1.

Pojam naslednog prava Nasledno pravo je skup pravnih normi kojima se regulisu imovinski odnosi koji nastaju usled smrti (delacija ) nekog lica. Ove norme uredjuju zaostavstinu umrlog lica, i deo su imovinsko-gradjanskog prava.Nasledno pravo naslednika deluje erga omnes (prema svima) i zato je apsolutno pravo.Nasledno pravo ima dva znacenja: objektivno i subjektivno. U objektivnom smislu: to je skup pravnih propisa koji ureduju nasledivanje fizickih lica, a u subjektivnom smislu je pravo koje naslednik stice na zaostavstini umrlog lica po osnovu nasledjivanja. Osnovni pojmovi Naslednog prava su: Smrt fizickog lica- pretpostavka za primenu naslednog prava. Zaostavstina- imovina ostavioca koja u trenutku njegove smrti prelazi na naslednike. Naslednici- lica na koja prelazi ostavioceva zaostavstina, ukoliko ima vise naslednika oni su sunaslednci.---Nasledna nadaJedno lice moze postati naslednik tek u trenutku ostavioceve smrti, dok je ostavilac ziv za neko lice mogu da postoje izgledi da ce u trenuku njegove smrti postati naslednik. Nasledna nada ne uziva pravnu zastitu, njome se ne moze raspolagati. 2. Ciljevi I znacaj naslednog prava : Ciljevi su: 1) uspostavljanje pravicnog poretka sukcesije (raspodela imovine) - bez naslednog prava, zaostavstina ostavioca bila bi beztitularna( bez vlasnika) I tretirala bi se kao nicija stvar, sto bi ozbiljno ugrozilo drustveni red I mir. 2) ocuvanje privatne svojine I imovine- imovina koju je posedovalo neko fizicko lice nakon smrti tog lica ponovo predje u privatne ruke nekog drugog fizickog lica, a ne u ruke drzave. Nasledno pravo upotpunjuje svojinu time sto dodeljuje ostaviocu mogucnost da raspolaze svojom imovinom za slucaj smrti. 3) Zastita porodicezakon predvidja da ukoliko ne postoji testament zaostavstinu dele izmedju sebe ostaviocevi srodnici I supruznik. Najblizim clanovima porodice priznaje se pravo da naslede deo zaostavstine I onda kada ih je ostavilac iskljucio iz nasledstva (nuzni deo).Znacaj naslednog prava je drustveni.Pravo svojine kroz Nasledno pravo, dobija svoj konacni oblik, i ucvrscuje ekonomsku osnovu porodice. 3. Nacela naslednog pravasu: nacelo ravnopravnosti - postoji potpuna ravnopravnost pri nasledjivanju izmedju naslednika muskog I zenskog pola, izmedju bracnih drugova I izmedju bracne I van bracne dece. Ovo je najznacnije nacelo. Nacelo sticanja zaostavstine po sili zakona ( ipso iure) - to znaci da zaostavstina ostavioca prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti. Nije potrebno da naslednik daje bilo kakvu izjavu ili da preduzima bilo kakvu radnju da bi postao naslednik.- Privatno pravni karakter nasledjivanja - zaostavstina se iz privatnih ruku prenosi u privatne ruke. Javna svojina ne moze bii predmet nasledjivanja. - Univerzalnost nasledjivanja znaci da su pravila zakonskog nasledivanja ista, jedinstvena , univerzalna i primenjuju se na sve isto. - Nacelo ogranicenosti osnova pozivanja na naslede - u nasem pravu postoje dva osnova za pozivanje na naslede: zavestanje( testament) i zakon (zakonsko nasledivanje). Nacelo slobode testiranja - znaci da je zavestalac ovlascen da po svojoj volji raspolaze svojom imovinom za slucaj smrti. Ova sloboda obuhvata tri slobode: 1) sloboda da li ce ili nece sastaviti testament 2) sloboda kreiranja sadrzine testamenta 3) sloboda opozivanja testamenta- sloboda testiranja je ipak ogranicena. Testament mora biti u skladu sa propisima. Najznacajnije ogranicenje ove slobode odnosi se na pravo na nuzni deo.- Porodicno nasledjvanje - ovaj princip znaci da prvenstvo u zakonskom nasledjivanju treba da imaju ostaviocevi srodnici( na prvom mestu potomci) I supruznik. Ovaj princip najvise dolazi do izrazaja kod prava na nuzni deo. 4. Univerzalna sukcesija--- Pojam i znacaj - Univerzalna sukcesija je prelazak zaostavstine kao celine na ostavioceve naslednike. Sva prava I obaveze ostavioca prelaze na naslednike kao jedinstvena celina. Time se sprecava da stvari iz zaostavstine ostanu bez vlasnika- obezbedjuje se pravni kontinuitet u ostaviocevim pravnim odnosima. Svi univerzalni sukcesori odgovarju za ostavioceve dugove, srazmerno velicini svojih naslednih dela. Univerzalna sukcesija je obavezna. Ukoliko iza ostavioca ne ostane ni jedan zakonski naslednik, univerzalni sukcesor je drzava. 5. Izvori naslednog prava su Zakon o nasledjivanju- ovo je najznacajniji izvor naslednog prava. Donet je 1995, a stupio na snagu 1996. Ovaj zakon sadrzi materjalno- pavne norme od znacaja za nasledjivanje. Zakon o vanparnicnom postupku- ovaj zakon je vazan za ostavinski postupak, njime se uredjuje postupak raspravljanja zaostavstine. Zakon o obligacionim odonsima- se primenjuje u slucaju pravnih praznina u zakonu o nasledjivanju. 6. Ustav I nasledno pravo - Ustav , u clanu 59. garantuje pravo nasledivanja u skladu sa zakonom. Ustav sadrzi jos neke odredbe koje su znacajne za nasledno pravo, kao npr. ravnopravnost muskarca i zene, kao i jednaka prava bracne i vanbracne dece. 7. Smrt ostavioca kao predpostavka za nasledivanje Smrt predstavlja trajni predstanak svih zivotnih funkcija, i mora biti konacna odnosno klinicka smrt nije dovoljna. Smrt lica se upisuje u maticnu knjigu umrlih. Smrt moze biti proglasena resenjem o proglasenju nestalog lica za umrlog od strane suda, a na osnovu predloga javnog tuzioca ili lica koje ima pravni intres. -Smrt ostavioca je neophodan uslov da bi doslo do nasledjivanja- ziv covek se ne moze naslediti. Momenat smrti ima visestruki znacaj za nasledno pravo: 1) u momentu smrti zaostavstina prelazi na naslednike 2) zaostavstinu cine samo ona prava I obaveze koja su pripadala ostaviocu u momentu smrti. 3) svojstvo naslednika moze imati samo lice koje je bilo zivo u momentu ostavioceve smrti.-Komorijenti su lica koja se nalaze u nekoj naslednopravnoj vezi, a umrla u istom dogadaju ( neka katastrofa), pri cemu se redosled njihove smrti nezna. 8. Osnovi poziva na nasledjivanje - Je skup pravnih cinjenica koje u svakom konkretnom slucaju odredjuju koja ce lica postati naslednici I koliko ce biti njihov nasledni deo. U nasem pravu osnovi za nasledjivanje su: testament ili zavestanje I zakon. Testamentalno nasledjivanje ima prednost u odnosu na zaknsko. U pravnim sistemima gde je dozvoljen ugovor o nasledjivanju , on je najjaci osnov za nasledjivanje. 9. Nasledivost subjektivinih gradjanskih prava I obaveza Nasledivost je podobnost subjekivnog gradjanskg prava da se nasledi. To su ona prava I obaveze koje u trenutku ostavioceve smrti mogu preci na njegove naslednike. Nenaslediva prava I obaveze se gase kad umre njihov imalac I ne mogu se nasledjivati. -Vrste naslednih gradjanskih subjektivinh prava: 1) Stvarna prava- skoro sva stvarna prava su naslediva. Najznacajnije je stvarno pravo svojine. Sve pokretne I nepokretne stvari koje su bile u svojini ostavioca u momentu njegove smrti prelaze na naslednika. 2) Prava I obaveze iz obligacionih( ugovornih) odnosa- sva potrazivanja I dugove koje je ostavioc imao na osnovu zakljucenih ugovora mogu se nasledjivati (zakup, zajam, prodaja). Od ovog pravila postoji izuzetak kada se radi o cisto licnim obligacijama( npr. Obaveza odredjenog slikara da naslika neku sliku). 3) Prava I obaveze iz porodicnih odnosa- ovde se radi o pravu I obavezama bracnih drugova, roditeljskom pravu itd. Ova prava su ne naslediva po pravilu, medjutim, mogu se naslediti prava na osnovu izdrzavanja u odnosu na dospele, i neisplacene rate. 10. Izdvajanje iz sastava zaostavstine- pojedine stvari se mogu izdvojiti iz zaostavstine kako bi ih zadrzala odredjena lica -1) izdvajanje u korist potomaka koji su ziveli u zajednici sa ostaviocem. Ovi potomci mogu zahevati da se iz zaostavstine izdvoji njihov doprinos u povecanju vrednosti ostavioceve imovine. Pravo na izdvajanje imaju samo potomci koji su zajedno sa ostaviocem ziveli I radili, bez obzira da li se u konkretnom slucaju pojavljuju kao naslednici. Potomak moze trazti izdvajanje iz zaostavstine samo ako je: a) uneo novo dobro u ostaviocevu imovinu npr ( sagradio stalu) b) doprineo uvecanju vrednosti ostavioceve imovine( npr. nadzidao kucu)- c) isplatio ostavioceve dugove. --- 2) izdvajanje predmeta domacinstva ostaviocevim potomcima, supruznika I roditeljima koji su sa njim ziveli u istom domacinstvu pripadaju predmeti domacinstva manje urednosti koje sluze za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ( namestaj, bela tehnika) ne mogu se izdvajati oni predmeti koje ne sluze zadovoljavanju svakodnevnih treba; oni koji imaju izrazito veliku trzisnu urednost( zlatni escajg,slike) - Pojam zaostavstine - zaostavstina je imovina fizickog lica koja u trenutku njegove smrti prelazi na naslednike. Zaostavstinu cine sva prava (aktiva) I obaveze ( pasiva) koja su pripadala ostaviocu u momentu njegove smrti I koje se mogu nasledjivati. Za pojam zaostavstine bitna su dva elemnta: nasledivost I pripadanje imovine ostaviocu u momentu smrti. 11. Postojanje naslednika u trenutku ostavioceve smrti Fizicko lice moze biti naslednk samo ukoliko je zivo u trenutku ostavioceve smrti. Potrebno je da naslednik bar za jedan trenutak nadzivi ostavioca. Komorijenti - su lica koja se madjusobno mogu nasledjivati a koja su izgubila zivote u istom dogadjaju pri cemu se ne moze utvrditi redosled njihove smrti. Nasa praksa smatra da su svi komorijenti umrli istovremeno I da se ne mogu medjusobno nasledjivati. Nasciturus - je dete koje se nalazi u utrobi majke u momentu smrti ostavioca- zaceto ali ne rodjeno dete, kome se priznaje svojstvo naslednika pod dva uslova 1) da je bilo zaceto u momentu smrti ostavioca 2) da se rodi zivo. 12.NESPOSOBNOST ZA NASLEDJIVANJE - postoji kada pravni poredak odreenim licima zabranjuje da nasleuju bilo kog ostavioca, sto se naziva : apsolutna nesposobnost.U naem pravu ova nemogunost se odnosi na strance.Medutim stranci mogu da nasleuju imovinu na teritoriji Srbije pod uslovom reciprociteta ( uzajamnosti ) to znai da stranac moe u Srbiji postati naslednik ukoliko je Srpskim dravljanima omogueno da nasleuju u njegovoj dravi.Za ocenu dravljanstva naslednika merodavan je trenutak ostavioeve smrti. 13. Nedostojnost za nasledjivanje- Postoji kada pravni poredak nekom licu zabranjuje da nasledi odredjenog ostavioca. Nasuprot nesposobnosti koje ima apsolutno dejstvo ( deluje prema svima- erga omnes ) nedostojnost za nasledjivanje ima relativno dejstvo ( samo prema odredjenom licu).

Nedostojnost za nasledjivanje ( indignitet ) predstavlja gradjansko pravnu kaznu za nedozvoljeno ponasanje naslednika prema ostaviocu I sprecava naslednika da postane naslednik tog ostavioca. A) razlozi za nedostojnost- zakon predvidja sest razloga za nedostojnost 1)- ko sa umisljajem usmrti ostavioca ili to pokusa 2) ko prinudom ili pretnjom natera odnosno prevarom navede ostavica da sacini ili opozove testament ili ga u tome spreci 3) ko falsifikuje ostaviocev testament 4) ko unisti ili sakrije ostaviocev testament u nameri da spreci njegovo dejstvo 5) ko se teze ogresi o obavezu zakonskog izdrzavanja prema ostaviocu 6) ko uskrati ostaviocu nuznu pomoc. Ogresenje o zakonsku obavezu izdrzavanja, nastaje kada naslednik bez opravdanog razloga odbija da daje izdrzavanje za ostavioca koga je duzan da izdrzava po pravilima porodicnog prava ( roditelji prema deci, deca prema roditeljima itd.) -Neukazivanje nuzne pomoci ostaviocu- Ovaj slucaj nedosojnisti podrazumeva da se ostavilac nalazi u neposrednoj opasnosti za zivot, a naslednik mu nije pruzio pomoc iako je to mogao uciniti bez opasnosti za sebe ili drugoga. Pravna dejstva nedosojnosti- nedostojnost nastupa po sili zakona I nezavisno od volje ostavioca. Sud pazi na nedostojnost po sluzbenoj duznosti. Nedostojno lice ne moze naslediti ostavioca ni po osnovu zakona, ni po osnovu zavestanja. Ostavilac moze oprostiti nedostojnost . To je izjava volje ostavioca kojom se otklanjaju pravna dejstva nedostojnosti. -Uticaj na nasledno pravni polozaj drugog lica Nedostojnost jednog naslednika ne utice na nasledno pravni polozaj njihovih potomaka, I oni nasledjuju ostavioca isto kao da je nedostojno lice umrlo pre ostavioca. 14. Pojam I znacaj zakonskog nasledjivanja- Zakonsko nasledjivanje je nasledjivanje do kojeg dolazi u odsustvu punovaznog I potupunog ostavioceveg testamentalnog raspolaganja. Zakonsko nasledjivanje primenjuje se: 1) Kada ostavilac ne sacini testament; 2) Kada je testament nistavan; 3) Kada testament ne sadrzi odredbu o imenovenju naslednika; 4) Kada je zavestaocev testament opozvan; 5) Kada testamentarni naslednik ne moze da nasledi( nedosojnost ili nesposobnost) ili se ne prihvati nasledja. --- Znacaj zakonskog nasledjivanja- ovo nasledjivaje je osnovni I najcesci vid nasledjivanja, jer najveci broj ljudi ne sastavlja testament. Krug zakonski h naslednika - nase pravo prihvata princip porodicnog zakonskog nasledjivanja. Svojstvo zakonskog naslednika vezuje se za pripadnost ostaviocevoj porodici. Prema zakonu, zakonski naslednici su: 1) svi potomci; 2) supruznik; 3) roditelji; 4) brace I sestre; 5) svi potomci brace I sestara ( bratanci I sestrici) 6) dede I babe 7) stricevi ujaci I tetke 8) brace I sestre od striceva I ujaka, kao I svi njihovi potomci 9) pradedovi I prababe I svi ostali preci . svojstvo zakonskih naslednika imaju I ostaviocevi adoptivni srodnici- usvojenik I njegovi potomci I usvojioci. Ako iza ostavioca nije ostao ni jedan naslednik zaostavstina postaje drzavna imovina.

15. Opsta pravila parentelarnog sistema Ostaviocevi naslednici se grupisu u skupove srodnika koji se nazivaju parentele. Za ovaj pojam zakon koristi termin nasledni red (nasledno koleno). Svaka parentela potice od rodonacelnika. Rodonacelnik prve parentele je sam ostavilac,rodonacelnici druge parentele su roditelji ostavioca i njihovi potomci,rodonacelnici trece parentele su dedovi i babe ostavioca, a rodonacelnici cetvrte parentele pradede i prababe ostavioca.Pozivanje na nasledstvo izmedju pripadnika razlicitih parentela je uredjeno prema hijerarhijskom principu.Na nasledstvo se prvo pozivaju pripadnici prve parentele.Prema nacinu na kojem se vrsi raspodela zaostavstine izmedju pripadnika iste parentele razlikujemo: parentelarno graduelni i parentelarno linearni sistem. 16. NASLEDJIVANJE PO NASLEDNIM REDOVIMA U naem pravu postoji neogranien broj naslednih redova(parentela). 1) prvi nasledni red ine ostavioevi potomci i suprunik.Zaostavtina se deli na jednake delove izmeu ostavioeve dece i suprunika. Kada dete ne moe ili nee da nasledi dolazi do promene prava predstavljanja. Umesto tog deteta na naslee se pozivaju njegova deca (ostavioeva unuad). Kada zaje dno dobiju onoliko koliko bi dete dobilo da je naslednik primer.ostavioc ima jednu erku,dvoje unuadi od sina koji nije vie iv i branog druga zaostavtina se deli: brani drug dobija 1/3, erka dobija 1/3, a deca od preminulog sina dele 1/3, odnosno svako unue dobija po 1/6. U odnosu na suprunika pravo predstavljanja se ne primenjuje,ako je suprunik imao dece iz ranijeg braka,ta deca se ni u kom sluaju ne mogu pozvati na naslee. 2) drugi nasledni red-u drugi nasledni red ulaze ostavioev brani drug,ostavioevi roditelji i njihovi potomci (ostavioevi braa i sestre).Pripadnici drugog naslednog reda pozivaju se na naslee onda kada iza ostavioca nije ostao nijedan potomak koji bi mogao i hteo da nasledi. Suprunik dobija naslea a drugu polovinu dele na jednake delove ostavioevi roditelji (roditelji ). Ako nema suprunika,roditelji dele celu imovinu. Ako roditelj ne moe ili nee da nasledi,umesto njega po pravu predstavljanja nasleuju njegova deca- ostavioeva braa i sestre. Ako ni one ne mogu ili ne ele da naslede na naslee se poz ivaju njihova deca(bratanci,sestrii i tako redom),kada su u pitanju polurodni srodnici braa,sestre po ocu ili majci oni se mogu pojaviti u pravu predstavljanja samo u odnosu na onog roditelja koji je zajedniki. PRIRATAJ U ZAKONSKOM NASLEIVANJU- Priratajem se ureuje raspodela zaostavtine onda kada nije bila mogua primena prava predstavljanja jer u jednoj liniji nema naslednika koji bi mogli i hteli da naslede. Prirataj se ne primenjuje u prvom naslednom redu. U drugom naslednom redu postoje tri situacije u kojima dolazi do prirataja: 1) kada jedan roditelj ne moe ili nee da nasledi,a ne moe se primeniti pravo predstavljanja jer nema potomaka,njegov deo prirasta drugom roditelju. 2)Ukoliko oba roditelja nisu postali naslednici pri emu samo jedan od njih ima potomke koji mogu da naslede po pravu predstavljanja de o roditelja koji nema potomke,prirasta potomcima drugog roditelja. 3) U treem naslednom redu ostavioevi srodnici se grupiu u dve ue celine koje se nazivaju lozeoeva loza i majina loza. Oevu lozu ine : deda i baba po ocu i svi njihovi potomci,a u sastav majine loze ulaze deda i baba po majci i svi njihovi potomci. Svaka loza dobija po zaostavtine. Poto u svakoj lozi postoje dva rodonaelnika,oni na jednake delove nasleuju deo zaostavtine koji pripada lozi (svaki deda i svaka baba po ). Naslednici iz treeg naslednog reda pozivaju se na naslee ukoliko iz prvog i dr ugog naslednog reda nema ko da nasledi. ETVRTI I OSTALI NASLEDNI REDOVI- Pripadnici etvrtog naslednog reda nasleuju ostavioca samo ako u prva tri nasledna reda ne postoji ni jedno lice koje bi moglo i htelo da nasledi. U etvrtom naslednom redu svaka loza se deli na dve grane, dedinu i b abinu granu tako da svaka grana dobija po zaostavtine. Svako od ostavioevih pradeda i prababa dobija po 1/8 zaostavtine,u ovom naslednom redu nije mogua primena pravila predstavljanja. Ako neko od pradeda ili prababa nije iv,njegov deo ne ostaje njegovim potomcima ve prirasta drugim prababama i pradedama. Nae pravo predvidja neogranien broj naslednih redova,tako da je teorijski mogua i primena petog naslednog reda(ukun babe i ukun dede i tako redom). 20. Drzava kao zakonski naslednik - Drzava se pojavljuje kao zakonski naslednik,kada ostavioc iza sebe ne ostavi srodnike,supruznika,niti testamentalne naslednike.Drzava postaje naslednik iz razloga ocuvanja reda u pravnom poretku.Nedopustivo je postojanje nicije imovine.Drzava se ne moze odreci nasledstva i ne moze biti nedostojna za nasledjivanje.Takodje drzava ne moze postati imalac nasledivih prava koja su rezervisana iskljucivo za fizicka lica ili privatno-pravne subjekte (prava i obaveze davaoca izdrzavanja).