d d

Obuka O2 VANSUDSKA ZATITA

Securitas Services d.o.o.

Securitas Srbija - Obuka O2

Sadraj:

3.1. VANSUDSKA ZATITA

3.1.1. Odnos sudske I vansudske zatite
3.1.2. Oti uslovi doputenosti (likvidnost
prava, nedostina sudska zatita, potreban I
primeren nain, odsustvo oigledne
nesrazmere, prirodna volja)
3.1.3. Posebni uslovi doputenosti (pojavni
oblici, dozvoljena samopomo, nuna odbrana,
krajnja nuda)

3.2. DOZVOLJENA SAMOPOMO

3.2.1. Pojam I uslovi za primenu institute
3.2.2. Pravo svojine
3.2.3. Ogranienje prava svojine
3.2.4. Povreda dravine

2
Securitas Srbija - Obuka O2

3.3. NUNA ODBRANA

3.3.1. Uslovi za postojanje napada
3.3.2. Uslovi odbrane
3.3.3. Prekoraenje granice nune odbrane

3.4. KRAJNJA NUDA

3.4.1. Uslovi postojanja opasnosti
3.4.2. Uslovi otklanjanja opasnosti
3.4.3. Prekoraenje granice krajnje nude

3
VANSUDSKA ZATITA

ODNOS SUDSKE I VANSUDSKE ZATITE

Zatita se u oblasti privatnog obezbeenja, odnosi

na obezbeenje lica, imovine I poslovanja.

Moe da bude preventivna (pretena nadlenost

slu.obez) I represivna (pretena nadlenost javnih
slubi).

U irem smislu moe se odnositi na bezbednost I

zatitu ivota I zdravlja na radu, zdravstvenu
zatitu, pravnu zatitu, zatitu ivotne sredine Itd.

Sudska zatita zatita prava ostvaruje se u

sudskom postupku. Tubu je formalno pravni
document. U njoj se istie povreeno neije pravo I
trai se zatitu tog prava. Sud odluuje presudom.

4
VANSUDSKA ZATITA

Vansudska zatita (samozatita) nain za

zatitu prava jeste ostvarivanje prava sopstvenom
inicijativom I aktivnim delovanjem (pr. prolaznik
moe da otkloni predmet koji izaziva optu
opasnost za prolaznike iako to nije njegov
predmet).

Pravilo je sudska zatita, a vansudska zatita u

sluaju neblagovremenosti I neefikasnosti sudske
zatite.
1.Opti uslovi doputenosti
2. Posebni uslovi doputenosti

5
VANSUDSKA ZATITA

1.Opti uslovi doputenosti da bi pravno i/ili

fiziko lice u svoje ime I za svoj raun i/ili u svoje
ime I za tui raun primenili institute vansudske
zatite nuno je kumulativno ispunjenje sledeih
optih uslova doputenosti:

1. Likvidnost prava
2. Nedostina sudska zatita
3. Potreban I primeren nain
4. Odsustvo oigledne nesrazmere
5.Prirodna volja.

Likvidnost prava institute samozatite moe se

primeniti onda kada bi se napadnuto dobro inae
zatitilo sudskom zatitom (da je blagovremena).
Mora postojati pravna osnova, pravo da se
predmetno dobro titi.

6
 VANSUDSKA ZATITA

Nedostina sudska zatita pravna osnova postoji, ali bi

ekanje sudske zatite bilo prekasno (pr. lice da bi ulo u
kuu, sam ukloni prepreke koje mu je uinilac protivpravno
postavio, s obzirom da zbog praznika ili neradnih dana bilo
bi prekasno ekati sudsku zatitu da bi uao u kuu.

Potreban I primeren nain pravo svakog lica da otkloni

povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je
takva zatita nuna I ako nain otklanjanja povrede prava
odgovara prilikama u kojima je opasnost nastala.

Odsustvo oigledne nesrazmere nije doputeno ubiti

lopova zbog krae, odnosno ne moe se rtvovati dobro
vee vrednosti kao to je ivot, zbog dobra manje
vrednosti kao to je neka stvar.

Prirodna volja volja da se pravo titi tj. biti svestan da je

pravo povreeno, imati sposobnost za normalno
rasuivanje.

7
VANSUDSKA ZATITA

3.1.3. Posebni uslovi doputenosti (osnovni oblici

vansudske zatite)

- SAMOPOMO (odnosi se na zatitu poseda)

- NUNA ODBRANA (odnosi se na napad I

odbranu)

- KRAJNJA NUDA (odnosi se na opasnost I

otklanjanje opasnosti).

8
d d

Dozvoljena samopomo

9
DOZVOLJENA SAMOPOMO

Pojam I uslovi za primenu instituta

Sva savremena zakonodavstva, pa I srpsko

poznaju institute dozvoljena samopomo. U ZOO
pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se
pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad
neposredno preti opasnost, ako je takva zatita
nuna I ako nain otklanjanja povrede prava
odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. Lice
koje u sluaju dozvoljene samopomoi prouzrokuje
tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi,
nije duno da je naknadi.

Dozvoljena samopomo jeste pravo draoca da

sam, primenom izvesne sile, odbije smetnje svoje
dravine, odnosno vrati dravinu koja mu je
oduzeta.

10
DOZVOLJENA SAMOPOMO

Doputena je pod odreenim uslovima:

Da je smetnja, odnosno oduzimanje dravine,

neovlaeno

Ne sme se vriti nanoenjem telesne povrede

Dralac je duan da se uzdrava od postupaka koji

prema okolnostima nisu opravdani

Kod samopomoi sila se odbija srazmernom silom

i

Da dralac odgovara za tetu prouzrokovanu

prekoraenjem granica dozvoljene samopomoi.

11
 DOZVOLJENA SAMOPOMO

Oduzeta stvar moe se vratiti u roku u kojem se moe

podii dravinska tuba, tj. u roku od 30 dana od
dana saznanja za oduzimanje I uinioca, a najkasnije
u roku od godinu dana od dana oduzimanja.

Pravo svojine

Pravo svojine jeste pravo dranja, korienja I

raspolaganja jednom stvari koje se moe isticati
prema svim treim licima.

Pravo dranja imati faktiku vlast na stvari stvar

imati u dravini.

Pravo korienja preduzimanje materijalnih akata

prema stvari radi izvlaenja koristi iz nje. Ima dva
oblika: upotreba stvari I pribiranje plodova I dr.
prihoda.

12
 DOZVOLJENA SAMOPOMO

Pravo raspolaganja - faktino raspolaganje (opravka,

prepravka stvari) I pravno raspolaganje (sastoji se u
preduzimanju pravnih akata, kojima se pravo svojine u
celini ili delimino prenosi na dr. subjekte, pa moe da
bude potpuno (sastoji se u prenosu prava svojine na
drugoga: prodaja, poklon, trampa) I delimino (sastoji se u
preduzimanju pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu
svojine ustanovljava prava u korist dr. subjekata, kojima
se pravo svojine u veoj ili manjoj meri suava, odnosno
ograniava: posluga, zakup, plodouivanje)
Ogranienja prava svojine opti drutveni interes ova
ogranienja propisana su za pravo svojine na stvarima
koje imaju naroiti znaaj za drutvo, ekonomski, kulturni
ili neki dr. znaaj.

Ogranienje za strana fizika I pravna lica ne pravi se

razlika izmeu stranaca I domaih dravljana u pogledu
sticanja prava svojine na pokretnim stvarima, a kod
nepokretnosti se pravi razlika s obzirom na osnov
sticanja.

13
 DOZVOLJENA SAMOPOMO
Povreda dravine tuba za zatitu dravine (povraaj stvari
ili zbog smetanja) mora se podneti u roku od 30 dana od
dana kad je tuilac saznao za oduzimanje, odnosno
smetanje dravine I za lice koje je to uinilo, a najkasnije u
roku od godinu dana od dana smetanja, odnosno
oduzimanja. Sud na oba roka pazi po slubenoj dunosti
(prekluzivni rokovi).

Povreda dravine moe biti izvrena na dva naina:

Oduzimanje stvari odnosno dravine (ee kod

pokretnih stvari, ali je mogua I kod nepokretnosti) potpuno
iskljuenje draoca iz faktike vlasti I zasnivanje faktike
vlasti novog draoca pr. Kraa, useljenje u tui stan.
Smetanjem dravine (po pravilu nepokretnih, ali to mogu
bit I pokretne stvari) takoe moe znaiti potpuno
onemoguivanje draoca u vrenju faktike vlasti, ali bez
zasnivanja faktike vlasti novog draoca pr. Nekome budu
onemogueni prolaz I pristup do nepokretnosti koja je u
njegovoj dravini.

14
DOZVOLJENA SAMOPOMO

U dravinskim sporovima raspravljaju se samo

faktika pitanja. (iskljueno je raspravljanje o pravu
na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti I
nesavesnosti dravine ili o zahtevu na naknadu
tete).
Ako je podignuta tuba za povraaj oduzete stvari,
sud e se ograniiti na ispitivanje da li je tueni
zaista oduzeo stvar tuiocu I da li je pre toga tuilac
imao mirnu dravinu, a nee ulaziti u to kako je
tuilac doao do stvari, ni da li je tueni vlasnik
stvari.
Kod tube zbog smetanja, sud e se ograniiti na
ispitivanje da li postoji smetanje od strane tuenog I
da li tome prethodila mirna dravina tuioca, a u
raspravljanje ostalih pitanja nee ulaziti.
Dravinski sporovi odlikuju se - kratki su I brzi.
Sudska odluka kojom se reava dravinski spor
donosi se u obliku reenja.

15
 DOZVOLJENA SAMOPOMO
Reenjem kojim se usvaja tubeni zahtev u
dravinskom sporu nareuju se uspostavljanje
preaeg stanja, odnosno obustava smetanja I izrie
se zabrana daljeg smetanja pod pretnjom novane
kazne. To se ostvaruje predajom oduzete stvari tuiocu,
odnosno preduzimanjem radnji kojima se otklanja
materijalno stanje kojim je vreno smetanje dravine.
Ako ove radnje tueni ne izvri u roku koji mu je
ostvljen za dobrovoljno izvrenje (paricioni rok),
pristupie se prinudnom oduzimanju stvari I njenoj
predaji tuiocu, odnosno radnja kojom se otklanja
smetanje izvrie se preko treeg lica na teret tuenika.
Ako tueni prekri zabranu ponovnog smetanja,
naplauje se novana kazna koja mu je zapreena I
zapretie mu se novom kaznom za sluaj da se
smetanje ponovi. Tako da se u sluaju ponovnog
smetanja dravine ne podie nova tuba, nego se
zahteva izvrenje ranije donetog reenja, bez obzira na
to koliko puta se smetanje ponovilo.

16
 d d

Pojam Nune odbrane i Krajnje nude

17
 NUNA ODBRANA

NUNA ODBRANA
Je osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela, tj.
delo uinjeno u nunoj odbrani nije krivino delo, jer
nema protivpravnosti.

Je ona odbrana koja je neophodna da bi uinilac od

svog dobra ili dobra nekog drugog lica odbio
istovremeni protivpravni napad.

Kako se esto kae, ovde dolazi do sukoba prava s

nepravom.

Nuna odbrana ima dva elementa: napad I odbranu.

Vano je uoiti da svaki napad ne daje pravo na nunu

odbranu, niti se svako odbijanje napada smatra
nunom odbranom. To znai da napad I odbijanje
napada (odbrana) treba da ispunjavaju odreene
uslove da bi se moglo govoriti o nunoj odbrani.

18
NUNA ODBRANA

USLOVI ZA POSTOJANJE NAPADA

Napad moe biti samo ovek
Napad mora biti protivpravan
Napad je svaka radnja koja je upravljena na povredu
nekog dobra
Napad mora biti stvaran
Napad mora biti istovremen
Napad moe biti samo ovek ugroavanje nekog
dobra od strane ivotinje ili prirodnih sila ne moe se
smatrati napadom u smislu instituta nune odbrane.
Napad mora biti protivpravan protivan pravnim
propisima. Ako je preuzet na osnovu zakonskih
ovlaenja nije protivpravan I protiv njega nije
dozvoljena odbrana.
Napad je svaka radnja koja je upravljena na povredu
nekog dobra govori se o odbrani od napada na
sebe ili drugoga, ali se pod ovim podrazumevaju sva
zatiena dobra (ivot, sloboda, imovina)

19
 NUNA ODBRANA

Napad mora biti stvaran ako je neko pogreno

drao da je napadnut I u odbrani povredio napadaa,
ne postoji nuna odbrana, jer nema pravnog povoda.
Napad mora biti istovremen zapoeo je ili traje ili
neposredno predstoji odbrani.
Ovaj institut vansudske zatite veoma je vaan za
vrenje poslova sl.ob. naroito u situacijama kada u
odbijanju napada na sebe, druga lica I imovinu
upotrebljava oruje.

Pod upotrebom oruja smatra se:

Prva faza: vaenje oruja iz futrole I zauzimanje
bezbednog poloaja
Druga faza: stavljanje u pripravnost za otvaranje vatre
repetiranje
Trea faza: upozorenje napadau da e biti upotrebljeno
etvrta faza: pucanje u vazduh radi upozorenja
Peta faza: pucanje u pravcu napadaa radi odbijanja
napada. (faza ako prethodne nemaju efekta).

20
 NUNA ODBRANA

USLOVI ODBRANE

Odbijanje napada (odbrana) jeste svaka delatnost koja

je upravljena na odbijanje napada I ne moe se
sastojati u povreivanju ili pak ugroavanju nekog
pravnog zatienog dobra napadaa ili dr. lica.

Odbijanje napada, odnosno odbrana takoe mora da

ispunjava odreene uslove da bi se smatrala
odbranom u smislu nune odbrane.

Odbrana se sastoji u odbijanju napada

Odbijanje napada mora biti upravljeno protiv
napadaa
Odbrana mora biti istovremena s napadom
Odbrana mora biti neophodna za odbijanje napada.

21
 NUNA ODBRANA

Odbrana se sastoji u odbijanju napada odbijanje

napada moe se preduzeti radi zatite bilo kog svog
dobra (ivot, slobode, imovine..) ili dobra druge osobe.

Odbijanje napada mora biti upravljeno protiv

napadaa usmereno na povredu ili ugroavanje bilo
kojeg dobra napadaa (tela, ivota, imovine) a mora
se sastojati u nekoj aktivnoj delatnosti branioca.

Odbrana mora biti istovremena s napadom o

istovremenosti odbrane I napada govorimo kada je
odbrana usledila u vreme kada je napad neposredno
postojao ili dok je napad jo trajao.

Odbrana mora biti neophodna za odbijanje napada

mora postojati srazmernost izmeu napada I
odbrane, to znai da postoji srazmera u pogledu
vrednosti napadnutog dobra I napadaevog dobra.

22
 NUNA ODBRANA
PREKORAENJE GRANICE NUNE ODBRANE

Postojae krivino delo.

Pitanje: da li je odbrana bila nuna? Ako nije nema ni
nune odbrane, ako jeste koji je intezitet u odbrani bio
neophodan da bi se odbio napad, te zatitilo pravno dobro.

Primer lice A ----------- kradljivac

Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane moe biti

blae kanjen, a ako je prekoraenje
uinio usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom
moe biti osloboen od kazne.
Prekoraenje nune odbrane moe postojati samo ako su
ispunjeni svi uslovi za nunu odbranu. To znai da je
napad neko izvrio, da je bio protivpravan, da je bio
usmeren protiv nekog pravnog dobra I da je stvaran.

Primer lice A --------------- udari lice B

23
KRAJNJA NUDA

KRAJNJA NUDA Postoji kada je delo uinjeno

radi toga da uinilac od svog dobra ili dobra
drugog otkloni istovremenu neskrivljenu
opasnost koja se na drugi nain nije mogla
otkloniti, a da pri tome uinjeno zlo nije ve od
zla koje pre pretilo.

USLOVI POSTOJANJA OPASNOSTI

Opasnost mora pretiti bilo kom pravnom dobru

(ivotu, telu, imovini, slobodi)

Opasnost ne sme biti skrivljena opasnost mora

nastati bez krivice lica koje se nalazi u opasnosti

Opasnost mora biti stvarna, a stvarna je ako

objektivno postoji ili ako neposredno predstoji.

24
 KRAJNJA NUDA
Elementi krajnje nude jesu opasnost I otklanjenje
opasnosti.

Opasnost je stanje u kome postoji verovatnoa da e

neposredno nastupiti povreda pravnih dobara. U tok
sluaju delo je sredstvo za otklanjanje opasnosti.
Opasnost je stvarna, a to znai da neposredno predstoji
ili je ve nastupila. Ona treba da je neskrivljena.

USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI

Ako je uinilac u zabludi smatrao da opasnost postoji,
nije postupio u krajnjoj nudi. U tom sluaju postojae
krivino delo, a zabluda moe biti osnov za iskljuenje
krivice.

Opasnost moe da preti bilo kom pravnom dobru I

moe je izazvati ovek, ivotinja ili prirodne sile. Krajnja
nuda se razlikuje od nune odbrane po tome to kod
nune odbrane napad moe uiniti samo ovek.

25
 KRAJNJA NUDA
Primer: ofer -------------- vozi auto sa neispravnim
konicama.
Krajnja nuda postoji samo ako se opasnost nije mogla
otkloniti na dr. nain tj. ako se to nije moglo uiniti bez
povrede pravnog dobra treeg lica. K. nuda nee
postojati ako se opasnost mogla otkloniti na dr. nain.
Zlo koje se nanosi ne sme biti vee od zla koje je
pretilo. To je uslov za postojanje k. nude (u protivnom
ako je zlo vee od zla koje je pretilo nee postojati
krajnja nuda).

PREKORAENJE GRANICE KRAJNJE NUDE

Kada je u otklanjanju opasnosti povreeno dobro vee
vrednosti od dobra kome je opasnost pretila. Zahteva se
srazmera izmeu zla koje se nanosi I zla koje je pretilo.
Uinilac dela izvrenog u prekoraenju krajnje nude
moe se blae kazniti, a ako je to prekoraenje dolo
pod posebno olakavajuim okolnosti, uinilac se moe
osloboditi od kazne.

26
Integrity | Vigilance | Helpfulness

(Dostojanstvo | Budnost | Spremnost na pomo)

www.securitas.co.rs

Name Surname | Title of presentation | Date 27