72.Sta je iustus titulus a sta modus aquirendi za sticanje sudske rucne zaloge?

Iustus titulus:resenje o izvrsenju

Modus aquirendi:popis duznikove pokretne stvari
Ako po konstituisanju sudske rucne zaloge duznik, odnosno vlasnik stvari, koja je
predmet zaloge, proda i preda stvar trecem licu na koje od ovlascenja koja moze da
racuna zalogoprimac?
Pravo sledovanja
Tuzba koju moze da zalogoprimac da podigne i pod kojim ce uslovom biti usvojena?
Vindicatio pignoris (da bi uspeo u tuzbenom zahtevu zalogoprimac mora da dokaze da
je sticalac nesavestan
73.a)Ko moze da podnese molbu za zabelezbu spora?
Molbu za zabelezbu spora moze podneti ono lice cije je zemljisno-knjizno pravo
povredjeno, uknjizenjem prava nekog drugog lica(pravo mora biti zemljisno-knjizno, a
tuzbom se zahteva brisanje uknjizbe i povracaj u predjasnje zemljisno-knjizno stanje)
b)Sta tuzilac u tom sporu zahteva i koje je dejsvo ove zabelezbe?
Tuzilac zahteva brisanje uknjizbe(tzv. Tuzba za brisanje uknjizbe); svrha: da se treca
lica obaveste da je uknjizba sporna, odnosno osporena
c)Izuzeci, kad lice moze da trazi zabelezbu van kruga onih pod a)
Zabelezba u slucaju odrzaja, zabelezba u slucaju zajednicke svojine
74.Stvarno pravo u :
a)objektivnom smislu: skup opstih pravnih normi koje regulisu subjektivna stvarna
prava
b)subjektivnom smislu: subjektivno pravo koje deluje erga omnes, odnosno contra
omnes, a za svoj neposredni objekt ima stvar
75.Pravo iz hartije je ili stvarno ili obligaciono pravo ili neko clansko pravo
Pravo na hartiji: pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao
telesnu pokretnu stvar.
Izmedju ova dva prava postoji neraskidiva veza.
76.Neposredna drzavina: onaj ko neposredno(licno ili preko svoj detentora) vrsi
fakticku vlast na stvari;
77.Posredna drzavina: onaj ko fakticku vlast na stvari vrsi preko drugog lica
78.Detencija: lice koje po osnovu radnog ili slicnog odnosa vrsi fakticku vlast na stvari
za drugo lice i duzno je da postupa po njegovim uputstvima

79.Drzavina stvari je najsira fakticka vlast na stvari, drzalac stvari se ponasa kao
vlasnik stvari, bez obzira da li ima pravo svojie ili ne; po obimu odgovara sadrzini
prava svojine.
80.Drzavina prava je uza, delimicna fakticka vlast na stvari; prema obimu odgovara
plodouzivanju, stvarne sluzbenosti.
81.Iskljuciva drzavina: jedan subjekt vrsi svu fakticku vlast na stvari, ili na njenom
realnom delu koji predstavlja samostalan drzavinski objekt(fizicko ili pravno lice)
82.Sudrzavina: kada vise lica vrse fakticku vlast na celoj stvari
a)periodicna iskljuciva vlast sudrzaoca
b)istovremena fakticka vlast
c)neposredna drzavina jednog, posredna drugog
d) neposredna drzavina treceg, posredna sudrzaoca
83.Neposredno(izvorno) sticanje drzavine je uspostavljanje fakticne vlasti na stvari
koja se uopste ne nalazi u necijoj drzavini(zauzimanje napustenih pokretnih stvari); res
nullus; obim:odredjen voljom
84.Posredno sticanje drzavine je zasnivanje fakticke vlasti na stvari koja se vec nalazi
u necijoj drzavini:
a)samovlasno;obim sticanja- isto pravilo kao i kod neposrednog sticanja;
b)na volji prethodnika:dobija se sve sto je predjasnji pridrznik imao i jasnim zakonom
predao
85.Prenos drzavine:
a)obicna predaja(traditio vera) prenos neposredne drzavine: odredjena osobinama
stvari i osobinama aprehezionih radnji
specificnost: prenos neposredne drzavine na nepokretnostima: smena u vrsenju
aprehezionih radnji, simbolicna predaja, ugovoreni momenat prenosa.
b)traditio simbolica-predaja oznaka i simbola
uslov: da he zaista omoguceno uspostavljanje fakticke vlasti na stvari
c)traditio fictiva- prenos posrednje drzavine, uspostavljanje posredne drzavine uz
zadrzavanje neposredne drzavine prava, transformacija neposredne drzavine prava u
drzavinu stvari uz prestanak posredne drzavine
d)traditio brevi manu dosadasnji neposredni drzalac prava(sticalac) postaje
neposredni drzalac stvari a prenosilac(posredni drzalac) stvari gubi drzavinu
e)constitum possessorium: prenosilac, dotadasnji drzalac stvari zadrzava stvar kao
neposrednu drzavinu prava, a sticalac stice posrednu drzavinu stvari.

f)cessio vindicationis prenosilac prenosi posrednu drzavinu stvari na pribavioca a

stvar se nalazi u neposrednoj drzavini treceg
- drzavina se prenosi saglasnoscu volja pribavioca i prenosioca.
86. Zakonita drzavina: stecena punovaznim pravnim poslom(iustus titulus) podobnim
za sticanje one vrste prava ciju sadrzinu drzalac vrsi.
Svojinsku drzavinu ima onaj ko je do drzavine dosao nekim poslom podobnim za
prenos svojine, bez obzira na to da li je prethodnik imao zakonitu drzavinu ili ne.
87.Nezakonita drzavina: ne zasniva se na punovaznom pravnom osnovu
88.Savesna drzavina(opravdano veruje da je prethodnik vlasnik):
-kada drzalac ne zna ili ne moze znati da stvar koju drzi nije njegova
-opravdano veruje da je imalac prava koje vrsi; odrzalac opravdano veruje da je stvar
nabavio od vlasnika
89.Nesavesna drzavina: drzalac zna ili moze znati da nema pravo na stvari koje vrsi
90. Prava drzavina: ne poklapa se sa zakonitom, drzavina stecena predajom od strane
prethodnog drzaoca ili uzimanjem u drzavinu stvari koja nije ni u cijoj drzavini.
91. Manljiva drzavina(stecena vi, clam, praecario: silom prevarom, zloupotrebom
poverenja)
92. Pravo na samopomoc: pravo drzaoca da sam, primenom izvesne sile odbije
smetanje svoje drzavine
Uslovi:
1. Da se smetanje odnosno oduzimanje ne zasniva na zakonskom ovlascenju
odluci drzavnih organa, na volji samog drzaoca
2. Ne sme se vrsiti nanosenjem telesne povrede
3. Drzalac se mora uzdrzavati od postupaka koji prema okolnostima nisu opravdani
93.Vrste povrede drzavine:
a)smetanje
b)oduzimanje drzavine
94.Smetanje drzavine:
1)uspostavljanje ogranicene fakticke vlasti ometaca bez potpunog deposedovanja
2)sprecavanje drzaoca da ostvaruje punu fakticku vlast
95.Smetanje drzavine jednom radnjom: Uspostavljanje trajnog stanja
96.Smetanje drzavine ponavljanjem radnji:

Kada je smetanje ostvareno:

a)prvom radnjom
b)bilo kojom radnjom
c)izvesno da ce se ponasanje nastaviti
97.Tuzba za zastitu drzavine mora se podneti u toku od 30 dana od dana kad odnosno
smetanje drzavine i za lice koje je to ucinilo(subjektivni rok), a najkasnije u roku od
godinu dana od dana smetanja, odnosno oduzimanja( objektivni rok). Oba roka su
prekluzivna.
98.Po proteku roka za drzavinsku tuzbu ne moze se vise pokrenuti drzavinski spor, ali
tada drzalac moze podici petitornu tuzbu(actio rei vindicatio, actio negotaria, actio
publiciana) tada se raspravlja o pravnim pitanjima
99.U drzavinskim sporovima se ne raspravljaju pravna, nego fakticka pitanja.
100.Tuzba zbog oduzimanja drzavine(za povracaj stvari) rimski interdictum
recuperande possessionis:
tuzilac: bivsi drzalac
tuzeni: sadasnji drzalac
zahtev:povracaj stvari
dokaz: da je tuzeni drzalac koji je oduzeo drzavinu tuziocu( da je tuzilac imao drzavinu)
prigovori: opsti prigovori protiv drzavinske tuzbe
prekluzija: subjektivni rok 30 dana objektivni rok godinu dana
Prekluzija za trazenje prinudnog izvrsenja: 30 dana po isteku parcijalnog roka
101.Tuzba zbog smetanja drzavine:
Tuzilac: drzalac stvari
Tuzeni: onaj koji smeta, po cijem se nalogu smeta
Zahtev: 1) prestanak smetanja
2)povracaj u predjasnje stanje
3)zabrana buduceg smetanja pod pretnjom novcane kazne
Dokaz: da je tuzilac drzalac stvari i da postoji smetanje
Rok: subjektivni 30 dana, objektivni godinu dana
102.Prigovori kod drzavinskog spora:
1. Prigovor nedostatka aktivne legitimacije

2. Prigovor nedostatka pasivne legitimacije

3. Prigovor prekluzije
4. Prigovor odsustva nedozvoljenosti
5. Exceptio vitiosae possessionis ab adversario( prigovor manljivosti drzavine)
6. Exceptio petitorium absorbet possessiorium( prigovor primarnosti petitorne
zastite)
103.Neposredna drzavina uziva zastitu:
-Prema trecim licima
-Prema posrednom drzaocu(plodouzivalac moze drzavinskom tuzbom zahtevati
povracaj stvari od vlasnika)

104.Posredna drzavina uziva zastitu:

a)Prema trecima kada neposredni drzalac propusti podizanje drzavinske tuzbe
Zastita se ostvaruje u korist neposrednog drzaoca; stvar se vraca posrednom ako je
neposredni nece
b)Prema neposrednom drzaocu
Ako oduzme drzavinu( pocne da se ponasa kao drzalac stvari
Ako ometa( prekoracenjem ovlascenja)
105.Zastita sudrzavine:
a) Prema trecima: tuzba jednog sudrzaoca
-bez nje sudrzalac nema sudrzavinsku zastitu
-poslednje stanje mirne drzavine je bila sudrzavina
b)Zastita izmedju sudrzaoca:
-Zbog oduzimanja( jedan pocinje da se ponasa kao iskljuciv drzalac)
-Zbog smetanja(problem obima sudrzavinske vlasti sudrzaoca)
106.Komponente i podkomponente prava svojine:
1. Ovlascenje drzanja stvari(ius possendi)
2. Ovlascenje koriscenja: a)upotreba stvari(ius itendi) ; b)pribiranje plodova i
drugih prihoda (ius fruendi)
3. Ovlascenje raspolaganja (ius disponendi):

a)fakticko raspolaganje(preduzimanje materijalnih akata kojima se utice na

supstanciju stvari
b)pravno(preduzimanje pravnih akata, kojima se pravo svojine u celini ili
delimicno prenosi na druge subjekte
-Potpuno raspolaganje(prodaja, poklon)
-Delimicno raspolaganje(stvarne sluzbenosti, plodouzivanje)
4. Ovlascenje upravljanja (ius administratendi)
107.Karakteristike prava svojine:
1. Apsolutnost ( deluje erga omnes, pravo sledovanja, elasticnost)
2. Neogranicenost ( potpunost) prava svojine
3. Nedeljivost
4. Nepovredivost
108.Pravo svojine je trajno u vremenskom smislu u 2 pravca:
1)Ne moze se izgubiti zastareloscu
2)Ono postoji sve dok postoji stvar na koju se odnosi

109.Tri vrste subjektivnih prava u vezi sa strancima i domacim drzavljanima:

1. Podjednako dostupna
2. Relativno rezervisana za domace drzavljane, a stranci mogu sticati pod
odredjenim uslovima
3. Prava apsolutno rezervisana za domace drzavljane
110.Apsolutno sticanje prava svojine na stvarima koje nisu niciji objekt
svojine(okupacija nicijih stvari, sticanje svojine na novoj stvari)
111.Relativno sticanje prava svojine na stvarima koje su oblik necije svojine=
prestanak svojine prethodnika
1. a)derivativno( podrazumeva i svojinu i volju prethodnika)
b)originarno(nedostatak jednog od njih)
Kriterijum razlike: svojina prethodnika kao odlucujuca pravna cinjenica
2.a)voljom prethodnika
b)bez volje prethodnika
Kriterijum razlike: volja prethodnika kao odlucujuca pravna cinjenica

112.Sticanje svojine na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom:

Uslovi:
1. Da je prethodnik vlasnik
2. Pravni osnov(iustus titulus) ugovor ,jednostani pravni posao
3. Nacin sticanja(modus aquirendi) momenat kad je svojina preneta; pokretne
stvari:predaja; nepokretne stvari:uknjizba.
Uslovi:
a)punovazan osnov
b)akt volje prodavca
c)upravljena na prenos prava svojine
113.Vrste predaje:
a) Traditio vera
Prenos neposredne drzavine zavisi od osobine stvari;
Omogucava sticaocu da stekne odnosno uspostavi neposrednu drzavinu na
stvari
b) Traditio simbolica
Predaja znacima
c) Traditio fictiva( na osnovu ugovora) ;
traditio brevi manu prenos posredne svojinske drzavine neposrednom drzaocu
prava tako da se uspostavlja njegova neposredna svojinska drzavina
constitutum possessorium kada vlasnik uz privremeno zadrzavanje
neposredne drzavine prava
cessio vindicationis kada vlasnik uz privremeno zadrzavanje neposredne
drzavine prava, dok je stvar privremeno u d. Zeg.
114.Sticanje svojine na nepokretnostima pravnim poslom sa prethodnim vlasnikom :
Uslovi:
1. Da je prethodni vlasnik(upisan u registar)
2. Punovazan ugovor( iustus titulus)
3. Upis u registar(uknjizba) modus aquirendi
Titulus kod nas: strogo formalan ugovor( forma je uslov i za obligaciono pravo i za
stvarnopravna dejstva)

Nemacka: ugovor
Modus kod nas:
a)Uknjizba( u zemljisno-knjiznom sistemu)
b)Uknjizba( u sistemu katastra nepokretnosti)
c)Prenos tapije
d)Upis u katastar zemljista i prodaja
Nemacka: uknjizba na osnovu stvarnopravne isprave, stvarnopravnog ugovora.
Titulus proizvodi obligaciono pravno, uknjizba na osnovu isprave stvarnopravnog
dejstvo
115.Posebne situacije sticanja prava svojine na nepokretnostima kod nas:
1. Postoji samo ugovor ne i predaja i upis: vlasnik je prodavac, a kupac ima
samo obligaciono pravo; prodavac snosi rizik u slucaju propasti stvari;
prodavcu pripadaju plodovi; moze voditi petitorne i posesorne tuzbe.
2. Postoji ugovor i upis, a ne i predaja: vlasnik je kupac, stvar moze da trazi bilo
obligacijom bilo stvarnopravnom tuzbom; uticaj placanja cene na tuzbe
3. Postoji ugovor i predaja, a ne i upis: vlasnik je prodavac, kupac je in status
usucapiendi, ali:
tuzba prodavca protiv kupca - NE!
Tuzba novog vlasnika protiv kupca savesnost
Ne postoji modus;
Vanknjizni odrzaj: posle isteka odredjenog vremena, kupac moze da postane
vlasnik i zahtevati da se njegovo pravo svojine upise u zemljisne knjige
116. Posebni uslovi ( alternativni) za sticanje svojine od nevlasnika:
1) Da je stvar stecena od vlasnikovog poverenika
2)Da je stvar stecena od lica koje se profesionalno bavi prodajom te stvari
3)Da je stvar stecena na javnoj prodaji

117.Uslovi potrebni za redovan odrzaj:

a)savesna

b)zakonita svojinska drzavina

c)prava
118.Uslovi potrebni za vanredni odrzaj:
1

Savesna( putativni osnov) drzavina

119.Rokovi za odrzaj:
a)Redovni odrzaj
-Pokretne stvari 3godine
-Knjizni odrzaj nepokretnosti 3 godine
-Vanknjizni odrzaj nepokretnosti 10 godina
b)Vanredni odrzaj
-Pokretne stvari 10 godina
-Knjizni odrzaj nepokretnosti 10 godina
-Vanknjizni odrzaj nepokretnosti 20 godina
120.Knjizni( registarski odrzaj)
-Svojinu upisanu u javnom registru na registrovanoj stvari, savesno lice stice istekom!
a)10 godina od upisa izvrsenog po punovaznom pravnom poslu sa licem neosovano
upisanim kao vlasnik
b)3 godine od upisa izvrsenog. Ako je za to vreme vrsilo svojinsku drzavinu.
121.Prekid vremena odrzaja:
1. Kada drzalac prizna da nije vlasnik(gubitak svojinske drzavine)
2. Kada drzalac sazna da nije vlasnik posto je postao nesavestan drzalac
3. Kada trece lice postane vlasnik
4. Kada drzalac izgubi drzavinu
5. Kada se propise da stvar koju uzukapijent drzi ne moze biti predmet prava
svojine
6. Podizanjem tuzbe za povracaj stvari od strane treceg protiv uzukapijenta,
ukoliko tuzilac uspe sa zahtevom.

1 Dvostruka zabluda:1) u pogledu prava svojine prethodnika ; 2) u pogledu postojanja

zakonskog osnova

122.Zastoj vremena odrzaja, vreme potrebno za odrzaj ne tece:

1. Izmedju bracnih drugova
2. Izmedju roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo
3. Izmedju sticenika i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne
budu polozeni racuni
4. Rat, mobilizacija
5. Protiv lica zaposlenih u tudjem domacinstvu
6. Nesavladive prepreke
123.Uticaj uzroka zastoja vremena odrzaja je dvojaka:
1. Ako se uzrok pojavio pre nego sto je rok poceo da tece, odlaze se pocetak roka,
koji pocinje da tece kad taj uzrok prestane
2. Ako se uzrok zastoja pojavio posto je rok za odrzaj poceo teci, njegov tok se
zaustavlja i vreme ne tece sve dok uzrok zastoja postoji, a kad taj uzrok
prestane, rok nastavlja da tece i ranije proteklo vreme se racuna
124.Gradjenje na tudjem zemljistu, 4 situacije:
1. Gradilac savestan, vlasnik zemljista nesavestan zemljiste zajedno sa zgradom
pripada graditelju, a on je duzan da za zemljiste plati naknadu.
2. Gradilac nesavestan, vlasnik zemljista savestan 3 mogucnosti za vlasnika
zemljista: a) da mu pripadne pravo svojine na zgradi, s tim da nadoknadi
vrednost zgrade; b)da I zgrada I zemljiste pripadnu u svojinu gradiocu, s tim da
mu ovaj nadoknadi po prometnoj ceni zemljista; c)da gradilac porusi zgradu I
dovede zemljiste u prvobitno stanje, kao I da mu nadoknadi pricinjenu stetu
3. Oba lica savesna
a)Ako zgrada vredi vise od zemljista, zgrada zajedno sa zemljistem pripada
gradiocu, uz naknadu po prometnoj ceni zemljista
b)Ako je vrednost zemljista veca od vrednosti zgrade, sud ce na zahtev vlasnika
zemljista gradjevinskog objekt dosuditi njemu, uz obavezu da graditelju
nadoknadi gradjevinsku vrednost objekta u visini prosecne gradjevinske cene
objekta
c)Ako su vrednosti priblizne, sud void racuna o potrebama I jedne I druge
strane, a narocito o njihovim stambenim prilikama, pa ce dodeliti I zgradu I
zemljiste jednom od njih dvojice
4. Obe strane nesavesne
Vlasnik zemljista moze da bira:
a) Da zgradu zadrzi i graditelju nadoknadi njenu gradjevinsku vrednost

b) Da i zgradu i zemljiste prepusti gradiocu, koji mu duguje u tom slucaju

naknadu za zemljiste i naknadu za pricinjenu stetu.
125.Actio rei vindicatio(tuzba za povracaj stvari):
tuzilac: vlasnik stvari
tuzeni: drzalac stvari
dokaz: da je vlasnik stvari, dokazati cinjenice na osnovu kojih je stekao pravo
svojine*probatio diabolica(djavolsko dokazivanje) i da se stvar nalazi kod tuzenog
Vlasnik koji se poziva na redovan odrzaj mora dokazivati da je kroz zakonom odredjeno
vreme imao zakonitu drzavinu, a savesnost se pretpostavlja;
Vlasnik koji se poziva na vanredni odrzaj mora dokazati da je u zakonskom roku imao
mirnu drzavinu, a zakonitnost se ne trazi, savesnost se pretpostavlja
Ako se poziva na derivativno sticanje(sticanje od vlasnika) mora dokazati postojanje
punovaznog osnova i nacin sticanja, i da je prethodnik imao pravo svojine, a ako je i
prethodnik stekao od vlasnika, mora dokazivati da je i prethodnikov prethodnik bio
vlasnik, sve do onog ko je stekao odrzajem ili nekim drugim putem(originarnim
sticanjem)
Tuzilac treba da dokaze da je postao vlasnik, a ne i da je ostao vlasnik
Reivindifikovati se mogu samo individualno odredjene stvari
Pasivno legitimisan: sadasnji drzalac stvari
126.Prigovori tuzenog kod actio rei vindicatio:
a) Peremptorni (njima se zahtev potpuno i trajno onemogucuje)
Exceptio posterioris dominii( da je tuzeni stekao svojinu posle tuzioca)
odrzajem, po pravilima od nevlasnika
Exceptio rei vendite et tradite( prigovor da je tuzilac prodao i predao stvar
iako tuzeni kupac nije postao vlasnik)
Da je tuzilac u svoje ime prodao i predao tudju stvar ali je kasnije postao
vlasnik te stvari
b) Dilatorni( samo se odlaze dejstvo zahteva)
Prigovor tuzenog da on drzi stvari po nekom obligacionom odnosu izmedju
njega i tuzioca;
Prigovor tuzenog da on stvar drzi kao imalac nekog stvarnog prava na tudjoj
stvari
127.U pogledu prava drzaoca da od vlasnika kome vraca stvar zahteva naknadu
troskova, koje je imao oko stvari, ZoOSPO pravi razliku izmedju:
1) Savesnog

2)Nesavesnog drzaoca
1)Nuznih troskova(neophodnih za ocuvanje sustine stvari)
2)Korisnih troskova( njima se uvecava vrednost stvari
3)Luksuznih troskova(oni koji su iskorisceni za uleksaanje stvari i zadovoljstvo
povodom toga
Savesni drzalac: naknada nuznih i korisnih troskova( u meri u kojoj je vrednost stvari
povecana), ako nisu pokriveni koristima koje je imao od stvari:
-Pravo na naknadu luksuznih troskova ima samo ako je vrednost stvari povecana
-Ako se ono sto je ucinjeno radi zadovoljstva ili ulepsavanja stvari moze se od nje
odvojiti bez obestecenja, savestan drzalac ima pravo da to odvoji i zadrzi za sebe( ius
tollendi)
-Nesavesni drzalac ima pravo na naknadu nuznih troskova, a pravo na naknadu
korisnih troskova samo ako su korisni licno za vlasnika
-Nema pravo na naknadu luksuznih troskova
-Ima ius tollendi
128. Publicijanska tuzba(actio publiciana)
Osnov: kvalifikovana drzavina
Tuzba za povracaj stvari
Tuzilac: bivsi uzukapioni drzalac
Tuzeni: sadasnji drzalac
ZoSPO zove tuzioca pretpostavljenim vlasnikom
Tuzilac se poziva na svoju drzavinu, podobnu za redovan odrzaj
Mora dokazivati da mu je drzavina zakonita, a savesnost se pretpostavlja
Tuzilac ne dokazuje da je prethodnik bio vlasnik
Protivzahtev i dilatorni prigovori:
Isto kao kod actio rei vindicatio
Nebitno da li je tuzeni dosao do stvari od nekog treceg ili neposredno od tuzioca
Tuzba je neefikasna i tuzilac ne moze izdejstvovati povracaj stvari ako je tuzeni vlasnik
Ni ako ima drzavinu koja je po kvalitetu i kvalifikovanosti bolja od tuzioceve ili barem
jednaka sa njom;
Ako je jedna od ove 2 drzavine podobna za redovni odrzaj(savesna i zakonita), a druga
nije, spor dobija ona strana, cija je drzavina potrebna za redovan odrzaj.

Ako su obe podobne za redovan odrzaj spor dobija ona strana koja je stekla drzavinu
teretnim pravnim poslom
Ako su obe stecene teretnim pravnim poslom, prednost ima tuzeni( drzalac)
Nijedna podobna za redovan odrzaj prednost ima ona strana cija je drzavina podobna
za vanredni odrzaj
Obe podobne za vanredni odrzaj prednost tuzenom(drzalac)
129.Vlasnik povlasnog dobra se moze se sluziti:
-Drzavinskim(posesornim) tuzbama
-Actio confessoria( protiv vlasnika posluznog dobra i protiv trecih lica)
130.Vlasnik posluznog dobra se moze sluziti:
-Actio rei vindicatio
-Actio negatoria
-Protiv trecih lica i protiv vlasnika povlasnog dobra
131.Vaznija susedska prava:
a) Ona koja proizilaze iz razgranicenja nepokretnosti
b) Pravo upotrebljavati susednu nepokretnost
c) Prava zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava u odredjenom
pravcu
d) Prava zahtevati od vlasnika susedne nepokretnosti neko cinjenje
132.Plodouzivaoceva prava:
a) Da posluznu stvar drzi
b) Da je upotrebljava
c) Da pribira plodove sa nje
Nema pravo na odvojene delove supstancije ni na sokoroviste
133.Plodouzivalac stice civilne plodove: srazmerno vremenskom trajanju plodouzivanja
134.Plodouzivalac stice naturalne plodove(kako prirodne tako i vestacke) odvajanje,
prisvajajuci i njihovu materijalnu supstanciju i vrednost.
135.Plodouzivaoceve obaveze:
a) Da ocuva sustinu stvari
b) Ne menja namenu stvari
c) Snosi troskove redovnog odrzavanja

d) Da obavesti bez odlaganja vlasnika stvari o ostecenjima stvari

e) Da obavesti bez odlaganja vlasnika stvari o neophodnosti vanrednih popravki ili
preventivnih mera izazvanih opasnoscu koja se nije mogla predvideti
f) Mora da obavesti vlasnika stvari da trece lice uzurpira neko pravo na stvari
g) Po prestanku plodouzivanja, mora da vrati stvar
136.