 Ti ljudi sanjaju samo svetog Benoa, olujne nepogode ili svoje
pretke. Katkad se u snu iznenada desi poneki neverovatan dogaaj
ili se pojavi neobian lik: kad se probude, sami sebi opisuju to sve-
doanstvo; i ne moe se tvrditi da, po zavretku prepriavanja, ije
znaenje tumae preko briga koje ih mue, nisu sami sebe ubedili
da su videli udo, mirabilia.
Mnogo je truda uloeno da se u pripovedanju Marka Pola ili
Mandvila otkrije udeo iste mate ili udeo manje-vie svesnog izob-
liavanja: u njima ne postoje, kao to se oekivalo, ljudi koji se ti
te od snega svojim ogromnim stopalima, niti jednoroga, a ni jeeva
koji vise sa drvea; ali ima ljudi koji imaju na nogama skije, noso-
roga i kestenovih ljuski na platanima. U izmiljanjima putnika i sa
njara postoji spontani deo neobjanjivih analogija i stvaralake vo
lje. Imaginarno se dakle hrani manje-vie ovladanom stvarnou:
ako su ljudi XIV i XV veka verovali da posvuda vide izobliena bi
a, neobine ivotinje ili kosture putnika namernika, vukova pred
vratima Pariza, kuge je i te kako bilo. Naravno, tim sanjarenjima e
pomoi itav spektar seksualnih nagona: u psihijatrijskoj dijagno
stici dananjice oni igraju odluujuu ulogu: bilo daje zamiljen ili
stvaran, telesni kontakt ouvek zauzima znaajno mesto u naim
snovima. Ali, upravo je to podruje na koje se baca veo religiozne
istote i straha. Veoma su retlci opisi koji prizivaju te zabranjene sli
ke; u krajnjem sluaju, to su prolazna iskuenja koja e umeti da
prebrodi jedan sveti Antonije ili bilo koji drugi isposnik. Opet ne
smemo zaboraviti ne toliko est i oigledan sluaj: snovi pod utica-
jem androginije. Kada e se i kako, na kraju vremena, pomeati po
lovi, izbrisati osobenosti, da bi sva stvorenja u Sudnjem danu ini
la samo jedno jedino telo" kao aneli? To je odluujue pitanje za
sudbinu oveanstva kao i pitanje o polu anela. Kada ih je godine
1453. bombardovala artiljerija Muhameda IT, konstantinopoljski
uenjaci su pokuavali da odgovore na to pitanje pre nego to se
predaju u ruke nevernicima. A mi savremenici koji se podsmevamo
takvoj brizi u jednom takvom trenutku, nismo nita shvatili o po-
slednjim mukama tamonjih hriana; Turci su ih prekratili.
Meu vetinama - mi bismo rekli disciplinama - koje su se ui
le u kolama, o emu u, uostalom ponovo govoriti, jedna je imala
krajnje nejasne crte: muzika. Meutim, ako je ona ukljuivala ono

264
to joj daje na zdrav razum, onda je u to vreme bilo potrebno pre
vesti je izrazom harmonija": harmonija nebesa, Prirode, nadljud
skih fenomena. A razlog mog izlaganja o tome na ovom mestu lei u
injenici to ja u muzici vidim element prirodnog dara, unutranju
sklonost ka zadovoljenju zahteva harmonije. Nema sumnje daje o-
vek srednjeg veka bez muke ubeivao sebe da se upravo u muzici na
najbolji nain izraava volja za ravnoteom koju Bog eli; spoznaja
te neosporne istine nije imala dodira sa Reju, a jo manje sa Slo
vom. Upravo se u Prirodi ovek ui o Bogu, tvrdio je Sveti Bernar
1150. godine, iako je i sam bio veoma obrazovan i neumoran propo-
vednik. Da bi se mogla izvui korist iz te harmonije boanskog del,
potrebno je posedovati, a to je uroeno, oseaj i smisao za Lepo. U
tom domenu istoriar ostaje zbunjen. Kako otkriti ono to je ovek
nazivao lepim tokom jednog milenijuma, kada taj lini i unutranji
oseaj izmie definiciji, ili jo vie, klasifikaciji? Imamo na raspola
ganju samo dva naina pristupa, oba veoma skuena. Propovednici,
hroniari i, zato da ne, pesnici koji hvale Lepotu kao jednu od Vrli
na. Meutim, njihova je beseda previe uprouje: za ivo bie, pej
za, ljudsko delo, lepo" je ono to je dobro", to jest, ono to se svi
a ili nastoji da se svidi Bogu; to je odavanje poasti Boanstvu, ali
isto tako i njegov odraz. Dobar grad" je miran, ureen, aktivan, on
je 1"; dobar" vitez upranjava hrabrost, posveenost, estitost,
on je 1". Ipak, ni drugi nain pristupa nije nita ubedljiviji: to su
predstave, naroito prikazane na rukopisima, freskama, platnima, ili
izvajane na zidovima; i, u nedostatku sigurnih primera, mogli bismo
tome bez sumnje dodati vrtove. No, vreba nas razoaranje: u nae
lu, princ ,,u svom velianstvu, gospodar prikazan na svojoj nad
grobnoj ploi, aneo Sudnjeg dana ili ak Hrist na ornamentu crkve
ne apside morali su biti lepi; dakle, svi su liili jedan na drugog.
Tokom vekova su se smenjivali gestovi i izrazi tipini za odreen pe
riod, ali sve to ostaje samo apstraktni ideal. Treba saekati XIV vek
da bi se nagovestilo preispitivanje dobrog koje odgovara lepom,
povratak stvarnim crtama: moemo li onda smatrati lepim" glave
arla V ili Di Gesklena u Sen Deniju ili u Amijenu, kada su oni do
bri ljudi"? Zapravo se, bez prelaznog stanja, prelo sa imaginarne le-
pote na surovu stvarnost. Vie se neemo uditi to drutvena di
menzija baca na to svoj otrov: odjednom, od nastanka romanikih

265
timpanona, obian narod postaje ruan. Jedino podruje gde se
nasluuje smisao za lepo jeste predstavljanje ene. Generalno muki
karakter sveta umetnika (izmeu ostalog, i pesnika) to veoma dobro
objanjava. Gore sam spomenuo ideal ene, u najmanju ruku u teo
riji. U poslednjim stoleima srednjeg veka smisao za lepo se sve vie
premeta ne na lice ene, koje gotovo uvek ostaje stereotipno, nego
na njene obrise, na primer preko izrazite naklonosti ka njenim ne-
nim udovima, upadljivoj savitljivosti njenog struka, do vanosti ko
ja se pridaje grudima i vratu; takvo predstavljanje izmie pravilima
harmonije da bi se prelilo u senzualnost. Moda prisutna u krojenju
odee po meri za oba pola, uostalom, daje vei znaaj telu, koje je
ponekad bestidno obnaeno, ili je skriveno s licemerjem. Ali kod
umetnika, upravo je elja za panjom gledaoca ili sluaoca vodilja
njegove kiice odnosno pera.
Poslednji delokrug, danas veoma dobro prouen u Francuskoj,
jeste uloga boja. Ona je nesumnjivo sutinska u unutranjem, pa
ak i spoljanjem ukraavanju graevina, na porodinim grbovima
koji se od XII veka generalizuju, ali naroito u nainu oblaenja,
ukljuujui i radna odela. S panjom smo izdvojili faze dominacije
odreene boje - bele, crne i crvene pre hiljadite godine, plave u XII
i XIII veku, zelene i ute pri kraju srednjeg veka - s tim da nismo
dokuili razloge takvog smenjivanja; uostalom, narodna mudrost
potvruje da se o tome ne raspravlja, jer je to pitanje ukusa i mode.
Ipak, simboliki smisao boja predstavlja polje na kome se imaginar
no jedva moe naslutiti; ali zato ono to izbija pred oi istoriara je
ste srednji vek koji nije ni crn a ni od zlata, nego svugde vrvi od i
vih nijansi, ija u svim bojama, koje su postale najprirodnije sred
stvo u prikazivanju lepog.

Mera

Triput meri, jednom seri, kae narodna izreka. Tome jo tre

ba dodati znanje i mo. U malom broju disciplina nae vreme se su
protstavlja srednjem veku. Za nas, jedan litar, jedan sat ili jedan ki
lometar su podaci oko kojih se ne raspravlja, i ceo svet se slae oko
toga, dodue, ne bez potekoa.

266
 Kao to znamo, jedino su Velika Britanija i neke teritorije koje
su nekada bile pod njenom dominacijom ostale verne nerazumlji
vom, arhainom i zbrkanom sistemu, koji potie iz srednjeg veka i
iji razlozi upotrebe ovde nisu ni bitni. Ipak, oseanje nerazumnog,
nereda i hira koje izaziva takva upotreba pred oima onoga koji je
takav sistem napustio, deli i istoriar kad se nae pred srednjove-
kovnom merom. I, iako se ovek ne raa sa znanjem da rauna,
mentalni sklop koji slui kao osnova drutvu moe biti smatran uro
enim. Poimanje mere u sutini predstavlja individualni nagon, ili
ako tako elimo, kolektivni, i onda pripada jednoj grupi, porodici,
udruenju, selu: ono je jedna od jedinstvenih odlika te grupe. Iz to
ga proizilazi da rasutost podataka kojim raspolau izvori navodi sva
kog istoriara srednjeg veka da svoje istraivanje vee za lokalnu
metrologiju, podjednako nejasnu i beskorisnu. Takav poduhvat je
ustvari utoliko uzaludniji koliko i izreka ovek je mera svih stvari,
kako je govorio Protagora u vreme Stare Grke, koja nema samo iz
gled moralne maksime, nego nas podsea da izraavanje u stopa
ma", palevima, koracima", laktovima, ili u vreama, u jutrima,
snopovima, aritmetiki gledano nema nikakvog smisla. Pa ipak, i
kad bismo uspeli da ustanovimo odnose ili srednju vrednost, ostalo
bi da se jedna mera za ito nazvana do crte i druga nazvana ,,dup-
ke puna mogu kretati od jedne do duple, zavisno od toga da li nau
raunicu zaustavljamo na samoj ivici mere ili preko nje; ili isto tako
da jedno jutro zemlje nije isto to i oranje bika i oranje konja. e
mu onda uporno upirati prstom u grube, pogrene procene i tvrdo
glavo verovati u posledice nepotenja ili neznanja? Isto tako i na vr
hu drutvene lestvice greke mogu biti ogromne: godine 1371. vlast
u Engleskoj je nameravala da oporezuje kraljevske parohije; ona je
procenila da ih ima 45000, a bilo ih je najvie 6500. Dakle? Taj do
kumentarni prtljag ne vredi niemu? Da li treba da se zadovoljimo
gotovo pukim nagaanjima u svakodnevnom ivotu - moja ze
mlja, moj prihod", moje pravo na korienje - ili izrazima koji
jedino znae velik, brojni, bitan bilo da je re o kui, smrti ili
zaradi? Bez sumnje, da. Ipak, kada se stavlja na nivo svih ljudi, ne
ukih i uenih, broj ne znai nita: on je samo Boje delo, i, s obzirom
da je takav, njegova vrednost se ne moe dovoditi u pitanje, ne mo
e se ispravljati, ili s najjaim razlogom izvrtati; namerna pogreka

267
u raunici je uvreda prema Tvorcu, gotovo krvni zloin. Osim to je
svet, broj je takoe znak moi: Boje moi, zasigurno, ali, ako treba,
i kraljeve, prineve ili, skromnije, moi gospodara ili grada. Bilo da
je javni ili ne, broj ima lini peat i promenljiv je; kao takav, on je
takoe simbol, to opravdava da se ne trai iskljuivo njegova broj
ana vrednost. Ovog puta re je o antikoj poruci, manje-vie hristi-
janizovanoj, koja pomrauje numeriku vrednost: cifri jedan, izrazu
boanskog jedinstva, odgovara trijada egipatskog ili vedskog pante
ona prehrianskog trojstva; etiri je broj geometrijskog savren
stva, broj nebeskog Jerusalima, broj Hrama i Boje kue; sedam je
broj Postanja i jevrejskog kalendara, uostalom i broj dana u nedelji.
to se tie broja est, on sam po sebi znai mnogo", jer prevazilazi
ono to se moe izbrojati prstima jedne ruke: est drugova, ezdeset
brodova, est stotina nastradalih, est hiljada dua, ili ono to se isto
ne moe brojati: est puta est, trideset est.
Pitanja koja istorija i grupisanje cifri postavljaju istraivau
proizilaze iz tih namera. Ona su daleko od jasnih; evo nekih od njih.
U raunanju je dvodecimalni sistem vladao sve do trijumfa metri
kog sistema u XIX veku. Nasleen iz mediteranske antike, i usvo
jen u hrianskoj crkvi, njegovo poreklo je rado predmet rasprave:
meseeve mene, koje se lako daju posmatrati, usklaivale su - a u
islamu jo uvek usklauju - proticanje vremena u godini, ali one se
ne podudaraju sa vremenom Zemljine revolucije oko Sunca. Bilo je
dakle potrebno pribei ili sazveima koja se vide na nebu i koje je
Ptolomej svom snagom pokuao da pregrupie u dvanaest sazvea
ili pre svega, biblijskoj poruci koja govori o dvanaest plemena Izrai-
ljevih. Broj dvadeset koji ulazi u sastav sa brojem dvanaest, na pri
mer u tadanjem monetarnom sistemu, slui da se prisetimo naih
dvadeset prstiju sa ruku i nogu, to je jedva ubedljivo. Kada je u pi
tanju nula, strana antikim narodima koji su vie od nje koristili
omegu koja je oznaavala kraj svih stvari, kao to je alfa otvarala
spisak istih, ona se uvodi u zapadnu raunicu najranije u X i XI ve
ku pod vizantijskim uticajem, isto tako poteklim od Hindusa koji su
koristili nulu vie od hiljadu godina. Pored toga moemo dodati da,
uprkos pogodnostima u raunanju koje je nula omoguavala, jedva
da je bila u upotrebi pre razvoja trgovinske i poreske prakse u XIII
veku. Moda je simbolizam nule, taj savreni krug koji nema poe

268
tak ni kraj, smetao ovaj broj na Boji nivo a ne na ljudski. Postoji
tu jo jedan problem ali ne i najmanji: zamena rimskih cifri arap
skim. Ovoga puta su uzroci i etape veoma vidljivi: tu je pre svega
kontakt sa islamom i Istokom uopte, u trenutku trgovinskih i kul
turnih razmena, i posle 1050. u vreme krstakih ratova, u stvari
najranije posredstvom panije i Sicilije. Oita pogodnost u pisanju
se namee upotrebom nule, uprkos protivljenju klerika; pisati 198
umesto CXCVIII uspostavlja bespogovorni napredak. Pojava te no
ve prakse se razlikuje u prvo vreme kroz dokumentaciju italijanskih
trgovaca ili kod crkvenih pisara koji imaju dodira sa Istokom s kra
ja XI i poetkom XII veka.
Aluzija koja prethodi usavravanju srednjovekovnog raunanja
vodi na sasvim prirodan nain ka tehnikom i umnom opremanju
svih ljudi koji su bili u dodiru sa aritmetikom i geometrijom, inae
dve vetine koje su se predavale u kolama. Ne znamo nita o veli
kim postignuima Kelta ili Germana u premeravanju ili merenju
prostora; ona su sigurno bila utemeljena jer je i sam Cezar otkrio
preciznost i jednako rastojanje izmeu tragova i taaka galskog gru-
pisanja; to se tie skandinavskih naroda od VIII do X veka, njima
nije trebala niija pomo da iscrtaju po tlu, u Irskoj, Normandiji ili
na Jitlandu, granice parcela koje su pripale ratnicima ili njihovim
ljudima. Ali, ne moemo zanemariti da je upravo grko-rimsko na-
slee sluilo kao model tokom hiljadu godina. Od Hesioda, osam ve-
kova pre nove ere, pa sve do Boecija, pet velcova posle Hrista, preko
Plinija, Varona ili Kolumele, u hrianstvo su se slivali primeri i po
uke. Isto tako moemo rei da hrianstvo sve do XV veka nije nita
dodalo: o tome svedoe crtei poput onih iji je autor Vilar DOnkur
iz XIII veka, fragmenti iz katastara XV veka, celokupna ikonografi
ja; okovi, nian i slikarski stalak, kompas i visak, uglomer i nivela, a
da ne raunamo jo, za konstrukciju, ekrk ili etalicu sa protivtego-
vima. Graditelji katedrala bili su bez sumnje neuki dobrovoljci ko
ji su gurali kolica a istraivai iz fiorentinskog katastra 1427. godi
ne nita drugo do obini pismeni ljudi; ipak, iznad njih su bili maj
stori zanata na gradilitu i inenjeri iz katastra. I za kraj, kako da za
boravimo da su upravo ta vremena iznedrila primitivne mehanizme
za raunanje kao to su raunaljka na komplikovanim brojanicima,
koje je jedna uporna tradicija pripisala genijalnom umu erbera

269
dOrijaka, buduem papi u XI veku; zatim, mehanizam raunanja u
redovima i kolonama, za nas oigledan kamen temeljac itavog ra
unanja, koji su opet na kraju XII veka otkrili italijanski trgovci i
bankari u elji da imaju brz i jasan uvid.
Moramo biti oprezni kada na svetio iznosimo greke u rauna
nju kojima obiluje srednjovekovno knjigovodstvo, bilo trgovako
bilo poresko; ti ljudi nisu bili neiskusni, nepaljivi ili nepoteni kao
ni mi danas, uostalom; u pogledu podataka procenjenih u gotovini,
bili su neprekidno prinueni da nesvesno prave greke zbog tada
njih vrednosti metala koje su morali pretvoriti u raunske jedi
nice. Kako ne bih zalazio u istoriju novca kojoj nije ovde mesto i ti
me se previe udaljio od teme, neka mi bude dovoljno da se prise-
tim nekih jednostavnih osnova, koje su veoma razliite od naih.
Vrednost svih suma novca koje treba urediti ili naplatiti procenje-
na je na osnovu numerike skale koja nije nita drugo do apstrakt
na suma, bez pravog pokria: jedna livra (koja uostalom predsta
vlja teinu metala u poetku) odgovara sumi od dvadeset groeva
(re prosto znai ono to se plaa), a jedan gro vredi dvanaest di
nara (jo gore ovde: denarius to je ono to se prodaje). Meutim,
ta udna meuveza, uzeta kao fiksna, postoji samo u teoriji: tako je
samo Francuskoj bilo tridesetak skala za raunanje, u zavisnosti od
mesta gde se kovao novac ili od starih obiaja zaboravljenog pore
kla. U jednu livru uvek ide dvadeset groa, ali ta livra nije ista u
Parizu, u Turu, u Beu ili negde drugde, i njihov odnos je meusob
no veoma razliit: vrednost jedne sume procenjene na pariki" na
in odgovara samo 80% vrednosti iste procenjene na turnki; i
ako se knjigovoa nije potrudio da to precizira, jer ne osea potre
bu za tim, istoriar neminovno srlja u greku.
Iako je prva prepreka sruena, sledea je jo gora: platiemo
porez ili neku stvar pomou metalnih novia razliite teine, na
ziva ili izgleda; oni ne nose nikakvu brojanu oznaku i razlikuju se
jedino prema optepoznatom nazivu koji im otkriva identitet: jedan
eki, jedan anjel, kruna, franak (to je ovek sa orujem), stotine dru
gih, u Francuskoj ili drugde, fiorin, dukat, matapan, marabotin, itd.
Elem, samim tim, knjigovodstvena vrednost tih vrsta nije nipoto
fiksna: ona varira u zavisnosti od trita ili volje kovaa, dakle, u za
visnosti od zone u kojoj se takvi podaci primenjuju. Od kog metala

270
se kuju, uostalom? U karolinko doba, retkost, ili ak nepostojanje
zlatnih ica u zapadnoj Evropi, tvrdoglavo odbijanje Crkve da crpi
ili pretapa blaga koja je nagomilala bilo iz antikih hramova bilo od
zarade od trgovine robovima, ili jednostavno od zakupa koji su pla
ali naseljenici koji su obraivali njenu zemlju, sve to je navelo
vlast da se odrekne kovanja novca u zlatu. Preimo na posledice tr
govake paralize pred grkim ili muslimanskim Istokom, koji je
ostao dvometalan. Kako je na Zapadu, u naknadu za to, bilo srebra
u izobilju, drali su se njega. Ali, u trenutku kada tri mediteranske
kulture ulaze u trajan dodir, od 1020. ili 1050. godine u itavoj ju
noj Evropi, zlato ponovo postaje neophodno radi poravnanja sada
znaajnih pogodbi. Na tu glad za zlatom se kasnije pozivalo da bi
se objasnili ciljevi evropskih osvajakih pohoda na Afriku ili Ame
riku, koje su obilovale zlatom; ipak, u tome se isto tako moe vide-
ti jedan od odluujuih faktora nasilnih pohoda na islam, zamaski
ranih u milosrdne krstaice ratove. Zlato u sutini dolazi iz Suda
na, iz gornjeg Egipta, iz Indije. Moe se prenositi karavanom ili bro
dom sve do Sicilije, do Balearskih ostrva, panije ve od poetka
XII veka. Taj priliv zlata kao rezultat trgovinskih razmena ili nasil
nikog otimanja ponovo je pokrenuo posle 1250. godine kovanje
zlata na Zapadu; nova korenita promena poticala je uostalom iz ve
oma nestalnog odnosa vrednosti dva metala, zlata i srebra. Ta zbr
ka imala je dve posledice: otvorila je put slobodnoj trgovakoj spe
kulaciji i poduprla je hirovitost cene ivota. Ona je pobudila tako-
e, kako kod ranijih istoriara tako i kod sadanjih, neprijatan ose-
aj daje istraivanje, ako se oslanja na udljivost cena, plata, dakle
ivotnog standarda, savreno nerealno; i upravo je to razlog zbog
kojeg se od toga suzdravam; i ta rei o zastranjivanju u odnosima
sa iskrenim Poenkareom? Ipak su ljudi tog vremena bili i te kako
svesni nepogodnih aspekata takvog haosa: Justinijan, Karlo Veliki,
pape lino pravili su reformatorske projekte a aristokratska knji
evnost je u tome videla drugog Aleksandra Velikog. Ipak, uslovi za
neko ozbiljno ostvarenje nisu postojali, i treba saekati prosveti-
teljstvo i XIX vek da se tako neto i isproba.
Uostalom, kad je re o prostoru, zapremini ili broju, srednjo-
vekovni pristup nije isti kao na: to je dvodimenzionalni pristup,
nasleen iz grke misli. Pejzai ili koliine nisu obuhvaeni ,,u u-

271
binu", odakle imamo izvesnu ravnodunost prema geografiji pre
XIII veka: brojevi imaju samo onoliko zapremine koliko oko za-
belei; tako Petar Damjani prelazi preko Alpa ne primetivi to, kao
to Sveti Bernar ne vidi kada prelazi jezero Leman. Razlog tome le
i u injenici to se svet, kao Boje delo, nalazi u stanju nepomi-
nosti koje ne dozvoljava bilo kakvo kritiko ispitivanje niti, oigled
no, razumsko. Na kraju krajeva, tako su grki filozofi razlikovali
makrokosmos, koji predstavlja celokupan svet koji su stvorili bogo
vi ili Priroda i koji ljudi nee moi da menjaju - tako tvrdi Aristo
tel i sam Platon - i mikrokosmos, mali svakodnevni svet, u kojem
se kreu ovek, graanin, putnik, kako to vide Pitagora i Eratosten.
Treba saekati XIII vek i dodir sa islamom da bi razvitak oseaja za
geografiju u hrianstvu uzdrmao smirenost uenih ljudi; ono to
su ve pretpostavili grki ili indijski mudraci, a barem delom potvr
dili muslimanski putnici, postalo je pitanje koje je povlailo posle-
dice: da li je Zemlja okrugla ili ravna? Nepokretna ili se kree? Evo
onoga to zabrinjava one koji znaju i one koji se ne plae suprotsta
vljanja Crkvi, koja se vrsto pridravala biblijskih potvrda. A staje
sa ostalima? Sa svima ostalima o kojima sam najee govorio? Pa
dobro! Oni se verovatno ne brinu zbog toga: oni ve nemaju toliko
sredstava da posmatraju, predviaju, podleu ritmu i udi vreme
na, kako da se onda zanimaju za prostor sa druge strane polja, bre
ga, susednog grada? Na predikaonici svetenik e govoriti moda o
Jerusalimu, o Rimu, o Edenu, ali da li njegovi sluaoci imaju bilo
kakvu predstavu o mestima i razdaljinama? Da lije tamo taj Jeru-
salim ka kome se mi upuujemo? na tu pomisao navodi popularna
istoriografija sirote ljude koji bosonogi idu sve do Svetog Groba i
koje zauuje svaki grad u prolazu.

STEENO

Termin kulturaje veoma podesan, kao i termin drutvo. U

sutini, ni jedan ni drugi nemaju precizan sadraj ni znaenje, to
bi omoguilo popularizaciju njihove upotrebe. to se tie prve reci,
ta ona znai: gomila saznanja? Ideologija i verovanja? Mentali
tet" i pravila ivota? A znaenje druge reci, koje je: unutranji sa-

272
stav? Vrste odnosa meu ljudima? Priroda rada? To neslaganje re
ci, jo vie pretrpano linim zapaanjima ili neposrednim sluajno
stima, nije uzaludno: ono znaajno oslobaa horizont koji namera-
va da obuhvati onaj ko se njime slui. Po meni, znaenje e na ovom
mestu biti gomila saznanja koja upravljaju ljudskim postupcima to
kom srednjeg velca - neto kao konci, koji, bilo tanki ili kruti, odr
avaju njihov ivot. Ta saznanja mogu poticati iz podruja uroe
nog, i ja sam ih upravo spomenuo; ona su takoe u velikoj meri ste
ena, i stoga valja se tu zaustaviti.
Ipak, nameu se dva prethodna upozorenja. Nama je daleko te
e da shvatimo i objasnimo znaaj koji je u to vreme imao jedan pro
blem poput onog o univerzalijama", suprotstavljenosti pojmova,
nego da govorimo o kugi ili obradi lana. Razlog tome je jasan: danas
vie ne prolazimo kroz filter hrianske crkve, bilo da je re o -
toj kulturi ili naunoj opijenosti. Nae znanje vie nije oblikovano
ubeenjem da su saznanje, hijerahija i nadarenost povezani, i daje,
zarad razumevanja i uenja, potrebno posedovati i odravati sedam
teolokih vetina: vera, nada, ljubav, to je najmanje to mora
imati jedan vernik, ali takoe razboritost, pravinost, snagu, umere-
nost, kako je zahtevao Toma Akvinski; ali mi smo daleko od toga.
Drugo upozorenje je jednom reju samo prosto matematiko
zapaanje, preesto zaboravljeno. Hiljadu godina je predug i preo-
biman period da bi se ritam evolucije misli mogao uporediti sa rit
mom u samom zavretku veka u kojem ivimo. Kad dobro o tome
razmislimo, skraenje vremena koje prolazi, pomrauje nae rasu
ivanje na zapanjuju nain: s pravom smo se setili daje broj godi
na koji deli merovinkog Grigorije iz Tura i svetog Tomu Akvinskog
i ovog drugog i an-Pola Sartra isti; meutim, u naim kolskim
prirunicima, naroito onim koji se bave knjievnou i milju, de
set strana je dovoljno za srednjovekovnu misao, nautrb pet sto
tina strana koje su posveene vremenima koja slede.

Gest, slika, re

Prosto je suvino podsetiti da svako ui ono ta hoe i kako ho

e. Isto tako, i zadravati se na sluaju svih onih koji se bave profe
sijom, ili bolje reeno slubom prenoenja znanja; i poto su da-

273
leko od toga da svi budu pripadnici prvog reda, odmah u se vrati
ti na tu injenicu. Pa i na kraju, potvrditi da se u srednjem veku kao
uostalom u neolitu ili danas, ljudsko bie, koristei ula. uilo kroz
posmatranje, imitiranje, sluanje i itanje. Ovde nije re o onome
ta ovek moe dalje da napravi od onoga stoje na taj nain nauio,
nego o postupcima usvajanja znanja, a srednji vek u tom pogledu
nudi puno pojedinosti.
Od etiri naina kojima se sluimo za dobijanje noviih podata
ka, dva su jo uvele, i moda sve vie, naa. Prvi je vid: ok fotogra
fija, kako kau novinari, pokretnih ili nepokretnih, koje prikazuju
ratniku okrutnost, sportski podvig, kremu za lice, performanse ne
kog automobila ili bilo ta drugo to bi zanimalo odoje kao i star
ca, danas je glavni izvor i orue intelektualnog usvajanja. U sred
njem veku, minijatura, freska, skulptura su bile osnovna podrka
takvom usvajanju: na njima nalazimo ilustracije scena iz religije,
rata, legendi, gde posmatra dopunjuje i svoja tehnika saznanja:
navike, alatke, svakodnevne pokrete. Simboliki sadraj veine tih
predstava dotie naroito intelektualce; on zasluuje dublji pogled
na ta u se vratiti. Ipak, da bismo se pridravali istoriografije tra
dicije, ini mi se da bismo otili predaleko kada bismo u toj figura
tivnoj umetnosti videli Bibliju u kamenu ili narodnu enciklope
diju. Rukopisi ukraeni slikovnim slovima i figurama, kao i oni ko
ji su se izdavali za praktine, kao to su ilustrovani bestijarijumi, bi
li su dostupni samo bogatim ljudima i klericima: da li moemo
ozbiljno da poverujemo da je delo Knjiga sati vojvode ana de Be-
rija nastalo poetkom XV veka, tako pompezno ukraeno, bilo ita
drugo do egoistino zadovoljstvo kolekcionara? to se tie Biblije
u kamenu" koju sam spomenuo, pored potekoa u tumaenju ko
je zbunjuju istoriare umetnosti, kako moemo da zamislimo daje
vernik mogao da se na njoj obrazuje kada je ta skulptura smetena
u osnovi lanterne ili na kapitelu sa etiri strane koji se uzdizao de
set metara od tla, osim ako, posmatrajui je, ne prestane da obraa
panju na slubu boiju koja gaje i dovela tamo? Istoriar miljenja
uiva da posmatra takva del; ja lino verujem da je zajednica tu
pronala tek uitak za oi: nije uila nimalo.
Drugi kanal kojim se slui saznanje jeste gest: dolazei odozgo,
otkriva i ui ta su mo, praksa, iskustvo. Imitiranje takvog gesta ili

274
stava predstavlja izvor informacija, koji moe da bude neposredan
ili da zahteva vreme prilagoavanja. Kao i danas, faza koja pretho
di je praksa, ona je prvi stadijum razumevanja i znanja: prvo na
uimo da zakopavamo bez problema, da rukujemo srpom, da pre
emo koristei preslicu od malih nogu, zatim da ureujemo kuu,
odravamo vatru, preemo lan, kujemo gvoe, i na kraju, da plo
vimo, putujemo, prodajemo, pod budnim okom majke, oca,'kolege,
uitelja". Dananje tehnike su ponekad razliite, ali su principi
ostali isti: imitirati neki gest znai, malo pomalo, da nauimo da se
stavimo na mesto naeg uitelja, preuzmemo njegovu funkciju i
ulogu. Prethodno sam rekao neto o simbolikom znaenju gestova
i vezama koje stvaraju izmeu onih koji ih prave i onih koji ih imi
tiraju. Srednji vek obiluje sluajevima koji su danas izgubili tu ne
kadanju snagu. Ipak, u stanju smo da razumemo poneki primer:
sedeti u velikoj sali kada svi ostali stoje, za katedrom kad svi ostali
sede na snopovima sena na Univerzitetu, na tronu kada ostali kle
e na kolenima, na elu stola kada smo najstariji ili najhitniji. Zar
neemo posmatrati tada ponaanje uitelja, gospodara, profeso
ra? Ili upravljanje tapom, insignijom autoriteta koja nareuje,
tapom razjarenog oca koji kanjava, pastira koji zapoveda ili eko
noma na polju, oficira na dunosti, i najzad, kralja koji dri skiptar
u ruci. Poslednji sluaj je tipino srednjovekovni: potvrda odluke
zahteva vidljiv gest moi. Na potpis treba da bude svojeruan, to
znai da nijedna druga volja ne moe to osporiti. Poto nije umeo
da se potpie, srednjovekovni ovek stavlja znak krsta, ukoliko je si
romaan (mada krst stavlja i kraljevska ruka), ili crta signum, pre
crtano S koje prethodi ili sledi iza imena koji je napisao profesional
ni pisar; ako poseduje mo, njegovo ime e biti napisano ukraenim
slovima, to je njegov monogram, na koji on dodaje neke crtice ako
je kralj. Ipak, veoma je bitno stavljanje peata na dokument, koji je
utisnut u peatnu smolu ili urezan, votanog iga koji nosi neku
oznaku, emblem, figurinu svojstvene donosiocu odluke, koji javno
stavlja svoju ruku na in i potpisuje ga, u znak odobravanja. Iz raz
loga to se 1194. godine nalazio pred svojim neprijateljem Riar-
dom Lavlje Srce, Filip Avgust je u urbi bacio u reku veliki ig i nje
gov kalup: kralj je bio prinuen da ga zameni novim. Naravno, u to
vreme je bilo lanih igova, kao to i danas postoje krivotvoreni pot-

275
pii; ali ono to se ovde uzima u obzir, jeste veliina moi koju gest
podrazumeva, bio on na papiru ili ne. Imitirati gest je znak koji se
shvata kao nametanje svoje sile umesto druge.
Sada se najobiniji putevi saznanja otvaraju pred nama: go
vor, itanje, pisanje. Mi savremenici priamo bez reda i poretka, i
tamo sve manje, zadovoljavamo se saecima i mejlovima; i vie uop-
te ne piemo: klilcnemo i aljemo faks, ako je mogue skraujemo
reenice kao i reci. Moja namera nije da se alim na to, nego da na
glasim da je situacija u srednjem veku bila potpuno drugaija. Bo-
ija re i Sveto pismo su oslonac saznanja. Nama se itanje i pisa
nje neosporno ine kao nain komunikacije sa drugima; ali je po
trebno mnogo pa da to postane deo svih nas. Iz toga sledi da se, od
poetka, postavlja pitanje broja pismenih"; to jest, broja ljudi koji
umeju da teno itaju i piu, a zatim i pitanje jezika kojim se kori
ste. Ne mogu da izbegnem a da se ovde ne zaustavim. Odjednom se
u drutvu otvara velika pukotina: jedan deo pojedinaca, dodue ve
oma skroman, poseduje sklonosti koje je usvojio kroz profesiju, jer
nihov stale pripada ljudima koji znaju, a oni su u kolama nau
ili da itaju i piu da bi objavljivali Boiju re. Gotovo su u celosti
svi klerici; tokom vekova njihov broj je ostao otprilike neprome-
njen: nekih 20 000 na 3 miliona Engleza iz 1450. godine; bez sum
nje se taj odnos pribliava onih 10% u Francuskoj. Kada je re o lju
dima iz drugih stalea, polovina njih je znala da ita, broj onih koji
su znali da piu je neznatan; hroniar Vilani tvrdi da se 1370. godi
ne, 70% Fiorentinaca ubraja meu takve, ali to je verovatno ista
hvalisavost arogantnog sugraanina. Pretpostavimo da su trgovci i
neki prinevi bili iole kulturni, ali to je, bez sumnje, sve pre 1250.
Grigorije iz Tura potvruje daje Hilperik iz dinastije Merovin-
ga, kako nije poznavao svoje pismo, teio da izmisli drugo; a Eginar
nam objanjava da Karlo Veliki, uprkos upornom trudu, nikad nije
umeo da pie: da li je to greka dalekog VIII veka? Meutim, u XI
veku Anri I iz dinastije Kapeta jo uvek je odobravao neki in kori
stei krst. ta onda treba da kaemo o njegovim savremenicima na
selu! U XV veku e biti potrebno masovno proizvesti drvene pea
te prekrivene mastilom koji e omoguavati kondotijerima da pot
piu smotre najamnika, Italijana, koji su, meutim, najraspute-
niji narod tog vremena.

276
 Bilo da govore, itaju ili piu, mukarci i ene tog vremena su
se suoili sa problemom jezikog izraavanja. To veoma obimno pi
tanje me mora zadrati na trenutak. Jezik Moi, Zakona i Vere je la
tinski, ak i tamo gde nijedan rimski vojnik ili magistrat nije kroio,
to jest, na vie od polovine "hrianske Evrope. Moe se priznati da
je prema jugu kontinenta, recimo ispod linije Loara-Dunav, jedan
nazadni i izvitoperen latinski zagaen izrazima i naglascima, mo
gao ipak da obrazuje osnovu kolokvijalnog jezika koji je otvarao
vrata i ui svetom jeziku, ali to se nije moglo desiti u varvarskim
zemljama, gde su iveli Franci, Saksonci, Skandinavci, i na kraju
Sloveni. Uostalom, ak i tamo gde se vulgarni latinski blago razliko
vao, iberijski latinski nije bio slian galoromanskom, niti je ovaj li
io na transalpski latinski. Elem, klerici koji su okruivali Karla Ve
likog, poreklom iz razliitih zemalja, uhvatili su se zadatka da oi
ste sveti jezik: da bi uspeli u tome, nainili su izvrsno delo, ali je taj
isti latinski posato apsolutno nerazumljiv zajednici, kako u gra
du, gde je odreena elita moda mogla nekako i da ga razume, ta
ko i na selu, gde je svetenik, na predikaonici, morao da ga prevede
na vulgarni da bi ga vernici razumeli. Iako je relativno lak u latin
skim zemljama, taj zadatak je postajao beskonaan kada je bilo po
trebno prei sa obnovljenog karolinkog latinskog na piktski, bre-
tonski ili saksonski. Izmeu 800. i 950. godine, od severa ka jugu
Evrope, povratak na latinski sveo je kolokvijalni jezik na svako
dnevnu komunikaciju, i latinski je kao pobednik i dalje bio samo je
zik uenih. Postavljamo pitanje da li je pod tim uslovima bilo i naj
manje anse da se kodeks, hronika, pesma ili roman, napisani na la
tinskom jeziku, od IV do XIII veka, razumeju ili prate na vulgar
nom jeziku - na vulgarnom jeziku toga vremena razume se, ali ta-
koe i na naem vulgarnom, jer u Francuskoj na primer, decu ue
(ili su ih uili! ) da knjievnost srednjeg veka nema ta da ponudi,
pre oenvila ili Vijona, osim tri reenice koje potiu od strazburke
zakletve iz 842. godine, jedne kantilene u ast neke svetiteljke s
poetka XI veka i Pesme o Rolandu koja je nastala neto kasnije.
Poto je sve ostalo, i posle dugo vemena, bilo na latinskom, takvo ni
nije postojalo: ono se ne ita, non legitur. Meutim, kad je trebalo
sastaviti trgovaki ugovor, izmeriti polje, imenovati neku alatku ili
izgovoriti kaznu, to je moralo biti uinjeno na razumljiv nain; od

277
tada, govorni jezik je zahtevao svoje mesto meu pisanim doku
mentima gde je valjalo izbei diskusije, greke, lane prikaze. Od
kraja XI veka unutar latinskog teksta pojavljivale su se reci, imena
i formule iz svakodnevnog jezika. U Kataloniji, Provansi, Overnji i,
naravno Italiji, to je bilo lako uiniti; severnije, u XII veku okleva-
lo se s takvom praksom: kae se gallice, quo vulgo dicitur, praeni
terminom na vulgarnom jeziku. Iz toga proistie da uskoro radi po-
jedostavljivanja, itav tekst se sastavlja na vulgarnom, na anglonor-
manskom, na jeziku dol, na pikarskom, na lorenskom: u zemlja
ma gde je u upotrebi jezik doc, koristie se jezik Poatua, gaskonski,
tuluanski, provansalski. Takvi tekstovi su isprva namenjeni ljudi
ma iz gradova kojima trebaju u svakodnevnom ivotu, ili aristokra-
tiji koja eli da uje kako se peva o podvizima koje treba imitirati.
Posle 1240. ili 1250, taj korak e u potpunosti biti savladan. A ako
mi ne moemo da ujemo glasove, makar moemo da itamo ono
stoje napisano.

I napisano

U civilizaciji gestova i rei, usmenost je, definitivno, stoer

komunikacije i saznanja; ali pisana forma uva mo koju joj je po-
verilo Sveto pismo. Celivati Bibliju, postaviti u grob filakter koji
nosi poziv i identitet pokojnika samo su obeleja" pobonosti; to
je znak povinovanja pred moi pisanog onda kada ono dotie ve-
nost: moda je re o mediteranskoj koncepciji, ali su skandinavske
rune imale bez sumnje istu vrednost. U nedostatku usmene doku
mentacije, istoriar ima pred sobom najrazliitije tekstove. Bezbroj
ih je, i tako bude tatinu uenjaka umesto da izazivaju veliku tugu
zbog nestanka velikog broja drugih tekstova; u stvari, iskreno go
vorei, nismo pogledali niti iskoristili vie od etvrtine tekstova
sauvanih u naim arhivama. Uzimajui u obzir samo Francusku,
ne raunajui pravne tekstove, ni knjievna del, ni prve pisarske
ili knjigovdstvena dokumenta, to jest ograniavajui se samo na
praktina" del, da li znamo da u naim javnim kolekcijama, za
period od IX do XIV veka, posedujemo vie od 5000 kartulara, to
znai zbirki primeraka, sa oko 200 komada svaka, otprilike jo to-

278
liko originalnih dokumenata ili pojedinanih primeraka, stoje sko
ro milion i po tekstova? A taj obim e se trostruko uveati u nared
na dva veka. Naravno, raspodela vremena, kao uostalom i prosto
ra, veoma je nepravilna, i nestanak dokumentacije su uzrokovali
kako savremenici tako i nepogode koje je izazvala priroda ili ovek;
izbrisani su dokumenti koji su smatrani beskorisnim ili bez trajnog
znaaja, to je uveavalo gomilu sauvanih tekstova pravne priro
de. Upravo ta briga za sortiranjem i klasifikacijom tekstova krajem
XI veka obeleava postepeni trijum f pisanog. Ipak, svedoenja tih
tekstova su nepotpuna i pristrasna, jer oni samo pokazuju svet ka
kvim ga vide klerici; takve usiljenosti i sakaenja ne smemo nikad
izgubiti iz vida.
Vetina pisanja se ui u koli; ona nije uroena. Teko se sa
vladava, jer se ne sastoji samo u dranju pera ili pisaljke; potrebno
je takoe poznavati latinski jezik, antike autore, filozofe, crkve
ne oce, i sve to je predmet gramatike i retorike u kolama i ma
nastirima. Pored toga, trebalo je vladati recima, njihovim razliitim
znaenjima, suprotnim smislom, to otvara put raspravi i ubeiva-
nju. itava jedna tehnika, u velikoj meri grkog porekla, pod nazi
vom disputatio, morala je da omogui napredovanje u razmiljanju
kog uenog oveka, a kod vernika njegovo verovanje. Dijalektika
omoguava prouavanje optih ideja, pojmova, univerzalija, kako
se govorilo u srednjem velcu: Bog, Dobro, Zlo, Vrline, dogma... Sred-
njovekovni doprinos u tom bujanju misli je udesan. Na nesreu,
da li smo sigurni da su vinogradar ili tka bili umeani u bilo ta od
gore nabrojanog?
Ako u prvo vreme odbacim teinu znanja steenog preko pisa
nog tiva, moram prvo da preispitam odreene probleme tehnike
prirode, prosto da preletim preko praktinih pitanja. Evo jedno od
njih. Ko pie? Gotovo u potpunosti mukarci, imamo nekoliko en
skih potpisa, ali retka del koja se pripisuju romansijerkama ili pe-
snikinjama, inae aici njih, od Duode u IX veku do Kristine de Pi-
zan u XIV, nisu stigla do nas napisana njihovom rukom; tavie,
spevovi Mari de Frans verovatno nisu njeni, a bez sumnje je Abelar
taj koji je napisao i Eloizina pisma. U to vreme, i u vekovima koji
slede, ene imaju re ali ne i pero. Ljudi koji piu ponekad su laici,
kao italijanski notari od VIII veka, ili trgovake knjigovoe i pisari

279
u gradovima u XIII veku, s obzirom da je ekonomija zahtevala
umnoavanje pisanih dokumenata. Poraavajuu veinu ine kleri
ci, pisari po zadatku u episkopskim pisarnicama koje su slubene
prostorije, kapelani prineva ili gospodara, naroito monasi, koji
rade u grupi od deset ili dvadeset uz diktiranje u skriptorijumima"
manastira, da bi umnoili primerke bogougodnih del, izlaui ih
nepanji ili nerazumljivosti, zbog ega bujaju greke na veliku ra
dost naih sitniavih uenjaka.
Aktuelan munjeviti napredak u seckanju jezika, gutanje
slogova, skraivanje rei, opijenost skraenicama koje neupueni
ne mogu da razumeju, kako u govornom tako i u pisanom jeziku,
zabranjuju nam da kritikujemo postupke sistematskog skraivanja
kod srednjovekovnih pisara. Takva praksa je imala svoju upotrebu
u odreenim vrstama tekstova, naune ili filozofske prirode, kao i
u odreenim periodima, naroito izmeu XI i XIII veka. Razlog to
me nikada nije bio objanjen na zadovoljavajui nain: briga za br
im pisanjem? Uteda prostora? Priroda pribora za pisanje? Ras
pravljamo o tome na nain na koji to inimo za nae moderne na
vike. Ipak, razumemo dodatne potekoe pri itanju jednog sred-
njovekovnog dokumenta, koji podie ogromne prepreke pred nama
savremenicima. Kada je u pitanju sam grafiki potez, njegovo de-
ifrovanje zahteva esto naporne tehnike paleografskog itanja.
Naravno, istorija pisanja je danas dobro savladana: ona daje svoj
puni udeo u podlozi ili prirodi pribora za pisanje, kao i u njihovim
ogranienjima, u obimu tekstova koje treba sastaviti, u vanosti
svedoanstva, u publici kojoj se obraa. Kratke beleke notara,
piskarala koji su u slubi efa sudske pisarnice idu dotle da se ine
neitkim, kako ih naziva laik. Meutim, o kraljevskoj diplomi,
podeljenom ugovoru, to jest ugovoru sainjenom u dva primer-
ka, ugovoru o zakupu, posebno e se voditi rauna, i ti dokumenti
e imati obojene niti i ukraena slova. Naravno, takve primedbe
vae za knjievna, pravna ili filozofska del, gde ukraavanje, pre
ko toga, ide do minijature, to zahteva vetinu umetnika, i podra-
zumeva irok spektar znanja, duhovnih ali jo vie materijalnih.
Takoe e se smatrati da je u odreenim vekovima, iz razloga za
razjanjavanjem, na inicijativu kraljeva ili, u svakom sluaju, jav
nosti, nain pisanja ponovo dobio ujednaenost koja nas oarava.

280
Osiromaenje poveza i preterano iskrivljavanje, koje predstavlja
gotovo neposredno naslee u pravopisu iz pozne antike i njene epi-
grafije, pisanja na kamenu, izrodie prvo uncijalno" u VI i VII ve-
ku, pa zatim'karolinko", koji je rezultat karolinke Palatinske
kole u vreme Svetog Luja do kraja IX veka; posle njega sledi pre-
nagljeniji kurziv, okarakterisan kao primitivni' gotiki izmeu
1150. i 1250. i na kraju kao romaniki u Italiji, kojoj je tampa
rija, od Manucija oko 1500, podarila dostojanstvo jasnog naina
pisanja koje je nepravedno oznaeno kao humanistiko, i koje
smo mi usvojili, a da pri tom nije predstavljalo ozbiljnu prepreku
za kompjutersku tastaturu.
Ako srednji vele nije svog kraja na due staze obeleio na
e naine pisanja, ostavio je bitnu o'snovu nae pisane kulture. 0
mastilu, bilo onom koje dolazi iz Kine ili onom iz starog Egipta, re
kao bih samo jedno: to je meavina vode i ai, uz dodatak lepka i
sulfata gvoa, sa nijansama koje zaokupljaju panju jedino hemi-
arima. 0 sredstvima za pisanje, jedva vie: dleto za pisanje na ka
menu, stilet za meku ciglu ili vosak, pisaljka od tvrdog drveta za
biljnu podlogu, ptije pero - najbolje guije - za ivotinjsku kou.
Ono to iz toga proizilazi, povezivanja, pune ili male debljine, inte-
resuju naunike; ostali ne mare za to. Zauzvrat, veoma je bitno,
druga dva problema zasluuju da se zbog njih zaustavimo; nama su
utoliko vaniji to nai moderni postupci snano podrivaju njihovu
dugu upotrebu.
Prvi se tie materijalne podloge za pisanje. Poto su uklonjeni
natpisi na kamenu i epigrafija na nadgrobnim ploama, srednji vek
je koristio podloge biljnog ili ivotinjskog porekla. Mi nismo sau
vali, ili nismo otkrili, tragove pisanja na kori drveta, poput onih na
kori breze u slovenskim zemljama, nego ploe od razliitog drveta,
jablana ili pogotovo etinara, prekrivene voskom da bi mogle da
nose natpise ili skice koje imaju neposredni rezultat, a iji se trag
zatim brie. Taj postupak, uveliko korien u antikim vremenima,
dugo je smatran sekundarnim u srednjom veku; ipak, postoje neki
arheoloki tragovi koji ukazuju na njegovo postojanje, i mi se danas
pitamo da li je ta praksa, koja oigledno nije ostavila traga, pripada
la onoj vrsti pisanja kao to su nae skice, pomone beleke i
podsetnici. Povlaena biljna podloga u antiko vreme je bio, zna

281
se, papirus, poluvodena trska ije su se stabljike, poput zovinih, se-
kle, uplitale i lepile, inei tako vrstu, gotovo tekstilnu osnovu. Do
kazano je da se koristio na Dalekom istoku i u Egiptu mnogo
nae ere, a antiko Sredozemlje ga u velikoj meri koristilo. Na ne
sreu, iako je veoma prilagodljiva i otporna na vatru, ova podloga
subtropskog porekla loe odoleva hladnoi i vlazi, kao i glodarima.
Pored toga, kada je islam zagospodario junim obalama Sredozem
nog mora, dopremanje papirusa na Zapad je postalo toliko skupo da
ga se on morao odrei u VII veku; Italija i Rimska kurija dobro su
izdravale do sredine XI veka, da bi ga se zatim potpuno odrekle.
alosno stanje merovinkih dronjaka dovoljno potvruje tu pro
past. Papir, koji potie od reci papirus, ukazuje na iste postupke iz
rade; otkriven u Kini pre nove ere, predstavlja smesu pamuka ili pi-
ljevine od drveta, koja je savitljiva i otporna na promene vremena,
ali veoma osetljiva na vatru, i omiljena hrana pacova i crva. Kada je
stigao u zapadni islam, na Siciliju i u Andaluziju od XI veka, u hri-
anskoj zemlji ga nalazimo jedino sredinom XII veka u Rusijonu,
u Provansi, i to iskljuivo na bazi drveta. Ipak, u svakodnevnoj upo
trebi se pojavljuje tek u XV veku, i tada ga je njegova e za masti-
lom ograniavala na nacrte i piskaranja gde je upijao tekst sa obe
strane istovremeno. Ta zastraujua mana papira, kao nekada pre
velike cene papirusa, osigurala je trijumf ivotinjske podloge: per
gament, ije ime verovatno potie od regije Pergam u Maloj Aziji;
bio je poznat i u upotrebi pre pada Rima. Re je o mladoj koi, bez
otpadaka i masti, bilo od mrtvoroenog teleta - onda je to slcupo-
cen pergament od telee koe - bilo, u eem sluaju, od fino oi
ane ovce. Neistruljiv, nezapaljiv, vodootporan i nedodirljiv za glo-
dare, obnovljiv pri grebanju, pergament je svoj jedini nedostatak
imao u uskoj zavisnosti od odgajivaa ivotinja i tavilaca koe. ak
i sa ogranienom cenom, on je predmet aktivne trgovine, naroito
onda kada se razvija pisana dokumentacija, kao to su graanski
brevijari, ili u kolama, korienje letaka, peciae, da bi se zabele-
ile uiteljeve reci; na sajmovima je pergament prvoklasni artikal,
kao na sajmu Lendit, kod Sen-Denija, ak i za studente parikog
univerziteta.
Drugi podatak e biti dovoljan da smesti srednji vek u prvi red
u istoriji zapadnoevropske kulture; a moda, naalost, gledamo nje-

282
gov kraj. Ti vekovi su iznedrili knjigu, codex kako kau ueni. Dok
je antika upotreba davala prednost tekstovima u svicima, rotuli
privreni sa oba kraja za tapove, koje italac po svojoj potrebi od
motava i zamotava, upravo se od II veka nae ere raa ideja da se
posebni listovi zaiju s jedne strane, zadravajui tako zajedniki
povez. Jer, ako se papirus pokazao nepodobnim za takvu praksu,
zbog svoje prirodne mekoe, pergament je, s druge strane, na taj
nain omoguavao itanje vie delova teksta jednostavnim upolja
vanjem dva prsta, bez odmotavanja svitka da bi se do njih dolo.
Ako je uvanje rotuli bio lak posao, takvo je postalo i uvanje codi
ces otkada su pronaeni vri povezi, ponekad i od rveta, koji su
dozvoljavali njihovo slaganje u vertikalan poloaj. Krajnji cilj kojim
se omoguilo viestruko pregledanje, izbrisao je svitke iz upotrebe.
To rukovanje, samo po sebi, danas nestaje iz upotrebe, kao to vidi
mo, pred neverovatnim napretkom kakav ostvaruju filmovi, koji
bez prestanka odvijaju tekst osim ako se ne pribegne nekim sloe
nim zahvatima, uinivi neoekivan povratak postupcima koji su
naputeni upravo zbog svoje nepraktinosti.

ta se ui?

U jednom drutvu koje se jo uvek vrsto dri Prirode i potre

ba za preivljavanjem koje ona zadovoljava, sasvim je sigurno da ne
postoji potreba da se upozna Aristotelova logika, niti isto tako da se
savlada itanje; jedino je vano ovladati pokretima. Meutim, kada
skupina postaje ljudsko drutvo, potrebno je najpre da se opskrbi
jezikom koji svi razumeju; tada, usmeno i pravilno izraavanje ko
je se ui od malih nogu ne nalau da se jezik ita ili pie: re e na
sebe preuzeti ulogu da ga rairi i ponovi. Evo ga jedan nivo kultu
re koji e biti dovoljan beznaajnom oveku. Ali, ako se on uzdig
ne na nivo svih ljudi koji ive u drutvu, nameu se brojke za trgo
vinske razmene i sveti tekstovi da bi proglasili neko verovanje; tada
e trebati da se oslonimo na oveka od zanata ili da nauimo napa
met da recitujemo neki tekst. U ta dva sluaja, neophodno je da se
umea strunjak koji poseduje dovoljno znanja i moe posluiti
kao posrednik izmeu oveka i nauke, izmeu vernika i Boga. To

283
naroito banalno obeleje ima za cilj da u jedan mah obuhvati dva
ogranienja: s jedne strane, veina ljudi u sutini uopte ne osea
potrebu za usvajanjem i oslanja se na one koji znaju, s druge stra
ne, oni koji znaju su Boije sluge. U takvom drutvu, upravo su kle
rici i jedino oni, ti koji su gospodari znanja, makar u poetku. Po
to se naroito bavim svetinom mogao bih se kod toga zaustaviti.
Ipak, zadatak tih klerika izmeu ostalog je da usmere oveka na put
Spasenja. Trebalo je dakle, da prostim jezikom objave ono to su na
uili itajui uzviene tekstove; seoski paroh, kapelan dvorca, grad
ski kanonik e o tome brinuti: tumaie epistole ili dnevne lekcije
jevanelja, uie narod da recituje nejasne, zapravo nerazumljive
psalme, koji ipak predstavljaju put vere, kao to su sure u kuranu
za nevernike"; moda oni objanjavaju razloge za neku odluku lo
kalnih vlasti, ako su ih oni sami shvatili; ili podseaju na lokalne
obiaje. U gradu, tako pridobijena publika bie smirena kruenjem
zbirki lakog sadraja, po potrebi ilustrovanih, i kojima e naziv pri
runik najbolje pristajati; ali i oni e prei jedino u ruke manjeg
broja graana ili gospodara, koji su imali pristup tivu napisanom
na dijalektu naravno. Poev od XV velca, kada e se podii nivo kul
ture, bestijarijumi i traktati o poljoprivredi, kao anglo-normadska
Fleta ili Viandier de Taillevent iz XIV veka, nee biti dostupni samo
eliti. Obim laikih tekstova u ulozi didaktikih uzima maha u po-
slednjim vekovima srednjovekovlja, kada knjika kultura prodire
u masu do tada nepismenu, illiterata.
Tu kulturu su ueni ljudi stekli kolama do kojih u doi. Ali
ona je gotovo u celosti nasleena iz antike. Ona obrazuje osnovu
znanja koja se oekuje od graanina, slobodnog oveka u pogledu
prava, kome je sudbina toliko naklonjena da nije prinuen da zara
uje od svojih ruku, sposoban da, ako je potrebno, obavlja politiku
ili civilnu dunost (oba prideva prizivaju sliku grada), sve u svemu,
sve ono to se oekivalo od asnog oveka, kako e se govoriti u
klasinom dobu. Briga o ureenju, koja je u osnovi rimske misli,
uvela je na poetku hrianske ere, na primer pod uticajem reto-
ra, to jest profesionalnih pravobranilaca kao to je Kvintilijan u
I veku, ideju nastave po disciplinama, po vetinama, to jest po vr
stama zanata koji e ih koristiti. To uokviravanje prevazilazi grani
ce rimskih vekova; povratili su ga u zaetku srednjeg veka, u V i VI

284
veku, u Italiji kraljevski savetnici, poput Boecija ili Kasiodora, za
tim gaje usvojila Crkva i njeni uenjaci kao tehniki temelj itavog
razmiljanja o Pismu ili dogmi. Pristupiemo mu preko disciplina
tropua - triviuma - koje je teko razdvojiti jer su priljubljene jed
na uz drugu: gramatika za ovladavanjem svetim jezikom, retorika
za prikupljanje i definisanje pravnih i moralnih pojmova, dijalekti
ka za organizovanje izlaganja i suprotstavljanje odgovorima. Bilo u
vreme uitelja nae ere ili u trenutku kada e se u srednjem ve
ku razviti obrazovanje visokog nivoa, mrea razmiljanja i logiki
sistem misli su uvreni na taj nain. Ujediniti steene podatke, to
je quaestio, izvui iz toga lekciju, to je sententia, podvrgnuti je kri
tici, to je disputatio. Bilo da je re o pravilima tadanjeg ivota,
pravnom ili moralnom problemu ili isto tako o apstraktnom pojmu,
o veri, dogmi, to je postupak koji se prati u kolama", sholastika.
Crkva je osnovala svoju sopstvenu, u potpunosti smanjujui, ak
osuujui, disputatio, zbog kojeg su joj izmicali pronicljivi umovi;
jer, kada je re o pitanju koje se tie vere, Boga, ili prosto, Dobra i
Zla, opasnost od skretanja s pravog puta koja dolazi iz usta uitelja
koji ima odgovor, mogao bi da uvue greku i jeres kod uenjaka i
njegovih slualaca. Uostalom upravo na tom polju je najvei dopri
nos srednjovekovnog razmiljanja istoriji zapadnoevropske misli;
kako ne bismo previe zalazili u polje koje prevazilazi moje sposob
nosti kao moja uverenja, moram da podsetim na vanost dva pita
nja oko kojih se vodila rasprava u kolama i za katedrom od XI do
XV veka.
Na poetku, u obliku koji mu je dao Anselmo Kanterberijski
od 1100: Da li treba da verujemo da bismo razumeli? Ili da razu-
memo da bismo verovali? Bog se opredeljuje samo za prvi odgo
vor: ontoloko razmiljanje je dakle u osnovi vere i uobliava celo-
kupno obrazovanje vladajue Crkve. Oklevati pri odgovoru, odno
sno podvrgnuti razmiljanju dokaze o postojanju Boga, znai od
baciti pravi put, kao to je uinio Abelar malo kasnije: Sic et non,
Da i ne. Tek u XV veku unoenje vetina preispitivanja, koje su
anglo-saksonskog porekla, radi razjanjavanja debate e malo po
malo naginjati ka ne. Drugi problem, u vrstoj vezi sa prethod
nim, podvlai teinu i smisao rei u srenjovekovnom drutvu. Poj
movi, univerzalije koji nam slue da stvorimo skup znanja ili ide

285
ja, da li one postoje kao takve? Da li su to stvari, realiteti, realia?
Onaj ko to prizna, realista je, iako bi taj izraz danas imao pre pri
zvuk skepticizma. Ili nisu li moda reci, nomina, samo izmiljeni
intelektualni pojmovi i nita drugo. Ako tako prihvatimo onda smo
nominalisti. Sve dok je re o isto ljudskim elementima, kao to
je ena ili priroda, to bi mogla biti samo igra duha. Ako se ras
pravlja o vie etikim pojmovima - Dobra, Zla, lepog, istinitog - i
ni se da postoji opasnost, ali mala, jer takve teme ne dotiu veru.
Ali ako je re o Bogu? Da li je on stvaran, i da li stoga postoji po
treba za pokazivanjem poput postulata? Ili ga je stvorio ljudski
duh? Realisti prizivaju u pomo Platona i duu; nominalisti se dr
e prvog Aristotela i prirode. U jednom taboru Avgustin i Oci, u
drugom musliman Averoes i kategorije drugog Aristotela. Ka
da se u XIII veku, u zapadne zemlje, uvodi preko arapskih misli
laca, sveukupno delo grkih filozofa sa svojim protivrenostima, ta
ista misao e biti razapeta. Pomirenje koje daje mesto razumu da
bi Aristotela pribliilo hrianskoj misli je pokuaj Tome Akvin-
skog: vredelo mu je toliko da su ga osudili 1277. godine, a zatim
proglasili za sveca 1333. godine, na kraju danas uzdigli na najvii
nivo dubokog potovanja koje mu ukazuju nai filozofi, jer tim pu
tem ide misao.
Ako sam se dugo zadrao na ovim problemima skoro metafi
zike prirode, to je da bih naglasio zaslepljenost tolikih ljudi naeg
doba pred napretkom ljudske misli u vekovima koje oni nazivaju
gotikim. Ali ja nisam naseo: ni vinogradar iz Burgundije, ni pa
stir na Sevenima, niti flanrijski tka nisu uli za Aristotela, a mo
da ni njihov parohijan. Naime, neobinim preokretom koji u na
em dobu postaje jo osetniji, itav jedan skup znanja ima vie an
se da zainteresuje zajednicu dananjice nego to je to mogao u an
tika vremena: nauke, kao to je danas zgodnije rei, predstavljaju
sve ove discipline gde dua nema ta da trai, a u kojima bi obian
ovek mogao da pronae svoju mrvicu. Naime, trivijum moe samo
da im stvori ideoloku predstavu, a Crkva se tu ne razume mnogo.
Jo bolje, ona je podozriva prema njemu, kako bi mogla da postane
sklonite od sumnje i jeresi. Njihovo poduavanje se nalazi u shola-
stici: to su discipline etvoropua, quadrivium. Meutim, u to
vreme ni jedna meu njima nije vodila daleko, ostavili su samo

286
glose, to jest tumaenja, ili prevode, opise bez uvida u celokupnost.
Isto tako svi pronalasci" predstavljaju razvitak, u .najboljem slua
ju sistematizaciju antikih otkria, to nije za potcenjivanje, ali je
bleda figura u srenjovekovnom bilansu; ta vredi svrdlo ili klin-
ker - sklapanje naspram Sume svetog Tome? Quadrivium deluje u
oblastima o kojima sam ve ranije govorio. Tako je jedna od njih
muzika, prouavanje harmonije zvukova i oblika. Monasi, naroi
to klinijevci, u velikoj meri su se koristili otkriem Gvida od Areca,
vezivanjem est osnovnih nota na njegov notni sistem, koje su se,
od XI veka pa nadalje, nazivale prema poetnim slovima svakog sti
ha himne posveene svetom Jovanu. Sa sigurnou je potvreno da
je u muzici trebalo prepoznati vetinu upravljanja ljudima, ali je te
ko podneti dokaze o tome! Zatim dolaze aritmetika i geometrija,
koje su sigurno omoguile graenje i premeravanje. Sveska za crta
nje, poput onih koje su pripadale Vijaru de Onkuru u XIII veku na
severu Francuske pouzdano potvruju ovladavanje geometrijskim
pravilima; ipak, greke u proceni rastojanja ili vitekih perspekti
va, pokuaji arhitekti u raunanju pritiska i teine lukova podignu
tih iznad brojnih graevina, itekako pokazuju daje iskustvo na gra
dilitu odnelo prevagu nad teorijskim izraunavanjem nosee
strukture ili mere. to se tie astronomije, koju je neumorno ugro
avao strah od optubi da je skliznula u astrologiju, ona e se dugo
vremena ograniavati na raunanje i posmatranje kretanja na ne
bu, koje je, uostalom, Aristotel porekao; potrebno je saekati na pri
liv grkih i arapskih rukopisa u XV veku da bi se ta nauka mogla iz
vui iz obinog psitacizma.
Grkih rukopisa? Da, ak itanih u originalu poput Saluta-
cija humaniste pre 1400. godine. Znanje jezika na kojem je napisa
no toliko del poreklom iz antike, nije se nikad izgubilo; ali ono se
ograniavalo na manastire, koji su sauvali dodir sa Istokom, ili na
pojedine radoznale intelektualce, poput Skota Erigene u karolinko
doba. Pre je trgovaki svet dolazio u kontakt sa grkim jezikom iz
profesionalnih potreba, razume se. Prevodilo se preko iberijskih, si
cilijanskih, vizantijskih posrednika. Za sve ostale, grki jezik je na
puten: graecum est: non legitur. Italija, kao i obino najotvorenija
zemlja na svetu, takoe pokree uenje grkog u Firenci sredinom
XIV veka, ali bezuspeno. ak i slobodni umovi, poput Petrarke u

287
to vreme ili Bokaa, znaju tek po koju re, javno ispovedajui vatre
no divljenje prema jeziku bogova. Petrarka je kupio Homerovo
delo koga je smestio na jedan nalonj na sredini svog doma, celiva-
jui ga svakodnevno i pozivajui svoje goste da uine isto. Raspada
nje poslednjih ostataka Istonog carstva pre 1453, podsticalo je pri
liv erudita ili kolekcionara u Italiju, koji su svoje blago otrgli Turci
ma. Naravno, doli su ponevi sa sobom prave pravcate biblioteke,
kao stoje to uinio kardinal Besarion; poglavari Crkve, poput Niko
le V, poveali su broj prevodilakih radionica, a iz tamparije je
1476. izalo prvo izdanje gramatike grkog jezika. Poto je postao
pristupaan i takoe posle 1500. godine, kao sastavni deo tadanje
mode intelektualaca, ponovo uvaeni grki jezik nije bio bezazlen
za Crkvu: esto se nailazilo na nekadanje loe prevode, koje je va
ljalo ispraviti. Iako odbijam, kao i uvele, da koristim re renesan
sa, koja nepravedno baca ljagu na vremena koja su joj prethodila,
treba se sloiti da je povratak grkog izazvao dubok potres, i izvan
malog kruoka strunih humanista: nije latinski bio jezik na kom
je sastavljano Sveto pismo, nego jermenski, hebrejski, grki, sa -
vodima koji su usledili; ta je vredela onda Vulgata na latinskom je
ziku svetog Jeronima iz IV veka, tumaenja svetog Avgustina iz V
veka, Isidora iz Sevilje iz VI, Grgura Velikog iz VII, jer su ti uenja
ci mislili i pisali oslanjajui se na prevode, koji su moda sumnjivi.
Na svekoliku neugodnost vernika u XV veku, sumnja se pojaala:
moemo potvrditi da je pristup grkom jeziku bio jedan od korena
reformacije Crkve.

I gde?

Svaki ovek je s pravom obuzet brigom da prenese plodove

svog truda na ovom svetu. Ta ovekova briga da podui one koji do
laze posle njega je u njegovoj prirodi: moe je podmiriti uei svoje
sinove i keri svakodnevnim gestovima i propisima. To je oigledno
sluaj sa primitivnim drutvima: roditelji su ti koji poduavaju, i
to ne iskljuuje novine i napredak. Ali ako se u grupu uvede, na pri
mer, ideja o boanstvu kome treba sluiti, ili ako potreba za priku
pljanjem znanja obuzme duh, potrebno je ii dalje, na primer, kori-

288
titi se brojevima ili slovima, to podrazumeva da ih prvo naue oni
koji poduavaju. To bi moglo da bude dovoljno za kerke: upaliti i
odravati vatru ne zahteva neko veliko znanje. Meutim, ako mu
karac namerava da se bavi poslovima u grupi, mora da raspravlja,
prodaje ili kupuje, morae da ui i to van svoje kue. Cilj tih bezna
ajnih razmatranja je da pokau kako ovek, u stvari, moe savre
no da boravi, poput obine ivotinje, u svetom neznanju, na koju
se Sveti Bernard pozivao radi suzdravanja, da bi se u potpunosti
posvetio molitvama Bogu. Ali, ako ovek ne eli ili ne moe da se za
dovolji tom dokolicom", mora da pree proveru onih koji znaju, a
koji, u srednjom veku, svi pripadaju Crkvi. kola se, dakle, otvara
pred naim oima.
Antika vremena nisu poznavala nita to je na to liilo. Ui
telji, retori, gramatici ili sofisti nisu se pokoravali nijednoj zajedni
koj organizaciji, oni su javno predavali bez utvrenog mesta, bez
ikakve kontrole, po upitu bogatih koji su ih plaali da bi mogli pri
stupiti njihovom znanju; to je, bez sumnje, ograniavalo njihove
sluaoce na elitu. Na zavretku rimskog perioda, neki od njih su bi
li u robovskom poloaju; kako su nastavili isti posao i u prvim hri-
anskim zajednicama, svoje znanje su i tamo irili. Ta vrsta slobod
nog profesorskog poziva, uveliko svetovna i gotovo iskljuivo ogra
niena na najimunije porodice, esto je podseala na laiko zani
manje kunog uitelja. Postoji dokaz da se taj vid poduavanja, upr-
kos poraavajuem ugledu intelektualaca u varvarskom dobu,
odrao praen odreenim sjajem sve do VII veka u Galiji, paniji,
Italiji. Opet, od tog trenutka, ukrtanje poduavanja sa podacima
svojstvenim hrianstvu, naruilo je takvu praksu. U stvari, mana
stiri su privukli klijentelu sainjenu od dece ili isto tako odraslih,
najee aristokratskog porekla, kojima se predoavalo da pored
vetina o kojima sam ranije govorio, ue i osnovu dogme. Irci,
Anglo-saksonci, ali i Italijani odvojili su malo pomalo, uz pomo
Crkve, njihov uticaj od nekadanjih gramatiara.
Upravo je katoliko doba ustanovilo najjasnije cenzure. Ko
nano, u skladu sa gotovo hagiografskom reputacijom, Karlo Veliki
je zaista dao lini peat istoriji obrazovanja u Evropi; ili je to bilo, u
svakom sluaju njegovo okruenje engleskih, italijanskih i panskih
klerika. Jedan kapitular, jedan admonitio generalis iz 789, predvi-

289
ao je otvaranje po jedne kole u svakoj parohiji za najsiromanije
stanovnike od sedam do dvanaest godina. Tu odredbu, kao i veinu
takvih koje moemo zamisliti u to doba, bez sumnje nije pratila
stvarna praktina primena. Ona e, meutim, ostati u korenu le
gende o bradatom imperatoru koji hvali siromane i krotke ueni
ke a kanjava bogate i lenje; pored svega toga treba da imamo na
umu da je uvena Palatinska kola" uvele bila samo skroman kru
ok dokonih savetnika, gde princ nije bio jedini koji nije znao da pi
e. Ipak, oevidni ishod tih briga za obrazovanjem, iako su bile teo
rijske, bio je konani prelazak obrazovanja u ruke Crkve.
Istorija kole je, u zemlji kao to je Francuska koja je veoma
privrena svojoj kulturi, veoma poznata i ja u se zadovoljiti sa
mo optim crtama da ne bih iznenada pao u tradicionalno i blae
no divljenje prema Univerzitetu, tom lepom edu" srednjeg veka.
Prvo, da sam se logiki odnosio prema svom toliko puta potvrenim
ciljem, zadrao bih se na tome. Sigurno da se obrazovanje namenje-
no svetini, poput ideje vodilje koju treba slediti, na skroman nain
protezalo kroz sve vekove. Graanske kole", kako e se govoriti u
XIX veku, jo uvek stoje tamo. Deaci od sedam do dvanaest ili e
trnaest godina, pozivani su da sluaju, ili zaista, sluaju, svetenike
parohije; u gradu e tu ulogu preuzeti magister, koga je zvanino
postavio biskup. Uenici se skupljaju u grupu od est ili deset na
posebnom mestu gde ue... ne zna se ba previe ta: itanje, rau
nanje sigurno, pevanje, naravno, za psalme. Uitelj je klerik, a po
nekad i kanonik; o njegovoj nauci esto raspravljaju roditelji dece,
iz toga stiemo utisak da je re vie o obdanitu nego mestu ozbilj
nog uenja: deca se tamo tuku, igraju se loptom ili bacaju kockice,
lome svoje tablice za uenje, ali ih i uitelj sa zadovoljstvom tue.
Ipak, u XIV i XV veku, ti oblici pripreme nastave na Univezitetu su
pojaani pridruivanjem znanja, potrebnih, barem u gradu, za pro
irenje svakodnevnih sredstava spoznaje; rektori tih kola inili
su nam se tada mudrijim i cenjenijim. Da lije rezultat bedan? Mo
da, naroito ako mu se pridoda neizbena podeljenost izmeu gra
da i sela, bogatih i siromanih, deaka i devojica, s tim da ove po-
slednje nisu prisutne u naim izvorima i verovatno skrajnute meu
osnove domainstva". Barem je u koli bila dobra zabava, ako je
verovati onima koji su, poput Gvibera od Noana, trpeli zlostavlja-

290
nja majke neukog i surovog uitelja: Gviber je sa enjom uzdisao
dok je sa svog prozora gledao kako se u dvoritu zabavljaju uenici
iz njegovog sela. Ipak, vano je da je tanki mlaz svetovnog znanja
nastavio da curi tokom vladavine Crkve.
Izvan tih osnova, postoji ozbiljno obrazovanje, koje odelju-
je utemeljena Crkva, na kojoj je nikla skoro sva srednjovekovna
kultura. Razlikovaemo dve velike hronoloke faze i po jednu
pukotinu u svakoj od njih. Prva pukotina X, XI i poetak XII ve
ka. Tu je obrazovanje iskljuivo ostavljeno manastirima. Ono je
usredsreeno na sebe samo; delo je benediktinaca iz Klinija, elj-
nijih istraivanja od onih iz Sitoa, koji su sledbenici krajnje
skromnosti u znanju. Svi su se obrazovali kroz itanje i kritiku ru
kopisa koje su sami skupili; i svoj studium otvaraju drugim mona
sima, ponekim radoznalim aristokratama, kao i kaluerima sve-
tovnjacima, deci koju okupljaju kako bi od njih kasnije nainili
monahe. To je bilo obrazovanje bogatih i za bogate; ali i strahovi
ta potraga za tekstovima i tumaenjima koji su na taj nain sau
vani od zaborava. Buenjem gradova u XII veku snano se osetila
potreba za obrazovanjem laika iji su poslovi iziskivali odreenu
svetovnu kulturu. Biskupi i njihovi kanonici su tada otvorili m a
nastire jednom manje poverljivom i religioznom obrazovanju. Iz
tog udara izmeu dve hijerarhije rodice se renesansa XII veka
koja je isto knjika; to je vrednovanje disputatio pred mehani
kim ponavljanjem realizma kod svetog Anselma. Te gradske ko
le su poele da obrazuju ogranke umesto da se zaustave na jed
nom; podrale su pristup lestvici znanja, i mogunosti samostal
nog poduavanja, licencia docendi, prava na predavanje, koju do-
deljuje biskup. Hugo od Sen-Viktora, Petar Lombaranin tako su
kolama u Parizu poklonili ugled jednak onome u Bolonji gde je
Gracijan, u istom trenutku, obnovio studije prava, i to Justinija-
novih prava i njegovog Corpus juris civilis. Ponekad su neki uite
lji i smatrali daj e potrebno ii jo dalje: oko 1120. ili 1130. godi
ne, Abelar je grubo prekinuo svaku vezu sa takvim obrazovanjem
koje je on smatrao uzdranim.
Zatim poinje druga faza, ona u koje spada istorija univerzi
teta, taj svetac nad svecima prema kojoj medijevalisti i prosveena
publika dele oseaj dubokog divljenja. Toliko je mastila i daha po

291
 troeno na to velianstveno naslee srednjeg veka, da u ja ovde
izneti samo neke pojedinosti. Nastanak onoga to se zove studium
generale predstavlja iskljuivo gradski fenomen i utoliko gore za
etvoro od petoro ljudi koji su iveli na selu i nisu verovatno nikad
uli ni re o tome. Uostalom, radi se, ukratko, samo o jednom ob
liku udruivanja zanatlija, poto u gradu postoji toliko drugih: zbli
avanje uitelja i uenika, universitas magistrorum et scholarium
stvorilo je jaku grupu koja ima, kao to je svuda uobiajeno, vrsta
pravila i postojanu strukturu. U meuvremenu, njena osobenost
lei u tome to zavisi jedino od pape ili, u krajnjem sluaju, kao u
Francuskoj, od kralja; to je ono to joj pomae da izmakne kontro
li utemeljene Crkve, i omoguava joj da se otvori prema svima.
Uitelje plaaju jedino njihovi uenici, osim ako i oni sami nisu
monasi. Barem polovina onih koji pohaaju ta mesta, uitelji i ue
nici, su laici: nisu poloili nikakav zavet. Nastava se odrava na uli
cama, bez utvrenog mesta; esnafi koji cvetaju zahvaljujui me
cenama - esto iz kraljevske porodice - koji ih osnivaju, samo su
domovi za siromane uenike, ako dolaze, poput Robera de Sorbo
na u Pariz, da bi tamo predavali. Uenici koji nisu uspeli da dobi
ju porodinu stipendiju ili neki dodatak od Crkve, pa novanu
pomo nekog bogatog graanina, trae je na sve strane... i to veo
ma buno. Postepeno su se sluaoci razvrstavali na osnovu njihove
zemlje porekla ili takoe sposobnosti, prirode, njihovih studija.
Te kategorije izbijaju na videlo na predavanjima na kojima i te ka
ko snanu ulogu igra kontrola: od 16 do 20 godina, ue se veti-
ne" o kojima sam ve govorio i kojim se zvanino potvruje stepen
bakalanreusa (verovatno re iz iberijskog argona koja znai
onaj koji vae keks); dve godine kasnije, dobija se licencia, ali
ona ima praktinu vrednost tek nekih est godina kasnije, u zavi
snosti od izabrane oblasti, ali jedva 20% uenika stignu do kraja te
kih ispita. A za medicinu ili pravo treba uiti jo koju godinu vie.
to se tie teologije, treba saekati da se prevali trideseta kako bi
se moglo samostalno predavati.
To je lepo ustrojstvo koje oduevljava istoriare; u stvari, ono
je samo bezoblina masa koja se stvara bez prestanka. Naravno, re
zultati su blistavi: otvaranje ka spoljanjosti, beskonano meanje
mladalakih apetita, ne postoji nita to je novije i vrednije hvale.

292
Ali za sve oblike moi, kakvi god bili, tamo ima samo isto negativ
nih elemenata: za kralja i njegovu gardu, biskupa i njegove kanoni
ke, opata i njegove monahe, papu i njegovu dogmu: neredi, prekidi,
odstupanja, nadmetanje, stalne prepirke.
Mi smo ti koji potujemo srednjovekovni Univerzitet; kod sa-
vremenika ne postoji ni senka tog divljenja. Uostalom, otvaranje
poslednje etape vremena u osnovnom pregledu pokazae to bespo-
govorno: institucije univerziteta se pojavljuju, u prilinom broju,
krajem XII i poetkom XIII veka. U jednoj vrsti zakasnelog nacio
nalizma, Lombarani, Englezi, Katalonci i Pariani raspravljaju oko
prvenstva tih tvorevina - Bolonja? Pariz? Oksford? Monpelje? -
izmeu 1195. i 1220; a zatim i jo dvadesetak univerziteta u nared
nih sto godina. U Parizu postoji od pet do osam hiljada uenika i
petnaestak udruenja, stotinak laikih uitelja. Ipak, propast je ne
posredna: od 1230. u Parizu, nii stalei, prosjaci, osetili su opa
snost, zbog kontrole nad verom, znanjem i dogmom. Oni su se uni
verzitetu predstavljali sa najvieg stupnja, odnosno uhvativi se za
ono to je bila njihova struka: teologija. Oni e malo po malo pre
plaviti ceo univerzitetski organizam, veoma brzo doprinosei na taj
nain izopaenju razloga njegovog postojanja, da bi od XIV veka, od
toga ostao samo oek njihovih doktrina. Broj univerziteta je, dakle,
rastao po itavoj Evropi, ali oni su se meusobno sakatili, postali su
orue lokalnih vlasti, stesnili su se u previe suptilno rasuivanje,
zbog ega je re sholastika dobila pogrdno znaenje. Predavai,
koji su i dalje laici, sa svoje strane, klize ka rangu naslednih kasta
koje deluju pomou materijalnih dobara. Ne treba tu da se prevari
mo: veliki umovi tog vremena, poput Tome Akvinskog, Alberta Ve
likog, Bonaventure i mnogih drugih, pripadaju Univerzitetu, ali su
i fratri prosjaci". A doktori teologije u XV veku, poput ersona,
Koona,92 tako ocrnjenog zbog neke druge stvari, nisu ni u emu
umovi drugog reda, jer su takoe pripadali Univerzitetu. Ali vreme
blistavog Univerziteta je prolo: praktino ono je trajalo jedan vek.
Od tada, radoznali umovi trae nauku na drugom mestu: pored

92 U francuskom jeziku isto se izgovara i re cochon, to znai prase, zbog ega

je prezime ovog uenjaka bilo predmet ismevanja. U stvari, ono je dijalekatska
varijanta rei chausson, koja oznaava vrstu obue.

293
prineva mecena, u Firenci, u Rimu, u Parizu, otvaraju se akade
mije za bogate mislioce, za intelektualce a ne vie profesore.
Abelarovo vreme je prolo: evo Petrarkinog, Fiinovog, uskoro i
Erazmovog.

Izraavanje

Litre potvruje: izraziti znai podstai da ono to je unutra

izae napolje, poterano nudom. Re ispoljavanje, da nije toliko
runa vie bi priliila nego re izraavanje, da objasni moje na-
mere od ovog trenutka. Ono to ljudsko bie intimno osea u svom
telu, ono to je zamislilo, to je nauilo, to eli da obelodani drugi
ma kako bi ga razumeli, to je gotovo sve ono o emu sam dosad go
vorio. Da bi postigao te ciljeve, ovek raspolae sa nekoliko naina:
moe da se poslui gestom, i ja sam nailazio na one koji se koriste
u poslu ili iz navike, moe da govori, da vie ak, a sve su to oblici
koje mu omoguava njegov glas, u porodici, na pijaci, na predikao-
nici. Upravo tamo se nalazi istorijski izvor prvog reda na koji sam
se esto pozivao: pravi poznavaoci rei takoe su sebi napravili po
sebno mesto: oni koji su ujedinili povike Pariza, oni ija je misija
da ire Boiju re, oni koji su sebi zadali da odravaju dobre obia
je; moral, kao to to ine fratri propovednici, dominikanci ili fra
njevci. Pesma i igra e svojim ritmovima podrati promene, bilo
one laike ili ne. Ipak, sva ta prirodna" pokazivanja nam ostaju te
ko dokuiva, jer Crkva, gospodarica znanja, smanjuje razlike u je
ziku ili stavu koje bi mogle iz njih proistei. Tako je ona na kraju
omalovaila ili, u svakom sluaju, sakrila sve do naih dana popu
larne stavove, poput onih koje su ulicama izraavale bande goli-
jarda, koje su odjek nasilja i neposlunosti iz mladosti uenika
(raspravljalo se o poreklu rei, ali bez znaaja). Ti juvenes, ti scola-
res suprotstavljaju se principima Crkve i graanstva vikom, et
njom, pesmama i drugim ispadima koja ih je brzo i sa olakanjem
svrstala pod anarhiju.
Ako nam ti oblici izraavanja na nesreu previe izmiu, za
uzvrat nai prirunici posru pred onima koji nam se ine najoi-
glednijim i koje dobro razumemo: ono to je bilo napisano, ono to

294
je bilo izgraeno i ukraeno, a to su knjievnost i umetnost. I iako
svetina koju sam opisivao nije nikad proitala Froasarovu hroni-
ku, ili razumela ita od poruke timpanona u Vezelaju ipak je po
trebno da se ovde zaustavim.

Ko pie i ta?

Na ta dva poetna pitanja, odgovori nemaju istu teinu. Prvo

se tie spiska sa stotinak imena i datuma koje treba srediti po veko-
vima, po regijama, drutvenim kategorijama, odnosno po tematici,
ukratko, tie se istorije knjievnosti". Ogromnog li skladita! Ja sa
mo mogu da oistim po koji njegov kutak. Ono to mi se ini najbli
im mojoj taki posmatranja nije popis nadahnutih pisaca: sve do
XII veka, oni gotovo u potpunosti pripadaju Crkvi, piu na latin
skom i svi su na tom poloaju nedostupni poraavajuoj veini ne
pismenih. Ve sam govorio o odstupanju svetog jezika, o prodoru
svetovnog i laikog pera. Ono to m ije vano nije ime autora", ne
go pronalaenje njegovog linog peata u delu koje mu se pripisuje.
Ako je to Boiji ovek, koji se, ponekad, od detinjstva, kupa u moru
svetih izvora, taj lini ili neposredni peat merie se jedino izvan
pozajmljenih tekstova, ponekad plagijata koje je sebi dopustio; ali
to je onda pitanje izvora inspiracije i spoljanjih uticaja. injenica
da li je on pero poverio profesionalnom pisaru ili je on sam sasta
vio, dolazi u drugi plan: to je gotovo nemogue i uvek razoarava-
jue pitanje potrage za izvornim rukopisom. Opet, kada je re o la
iku, prepreke postaju vee, a istraivanje sutinsko, naroito ako
nam je taj autor ostavio sastavljen tekst na latinskom ne pozna
jui taj jezik: isti je sluaj, uostalom, kada je re o kolokvijalnom je
ziku. Evo jednog primera, koji se lako moe razgraniiti: gospodar
oenvil je autor del pod nazivom Livre des saintes paroles et des
bons faits de notre saint roi Louis, koje je zapravo zbirka linih uspo
mena jednog seneala Karla Velikog koji je poverenik (kako tvrdi)
Svetog Luja i stari borac iz krstakog pohoda na Egipat. Delo, sasta
vljeno sa ciljem da potpomogne dokumenta za kanonizaciju kralja,
izneto je 1309. godine, kada je autor navrio osamdeset godina; ono
priziva dogaaje stare pola veka. Problem ne predstavlja ispitivanje

295
valjanosti uspomena jednog osamdesetogodinjaka ili valjanost ne
kog teksta sa hagiografskim sadrajem, nego saznanje kako su te
prie skupljene. oanvil je umeo da pie; sauvali smo u jednom ad
ministrativnom dokumentu o njegovom posedu dva reda ispisana
njegovom rukom, ali veoma nespretno. On dakle, 1309. godine ni
je pisao; ipak ivost prie, originalan nain pripovedanja, duhoviti
dogaaji potvruju veoma lian nain razmiljanja: da li je on dik
tirao? A ako jeste, na osnovu ega? Da li na osnovu njegovog sea-
nja, ispitivanja, beleaka prikupljenih tokom niza godina? Ako se
tome doda relativna retkost rukopisa koji govore o istoriji kralja, s
tim da su pojedini nastali pre XVI veka, moe se zakljuiti da jedno
od najslavnijih del francuske srednjovekovne knjievnosti nije do
prlo do dvorskog sveta niti su ga oni rairili, tako daje ostalo nepo
znato publici.
oenvilov primer je slavan i ba zbog toga sam se zaustavio; ali
moe se rairiti na skoro sve laike autore. Evo pounih primera:
Gijom IX Akvitanski vojvoda, soan pesnik jezika doc, ili Fulk, grof
Anujski, ljubitelj rodoslova, iz XI i XII veka, grofica iz Dija ili Ma
ri de Frans i njene spevove (ako su postojale), Gijom Mareal i
njegova autobiografija ili Kretjen de Troa i njegovi romani iz XIII
veka, da li su svi navedeni autori i pisali? Sigurno da nisu; ali ko se
onda postavio izmeu njihovog del i pergamenta na koji se ono
prepisuje? Zanimljivo je to moda kod najsiromanijih imamo naj
vee anse da iznaemo autentine autore - pisce, jer su oni esto
dovoeni u situaciju da predstave sami sebe i svoj put: tako su e
sto radili trubaduri pesama na jeziku doc u rao koji prethodi pe-
smi; arteke igre" i izreke iz XII veka potpisuju poznati autori
koji se hvaliu, Adam de La Al ili an Boden, koji bez sumnje nisu
imali ime da plate pisara iz svog depa. Naravno, upravo u XIV i
XV velcu imamo pouzdanijih podataka: sigurno su Froasar, pariki
graanin ili Vijon sastavili svoje tekstove, a onda ih i zapisali na
pergamentu. A ako nisu bile namenjeni javnosti, dnevnici, me
moari, knjige zborenja graana ili trgovaca u poslednjim godina
ma srednjeg veka nisu ni kod koga probudili potrebu za razvrstava
njem linih uspomena.
Mnogo je lake i, uostalom, plodonosnije postaviti drugo pita
nje postavljeno na poetku. ta piu ti ljudi? To pitanje nas navo-

296
di na pregled onoga to zovemo knjievni anrovi". Odgovor je
krajnje jasan: deset vekova srednjovekovlja su nam ostavili svedo-
anstva o svim oblicima izraavanja zapadnoevropske misli, koje je
plod grko-rimskog i keltsko-germanskog naslea i, istina, ponegde
nekih nijansi, a naroito sa dva izuzetka na kojima u se u nastav
ku zadrati. Prvo, traktati i pobona del, koja pola zavise od gr
ke ili arapske filozofije a pola od hrianske vere; njihov odjek i
netaknut sadraj jo uvele prodiru do nas. Zatim, tu su svi oblici se-
anja na prolost, hronike, letopisi, biografije, u kojima je sredo
zemna antika otvorila kraljevski put, koji ponekad ide od nastanka
oveka sve do kraja vremena"; a Crkva je to potpomogla. Onda,
poput poetskog produetka, slede ratnike epopeje, viteke pesme
(od rei geste to znai podvig), skandinavske sage, germanske
pesme Nibelunga, karolinki ciklus", sve one se oslanjaju na vla-
dajuu klasu voa grupe ili voa rata; ali zar antika nije poznavala
Ilijadu i Eneidu? Potom imamo itavu oblast sa viestrukim vido
vima poezije, lirska, burleskna, pouna, didaktina, satirina; pri
e sa putovanja, opisi gradova ili predela, tehniki prirunici, po-
zorite najzad, mada se javlja prilino kasno. Sve to, manje vie ne
taknuto, privlai naa pera; i utoliko vie to odreeni anrovi
mogu, vie nego nekad, da primame dananjeg oveka kojeg nazi
vamo pismenim ili bar verujemo u to. Ostavimo naime taj poma
lo dosadni spisak.
Ali evo neeg novog, utoliko interesantnijeg to ne moe da se
pozove na antiko autorstvo i to je danas, naprotiv, meu najnego-
vanijim oblicima. Prvo, mi ivimo okrueni renicima i enciklope
dijama, i mali znaaj imaju ovde razlozi za to oduevljenje. Meu
tim, oni su srednjovekovni pronalazak: razvrstati sve ono to zna
mo ili se nadamo da znamo. Moda je to zbog nekog stava otpora
prema svetu koji bi se mogao sruiti, a ije naslee elimo da saku
pimo. Takve su Etimologije Isidora iz Sevilje iz VI veka. Ili s druge
strane, kao neka optimistina poetna osnova za budunost koju
treba razjasniti: takav je Speculum Vinsenta de Bovea ili brojna M i
roirs iz XIII veka. To gotovo da nije pitanje pristupa raspoloivim
podacima po alfabetu kako su poredane rei i pojmovi; moda jedi
no male ilustrovane zbirke poput bestijarijuma se koriste tim nai
nom. Naprotiv, srednji vek je trijumfovao na polju optih slika, u

297
stihu ili prozi, i najee na vulgarnom jeziku: dvadeset hiljada sti
hova u Romanu o rui, a naroito u delu iji je autor an de Men na
kraju XIII velca, zatim deset hiljada stihova u Danteovoj Boanstve
noj komediji na poetku XIV veka nude sliku sveta; i pozamaan
broj rukopisa koji su doli do nas, vie stotina njih, ini se da potvr
uju uspeh koji uveliko prevazilazi samo elitu. Trebalo bi preskoi
ti moderne vekove, do sri proete humanizmom, u kojima je
ovek sve, da bi se ponovo naao taj nivo: i to e biti pro svetitelj-
stvo, mnogo kasnije.
Drugi knjievni anr roen u srednjem veku jeste roman. Za
nas, to je isto to i napisano delo: danas se u Francuskoj objavi vi
e od sedam stotina svake godine. Antika je dobro poznavala neke
prie sa likovima, u vreme Horacija ili Ovidija, ali anr je bio, ini
se, slabo prihvaen. Prve pesme na latinskom ili kolokvijalnom
koje pozdravljaju takav pristup potiu iz XI veka, esto su u stihu;
izmiljene i nove, njihov broj se uveava izmeu 1170. i 1230,
kao dokaz narodne alculturacije; period izmeu sredine XIII veka i
XV veka, predstavlja procvat, od Engleza osera do Italijana Boka-
a, preko autora Romana o Uscu, preko Ritbefa ili preko Okasena i
Nikolete. Roman, koji prvenstveno predstavlja bilo koje delo napi
sano na romanskom jeziku, postaje knjievno delo sa stalnim odli
kama: anegdota, tipini likovi, laika tema, i naziranje linih ose-
anja; hrianska dimenzija i herojske vrline se briu pred reali
zmom koji mesa oaravajuu priu sa svakodnevnim ivotom. Pri-
povedai su profesionalci, verovatno klerici, ali skromne kulture,
kao i njihova mogua publika; veina njih nama je ostala nepozna
ta. Kao podstrek mnogim takvim romanima, naklonost ka antici -
ali nikako njena prava spoznaja - pokrenula je niz neverovatnih
avantura gde je jedan udan Aleksandar Veliki zaprepaujui he
roj; druga grupa se svrstava u bretonski ciklus koji je meavina
keltskog, skandinavskog, saksonskog, moda iberijskog uticaja, gde
su glavni junaci Artur i njegovi vitezovi, Tristan ili Zigfrid, u ciklu
su koji se oivljava u periodu od 1150. do 1350. godine. Posle toga,
upravo u Italiji i Nemakoj prodire blagonaklonost ka prii, ali in
spiracija, pod uticajem razliitih uslova prihvatanja, ima drugaiji
odjek.

298
 Z a k o g a se p i e i k a k o ?

Ova dva pitanja proizilaze iz pregleda koji prethodi, i bilo bi

veoma vetako posmatrati ih odvojeno. Odgovor na prvo pitanje je
vrlo jednostavan, ako se izuzmu odgovori na drugo pitanje, koji
imaju sutinsku vanost u ostvarenju mojih namera. Pie se u skla
du sa publikom, bilo da je cilj obrazovati je ili zabaviti. Za razliku
' od mnogih autora iz kasnijih vekova, ne raunajui vreme u kojem
ivimo gde je to sasvim uobiajeno, ljudi srednjeg veka veoma ret-
ko su se prihvatali pera da bi pisali o sebi: Gviber od Noana koji e
sto ponavlja priu o svom nesrenom detinjstvu, oenvil koji je
sklon preispitivanju svog mesta i podviga, Abelar koji se preputa
intimnom jadikovanju, Vijon koji se hvali ivotom nevaljalog dea-
lca, sve su to izuzeci. Drugi su zaokupljeni pripovedanjem o ratnim,
diplomatskim ili samo ljubavnikim podvizima, gomilanjem prime
ra, lekcija, saveta za koje ele da ih itaoci primene. Ako pripadaju
Crkvi, nadaju se da e ubediti vernika u Boiju mo; ako su svetov-
njaci, ele da budu hrana za memoria ili samo da zabave publiku ne
izvlaei iz toga linu korist; oni e podjednako koristiti herojske
prie kao i skaredne tekstove, jer je trebalo uhvatiti panju sluao-
ca, koja se tokom godina menjala. Sadanji istoriar jedva moe da
uhvati tek po koji traak svetlosti na planu drutvenog ivota: tako
e preterani porast gradske publike podrati naklonost ka pozoritu
i ka tu i tamo bludnim priama; postepeno usredsreivanje aristo-
kratije ka vrednosti svog stalea stvorie osnovu za bujanje dvor
ske i epske knjievnosti; razvoj naune radoznalosti, koju potpiru
ju prevodi arapskih tekstova ili pripovedanja putnika, unee razdor
u knjievnost; a raznovrsna poezija e oigledno biti odraz moral
nog ili, jednostavno, materijalnog raspoloenja tog vremena. Nismo
uopte toliko panje obratili na stav italaca pred delima koja su
uzeli u ruke; treba samo da procenimo svedoanstva brojnih prime
ra iz tog i tog del koja su dola do nas - a to je prilino nesavren
nain, ne toliko zbog sluajnih i namernih gubitaka, koliko zbog
prirode publike kojoj se obraaju: ovde su bogati ratnici koji vole
slavne podvige, tamo sitni" ljudi zbog kojih jedno delo" prelazi
iz ruke u ruku na loem pergamentu. Jedna jedina osobina odliku
je vremena koja su toliko razliita od naeg: kontraknjievnost, ona

299
koja napada jedno delo ili jednog autora u ime principa, koji e se
smatrati ismejanim, ne postoji; ili samo apue meu slovima" ili
govorima - istina, Crkva joj je mogla izbrisati tragove. Zbog toga se
stie utisak da se publika ne buni protiv poruke koja joj se namee;
uveno uenje o izdaji klerika ne postoji u srednjem veku; takoe
su, na kraju tog perioda, ueni ljudi nastavili da se meusobno kri-
tikuju kroz suvoparne prepirke na latinskom, ali koje uopte ne za
nimaju ljude po krmama.
Elem, mene ba oni zanimaju, bilo da su oni drugovi u gradu,
ili trgovci na keju. U takvim uslovima, odgovor je jednostavan: obi
an ovek hoe dobro da razume i isto tako da ita, ako je mogue
na jeziku svakodnevice, moralne pouke, sve ono to potvruje sve-
tenik na predikaonici i ono to e moi da d sadraj jednoj kunoj
raspravi ili prii nekog pripovedaa. U gradu, ii e da se veseli na
igrama", sotijama", na misterijama, koje e se odigravati pred
njim, i na kojima e uestvovati; upoznae i odobrie fablio i narod
nu poeziju, koji e ugaati njegovom ukusu za satiru, nepristojne i
lepe prie. Ipak, uprkos njegovom optem karakteru, ne moe se
sa sigurnou znati da su razliite varijante Romana o Uscu imale
uspeh koji im se obino pripisuje.
Moralne ili ratnike vrline, plemenita ili nena ljubav, hri-
anska oseajnost ili duh grupe, itav jedan deo srednjovekovne
knjievnosti je, izgleda, pokrivala i pojmila jedna drutvena klasa,
koja je jedina uivala u njemu i razumela ga. Kao i za mnoge druge
aspekte ivota tog doba, mi savremenici irimo oi od iznenaenja
pred dvorskom knjievnou, to je jedan primer nejasnog, i, uop
te, pogreno shvaenog znaenja. Ta knjievnost iznosi na svetio
heroje, borce za veru, mukarce i ene veoma visokog poloaja koji
se predaju suptilnim ljubavnim borbama, oko kojih rasprava ne
prestaje: jesu li one stvarnost ili mata? Zavoenje ili maizam? Ju
natvo ili licemerje? Takva knjievnost nastaje od profesionalaca,
koji oboavaju simbole i puni su stereotipa; ona u pozadini ostaje
uena i rado crpi iz antike, folklora - oigledno keltskog - svetu
istoriju ili etnike fantazme. Na nesreen nain, ona e dati kralje
ve poput onih iz pilova: David psalmist, Aleksandar avanturist, Ce
zar gospodar sveta, Karlo, kralj nad kraljevima; veoma zanimljivo je
to nedostaje samo Artur (jer, ipak, medved, na grkom arctos, je

300
takoe kralj, ali ivotinja) i njegova eta tragaa za Svetim gralom,
peharom u kom je skupljena krv Hrista na krstu. Zanimljivo polje
na kojem cveta imaginarno monika; ipak, da li moemo zaista da
povemjemo da su ti likovi i njihove neverovatne svae mogli u bilo
emu da uzburkaju oseanja jednog od deset ljudi? Uostalom, ljudi
koji su pripadali Crkvi su rano pokazali da se Sotona nalazi ispod
Lanselotovog oklopa.

Uloga umetnika

Naime, Sotona se dobro vidi izvan dvorske poezije: izvajan je

na timpanonima crkve Sen- Lazar dOten, na predstavama Iskue
nja i Sudnjeg dana, kao i na stotinama drugih graevina, naslikan
je meu prepletima koji krase inicijale u Moralia in Job, na freska
ma u Anijeru-na-Vegri, naroito na zastraujuim prikazima. Uop-
te nisu bile potrebne rei bi se on prikazao: u obliku zmije, vuka,
monstruoznih ivotinja, ak i vatre. ovelc koji gaje tako prikazao,
i sam je izraavao neko oseanje: dakle, umetnost je takoe jedan
od puteva saznanja. Ipak, jo vie nego za maloas spomenute pisa
ne dokumente, nema razloga da se postavi pitanje sastavljanja bes
konanih lista naslikanih ili izvajanih del. Taj spisak bi imao samo
jednu korist: dokaz da nam je, na kraju krajeva, iz srednjeg veka
ostala ak netaknuta gomila graevina, naslikanih ili izvajanih
ukrasa, bezvrednih ili raskonih predmeta od drveta, metala, stakla,
slonovae, tkanine ili kamena, koji su, u najmanju ruku, sto puta
nadmoniji od pisane dokumentacije o kojoj sam pokuao da oba-
vestim itaoce mog del. Taj udesni rudnik je i danas predmet
skroz nezavrenih popisa, i u zemljama u kojima postoji radozna
lost za staru kulturu, poput Francuske ili Italije. Da bi se oteao pri
stup toj riznici, treba naglasiti da se na mnogobrojnim graevina
ma, naroito na njihovim kosturima, gomilaju promene i preuree
nja iz vekova koji su usleili njihovom nastanku, u zavisnosti od ta
danjih potreba ili, jednostavno, od mode vremena.
Dok pisano svedoanstvo loe prihvata promene, osim ako su
u obliku glosa koje je dodao zahtevan italac, ne postoje crkva ili
dvorac koji nisu pretrpeli dodavanja, preobraaje, ponovno obliko-

301
vanje i promene ukrasa u periodu od hiljadu godina. Mi se divimo
gotikim katedralama iz XIII veka i tvravama iz XIV, ali smo u
potpunosti smetnuli s uma da su ta remek-dela nastala na temelji
ma drugih, dosledno unitenih: gotika je roena na ruevinama ro
manike umetnosti, dok je ova zbrisala karolinku umetnost. Ako
se, nekim iznenaujuim sluajem, pronae da na nekoj graevini
u isto vreme postoje ukrasi iz dve uzastopne faze u graenju, kao
na katedrali u Boveu, ishod je krajnje uzbudljiv.
Neemo se uhvatiti prouavanja razvoja tih graevina. One su
spoj prostornih mogunosti i potreba vremena: kamen je esto za-
menjivao drvo, ne zbog svoje otpornosti na vatru, nego zato to je
omoguavao, na primer, izgradnju zaobljenih struktura; kod zama-
ka, oble kule su na taj nain zamenile kockaste jer kod njih ne po
stoje mrtvi uglovi u sluaju napada; isklesan kamen je zamenio
neobraen, slojeve cigala i opus spicatum kada su otkrivene roma
nike tehnike cementiranja i kada je dugaka testera uvedena u ka
menolome; zidno freskoslikarstvo je izbrisano kada se odomailo
slikanje u ulju i na platnu, koje je vie odgovaralo novonastalim
promenama. Poljoprivredne alatke, konjska oprema, maine za tka
nje i mlevenje su se usavrile estom primenom tehnika koje su do
le iz Sredozemlja ili iz srednje Evrope; to se tie minijature koja
je postala neprocenjiva kada je trebalo umnoiti primerke, naroi
to u tampanju, ona e ustuknuti pred gravirima premazanim tu
em u drvetu i kasnije u bakru. Mogao bih da nabrojim jo dosta
drugih primera promene tehnike u svim oblastima; ali, neka bude
dovoljno da dodam da su sva ta usavravanja imala drutvenu,
moralnu, pa ak i ekonomsku pozadinu: porast stanovnitva u gra
du je uslovio ruenje crkava koje su postale premale, izbor mesta za
izgradnju novih zamkova je povezan sa pojavom artiljerije name-
njene opsadi. I, u poslednjim godinama srednjeg veka, upravo su
kuga i ratovi pokrenuli tu jezivu" umetniku struju, gde je Smrt
igrala mahnitu ulogu, kao to je kult Device umnoio prikaze Hri-
stovog roenja, razapinjanja na krst i vaznesenja.
U svim tim izrazima srednjovelcovna knjievnost pokriva hi
ljadu godina. To znai da traganje za njenim stalnim crtama ot
kriva bezgranino istraivanje, jer emo na kraju videti skuene to
kove tog vremena. Ako bih se ipak u tome okuao, uiniu to obu-

302
zdavajui duh jer nam nae vreme i njegova osetljivost sigurno ne
e moi da daju klju za tumaenje srednjovekovne knjievnost bez
opasnosti da ne napravimo greku. Treba dodati, zatim, da je gra
evina kao i ornament, delo strunjaka, kod kojeg, kao i danas, na
dahnue nije nuno odjek njegovih oseanja ili volje naroda. Uosta
lom, ne vidimo ni razlog ni nain zbog kojih se stanovnici nekog se
la ili zidarski pomonici iz iste radionice moraju pitati za miljenje
pre nego to se podigne ili ukrasi neka crkva ili zamak. Ve sam spo
menuo da su graditelji katedrala" bili vie dobrovoljci i da su u gra
dovima, pre svega, kad je graanstvo procenilo da je ve dovoljno
novca dato za neko gradilite na kojem se graevina ne privodi kra
ju, odbijali da se izlau daljim trokovima, i graevina je ostajala
nedovrena, kao u Boveu ili Kelnu; jo su i imali sree ako je bilo
vremena da se u celosti ili delom sagradi jedna kula na fasadi; takav
je sluaj u Sanu, Strazburu, Troa, Amijenu i mnogim drugim me-
stima.
Poto sam rekao ono to je vano za moje izlaganje, ini mi se
izvesnim da su glavni majstori na gradilitu i u zanatskim radioni
cama ili monasi u manastirima koji izrauju minijature, trpeli pre
duhovna nego materijalna ogranienja; naravno, oni su odraz ono
ga to su mislili ili razumeli kako siromani tako i bogati ljudi. Ipak,
ponekad je lako nazreti lini peat umetnika ba onda kada mu je
poruena neka tema ili crte; maske i groteske na crkvenim stolica
ma, satirini crtei lakih poteza koji se prepliu sa inicijalima neke
lepe knjige, smisao za humor koji oivljava, kako poslednje prikaze
Stranog suda tako i ove u Otenu predstavljaju dokaz slobode u iz
vravanju, i isto tako, moda slobodoumne namere pred progra
mom koji na taj nain namerava da obmane. Tada postaje teko tu
maiti jedan oblik ili temu u apsolutnom: sve se ini simbolom, to
jest slikom uproene misli; za nas, jedina korist e biti kada se za
pitamo da li je bilo i najmanje anse da ubogi shvate ta prizivanja
podsvesnog. Mogu da navedem vie od jednog sluaja: prvo, poziv
na svetlost, zatitni znak Boije kue koji tako ulazi u svakodnevi-
cu; princip vertikalnosti, simbol ponovnog uzdizanja oveka pred
horizontalnou puzajueg Zla; potreba za centralnou svetih de-
lova graevine ili ukrasa, take spajanja svih linija u jedan crte, ra
zapinjanje na krst, ukrtanje iljatih lukova, figura Hrista. Najjed-

303
nostavniji geometrijski oblici imae, pod takvim osvetljenjem, vred-
nost simbolikog znaka. Kvadrat, znak nebeskog Jerusalima, kra
ljevske aule, rimskog tabora, postae ustanovljena slika zatvorenog
sveta. Krug e biti put koji slede zvezde na nebu kao Boijoj tvore
vini, i on je, bez kraja i poetka, slika savrenstva. Spirala, naprotiv,
nizanje neprekidnih krugova koji su potekli od jedinstvenog centra,
predstavlja beskrajnost. Krst, na kraju, vie nego simbol razapetog
Hrista, predstavljae sliku etiri pravca koja rastru oveka, astro
nomska i fizika pre nego duhovna pravca; krst u pokretu bie sim
bol pokretnog sveta, a grka umetnost je to u velikoj meri koristila,
mnogo pre nego to je kao kukasti", kako se naziva, postao simbol
takozvanih novih reima. Sve te odlike i mnoge druge sauvale su u
oima istoriara isto teorijsku dimenziju, ali bogatu pomeanim
interesima. Ovde, gde vrvi svet ubogih, da li moemo da se nadamo
da emo videti odjek tih nagaanja?
U toku mog izlaganja, malo poglavlja mi je donelo toliko neza
dovoljstva koliko i ovo koja se zavrava. esto sam morao, a to sam
i objasnio, da pojednostavim ili odbacim teme ije bi ozbiljno istra
ivanje zahtevalo razvijanje koje me je udaljavalo od take mog za
paanja: tako su se preda mnom otvorili sektori ekonomije i dru
tvene hijerarhije. Ovog puta, rtvovanje je bilo sasvim drugaije,
makar druge prirode: nije trebalo da odbacim ono to mi se inilo
da je izvan teme", ali morao sam da ga skreem u jednoj beskraj
noj gomili; u tom moru imena, del, rodbinskih veza, ulovio sam
poneku olupinu. Ovog puta nedostajalo bi mi mesta, i da sam hteo
da kaem, makar bilo to najvanije. Sigurno oseam aljenje zbog
toga, ali se i ohrabrujem: evo me ovde poto sam izaao iz oblasti
ume i stojim pred domenom duha: bilo da su mudraci ili neznali
ce, paljivi ili odsutni, pronicljivog duha ili neotesani, svi ti ljudi
imaju duu ili bar veruju da je imaju.

304
 3.

I dua

U svome opisu dvorca u Ardu, ijoj je izgradnji i sm prisu

stvovao u osvitu XII veka, kanonik Lamber detaljno opisuje razli
ite nivoe graevine: u dnu, skoro na tlu, kao osnova celog kom
pleksa nalazi se stena breuljka, ivotinje, voda, seno, namirnice;
iznad-toga je kuhinja, itnica, sklonite za bolesne ili za odojad u
kome se loi vatra; zatim prostorija u kojoj se mukarci okupljaju
oko vlastelina; na spratu su sobe, odaja gospe-matice, nukleus po
rodice gospodara, pa muka spavaonica i devojake sobe; onda jo
jedan sprat, na kome je garnizon koji nadgleda okolinu; najzad, na
samom vrhu, to je blie mogue Bogu, kapela, Solomonov hram .
Arheolozi ostaju pod snanim utiskom pri pogledu na ovaj nacrt.
Meutim, nije mnogo vano da lije ovaj opis proizvod mate ili ni
je: ja sam proao sve njegove spratove i stigao pred vrata svetog
mesta.
Na zabatu ne stoji Danteova pretnja: Ostavite svaku nadu,
ve reenica jednog istoriara dananjice: srednji vek nikada nije
bio hrianski. Ovaj strunjak za katoliku crkvu XVI veka je,
svakako, pod hrianskim podrazumevao protivreformatorske
kanone sabora u Trentu. Meutim, sa ovim Bogom smo se su
sretali na gotovo svim prethodnim stranicama: da li je on hri
anski u trentskom maniru ili nije, od manjeg je znaaja; nije
nita vanije ni da li su u njemu videli jedno jedino boanstvo
sa tri lika, naklonjenije Sinu nego Ocu. Sasvim je, pak, oigledno
da je Bog vrhovni oblik nadmoi duha nad materijom: moe
mo ga zvati hrianskim u skladu sa uobiajenim nazivom, ali to
je sve.

305
 Bilo bi isuvie lako prihvatiti konstataciju da je u srednjem
veku praktikovan deizam u naivnom, ak prostom obliku. I bez
veeg zadravanja na raspravama onih koji su se specijalizovali
za seciranje dogme i progon pobunjenika, istoriar koji se bavi
tim vremenima mora pokuati da rafinira svoju istragu. Ako
srednjovekovni hrianin muslimana naziva nevernikom" a je-
vreja bogoubicom, prvi e mu odgovoriti da je mnogoboac, a
drugi da je idolopoklonik. Pa ipak, sva trojica potuju Avrama i
Sveto pismo, to znai da nisu suprotstavljene dogme, ve menta
liteti. I evo, re koja mi se omakla je klopka: moemo li se nada
ti da emo definisati mentalitet? I to najpre kao srednjovekov
ni, a zatim kao hrianski? Na prvo pitanje se moe dati odgo
vor dovoljno irok da sve obuhvati: za pojedinca, kao i za grupu,
to je poseban nain doivljaja i miljenja u odreenom drutve
nom okviru; ima u tome i nesvesnog, naroito kolektivnog, sve
anj injenica i obiaja, poseban nain na koji se tumae, ali tu ni
kako ne moemo nai razum". Odgovor na drugo pitanje nije spo
ran: ne postoji jedan" srednjovekovni mentalitet, jer se podrazu-
meva da se, tokom hiljadu godina, drutveni, kulturni i duhovni
okvir promenio, pa se smenjuju mentaliteti pratei tenzije sva
kog vremena. Zbog toga moemo rei da se predstave i izrazi tih
mentaliteta mogu dovesti u vezu tek kada pokuamo da ih isto
vremeno osvetlimo iz njihovog dvojnog, kuturnog i drutvenog
aspekta.
Postoji i tree pitanje, na koje je tee dati odgovor. Reeno je
daje ovek ideoloka ivotinja, podloan pritisku ideja, dla i re
ci koje na njega kidiu. Izuzetna slabost sredstava kojima se brani
od Prirode, a i od sebe samog, tera ga u stalni strah, o kome sam
poneto ve rekao, i gura ga u klopku religioznosti. On e dakle
utoite, ohrabrenje i pokornost traiti u ideji Boga. Sa Njim se
moe sjediniti duhom, ako pokua da sledi pisanu potvrdu otkrive
ne vere, ili srcem, ako uspe da utone u mistiku meditaciju. Abelar
je poao prvim putem, sveti Bernar drugim; zadatak onih koji slu
e veri je da ojaaju te oslonce. Ali moe li taj Bog koga zazivamo
biti nekako posebno hrianski? A ako ljudi srednjeg veka nisu
ueni, kako e oni to razumeti?

306
 DOBRO I ZLO

Nemam ni elje ni kompetencije da se sa smelou upustim u

dogmatske rasprave. Stoga u se drati najumerenije pozicije, upra
vo one na kojoj su se nalazili mali ljudi srednjeg veka, u ije strasti
i elje pokuavam da proniknem. Najednom znaajnom planu ja se,
ipak, od njih razlikujem: oveka, i to u bilo kojoj epohi, smatram i
votinjom, svakako veoma naprednom", ak superiornom , ako je
potrebno, ali ipak samo jednim od ivih bia. To materijalistiko
shvatanje, meutim, za srednji vek nema nikakvog smisla. ovek je
vrhunac Stvaranja, ali nije ni aneo ni zver; u njemu postoji od
sjaj, imago Uzvienog bia, zbog ega izmie svakom pokuaju raci
onalnog prouavanja. Pa ipak, i sm je svestan da ne moe dostii
savrenstvo na ovome svetu, ono mu moda moe biti obeano.
Stvoritelj ga je bacio u okean opasnosti, iskuenja, iluzija, nesum
njivo u elji da iskua njegove snage, da ga prisili da uini lini na
por ka boljem i da ga podstakne na preispitivanje: Upoznaj samo
ga sebe, rekao je ve Sokrat. Tako e ovek, pre nego to doe do
kraja vremena, morati da odabere izmeu Dobra i Zla.

Kraj dualizma

U oima svih ljudi i spram njihovih materijalnih interesa, Pri

roda je oivljena - ako smem da upotrebim ovaj izraz - promena-
ma poput temperature, vlanosti, pomeranja zemljita, od kojih
neke pogoduju ivim vrstama, a druge ne. Nije potrebno da se za
dravamo na ovako banalnim stvarima, osim moda da bismo se
podsetili da svako drutvo, procenjeno primitivnim u manjoj ili
veoj meri, iz tih ideja stvara miljenje o tome ta je dobro a ta lo
e za opstanak vrst, odnosno - ako se uzdignemo na duhovni ni
vo - o tome ta je Dobro, a ta Zlo. Pomenute sile, meutim, izmi
u ovekovoj kontroli: one dolaze iz jednog vieg sveta - sveta bo
gova, blagonaklonih ili gnevnih. Od starog Egipta do skandinav
skih zemalja, preko obreda grko-rimskog panteona, dobri i zli bo
govi se prepiru oko oveka i sveta, pa ak i oko ivota i smrti. Ali
ako prevaziemo ovaj privid i uzdignemo se do ideje o jedinstvenoj

307
vioj moi, postaje jasno daje i sama ta mo rastrzana izmeu dve
jednako snane sile, koje su u stalnoj borbi za preuzimanje kontro
le nad smrtnicima. Takvo je ubeenje velikog broja vernika u ze
mljama srednje i istone Azije, na primer u staroj Persiji, ili u Ma
loj Aziji u V i VI veku pre nae ere. Jedini bog, Ahura Mazda, sa
dri u sebi dve antagonistike sile, koje e rastaviti tek vatra na
kraju vremena. Prorok kakav je Zaratustra (Zoroaster, kako kau
Grci) e, u epohi ahemeniskih vladara, u IV i III veku pre Hrista
iz toga izgraditi dualistiku dogmu. Razliite varijante ove eshato-
loke vizije su se vrsto odrale u ovim regionima sve do III veka
hrianske ere, kada joj je prorok Mani dao novi polet i svoje ime:
manihejstvo.
Ovo deljenje Boga, ova mogunost trijumfa Lucifera nad Ja-
hveom, koju su Jevreji odbacili, i za hriane je sasvim neprihvatlji
va. Dvojnost Oca i Njegove inkarnacije u Isusu ni po emu nije
predstavljala pravu dvojnost, jo manje dualizam, jer je Bog sm
princip Dobra. Uostalom, u Jevaneljima ne postoji nikakva aluzi
ja koja bi upuivala na ovaj problem. Prema uobiajenoj verziji,
sveti Pavle se prvi odrekao onoga to nije bila jeres", ve poricanje
boanskog jedinstva. Na to gaje mogao podstai kult Mitre, veoma
snaan u to vreme, koji je imao slinosti sa Hristovom porukom i
privlaio mnoge pristalice, ak je bio sa naklonou primljen u Ri
mu. Sem toga, u istom trenutku su u uenim hrianskim zajedni
cama voene dogmatske rasprave o odnosu Sina i Oca, koje i same
nisu ostale bez odjeka u varvarskoj eliti koja je nedavno prihvati
la hriansku veru. Trebalo je odluiti se, po cenu unutranjeg ras
kola: te doktrine, a naroito dualizam, osuene su na seriji Vase-
ljenskih sabora odranih izmeu 325. i 471. godine, to jest onda ka
da je jo trajala iluzija o jedinstvenom Carstvu. Pristalice razliitih
interpretacija Hristovog porekla su na Zapadu nestale u VII veku,
kada se populacija vezana za arijansku hipotezu pokorila dogmi
rimske crkve, ba u trenutku kada je islam na Istoku gutao sve to
je jo moglo o tome da posvedoi.
Nije potrebno rei da sveukupnu hriansku populaciju sa
krajnjeg Zapada nisu preterano brinule muke crkvenih otaca. Pa
ipak, mnogi velikai su, po povratku sa krstakih pohoda na kraju
XI i u prvim decenijama XII veka, potvrdili da su kod Bugara, pre-

308
ko ije teritorije su prelazili, sreli udne hriane koji su verovali
u dva lica Boga; nazivali su ih bogumili, ne poznajui tano poreklo
tog imena. Sveti Bernar, neumorni branitelj rimske crkvene dogme
je nedugo zatim, oko 1140. ili 1160. godine, upozorio na njihovo
prisustvo u dolini Rajne. I tako stiemo do jednog od najee kori-
enih kliea srenjovekovne istorije koji neprekidno bogati popu
larne biblioteke: do katara. Za poetak, eleo bih da navedem dve
primedbe nejednake vanosti. Prva je lingvistike prirode: re ka
tar", na grkom ist, nema nikakvu odreenu sadrinu; nije uop-
te bila u upotrebi pre XVIII veka, kada katare lako meaju sa ,,val-
deanima (vaudois), stoje obina disciplinska devijacija - o emu
e jo biti govora - ili bugarima zbog bogumila, ili jo albiani-
ma", to je neumerena ekstrapolacija uloge koju je ovaj region odi
grao u jednom oruanom sukobu, ak i sa patarenima, to je na
ziv za milanski pokret drutvene pobune koji nije u vezi sa katar-
skim pokretom. U unutranjosti ove grupe nazivi koji su dodeljiva-
ni voama, dobri ljudi ili savreni (parfaits), nemaju poseban
religijski smisao. Drugi problem se sastoji u tome to se pri itanju
bezmalo sve literature vezane za ovu temu mora uiniti jedna is
pravka: jeres je izbor - to je znaenje rei - u odnosu na dogmat
sku ili disciplinarnu odluku koja je dovedena u pitanje; to je rascep
u samom crkvenom telu. Vizantijski istok je od nje vrveo, moda
zbog toga stoje aktivnost religiozne misli tamo bila ivlja i raznovr
snija nego na Zapadu. Tamo je takoe postojala - o tome e biti go
vora - ali u vrlo linom obliku, bez posebnog odziva, i bila je krat
kog veka. Ratarski pokret, meutim, nije jeres: to je drugo vero-
vanje, antihriansko po svojoj sutini, dakle nedopustivo; Crkva se
nije varala u svojoj reenosti da ga uniti. Dualizam katara je, nai
me, suprotstavljao duu, kojom upravlja Bog, i telo, kojim upravlja
Zlo. Sve stoje materijalno, pol, telo, krv, sve je to simbol avola: bez
mesa nema seksualnog ina, nema sukoba. Tako ni Bog, koji je du
a, nije mogao da se otelotvori u Isusu: inkarnacija je samo zamka
Sotone, a Hrist je uljez ili duh Zla. To nije samo jeres, ve negacija.
Povodom epizode sa katarima postavljaju se dva pitanja. Prvo
od njih su temeljno prouavani i nai izvori, od kojih su mnogi ka-
tarski, nita ne ostavljaju nerazjanjeno. Ratarske grupacije, najpre
primeene du Rajne, u Lombardiji, u Ratalunji, a zatim zgusnute

309
oko srednjeg toka Garone u Provansi, izmeu 1150. i 1170. su do
bro organizovane, a da se nije znalo kako su tekle etape njihovog
okupljanja - uspene propovedi, odravanje sabora, rasprave sa
katolikim velikodostojnicima, organizovanje neke vrste crkve. Oko
1200. ve su dovoljno jasna pretnja koja zabrinjava Rim; kralj Fran
cuske, Filip Avgust, nita ne govori, ini se jedino da eka trenutak
da zauzme jug; stvar u svoje ruke uzima papa Inoentije III posle
ubistva jednog legata. Nastavak je poznat: usledio je napad vitezo
va sa severa Francuske, koji je papa blagoslovio kao krstaici po
hod, to je zapravo i bio, sa verovatno zastraujuim masakrima,
bitkama, pljakama i unitenjem; zatim se umeao i kralj, siao u
Oksitaniju i tamo se ustoliio. Sukob je trajao dvadeset godina, od
1209. do 1229. Nekoliko uporita e se odrati sve do 1250. ili 1260.
godine, i dugo potom e se, tu i tamo, ljudi priseati katara. U oi
upadaju dve sutinske i neposredne posledice: Crkva je, da bi pred-
upredila povratak zla, stvorila telo ispitivaa, verskih inkvizitora",
zaduivi za to uenu brau svetog Dominika, a kralj Francuske je
stigao do Mediterana.
No, postoji jo jedna strana ovog problema. Zato je i kako ta
kvo uenje, po svemu sudei izuzetno strogo - u toj meri da e sled-
benik radije umreti od gladi nego da takne neku namirnicu - mo
glo da se uvrsti sa takvom snagom u zemlji sunca i trubadura? Ni
jedno objanjenje nije zadovoljavajue. Srozavanje lokalnog sve-
tenstva, ije ponaanje izaziva gaenje? Toga je bilo svuda. Propo
vedi bugarskih apostola? O njima nema vrstih tragova. Stara dua
listika baza baskijskog ili katalonskog porekla? To je tek pretpo
stavka, i zbog ega bi se razvila ba u tom trenutku? Ne pominje se
ni nekakav proroki voa ili provokator sa severa, mada bi moda
trebalo istraiti ovu poslednju mogunost. Surovost ratnika sa se
vera dovoljno nam govori o tome da ih je gramzivost terala da na
padaju zemlje koje su bogatije i slabije naseljene od njihovih. Kralj
ih nije spreavao, ali da li je mogue i da ih je podsticao? to se ti
e junjaka, oni nisu krili svoj prezir prema narodima sa severa, kao
ni svoju nezavisnost: da li je to onda moglo biti poravnanje rauna,
koje jo uvele odzvanja u podsvesti Oksitanaca? Druga pretpostav
ka: ukljuivi u isti pokret grofa, vlastelu, zanatlije i seljake, katari
su, u odnosu na vladajui sistem redova, prihvatili jedan bezma

310
lo revolucionaran stav koji je, barem u oima Crkve, trebalo kazni
ti. No, da li je to bio uzrok ili posledica?
Ove nepoznanice nam onemoguavaju da tano odredimo epi
zodu sa katarima iz XII i XIII veka. Pokuao sam da joj skinem iz-
noeno ruho, naroito ono regionalistikog prizvuka, koje neki no
stalgian i dalje duboko potuju i kojim je kinure u nedostatku bo
ljih argumenata. to se tie same ideje o dvostrukoj prirodi Uzvie
nog bia, protiv nje su se estoko borila braa svetog Dominika,
propovenici" u ijim je rukama od 1235. godine mo da sudski
progone i osuuju. Pa ipak, ne treba meati inkvizitore" iz XIII ve
ka sa njihovim okrutnim naslednicima iz XIV veka. Mada je sud,
okupljen da odlui o pitanju koje je ve prokaeno, ee slao na lo
mau ili u doivotni zatvor nego to je dosuivo novanu kaznu ili
davao pomilovanje, ipak su sudije toga vremena, poput njihovog
gospodara Bernara Gija, zadrale tananost rasuivanja koja ih je sa
uvala u umerenosti, iako se ne moe rei da su bili blagi poput ja
ganjaca. Narod su, pak, uzdrmali odjeci sukoba. Sotonizam za ko
ji su krivili katare je oznaka iju istinitost nisu dovodili u pitanje i
koju su u svakoj prilici i svakim povodom priivali otpadnicima i
sektama, a koja se oslanjala na uspomenu na albianski pohod". To
je i jedna od optubi podnetih protiv templara tokom njihovog su
enja poetkom XIV veka.

Vrlina i iskuenje

Poput mnogih, re crkva koristim u svakoj prilici dok slikam

ovu epohu; naalost, ona je puna protivrenosti, jer istovremeno
obuhvata hijerarhijsku strukturu koja pokriva hriansku dogmu i
vodi ili nadzire vernika na njegovom putu kroz ovaj svet, ali i sve
njene vernike zajedno, u grkom znaenju reci ecclesia - zajedni
ca ljudi", koje je mnogo ire u odnosu na smu grupu boijih slugu.
Ako je tako posmatramo - uostalom, taj smisao pripada tom vreme
nu - srednjovekovna Crkva je u svojoj celini drutvena organizaci
ja, dominantni obrazac za sve koji su pokrteni, polazite svakog
miljenja. Njome ne dominira ni papa, ni biskup, ni monasi, ve
ideja o optoj duhovnoj povezanosti, izvan svih protivrenosti i -

311
 ligijskih nijansi. Ta povezanost je zasnovana na vrlinama, odnosno
hrabrosti, valjanosti i energiji - fizikoj i moralnoj, prema kojima
se, kako se smatralo u antiko doba, ljudi razlikuju od ivotinja. Te
nja ka optem dobru mora biti spontana i nije joj potreban nika
kav zakonik. Pa ipak su se ueni ljudi tog vremena trudili da je ka-
nonizuju, iz elje za sistemom, koji je jedna od odlika zapadnjake
kulture. Govorio sam ranije o tih sedam vrlina koje su esto
simboliki predstavljene kao putevi koji vode svakog oveka ka sa
vrenstvu, bio on hrianin ili ne: tri vrline sa moralnom vredno-
u, Vera, Nada i Milosre, i etiri koje imaju Ijudskiju" dimenzi
ju, Razboritost, Pravednost, Snaga i Umerenost - tako je govorio
Toma Akvinski sredinom XIII velca. U elji da dri pod kontrolom
stado pokrtenih, Crkva je - ovoga puta u obliku organizovanog te
la - stalno nalazila naine da ih podstakne, makar i uz izvestan na
por, da slede put ka savrenstvu. Dugo je marginalizovala pitanje
milosti koju Bog ukazuje verniku da bi mu pmogao da ini dobro,
kako se ne bi pravila razlika izmeu onih koji su taj dar dobili, i
onih koji su ogranieni kao crkveni oci najednom nivou delova-
nja. Poznato nam je kako su ta pitanja tretirana u XIV veku u vre-
me reforme.
S druge strane, crkva je ubrzo uvidela da je primenu tih vrli
na neophodno uskladiti sa drutvenim slojevima. Izvan podele dru
tva na tri reda koje je Bog odredio i o kojoj sam esto govorio,
propovednici su bili vrlo otvoreni za gotovo socijalne procene, i ta
prilagodljivost je najjasnije izraena kroz vrlinu milosra. U ono
vreme, razumevanje, ak i popustljivost prema blinjem, koje bi
nam se moglo uiniti najrazvijenijim oblikom ove vrline, nije bilo
njeno najcenjenije lice; ili je moda bolje rei da se ona tada ispo-
ljava kroz jedan umereniji oblik - pomo siromanima. Praksa go
stoprimstva u manastirskom i crkvenom okrilju postoji svakako ve
u prvim vekovima hrianstva i razvie se u vreme epidemija i eko
nomskih kriza u XIV i XV veku, ali pre u obliku azila i utoita, ko
ji su esto privremeni i u kojima nije bilo obezbeeno nikakvo lee-
nje. Izuzetak ostaje delo Svetog Luja - otvaranje leilita za tri sto
tine slepih siromaha (bolnica Quinze-Vingts). Taj prilino neraz
vijeni, maltene povrni oblik milosra nije posledica neosetljivo-
sti, ve rezultat sukoba dve suprotne koncepcije. Prvo, Bog je taj

312
koji je odredio da neko bude lep, invalid ili siromah. Takvu nemi
lost - u pravom smislu reci - dobrovoljno bi odabrali samo svete-
nici, koji bi u njoj nalazili istotu koju njihov stale zahteva; osta
li moraju da je podnose i ne treba da oekuju neiju dobrovoljnu
pomo. U XIV veku, kada su usled slabosti feudalnog ekonomskog
sistema sve brojniji novi siromasi, podozrivost prema loem siro
mahu ii e do optube za jeres, odnosno dobrovoljnu devijaciju.
Rigoroznija selekcija nee u bolnice putati dooe, niti one koji su
dovoljno zdravi da budu poslati na neko gradilite. Druga koncep
cija sadri u sebi jednu ispravku, koju takoe treba razmotriti: ma
terijalno blagostanje na ovom svetu se ini legitimnim. Pitanje Hri-
stovog siromatva e dovesti do rascepa Crkve u XIV veku. Ma
la braa e, verni poukama njihovog uitelja Franje Asikog, a pred
oiglednim i sramnim bogatstvom Crkve koja posre pod pokloni
ma i zavetanjima, propovedati preputanje svih dobara siromani
ma. No, ovaj in istog" milosra je delovao sablanjivo; bilo je
mnogo hriana koji su Isusa videli kao sopstvenika, kao i onih ko
ji su se radovali krstaicom pljakanju nevernika. Poto je prelco-
merno bogatstvo bilo moni izvor nekoliko najveih grehova, po
trebno je bilo davati. Dobrovoljno milosre postaje klasina tema
propovedi u Crkvi koja je brzo uvidela da vernika moe da ubedi da,
dajui njoj, daje Bogu i siromanima, i tako sebi osigurava opro
taj na sudu Boijem. Darovanje povodom neke proslave, dobre e
tve, ili jednostavno onda kada se smrt priblii, postaje, za one koji
za to imaju mogunosti, neka vrsta staleke dunosti, drutvene
obaveze. U tome moe da uestvuje i srce, ali kao dopuna. Tako je
milosre u opasnosti da prestane da bude skromni poklon isto tako
skromnog vernika. Na istoriarevu nesreu, inovima pravog milo
sra nije dopala ast da budu zabeleeni.
Ovo dugako izlaganje na temu jedne od osnovnih vrlina, neo
phodnih za ovekov duhovni ivot, mogao bih da ponovim i povo
dom ostalih, i mislim da bih doao do istog zakljuka: Crkva, uvar
ica puteva spasenja, ipak nije hrianslci Kerber. Ona odlino razli
kuje merila i granice Vrline u odnosu na redove koje je odredila
Boija volja i stalee" o kojima odluuju ljudi. Svetenici i lcalue-
ri, nazvani rentijerima molitve, moraju da daju primer laicima, za
koje je greh neizbean. itava jedna hijerarhijski organizovana, za

313
tvorena struktura igra ulogu tvrave Vrline, utoita i citadele. Bez
sumnje je to razlog zbog koga je Crkva ve od prvih vekova svoga
postojanja, ali nikada bez potekoa, sebi odredila poseban statut:
crkveni for (for), koji njene lanove i njihova dobra dri van
(foris) svetovne kontrole. Jedini cilj ove privilegije je samoodbrana;
ona je pre obeleje moralne specifinosti, i prava je jeres oglasiti
njenu zloupotrebu, to je u XIV, a posebno XV veku pokuao da
uini veliki broj svetenika gnevnih to se tim izuzetkom pokriva
preterano bogaenje ili laksizam.
Drugi stalei, zapravo, izmiu toj rigoroznoj primeni Vrline.
Od ratnika se moe oekivati razuzdana spoljanost, e za poa
stima, neukrotiva borba stranakih interesa, ali sve ove nedolino-
sti e im lako biti oprotene ako ostanu verni svojoj stalekoj du
nosti - da brane i da se bore. Pripadnici treeg stalea e se sami
otkupiti vrlinama rada, od kada je sa njega spalo beae kojim
je bio obeleen. Trgovci su oni ije je spasenje najtee postii: bu
dui da gospodare vremenom i brojevima, kategorijama koje bi tre
balo da su jedino u Boijoj nadlenosti, da ive sumnjivim i nesi
gurnim ivotom i da ih pokree elja da sami sebi obezbede spase
nje, rado bivaju okrivljeni da sarauju sa avolom i Crkva esto iz-
begava da im ukae poverenje i milosre. Sluaj kanonizacije jed
nog trgovca iz Kremone iz 1198. godine, poznatog samo po nadim
ku dobar ovelc (homo bonus), privukao je veliku panju, ali se ni
kada nije ponovio.
Poto je verniku koji pripada obinom svetu teko da se od
upre tradicionalnim iskuenjima i zamkama koje mu postavlja So
tona, prebrajanje pogrenih koraka nainjenih na putu spasenja
ubrzo e delovati kao popis ovekovih slabosti, koje ga prate barem
od kraja onog zlatnog doba koje zamilja antika mudrost. Ipak,
dva od navedenih iskuenja su zasluila da budu rasvetljena u
srednjovekovno doba, jer su se misliocima toga vremena uinila
najteim za kontrolisanje. Prvo je razmiljanje van okvira Zakona
koji je Bog postavio, to jest koji su, u njegovo ime, objavili njegovi
svetenici. Krajem XIII veka govorilo se o raanju laikog/svetov-
nog duha, ali je taj izraz proglaen neodmerenim. Izvesno je da se
ideja o slobodi miljenja van nam etnutih okvira - a kamoli pojam
slobodne volje - nije rairila pre perioda predrenesanse i predre-

314
formacije. Toma Akvinski, Viljem Okamski, an Buridan - da na
vedemo samo tri velika mislioca izmeu 1250. i 1350. godine -
hvale i vrednuju individualnu misao i pronicljivo razumevanje
Stvaranja; an de Men, pa ak i Dante, u isto vreme, otkrivaju hi
pokriziju drutva koje je pod pritiskom Crkve, ali niko od njih ne
dovodi u pitanje ideju o tesnoj zavisnosti od Stvoritelja. Pretnja
humanizma, kao suparnika neosporne misli koju donosi Otkrove-
nje, osea se tek pred kraj srednjovekovne epohe, i po tome je i mo
gue oceniti da joj je doao kraj. Najpre se ispoljio kroz globalno
odbijanje, skoro kao negativni misticizam: Brau slobodnog du
ha, koja su se pojavila u severozapadnoj Evropi poetkom XIV ve
ka, smatrali su pre pobonim, vrlo pobonim misticima. Zaista, nji
hovo odvajanje od okrilja Crkve nije posmatrano kao jeres, niti kao
raskid, jer im delovanje uglavnom nije bilo militantno i nije preti
lo da ugrozi hijerarhiju.
Nasuprot tome, sasvim je drugaija situacija sa anticrkvenim
pobunjenikim pokretima, koji su bili sistematski optuivani, pro
gonjeni i istrebljivani jer su napadali neumerenost klerikalne do
minacije ili slabosti uspostavljene hijerarhije. Nama se, meutim,
ti pokreti ine mnogo manje opasnim za Crkvu od dogmatske ne
gacije katara ili kolebanja unutar vere. U mnogim pokretima koji
su eleli da ospore hijerarhiju najvie je zabrinjavao njihov narod
ni odjek, neosporan uticaj koji su imali prigovori na lane vrline
svetenika, na njihovo bogatstvo koje se kosilo sa Hristovim siro
matvom, kao i na njihove pretenzije da se meaju u probleme za
koje oito nisu mogli da pronau reenje, kao to su uslovi braka,
nasledstva, pa ak i mehaniki rad. Spisak ovakvih pobuna je du
gaak. Kako se represija odvijala u vidu sporazuma - u veoj ili ma
njoj meri javnog - izmeu prva dva sloja da bi se trei pozvao na
poslunost, istoriar lako moe da otkrije socijalnu dimenziju tih
pokreta. Meutim, zbog nerazvijenog oblika tih klasnih borbi ne
u se na tome zadravati; isto tako, esto seljaki karakter tih -
rosti dovoljan je da me zaustavi. One su bile prisutne u svim kra
jevima Evrope, pod raznim maskama u raznim vremenima: u Nor
mandiji u X veku, u Lombardiji, ampanji, Pikardiji, Flandriji i na
obalama Rajne u XI, u Katalunji, Nemakoj, dolini Loare, u Lione-
zu (Lyonnais) u XII veku, u Italiji i Langedoku u XIII veku. Pone

315
kad je Crkva uspevala da povrati deo svojih osloboenih snaga, to
se dogodilo u italijanskim gradovima u XI veku; nekada je zatvara
la oi pred sluajevima koje je bilo teko osuditi, kao to su poku
aji Robera dArbrisela u XI i Franje Asikog u XIII veku; neki su
je naveli na razmiljanje, pod uslovom da su ostajali pod nadzo
rom, jer su pogaali cilj, kao Petar de Bris (Venerabilis), koji je u
sred XII veka zahtevao doslovno itanje Svetog pisma, ili, u istom
trenutku, Petar Valdo (Pierre Valds), koji je propovedao obnovu
primitivnih hrianskih zajednica. No, posle 1300. ili 1320. godine
i pontifikata nepopustljivog Jovana XXII u Avinjonu, represija je
postala utoliko dramatinija to su pobunjenici, sistematino nazi
vani valdeanima" (vaudois) (po Valdovom imenu), pozivali na
odgovornost itavu crkvenu hijerarhiju, emu je doprinela i eko
nomska kriza. Tonui u anarhiju svetenikog raskola koji je trajao
tri etvrtine veka, Crkva je sama otvorila put posthumnom trijum
fu jeretika".
Pokretanje anticrkvene pobune moglo je biti posledica iskue
nja koje je ponos podstakao, no, naposletku, Crkva je bila spremna
- stoje i pokazala - da zadri kontrolu nad stadom i uspostavi ose-
aj za vrlinu. Ali kako da se suprotstavi dobroj polovini pokrtenog
oveanstva, koje su inile ene? Ve sam u vie navrata pokua
vao da oznaim mesto, ulogu i mo ena u toj epohi. Ako mi to ni
je polo za rukom, razlog je upravo taj to su o tome govorili goto
vo jedino mukarci, a pre svega svetenici, koji su enski lik stavi
li u senku, pomraili. Ona je za oveka otelotvoreno iskuenje, i od
Eve do sudnjeg dana njoj pripada polovina svakodnevnog ivota na
ovom svetu. To iskuenje nije ono koje je izazivala seksualna pri
vlanost; mogue je da su svetenici, kao i drugi pripadnici mukog
roda, bili na to osetljivi, i da je stvari pogoralo iskljuivanje ena
iz crkvene slube, koje je naredio sveti Pavle uprkos uenju sa
mog Isusa. No, ena je osumnjiena zbog neega to prevazilazi
njenu seksualnost: divljenja dostojna i privlana, ali i neprijatelj
ska i odbojna, ona je negativ del Boijeg. Dodelivi joj istovre
meno mo da daje ivot i da pohodi mrtve, On je pred oveka po
stavio znak kontradikcije i povod za razmiljanje. Ni hrianska
crkva ni islam nisu nita uspeli da vide i zatitili su se apsurdnim
osuivanjem.

316
G reh i o p r o t a j

ovek je stvoren po boijoj slici, ali je tek njen odraz; on je su

periorniji od ivotinje jer je obdaren razumom, ali je inferiorniji
od anela, jer je iskvaren svojim roenjem. Neizbeno je, dakle, da
grei, ali je neophodno da se od greha opere. Iskonski greh, ispoved
i oprotaj na ovom svetu su glavni inioci hrianske vere; u drugim
verama nisu prisutni u takvom jedinstvu i sa takvom snagom. Ide
ja latentne krivice pritiska ljudsku vrstu i dobro je da ona u nju ve-
ruje. elja za kodifikovanjem svojstvena mediteranskom oveku
dovela je do stvaranja ifrarnika" grehova i bludnji poinjenih pro
tiv Zakona Boijeg, ali i ljudskog: Aristotel je komentarisao poro
ke, Sveti Avgustin ih je preobratio u grehe, Grgur Veliki ih je u VII
veku popisao, Petar Lombaranin je u XII velcu uveo pojam veli
kih greaka, jer se grei iz elje, ali se izraz smrtni greh pojavio
tek 1260. iz pera Tome Akvinskog. Svaki od njih je odjek neke sklo
nosti srca ili duha, svesno prihvaene ili izazvane, i pratie oveka
do sudnjega dana. Moemo rei da su, barem na Zapadu, u jasnoj
vezi sa delima ljudskog drutva. Oholost, superbia, je u osnovi po
trebe za dominacijom i duha pobune protiv Reda ili redova". Tati
na hrani pretenzije bogataa. Zavist je pokreta feudalnog siste
ma, a srebroljublje njegov proizvod. Gnev je simbol odnosa meu
ljudima, a stomakougaanje uvreda siromatva. Blud je opsednu-
tost telom spram duha i daleko prevazilazi seksualnu elju. Poseb
nu nijansu ovom popisu daje, acedija u XV veku odreena kao a
motinja, a predstavlja naputanje svake inicijative pred prirodnim
silama, to je neka vrsta uvrede boijim planovima. Ako se prihvati
ponos koji vodi u negaciju Stvoritelja, to je uinio pali arhaneo,
mogla bi se uspostaviti nekakva hijerarhija, ali samo kao plod line
refleksije. No, moemo naslutiti d aje sled okolnosti mogao da is
takne ovaj ili onaj oblik, recimo blud u ritmu varijacija na temu
branih reima, ili zavist i srebroljublje, u skladu sa sve irom upo
trebom novca.
Iako je prvobitni greh otkupljen krtenjem, ta sveta tajna koja
otvara put spasenja ima samo vrednost obreda inicijacije: ona ne
eliminie budue grehove. Osim toga, ve od poetka karolinke ere
odrasli postepeno izbegavaju krtenje u korist dece koja jo nisu za-

317
ista svesna sveta, ili su tokom konfirmadje jo uvek suvie mlada
da bi raspolagala razumevanjem neophodnim za ma kakvo svesno
obavezivanje, pa je krtenje svedeno na ulogu ulaznih vrata u hri-
anski ivot; ono ne znai da je vernik unapred poteen grenih
postupaka. Greh e, dakle, biti svojevoljni in kojim se nanosi uvre
da Bogu, prepreka na putu Spasenja, koje je krajnji cilj svake egzi
stencije. Potreba da se toga bude svestan, bilo spontano, bilo na po
ziv boijeg sluge, vodi najpre do grie savesti, zatim do skruenosti
i najzad do priznanja. Oseanje daje priznavanje sopstvenog greha
najvii oblik pokornosti Boanstvu i primer borbe koju vodimo pro
tiv Zla, navelo je prve hriane na propovedanje javne ispovesti
pred drugim pokrtenima, na samom mestu molitve. Da bi se jo vi
e ponizio, to ljudska pravda zahteva kada je re o materijalnim
prestupima, bilo je potrebno da grenik govori glasno, da se u nje
govom priznanju jasno osea da je svestan svoga greha, i da se oba
vee da tim putem nee ponovo krenuti. Ubrzo su se, naravno, po
kazale opasnosti ovakvih priznanja - bila ona iskrena ili ne - jer
su ostali vernici komentarisali, podstaknuti eljom za klevetanjem.
Verovatno je strah da bi se dobre navike i iskrenost grenika mogli
iskvariti usled mogueg skandala bio uzrok za uvoenja obavezne
ispovesti barem jedanput godinje, a zatim i aurikularnog oblika
- na uvo svetenika koji ima mo da razrei od greha. Ove prakse su
se polako irile nakon X veka, a postale su obavezne tek 1215, od
nosno 1255. godine.
Od tada utemeljeno kao sveta tajna pokajanja, razreenje od
priznatih grehova se tesno vezalo za samo priznanje, svakako pod
uslovom iskrene skruenosti grenika. Razreenje u obliku posled-
njeg oprotaja i pomazanja, koje su samrtnici gorljivo traili, pred
stavljalo je najjae oruje moi koju Crkva ima nad vernicima, jer
ako dua ostane neista, nema nita od Spasenja. Oprotaj zahteva
pokajanje i pokoru, to je jedan od najpoznatijih delokruga hrian-
ske prakse. Zaista, nije stvar samo u utapanju u beskrajne molitve
ili u naruivanju serije misa, koje bi trebalo da izbriu pokojnikove
grehe. Potreban je i lini napor: u obrednicima o pokori (pniten-
tiers), koji nam stiu iz Irske poev od VIII veka, pa do XI i XII ve
ka iz drugih krajeva, tarifirani su postovi i bievanja koje grehovi
povlae. Ispatanje, meutim, moe imati jo muniju stranu. Do

318
nacija pokretne imovine ili neeg drugog i prigodna ili stalna milo
stinja, o kojima se odluuje u trenutku oprotaja, pre svega in arti-
culo mori, predstavljaju najjednostavniji, najei, i, u zavisnosti
od drutvenog statusa grenika, najtei oblik ispatanja. Donacije
idu Crkvi, prirodnom posredniku sa onim svetom, i lako se moe
zamisliti sa kakvim su arom i zadnjim mislima monasi ili kanoni
ci, kao zavetajni izvrioci, ohrabrivali ovakav vid ispatanja greha.
No, lako se moe otkriti jedan jo izvesniji put do spasenja, kojim je
tee ii: pokajniko hodoae na sveta mesta, koje je samo dovolj
no da pokajnika upropasti do kraja ivota.

Tako se kree hrianski narod: izmeu neisti i nade. U tim

jednostavnim vremenima, put kojim treba ii da bi se prelaz is
pravno izvrio brino nadgledaju uvari reci Boije. Ali hoe li ver
nik umeti daje prepozna?

VERA I SPASENJE

Evo me na samom vrhu puta preenog od trenutka kada sam

govorio o telu, alatu, praktinom iskustvu i ivotnom okruenju.
Jezik mi se zaplie jer ne uspevam da ovladam metafizikom di
menzijom mojih linosti. Pa ipak, tu lei jedan od kljueva srednjeg
veka, moda i najvaniji, te neprestano navodim Veru, Spasenje i
Uzvieno bie kao nosioce najznaajnijih uloga u tim vremenima.
Nije mnogo vano moemo li ih nazvati hrianskim; to je pitanje
termina. itav taj svet se kupa u okeanu pobonosti, neosporno
pregnantnih duhovnih verovanja. Ko se u njega ne zagnjuri, nije od
ovoga sveta; a ja se bojim da u se udaviti.
Mogao bih da naem nekakav poetni oslonac u jednoj studiji
rei. Vera, fides, oveka prema ovelcu, ili vernika prema Bogu,
nije ni po emu poboan i religiozan vid miljenja, ve samo spora
zum prihvaen od obe strane, ugovor koji iskljuuje svaki pojam
transcendentalnog. Iz pera mislilaca odvojenih od svetosti izalo je
ak da vera pretpostavlja strukturu miljenja prilino blisku ideja
ma profanog feudalizma". Da bi se veri sluilo, potrebno je poto
vati obiaje, formule, obaveze koje pretpostavljaju budni nadzor.

319
Tako se obeleava put koji treba slediti: crkvena struktura je kalup
u koji se vera stavlja. Verovanje - credentia - je tek privremeno po-
verenje u drugog; credere znai pozajmiti, dati kredit" imati ,,pu-
nomoje, i te su reci pre profane nego svete. Ako dospe do ovog
drugog domena, smo e sebe osakatiti, jer sveto je ono to izmie
razumu, to sadri iskljuivo duhovno, nesaznajno: do verovanja se
ne dolazi ako sledimo logiku. Nee biti vie sree ni sa reju religio:
to je ponovno itanje", skrupula, ak potovanje, ali nikako pojam
jednog poretka stvari. Religija rada nije ni dogma, ni obred, ve
samo moralni zalog. to se tie pietas,93 ona je izraz nenosti i oda
nosti: u antiko doba su boginju Pietas potovali kao blisko, pone
kad i kuno boanstvo.
Ovaj pregled reci nas ostavlja bez jedinstvenog odgovora. Od
nos sa Uzvienim biem se, u ponaanju srednjovekovnog oveka,
bez sumnje i svakog oveka u svakom vremenu, sastoji od povere-
nja, sporazuma i zaloga duha, ivotnog daha, osnovnog smisla du
e, animae; i kao svako drugo ljudsko ispoljavanje zahteva da mu se
priblie sadraj, recipijent i predmet. Koristiu re Vera, uprkos
tome to prema njoj imam odreenu rezervu, da pojednostavim
moje objanjenje.

Dogma i obiaji srednjovekovnog hrianstva

Evo jednog veoma dugakog naslova, ali to je namerno kako

bi se bolje istakla posebnost naina na koji se, u ta vremena, mani-
festuje vera. U stvari neki osnovni temelji hrianstva potiu iz
ubeenja koja mu prethode, koja proizilaze, ne samo iz kultura ko
je nisu oito povezane sa hrianskim mediteranskim svetom - ta
ko iz Indije ili Irana, ako ne i sa Dalekog istoka - nego i takoe i iz
judaizma ili ak ponekad iz svetovnog sveta antike filozofije. Da
kle dua je nadmonija u odnosu na telo i besmrtna je; Bog je je
dan, bez obzira na nekoliko oblika u kojima se pojavljuje; svako
stvorenje je njegovo delo i sve mu duguje, naroito ljubav i poslu
nost. Tom hiljadugodinjem uverenju, hriani su dodali jedan

93 pietas - pobonost, blagost, ljubav (prim, prev.)

320
osnovni element verovanja: Bog je na kratko postao ovek i bora
vio je na ovom svetu, kako bi iskupio grenike; to Ovaploenje je
svojstveno za hrianstvo, ne priznati ga znai staviti se van eccle-
sia, skupa vernika. I pokuau da ne komentariem ovu dogmu.
Umesto toga, neophodno je otkriti posledice. Vidim tri. Najpre, ako
su Boiju re otkrili proroci u stara vremena, Glas, to znai natpri
rodna re e crpeti svoj ugled i doktrinu iz Svete knjige u kojoj su
sakupljene sve te poruke. Prethodni deo o Hristu, staro svedoan-
stvo (to je znaenje Starog zaveta) predstavlja ugovor o savezni
tvu izmeu oveka i bestelesnog Boga. Ali ako je Isus zaista -
iji sin, njegova poruka i sve dobre vesti koje ona sadri (to je
znaenje rei jevanelje pa ak i apokrifa) ini Novi zavet, no
vo saveznitvo; on postaje prvobitna osnova verovanja jer je on Lo
gos, prava re izreena meu ljudima, dok ono to prethodi u Knji
zi je samo najava, muthos, mit. Prihvatajui Novi zavet, dok ga Je-
vreji ne prihvataju, hriani su veliali ceo ljudski deo Boanske
poruke.
Tako nastaje neumereno velianje Hristovog lika u ubeenji-
ma, obiajima i prikazivanjima, jer hriani su bili ubeeni ili su
barem tako tvrdili da je Hrist Bog koji je postao ovek, trebalo ga je
potovati, veliati, predstaviti na taj nain. Obian svet nisu zani
male naune rasprave koje je izazivala ta dualnost u jednoj osobi.
Bog je bio posmatran kao ovek: zvanje gospodar, ruku skloplje
nih kao to ine ponizni pred gospodarom; pronaeni su podaci ili
izmiljeni o njegovom porodinom ivotu; gotovo je uvele predsta
vljan na isti nain, kao mladi ovek sa bradom; slikanje ili opisivan
sa alatom u ruci; praznici omiljeni u narodu su isticali zajedno eta
pe njegovog ivota na ovom svetu i stare poljoprivredne obiaje
plodnosti; stavljano je jedno pored drugog plaanje poreza ili rente
i vreme liturgije. Ta humanizacija Boga je predstavljala uasan
skandal za Jevreje i muslimane. U dananje vreme gotovo se nita
nije promenilo od tog Hristovog naslea; tokom srednjeg velca do
lo je i do oslobaanja samog Isusa od svake uloge ili svakog pravi
la u ovim oblastima, u korist beseda Pavla iz Tarsa koji ga nije ni
kad upoznao. injenica daje Pavle postao apostol pokazuje daje
priznat za tvorca, u srenjovekovnom smislu te rei, hrianske
doktrine.

321
 Trea posleica je jo vie filozofske prirode. Stanovnitvo za
padne Evrope, bilo daje nordijsko ili mediteransko, ima potrebu za
realnou, potreba za stvarnou koja ima za posledicu tenju ka
istinitom, istina kao put duhovnog ponaanja.Ta istina e se izra
avati stavovima iji je cilj da duhovno postane pristupano: hosti
ja koja simbolizuje Hristovu rtvu, treba da bude prikazana i pro
gutana kao pravo Isusovo telo.
A da se ne pominje ostalo, relikvije" svetaca koje treba dota-
i a ne samo gledati, jer se ne moe uopte potvrditi autentinost
predmeta koji si u vezi sa Hristovom linou - trnje, krst - zadr-
ae se potovanje prema samim Isusovim slikama ili u nedostat
ku boljeg, onim Device, anela. Ikona, to znai oboavanje slika je
mnogo prisutnije u Istonom carstvu gde je izazvalo besomune
politike i ratnike svae i prodrmalo karolinki svet. Na Zapadu,
to je pritisak narodne pobonosti i manastirske tolerancije koji su
omoguili, uostalom i do naih dana, da ivi Hristov lik - barem u
scenama Raspea, osnovnom elementu hrianske teologije. Po
znat je prezir koji takvi obiaji oduvek izazivaju kod Jevreja i mu
slimana.
Da bi se doprlo do neobrazovanog sveta koji ne razume uvek
pravilno, pa ak i uopte nimalo, duhovne aspekte svoje pobono
sti, i kako bi se izbeglo da vera naroda ne pree u idolopoklonstvo
ili neistu misao, treba ga naterati da se potini obiajima. Uosta
lom u paganskim verovanjima nije se postupalo drugaije. Oito ta
briga je stavljena u dunost Crkvi; teko je pridravati se obiaja jer
vulgum (obian svet) u velikom broju praktikuje prehrianske kul
tove. Najpre treba biti u dodiru sa boanstvom, i zbog toga, treba
odlaziti u kuu u kojoj su Boija slika i znakovi dostupni. Zbog raz
loga koje su naunici lako otkrili, vernik ne moe biti preputen
sam sebi, molei se nekoliko puta na dan i sam, kao to to ine mu
sliman i Jevrej. Redovno se podstie velianje Boga ali izgleda da
Crkva dosta sumnja u tu revnost; potreba za duhovnim i spontana
pobonost kod svih tih obinih ljudi, nekadanjih oboavalaca Pri
rode ili ljudskih vrlina, Crkvi se ini da zahteva stalni nadzor.
Uloga svetenika koji e preuzeti brigu {la cura) o duama u nekom
selu ili kvartu je da ouva taj ar. On e svakako imati obavezu da
oslobodi svete tajne, naroito euharistiju, redovno ak i svakodnev-

322
no, praznovanu u njegovoj Crkvi; ali ta sluba, ta misa treba da
bude prilika za propoved: treba podsetiti na put Hristovog strada
nja, utvrditi obeleja boanske milosti ili gneva, veliati znakove
Vrline, pretiti strogom kaznom stidljivima ili skepticima. Ako im se
ukae prilika, ueni strunjaci Boije rei, propovednici - domi
nikanci u kolama, franjevci na pijacama - preuzee svetenika bez
pastve.
Jer, definitivno, dotina pastva nije revnosna. Sabor u Latera-
nu 1215. godine je propisao obavezu da se pomogne parohijalnoj
crkvi, kojoj pripada vernik, kao i obavezu da se pomogne zajednici
sa posveenom hostijom, barem jednom godinje, na Uskrs na pri
mer. Ali trideset godina kasnije, biskup ak Devitri, odluno, nee-
ljom sa puno besa osuuje ravnodunost vernika koji radije idu u
krmu nego na slubu. Dakle nesvesno e se poveati oblici pobo-
nosti: kleanje (paganski obiaj potinjenosti), znaenje krsta
(znak ujedinjenja sa Svetom trojicom), noenje eira na svetom
mestu (izvrtanje, namerno ili nehebrejskih obiaja), sklopljene ru
ke u molitvi kao kod roba, nasuprot podignutim rukama prema ne
bu kao u stara vremena. Ti postupci mogu biti samo spoljna mani
festacija pobonosti. to se tie direktnog prizivanja Boga, ono
ostaje ogranieno Credom, minimalni oslonac vere, i ije poznava
nje i itanje nije izgleda bilo obavezno pre XIII veka. Druge moli
tve - Pater noster od XII veka i jo vie Ave Maria u XIII veku -
svedoe o toj humanizaciji Vere, koju sam ve pominjao.
Potreba da uini vidljivom duhovnu realnost, koju je izgleda
zajednica loe prihvatala dovelo je Crkvu da vrednuje, inei je sve
tom, to znai moralno neprikosnovenom, obiaje koji istiu smeran
ivot vernika. Usred XIII veka Petar Lombaranin je nainio spi
sak: sedam svetih tajni ija se vanost menja s obzirom na razvoj re
ligioznih oseanja u samoj Crkvi. Krtenje i njegova potvrda je va
no samo po sebi, to je ulazak u ecclesia. Euharistija je zaista hri-
anski paso jer velia sam princip Ovaploenja. Pokajanje je
oruje protiv slobode obiaja koje je Crkva doivljavala kao izdaju
svoje uloge. Poslednje miropomazanje je put ka spasenju. Tek neto
kasnije prijem u sveteniki poziv je pridodat kao sveta tajna, kao
brak u svetovnom svetu; bez sumnje kao borba, u prvom sluaju,
protiv poniavanja pobonog zvanja, i u drugom sluaju, kako bi

323
podrivao skandaloznu branu slobodu ratnike aristokratije. Stie
se utisak da od tih svetih predostronosti, u svojoj skromnoj brizi
da se pripremi za Spas, zajednica je gotovo samo prihvatila, krte
nje je oito ukljueno, poslednje miropomazanje kao neospornu
svetu tajnu; druge su esto, teko prihvatane.
Kako bi potinila poslednje nevernike - jer ne verovati i to re
i nema mesta u duhu tih ljudi - Crkvi je ostajalo jedino oruje i
je su posledice izgleda realne: udo. Re je o neoekivanom doga
aju, neospornom, udesnom, neobinom, pomou kojeg se mani-
festuje u oima samog nevernika mo, i uopte blagonaklonost Bo
ga. Opomena ili upozorenje, uteha ili milosre, udo se protivi za
konima Prirode, starim paganskim tradicijama, magiji. udo se de
ava, praeno nekom molitvom, dodirom, uz pomo nekog oveka
punog vrlina, i odnosi se samo na iste due ili na one koje se
smatraju proiene na taj nain: 80% se odnosi na ene, decu, si
romane. Najee je re, kao to je to inio Isus o udotvorim iz-
leenjima: na 5000 i neto koja su istraena, 40% su sluajnosti,
30% posledice gubitka razuma. Tokom vekova, naroito posle XIII
veka, njihova efikasnost je dovedena u pitanje; uda su se pretvo
rila ili ograniila na (mirabilia), to znai na udesne dogaaje, fan
tastine ali sve vie svetovne, iako narod nastavlja u tome da vidi
znakove natprirodnog. Crkva e se sve do kontra - reformacije bo
riti protiv tog naginjanja prema paganizmu; ali njen lek, povui se
u samog sebe kako bi otkrio pravu veru, slabo je mogao da ubedi
prost narod.

Crkva

Ecclesia je skup vernika i sve to prethodi je tu ukljueno. Ali

to stado treba voditi; i Crkva u znaenju rei koju sam najee ko
ristio je hijerarhijski ureena sredina, gde se okupljaju boiji izasla
nici. Bez njih lordo laicorum bi ostao bez pastira, to znai doveden
u iskuenje neiste misli, koja je bila osnova paganskih verovanja o
kojima sam esto govorio: none povorke, zavetni obedi sa rtvova
njem, idolopokloniki kult prema kamenju, drveu, vodi. Bilo je po
trebno da ljudi iz Crkve naine udesan napor akulturacije, bilo da

324
su usmeravali ta verovanja na pravoverniji put, na primer uvaava
jui kult mrtvih, ili da pravdaju obrazloenjima drutvene" priro
de, surove obiaje, kao faide, osvetu, porodinu ili ne, koja e i
niti Boiju osudu" u zatvorenom podruju. Ili uiniti svetima liti-
je Velikog posta, Karnevala; nainiti od spontanog amanizma du
hovno verovanje u svemo Stvoritelja. Uostalom, od prvih vekova
primanja hrianstva, model besprekornog ivota, koji odgovara
oekivanom idealu se nudio buduem hrianinu, a takvim ivotom
je ivela monaka zajednica: prezir telesnog, odbacivanje tatine ve
ka, lini napori u odricanju od zla.
Uprkos neprekidnim nastojanjima da uini taj ideal dostup
nim, Crkva je nailazila na narod koji je odbacivao taj apsolutni cen
trizam jer je bio van domaaja njegovog skromnog duhovnog prtlja
ga. Uvek se moe pridruiti grupi pokajnika, osloboditi se svake gri-
e savesti sa velikodunim prilozima - ali ne vie od toga: ako se ni
je pustinjak, cistercit, mali brat koji hoe ili radije moe.
Dakle treba prei na ulogu posrednika, kojima je briga da vo
de druge ka spasenju; i to je ovog puta ureena" Crkva koja nam
se prikazuje od skromnog vikara u seoskoj kapeli do pape u Rimu.
Pretpostavljam da italac ovde ne oekuje priu o Crkvi, ne vie ne
go to je oekivao prikaz plemstva ili nekog bogatog trgovca. Pria
je napisana na osnovu istorije religije srednjeg veka, i papstva, mo
naha, biskupa, kola, dogmatskih svaa, u renicima, spiskovima, u
esejima, prirunicima, tolikim odlinim delima da bih se oseao
smenim da ih nabrojim. U meuvremenu, ne gubim iz vida obian
narod, male ljude. ini se gotovo sigurno da su uli da se pria o
vladajuem papi kao o nekoj vrsti dalekog stareine, da su znali za
svog mesnog biskupa kad je dolazio barem jednom godinje kako bi
potvrdio zavet krtenja. Obini ljudi, ak i u gradu znaju za posto
janje zvaninika, arhiakona, poslanika hrianstva. to se ti
e monaha, moe biti da im se dive ali ne oklevam da kaem da im
se visoke zidine samostana pre ine kao znak velike ekonomske
moi - i vie materijalne nego duhovne nadmoi - nego zatita vrli
ne od zla. Ali svetenici iz sela ili kvartova, u pratnji vikara, svo
jih eventualnih zamena, jedini su vidljivi, stvarni, sasvim blizu, i i
ve meu njima, u toj parohiji, koja je njihovo zajedniko versko
mesto.

325
 Ostavljajui svojevoljno rimske osmatranice ili opatije istori-
ari verskih dogaaja daju znaajnije mesto parohiji" o kojoj sam
ve govorio. Promene tog obrasca vere u stvari naglaavaju istoriju
hrianstva, mnogo vie nego to to ine dogmatske prepirke oko
Svetog trojstva ili istorija crkvene reforme, in capite (u celini).
Ako je eccksia zaista okupljanje vernika, njeno znaenje je previe
nejasno, a trag koji ona ostavlja na zemlji preirok, kako bi se tamo
pronale porodice, komije ili klanovi. Tamo je pre potrebno oku
pljanje stanovnika, kua, tih individualnih elija, ali spojivih: paro-
ikia na grkom, parrochia na latinskom, parohija ili jo plebs (na
rod), koji je sakupljena masa, plou na keltskom. Smestiti tamo pro
stor za bogosluenje, groblje, krstionicu, nije opti pokret, niti ne
to to nastaje odmah i prirodno. Ta okupljanja nastaju u oblastima
koja nisu stalno i odreeno mesto boravka. Danas smo gotovo ube-
eni da fundus (zemljite), koje je u velikoj meri obraivano od an
tikog doba nije neminovno podrazumevalo nastank parohije; bez
sumnje parohija nije ni odraz politikih granica ili poreza, ak i u
oblastima koje su vrsto drali Rimljani; zemljite u geografskom
smislu, prostor potreban za proizvodnju onoga od ega e se hrani
ti zajednica ljudi, ne poklapa se neminovno sa religioznim okvirom;
jo manje na zemljitu na kome se prostiru gospodareva prava.
Tako daje stvaranje mree susednih parohija, okupljenih oko paro
hijalne crkve svakako zakasnela pojava uvrivanja obiaja i upo
treba; ne nastaje uopte pre 1215. godine, kada je u Lateranu Crkva
odluila da bi svaki vernik trebalo da ima svoju parohiju a ne neko
liko ili bilo koju.
Meutim, neprekidne etape tih stvaranja se mogu vremenski
odrediti. Od V do IX veka dok se hrianstvo polako irilo, vidljivo je
uvrivanja vere bilo pod uticajem nekog gospodara zemljita (re
je dakle o privatnoj crkvi, Eigenkirche, njenog svetenika je naime-
novao neki svetovnjak), bilo episkopskim ili manastirskim podstica-
jem; zatim, sveti zatitnik izabran glasanjem samih vernika - svaka
ko, to je lake otkriti u gradu. U karolinkoj epohi, u skladu sa du
hom preureenja drutva koji je preokupacija tog vremena, barem
na samom vrhu svetenike i svetovne hijerarhije, raa se nada u te
ritorijalizaciju pojma parohije: nadbiskup iz Remsa Hinkmar je za
etnik ideje po kojoj e mesni pastir stada biti nagraen dobija-

326
njem desetine dohotka svoje parohije, dme (dcima), a to oito, ako
je to mogue priznati, obuhvata odreivanje jednog prostora. Izme
u 950. i 1150, zaista jasna slika parohijalnog sistema prati reformu
Crkve: parohijalna zgrada, atrium koji je okruivao, zemljite i
osnovne donacije zahvaljujui kojima se postavljao oltar (dos i alta-
re) su svrstane meu res sacrae, i tako podleu, potvrivao je Graci-
jan u svom Dekretu iz XII veka, posebnim sudskim nadlenostima,
for" kojima se Crkva koristila. Posveivanje i zauzimanje prostora,
tako podstiu progresivni nestanak, najee neprekidnim otkuplji
vanjem, privatnih crkvi, sporednih crkava (Niederkirchen i osamlje
nih kapela) ponovo dovedenih na nivo jednostavnih prostorija za
molitvu. Plaanje poreza je moralo da prati sled dogaaja, i sinod
pod budnim okom biskupa je morao da to nadgleda. Ali to se tie
ove dve poslednje mere, uspeh je bio slab: zabrana ili odbijanje us
postavljanje poreza je odmah odbaeno krivicom svetovne aristokra-
tije; manjak revnosti crkvenog osoblja. Ipak, pored svega toga pore
dak stvari nastao u XII veku se odrao gotovo do kraja Starog rei
ma. Zamena parohijalne mree optinskom svetovnom mreom se
dakle nadzirala, ne bez sporazuma, ije izlaganje nije moja namera.
Poslednji elemenat: za vernika, parohija predstavlja mesto gde
se oslobaaju svete tajne, naroito krtenje ili euharistija; ali kako
je parohija takoe bila, to sam rekao, mesto okupljanja, utoite,
mesto za proslave, mesto koje je svetenik zauzimao u drutvenoj
zajednici je bilo vano: on je bio kao portparol zajednice isto koliko
i boiji ovek, kao to je sa svoje strane kova, bio prvi zanatlija u
selu. Ma kako malo daje imao latinskih rei da uputi linosti gospo
dara, vrlo slabo poznavanje dogme i odreen lini uticaj, smatran je
za uvara saznanja, zatitnika dogme, onoga koji upravlja sveu
vernika i gospodara takoe. Srednjovekovni svetenici nisu bili na
dobrom glasu. Do XII veka, svetenike su birali njihovi budui pa-
rohijani, uz podrku gospodara mesta, birani su meu svetenim li
cima mesta ili meu onima iz nekih oblinjih samostana; ili ga je
naimenovao biskup iz biskupije, koji je pokuavao da nametne svog
kandidata. Taj osnovni postupak naimenovanja ne podrazumeva da
je svetenik neuk, nepoten ili pokvaren.To mu je pripisivano; ali se
ini dovoljno jasno da, tokom poslednjih vekova, linost seoskog
svetenika osvaja duhove. Preporuka celibata koja potie iz X veka,

327
postaje obaveza posle 1225. ili 1250; minimum obrazovanja posta
je pravilo koje podrazumeva naprednu akulturaciju vernika; protiv
nepotizma, apsentizma se ozbiljno borilo, ukljuujui tu i biskupe i
arhiakone, koji to ne mogu uvele ni sami izbei. Ukratko, srenjo-
vekovni svetenik je vredeo vie nego tradicionalna satira fablioa.
Bio je ovek kao njegovi parohijani, podloan iskuenjima ali sluen
Verom. Ono to gaje razlikovalo je bila apsolutna obaveza da poku
a da ih odvede u Spas na onom svetu.

Sa one strane

Svako ivo bie je mnogo vie od gomile elija oivljenih he-

mijskim i elektrinim impulsima. Ono nije kultura koja mu je otkri
la materijalnu ljuturu i duhovni dah, telo i duu; zbog toga se ne
vidi zato bi ljudsko bie bilo usamljen sluaj (mislim da e moj i
talac u prolazu primetiti moje miljenje o ovoj temi; ali ostavimo to
po strani). Paleontolozi pokuavaju da pronau kada i pod kojim
uslovima je praistorijski ovek postao svestan te dualnosti i obja
snio je. Ali, sve civilizacije o kojima smo govorili nisu u to sum
njale; one se pitaju o trenutku i uslovima pod kojima je nastao taj
savez: neposrednom Boijom eljom, govori Biblija ili istona ve-
rovanja, ak i filozofija Platona koji priziva Tvorca. Ovaj pojam ra
nijeg postojanja dualizma tela i due u duhu Tvorca je dogmatsko
pitanje koje interesuje naunike, ali verni pristalica srednjeg veka
vidi samo oiglednu stvar: telo je prolazno, a dua je ta koja nasta
vlja da ivi; smrt je trenutak njihovog razdvajanja. Meutim, oni e
se sastati na kraju vremena kada se vernilc bude naao pred Bogom.
Put e biti dug, a primicanje trenutka kada emo biti ,,s one
strane, kada telo bude naputeno, kada bude trebalo pokazati svo
ju duu, predstavlja teku muku. ivot, prelaenje kroz zemaljski
svet je stalna borba, psihomanija izmeu poroka i vrlina to je
Prudens opisao u V veku; vajari i minijaturisti su to rado predsta
vili. To je borba na zatorenom polju, na polju ljudskog ivota, bor
ba izmeu dobra i zla, koja se nee ponoviti i zavrie se Boijim su
dom: telo e biti uklonjeno, a dua e biti ocenjena - to znai da e
postojati pravednici i bezbonici. Telo dakle ne treba da nestane u

328
iekivanju Boijeg suda: ono e biti zakopano, ono je moralo stru-
nuti u zemlji ekajui da vaskrsne na kraju vremena. Hrianstvo
e biti iskljuivo po tom pitanju: kremiranje, spaljivanje, usvojeni u
mnogim kulturama, kako na Istoku tako i na Zapadu, su zabranje
ni; postepeno su nestajali u Evropi u IX veku, uprkos proiavaju-
em karakteru koji se vezivao za vatru - znamo da se danas ova
praksa obnavlja. to se tie dua, u iekivanju Vaskrsenja one lu
taju u strahu od Sudnjeg dana, moda u Limbu gde se nalaze be-
gunci i mrtvoroenad, u Hadu to je sluaj kod Grka ili u eolu
kod Jevreja; moda lutaju po svojim nekadanjim domovima, nevi
dljivi meu ivima, ili su po grobljima gde poivaju njihovi posmrt
ni ostaci.
To iekivanje Sudnjeg dana, dana u kojem e odjekivati tru
be Boijeg suda, kod mislilaca, meu kojima su jedni okoreli nau
nici, a drugi samo uznemireni, je sasvim prirodno izazvalo konfu
zna razmiljanja o znacima koji najavljuju kraj sveta. Biblijski pro
roci, naroito Isaija i Jezekilj, zatim i apostol Jovan su opisali apo
kalipsu: Antihrist e se pojaviti ostavljajui ceo svet u stranim mu
kama. U XI veku, smatralo se da Boiji sud dolazi etrdeset dana
nakon ovekove smrti; u XII veku uvodi se carska vladavina od
sto dvadeset dana, nakon ega e biti preobraeni u pravu veru svi
oni koji je se odriu, naroito Jevreji; u XIII veku, Toma Akvinski
odbacuje teoriju o hiljadu godina u raju pre Boijeg suda; u XIV ve
ku nesrena vremena daju veliki znaaj trojici jahaa, koji najavlju
ju Jovanovu Apokalipsu: rat, kuga i glad. Sve ove utvare, naroito
krajem srednjeg veka, hranile su pesniki zanos i inspiraciju slika
ra. Ali brojni duhovni pokreti su zasnovani na njihovim gotovo re
volucionarnim programima: kraj vremena oznaie kraj sveta ljudi;
treba, dakle, biti spreman na to. Tako je govorio Tankelin u XI ve
ku, Joakim od Florisa u XII, flagelanti94 i taboriti95 u XIV i XV ve
ku i u XVI veku jo i Mincer96 voa nemakih seljaka pobunjenika.

94 Flagelanti je bio red samobievaoca, upranjavali su samobievanje i to javno,

kao vid pokore ili asketizma. (prim, prev.)
95 Taboriti su bili ekstremniji husiti koji su se organizovali u Taboru kao svom cen
tru. Suprotno od njih postojali su i umereni husiti - ultrakvisti. (prim, prev.)
96 Toma Mincer je bio nemaki svetenik tokom reformacije, uenik i sledbenik
Martina Lutera ijedan od voa nemakog seljakog rata. (prim, prev.)

329
U pitanju je zabluda u smislu to pod imenom milenarizam sme-
tamo to ubeenje o neminovnosti zlokobnog kraja oveanstva, jer
tih hiljadu godina bi trebao biti mir. Mi dakle ne bismo mogli zna
ti da odredimo dan povratka stradanja; strahote hiljadite godine
nemaju nikakve veze sa milenarizmom: samo podudaranje rei.
Najzad, evo sudnjeg dana. Oni koji su uskrsnuli ure u dolinu
Josafat, u podnoju hrama, u Jerusalimu, tvrdi biblijska tradicija.
Oni izlaze iz groba sa duom vie ili manje istom reinkarniranom.
Ikonografija je kroz sve vekove, predstavila mnotvo slika tog uzvi
enog trenutka: scena se ne menja, izuzev razlika u mati (ili duho
vitost!) umetnika. U sjaju, Bog kroz telo Isusa, ponekad u pratnji
Marije ili Jovana, razdvaja dobre od loih; sveti Mihailo zapoinje
vaganje dobrih i loih del; avo pokuava da pretegne na lou stra
nu. Izabrani lete ka raju koji je otelotvorenje Avramovog okrilja;
osueni su vilama gurnuti u eljusti nemani levijatana ili direktno
u Pakao. Mata ljudi se nije mnogo trudila oko opisa raja: to je ne
jasno mesto kojim lebde due blagoslovenih; javlja se neka vrsta
stalne ekstaze, eventualno refreni himni koji se ponavljaju, ali nije
opisan nikakav poseban uitak. Nema ni belih haljina, ni nevinih
pobonih bacanja na kolena kao to e to zamiljati moderni
umetnici. Sve ostalo se tie pakla: skulpture, freske, minijature, pri
kazivani su kotlovi koji se pue, vile i kuke; prljave ivotinje, trule
i tama, uasne muke, sve ono od ega se i na zemlji bojimo: vatra,
hladnoa, mrak, ivotinje sa zmijskim jezicima, sa zubima i otro
vom. Moemo se zapitati da li te paklene muke, krajem srednjeg ve
ka, prozrokuju sumnje kod bar malo obrazovanog oveka. Toliko zla
i to venog, ak i za ponovljene grehe, cena je preterana. Ali, Bog je
pravedan. On dakle mora da predvidi gradaciju u bolu. Dante bar
peva o tome poetkom XIV veka. Osim toga, Avgustin se, jo u V ve-
ku, udio da dua moe da gori, to zaista nema smisla. A zatim,
Bog je milostiv. On ima mo milosti i opratanja. Ideja o sredini iz
meu te dve krajnosti je dakle nastajala polako kroz vreme, izmeu
ostalog zahvaljujui sazrevanju kaznenog sistema na zemlji, uskla
ujui kaznu i njeno trajanje sa prirodom ili teinom krivice. Oko
1120. ili 1150, zahvaljujui razliitim pisanjima rodila se ideja ,,i-
stilita, privremenog pritvora gde se okajavaju gresi. Grena dua
koja je poinila oprostive greke (venia znai oprotaj) ostae izo-

330
lovana, muena, optereena kajanjem pre nego to bude proiena
i primljena u nebesku milost, koju su, isto tako, mogli zadobiti ro
ditelji oajnikim molitvama za preminulog.
Taj put ka venom ivotu pred Bogom, to su aneli koji ga pra
te. 1 upravo je to jedna od strana srednjovekovne pobonosti koja
najvie oduevljava. Od VI veka, naunici, a jo vie obini ljudi su
govorili da oseaju ili da znaju za postojanje savrenih bia, nevi
dljivih i neiskvarenih koje je Bog zaduio da budu njihovi uvari ili
vodii. Pripisuje im se unutranja hijerarhija kojom upravljaju tri
arhanela koji su ostali verni Bogu: Gavrilo, uvar i zatitnik Mari
jin, a kasnije i njenog kulta; Rafael koji bdi nad Rajem; a naroito
je Mihailo, i to od V veka, ma Boiji. Aneli nemaju pol, i tavie
predstavljeni su kao meusobno slini i gotovo skrueni. Potreba za
bezbenou, koja je u XIV i XV veku rasla, je jo vie uveala va
nost zatitnike uloge koja im se pripisuje: poverava im se uvanje
ugroenih gradova a njihove statue bdiju pred vratima grada.
A imae mnogo toga da urade; jer neprijatelj ljudskog roda,
princ s tog sveta je tu i bdi kako bi iskuao pravednika, podra
vao bezbonitvo i borio se protiv Boijeg del. Od kad je Sotona
pobudio prvobitni greh, nametnuo je oveku i udahnuo mu, kao
to je to uradio i arhanel Lucifer, svoje simbolino dranje, gor-
dost da se suprotstavi Bogu. Judaizam ne poznaje tu personaliza
ciju Sotone. ini se kao daje avo srednjovekovni izum; oko hilja-
dite godine Crkva objavljuje njegovu zlokobnu ulogu: on je dakle
pre Iskuenje, ono koje se pripisuje snovima, nekontrolisanim na
gonima. U njemu vidimo negativnu stranu Stvaranja, ono to na
vodi naunike da enu smatraju njegovim najvernijim saveznikom.
Sigurno je daje Isus odbacio svako iskuenje i njegova ljubav je ot
kupila mo avola nad ljudskim duama: ali se uvele treba bojati
ponovnog nagovaranja i iskuenja da se avolu proda dua, kao to
je bio sluaj sa monahom Teofilom, Faustovim predhodnikom, te
ma koja je oivljena u moralistikoj literaturi. Kako se boriti protiv
te podmukle, prikrivene, pomamne sile: egzorcizmom nad onim
koji je opsednut zlim duhom, molitvom, postom, amajlijama, i
votom sveca koji su ga znali oterati? Da bi se borili protiv straha,
treba li ismevati avola, kao na primer u basnama? Uzaludne mu
ke: srednjovekovni avo je kreatura samog Boga: on nije bie, kao

331
to smatraju dualisti ili katari: on je po prirodi prisutan u svakom
oveku. On ima ili moe da uzme na hiljade udnih ili preteih,
armantnih ili primamljivih oblika. Sveti Mihailo i mnogi drugi e
ga bez sumnje poraziti - ali kako da ga nau! Jer on se esto krije,
i to veoma dobro, u modanim vijugama ili u srcu grenika kojeg
izjeda strah da nee dobiti spasenje jer ga nije otkrio u osmehu e
ne, povredi konja ili u netanoj teini vune. Ova sumnja je stalni
pratilac u ivotu...!
Evo dakle naih ljudi u trenutku prelaska. Poto nikada ne
uspevamo da ga predstavimo perom ili dletom, u avoljem kotlu ili
mrtvakom plesu, svi zemaljski stalei su izmeani, jer svaki o-
vek ima duu. Izgleda daje umetnik imao gorko zadovoljstvo da ku-
va u kotlu i vodi u plesu smrti mnogo vie biskupe i dama iz viso
kog drutva nego seljaka i koara to obinom oveku daje satisfak
ciju nad oholima. Na kraju njihovog ivota, svetenik to ponavlja u
propovedi kako bi uteio napaene ili umirio ogorene, svi, bilo sta
vljeni u samu zemlju ili poastvovani kamenim grobom e biti sa
mo pepeo; ali preiveli zapravo ne znaju gde su otile due.

332
 Zakljuak

I evo me na samom kraju mog puta. Akademski obiaj zahte-

va neki zakljuak na kraju del. Ali, u sutini, ja ne znam ta da
zakljuim. Pokuao sam da sagledam sasvim obine ljude prate
i njihov ivot i njihove svakodnevne brige, naroito materijalne,
jer, da sam pokuao da se pribliim domenima duha i due, oseao
bih se, bez sumnje, nelagodno zbog nedostatka smisla za metafizi
ku. Prihvatio sam ih, zatim sam ih napustio, zbog buduih vreme
na, ipak o njima se govorilo i ranije, i jo e se govoriti. ta bismo
onda mogli rei za ovo kratko vreme koje provodimo na ovoj ze
mlji, u okeanu ljudskog iskustva? Nita to se ve ne zna, nita
osim banalnosti.
Moda samo dve rei zasluuju panju. Prva je objanjenje, ili,
bolje reeno, neka vrsta opravdanja mog ponaanja tokom ovog is
traivanja. Druga re je pitanje, moda nereivo.
Kada prilazi nekoj temi, istraiva, u svom uvodu, pravi ne
ku vrstu nacrta koji namerava da prikae, a delo zavrava potvru
jui da je to i postigao. Ja sam se nalazio u malo drugaijoj poziciji
jer ja zaista nisam imao ta da prikaem. Primetiete isto tako da
sam naroito napadao druge, a da ih moda nisam uvek dobro raz-
umeo; ovo moje delo, moj mozaik, koji je meavina raznih tema, ne
ma nieg originalnog ni novog. Ono meutim zahteva objanjenje.
Moja pria naime proizilazi iz dve preokupacije kojih se vrsto dr
im, a koje e se tu i tamo, bez sumnje, priiniti kao suvie line.
Kao prvo, ja ne verujem u superiornost nae vrste, odakle god ona
poticala, ma kakvo bilo njeno egoistino i zapovedniko ponaanje;
mogu samo da se saalim na njenu potpunu nesposobnost da upra
vlja prirodom prema kojoj se ophodi sa izrazitim preziranjem, i ne
mogu da shvatim njeno potpuno neznanje o ivotinjskom svetu.

333
Govorimo dakle o jednostavnom ivom biu koje nazivamo ove-
kom, o biu koje sam istraivao, pratio od samog njegovog roenja
pa sve do momenta njegove smrti, a sve sam to inio, bojim se, bez
duhovne dubine. Voen brigom da se drim osnovnog, eleo sam da
uzdrmam kako obinu i prioritetnu masu koja se oduevljava me-
dijevalnim vremenima, tako i sve one koji o tome itaju ili sluaju:
ne! ni Univerzitet, ni cisterciti,97 ni Hanzeatski savez,989ni propisi
Arte della lana," kao ni Suma teologije100 od Tome Akvinskog, niti
katedrala u Amijenu, ne predstavljaju srednji vek. Umoran sam od
pria koje govore samo o vitezovima, o feudalizmu, gregorijanskim
reformama, banalnim vlastelinima, a sve to pod izgovorom da se o
drugima nita ne zna - ali ovi drugi predstavljaju devet desetina
oveanstva tih vremena: moda bismo mogli pokuati da ih prime-
timo? Okuao sam se u tome; i nema potrebe sebe da optuujem da
sam spajao vekove, da sam se zadovoljio pojednostavljenim genera
lizacijama stvari, da sam eliminisao nijanse vremena i mesta, da
sam koristio pogrene rei, neiste izvore. Svestan sam toga i to pri-
hvatam. U krajnjem smislu, to objanjava da se, sve ono to je ne
sumnjivo promenljivo na - politikoj, ekonomskoj ili socijalnoj le-
stvici - sistematski iskljuuje, poput nenadanih preokreta u ljud
skoj istoriji.
Eto ta me dovodi do moje druge rei. Ovo ljudsko bie koje
sam dugo vremena prouavao, nije li ono isto kao i mi? Ne razliku
je li se ono od nas samo u nijansama u mojim analizama? Uprkos
optem ubeenju svih istoriara medijevalista, ubeen sam da smo

97 Cisterciti ili lat. Ordo Cisterciensis je rimokatoliki crkveni red. Osnovali su ga sv.
Robert, sv. Alberik i sv. Stefan 1098. god. U Burgundiji, Francuska, (prim, prev.)
98 Hanza (Hanzeatski savez) (stari grkonemaki Hansa = skupina, grupa) je naziv
udruenja trgovakih gildi koja su postojala od polovine 12. veka do polovine 17.
veka cilj im je bio zastupanje zajednikih ekonomskih interesa naroito prema
inostranstvu. Ovakav trgovaki ceh razvio se do sredine 14. veka u savez grado
va, odnosno, u Hanzu ili Hanzeatski savez. (prim, prev.)
99 Arte della lana je drutvo umetnosti i zanata iz Firence, jedna od sedam visokih
umetnosti u Firenci koja je radila i pre i posle italijanske renesanse. Ona obu
hvata sve vrste zanata koji proizvode i tretiraju vunu. (prim, prev.)
100 Thomas Aquinas ili sv. Toma Akvinski (1225-1274) je italijanski sholastiki fi
lozof i jedan od najvanijih katolikih teologa. Poznat je po svom kapitalnom, ali
nedovrenom delu Summa Theologica ili Summa Theologiae.

334
ba mi ljudi srednjeg veka. Naravno, bez pogovora, istina je da: eko
nomija vie nije ista, na elu su kapitalizam i konkurencija; u dav
nim vremenima drutvo zasniva svoju hijerarhiju na sekundarnim
kriterijumima (obrazovanje, drutvena, javna ili lina usluga); na
kon nestanka vizije hrianstva ni duhovna klima vie nije ista;
svakodnevni ivot je poremetilo novo shvatanje vremena, prostora,
brzine. Sve ovo nije sporno, ali je povrno: stvari se posmatraju s vi
sine, a to esto ine istoriari medijevalisti. Jer paljivim itanjem
bilo koje dnevne tampe, prvo to nam upada u oi su naslovi: dok
se u davnim vremenima o kojima govorim, ivot nije sastojao od ce-
na akcija, ni od politikih izlaganja, niti od naina sisanja; u tam
pi se zaista govori samo o poslovnim brigama i novcu, o problemi
ma ivljenja i stanovanju, o nasilju i ljubavi, o zabavi i utenim go
vorima. Neupuene prialice koje godpodare izvorima informacija
mogu s vremena na vreme, da kvalifikuju neku odluku ili dogaaj
kao srednjovekovni, a da pri tom ne vide da se jo uvek nalaze u
srednjom veku.
U ovom eseju sam zaobiao mnoge oblasti, od kojih mi neke
nisu poznate. Ko e biti moj potencijalni italac? Iskreno, nisam
ba ni siguran kome se obraam. Ove stranice ne mogu odgovarati
jednom nauniku koji je specijalizovan u oblasti branog prava, a
jo manje onome koji je vezan za hriansku dogmu: zbog ovoga
oekujem njihove prigovore. Ali sa druge strane, napravio sam
brojne aluzije na del, ljude, injenice koje kod jednog obrazovanog
itaoca ne spadaju u opte znanje o kolektivnom seanju.
Moda su ove stranice jednostavne za naunika, konfuzne za
studenta, nerazumljive za laika? Ne znam; moja je elja bila da to
sve iskaem, i eto, to bi bilo sve.

335