NASLEDNO PRAVO

Ostavilac - de cuius
Naslednik – heres
Zaostavština – hereditas
Pokojnik – defunctus (prestao da funkcioniše)

Naslednik stupa na mesto pokojnika – „Succedit in locum defuncti“

(naslednik preuzima pravni položaj ostavioca)

Zaostavština (hereditas) – skup svih nasledivih prava i obaveza koje je ostavilac imao
u trenutku smrti

Naslednici su univerzalni sukcesori zbog toga što nasleđuju sve zajedno, postaju
saopverioci, sadužnici, suvlasnici svake stvari iz zaostavštine
Kod singularne sukcesije podrazumeva se da se tačno određenom licu ostavlja tačno
određeno pravo – legati i fideokomisi

Bonorum possessio – „Državina dobara“, zainteresovano lice imalo je na

raspolaganju interdictum quorum bonorum da bi preuzelo državinu stvari iz
zaostavštine

Pretor daje bonorum possessio „da bi pomogao, dopunio ili ispravio civilno pravo“ –
adiuvanci, supplenci vel corrigendi iuris civilis gratia

Državina dobara je primenjivana kada nema testamenta – bonorum possessio sine

tabulis

Pravi naslednik može protiv držaoca dobara da podigne tužbu hereditatis petitio ili
rei vindicatio

Nasleđivanje se vrši uvek prvo po testamentu (testatus), a ako nema testamenta

onda se nasleđuje intestatski prema pravilima o postupanju sa zaostavštinom
(zakonski) i prema pretorskim pravilima o bonorum possessio sine tabulis
Usucapio pro herede – održaj svojstva naslednika, takođe jedan od osnova za
nasleđivanje

Nasledna prava su mortis causa, nastaju smrću

Testament , poslednja izjava volje jednog lica, data u propisanoj formi, koja sadrži
imenovanje naslednika (Institutio heredis)

Imenovanje naslednika je element bez kojeg testament ne postoji, ono je glava i

temelj testamenta – Institutio heredis est caput et fundamentum testamenti

Kad god je moguće testament treba održati na snazi – favor testamenti

Za naslednika je moglo da bude imenovano samo „određeno lice“ – certa persona

Supstitucija – određivanje „zamenika“(supstituta) za slučaj da imenovani naslenik ne

prihvati nasleđe
*pupilarna supstitucija
*vulgarna supstitucija
*kvazisupstitucija

VRSTE TESTAMENATA:

1) LEGATSKI TESTAMENT – testator raspoređivao među naslednicima svoje lične

stvari(odeću, oružije...)

2) INSTITUCIONI TESTAMENT – imenuje se vlasnik

3) ADOPTIVNI TESTAMENT – lice koje nema potomke usvoji budućeg naslednika

FORME U KOJIMA SE ZAKLJUČIVAO TESTAMENT:

1) TESTAMENTUM CALATIS COMITIIS – testament donet(objavljen) na redovnom

zasedanju kurijatske skupštine (24. mart i 24. Maj), problem je što nisu mogli da ga
objave plebejci ni žene i što se skupština sastajala samo dva puta godišnje

2) VOJNIČKI TESTAMENT – Testament koji je vojnik objavljivao u „pripremi za bitku“,

bio je oslobođen stroge forme

3) MANCIPATIO FAMILIAE – „zamena“ za testament zasnovana na mancipaciji

- pred 5 svedoka i libripensom paterfamilijas je prenosio svoju imovinu na prijatelja
koji se obavezao da će isto tako nakon smrti paterfamilijasa predati imovinu onome
koja je prenosilac odredio
- to zapravo nije pravi testament, jer naslednik nije univerzalni sukcesor, a i ostavlja
se inter vivos (među živima); podseća na fiduciju cum amico contracta

4) TESTAMENTUM PER AES ES LIBRAM

-mancipacija + verbalna forma; lako se moglo dogoditi da bude nevažeći

5) PRETORSKI TESTAMENT
- prvi pisani testament, „knjiga zalivena voskom“ sa pečatima 7 svedoka
-Pretor bi ako mu je takav testament predat dao licu bonorum possessio secundum
tabulas,
(državinu dobara na osnovu tablica) koju bi on od tužbi intestatskog naslednika ili lica
imenovanog u ranijim testamentima branio sa exeptio doli

6) POSTKLASIČNE FORME

a) PRIVATNI

- nunkupacioni, usmeni testament pred 7 svedoka

- tripartitni, pisani testament overen potpisima 7 svedoka
- olografski

b) JAVNI

- testamentum apud acta conditum, izdiktiran u službene spise

- testamentum principi oblatum, deponovan na čuvanje u carsku kancelariju

INTESTATSKO NASLEĐIVANJE
- Kada nema testamenta ili kada naslednici odbiju nasledstvo

PO CIVILNOM PRAVU (isključivi oslonac na agnatsko srodstvo):

zakon 12 tablica – „Ko nema svog naslednika, nasleđuje ga najbliži agnat, a ako nema
ni njih onda njegovi gentili
3 nasledna reda:

1. Sui – „Suus heres“ (svoj naslednik)- slobodno lice pod neposrednom vlašću
paterfamilijasa – sinovi, ćerke, žena pod manusom
- Među njima se vrši „načelo predstavljanja/reprezentacije“ Succesio per stirpes( Oca
nasledjuju npr 3 sina, ali ako je jedan od trojice sinova umro njegov deo nasledjuju
njegovi sinovi(ostaviočevi unuci) tako da će prvi i drugi sin dobiti po 1/3, a unuci ako
ih je dvoje npr. Po 1/6
2.Agnati –„ Agnatus proximus“ je najbliži agnatski srodnik koji nije suus, to su braća i
sestre(zapravo otac je najbliži agnat, ali ako ima oca onda nema zaostavštinu)
Agnati ne nasleđuju načelom per stirpes već načelom per capita (po glavama), ako ih
je više u istom stepenu srodstva sa ostaviocem oni dele zaostavštinu na jednake
delove i isključuju sve ostale (u prethodnom primeru kad imamo 3 sina naslednika, ali
jedan umre, u ovom slučaju podelilo bi se samo ovoj preostaloj dvojici sinova po 1/2
3.gentili

PO PRETORSKOM PRAVU – kognatsko(krvno) srodstvo dobilo ulogu

1. Liberi - „deca“ – isto što i sui + emancipovana deca i sinovi dati u adopciju koje je
novi paterfamilijas emancipovao
*ta deca koja nisu po ostaviočevom vlašću su morala da unesu u zaostavštinu
sopstvenu imovinu collatio bonorum; nasleđuje se per stirpes

2.Legitimi - „zakonski naslednici“ – sva lica koja imaj pravo da naslede po ius civile, a
nisu sui
*otac nasleđuje emanciopovanog sina, od ženskih agnata samo sestre; nasledjuje se
per capita

3. Cognati – krvni srodnici do šestog, izuzetno sednog stepena

4. Vir et uxor – bračni drug iz braka bez manusa

PO JUSTINIJANOVOM PRAVU – zasnovano isključivo na kognativnom srodstvu

1.Descendentes - „potomci“, potpuno izjednačeni bez obzira na to da li su ili ne pod

vlašću ostavioca, ako su u istom stepenu srodstva nasleđuju per capita, a ako nisu per
stirpes
2. Ascendentes – „preci“, pored roditelja i daljih predaka to su i svi oni srodnici preko
roditelja, rođena braća i sestre, njihova deca

3. Consanguinei i uterini - polubraća i polusestre i njihova deca

4. Cognati – ostali krvni srodnici do 6-7 stepena srodstva, nema načela reprezentacije,
samo per capita
Delatio – delacija = prenošenje nasleđa na naslednika

Neccessari heredes „nužni naslednici“ – to su sui heredes i robovi

testamentom oslobođeni i imenovani za naslednike, postajali su naslednici
samom delacijom

Voluntari(extranei) heredes – „Dobrovoljni(strani) naslednici“, morali su i da

prihvate nasleđe

Hereditas iacens – „ležeća zaostavština“, zaostavština u periodu u kada nad

njom miruju prava, od smrti ostavioca, do prihvatanja naslđa od strane
omenovanog naslednika

Aditio hereditatis – „prihvatanje nasleđa“, je akt kojim su dobrovoljni

naslednici(voluntari heredes) prihvatali nasleđe
prihvatanje se vršilo na dva načina:

1)Gestio pro herede – nasledničko ponašanje (useljenje u kuću koja je

predmet zaostavštine, gonjenje dužnika koji je dugovao ostaviocu...)
2)Cretio – svečana formalna izjava

Spatium deliberandi – „vreme za razmišljanje“, rok koji je davan naslednicima

da se izjasne da li prihvataju nasleđe, ako se ne izjasni – smatra se da je odbio;
ako ima više naslednika i neki odbiju, njihov deo se pripaja onima koji su
prihvatili nasleđe – Ius adcrescendi

Beneficium abstinendi – „privilegija uzdržavanja“ , imali su je naslednici iz reda

sui (ne i rob-naslednik) gde su naslednici formalno ostajali naslednici, ali su
poverioci mogli dugove da namire iz „prepuštene“ zaostavštine
Beneficium separationis – „privilegija razdvajanja“ , poverioci su od pretora
mogli da traže da se namire izključivo iz nasleđa
Beneficijum inventari – „privilegija popisa“ , ako naslednici u roku od 30 dana
od delacije započnu, a u roku od 90 dana(60 od započinjanja) popišu
zaostavštinu, odgovarali su za dugove ostavioca samo nasleđenom imovinom
Kao sredstvo zaštite naslednici su imali nasledničku tužbu vindicatio hereditatis
 LEGATI

Singularna sukcesija mortis causa; legat je naredba u testamentu

Codicilli – posebni dokument koji je moga da sadrži legate

1)LEGATUM PER VINDICATIONEM – ima stvarno-pravno dejstvo, legatar

postaje vlasnik, testator koristio reči do(dajem), lego(legiram) i habeto(neka
ima); za preuzimanje stvari legatar se sluči vindikacijom
(Neka moj sin Petar ima to i to pravo, ili dajem mu voćnjak u Trsteniku..)

2)LEGATUM PER DAMNATIONEM – testator koristi reči damnas esto(neka

bude obavezan)
njime nastaje obaveza naslednika(dužnik) prema legataru (poverilac) =
obligacija
Legatar izvršenje prestacije zahteva sa actio ex testamento
(neka moj sin Petar ima obavezu da da Mihailu 1000 sestercija)

3)LEGATUM SINENDI MODO – sličan kao legatum per damnationem, samo što
naslednik ima pasivnu obavezu (npr. Da legataru nešto dopusti)

4)LEGATUM PER PRAECEPTIONEM – nastao da bi se nasledniku ostavila tačno

određena stvar

*QUARTA FALCIDIA – „Falcidijeva četvrtina“, ograničava legat na način da

nasledniku posle izvršenja legata mora ostati bar 1/4 njegovog naslednog dela

*FIDEIKOMISI – „posebne želje(molbe) ostavioca“

-npr. Želja za način sahrane, želja da sin ostane u kući, da se stara o sestrama i
slično...
Naslednici ne moraju poslušati želje ostavioca,međutim, od Avgusta fideikomisi
dobijaju zaštitu, i moraju da se izvrše pod uslovom da su u korist određenog lica