ВЕЖБЕ ИЗ НАСЛЕДНОГ

ПРАВА
Доц. др Бранко Милетић
Асс. Јована Миловић
 П О Ј А М Н АС Л Е Д Н О Г П РА ВА И
Н АС Л Е Ђ И ВА Њ А
 Појам „наследно право“ има три значења, па се обично говори о
наследном праву у:
 Наследно право у објективном смислу је скуп правних норми које
регулишу наслеђивање у једној држави;
 Наследно право у субјективном смислу јесте право које наследник стиче
на заоставштини умрлог лица по основу наслеђивања;
 Наследно право као наука јесте научна област која се бави изучавањем
наследног права у објективном смислу и наследног права у субјективном
смислу.
 Наслеђивање, у наследноправном смислу, је стицање заоставштине
умрлог лица од стране наследника, путем ступања у имовинско-правне
односе у којима се налазило умрло лице у моменту смрти, на место тог лица.
 И З В О РИ Н АС Л Е Д Н О Г П РА ВА

 Устав Републике Србије – у њему су постављенанајзначајнија начела на

којима се заснивају норме наследног права.
 Најзначајнији извор наследног права јесте Закон о наслеђивању из 1995.
године, који је ступио на снагу 05. маја 1996. године.
 Важан извор наследног права је и Закон о ванпарничном поступку.
 Породични закон;
 Закон о облигационим односима;
 Закон о основама својинско-правних односа;
 Закон о ратификацији Конвенције о једнообразном Закону о облику
међународног тестамента и други.
 ОСНОВНА НАЧЕЛА
 Начело равноправности – постоји потпуна равноправност при
наслеђивању између наследника мушког пола и наследника женског пола
затим између брачних друговаи између брачних и ванбрачних сродника;
 Начело стицања заоставштине ipso iure – у нашем праву се сматра да су
сви потенцијални наследници одређеног оставиоца стекли заоставштину у
тренутку оставиочеве смрти, по сили самог закона, брз обзира где су се
нашли у том моменту и без обзира на то што нису дали наследничку изјаву;
 Начело ограничене слободе тестирања – завешталац може слободно
располагати завештањем својом заоставштином, али је у тим
располагањима ограничен правилима о нужном делу, која су императивне
природе;
 ОСНОВНА НАЧЕЛА
 Начело забране уговорног наслеђивања – значи да је у нашем праву
забрањен уговор о наслеђивању;
 Начело универзалне сукцесије – постоји када наследник стиче аликвотни
део свих права и обавеза из заоставштине, или када стиче целокупну
заоставштину;
 Начело ограничене одговорности за дугове оставиоца – наследник
одговара за дугове оставиоца само до висине вредности наслеђене имовине;
 Начело официјелног рапсрављања заоставштине – суд по службеној
дужности, покреће оставински поступак чим сазна за смрт неког лица на
било који начин и по службеној дужности води тај поступак.
 ОСНОВНИ УСЛОВИ ЗА
НАСЛЕЂИВАЊЕ
 1. смрт физичког лица

 2. постојање заоставштине

 3. постојање наследника и

 4. постојање правног основа за наслеђивање!

 ОТВАРАЊЕ НАСЛЕЂА
(DELATIO HEREDITAS )
Смрт физичког лица
 фактичка смрт физичког лица – постоји када су трајно престале све
животне функције његовог организма
- Viventis non datum hereditas (живи се не наслеђују)
 појам клиничке смрти – клиничка смрт наступа када престану
најважније животне функције организма, али код клиничке смрти те
функције нису трајно престале, па постоји могућност да лице оживи.
Проглашење несталог лица за умрло
 општа несталост
 посебна несталост.
СМРТ ФИЗИЧКОГ ЛИЦ А
 Фактичка (биолошка)смрт физичког лица постоји када су трајно престале све
животне функције његовог организма.
 Уколико је смрт физичког лица наступила у здравственој установи, време и
узрок смрти утврђује за то овлашћени лекар, и о томе обавештава надлежни
општински орган. У осталим случајевима, време и узрок смрти, утврђује доктор
медицине, одређен одлуком надлежног органа општине, на основу пријаве
чињенице смрти.
 Доктор медицине је дужан да чињеницу смрти констатује у потврди.
 На темељу издате потврде о смрти једног лица, и пријаве смртног случаја од
овлашћених лица, надлежни матичар, редовно из места, на чијем је подручју смрт
наступила, уписује чињеницу смрти у матичну књигу умрлих, и издаје извод из ње
(тзв. умрлицу).
 СМРТ ФИЗИЧКОГ ЛИЦ А
 На основу Закона о матичним књигама РС, чињеницу смрти дужни су да пријаве
чланови породице, са којима је оставилац живео, или друга лица са којима је живео, или,
ако је живео сам, други чланови породице, који су сазнали за његову смрт, или, пак, лице у
чијем стамбеном простору је смрт наступила. Уколико нема никог из круга побројаних
субјеката, тада је чињеницу смрти дужно да пријави лице које је прво за смрт сазнало. Ако
је смрт наступила у здравственој установи, заводу за извршавање кривичних санкција,
војном објекту, интернату, или којој другој установи, или, пак, организацији, онда је
надлежном матичару чињеницу смрти дужно да пријави овлашћено лице, из установе или
огранизације, у којој је смрт одређеног лица наступила.
 Закон о матичним књигама РС, прописује, да чињеница смрти мора бити надлежном
матичару пријављена у року од три дана, од дана наступања смрти, односно од дана
налажења беживотног тела.
 П Р О ГЛ А Ш Е Њ Е Н ЕС ТА Л О Г
Л И Ц А ЗА У М РЛ О
 Општа несталост:
- када је лице нестало у
уобичајеним околностима, које,
по правилу, не носе са собом
скоро никакве ризике за живот;
- На пример, лице је задњи пут
виђено испред Клиничког центра
у Косовској Митровици.
 Посебна несталост:
- Постоји када је лице нестало у
неком догађају који изазива
велику опасност за животе људи
и који по правилу, има за
последицу смрт већег броја лица;
- Нпр, пад авиона, потапање
брода, пожар у вишеспратној
згради, ратни сукоби итд.
 П Р О ГЛ А Ш Е Њ Е Н ЕС ТА Л О Г
Л И Ц А ЗА У М РЛ О

 Општа несталост  Посебна несталост

 У случају посебне несталости за умрло се може
 У случају опште несталости за умрло
огласити лице:
се може огласити лице:
1. које је нестало у бродолому, саобраћајној
1. о чијем животу за последњих пет несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у
година није било никаквих вести, а од каквој другој непосредној смртној
чијег је рођења протекло 70. година; опасности, а о чијем животу није било
никаквих вести за шест месеци од дана
2. о чијем животу за последњих пет
престанка опасности;
година није било никаквих вести, а
2. које је нестало у току рата, у вези са ратним
околности под којима је нестало чине догађајима а о чијем животу није било
вероватним да више није у животу. никаквих вести за годину дана од престанка
непријатељства.
 П Р О ГЛ А Ш Е Њ Е Н ЕС ТА Л О Г
Л И Ц А ЗА У М РЛ О

 Одлуку о проглашењу несталог лица за умрло доноси суд, и то у ванпарничном

поступку.
 Суд покреће поступак на предлог овлашћеног лица.
 Кад суд утврди да су испуњени законски услови донеће решење којим ће
прогласити нестало лице за умрло.
 Кад решење постане правноснажно наступа оборива претпоставка да је нестало
лице умрло, па се у вези његове заоставштине отвара наслеђе, исто као када је извесно
да је наступила фактичка смрт.
 Претпоставка о смрти се може обарати из два разлога, и то:
1. Могуће је истицати да нестало лице није умрло, и
2. Може се захтевати да се утврди други дан и час смрти од онога који је утврђен у
решењу.
 У Т В Р Ђ И ВА Њ Е ТАЧ Н О Г Д А Н А
И Ч АС А С М Р Т И О С ТА В И О Ц А

1. Према стању у моменту смрти оставиоца утврђује се круг потенцијалних

наследника тог оставиоца, јер његови наследници могу да буду само лица
која су га надживела.
2. С обзиром на стање бројних чињеница у моменту смрти оставиоца утвђује
се који су потенцијални наследници неспособни за наслеђивање, или
недостојни за наслеђивање, или који наследници могу бити искључени из
наслеђа или лишени нужног дела.
3. Састав заоставштине утвђује се искључиво према стању у моменту смрти
оставиоца.
4. Од дана смрти оставиоца теку многи рокови.
5. Према стању у моменту смрти одређује се надлежност оставинског суда.
 П О Ј А М ЗАО С ТА В Ш Т И Н Е

 Заоставштина је скуп свих: права, правних стања, правних моћи и обавеза која су припадала
оставиоцу у моменту смрти, а која су наслеђивању подобна, и која су слободна за наслеђивање.
 Права, правна стања, правне моћи и обавезе треба да су ПРИПАДАЛЕ оставиоцу у моменту
смрти да би ушла у заоставштину.
 Права, правна стања, правне моћи и обавезе морају бити ПОДОБНЕ за наслеђивање, да би
ушле у заоставштину(нпр. лична службеност плодоуживања, пошто је везана за личност
титулара гаси се његовом смрћу).
 Права, правна стања, правне моћи и обавезе морају бити СЛОБОДНА за наслеђивање(нпр.
бројна имовинска права која су припада примаоцу издржавања у моменту смрти и која су
редовно подобна за наслеђивање, ако су обухваћена уговором о доживотном издржавању
неће ући у заоставштину, јер нису слободна за наслеђивање, пошто према уговору прелазе на
даваоца издржавања у моменту примаочеве смрти.
 САСТАВ ЗАОСТАВШТИНЕ

1. Право својине на бројним покретним и непокретним стварима

које су припадале оставиоцу у моменту смрти;
2. Стварне службености- службеност пролаза и службеност довода
воде;
3. Право трајног коришћења земљишта у државној својини;
4. Заложна права оставиоца;
5. Права ауторства;
6. Скоро сва облигациона права која су припадала оставиоцу у
моменту смрти;
7. У заоставштину спада сав новац који је припадао оставиоцу у
моменту смрти;
8. Приватно предузеће чији је власник био оставилац;
9. Разна правна стања- најчешће правно стање везано за
стицање својине одржајем;
10. Државина ствари и права коју је имао оставилац у моменту
смрти;
11. Правне моћи- право на отказ;
12. Све оставиочеве обавезе.
 В РЕ Д Н О С Т ЗАО С ТА В Ш Т И Н Е

 Целокупна заоставштина може се поделити на два дела:

 Актива(сва права, правна стања и правне моћи),

 Пасива(све обавезе).

 А+П=бруто вредност заоставштине

 А-П= нето(чиста) вредност заоставштине.

 П РЕ Д М Е Т И ДО М АЋ И Н С Т ВА

 Предмети домаћинства су ствари које служе свим члановима породичног

домаћинства за задовољење њихових свакодневних потреба.
 На пример- апарати за домаћинство(замрзивач, шпорет итд.) намештај, посуђе
и постељина.
 Да би један предмет био сврстан у ову групу потребно је да буду испуњени
одређени услови:
a) У предмете домаћинства спадају само они предмети који служе задовољавању
свакодневних потреба, који су уобичајене(просечне) вредности;
b) Мора да се ради о предмету који служи за задовољавање свакодневних
потреба свих чланова оставиочевог породичног домаћинства;
c) Предмет треба да буде у својини оставиоца у моменту његове смрти.
 ЗАО С ТА В Ш Т И Н А
П И ТА Њ А

 Милан Пантић из Крушевца, за живота је стекао много. Био је

власник огромне куће надомак Крушевца, два стана у центру града,
грађевинске фирме, три аутомобила, пет камиона, и многих покретних
ствари. Био је поверилац бројних потраживања, носилац великог броја
обавеза. Поред тога, у његову корист је била установљена службеност
довода воде до његове грађевинске фирме. Брату од тетке је уговором о
поклону за случај смрти оставио један од станова у центру града.
1. Шта од побројаног може бити предмет наслеђивања?
 Стефан Јанковић је, у време отварања наслеђа, од еконономских добара имао у
својини: кућу са плацем(20 ари), аутомобил марке „Алфа ромео“, рачунар, видео
рекордер, телевизор, две термоакумулационе пећи, два троседа, један двосед, сто са 6
столица, фрижидер, замрзивач, два ормана, електрични шпорет, три персијкса
тепиха, фотоапарат, један сервис за ручавање за 6 особа, један позлаћени сервис за
ручавање за 12 особа, ручни златни сат и новац у износу од 700.000 динара. Стефан је
иза себе од потенцијалних наследника оставио: супругу, сина, кћерку, унуку од сина,
мајку и тетку са очеве стране. Сва побројана лица, осим сина који се налазио на
одслужењу војног рока живела су у истој породичној кући заједно са оставиоцем, у
време отврања његовог наслеђа. Такође, са њима је живела и синовљева супруга. Горе
наведене ствари коришћене су за задовољавање свакодневних потреба чланова
породичног домаћинства.
 Питања: Која се, по вашем мишљењу од побројаних
економских добара могу подвести под окриље чл. 1, ст. 3
Закона о наслеђивању Републике Србије? Која би, од
побројаних лица имала право на наведену привилегију?
Какав је третман предмета домаћинства који служе
задовољавању свакодневних потреба чланова тога
домаћинства а веће су вредности?
 П О С ТО Ј А Њ Е Н АС Л Е Д Н И К А

 Наследници могу бити:

1. физичка лица, и
2. правна лица.
 Физичка лица- законски и завештајни наследници.
 Правна лица- само завештаjни наследници.
 Држава као законски наследник
 Да би неко физичко лице могло да постане наследник мора бити живо у
моменту смрти оставиоца и да надживи оставиоца бар неколико тренутака.
 За правно лице је потребно да постоји у моменту смрти оставиоца, и то
да је у потпуности оформљено.
 С Л У Ч А Ј Е В И К А Д А Н И Ј Е Н Е О П Х ОД Н О
Д А НАСЛЕДНИК ПОСТОЈИ У МОМЕНТ У
С М Р Т И О С ТА В И О Ц А

 Ти изузеци су:
 Зачето а нерођено дете (nasciturus)може наследити уколико се испуне два
услова:
1. да је дете било зачето у моменту смрти оставиоца, и
2. да се дете живо роди:
 Правно лице у оснивању може постати наследник уколико се испуне два
услова:
1. да је поступак оснивања правног лица био започет пре момента смрти
оставиоца, и
2. да правно лице буде основано у одређеном року.
 Оснивање задужбине.
 П О С ТО Ј А Њ Е Н АС Л Е Д Н И К А
П И ТА Њ А

 Зоран Милић, је погунуо у саобраћајној несрећи, и иза себе

оставио трудну супругу. Како је за живота био опрезан човек,
сачинио је завештање када су он и супруга сазнали за трудноћу.
Целокупну заоставштину је оставио нерођеном детету.

1. Шта ће се десити са оставиочевом заоставштином?

2. Да ли зачетак да би стекао наследноправно овлашћење,

мора испунити услов тзв. виталитета?
 Н ЕС П О СО Б Н О С Т ЗА
Н АС Л Е Ђ И ВА Њ Е

 Неспособност за наслеђивање је немогућност наслеђивања

из разлога који нису везани за противправно понашање самог
наследника, већ за извесне околности у којима се налазе
одређене групе физичких лица.
 На пример, сви страни држављани
 Општа способност за наслеђивање
 Изузетак од општег правила у нашем праву везан је за
странце.
 Н Е ДО С ТО Ј Н О С Т ЗА
Н АС Л Е Ђ И ВА Њ Е

 Разлоге који изазивају недостојност можемо поделити у две групе, и

то на:
1. Разлоге који се односе на противправно понашање наследника
према самом оставиоцу, и
2. Разлоге који се односе на противправно-друштвено опасно
понашање наследника које нема никакве везе са
оставиоцем(недостојан је да наследи војни обвезник који је напустио
земљу да би избегао дужност њене одбране, а није се вратио у земљу до
оставиочеве смрти- овај разлог више не постоји јер је Уставни суд РС
донео одлуку по којој је ова одредба супротна уставу).
 РА З Л О З И К О Ј И С Е О Д Н О С Е Н А
П Р О Т И В П РА В Н О П О Н А Ш А Њ Е
Н АС Л Е Д Н И К А П РЕ М А С А М О М О С ТА В И О Ц У

1. Убиство оставиоца или покушај убиства оставиоца са умишљајем;

2. Навођење оставиоца, принудом, претњом или преваром да
сачини или опозове завештање или неку одредбу из завештања и
спречавање оставиоца принудом, претњом или преваром да
сачини или опозове завештање;
3. Уиништење и фалсификовање или скривање завештања, у
намери да се спречи остварење последње воље оставиоца;
4. Теже огрешење о законску обавезу издржавања оставиоца, и
5. Не пружање нужне помоћи оставиоцу.
 НЕДОСТОЈНОСТ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ
П И ТА Њ А

 Марко и његови синови, били су велики љубитељи река и пловидбе. На једној њиховој
пустоловини, затекла их је олуја. Чамац се замало преврнуо и отац је тада испао из чамца.
Старији син је скочио у воду да му помогне, док млађи није урадио ништа да га спасе.
Нажалост, отац је приминуо.
1. Да ли ће и један и други син наследити свог оца?
 Софија Андрић је, случајно, сређујући очев радни сто поцепала његово завештање.
Уплашена могућом реакцијом свога оца, она је одлучила да, уз помоћ своје
пријатељице, познатог графолога, фалсификује завештање, додајући му и одредбу да
њој, на име испоруке отац оставља клавир.
1. Да ли случајно уништење завештања може проузроковати недостојност за
наслеђивање?
2. Да ли ће Софија бити проглашена недостојном за наслеђивање, због учешћа у
фалсификовању очевог завештања?
 У тешкој саобраћајној несрећи, Бошко Васић је, услед повреде
кичменог стуба, остао непокретан. Стање се није нимало побољшало, и
поред извршеног хирушког захвата. Не мирећи се са новонасталом
ситуацијом, он је замолио своју супругу да му омогући безболну и
достојанствену смрт убризгавањем у вену одговарајућих медикамената.
Супруга је после дужег размишљања и на упорно инсистирање свога
мужа, пристала на то.
 Питање: Да ли бисте, да сте у положају судије, прогласили
недостојном за наслеђивање супругу због убиства из милосрђа?
 Радован и Марија Тодоровић су годинама, као супружници, живели у
поремећеним односима. Осим психичког злостављања, Марија је више пута
била и физички нападана од свог супруга. Не могавши више то да издржи,
она одлази код својих родитеља да живи. Молбе и претње Радованове да се
њему врати, нису уродиле плодом, а он, да би јој се осветио, једном
приликом ножем је тешко телесно повредио, у пределу левог плућног крила,
оставивши је на улици да лежи без свести. Марији је нужну помоћ указао
случајни пролазник. Због убода и накнадних здравствених комликација,
Марија је после 20 дана, проведених у болници, преминула.
 Питања: Да ли ће Радован моћи да наследи Марију?
 Отац је одлучио да заједно са својим синовима проведе викенд на Тари.
Шетајући поред реке, дошло је до одрона обале, на месту где се отац налазио.
Старији син пошто је видео да се отац дави, скочио је у реку, да би га спасио.
Захваљујући директору хотела, који се ту случајно затекао, старији син је успео да
извуче оца из реке. Млађи син, иначе непливач, није ни покушавао да притекне у
помоћ оцу. Случај је хтео, да је оца неколико дана после тога задесио мождани
удар, услед чега је он убрзо умро. У току поступка за расправљање његове
заоставштине, старији син је тражио од суда да се његов брат прогласи
недостојним за наслеђивање, јер није указао нужну помоћ оцу.
 Питање: Како бисте, да сте у положају судије, поступили у конкретном случају?
 Иза покојне Милице Недић, на основу закона, позивају се њена
млађа сестра и братанац од раније преминулог брата. Сестра оставиље
није јој у време болести и дугог одсуства са посла, ни на који начин
помагала, иако је Милица више пута молила за финансијску помоћ.
Братанац оставиље, по природи врло агресиван младић, у више наврата
је са теткама, водио жучне расправе о свом начину живота, а једном
приликом, у алкохолисаном стању, напао је оставиљу, наневши јој
лакше телесне повреде.
 Питања: Да ли сестра оставиље може бити њен наследник? Да ли
братанац може наследнити своју умрлу тетку?
 ОДРИЦ АЊЕ ОД НАСЛЕЂА
 Одрицање од наслеђа које није отворено- није допуштено у праву Србије
 Одрицање од наслеђа када је наслеђе отворено изричито предвиђа Закон о наслеђивању
Србије
 Правна моћ
 Наследник се може одрећи наслеђа до момента окончања првостепеног поступка за
расправљање заоставштине
 Није строго везано за личност наследника
 Наследиво је
 Не може бити условно
 Има трајно дејство
 Не може бити делимично
 Наследник се може одрећи наслеђа само у своје име
 П РА В Н И О С Н О В П ОЗ И ВА Њ А
Н А Н АС Л Е Ђ Е

 Правни основи који се заснивају на вољи оставиоца

- Уговор о наслеђивању(није допуштен у нашем праву )

- Завештање (тестамент).

 Правни основи који постоје независно од воље

оставиоца

- Закон.
ЗА В Е Ш ТА Ј Н О Н АС Л Е Ђ И ВА Њ Е
 П О Ј А М И Б И Т Н Е ОД Л И К Е
ЗА В Е Ш ТА Њ А ( Т ЕС ТА М Е Н ТА )

 Завештање је једнострани правни посао, чије дејство

наступа после смрти завештаоца, којим завешталац врши
распоред своје заоставштине.
 За завештање се у нашем праву користе још два назива:
тестамент и последња воља.
 Тестамент – testamentum – “testatio”(што значи сведоџба или
осведочење) и “mens”(што значи намера, воља)
 Израз „завештање“ у дословном преводу значи –
заветовање, свечано обећање дато Богу, да се нешто учини.
 Б И Т Н Е ОД Л И К Е
З А В Е Ш ТА Њ А ( Т Е С ТА М Е Н ТА )

 Обележја тестамента
1. Једнострани правни посао
2. Лични правни посао
3. Опозив правни посао
4. Доброчин правни посао
5. Правни посао за случај смрти
6. Правни посао којим се распоређује заоставштина
7. Формалан правни посао
 ЗА В Е Ш ТА Ј Н А С П О СО Б Н О С Т

 Способност за сачињавање тестамента

 Опште претпоставке: 1) да је физичко лице навршило 15 година

живота и 2) да је способно за расуђивање (обично се одређује као
могућност једног лица, да схвати стварни и правни значај
изјављене воље, тј. да схвати да завештава своју имовину, и
какве ће правне последице произвести то његово располагање,
и као способност да управља својим поступцима)
 Губитак способности за расуђивање после сачињавања тестамента
 Парнични суд може ставити ван снаге поједине одредбе таквог
тестамента или цео тестамент: 1. ако су се измениле прилике које су у време
сачињавања тестамента биле завештаочева одлучујућа побуда, 2. ако је
завешталац након сачињавања тестамента изгубио способност за
расуђивање, 3. ако би сам завешталац, због тако измењених прилика, по
редовном току ствари опозвао тај тестамент, да није изгубио способност за
расуђивање и 4. ако постоји захтев заинтересованог лица постављен у року
од три године од дана проглашења тестамента.
 Посебне претпоставке за наслеђивање: зависно од облика тестамента: војни
тестамент само лице на војној дужности а својеручни тестамент, писани тестамент
пред сведоцима и један облик судског тестамента може сачинити завешталац који зна
да чита и пише.
 Завештаочева воља(аnimus testandi)мора бити слободна(на завештаочеву вољу
може се противправно утицати преко принуде, претње, преваре и заблуде),
озбиљна и стварна(завештаочева воља је озбиљна и стварна када је завешталац
изјављује са намером да она произведе фактичко и правно дејство везано за
распоред његове заоставштине), одређена (или бар одредива) и безусловна.
 Разврставање тестамената: редовни и ванредни; јавни и приватни, писани и усмени
 О БЛ И Ц И ЗА В Е Ш ТА Њ А У
Н А Ш Е М П РА ВУ

1. Својеручно завештање (приватно, писмено и редовно): сачињава га тестатор

који зна да чита и пише тако што га својом руком напише и потпише
 Битни елементи:1) завештање мора бити написано у целини руком тестатора
 2) завешталац својеручно мора потписати тестамент
 Небитни елементи: место и датум сачињавања тестамента
2. Писмено завештање пред сведоцима(писмено, приватно и редовно)
 Битни елементи: 1) састављање исправе о тестаменту, 2) изјава и потпис
завештаоца и 3) потпис сведока
 Споредни састојци: означавање својства сведока, датум и место сачињавања
тестамента
3. Судско завештање(писмено, јавно и редовно)
 Надлежност: судија појединац, у суду или ван суда ако завешталац није способан да дође у суд. Месно је надлежан
суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште
 Утврђивање идентитета и тестаментарне способности
 Ако је тестатор лично познат судији и не утврђује се његов идентитет
 Ако није лично познат идентитет се утврђује јавном исправом са фотографијом
 Ако тестатор нема јавну исправу са фотографијом његов идентитет се утврђује изјавама два пословно способна
сведока.
 Судија испитује да ли завешталац има тестаментарну способност и да ли је његова воља слободна и озбиљна
 А) Судски тестамент ако је завешталац у стању да га прочита
 Саставља га завешталац који је у стању да чита и пише. Завешталац вољу изјављује усмено, а судија затим диктира
у записник садржину тестамента. Исправу о тестаменту потписује тестатор а затим и судија који ће навести у записнику
да је исправу о тестаменту тестатор прочитао и потписао
 Б) судски тестамент ако завешталац није у стању да га прочита
 Судија саставља тестамент по казивању завештаоца, а завешталац није у
стању да га сам прочита, судија ће тестамент прочитати у присуству два
тестаментарна сведока (сведоци тестамента могу бити и сведоци
идентитета)
4. Тестамент сачињен код нотара(јавнобележничко завештање)
 Нотар може сачинити тестамент завештаоцу у складу са ЗОН који се
односи на СУДСКИ ТЕСТАМЕНТ, ако Законом о нотарима није другачије
регулисано.
5. Конзуларно завештање(писмено, јавно, редовно)
 Саставља га нашем држављанину у иностранству конзуларни или
дипломатски представник Србије, по правилима предвиђеним за
састављање судског тестамента
6. Међународно завештање(писмено, јавно, редовно)
 Писана исправа о последњој вољи коју завешталац подноси овлашћеном
лицу, изјављујући пред њим и још два сведока тестамента да је то његов
тестамент и да је упознат са његовом садржином после чега се сведоци и
овлашћено лице потписују на тестаменту, а завешталац само ако је у стању
да га потпише
 Надлежност за сачињавање међународног тестамента: судија основног суда, конзуларни
односно дипломатски предстравник Србије, заповедник брода и војни старешина
 Форма тестамента: у писаном облику на папиру, сачињена од тестатора или овлашћеног лица
 Сачињавање тестамента: почиње предајом исправе о последњој вољи у присуству два сведока
и изјавом завештаоца да је сачињено писмено његов тестамент и да је упознат са његовом
садржином. Завешталац затим потпусује тестамент или ,ако га је претходно потписао, признаје и
потврђује потпис за свој
 Завешталац који није у стању да се потпише (неписмен је, не види) може овластити да уместо
њега то учини пуномоћник
 О састављеном тестаменту службено лице издаје потврду која ствара обориву претпоставку да
је тестамент пуноважан
7. Бродско завештање(писмено, јавно, ванредно)
 Саставља га заповедник брода за време боравка тестатора на броду (унутрашње, поморске
или прекоокеанске пловидбе) по правилима предвиђеним за судски тестамент
 Важност тестамента 30 дана од дана повратка завештаоца у Србију
8. Војно завештање(писмено, јавно, ванредно)
 Тестамент се може сачинити за време мобилизације или рата лица на војној дужности.
 Сачињава га војни старешина: 1) командир чете и други старешина његовог или вишег
ранга или 2) друго лице у присуству којег од ових старешина, 3) сваки старешина одвојеног
одреда
 Тестамент престаје да важи истеком 60 дана по завршетку рата, а ако је завешталац раније
или касније демобилисан, истеком 30 дана од његове демобилизације.
9. Усмено завештање(усмено, приватно, ванредно)
 Сачињава се усмено, у изузетним приликама пред три истовремено
присутна сведока
 Сведоци морају бити пунолетни и потпуно пословно способни.
 Сведоци су дужни: да без одлагања написмено (и заједно) саставе изјаву
завештаоца и да је што пре предају суду и да изјаву завештаоца усмено
понове пред судом уз навођење релевантних прилика у којима је завешталац
изјавио вољу
 Тестамент важи 30 дана рачунајући од престанка изуизетних прилика у
којима је сачињен.