Nacela naslednog prava:

1. nacelo obavezne univerzalne sukcesije

2. nacelo univerzalnosti (jedinstvenosti) nasledjivanja - pravila zakonskog
nasledjivanja su opsta, jedinstvena za sve
3. nacelo ravnopravnosti svi gradjani pod istim uslovima imaju pravo na jednak
naslednopravni deo
a. kod stranih drzavljana/nepokretnost/uzajamnost
4. nacelo ogranicenosti pozivanja na nasledje
a. zakon
b. testament
5. nacelo paralelnog odnosa osnova pozivanja na nasledje
6. nacelo slobode zavestanja

Univerzalna sukcesija naslednik dobija zaostavstinu u celini ili u jednom njenom

delu.
a. Stupa u prava I obaveze ostavioca neposredno u trenutku delacije. Pravo
svojine na stvarima iz zaostavstine stice se u trenutku smrti ostavioca,
tako da modus acquirendi nije neophodan.
b. Nastaje na osnovu zakona I zavestanja.

Singularna sukcesija - stice samo koristi iz zaostavstine, odredjena prava iz aktive.

a. On je neka vrsta sekundarnog poverioca, posto ce ostvariti svoja
potrazivanja tek posto se namire poverioci ostavioca.
b. Singularni sukcesor ne stupa u prava odredjena u njegovu korist trenutkom
delacije. On stice samo obligaciono pravo potrazivanje na osnovu kojeg
moze zahtevati predaju stvari od univerzalnih sukcesora.
c. Nastaje samo na osnovu zavestanja.

Pretpostavke za nasledjivanje:

1. Smrt ostavioca delation hereditatis

Samo fizicko lice
Komorijenti: lica koja su se mogla medjusobno nasledjivati po
nekom osnovu, a izgubila su zivot u istoj opasnosti i ne
moze se utvrditi tacan redosled smrti.
o ne mogu se nasledjivati. Uzima se da su umrli u istom
trenutku.
Proglasenje nestalog lica za umrlo:
o Momenat smrti:
cas i dan navedeni u resenju
prvi dan po isteku zakonom odredjenih rokova.
Rokovi koji teku od dana otvaranja nasledja, teku od dana
pravnosnaznsti resenja.

2. Zaostavstina skup nasledjivanju podobnih prava i obaveza ostavioca.

Bruto / Neto /Obracunska vrednost zaostavstine
a. Samo prenosiva orava
b. Ne ulaze:
o Licna neimovinska prava (pr. na privatnosti,
dostaojanstvno itd.)
 -2-

o Licna imovinska prava (pravo licne sluzbenosti, intutiu

personae ugovori, pravno na
izdrzavanje)
c. Izdvajanje iz zaostavstine:
o Bracna tekovina (zajednicka imovina)
o Izdvajanje u korist potomaka koji su privredjivali
sa ostaviocem (lica koja nisu potomci podnose tuzbu za
neosnovano obogacenje)
o Predmeti domacinstva (koji sluze svakodnevnim
potrebama ostaviocevih
potomaka, supruznika itd.
postaju zajednicka imovina tih
lica)
o Izdvajanje po jacem osnovu (svojina, posluga)

3. Postojanje naslednika
a. Fizicko ili pravno lice
b. Mora doziveti trenutak smrti ostavioca
i. Izuzeci:
1. nasciturus zaceto a jos ne rodjeno dete, pod
uslovom da se rodi zivo. Ostavinska rasprava se
odlaze do rodjenja deteta
2. pravno lice ako je postupak formiranja bio u
toku, ali nije zavrsen
c. ako nije poznato da li lice ima naslednika:
i. oglas 1 godina dana, ako se ne javi niko daje se na
uzivanje RS po proteku rokova za redovni odrzaj stice
pravo svojine
d. ako su naslednici nepoznati ili nepoznatog boravista
i. postavlja se privremeni staralac
e. Nesposobnost za nasledjivanje: ne postoji
i. Izuzetak:
1. strana lica nasledjuju nepokretnosti po uslovima
uzajamnosti
f. Nepodobnost za nasledivanje:
i. Jedno lice gubi nalednopravna ovlascenja tj.mogucnost
za nasledjivanje i to iz razloga koji su vezani za krivicu
tog lica, odnosno njegovo ponasanje prema ostaviocu.

1. onaj ko umisljajno usmrti ostavioca ili to pokusa.

Takodje I pomagac I podstrekac.
2. onaj ko prinudom, pretnjom ili prevarom navede
ostavioca da sacini ili opozove zavestanje ili neku
njegovu odredbu, ili ga spreci da to uradi
3. onak ko u nameri sprecavanja ostavioceve
poslednje volje unisti ili sakrije njegovo
zavestanja ili ga falsifikuje
4. onak ko se teze ogresi o zakonsku obavezu
izdrzavanja ostavioca ili mu uskrati nuznu pomoc.
 -3-

ii. Na nedostojnost se pazi se po sluzbenoj duznosti

iii. Ostavilac moze oprostiti nedostojnost
iv. Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog, uzima
se kao da je on umro pre ostavioca

4. Osnov pozivanja na nasledje

1. Zakonsko nasledjivanje
a. Dispozitivnog karaktera.
b. Nasledjuje se prevashodno po osnovu zavestanja, dok se po
osnovu zakona nasledjuje, ako:
i. Ostavilac nije sacinio zavestanje, ili ga je sacinio pa ga je
opozvao, ili je zavestanje nistavo
ii. Ako zavestajni naslednik nece ili ne moze da se nasledi, a
ostavilac nije ostavio supstituta
iii. Ako je zavestanje unisteno, izgubljeno, sakriveno ili
zatureno, a u sudskom postupku nisu utvrdjeni njegovo
postojanje, oblik I sadrzaina
iv. Ako je ostavilac raspolagao samo delom svoje imovine
v. Ako je u zavestanju odredjen samo singularni sukcesor,
a zavestanjem je raspolagano samo delom zaostavstine.
c. Parentelarni system za nasledjivanje podela krvnih srodnika
u odredjene grupe.
i. Princip iskljucivosti I sledoreda naslednici blizeg
naslednog reda iskljucuju iz nasledja naslednike daljeg
naslednog reda

ii. Pravo predstavljanja ius representationis

1. nasledno pravilo koje omogucava potomcima
ostaviocevog srodnika koji u konkretnom slucaju
nece ili ne moze da bude naslednik, da stupe na
njegovo mesto dobijajuci onaj deo koji bi dobio
njihov predak da je postao naslednik.
a. Srodnik umro pre ostavioca
b. Nedostojan je za nasledjivanje
c. Dao je negativnu naslednu izjavu
2. primenjuje se samo kod zakonskog, ne I kod
zavestajnog nasledjivanja
3. primenjuje se neograniceno u prva tri zakonska
nasledna reda I u prvom redu nuznih naslednika

iii. Pravo prirastaja ius accrescendi

1. nasledno prava ustanova koja se primenjuje kada
u konkretnom slucaju iz nekog razloga nije
moguca primena prava predstavljanja, tako da
nasledni deo jednog srodnika postaje "slobodan" I
prirasta naslednom delu naslednika istog
naslednog reda
2. ne primenjuje se kod nuznog dela, tako da ako
nuzni kaslednik nece ili ne moze da nasledi,
 -4-

njegov deo ne prirasta ostali nuznim

naslednicima.

d. Krug zakonskih naslednika

I nasledni red: POTOMCI + SUPRUZNIK

- na jednake delove
- neograniceno pravo predstavljanja
Ako nema potomaka,
suprznik prelazi u II
nasledni red!
I dobija 1/2 zaostavstine.

II nasledni red: (SUPRUZNIK) + RODITELJI SA POTOMSTVOM

- negoraniceno pravo predstavljanja

- pravo prirastaja: deo jednog roditelja ide drugom roditelju, ako
ne mogu/nece sve ide supruzniku
- pravi se razlika na punorodne pobocne srodnike, I consaquinei i
uterine. Punorodi nasledjuju I ocev I majcin deo, consaquinei
samo ocev, uterine samo majcin

III nasledni red: DEDE I BABE OSTAVIOCA I NJIHOVI POTOMCI

ocevoj lozi majcinoj lozi

- neograniceno pravo predstavljanja

IV nasledni red: PRABABE I PRADEDE

1/8 1/8 1/8 1/8 1/8 1/8 1/8 1/8

- NEMA prava predstavljanja

DRZAVA KAO NASLEDNIK:

- ne moze se odreci nasledja -
- postaje drzavna imovina -

e. Naslednopravni polozaj supruznika

i. Kada gubi nasledno pravo:
1. kad je ostavilac podneo tuzbu za razvod braka pa
se posle njegove smrti isposatvi da je tuzba bila
osnovana
2. kad se brak sa ostaviocem ponisti posle smrti, a iz
razloga koji su bili poznati supruzniku u trenutku
zakljucenja braka
 -5-

3. ako je zajednica zivota sa ostaviocem bila trajno

prestala i to njegovom krivicom ili u sporazumu sa
ostaviocem.
f. Smanjenje naslednog dela supruznika u I naslednom redu
i. Tako da deo deteta ostavioca bude do 2x veci
ii. Uslovi:
1. postoji ostaviocevo dete kome preziveli ostaviocev
supruznik nije roditelj
2. posebna imovina supruznika je veca od one koja
bi mu pripala pri podeli zaostavstine
3. sud oceni da je opravdano
iii. ako je dete maloletno sud vrsi smanjenje ex officio
iv. ako je dete punoletno sud je duzan da ga upozori na
ovo pravo
v. lice koje je ucestvovalo u ost. postupku moze podneti
zahtev do okoncanja postupka, ili u parnici samo ako
postoje razlozi za ponavljanje postupka.
vi. Lice koje nije ucestvovalo u moze podneti uvek

g. Povecanje naslednog dela supruznika u II naslednom redu

i. Uslovi:
1. nasledjuje u II naslednom redu
2. nema nuznih srestava za zivot
3. moze da zahteva dozivotno plodouzivanje na celini
ili delu zaostavstine koji pripada ostalim
nasledmicima
ii. Rok: prekluzivni 1 godina od smrti ostavioca
iii. Pravo je nenasledivo
iv. Moze izabrati dozivotnu rentu umeso dozivotnog
plodouzivanja
v. Ukidanje: kad se promene okolnosti

h. Smanjenje naslednog dela supruznika u II nasl.redu do 1/4

i. Uslovi:
1. nasledjuje u II naslednom redu
2. zahtev podnose ostali naslednici iz II reda
3. ostavioceva nasledjena dobra cine vise od
polovine njegove posebne imovine
4. zajednica zivota nije trajala duze vremena
ii. Rok: 1 godina od smrti ostavioca
iii. Deo za koji je smanjen deo supruznika pripada samo
onima koji su istakli zahtev
iv. Ovo pravo je nasledivo
v. Supruznik moze traziti umesto u svojinu, dozivotno
uzivanje na - izbor je neopoziv

i. Povecanje naslednog dela roditelja ostavioca

i. Uslovi: 1
1. pozvani na nasledje sa ostaviocevim supruznikom
2. nemaju nuznih sredstava za zivot
 -6-

3. mogu da traze dozivotno uzivane na celini ili delu

zaostavstine koju je nasledio supruznik
4. rok: 1 godina od smrti ostavioca
ii. Uslovi: 2
1. zajednica zivota ostaviocevih roditelja trajno
prestala
2. jedan roditelj nema sredstava za zivot, a
zajednica nije prestala njegovom krivicom
3. moze traziti dozivotno uzivanje na celoj ili delu
zaostavstine koji pripada drugom roditelju
iii. Uslovi: 3
1. jedan roditelj ostavioca ne moze/nece da nasledi
2. drugi roditelj nema nuznih sredstava za zivot
3. moze zahtevati traziti dozivotno uzivanje na celoj
ili delu zaostavstine koji pripada potomcima
drugog roditelja

j. Naslednopravne posledice usvojenja

i. Potpuno usvojenje kao sto deca nasledjuju roditelje
ii. Nepotpuno usvojenje
1. usvojenik i njegovi potomci nasledjuje samo
usvojioca
2. usovjilac ne nasledjuje usvojenika (osim ako
nema nuznih sredstava za zivot)

ii. NUZNI DEO IMPERATIVNO NASLEDJIVANJE

a. Ogranicenje slobode zavestanja ostavioca.
b. Utvrdjuje se odredjeni deo zaostavstine (nuzni deo) koji ce
obavezno pripasti odredjenom krugu naslednika (nuzni
naslednici), i to cak i protiv volje ostavioca.

c. Krug nuznih naslednika

i. Nema prava predstavljanja

I nuzni nasledni red: DECA I NJIHOVI POTOMCI I SUPRUZNIK

II nuzni nasledni red: RODITELJI I BRACA / SESTRE
III nuzni nasledni red: DEDE I BABE

d. Uslovi:
i. Da se to lice po zakonskom naslednom redu poziva na
nasledje
ii. Braca i sestre i dede i babe jos jedan uslov:
1. da nemaju nuznih sredstava za zivot ili su trajno
nesposobni za zivot

e. Velicina nuznog dela:

i. Prvo se izracunava zakonski deo nuznog naslednika
ii. I nuzni nasledni red: zakonskog dela
iii. II i III nuzni nasledni red: 1/3 zakonskog dela
 -7-

f. Nacin ostavljanja nuznog dela:

i. U obliku zakonskog naslednog dela
ii. U obliku zavestajnog naslednog dela (testamentom
ostavi alikvotni deo koji je veci ili jednak nuznom delu
naslednika)
iii. U obliku legata (ostavi odredjene stvar i prava ili sumu
novca koja je veceili jednaka nuznom delu)
iv. Kad ostavilac zavesta nuznom nasledniku vise od nuznog
dela i necim ga optereti, nuzni naslednik moze izabrati
uvecani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nuzni deo bez
tereta.

g. Razbastinjenje
i. Iskljucenje iz prava na nuzni deo
1. ako se nuzni naslednik povredom neke zakonske
ili moralne obaveze teze ogresio o ostavioca.
a. Npr. uvredljivo i grubo ponasalje prema
ostaviocu, cinjenje umisljajnog kr.dela,
odavanje neradu I nepostenom zivotu.
2. pismena forma isljucenja
3. ucinjeno na nesumnjiv nacin
4. uzrok isljucenja pozeljno navesti
5. uzork iskljucenja mora da postoji u vreme
ostavioceve smrt
6. iskljuceni gubi pravo na nasledje, kao da je umro
pre ostavioca

ii. Lisenje nuznog dela

1. potomak koji ima pravo na nuzni deo je
a. prezaduzen, ili
b. rasipnik
2. ostavilac ga moze lisiti u celini ili delimicno
njegovog nuznog dela u korist nejgovih potomaka.
3. mora biti ucenjeno u formi testamenta
4. liseni u trenutku smrti ostavioca mora da ima
maloletno dete ili unuka od ranije preminulog
deteta, ili punoletno dete/unuk ako su nesposobni
za privredjivanje

h. Povreda nuznog dela vrednost koja je na osnovu zakona,

zavestanja, isporkuke ili poklona
pripala nuznim naslednicima je manja
od visine njegovog nuznog dela.

i. Utvrdjuje se na zahtev pretendenta na nuzni deo

ii. Nacin povrede:
1. zavestanjem
2. besteretnim raspolaganjem
3. i jedno i drugo
 -8-

iii. Obracunska vrednost zaostavstine: osnovica za

izracunavanje nuznog dela
1. neto vrednost zaostavstine (aktiva pasiva)
2. pokloni:
a. ucinjeni zakonskim naslednicima
b. ucinjeni u poslednjih godinau dana zivota
licima koja nisu zakonski naslednici
3. ne ulaze dobra stecena:
a. ugovorom o raspodeli imovine za zivota
b. izdrzavanje i skolovanje zak.naslednika
c. pokloni u dobrotvorne svrhe
d. manji uobicajeni pokloni
ceni se vrednosti u trenutku utvrdjivanja vrednosti
zaostavstine, ali prema stanju u vreme kad je
poklonjena.

iv. povreda nuznog dela obligacionopravne prirode

nastaje obligaciono pravni odnos koji za predmet ima
sumu novca (novcana obligacija)
1. Ko su duznici:
a. povedjeno zavestanjem:
i. solidarno svi zavestani naslednici
srazmerno delu zaostavstine koji su
dobili.
ii. Privilegovani legatar ako ostali ne
mogu namiriti nuzni deo
b. Povredjeno besteretnim raspolaganjem
i. Ostaviocevi poklonoprimci i to
sukcesivno, obrnutim redom od
onog kojim su pokloni ucinjeni.
ii. Ako su pokloni ucinjeni istovremeno
onda srazmerno vrednosti koju su
dobili
c. I zavestanjem i poklonima
i. Zavestajni naslednici i
isporkukomprimci
ii. Privilegovani isporukoprimac
iii. Poklonoprimci
2. Rok: 3 godine od proglasenja zavestanja, od smrti
ostavioprima ako je nuzni deo povredjen
poklonima.

v. povreda nuznog dela naslednopravne prirode

pravo na tuzbu za smanjenje testamentarnih
raspolaganja i povracaj poklona radi namirenja nuznog
dela actio supletoria

i. uracunavanje poklona i legata u nasledni deo (collation

bonorum)
 -9-

i. svakom nasledniku se uracunavaju u nasledni deo

pokloni koje je na ma koji nacin dobio od stavioca I
legati, osim ako iz zavestanje ne sledi nesto drugo.
ii. Uracunavanje se vrsi tako sto naslednici prvo dobiju
odgovarajucu vrednost iz zaostavstine, pa se ostatak deli
naslednicima.
iii. Ne uracunavaju se:
1. pokloni za koje je ostavilac u trenutku akd je
poklon ucinen ili docnije u zavestanju, izjavio da
se poklon ne uracunava ili se to vidi iz okolnosti
slucaja
2. plodovi I druge koristi od poklonjene stvari
3. uobicajeni manji pokloni
4. troskovi izdrzavanja I skolovanja
iv. Cilj: da se uspostavi imovinska jednakost medju
naslednicima
v. Collatio bonorum i pravo predstavljanja pokloni ucinjeni
licu umesto kog naslednik dolazi na nasledje se
uracunavaju nasledniku.

2. Zavestajno nasledjivanje

Testament: zakonom uredjeni oblik jednostrane, strogo licne I

opozive zijave volje lica sposobnog za to, kojom ono
odredjuje raspodelu svoje imovine u slucaju smrti, I
eventualno, daje druge izjave u vezi sa svojom smrcu.

a. Pravna priroda:
i. Pravni posao mortis causa
ii. Dobrocin pravi posao
iii. Jednostrani pravni posao
iv. Strogo licni pravni posao
v. Formalni pravni posao
vi. Jednostrano opoziv pravni posao
b. Animus testandi obavezan
c. Aktivna zavestajna sposobnost:
i. 15 godina
ii. Sposobnost za rasudjivanje
gubitak sposobnosti za rasudjivanje posle sacinjenog
testamenta NE UTICE na njegovu punovaznost.
d. Vrste:
i. Redovni / vandredni / izuzetni
ii. Privatni / javni

e. OLOGRAFSKO (SVOJERUCNO) ZAVESTANJE

i. Redovni / privatni
ii. Uslovi:
1. da zavestalac napise ceo tekst zavestanja rukom
2. potpis zavestalaca
- datum nije obavezan, ali je pozeljno staviti.
 - 10 -

f. ALOGRAFSKO ZAVESTANJE
i. Pisano zavestanje pred svedocima
ii. Redovni / privatni
iii. Uslovi:
1. zavestalac izjavi
2. pred dva svedoka
3. da je sacinjeno pismeno procitao I da je to
njegova posleda volja, a potom
4. se na pismenu svojerucno potpies (rukoznak nije
dozvoljen)
5. svedoci se potom potpisuju na zavestanju
(pozeljno je da bude naznaceno svojstvo svedoka)

g. SUDSKO ZAVESTANJE
i. Redovni / javni
ii. Postupak:
1. sudija utvrdjuje identitet zavestaoca:
a. licno ga poznaje
b. uvid u ispravu s foto i 1 svedok identiteta
c. saslusanje 2 svedoka identiteta
2. (proverava zavestajnu sposobnost)
3. sudija slusa kazivanje zavestaoca, pa potom
sacinjava zapisnik u koji verno unosi sta je receno
a. duzan je ex officio da pazi na odredbe koje
vredjaju javni poredak, dobre obicaje,
pridnudne propises
b. ako zavestalac insistira na nistavoj
odredbi, sudija ce resenjem odbiti da sacini
zavestanje
c. sudija ce upozoriti na ogranicenja u
raspolaganju

Ako je zavestalac pismen, vidi, moze da se Ako je zavestalac nepismen, ne vidi,

potpise i zna jezik suda: gluvonem, ne moze da se potpise, ne zna
jezik:

1. sudija predaje zapisnik zavestaocu da ga 1. testament se sacinjava u pristustvu 2

procita i posto utvrdi da je to njegova volja
da ga potpise.
2. sudija na samom testamentu konstatuje
da ga je zavestalac u njegovom pristustvu
procitao i potpisao.
testamentarna svedoka koji moraju biti u
mogucnosti da se sporazumeju i sa
zavestaocem i sa sudom ( i tumac ako je
lice gluvonemo ili slepo)
2. sudija sastavljeno zavestanje cita pred 2
svedoka , pa onda zavestalac u pristustvu
istih svedoka izjavljuje da je to njegovo
zavestanj i potom ga potpisuje (stavlja
rukoznak)
 - 11 -

3. svedoci se potpisuju istovrememo, a

sudija je duzan da na samsom zavestanju
potvrdi da su sve ove radnje ucinjene.
h. KONZULARNO ZAVESTANJE
i. Redovan / javni oblik
ii. Pred konzularnim ili diplomatskim predstavnikom
iii. Isto kao I sudski

i. BRODSKO ZAVESTANJE
i. Vandredni / javni
ii. Zapovednik broda
iii. Isto kao I sudski
iv. Vazi 30 dana po povratka na nase/inostrano kopno
(inostrano moze posle konzularno zavestanje)
j. VOJNO ZAVESTANJE
i. Vandredni / javni
ii. Za vreme mobilizacije ili rata
iii. Komandir cete, drugi staresina njegovog ili viseg ranga ili
neko drugo lice u njihovom pristustvu, kao I svaki
staresina odvojenog odreda
iv. Isto kao I sudski
v. Vazi 60 dana od zavrsetka rata/30 dana od demobilisanja

k. MEDJUNARODNO ZAVESTANJE
i. REDOVNI / javni
ii. Punovazno i kad ne postoji element inostranosti
iii. Ko su sluzbena lica koja ga sacinjavaju?
1. isto kao I kod sudskog, konzularnog, brodskog,
vojnog
iv. Uslovi:
1. pismeni oblik (ne mora svojerucno, moze biti
otkucan), moze se doneti vec pripremljen text
2. dva svedoka I ovlasceno lice
3. zavestalac u njihovom pristusvu izjavljuje da je
sacinjeno pismeno njegovo zavestanje, da je
upoznat sa sadrzinom I potpies ga (nije duzan das
a sadrzinom upoznaje ta lica)
4. svedoci I ovlasceno lice potpisuju
5. mora imati datum!
v. Izdaje se potvrda u 2 primerka, ali ona nije uslov
punovaznosti

l. USMENO ZAVESTANJE
i. Izuzetna forma (zbog izuzetnih prilika ne moze da sastavi
pismeno)
ii. Uslovi:
1. pred 3 istovremeno (mada nije uvek nuzno)
prisutna svedoka iskazuje svoju volju
 - 12 -

a. nistava je odredba kojom se njima ostavlja

neka korist usmenim testamentom
iii. vazi 30 dana od prestanka prilika u kojima je sacinjeno
iv. svedoci duzni da bez odlaganja sastave pismenu izjavu ili
da je daju na zapisnik/ izvrsenje nije uslov punovaznosti.
m. Testamentarni svedoci
i. Apsolutna nepodobnost
1. opsta
a. nisu punoletni, pismeni, potpuno poslovno
spos.
2. Posebna (zavisi od vrste testamenta)
ii. Relativna nepodobnosti
1. potomci, usvojenik s potomstvom
2. preci
3. pobocni do 4 stepena
4. supruznik I supruznici gore navedenih lica
n. Svedoci proglasenja testamenta
i. punoletni, sposobni za rasudjivanje
o. Uslov u naslednom pravu:
i. Nemaju povratno dejstvo deluju samo ex nunc
ii. Odlozni uslov:
1. zakonski naslednici fiducijar (pr.plodouzivanja
etc.)
2. testamentarni naslednici fideikomisar (dok se
uslov ne ostvari mora da dozivi I trenutak
delacije I trenutak ostvarenja uslova)
iii. raskidni uslov:
1. testamentarni naslednici fiducijar
2. zakonski naslednici fideikomisar (treba da
dozive samo trenutak delacije)
p. Nalog u zavestanju
i. Odredba u testamentu kojom zavestalac nalaze svome
nasledniku ili isporukoprimcu da nesto ucini ili se uzdrzai
od neceg sto bi imace bio ovlascen da cini, ali tako da
izmedju obaveznog lica I koristnika naloga ne nastane
obligacioni odnos
ii. Ako je nalog nemoguc, nerazumljiv, protivrecan smatra
se nepostojecim.
iii. Vaze pravila koja se primenjuju za raskid uslov
iv. U slucaju sumnje da li se radi o nalogu ili uslovu, uzima
se da je radi o nalogu, posto je manji teret od uslova
(zato sto ne mora da se bude ispunjen tacno onako kako
glasi vec najpribliznije cilju u datim okolnostima)
v. Neispunjenje naloga je ostavarenje raskidnog uslova.
Tada tuzbu za utvrdjenje prestanka prava imaju:
1. izvrsilac zavestanja
2. lice koje ima pravni interes (supstitut ili zakonski
naslednik)
3. sud po sluzbenoj duznosti ako se radi o nalogu u
opstekorisne svrhe
 - 13 -

q. Legat (isporuka) : odredba u testamentu komom zavestalac

odredjenom licu (isporukoprimcu, legataru) ostavlja
jedni ili vise odredjenih koristi iz zaostavstine ne
postavljajuci ga za naslednika
i. Legatar je singularni sukcesor i ne odgovara za dugove
ostavioca!
ii. Legatar ima pravo na legat posle:
1. poverilaca ostavioca
2. nuznih naslednika
iii. Legat mora biti u formi zavestanja
iv. Legator onerat legatar
v. Legat stvara obligaciono pravo gde je legatar poverilac, a
onerat duznik
vi. Legatar ima pravo na Actio legati u roku od 1 godine od
kada je saznao za legat I bio ovlascen da trazi
ispunjenje.
vii. Kad isporuka pada:
1. ako legatar umre pre zavestaoca, ili se odrekne
legata, ili postane nedostojan
2. ako zavestalac otudji ili potrosi individualno
odredjenu stvar za zivota
3. ako posle smrti zavestaoca ispunjenje legata
postane nemoguce
viii. Posebne vrste legata:
1. isporuka ostavljena zavestaocevom poveriocu
(ako mu je ostavio stvar koju mu duguje moze da
bira po kom osnovu je hoce)
2. isporuka ostavljena zavestaocevom duzniku
(oprost duga)
3. isporuka zavestaocevog potrazivanja trecem licu
4. isporuka stvari odredjenih po rodu (sve koje se
nadju u zaostavstini)
r. Tumacenje:
i. U slucaju sumnje treba se drzati onoga sto je povoljnije
za zakonskog naslednika ili za lice kome je testamentom
nalozena neka obaveza.
ii. 1 naslednik, nije odredjen deo: sve mu pripada
iii. 1 nasledni, odredjen deo: ostalo zakonskim naslednicima
iv. Vise naslednika, nije odredjen deo: na jednake delove
v. Vise naslednika, odredjen deo, ostalo jos: zakonski nasl.
vi. Vise naslednika, nekima odredjen deo, nekima ne, i
ostalo jos: na jednake delove ostatak (oni kojima nije
odredjen deo)
1. ako ne ostale nista, smanjuje se ostalima, tako
da ovi kojima nije odredjen deo dobiju koliko i
onaj kome je odredjn deo a dobio je najmanje
a. a ako svima isto odredjen, onda se
smanjuje da svi dobiju jednake delove

s. NEVAZNOST TESTAMENTA
 - 14 -

i. Nistavost zavestanja
1. Opsta: sadrzina je protivna prinudnim propisima,
dobrim obicajima i javnom poretku.

2. Posebna:
a. Lice koje nema testamentarnu sposobnost
i. Mladje od 15 godina
ii. Starije od 15 god, a nesposobno za
rasudjivanje i pravnosnaznom
presudom liseno poslovne
sposobnosti
b. Falsifikovano zavestanje
c. Nullity (jedna odredba/ne celo zavest.)
i. Nasledniku se postavi naslednik
ii. Zabrana da se otudji stvar/pravo
koje je ostavljeno
iii. Zabrana ili ogranicenje deobe
nasledja
iv. Ostavljanje necega sluzbenim licima
(+) neke koristi u javnim
testamentima
v. Ostavljanje necega testamentarnim
svedocima (+) u alografskom i
javnim testamentima
vi. Ostavljanje necega testamentarnim
svedocima (+) u usmenom
testamentu
d. Simulovana i fiktivna zavestanja
e. Zavestanja kod kojih nije ispunjena forma
prima facie
f. Nedostaje animus testandi
3. nistav testament se smatra da nije ni sastavljen i
primenjuje se zakonski red nasledjivanja, osim
ako cilj nije bio opozivanje

ii. Rusljivost zavestanja

1. Razlozi:
a. Lice koje nema testamentarnu sposobnost:
i. Starije od 15, ali nije liseno
poslovne sposobnosti
b. Postoje mane volje zavestaoca
c. nedostatak forme
2. Zahtev za ponistaj testamenta zbog rusljivosti ima
samo lice koje za to ima pravni interes
3. Rokovi:
a. 1 godina od saznanja za razlog rusljivosti
b. 10 godina od proglasenja test. (savesn.)
c. 20 godina II (prema nesavesnom licu)
 - 15 -

t. Opozivanje zavestanja oduzimanje vaznosti punovaznom

zavestanju od strane zavstaoca.
i. Formanlno
ii. Neformalno
u. Izvrsilac zavestanja: lice (jedno iili vise) koje je zavestalac u
svom zavestanju odredio da se stara o tacnom I potpunom
izvrsenju njegove poslednje volje
i. Mora biti poslovno sposobno
ii. Ne mora da se primi te duznosti
iii. Moze da ga postavi sud, ako nadje da je to neophodno,
narocito ako ima rokova, naloga, uslova.
iv. Duzan je da polaze sudu racune o svom radu.

UGOVORI NASLEDNOG PRAVA:

1. UGOVOR O DOZIVOTNOM IZDRZAVANJU ugovor kojim se primalac

izdrzavanja obavezuje da posle njegove smrti na davaoca
izdrzavanja prenese svojina tacno odredjenih stvari ili kakvo
drugo pravo, a davalac izdrazvanja se obavezuje da ga, kao
naknadu za to, izdrzava i da se brine o njemu do kraja
njegovog zivota, i da ga posle smrti sahrani.

a. Predmet: tacno odredjene stvari i prava koja postoje i u svojini su

primaoca izdrzavanja.
b. Imovina koja je obuhvacena ovim ugovorom ne ulazi u zaostavstinu
primaoca izdrzavanja.
c. Forma:
i. pismena,
ii. overen u sudu.
iii. Sudija je duzan da pre overe procita ugovor stankama i upozori
ih njegove posledice (imovina ne ulazi u zaostavstinu).

d. Nistav je ugovor ako je davalac izdrazavanja fizicko ili pravno lice koje
se bavi pruzanjem pomoci i nege u okviru svog zanimanja, ako nije
dobijena saglasnost organa starateljstva.
e. Moze biti i u korist treceg lica beneficijara
f. Zabelezba u javne knjige ako se radi o nepokretnosti
g. Davalac izdrzavanja ne odgovara za dugove ako to nije ugovoreno
h. Prestanak ugovora - raskid:
i. Sporazumni raskid
1. samo pre nego sto je ugovor izvrsen
ii. Raskid zbog promenjenih okolnosti
1. posle zakljucenja ugovora, nezavisno od volje
ugovoaraca, nastupe takve okolnosti koje otezavaju
ispunjenje ugovornih obaveza ili osujecuju ostvarenje
cilja ugovora, I to u oba slucaja, u toj meri da ugovor
vise ne odgovara realnim ocekivanjima stranaka I da bi
po opstem misljenju bilo nerealno odrzati ga na snazi.
iii. Raskid zbog neispunjenja ili neredovnog ispunjenja
obaveze
 - 16 -

iv. Raskid zbog poremecenih odnosa izmedju ugovaraca

1. tako da je postanu nepodnosljivi
v. Raskid ako davalac izdrzavanja umre pre primaoca
1. ako naslednici ne mogu da nastave da daju izdrzavanje
onda imaju pravo na naknadu koju za ucinjene
dotadasnje prestacije, a ako nece onda nemaju pravo.
i. Ne moze se traziti raskid ugovora zbog prekomernog ostecenja.
j. Moze se ponistiti ugovor ako zbog starosti/ bolesti primaoca izdrzavanja
nije bilo prave aleatornosti ugovora.
i. Ko moze da trazi: zakonski naslednici primaoca
ii. Rok: 1 god / 3 god

2. UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA ZIVOTA

a. Imovina koja je ovim ugovorom ustupljena ne ulazi u zaostavstinu!

i. Ne moze se pobijati zbog povrede nuznog dela
b. Ko zakljucuje ugovor?
i. Predak I njegovi potomci.
1. Svi potomci ustupioca koji su konkretni zakonski
naslednici se moraju saglastiti sa ugovorom naknadno
ili prilikom zakljucenja.
2. Supruznik ne mora biti obuhvacen ugovorom, ali ako ima
pravo na nuzni deo, ugovor se u odnosu na njega smatra
poklonom, a izmedju potomaka ima naslednopravno
dejstvo.
3. ako se neki od potomaka ne saglasi: konverzija u
POKLON
c. Forma:
i. pismena,
ii. overen u sudu.
iii. Sudija je duzan da pre overe procita ugovor stankama i upozori
ih njegove posledice (imovina ne ulazi u zaostavstinu).
d. Predmet: pojedine stvari i prava ili celokupna imovina ustupioca, pod
uslovom da postoje u vreme zakljucenja
i. Ne moze se ostaviti sva imovina koja ce se zateci u trenutku
delacije
ii. Moze se zakljuciti vise ovih ugovora
iii. Stvari i prava koja nisu obuhvacene predstavljaju zaostavstinu
e. Zadrzavanje prava:
i. Ustupilac moze za sebe/supruznika/trece lice da zadrzi pravo
plodouzivanja na svim ili pojedinim stvarima, novcu, dozivotno
izdrzavanje ili kakvu drugu naknadu
f. Potomci po ovom ugovoru ne odgovaraju za dugove, osim ako je to
ugovoreno. Actio Pauliana
g. Prestanak:
i. Opoziv od strane ustupioca zbog
1. grube neblagodarnosti potomaka prema njemu
2. Ako potomak ne daje izdrzavanje odredjeno ugovorom, ili
ne namiri poverioceve dugove
 - 17 -

ii. Tada je potomak duzan da vrati sve sto je primio, i ako to uradi
ima pravo na nuzni deo

Naslednicka zajednica:
a. Nastaje trenutkom delacije pa do deobe tj.razvrgnuca
naslednicke zajednice
b. Nastaje izmedju svih univerzalnih sukcesora
c. Ima 2 faze:
i. Od trenutka delacije do pravnosnaznosti ostavinskog
reseja ne zna se udeo sanaslednika i oni imaju polozaj
zajednicara
ii. Od pravnosnaznosti ostavinskog resenja do deobe zna
se udeo i imaju polozaj suvlasnika
d. Upravljaju zajednici i sporzumno, ako ne mogu da se dogovore
postavlja se upravnik
e. Naslednik moze do deobe da svoj deo prenese samo
sanasledniku- ugovor o prenosu naslednog dela overeva sudija
i. Ako hoce trecem licu saugovarac naslednika moze
traziti ispunjenje ugovora tek posle deobe.
f. Ima jos jedan deo- ko od naslednika moze da trazi da mu se
ostave odredjene stvari i da mu se uracunaju u njegov deo ili da
plati naknadu ostalima

- Naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasledjene imovine.

- Naslednik koji se odrekao nasledja ne odgovara za ostavioceve dugove.
- Ostaviocevi poverioci mogu zahtevati odvajanje zaostavstine od imovine naslenika u
roku od 3 meseca od dana otvaranja nasledja.

OSTAVINSKI POSTUPAK:

Stvarna nadleznost: osnovni sud

Mesna nadleznost: 1. prebivaliste/boraviste ostavioca
2. sun na cijem se podruciju nalazi pretezni deo imovine
3. poslednje prebivaliste/boraviste ostavioca
4. sud koji odredi Vrhovni Kasacioni sud
Funkcionalna nadl: princip inokosnosti uvek pojedinac

Ko pokrece postupak? Sud po sluzbenoj duznosti.

Prethodne radnje: 1. sastavljanje smrtovnice

a. maticar koji ovdi knjigu umrlih
b. u roku od 30 dana je dostavlja ost. sudu
2. Popis i procena imovine ostavioca
a. opstinski organ uprave
3. mere za obezbedjenje zaostavstine
a. privremene mere obezbedjenja
b. mere obezbedjenja
 - 18 -

Proglasenje testamenta: sud u pristustvu najmanje dva punoletna gradjanina

svedoka proglasenja testamenta, otvori testament I procita ga.

a. Testament se proglasava bez obzira da li je punovazan ili ne

b. Sastavlja se zapisnik koji potpisuju sudija, zapisnicar i svedoci.
c. Posle proglasenja na testament se stavlja potvrda o proglasenju i datum
proglasenja
d. Usmeno zavestanje:
i. Da li su svedoci sastavili ispravu o ostaviocevoj poslednjoj volji?
1. da onda se ova isprava proglasava (kao i testament)
2. ne onda se svedoci usmenog zavestanja saslusavaju,
sacinjava se zapisnik I onda se taj zapisnik proglasava
3.
e. Izgubljen, nestao, unisten testament nezavisno od volje ostavioca:
i. Nije sporno sacinjava se zapisnik I proglasava
ii. Sporno strane se upucuju na parnicu, ali se testament ipak
progalsava

f. Na sta sud upozorava zainteresovana lica u pozivu na rociste za

raspravljanje zaostavstine?
i. Do kada mogu da daju naslednu izjavu do okoncanja postupka
ii. Da ce se njihovo neizjasnjavanje ili nedolazak tumaciti kao da su se
prihvatili nasledja I da ce se o njihovim pravima odlucivati na
osnovu raspolozivih podataka
iii. Da izjava o delimicnom odricanju od nasledja, ili izjava data pod
uslovom ili rokom ne proizvodi pravno dejstvo!

g. Kad se zaostavstina ne raspravlja?

i. Kad prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao imovinu
ii. Kad je iza ostavioca ostala samo pokretna imovina, a niko od
naslednika ne trazi da se sprovede rasprava. Oni se medjutim ne
odricu tog prava, vec ga zadrzavaju

h. Nasciturus ako organ starateljstva ne odluci drugacije o njegovim

interesima se stara jedan od roditelja

i. Nasledna izjava
i. Licna, neopoziva, ali se moze ponstiti (prinuda, pretnja, zabluda)
ii. Pozitivna prihvata se nasledja
1. moze i preko punomocnika
2. Ako ne kaze nista prihvata se nasledja
iii. Negativna odrice se od nasledja
1. ne moze se dati delimicna izjava,
2. niti se odreci pod rokom ili uslovom
iv. negativna pod uslovom = pozitivna
v. pozivitivna pod uslovom = kao da nema uslova
vi. moze se odreci u korist sanaslednika = pozitivna izjava + ustupanje
naslednog dela sanasledn.
j. Kada sud upucuje stranke na parnicu?
i. Ako su sporne cinjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo
 - 19 -

ii. Ako je sporno pravo na legat ali tad ne prekida ostavinski postup.
iii. Ako je sporno da li neka imovina ulazi u zaostavstinu
iv. Spor zbog zahteva ostaviocevih potomaka da se iz zaostavstine
izdvoji deo koji odgovara njhiovom dopinosu u povecanju vrednosti
ostavioceve imovine
1. Upucuje se stranka cije se pravo smatra manje verovatnim
2. Ako stranka u roku od 30 dana ne pokrene parnicu, ostavina
se nastavlja
k. Zalba:
i. Rok od 15 dana nije prekluzivan i sud je duzan da drugostepenom
sudu dostavi i neblagovremenu zalbu
ii. Zalba ima suspenzivno dejstvo, osim ako se ne odluci drugacije
iii. Nedevolutivno dejstvo