3) PRETPOSTAVKE ZA NASLEDJIVANJE

U nauci se pretpostavke za nasledjivanje ponekad oznacavaju i kao pravne cinjenice.Naime,to su pravne

cinjenice na osnovu kojih nastupa nasledjivanje ,kao i osnovni uslovi za nastupanje nasledjivanja.Radi se o
pravno relevantnim cinjenicama za nasledjivanje koje predstavljaju pretpostavke da bi uopste doslo do
primene naslednopravnih pravila.

Autori tradicionalno navode tri osnovne pretopstavke : smrt ostavioca,postojanje naslednika i osnov pozivanja
na nasledje.Smatramo medjutim da postoje dve bitne pretopstavke za nasledjivanje,a to su : smrt ostavioca
,odnosno delacija-otvaranje nasledja i postojanje zaostavstine.Druga dva elementa samo su nuzni pratioci
bitnih pretpostavki.Do nasledjivanja uvek dolazi kada se ispune dve bitne pretopstavke : postojanje
zaostavstine i delacija.U tom slucaju uvek ce se naci lice koje je naslednik od srodnika sve do drzave.Otuda se
moze reci da postoje 4 pretpostavke za nasledjivanje,od kojih su samo prve dve bitne,a druge dve u svakom
slucaju nuzno prate bitne :

1. SMRT OSTAVIOCA (delacija-otvaranje nasledja)

2. ZAOSTAVSTINA(postojanje zaostavstine)
3. POSTOJANJE NASLEDNIKA
4. OSNOV POZIVANJA NA NASLEDJE

4) SMRT OSTAVIOCA KAO PREPOSTAVKA ZA NASLEDJIVANJE

Fenomen nasledjivanja otpocinje prirodnom,odnosno faktickom smrcu ostavioca ili njegovim proglasenjem za
umrlog(presumptivna smrt).

Ostavilac moze biti svako lice I samo FIZICKO LICE.Trenutkom smrti fizickog lica otvara se njegova zaostavstina
,odnosno delacija,pa je potrebno tacno utvrditi taj trenutak.

Utvrdjivanje tacnog momenta delacije je veoma znacajno jer se prema njemu odredjuje sastav zaostavstine
,krug naslednika,dostojnost,sposobnost,od tog momenta tece rok za zastarelost naslednicke tuzbe,itd…Kao
trenutak delacije nestalog lica proglasenog za umrlo,uzece se u resenju onaj dan I po mogucnosti cas koji sud
treba utvrdi na osnovu raspolozivih dokaza.Ukoliko to nije moguce ,uzece se da je to dan koji ono verovatno
nije prezivelo,a ako ni ovako nije moguce onda je dan smrti-prvi dan po isteku zakonom propisanih rokova
posle kojih se nestalo lice moze proglasiti umrlim.

U nekim pravima postojala je gradjanska civilna smrt.To je bio slucaj oduzimanja pravne sposobnosti licu
osudjenom na smrtnu kaznu ili dozivotnu robiju(na dan pravosnaznosti presude otvarala se zaostavstina) .U
slucaju da vise lica ,koja bi se po nekom osnovu mogla medjusobno nasledjivati izgube zivot(usled
zemljotresa,prirodne katasrofe,usled nesrece.) I to tako da se ne moze utvrditi redosled njihove smrti,takva
lica nazivaju se KOMORIJENTI.U vazecem pravu RS se pretpostavlja da su svi komorijenti umrli
istovremeno(niko nikoga nije nadziveo) tako da se komorijenti medujusobno ne mogu nasledjivati,jer je
osnovni uslov da neko lice postane naslednik to da dozivi trenutak delacije lica na cije nasledje pretenduje.

5)POSTOJANJE ZAOSTAVSTINE KAO PRETPOSTAVKA ZA NASLEDJIVANJE

Postojanje zaostavstine je bitan uslov za nastajanje naslednopravnog odnosa,jer ako umrli nije ostavio
imovinu,ostavinski sud nema o cemu da raspravlja,pa se postupak obustavlja.Trenutkom smrti ostavioca na
njegove naslednike (univerzalne sukcesore) prelaze njegova imovinska prava.Delacija omogucava imovini da
kroz zaostavstinu nastavi svoj vecni zivot.Pod zaostavstinom se podrazumeva skup prava( i obaveza)
ostavioca,njegova celokupna aktiva i (pasiva) podobna nasledjivanju.U nasim zakonima o nasledjivanju
,aktivom se nazivaju stvari i prava iz zaostavstine.Aktiva i pasiva cine BRUTO vrednost zastavstine(bruto
zaostavstina),a razlika izmedju aktivive i pasive naziva se cista,NETO vrednost zaostavstine.Pravilo je da je
aktiva veca od passive,ali je moguce ,izuzetno, da pasiva bude veca od active,ali naslednik odgovara za dugove
ostavioca samo do visine vrednosti nasledjene imovine.

Sastav zaostavstine

U sastav zaostavstine ulaze pre svega stvarna prava (pravo svojine,sluzbenosti,zaloge),drzavina,obligaciona

prava (ugovor o kuproprodaji)autorsko pravo,pravo industrijske svojine. Nasledjuje se samo ona prava koja su
podobna za nasledjivanje ,a to su po pravilu sva IMOVINSKA PRAVA.Prava vezana za licnost ostavioca iako su
imovinske prirode gase se njegovom smrcu (npr.licne sluz)Jedna od podela prava i obaveza je sledeca :

A)JAVNOPRAVNA PRAVA-odnosno obaveze nacelno vezane za licnost ostavioca I nisu podobna za

nasledjivanje,npr.kazne,cak ikada su utvrdjene pravnosnaznom odlukom.Sa druge strane ,poreske obaveze su
podobne za nasledjivanje,pa ce naslednik biti obavezan da plati porez koji ostavilac za zivota nije namirio.

B)PRIVATNO PRAVNA PRAVA(stvarna i obligaciona prava)-to su po pravilu prava podobna za nasledjivanje,a

naslednik (po pravilu)obavezan da ispuni ostavioceve privatnopravne obaveze.I samo nasledno pravo je
podobno za nasledjivanje –naslednopravna transmisija.To je sitacija kada naslednik dozivi trenutak delacije
ostavioca ,ali I sam umre pre davanja nasledne izjave(tzv TRANSMITENT).Tada pravo transmitenta na davanje
nasledne izjave prelazi na njegove naslednike(transmisare).Do naslednopravne transmisije dolazi samo pod
uslovom da nema susptitucije-Ukoliko zavestalac,koristeci slobodu zavestanja,u svom testament odredio
zamenika naslednika(supstituta) I on moze I hoce da bude naslednik-onda se ne moze primeniti
transmisija.Obligacija izdrzavanja nije podobna za nasledjivanje.Pravilo je da ni licna ni porodicna prava nisu
podobna za nasldjivanje,takodje ni licne usluge.Nenasledivo je i pravo prece kupovine.Potrazivanje naknade
materijalne stete nasledivo je samo ukoliko je priznato pravnosnaznom odlukom ili pismenim poravnanjem.U
slucaju da ostavilac nije iskoristio godisnji odmor ,to njegovo pravo(izrazeno u novcu)prelazi na
naslednike.Kada je rec o sastavu zaostavstine postavlja se pitanje da li I prava koja su vezana za grob I
sahranjivanje ulaze u krug javnopravne ili privatnopravne regulative.

6) IZDVAJANJE IZ SASTAVA ZAOSTAVSTINE

Kod utvrdjivanja sastava zaostavstine treba voditi racuna da sve stvari i prava koji su se zatekli kod ostavioca i
koji su se vodili na njegovo ime mozda nisu deo njegove imovine (zaostavstine)Postoji vise osnova:

1. Izdvajanje supruznika ostavioca ,po osnovu bracne tekovine (zajednicka imovina koju su bracni drugovi
stekli radom u toku bracne zajednice)
2. Izdvajanje po nekom drugom osnovu,npr. predmet se nasao u zaostavstini po ugovoru o ostavi pa
vlasnijk trazi izlucenje iz ostavinske mase.
3. Izdvajanje u korist potomaka koji su privredjivali sa ostaviocem.Ako su svojim trudom ,zaradom ili inace
pomagali mu u privredjivanju,imaju pravo da zahtevaju da im se iz zaostavstine izvadi deo koji
odgovara njihovom doprinosu u povecanju njene vrednosti.Tako izvedeni deo ne spada u zaostavstinu I
ne uzima se u racun pri izracunavanju ni naslednog ni nuznog dela.Zakon o nasledjivanju Srbije iz
1995.god. predvidja da zaostavstinu ne cine predmeti domacinstva manje vrednosti koje sluze
svakodnevnim potrebama ostaviocevih potomaka,bracnog druga I roditelja,ako su sa ostaviocem ziveli
u istom domacinstvu.Ti predmeti postaju zajednicka svojina tih lica.Cilj ovog izdvajanja je da se pruzi
zastita ostaviocu najblizim licima.Predmeti domacinstva moraju biti u svojini ostavioca u trenutku
delacije,predmetu su morali redovno da koriste potomci,roditelji I supruznik I to po njegovom
odobrenju.Ti predmeti koji mogu biti potrosni I nepotrosni ne smeju biti vece vrednosti.Od nepotrosnih
: osnovni namestaj,frizider,sporet,posudje...Potrosne : osnovne namirnice,drva i ugalj,novac izdvojen
za racune...U slucaju spora oko redovonog upravljanja tim predmetima odlucuje sud u vanparnicnom
postupku.Sporovi oko raspolaganja se moraju zavrsiti deobom,npr.ako je stvar nedeljiva,bice prodata i
izvrsice se civilna deoba.
U Zakonu o nasledjivanju iz 1974.krug lica koji mogu da traze izdvajanje predmeta
domacinstva,ogranicen je na ostvioceve potomke i bracnog druga,a izdvojeni predmeti ne postaju
zajednicka svojina,vec susvojina tih lice.Postoji i situacija kada predmeti domacinstva ostaju u sastavu
zaostavstine.To je slucaj sa naslednicima koji su ziveli sa ostaviocem ,ali ne spadaju u krug gore
navedenih lica (npr.brat i sestra),i oni zahtevaju da im pripadnu ti predmeti.U tom slucaju ce se
udovoljiti njihovom zahtevu ,ali ce im se vrednost dodeljenih predmeta uracunati u nihov nasledni deo
.

7) POSTOJANJE NASLEDNIKA KAO PRETPOSTAVKA ZA NASLEDJIVANJE

Naslednik ostavioca moze biti fizicko i pravno lice.Ako je samo jedan naslednik,naziva se GENERALNI
NASLEDNIK,a ukoliko je vise naslednika nazivaju se SANASLEDNICI.U svakom slucaju,naslednik mora
doziveti trenutak smrti ostavioca ,odnosno mora postojati u tom trenutku.Medjutim, ako se radi o zacetom
detetu u momentu delacije (nosciturus)savremena prava uzimaju da se takav zecetak smatra vec rodjenim
detetom u odnosu na taj trenutak,pod uslovom da se rodi zivo.Ostavinski sud ce u tom slucaju odloziti
ostavinsku raspravu do trenutka rodjenja deteta-ako se dete rodi zivo imace pravo na nasledje.Poseban
naslednopravni problem predstavljaju deca rodjena putem vestacke oplodnje.Savremena medicina
omogucava da se iskoristi oplodna celija umrlog lica (npr. zamrznuta duze vreme),tako da se moze roditi
dete lica koje je umrlo nekoliko godina ranije.Ukoliko se radi o jajnoj celiji treba uzeti da je NEOBORIVA
PRETPOSTAVKA DA JE ZENA KOJA JE RODILA DETE NJEGOVA MAJKA.Ako je u pitanju semena celija lica koje
nije zivo postoji pravi naslednopravni problem.Dete je nesumnjivo njegovo,ali ono nije bilo zaceto u
momentu delacije.Ciljnim tumacenjem fikcije o zacetom,a nerodjenom detetu izvodi se pravilo da
ostaviocevo dete ima pravo na nasledjivanje svoga oca,bez obzira na trenutak zaceca,a pod uslovom da se
rodi zivo.Pravni polozaj ranije odredjenih naslednika zavisio bi od njihove savesnosti.Oni bi se smatrali
savesnim drzaocima odgovarajuceg dela zaostavstine do trenutka saznanja za vestacku oplodnju,odnosno
do rodjenja deteta ostavioca.Da bi lice koje ispunjava odgovarajuce uslove postalo naslednik ono mora dati
POZITIVNU NASLEDNU IZJAVU.Izjava o prihvatanju nasledstava ima POVRATNO(RETROAKTIVNO
DEJSTVO)jer se uzima da je time naslednik stekao to svojstvo od samog trenutka smrti ostavioca.Na taj
nacin se obezbedjuje neprekidnost (kontinuitet) pravnih odnosa,koji fakticki ne postoji od trenutka delacija
 do trenutka davanja pozitivne nasledne izjave . Poslednji zakonski naslednik je drzava i ona se ne moze
odreci nasledstva.Odsutna i nestala lica mogu biti naslednici,jer se zivot jednom rodjenog lica pretpostavlja
sve dok se ,u odgovarajucem postupku,ne dokaze suprotno.Ukoliko nije poznato ima li naslednika,sud ce
oglasom pozvati lica koja polazu pravo na nasledjivanje da se u roku od jedne godine prijave sudu.Oglas se
stavlja na oglasnu tablu suda,objavljuje se u Sluzbenom glasniku Srbije...Ako se protekom tog roka ne
pojavi nijedan naslednik ,sud ce doneti resenje kojom zaostavstinu predaje na uzivanje RS.Republika Srbija
stice svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne ,a deset godina za nepokretne stvari
,pocev od otvaranja nasledja.Strani drzavljani imaju jednaka nasledna prava kao i domaci ,ali pod uslovom
uzajamnosti (reciprociteta).

8)POSTOJANJE OSNOVA POZIVANJA NA NASLEDJIVANJE KAO PRETPOSTAVKA ZA NASLEDJIVANJE

Poslednji uslov nasledjivanja jeste osnov pozivanja na nasledje.U nasim zakonima dopustena su samo dva
osnova :

1)ZAKON(zakonsko,intestantsko nasledjivanje) i

2)ZAVESTANJE(zavestajno,testamentarno nasledjivanje)

Do zakonskog nasledjivanja dolazi onda ako nema testamenta ili je on nistav,ako zavestanjem nije
obuhvacena celokupna imovina (zaostavstina) i ako zavestajni naslednik ne moze(nije doziveo
delaciju,nedostojan) ili nece (negativna nasledna izjava) da primi nasledje.Testamentarno nasledjivanje
ima veliki znacaj u svim savremenim pravima.Ono je izraz postovanja autonomije volje kojom se titularu
odredjinih prava omogucava da svojom voljom uredi sudbinu gradjanskih subjektivnih prava ,podobnih za
nasledjivanje post mortem.Prema nasem zakonu moguce je da naslednik u istom slucaju nasledjuje
delimicno po testamentu ,a delimicno kao zakonski naslednik.Ugovor o nasledjivanju,kao osnov pozivanja
na nasledje NIJE DOPUSTEN U Srbiji,Crnoj Gori,BiH,kao i u Republii Srpskoj.

9) NEDOSTOJNOST ZA NASLEDJIVANJE

Nesposobnost i nedostojnost za nasledjivanje onemogucavaju lice koje bi inace moglo da postane naslednik da
to zaista i postane.

Nesposobnost je oduzimanje mogucnosti jednoj kategoriji lica da se pozovu na nasledje ostavioca i to po bilo
kojem osnovu pozivanja na nasledje bez obzira na njihov subjektivni odnos prema ostaviocu ili drustvenoj
zajednici(bez obzira na njihovu krivicu )Ustanova nesposobnosti je ukinuta u svim savremenim ,pa i u nasem
pravu.Postoji jedan izuzetak.Strani drzavljani imaju jednaka nasledna prava kao i domaci ,ali pod uslovom
uzajamnosti.Ukoliko jedna drzava ne dozvoljava da gradjani Srbije budu naslednici u toj zemlji,onda ni gradjani
te zemlje nece moci da nasledjuju u Srbiji(princip retorzije).

Nedostojnost za nasledjivanje je naslednopravna ustanova cijim nastupanjem jedno lice ex lege gubi
naslednopravna ovlascenja.Ovde je gubitak vezan za krivicu lica,odnosno za njegovo protivpravno i nemoralno
ponasanje.Nedostojni u stvari cini neko krivicno delo propisano odredbama krivicnog prava,a sama
nedostjnost je dodatna-gradjanskopravna sankcija.Nedostojnost deluje bez obzira na osnov pozivanja na
nasledje(ili po zakonu ili po testamentu)
PO ZON-u Srbije nedostojan da nasledi je :

1)Onaj ko je umisljajno lisio zivota ostavioca,ili je to pokusao.Nedostojan je kako izvrsilac ,tako i podstrekac i
pomagac.Tu bi spadalo lice koje podstrekava ostavioca na samoubistvo.Pokusaj nedozvoljenog pobacaja
takodje potpada pod nedostojnost.Lisenje zivota ostavioca iz nehata,kao i kada bi se radilo o nuznoj odbrani
ne spadaju u domen nedostojnosti(npr.policajac u vrsenju sluzbene duznosti primeni silu prema ostaviocu) tu
se ne radi o nedostjnosti ,jer nema protivpravnosti.

2)Onaj ko je prinudom,pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sacini ili opozove zavestanje ili neku njegovu
odredbu ili ga je u tome sprecio.Saucesnik,bilo koje vrste je takodje nedostojan.Sustina ovog razloga
nedostjnosti sastoji se u tome sto ostavilac ,usled nedopustenog ponasanja *naslednika* nije mogao slobodno
da izrazi svoju poslednju volju.

3)Onaj ko je u nameri sprecavanja ostavioceve poslednje volje ponistio ili sakrio njegovo zavestanje ili ga je
falsifikovao.Svi oblici saucesnistva vode nedostojnosti .MORA POSTOJATI NAMERA SPRECAVANJA
OSTAVRENJA POSLEDNJE VOLJE OSTAVIOCA.To bi znacilo da ukoliko naslednik falsifikuje testament ,ali ne u
cilju sprecavanja njegove prave volje(npr. zavestanje je bilo izgubljeno i naslednik ga napise imitirajuci
ostaviocev rukopis i potpis ,ali tako da sve odgovara sadrzini izgubljenog) nece biti nedostojan.

4)Onaj ko se teze ogresio o zakonsku obavezu izdrzavanja ostavioca ili mu je uskratio nuznu pomoc.

Na nedostojnost pazi sud po sluzbenoj duznosti.Ostavilac moze oprostiti nedostojnost.Oprostaj mora biti
ucinjen u formi potrebnoj za zavestanje.Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog da oni naslede
ostavioca,tako da oni nasledjuju kao da je nedostojni umro pre ostavioca.

10) PARENTELARNO-LINEARNI SISTEM RASPODELE SRODNIKA KAO ZAKONSKIH NASLEDNIKA I PRINCIP

ZAKONSKOG NASLEDJIVANJA

Parentelarno-linearni sistem ili,kako se nekad naziva-cist linearni sistem,odlikuje se prvenstvenom i

neogranicenom primenom prava predstavljanja.Unutar jedne parentele srodnici se pozivaju na nasledje
prvenstveno po linijama(otuda i naziv).Npr.ostavilac je imao dvoje dece ,znaci formiraju se dve linije.U slucaju
da jedno ostaviocevo dete ,recimo nije dozivelo trenutak delacije ili je nedostojno,na nasledje se pozivaju deca
tog lica(unuci ostavioca),dobijajuci onaj deo koji pripada toj liniji.Dakle,predstavljanje,tj.reprezentacija se
primenjuje sve dokle god ima ma i jednog clana nishodne linije.Tek u slucjau da u jednoj liniji nema clanova
tj.srodnika,primenjuje se pravo prirastaja.Pravo predstavljanja se po pravilu primenjuje u prva tri zakonska
nasledna reda.Reprezentacija vazi i u nasem pravu.

Pravna priroda predstavljanja

1)Prema jednom shavatnju do reprezentacije je dolazilo samo usled smrti pretka,tako da je to jedna vrsta
naslednog prava potomaka(teorija materijalne reprezentacije)Pravo pretka mora imati odredjene kvalitete,da
bi na osnovu tog prava nasledjivao njegov potomak.U slucaju da je predak,npr. nedostojan ili
nesposoban,onda ni njegov potomak ne moze postati ostaviocev naslednik.

2)Prema drugom shavatnju,potomak koji se koristi reprezentacijom nasledjuje po svom sopstvenom pravu
(iure proprio) sto znaci da ce nasledjivati ,naravno kada i sam ispunjava odredjene kvalitete,uvek kada njegov
predak iz nekog razloga nije postao naslednik(teorija formalne reprezentacije).Ovo shavatnje vodi u siru
primenu reprezentacije,problem pravne prirode ovo prava se u stvari ne tice naslednickog svojstva,vec samo
velicine nalslednog dela.Sistem koji je prihvacen u vecini prava,kome pripada i nase predstavlja doslednu
primenu pravila koja vaze za parentalno-linearni sistem.Taj sistem se zasniva na ANTICIPIRANOM
NASLEDJIVANJU.Taj sistem podrzava ono sto bi trebalo da se odigra po redovnom toku stvari,da roditelji ne
nadzivljavaju svoju decu.Otuda i pravilo da unuci,koji se sluze reprezentacijom,uvek dobijaju onaj deo koji bi
dobili njihovi roditelji da su,po redovnom toku stvari ,mogli da naslede.Drugi sistem,narocito zatupljen u nekim
drzavama SAD-a polazi od pretpostavljene volje pretka: svi pripadnici ist generacije ,npr.unuci ostavioca
trebalo bi da dobiju isti deo,jer je predak gajio ista osecanja prema svim potomcima istog stepna srodstva(da
je nekoga izdvojio on bi to ucinio putem zavestanja)

Da bi doslo do primene prava predstavljanja

1) mora doci do smrti rodonacelnika odgovarajuce parentele,tj.samo potomci se mogu koristiti pravom
predstavljanja
2) da reprezentovani nije postao naslednikom ostavioca iz odredjenih ili bilo kojih drugih razloga.Prema
pozitivnom pravu u Srbiji negativna nasledna izjava povlaci automatsku primenu prava predstavljanja
3) reprezent treba da poseduje odredjene kvalitete prema ostaviocu(da je
dostojan,sposoban,rodjen/zacet u trenutku delacije)
4) pravo predstavljanja primenjuje se kod zakonskog ,ne i kod testamentarnog nasledjivanja.Tim pravom
se mogu koristiti svi ostaviocevi potomci i njegovi pobocni srodnici do granice kruga zakonskih
naslednika u konkretnom pravu.
Pravo prirastaja-stupa u dejstvo kada iz nekih razloga ne moze da se primeni pravo predstavljanja.Kada
je pravo predstavljanja(u jednoj liniji) neprimenjivo,nasledni deo koji bi pripao srodnicima linije unutar
tog naslednog reda,prirasta naslednim delovima ostalih srodnika tog naslednog reda koji su u najblizem
stepenu srodstva sa ostaviocem.Moze se reci da pravo prirastaja nastupa kada zakonski nasledni deo
jednog ili vise naslednika postane slobodan,a reprezentacija se in conrecto ne moze primenit.U tom
slucaj slobodan deo prirascuje ipso jure ostalim sanaslednicima,prema njihovim naslednim delovima,ali
uvek vodeci racuna o stepenu i kvalitetu srodstva.Za razliku od prava predstavljanja,prirastaj se
primejuje kako kod zakonskog tako kod testamentarnog prava.

11) KRUG ZAKONSKIH I NUZNIH NASLEDNIKA-SLICNOSTI I RAZLIKE

Osnovna zajednicka nit u sistemu kontinentalnog prava jeste postojanje prava odredjenih zakonskih
naslednika da zahtevaju zakonom unapred odredjen deo zaostavstine.To pravo pripada ostaviocevim
najblizim srodnicima,pre svega deci,eventualno bracnom drugu.Taj deo zaostavstine odredjen je
procentualno i po pravilu se krece od 1/3 do 2/3 zakonskog naslednog dela. Nuzni naslednici su
posebna vrsta zakonskih naslednika cije se pravo izvlaci direktno iz zakona.To su ostaviocu najbliza lica
prema kojima je on,za vreme svog zivota,imao odredjene duznosti(duznost izdrzavanja).Nuzni deo je
ustanovljen u korist odredjenih zakonskih naslednika i njihov polozaj kao nuznih naslednika zavisan od
njihvog mesta i polozaja kao zakonskog naslednika.Nuzni naslednici predstavljaju posebnu vrstu
zakonskih naslednika kojima pripada deo nasledja po sili samog zakona.To znaci, da nuzni naslednik
mora da ispunjava sve one zahteve koje propisuju dato pravo kada govori o zakonskim naslednicina-
 sposobnost,dostojnost,ali uz to on mora i da se u konkretnom slucaju poziva kao zakonski naslednik
(stepen srodstva,pripadnost odredjenom naslednom redu...)
Polozaj nuznih naslednika zavisi i od nekih posebnih pravila,koja za njega ,kao zakonskog nalsednika
vaze u konkretnom pravu.Npr. polozaj supruznika kao nuznog naslednika u prvom naslednom redu u
svajcarskom pravu zavisi i od prava opcije koje on ima kao zakonski naslednik: ili ce prihvatiti ¼ nasledja
u svojini ili 1/2 u dozivotno plodouzivanje.
U madjarskom pravu pored 1/2 zaostavstine koju nasledjuje u svojinu bracni drug ima i pravo
dozivotnog plodouzivanja na ostalom delu zaostavstine.
Te posebnosti koje karakterisu pojedna prava posledica su razlicitog istorijskog iskustva,drugacijih
prakticnih potreba,razlicitog gledanja na porodicu i bracnog druga.
12)ZAKONSKI NASLEDNI REDOVI-REDOVNA PRAVILA ZAKONSKOG NASLEDJIVANJA

Ovde postoji princip iskljucivosti ,dok god postoji makar jedan naslednik prvog naslednog reda,naslednici
drugog reda ne mogu biti pozvani.Odstupanje postoji samo kada je rec o bracnom drugu ostavioca.Dalja
logika je ista.Dokle god postoji makar jedan naslednik drugog naslednog reda ,naslednici teceg naslednog reda
ne mogu biti pozvani itd..

Prvi nasledni red cine:

1)bracni drug ostavioca pod uslovom da ima sa njim decu

2)deca ostavioca(bracna,vanbracna) i svi potomci te dece tj. unuci ,praunuci

3)usvojenici iz potpnog usvojenja i njihovo potomstvo

Na nasledje se prvo pozivaju deca ostavioca,usvojenici i bracni drug.Ako su deca umrla pre ostavioca,onda se
pozivaju unuci ostavioca.Ako su unuci mrtvi,onda se pouivaju praunuci itd..Bracni drug je naslednik prvog
naslednog reda samo u slucaju da sa ostaviocem ima bar jedno dete ili usvojenika.Ako to nije slucaj,onda
bracni drug postaje naslednik drugog reda.Deca,usvojenici i bracni drug nasledjuju zastavstinu po spostvenom
pravu i dele je na jednake delove.U prvom naslednom redu se primenjuje pravo predstavljanja i to
neograniceno,pa tek ako ne moze da se primeni pravo predstavljanja ,primenjuje se pravo prirastaja.

Drugi nasledni red:

1) bracni drug ostavioca ako sa ostaviocem nije imao dece ili usvojenika(bracni drug nasledjuje po
sopstvenom pravu)
2) roditelji ostavioca(nasledjuju po sopstvenom pravu)
3) svi potomci ostaviocevih roditelja(brace,sestre,polubrace,polusestre i svi njihovi potomci)oni
nasledjuju po pravu predstavljanja

Na nasledje se najpre pozivaju zajedni bracni drug i roditelji ostavioca.Ako je jedan od roditelja ostavioca
umro pre ostavioca,onda se umesto njega pozivaju njegova deca,koja su istovremeno braca i sestre
ostavioca.Ako je neko od te dece umro pre ostavioca ,onda se pozivaju njihova deca itd..Ako su pre
ostgavioca umrla oba roditelja koja nisu imala vise dece osim ostavioca,onda celokupnu imovinu nasledjuje
bracni drug.Podela zaostavstine,bracni drug ½,roditelji zbirno ½,ondosno svako po ¼
 U drugom naslednom redu prvo se primenjuje pravo predstavljanja i to neograniceno,tek ako se ne moze
primeniti pravo predstavljanja,primenjuje se pravo prirastaja.

Treci zakonski nasledni red:

1)deda i baba ostavioca i po ocu i po majci ,nasledjuju po sopstvenom pravu

2)svi potomci deda i baba i po ocu i po majci (stricevi,ujaci,tetke sa svojim potomcima,braca i sestre od
ujaka,striceva i tetki-po pravu predstavljanja)

Na nasledje se najpre pozivaju dede i babe po ocu i majci .Ako deda nije ziv onda se umesto njega pozivaju
njegova deca.Svaki deda,baba dobijaju po ¼ zaostavstine.

Cetvrti nasledni red:

1) pradeda i prababa ostvioca i po ocu i po majci ,ali bez potomaka.Potomci prababe i pradede nikada ne
mogu biti pozvani na nasledje.Svaki pradeda i prababa dobice 1/8 nasledstva.

Peti i dalji nasledni red:

1) cukundede i cukunbabe po ocu i po majci bez potomaka.Svaki cukendeda i cukunbaba dobijaju po 1/16
nasledstva.

13)ZAKONSKO NASLEDJIVANJE U PRVOM NASLEDNOM REDU (redovna pravila i odstupanja od redovnih

pravila)

Rodonacalenik prvog naslednog reda je sam ostavilac i njega pre svih i na jednake delove nasledjuju
deca(prirodna i gradjanska-usvojenici) i njegov bracni drug.U slucaju da neko ostaviocevo dete ne nasledi
(umre pre ostavioca),ostavioca nasledjuju potomci tog deteta dobijajuci onaj deo koji bi dobilo ostaviocevo
dete da je moglo da nasledi.Kada supruznik ne dozivi delaciju ,nesposoban da nasledi nedostojan ili
razabstinjen ili da negativnu izjavu ,njegov nasledni deo se na na onoliko delova koliko ostavilac ima
prvostepenih potomaka.U okviru I naslednog reda ostaviocev supruznik ima u osnovi isti naslednopravni
polozaj kao i ostaviocev potomak.Ali ovde postoji izuzetak- kada postoji ostaviocevo dete kojem ostaviocev
bracni drug nije roditelj,a imovina supruznika je veca od one koja bi mu priprala pri podeli zaostavstine na
jednake delove onda svako ostaviocevo dete moze naslediti do dva puta vise nego bracni drug ako sud,posto
razmotri sve okolnosti ,oceni da je to opravdano.Znaci uslovi su:

1) da postoji makar jedno ostaviocevo dete ciji drugi roditelj nije nadziveli ostaviocev supruznik
2) da je imovina nadzivelog supruznika veca od zakonskog dela koji bi dobio pri jednakoj raspodeli
zaostavstine sa ostaviocevim prvostepenim potomcima
3) da sud oceni da je to u datim okolnostima pravicno ,a to podrazumeva dva elementa:

a)da li je smanjenje pravicno?

b)koliki je koeficijent uvecanja opravdan.Pri izracunavanju naslednog dela u ovakvim slucajevima treba se
koristiti sledecom formulom
 Pravilo uvecavanja ne vazi se ako se na ovakvo nasledje poziva potomak ostaviocevog deteta kome
nadziveli supruznika ostavioca nije roditelj.Ako ostavilac nema potomstva,ne nasledjuje u prvom
naslednom redu.

14)ZAKONSKOM NASLEDJIVANJE U DRUGOM NASLEDNOM REDU (redovna pravila i odstupanje od redovnih

pravila koja se odnose na povecanje naslednog dela supruznika)

Drugi nasledni red cine ostaviocev bracni drug i ostaviocevi roditelji i njhovo potomstvo.Ostaviocev supruznik
u drugom redu dobija ½ zaostavstine ,onoliko koliko bi najvise mogao dobiti u prvom naslednom redu.Drugu
polovinu na jednake delove nasledjuju ostaviocevi roditelji ,tako da svakom od njih pripada po ¼
nasledstva.Kada ostavilac nema supruznika u trenutku smrti ,onda celu zaostavstinu nasledjuju ostaviocevi
roditelji i to po ½.Izmedju srodnika vazi pravilo predstavljanja i u II redu.Naime ako jedan ostaviocev roditelj
umre pre ostavioca ili iz drugih razloga ne moze ili ne zeli deo zaostastine koji bi mu pripao da se pojavljuje kao
naslednik ,nasledjuju njegova deca ,tj.braca i sestre ostavioca;a ako ne mogu ili ne zele da se pozovu na
nasledje ,onda se pozivaju njihovi potomci ,tj.ostaviocevi bratanci i bratanice,sinovci i sinovice,sestrici i
sestricine (unuci ostaviocevih roditelja).Kada su oba ostavioceva roditelja umrla pre ostavioca (ne zele ili ne
mogu da naslede) deo nasledja koji bi mu pripao nasledjuju potomci tog roditelja.Ovde treba imati u vidu
razlikovanje na punorodne i polurodne ostavioceve srodnike.Ostavioceva braca i sestre po ocu nasledjuju na
jednake delove samo onaj deo zaostavstine koji bi pripao ostaviocevom ocu.Isto vazi i za majku.Ako ostaviocev
roditelj nema potomaka koji bi hteli i mogli da budu njegovi reprezenti ,tada njegov nasledni deo pripada
drugom ostaviocevom roditelju.Ako ni drugi ostaviocev roditelj ne zeli ili nece ,celokuona zaostavstina bi
pripala potomcima tog drugog roditelja(odnosno ostaviocevoj polubraci i polustestrama)Ako su oba
ostavioceva roditelja umla pre ostavioca ,a nisu ostavili potomke celokupnu zaostvstinu nasledjuje ostaviocev
supruznik.Tada supruznik kao jedinii naslednik iz II reda iskljucuje iz nasledjivanja naslednike iz III reda.

Povecanje naslednog dela supruznika-Uslovi su da nadziveli supruznik nema nuznih srodnika za zivot,zatim
duzina trajanja zajednice zivota izmedju ostavioca i supruznika i imovinskih prilika. Supruznik moze postaviti
zahtev za povecanje naslednog dela u roku od godinu dana od ostavioceve smrti -1 godinu od kad je resenje
kojim je ostavilac proglasen mrtvim postalo pravosnazno.Ovaj zahtev se uvek postavlja u ostavinskom
postupku,ne moze ga postaviti posle pravosnaznosti ostavinskog resenja iako nije istekao rok od godinu
dana.Supruznik koji nije ucestvovao u ostavinskom postupku vezan je materijalnopravnim prekluzivnim rokom
od godinu dana od trenutka otvaranja nasledja.Zahtev za povecanje naslednog dela supruznik moze postaviti
prema jednom od vise postojecih sanaslednka ,prema vise njih ili prema svima.Sud je dvostruko vezan
supruznikovim zahtevom kako povodom sanaslednika koji su zahtevom obuhvaceni ,tako i povodom obima
povecanja koje supruznik trazi.Kada je zahtev usmeren prema vise sanaslednika,sud moze prema jednom od
njih usvojiti ,a prema nekome odbiti zahtev.Prosirenje naslednog dela supruznika konstituisanjem dozivotnog
uzivanja ne menja naslednopravne posledice koje su nastale u trenutku delacije(ne odgovara u vecem obimu
za dugove-srazmerno uvecanju).Kada supruzniku pripadne u svojinu celokupna zaostavstina ,ostali naslednici
ex tunc(retroaktivno) gube naslednicko svojstvo.Tog trenutka supruznik postaje odgovoran za sve
dugove.Supruznikovo pravo na povecanje naslednog dela je nenasledivo.Zakon izricito propisuje da ako bracni
drug umre pre ostvarenja prava na povecanje naslednog dela,to pravo prelazi na njegove naslednike.

15)ZAKONSKO NASLEDJIVANJE U DRUGOM NASLEDNOM REDU(redovna pravila i odstupanja od

redovnih pravila koja se odnose na povecanje naslednog dela roditelja)

Prvi deo isti kao i za prethodno pitanje(redovna pravila)

Pravo na povecanje zakonskog dela pripada samo onom roditelju koji hoce i moze da nasledi ,a nema
nuznih sredstava za zivot.Otvaranje prava i velikoj meri zavisi od toga da li izmedju ostaviocevih
roditelja postoji zajednica zivota.Ako su ostaviocevi roditelji u trenutku delacije ziveli zajedno pravo na
povecanje naslednog dela imaju oba roditelja,a ostavruju ga na ustrb svojinskog dela ostaviocevog
supruznika.Roditeljima tada pripada dozivotno uzivanje na spruznikovom naslednom delu u obimu koji
sud prema okolnostima odredi.Ako je zajednica zivota osatviocevih roditelja u trenutku delacije trajno
prestala,roditelj koji nema nuznih sredstava za zivot moze zahtevati povecanje svog naslednog dela
najpre prema ostaviocevom bracnom drugu.Ako su oba ostavioceva roditelja premda rastavljeni,u
oskudici ,svaki od njih moze zahtevati povecanje svog naslednog dela prema prezivelom bracnom
drugu.Medjutim kada je zajednica zivota izmedju ostaviocevh roditelja prestala krivicom jednog od njih
,tada drugi roditelj moze zahtevati povecanje sopstvenog naslednog dela i prema ostaviocevom
supruzniku,ali i prema roditelju cijom krivicom je prestala zajednica zivota.Kada jedan osatviocev
roditelj ne moze ili nece da nasledi ,tada drugi,koji nema nuznh sredstava za zivot ,moze povecanje
ostvariti ne samo prema prezivelom supruznku ostavioca vec i prema ostaviocevim pobocnim
srodnicima koji se po pravu predstavljanja pozivaju na nasledje umesto roditelja.Prilikom odlucivanja o
zahtevu ostaviocevih roditelja sud narocito ceni imovno stanje i sposobnost za privredjivanje
roditelja,ostavicevog bracnog druga i potomaka roditelja koji ne mogu ili nece da naslede,duzinu
trajanja zajednice zivota izmedju ostavioca i njegovog bracnog druga i vrednost zaostavstine.Ako su
ostavicevi roditelji preminuli pre ostvarenja prava na povecanje naslednog dela ,to pravo prelazi na
njihove naslednike.

16)ZAKONSKO NASLEDJIVANJE U DRUGOM NASLEDNOM REDU(redovna pravla i odstupanja od

redovnih pravila koja se odnose na smanjenje svojinskog dela supruznika)
Prvi deo o redovnim pravilima u pitanju broj14.
Ustanova samanjenja naslednog dela supruznika do ¼ u drugom naslednom redu uvedena je u srpsko
pravo Zakonom o nasledjivanju Srije 1995.god. Pri odlucivanju o obimu smanjenja naslednog dela
supruznika sud ceni vrednost ostaviocevih nasledjenih dobara i duzinu trajanja zajednice zivota
ostavioca i bracnog druga.Zakon predvidja 2 uslova za smanjenje do ¼
a) da ostavioceva nasledjena dobra cine vise od polovine njegove posebne imovine(podrazumevaju se
i pokloni)Vrednost dobara se ceni prema stanju u kojem su bila u trenutku ostavioceve smrti,a
prema cenama koje vaze u vreme procene
b) nasledni deo moze biti smanjen samo ako bracna zajednica zivota nije trajala duze
vremena.Orijentacionim rokom se uglavnom uzima trajanje od bar 3 godine.
 Zahtev za smanjenje do ¼ uvek se postavlja u ostavinskom postupku,rok 1 godina od otvaranja
nasledja.Naslednik koji nije ucestvovao u ostavinskom postupku moze traziti smanjenje tuzbom u
parnicnom postupku.Zahtev za smanjenje moze postaviti naslednik iz one loze iz koje su dobra kao
nasledje usla u ostaviocevu imovinu (ratio legis ove ustanove je povracaj dobara loza iz koje su
svojevremeno usla u ostaviocevu imovinu).Smanjenjem naslednog dela supruznika uvecava se nasledni
deo naslednika koji su postavili zahtev za smenjenje.Pravo na smanjenje naslednog dela supruznika je
nasledivo.Kada naslednici postave zahtev za smanjenje supruznikovog naslednog dela ,supruznik stice
pravo izbora zasnovanog na zakonu: ili da se sa sanaslednicima do kraja upusti u raspravu oko
smanjenja svojinskog naslednog dela,ili da izabere dozivotno uzivanje na polovini zaostavstine.

17) POLOZAJ ADOPTIVNIH SRODNIKA KAO ZAKONSKIH I NUZNIH NASLEDNIKA

U nasem savremenom pravu postoji samo potpuno usvojenje.Medjutim,nepotpuna usvojenja

zasnovana pre stupanja na snagu Porodicnog zakona i dalje ostaju u vaznosti.Potpuno usvojenje
podrazumeva da se izmedju usvojioca i njegovih potomaka,s jedne strane ,uspostavljaju odnsoi koji
postoje izmedju roditelja i dece i drugih krvnih srodnika.Takodje,podrazumeva prestanak uzajamnih
prava i obaveza izmedju usvojenika i njegovih bioloskih srodnika.Usvojenik iz potpunog usvojenja i
njegovi potomci ulaze u krug zakonskih naslednika usvojioca,na isti nacin i sa istim posledicama kao da
je u pitanju krvno srodstvo.Nepotpunim usvojenjem se takodje stvaraju odnosi koji postoje izmedju
roditelja i dece,ali su posledice uze nego u slucaju potpunog usvojenja.Uvek treba imati na umu da
nepotpuno usvojenje deluje inter partes i da ostala lica ne moze obavezivati.To znaci da usvojenik i
njegovi potomci ne mogu biti zakonski naslednici usvojiocevih srodnika ,njegovog supruznika,niti
njegovih drugih usvojenika.Prema resenju u Srbiji ,pravilo je da usvojilac ne moze naslediti svog
usvojenika.Ipak,u slucaju kada usvojilac nema nuznih sredstava za zivot ,a usvojenik nema naslednika iz
prvog naslednog reda,usvojilac moze u roku od 1 godine od smrti usvojenikove zahtevati dozivotno
uzivanje na delu zaostavstine,pod uslovom da pri usvojenju nisu bila iskljucena usvojenikova nasledna
prava.Pri odlucivanju sud ceni duzinu trajanja usvojenja,obim usvojenikovih naslednih prava,vrednost
zaostavstine.Ako usvojilac umre pre ostavrenja prava na nasledje ,to pravo prelazi na njegove srodnike.

18)POLOZAJ SUPRUZNIKA KAO ZAKONSKOG I NUZNOG NASLEDNIKA

Zakonsko nalsedno pravo supruznika izvire iz postojanja braka izmedju njega i ostavioca u momentu
ostavioceve smrti.Supruznik nece postati zakonski naslednik ako je brak za zivota ostavioca ponisten ili
razveden.U srpskom naslednom pravu supruznik ucestvuje u podeli zaostavstine zajedno sa
ostaviocevim srodnicima.On se pojavljuje kao zakonski naslednik u prvom i drugom naslednom redu.U I
redu supruznik deli zaostavstinu na jednake delove sa ostaviocevom decom.Ako ostavilac nema
potomke koji bi mogli i hteli da naslede supruznik prelazi u II nasledni red gde dobija ½ zaostavstine,Za
slucaj da u drugom naslednom redu nema nijednog srodnika koji bi mogao i hteo da nasledi,supruznik
ce naslediti celu zaostavstinu.Specificnost naslednopravnog polozaja supruznika ogleda se u tome sto
njegov nasledni deo moze biti povecan ili smanjen.Smanjenje naslednog dela supruznika ¼ u drugom
naslednom redu .Smanjenje naslednog dela supruznika u prvom naslednom redu ima tri uslova:

1) da postoji ostaviocevo dete kome nadziveli ostaviocev supruznik nije drugi roditelj
 2) da je imovina supruznika veca od svega sto bi nasledio pri podeli na jednake delove sa
ostaviocevom decom
3) da sud posto razmotri sve okolnosti oceni da je smanjenje opravdano
Povecanje naslednog dela supruznika moze biti malo-supruznik dobija ½ zaostavstine,a na drugoj
ima pravo na plodouzivanje ,veliko- supruznik na osnovu odluke suda sve nasledjuje.Uslovi za
povecanje naslednog dela supruznika:
1) nema nuznih sredstava za zivot
2) zahtev u roku od godinu dana od smrti ostavioca
3) odlucuje sud na osnovu svih okolnosti
Pored ovih uslova za veliko povecanje potrebno je da se ispune jos dva uslova:
1) supruznik mora podneti zahtev za dodelu celokupne zaostavstine
2) zaostavstina mora biti tako male vrednosti da bi njena podela supruznika dovela u oskudicu.

19) POLOZAJ POTOMAKA,PREDAKA I POBOCNIH SRODNIKA KAO ZAKONSKIH I NUZNIH NASLEDNIKA

20) GUBITAK ZAKONSKOG NASLEDNOG PRAVA SUPRUZNIKA

Pre svega supruznici gube pravo medjusobnog nasledjivanja u slucaju razvoda ili ponistenja braka ,jer onda
nestaje pravno relevantna veza koja omogucava supruznicima ulazak u u krug zakonskih naslednika.Pored
slucaja kada je brak prestao pre delacije postoje i tri razloga za gubitka prava na intestansko nasledjivanje
izmedju supruznika:

1) ako je ostavilac podneo tuzbu za razvod braka,a posle njegove smrti se utvrdi da je tuzba bila
osnovana.Naslednici ostavioca su ovlasceni da zahtevaju samo nastavljanje postupka koji je otpoceo
ostaviocevom tuzbom.Ukoliko sud presudom utvrdi razvod supruznik nece imati nikakvo naslednopravno
ovlascenje ,i to od trenutka delacije.

2) ako je brak nadzivelog supruznika sa ostaviocem oglasen za nepostojeci,ili je ponisten,posle delacije ,usled
uzroka za cije je postojanje nadziveli supruznik znao u vreme zakljucenja braka.

3) ako je zajednica zivota nadzivelogsupruznika sa ostaviocem bila trjano prestala krivicom nadzivelog
supruznika ili u sporazumu sa ostaviocem.

Vecina ovih pitanja se svodi na spor cinjenicnog karaktera,pa je sud duzan da u postupku utvrdi sve relevantne
cinjenice ,sa tim da teret dokazivanja ,razume se pada na tuzilacku stranu.

21) DRZAVA KAO NASLEDNIK

Zaostavstina bez naslednika je ona koju ne nasledi nijedno fizicko lice iz kruga zakonskih naslednika,nijedan
testamentarni naslednik ili,u pravima u kojima je to dopusteno,koju ne nasledi nijedan ugovorni
naslednik.Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.Ona nasledjuje celokupnu zaostavstinu u slucaju
kada iza ostavioca nema drugih zakonskih naslednika,niti punovaznog zavestanja.Ako postoji punovazno
zavestanje ,drzava nasledjuje samo vrednost zaostavstine kojom ostavilac nije raspolagao.

Drzava moze biti iskljucivi univerzalni sukcesor: kada ostavilac nije iza sebe ostavio drugih zakonskih
naslednika,a zavestanje ne postoji,ili je nistavo,ili je punovazno ali u njemu su odredjeni samo singularni
sukcesori.Kao zakonski naslednik ,drzava moze imati i polozaj tzv. Prethodnog naslednika (kad je zavestajni
naslednik postavljen pod odloznim uslovom ili rokom) i tava ilida drzavi pripada pravo uzivanja zasotavstine
sve do ostavrenja uslova ili isteka roka ,s tim da u slucaju neostvarenja uslova,drzava postaje univerzalni
sukcesor.Republika Srbija kao i svaki drugi naslednik,moze zahtevati predaju zaostavstine ,traziti ponistaj
zavestanja,tuziti prividnog naslednika.Drzava odgovara za ostavioceve dugove do visine nasledjene imovine i
mora da ispuni isporuke i naloge.To vazi uz dve rezerve:

1) nalog ili isporuka ne smeju da terete nikoga licno,jer tada u odsustvu opterecenog lica-padaju
2) kao iskljucivi naslednik drzava je obavezna da ispuni naloge,ali prakticno,ova obaveza je moralne
prirode,jer ne postoji lice kome bi pripao njen deo zaostavstine.

Drzava se ne moze odreci nasledja.Zaostavstina koju nasledi RS postaje drzavna imovina.

22) NUZNI NASLEDNI REODVI (krug nuznih naslednika,velicina nuznog dela i pitanje uslovnosti nuznih
naslednika)

Nuzni naslednici su posebna vrsta zakonskih naslednika cije se pravo izvlaci direktno iz zakona.To su ,po
pravilu,ostaviocu najbliza lica prema kojima je on ,za vreme svog zivota imao odredjene duznosti(posebno
duznost izdrzavanja)

ZON iz 1995.godine prosiruje krug nuznih naslednika u Srbiji.Njega cine sledeca lica:

1) u I nuznom naslednom redu ostaviocevi potomci,usvojenici i njihovi potomci i ostaviocev bracni drug
2) u II nuznom naslednom redu ostaviocev bracni drug,roditelji,usvojilac ,kao i ostavioceva braca i
sestre,ali ne i njihovo potomstvo
3) treci i ostale nasledne redove cine samo rodonacelnici tj.svi ostali ostaviocevi preci
Uslovi se mogu podeliti na
a) OBJEKTIVNE- da bi neko lice bilo nuzni naslednik ,potrebno je prvo ,da postoji zakonom
predvidjena veza tog lica sa ostaviocem .Drugo,okolnosti da se to lice po zakonskom redosledu
pozivanja na nasledstvo in concreto pojavljuje kao zakonski naslednik.Po tom kritterijumu nuzni
naslednici su bez dodatnih uslova: svi potomci ostavioca ,njegovi usvojenici ,njihovi
potomci,supruznik ostavioca i ostaviocevi roditelji.
b) OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNE- izvesna lica mogu postati nuzni naslednici samo uz ispunjenje dodtanih
uslova.
Ti uslovi se svode na cinjenicu nemanja nuznih sredstava za zivot i trajnu nesposobnost za
privredjivanje.Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena.Uz ovaj kriterijum-ostaviocevi braca i
sestre,usvojilac iz nepotpunog usvojenja,babe i dede i ostali preci.
Velicina nuznog dela-nase pravo prihvatilo je sistem pojedinacnog nuznog dela.Da bi se odredio
nuzni deo neophodno je prethodno izracunati zakonski deo nuznog naslednika.Taj deo predstavlja
osnovicu za izracunavanje nuznog dela .Osnovica se zatim umanjuje za zakonom odredjen
razlomak.Npr, Zakonski deo deteta iznosi ½ obracunske vrednosti zaostavstine ,a njegov nuzni deo
iznosi ½ zakonskog dela ,sto znaci ¼ obracunske vrednosti zaostavstine.
23)PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NUZNI DEO
 Naslednopravna priroda prava na nuzni deo nije nikakv prirodni,obavezan,odnosni jedini oblik koji
je primenjiv .Nas ZON Srbije je prihvatio pravilo o obligacionopravnoj prirodi prava na nuzni deo
propisavsi da nuznom nasledniku pripada novcana protivrednost nuznog dela (obligaciono pravo)
Ova pretpostavka moze se oboriti na dva nacina:
1) Posredstvom ostavioceve volje iskazane u zavestanju(kad god je nuznom nasledniku zavestana
vrednost manja od nuznog dela ,tumacenjem zavestanja treba otkriti zavestavaocevu nameru o
nacinu na koji ce nadopuniti nuzni deo)
2) Odlukom suda na zahtev nuznih naslednika-Zakon je propisao zastitno pravilo prema kome
nuzni naslednik moze,pred sudom,zahtevati da se nuzni deo iz obligacione preobrazi u
stvarnopravnu prirodu.Prilikom ocene zahteva za preobrazaj prava na nuzni deo iz
obligacionopravne u stvarnopravnu prirodu ,sud treba da uzme u obzir sledece cinioce:
a) Karakter dobara koji ulaze u sastav zaostavstine
b) Postojanje i duzinu zajednice zivota izmedju ostavioca i nuznog naslednika
c) Licne i imovinske prilike nuznog naslednika ,zavestajnih naslednika i ostalih lica koja su
primila neku imovinsku vrednost iz zaostavstine na osnovu dobrocinog pravnog posla
(isporukoprimci i poklonoprimci)
24) OBRACUNSKA VREDNOST ZAOSTAVSTINE
Utvrdjivanju postojanja povrede nuznog dela prethodi povredjivanje obracunske vrednosti
zaostavstine koja predstavlja osnovicu za izracunavanje nuznog dela.Najpre se vrsi popis i
procena celokupne imovine koju je ostavilac imao u trenutku smrti,kao i svih njegovih
zavestajnih raspolaganja i potrazivanja,osim onih potrazivanja koja su ocigledno
nenaslediva.Od tako utvrdjene vrednosti ,koja predstavlja AKTIVU zaostavstine,dobija se
PASIVA zaostavstine ,kao i toroskovi popisa i procene zaostavstine i uobicajeni troskovi
sahrane.Ostatak dobijen na ovaj nacin naziva se NETO vrednost zaostavstine.
Obracunska vrednost dobija se kada neto vrednost zaostavstine saberemo sa vrednoscu
svih poklona koje je ostavilac ucinio svojim zakonskim naslednicima,kao i sa vrednoscu
poklona koje je ostavilac ucinio u poslednjoj godini zivota licima koja nisu bila njegovi
zakonski naslednici.
U obracunsku vrednost zaostavstine ne ulaze:
1) Dobra koja je zakonski nasldnik stekao punovaznim ugovorom o ustupanju i raspodeli
imovine za zivota
2) Ono sto je ostavilac utrosio u izdrzavanje i skolovanje naslednika
3) Pokloni ucinjeni u dobrotvorne i opstekorisne svrhe
4) Manji,uobicajeni i prigodni pokloni

Pri procenjicanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrdjivanja

zaostavstine,ili prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena.Ako se poklon sastoji u
osiguranju u korist poklonoprimca,kao vrednost poklona uzima se zbir uplacenih premija,
kada je taj zbir manji od osigirane sume.Ako je zbir premija veci od osigurane sume,kao
vrednost poklona uzima se osigurana suma.

25) ISKLJUCENJE IZ PRAVA NA NUZNI DEO

Za razliku od nedostojnosti ,gde je neophodna izricita volja zavestaoca da bi se ona otklonila (kada je
mogucno) da bi iskljucenje iz prava na nuzni deo delovalo ,potrebno je ,pored ispunjenja zakonskih uslova,da
zavestalac svojom voljom iskljuci nuznog naslednika ,i to na nesumnjiv nacin.Pri tome ,zavestalac ne mora da
navede zakonski osnov iskljucenja ,ali mora odrediti iskljucenje u skladu sa tim osnovom .

ZON Srbije predvidja sirok pravni standard kao razlog za iskljucenje iz prava na nuzni deo.Rec je o tezem
ogresenju zavestaoca koje je nastalo povredom neke zakonske ili moralne obaveze.Potom su ,exempli causa
,navedeni neki razlozi koji mogu dovesti do ogresenja grub i uvredljiv odnos prema zavestaocu ,njegovom
detetu ,usvojeniku ,bracnom drugu ili roditelju i odavanje neredu i nepostenom zivotu.Teze oglasenje o
zakonsku obavezu mora se sastojati u radnji ,ili njenom propustanju ,kada je u zakonskom propisu izricito
predvidjena,ili to iz odredjenog propisa nesumnjivo proizilazi.Medjutim,ovo se uvek mora procenjivati zajedno
sa drugim elementom,tj.mora se ceniti i kroz prizmu ogresenja moralne obaveze izmedju lica koja su u pitanju.

Najteze je pitanje ocene stepena povrede jer samo tezi oblik vodi iskljucenju.Tako se uzima da je u pitanju teza
povreda navedenih obaveza ako je roditelj zanemario odgoj deteta ili se odao nepostenom zivotu,ako je dete
na grub ili uvredljiv nacin uskratilo postovanje prema roditelju ,ako dete nije brinulo o svom roditelju,nije ga
posecivalo,nije ga gledalo ni na samrtnoj postelji.A sud se moze upustiti u utvrdjivanje samo onih cinjenica i u
ocenu samo onih uslova koji su u testamentu navedeni kao razlozi isljucenja iz nasledstva.Kada je u pitanju
teze umsiljeno krivicno delo ,po pravilu se mora dokazati presudom krivicnog suda,kojom se naslednik
oglasava krivim.Umisljaj postoji ako je ucinilac svestan svog dela i ako je hteo njegovo izvrsenje ili je bio
svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica ,pa je pristao na njeno
nastajanje.Nije od znacaja da li je naslednik bio izvrsilac,postrekac ili pomagac.

Nerad ili neposten zivot nuznog naslednika takodje ovlascuje zavestaoca da primeni ustanovu
isljucenja.Neophodno je kumulativno ispunjenje oba elementa :

a) Nerad
b) Neposten zivot

Iskljucenje moze biti :

1) Potpuno(nuzni naslednik ne dobija nikakvu korist od zaostavstine)

2) Delimicno (nuzni naslednik dobija manju korist mereno prema vrednosti nuznog dela koji bi mu pripao
da nema osnova za eksheredaciju

Tetstator moze iskljuciti nuznog naslednika u obliku potrebnom za zavestanje i to na dva nacina : IZRICITO
ili PRECUTNO.

ZON Srbije 1995.predvidja da uzrok iskljucenja mora postojati u vreme ostavioceve smrti .

Ukoliko dodje do spora o osnovanosti iskljucenja,teret dokazivanja lezi na onome ko se na iskljucenje

poziva.To znaci da onus probandi uvek tereti zavstajnog naslednika odnosno drugog naslednika kome
eksheredacija ide u prilog, u slucaju da nuzni naslednik istakne prigovor neosnovane eksheredacije.

Posledica iskljucenja
Posto nuzni naslednik gubi nasledna prava u meri u kojoj je iskljucen logicno je da moze dobiti neku korist
(npr.legat) iz zaostavstine koju mu je testator ostavio i pored iskljucenja .

1) Treba utvrditi da li deo iskljucenog lica prema samom testamentu pripada nekom zavestajnom
nasledniku
2) Ukoliko se u tom smislu ne moze utvrditi volja zavestaoca ,tada ce se pristupiti prava
predstavljanja,tako da ce se pozvati na nasledje potomci iskljucenog lica
3) U slucaju da nema potomaka primanjuje se prava prirastaja
4) Ako nijedno lice iz blizeg naslednog reda ne moze ili nece da nasledi poziva se sledeci nasledni red
26. LISENJE PRAVA NA NUZNI DEO
Za razliku od iskljucenja ostavilac kod ustanove lisenja prava na nuzni deo nije slobodan da nuzni deo
lisenog lica ostavi kome hoce. Druga razlika se odnosi na krug lica koja mogu biti lisena prava na nauzni
deo. Dok se ustanova iskljucenja moze primenjivati na sve nuzne naslednike, dotle se lisenje moze
odnositi samo na potomka ostavioca, dakle pripadnik prvog nuznog naslednog reda.
Zavestalac moze potomka lisiti samo ako je on prezaduzen ili je rasipnik. To lisenje moze ici samo u
korist potomka lisenog lica. Pod prezduzenoscu nekog lica treba po pravilu smatrati takvo stanje
njegove imovine gde postoji trajnija ne srazmera izmedju aktive i pasive , i to u korist ove druge.
Rasipnistvo postoji kada je ocigledno da jedno lice sa svojom imovinom postupa na nacin koji vodi
njenom trajnom i nepovratnom umanjenju. Ako je nekom licu oduyeta poslovna sposobost usled
rasipnistava, to lice ne moze samostalno raspolagati svojom imovinom, pa vise i nije u mogucnosti da
bude rasipnik,
Za punovaznost lisenja neophodno je da liseno lice ima potomke, i to maloletno dete ili maloletnog
unuka od ranije preminulog deteta, ili punoletno dete, odns. punoletnog unuka od preminulog deteta
koji je nesposoban za predvidjanje.
Lisenje se, kao i iskljucenje, mora izvrsiti u formi tstamenta. Punovazno lisenje oduzima lisenom licu
pravo na nuzni deo u meri i na nacin kako je to odredio zavestalac.
Svrha ustanove lisenja prava na nuzni deo, pre svega, zastita dragocenosti ili eventualno daljih
potomaka ostavioca.
27. POVREDA NUZNOG DELA I ZASTITA NUZNOG DELA
U slucaju da vrednost raspolaganja testamentom i raspolaganja putem poklona premasi raspolozivi deo
zaostavstine nuzni deo je povredjen. Nuzni deo moze biti povredjen u celini ili delimicno. U prvom
slucaju nuznom nasedniku nije ostavljena nikakava vrednost iz zaostavstine, dok je u drugom nuzni
naslednik dobio manji deo od onoga koji mu sleduje po zakonu. Ostavilac moze povrediti nuzni deo na
tri nacina:
1. Iskljucivo zavestanjem
2. Iskljucivo besteretnim zazivotnim raspolaganjima
3. Kumulativno zavestanjem i bestertenim raspolaganjima inter vivos

Odredbe o zakonskom nasledjivanju su dispozitivnog karaktera: ostavilac je ovlascen da svojim

testamentom nacini drugaciji raspored svoje imovine za slucaj svoje smrti od onoga koji je zakonom
predvidjen. Ali ta sloboda izmene nije ne ogranicena. U sotavinskom postupku se utvrdjuje ko je nuzni
naslednik kao i njegovo pravo na nuzni deo. Ovaj postupak je poneka dovoljan jer se u njegovim
okvirima moze postici sporazum izmedju testamentarnih naslednika i poklonoprimca sa jedne strane i
nuznih naslendika sa druge strane (povredanuznog dela). U suprotnom nuzni naslednici moraju
podigu posebnu tuzbu u parnicnom postupku da bi ostvarili svoje pravo na nuzni deo. Kada je nuzni
deo obligaciono pravne prirode povredom nuznog dela nastaje novcana obligacija. Ukoliko duznici
nuznog dela dobrovoljno ne isplate nuznom nasledniku njegov nuzni deo on moze svoje pravo ostvariti
putem obligacione tuzbe. Rok za tuzbu iznositi 3 godine od dana proglasenja zavestanja kada je nuzni
deo povredjen zavestanjem. Ako je nuzni deo povredjen poklonima rok se racuna od trenutka delacije.

Kada je u pitanju redukcija testamentarnog raspolaganja, kada je rec o nasledno pravnoj (stvarno
pravnoj) prirodi nuznog dela rok za ostvarenje tuzebe pocinje od proglasenja testamenta, a kada je u
pitanju povracaj poklona rok tece od trenutka delacije. U oba slucaja rok je 3 godine.

28. URAČUNAVANJE POKLONA I LEGATA U NASLEDNI DEO

Pravilo je da se zakonskom nasledniku uračunava u njegov nasledni deo poklon koji je dobio od
ostavioca. Takođe, prelegat, odosno isporuka učinjena zakonskom nasledniku, takođe se uračunava. U
oba slučaja, do uračunavanja neće doći ako je tako odredio zaveštalac. Collatio bonorum uzima za cilj
da uspostavi imovinsku jednakost među zakonskim naslednicima u pogledu svih ostavinskih dobročinih
raspolaganja koja je on njima učinio, I to bez obzira da li su u pitanju poslovi inter vivos ili mortis causa,
I bez obzira da li su jednostrani ili dvostrani. Suština uračnavanja poklona I legata u nasledni deo sastoji
se u tome što se svakom zakonskom naslednku u njegov deo uračunava sve što je dobio od ostavioca
putem njegovih dobročinih raspolaganja pa se odgovarajuća vrednost iz zaostavštine dodeljuje ostalim
naslednicima, a tek potom se ostatak zaostavštine deli među njima po opštim pravilima
nasledjivanja.Ako je ostavilac naredio da se neki poklon ne uračuna u neki zakonski deo njegovih
naslednika, kao I u slučaju da to proizilazi iz okolnosti slučaja, taj polon se neće uračunati. Isto pravilo
se odnosi I na isporuke. U nsledni deo se ne uračunavaju : plodovi I druke koristi koje je naslednik imao
od poklonjene stvari, uobičajeni manji pokloni kao ni ono što je ostavilac ustupio na izdržavanje I
osnovno obrazovanje naslednika. Prilikom uračunavanja vrednosti poklonjene stvari se ceni prema
cenama u trenutku uračunavanja, ali prema stanju u vreme kada je učinjen poklon. Po ZON – u Srbije iz
1995. Svi pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasledje uračunavaju se nasledniku u
nasledni deo.

29. POJAM I PRAVNA PRIRODA ZAVEŠTANJA

Zaveštanje ( testament, oporuka ) predstavlja zakonom utvrdjeni oblik jednostrane, strogo lične I
opozive izjave za to sposobno lice, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti I
eventualno, daje druge izjave I naredbe u vezi sa svojom smrću. Zaveštalac može da unese I neke
neimovinske odredbe, npr priznanje vanbračnog očinstva, određivanje mesta I načina
sahrane…Ostaviočeve naredbe ( često izražene u imperative ) u testament uvek moraju biti u
saglasnosti sa pozitivnim pravom države u kojoj će se ostvariti njegova dejstva.I u naslednopravnom
smislu reč zaveštanje, odnosno testament ima više značenja. U formalnom smislu zaveštanje je svaka
izjava volje usmerena na postizanje nekog naslednopravnog cilja datog u zakonom utvrdjenom obliku (
formi za testament ). U materijalnom smislu, zaveštalac može imati samo jedno zaveštanje : to je
poslednja volja ostavioca. Zaveštanje u materijalnom smislu se ozmačava i terminom – testament u
subjektivnom smislu. A isprava koja sarži poslednju volju ostavioca, taj testamentarni dokument,
objekat na kome je napisan testament, označava se izrazom – TESTAMENT U OBJEKTIVNOM SMISLU.
Moguće je da zaveštalac sačini i negativni testament. TO je takvo zaveštanje kojim se zakonski
naslednik ( ili nužni ) delimično ili u celini isključuje iz prava na nasledjivanje. Pod pravnom prirodom
zaveštanja podrazumevamo njegove osobine kao pravnog pola

1. Pravni posao mortis cause – smrt lica je bitan uslov za otpočinjanje pravnih dejstava prava
mortis causa, odosno odsustvo činjenice smrti čini pravni posao nepotpunim
2. Dobročini pravni posao – dobročini su oni pravni poslovi kod kojih jedna strana dobije korist, a
da to ne daje nikakvu protivnaknadu. Testamentarno raspolaganje je uvek dobročino, pa i u
onim slučajevima kada sadrži odredjene terete i naloge
3. Jednostrani pravni posao – nastaju i proivode pravna dejstva izjavom samo jedne volje.
Testament nastaje kada ga lice sa aktivnom testamentarnom spsobnošću načini u zakonom
predviđenom obliku, a proizvodi pravno dejstvo tek posle smrti zaveštaoca. Jednostranost kao
jedna od bitnih osobina testamenta izražena je vrlo strogo : uticaj volje drugog lica vodi
njegovoj ništavosti. Testament mora da odražava stvarnu i pravu volju zaveštaoca, njegova
volja mora da bude u potpunosti slobodna u pravnmom smislu te reči
4. Strogo lični pravni posao – zaveštanje je pravni posao kod koga je isključena svako zastupanje.
Zaveštalac mora lično, svojim sopstvenom i slobodnom voljom, iskazati sadržinu svoga
testamenta. Otuda je i pravilo da punoletna lica kojima je potpuno ili delimično oduzeta
poslovna sposobnost ne mogu sačinjavati zaveštanje. Univerzalni ili singularni sukcesori
moraju u testamentu biti određeni ili odredivi ( odredivi ako je zaveštalac predvideo elemente
na osnovu kojih se može individualizovati naslednik, odnosno drugi korisnik iz testamenta. Npr
zaveštalac odredi neko lice da isplati određeni iznos najboljem a najsiromašnijem studentu
prava iz njegovog sel ).
5. Formalni pravni posao – to su poslovi koji podrazumevaju da volja, koja čini sadržinu pravnog
posla, bude izražena u određenom obliku (formi). Ispunjenje zaveštajne forme ( testament je
strogo formalni akt ), tačno propisane zakonom, bitan je sastojak tog pravnog posla.
6. Jednostrano opoziv pravni posao – zaveštalac ima pravo da bilo koja „ do poslednjeg daha „
izmeni ili opozove svoj testament. Odricanje od ovog prava nema nikakvo pravno dejstvo. Za
akt izmene ili opoziva testamenta zaveštalac mora da ima istu sposobnos koja se traži za akt
sačinjavanja, tj. Mora imati aktivnu testamentarnu sposobnost. Medjutim, ukoliko je
testament, punovažno nastao, naknadni gubitak zaveštaočeve testamentarne sposobnosti ne
utiče na njegovu punovažnost.

30.AKTIVNA ZAVEŠTAJNA SPOSOBNOST

Uslovi neophodni za postojanje aktivne zaveštajne sposobnosti se tradicionalno dele na objektivne

i subjektivne uslove.Subjektivan uslov je sposobnost za rasuđivanje, tj. Sposobnost pravnog
subjekta da shvati stvarni i pravni značaj svoje izjave volje.Objektivni uslov je određena starosna
granica, pravi se razlika između toga da li je u pitanju poslovna ili testamentarna sposobnost. Za
spposobnost za pravljenje testamenta se , po pravilu, postavlja nešto niža starosna granica. Ona
potiče od potrebe veće zaštite pravnog subjekta u poslovima inter vivos, gde pravni subjekat ne
može jednostrano izbeći izvšenje pravne obaveze koju je pravnim poslom primio. Naš zakonodavac
predvideo različitu starosnu granicu sticanja poslovne ( 18 godina ), a testamentarne ( 15 godina )
sposobnosti.Da bi zaveštanje bilo punovažno, zaveštalac mora posedovati aktivnu zaveštajnu
sposobnost u trenutku njegovog sastavljanja. Naknadno sticanje aktivne zav. Sposobnosti ne
dovodi automatski i do punovažnosti testamenta koji je sačinjen u vreme njenog odsustva.Lišenje
poslovne sposobnosti, otvara oborivu predpostavku da lišeno lice nama kativnu zaveštajnu
sposobnost ( nedostatak subjektivnog elementa – moći rasuđivanja )Gubitak sposobnosti za
rasudjivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. Izuzeta kada se bitno
izmene prilike koje su u vreme sačinjavanja zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud
može , na zahtev zainteresovanih lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo
zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka moći za rasuđivanje. Rok za
postavljanje zahteva iznosi 3 godine od dana proglašenja testamenta

31.ZAVEŠTAOČEVA VOLJA KAO USLOV ZA SAČINJENJE ZAVEŠTANJA

Jedan od uslova za zaključenje punovažnog pravnog posla jeste i pravino relevantna volja pravnog
subjekta da preduzme određene pravne radnje, i svest tog subjekta o uslovima i posledicama na
nešto što je moguće ostvariti. Pravno relevantna volja mora biti uperena na zasnivanje
odgovarajućeg pravnog posla, a u testamentarnom pravu je to namera ( volja ) za sačinjavanje
testamenta ( animus testandi ).Zaveštaočeva namera mora biti određena i bezuslovna. I kod
pravljenja i kod opoziva testamenta, treba jasno izraziti vilju da se baš tom izjavom raspolaže
svojom imovinom za slučaj smrti.

32.SVOJERUČNO ( OLOGRAFSKO ) ZAVEŠTANJE

Zaveštalac može svoju poslednju volju izraziti tako što će je svojom rukom napisati i potpisati. Za
njegovu punovažnost nije nužno da bude naznačen datum ili mesto sastavljanja. Kao mane ovog
načina zaveštanja navode se usled nepostojanosti svedoka u nedostatku datuma nije moguće
utvrditi da li je u tom momentu zaveštalac imao aktivnu testamentarnu sposobnost; u slučaju više
testamenata odsustvo datuma onemogućava utvrdjivanje punovažnosti testamenta u
materijalnom smislu. (kasniji testament ukida raniji ).Forma je jednostavna i pristipačna. Ne samo
sadržina, već i postojanje takvog testamenta može ostati tajna. Mana je što kod mladih lica postoji
mogućnst izvršenja nedopuštenog uticaja. (u smislu mane volje) a to je teško dokazati. Oligrafski
testament mora biti sačinjen zaveštaočevim rukopisom ( nikakvim mehaničkim sredstvom, npr
pisaćom mašinom – stenografijom ). Oko ovog pitanja dopuštenosti postoje različita mišljenja, pa
se došlo do toga da sudbina zaveštanja pisanog stenografijom zavisi od okolnosti slučaja koje sud,
usled spora, mora detaljno ispitati.Materijal na kome se sačinjava testament nije od značaja, ali se
mora voditi računa o okolnostima u kojima se testament sastavlja. Npr zaveštalac u radnoj sobi
ima sva sredstva za pisanje ( olovku i papir ) ali testament napiše kredom na zidu, testament neće
biti punovažan, recimo u slučaju zemljotresa.Zaveštaočev potpis se sastoji po pravilu od njegovog
imena i prezimena i mora biti učinjen anima testandi. Potpis je punovažan i u slučajevima kada se
potpisuje pseudonimom koji je opštepoznat kao njegovo potpisivanje; kada je testament napisan u
obliku oproštajnog pisma ako se u bilo kojem delu navodi ime i prezime; bez uticaja na
punovažnost je činjenica ako je treće lice pridržavalo ruku zaveštaoca prilikom potpisivanje.
 Predmet overe svojeručnog potpisa u sudu je to što umanjuje mogućnost sporova u vezi pitanja
originalosti zaveštaočevog rukopisa i potpisa.

33.PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA

Alografski testament je redovni, pismeni i privatni oblik zaveštanja , koje se sačinjava na taj način
štoće zaveštalac unapred sačinjenu ispravu svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka,
izjavljujući pred njima da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja.
Zaveštalac mora biti pismen i mora imati očuvano čulo vida. Ovaj testament, po pravilu, prema
kazivanju zaveštaoca sastavlja drugo lice, najčešće advokat. ( mada može i bio koje drugo lice i ne
traži se nepristasnost tog lica ).Punovažnost alografskog testamenta uslovljena je zaveštaočevim
svojeručnim potpisom. Za razliku od međunarodnog, alogafski testament koji je sačinjen na više
listova biće punovažan iako nije potpisan svaki od njih već je potpis stavljen samo na kraju. Oba
zaveštajna svedoka moraju biti istovremeno prisutna u trenutku kada zaveštalac izjavljuje da je
sačinio pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja, kao i u trenutku kada
zaveštalacpotpisuje. Svedoci, pre svega, moraju čuti kada zaveštalac izjavi da je testament pročitao
i da ga je priznao kao svoj. Ali ova izjava, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, može biti učinjena i
prećutno ( klimanje glavom i pružanje testamenta svedocima na potpisivanje ).Alografski
testament se, slično olografskom može sačiniti u obliku oproštajnog pisma najbližima. Ni kod
alografskog testamenta nije od značaja materijal na kome je sastavljen, ali se mora voditi računa
kao i kod olograskog.Datum i msto sastavljanja testamenta su poželjni, ali ne i nužni element.

34. SUDSKO I KONZULARNO ZAVEŠTANJE

Sudsko zaveštanje je najčešće korišćena forma javnog testamenta, pored njega javni su : konzularni, brodski i
vojni. Naše pozitivno pravo propisuje da prema zaveštaočevom kazivanju, testament može sačinjavati sudija,
koji će predhodno utriti identitet zaveštaoca. Sudski testament sastavlja sudija opštinskog suda, tj. Sudski
testament. Ne može nastati tako što će zaveštalac doneti u sud unapred sastavljeno zaveštanje.Sudski
testament sastavlja isključivo sudija po usmenom i neposrednom kazivanju zaveštaoca. Sudija može utvrditi
identitet zaveštaoca na tri načina :

1. Da lično poznaje zaveštaoca;

2. Uvid u javnu ispravu sa fotografijom i uz to saslušanje jednog svedoka ideniteta zaveštaoca;
3. Ukoliko zavštalac nema pomenutu ispravu, sud će saslušati dva svedoka identiteta (
punoletni ili emancipovani;

Pored ove prethodne radnje, sudija mora učiniti još jednu prethodnu radnju, da proveri da li zaveštalac ima
aktivnu zaveštajnu sposobnost. Sudija je dužan da zaveštaocu objasni smisao i posledice sastavljanja
testamenta, a u toku sačinjavanja je po službenoj dužnosti dužan da pazi da sasdržina bude u okviru prinudnih
propisa i morala.Dalji tok sastavljanja sudskog testamenta zavusu od toga da li je zaveštalac u stanju da ga
pročita i potpiše. On je za o u stanju ako je pismen, ima očuvano čulo vida i može da se potpiše i da zna jezik na
kome se sprovodi posupak. Kada je u stanu da pročita i potpište zaveštanje primljen zapisnik od strane sudije
zaveštalac čita i potpisuje. Kada to nije u stanju ( iz gore navedenih razloga ) onda se sastavljanje testamenta
vrši u prisustvu dva testamentarna svedoka čiji je identitet sudija utvrdio. U slučaju da je zaveštalac gluvonem
ili slep, ili ne zna jezik suda, sastavljanju sudskog testamenta mora prosustvovati i zakleti sudski tumač. Svedoci
identiteta mogu biti i testamentarni svedoci. U ovakvim slučaevima, sudija je dužan da pročita pismeno pred
zaveštaocem i dva svedoka, pa će zaveštalac pošto prizna takvo pismeno za svoj testament, potpisati ili staviti
svoj rukoznak ( otisak kažiprsta). Ukoluko ima više listova, svi moraju biti potpisani ili mora biti stavljen
zaveštaočev rukoznak.

Konzularno zavešanje je pismeni, redovni i javni oblik zaveštanja koje našem državljaninu u inostranstvu, po
odredbama koje važe za sastavljanje sudskog testamenta, sačinjava konzularni predstavnik ili diplomatski
predstavnik Srbije koji vrši konzularne poslove.Ovaj oblik testamenta može da koristi naš državljanin u
inostranstvu bez obzira na razloge i dužinu boravka. Moguće je napraviti dva testamenta, npr jedan konzularni,
koji bi obuhvatio imovinu u našoj zemlji i drugi ( medjunarodni ili oligrafski i dr. ) koji bi obuhvatio imovinu u
državi domicila i bio u skladu sa pravom te države.Konzularni testament se sastavlje u potpunosti po pravilima
za sastavljanje sudskog s tim da ulogu sudije ima konzularni predstavnik. Prema našim propisima, konzularni
predstavnik ima ovlašćenje da sačini još jedan javni testament – medjunarodni.

35.BRODSKO I VOJNO ZAVEŠTANJE

Brodsko zavestanje je pismeni,javni i vanredni oblik zavestanja koja zavestaocu sacinjava

zapovednik broda po pravilima koja vaze za sastavljanje sudskog zavestanja .Ovaj oblik je vanredni jer
se sacinjava u posebnim okolnostima.Taj oblik se koristi kada zavestalac izgubi vezu sa kopnom,tako da
ne moze koristiti drugi javni oblik zavestanja.Naravno , ukoliko je zavestalac pismen,on na brodu moze
saciniti oligrafski ili alografski testament kao redovne,privatne oblike zavestanja.Od javnih moze saciniti
samo brodski ili medjunarodni.Ovaj oblik se sacinjava isto kao sudski ,s tim da se umesto sudije javlja
zapovednik broda.Kako je to vanredni oblik,njegova punovaznost je vremenski ogranicena.Po proisteku
30 dana od povratka u Srbiju,ovaj testament gubi svoju vaznost.

Vojno zavestanje je pismeni,javni i vanredni oblik zavestanja ,koji za vreme mobilizacije ili rata
zavestaocu koji je na vojnoj duznosti moze saciniti komandir cete ili drugi staresina tog ili viseg ranga ,ili
neko drugi u prisustvu nekog od tih staresina ,kao i svaki staresina odvojrnog odreda,a po pravilima
koja vaze za sacinjavanje zavestanja.Ovu formu mogu koristiti sva lica koja se nalaze na nekoj vojnoj
duznosti.Vojni testament se sastavlja po svim pravilima koja vaze za sudski,s tim da ulogu sudije ima
vojni staresina .Ono sto je specificno kod sastavljanja vojnog testamenta jeste da samo sastavljanje po
kazivanju zavestaoca ne mora vrsiti odredjeni staresina,vec i neko drugo lice ,ali uvek u prisustvu
staresine navedenog ranga.Ukoliko se radi o ratu ,vojni testament gubi vaznost protekom roka od 60
dana od prestanka rata,tj.od opste demobilizacije usled prestanka rata,ali ako je zavestalac
demobilizovan posebno,pre ili poste opste mobilizacije ,onda njegov testament gubi vaznost po isteku
roka od 30 dana.

36.MEDJUNARODNO ZAVESTANJE

Jugoslavija je ratifikovala Konvenciju o jednobraznom zakonu o obliku medjunarodnog

testamenta 1977.god. Testament ce biti punovazan u pogledu oblika bez obzira na mesto gde je
napravljen i gde se nalaze dobra,drzavljanstvo,prebivaliste ili boraviste zavestaoca,ako je napravljen u
obliku medjunarodnog testamenta.To je pismeni,redovni i javni oblik zavestanja.Ovlascena lica za
postupanje prilikom sastavljanja testamenta su : sudija opstinskog suda ili konzularni predstavnik nase
zemlje u inostranstvu,kao i organ za sastavljanje vanrednog testamenta(vojni staresina i zapovednik
broda.)Mora biti sastavljen u pismenom obliku ,zavestalac moze svoju poslednju volju iskazati usmeno
pred javnim organom koji ce je zatim preneti u pismenu formu.Zavestalac potpisuje zavestanje u
prisustvu ovlascenog lica i testamentarnih svedoka.Svedoci i ovlasceno lice u prisustvu zavesaoca
stavljaju istovremeno svoje potpise na kraju zavestanja.Ukoliko ima vise listova ,zavestalac mora
potpisati svaki list (koji morq biti obelezen brojem).Medjunarodni testament je jedini oblik zavestanja
koji mora imati datum.Ovlasceno lice treba da uz testament prilozi posebnu izjavu kojom potvrdjuje da
su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovaznost ovog testamenta.Ta izjava se daje u pismenom obliku
na obrascu koji potpisuje republicko ministarstvo pravde.Ova izjava nije uslov punovaznosti
medjunrodnog testamenta .Nistavost medjunarodnog testamenta ne utice na njegovu punovaznost
kao testamenta drugog oblika.

37.USMENO ZAVESTANJE

Usmeno zavestanje je izuzetni privatni oblik testamenta. Naime zavestalac moze ovde
poslednju volju usmeno izreci pred 3 istovremeno prisutna, testamentarna svedoka. Ukoliko se
zavestalac nadje u izuzetnim prilikama, kada se ne moze sluziti redovnim formama, pa ni brodskim ni
vojnim, pa ni vanrednim jedina mogucnost za ostavljanje punovazne poslednje volje ostaje usmeni
testament. Izuzetne pilike mogu bitit takve da pogadjaju vecu ili manju grupu ljudi, usled neotklonjivog
i opstepoznatog dogadjaja koji ih je zadesio i bitno ugrozio njihov zivotni polozaj. Npr zemljotres, veliki
pozar i poplave, havarije brodova i vazduhoplova, zeleznicke nesrece i sve druge teske prirodne ili
druge katastrofe. Postavlja se pitanje u kojoj meri bolest, povreda ili neki drugi dogadjaj i prilike u
kojima se nasao zavestalac i koji pogadjaju iskljucivo njegovu licnost, uticu na punovaznost usmenog
zavestanja. Kada je u pitanju bolest zavestaoca, kao praksa najcesci element mora biti prisutan i faktor
iznenadnosti ( iznenadna teska bolest ) koji podrazumeva i iznenadno pogorsanje bolesti. Mogucnost
nastanka i narocito opstanka ovakvog usmenog testamenta, je prakticno zanemarljiva posto lice na
kome lezi onus probandi ( lice koje se poziva na usmeni testament ) mora dokazati da je zavestalac bio
u takvim okolnostima i takvom subjektivnom stanju, da je s obzirom na odredjeni obj proverljivi
dogadjaj, u konkretnoj situaciji zaista mogao samtrati da se nalazi u izuzetnim prilikama. U ovakvoj
hipotezi testator se stvarno nasao u izuzetnim prilikama koje bi prema vazecim normama omogucile
punovaznost ovakvog usmenog testamenta, naravno sve pod predpostavkom da je postojala
mogucnost bilo koje pismene forme zavestanja. Prisustvo svedoka je bitan element za punovaznost
usmenog testamenta, pri cemu oni ne moraju biti posebno pozvani radi ucesca u sastavljanju
testamenta, vec to mogu biti lica koja su se slucajno zatekla na mestu izuzetnih prilika. Svedoci
usmenog zavestanja, moraju imati karakter testamentarnih svedoka ( punoletni ili emancipovani
poslovno sposobni ) ali za razliku od ostalih oblika ne moraju biti pismeni ( moraju imati ocuvano culo
sluha, vida i razumeti jezik na kome testator izjavljuje poslednju volju ). ZON – ostavlja mogucnost i to
samo za usmeno zavestanje da svedoci mogu biti i ostaviocevi srodnici ali uz opste ogranicenje da
svedoci i njihovi odredjeni srodnici ne mogu imati nikakvih koristi na osnovu takvog testamenta.
Svedocima se nalaze da odmah bez odlaganja dostave nadleznom organu pismeno ili pred njim ponove
zavestaocevu poslednju volju u cilju ocuvanja njene autenticnosti. Nase pravo dopusta upotrebu
olaksane, privilegovanje forme. Medjutim, kada prilike prestanu biti izuzetne, prestaju i razlozi koji su
inspirisali zakonodavca da odstupi od pravila. Rok vazenja ovog oblika je 30 dana i pocinje da tece sa
trenutkom prestanka dejstva i “izuzetnih prilika “

38. SVEDOCI U ZAVESTAJNOM PRAVU ( SVEDOCI IDENTITETA I ZAVESTAJNI SVEDOCI )

Svedoci identiteta se javljaju kod pojedinih formi zavestanja i to pr enjihovog sacinjavanja. Kod
javnih oblika poslednje volje ( sudskoga, medjunarodnog, konzularnog, brodskog i vojnog testamenta )
sluzbeno lice je duzno da pre nego sto pristupi sastavljanju da utvrdi identitet zavestaoca( na tri
nacina). Za razliku od testamentarnih svedoka, svedoci identiteta ne moraju bitit “ nezainteresovani” i
ne moraju biti pismeni. Ono sto je zajednicko svim vrstama svedoka je da moraju biti punoletni ili
emancipovani i bar delimicno poslovno sposobni. Nakon sto potvrde identitet zavestalaca i potpisu
zapisnik, odnosno stave svoj rukoznak, svedoci su obavili svoj zadatak. Svedok identiteta moze da se
pojavi i u svojstvu zavestajnog svedoka, ali i u tom slucaju mora ispuniti i posebne zahteve koji vaze za
zavestajne svedoke. Zavestajni svedoci se po nasem pozitivnom pravu nikada ne javljaju samo kod
oligrafskog testamenta. Ali su uvek uslov punovaznosti kod sl zavestanja : alografskog, medjunarodnog
i usmenog

1. Alografsko zavestanje – oba svedoka moraju istovremeno prisustvovati cinu potpisivanja

testamenta od strane zavestaoca, moraju da cuju i razumeju zavestaocevu izjavu kojom
se potvrdjuje da je sacinjeno pismeno procitao i da je to njegov testament, moraju da se
otpisu na zavestanju. Moraju biti apsolutno podobni ( punoletstvo i poslovna
sposobnost ) ali moraju ispuniti i osebne uslove : moraju biti pismeni, moraju znati jezik
na kome je zavestalac dao izjavu, ne smeju biti slepa lica, niti gluva ( povlace apsolutnu
nepodobnost ). Zavestalac moze svoj alografski testament da cuva kod bilo kog pravnog
ili fizickog lica, pa i kod zavestaocevog svedoka.
2. Medjunarodno zavestanje – u njegovom sastavljanju moraju ucestvovati 2 svedoka, ali
sudija mora da utvrdi i identitet zavestajnih svedoka, pri cemu se javlja potreba ucesca
svedoka identiteta. Moguca je situacija da zavestalac iz odredjenog razloga ( koji je
duzan da saopsti ) ne moze da se potpise, pa ce to sudija konstatovati na samom
zavenju. Testamentarni svedoci i sudija istovremeno potpisuju medjunarodni testament
( moraju biti pismeni svedoci ) : Takodje, moraju znati jezik na kome je zavestalac
priznao potpis kao svoj; moraju imati ocuvano culo vida i sluha
3. Usmeno zavestanje – moraju postojati najmanje 3 svedoka, koji moraju ispunjavati sve
uslove koji se inace traze kod testamentarnih svedoka ( apsolutna i relativna podobnost
), takodje moraju biti istovremeno prisutni u trenutku izjavljivanja posledneje volje. Ne
moraju biti posebno pozvani u cilju ucestvovanja u sastavljanju testamenta, ne trazi se
da budu pismeni i ne mogu primiti nikakvu korist iz testamenta. Svedoci usmenog
testamenta su po zakonu duzni da bez odlaganja izjavu zapisu ili ponove pred sudom.
Ukoliko ne bi blagovremeno udovoljili ovoj obavezi, testamentarni svedoci rizikuju da
postanu duznici naknade stete koja bi pogodila nekog od naslednika. Njihova
neizvesnost ne moze uticati na punovaznost.
 4. Sudsko zavestanje – ucesce testamentarnih svedoka kod ovog oblika zavisi od cinjenice
da li testator moze samostalno da procita testament i da li moze da se potpise. Oni nisu
potrebni u slucaju kada je zavestalac u stanju da porcita i potpise testament, koji mu je
po njegovom kazivanju sastavio sudija. Ukoliko zavestalac iz bilo kog razloga ne moze da
procita ili potpise svoj testament, onda je nuzno izvrsiti odredjene radnje u prisustvu dva
testamentarna svedoka. U slucajevima kada je obavezno ucesce testamentarnih
svedoka kod sudskog testamenta, oni predstavljaju element njegove forme i nazivaju se
solemnitetnim svedocima, za razliku od svedoka identiteta koji nemaju nikakav karakter.
Za razliku od svedoka identiteta koji nemaju takav karakter. Za razliku od svedoka
identiteta, testamintarni svedoci ne moraju poznavati zavestaoca. Ali za razliku od
alografskih testamentarnih svedoka, moraju biti upoznati sa sadrzajem testamenta.
Moraju biti pismeni za razliku od svedoka identiteta.

Nepodobnost testamentarnih svedoka

1. apsolutna – odnosi se na nepunoletna lica i na lica koja nemaju poslovnu sposobnost. Posebna
apsolutna nepodobnost postoje kod odredjenih formi testamenta. Npr kod sudskog to su lica
koja su nepismena i ne znaju jezik na kome se sastavlja testament.
2. Relativna nepodobnost – smisao svih ogranicenja je otklanjanje mogucnosti nedopustenog
uticaja na zavestaocevu slobodnu volju. I onemogucava da svedoci postanu lica koja bi ti
svojstvo mogla zloupotrebiti. To su sledeca lica : potomci, usvojenici, zavestaoca i njihovi
potomci; preci zavestaoca i njihovi usvojioci; pobocni srodnici zavestaoca do zakljucno 4og
stepena; bracni drugovi svih navedenih lica kao i bracni drug samog zavestaoca

39. CUVANJE ZAVESTANJA

Nacin cuvanja zavestanja nije od znacaja za njegovu punovaznost. Zavestalac moze da cuva
testament kod sebe, kod bilo kog fizickog ili pravnog lica, a moze ga cuvati i u sudu. Cuvanje
zavestanja kod suda ili advokata pruza odredjene prednosti. O prijemu testamenta na cuvanje sud
sastavlja zapisnik. Taj zapisnik sadrzi i nacin utvrdjivanja identiteta zavestaoca. Medjutim ukoliko je
testament sacinjen u sudu, tada nije potrebno utvrdjivati identitet zavestaoca, posto je to
utvrdjeno pre sastavljanja zavestanja. Zavestalac mora licno da preda svoj testament sudu. Ukoliko
se preda otvoreni testament ukazuje se i na odredjene nedostatke zbog kojih moze biti
nepunovazan. Zamenicki se konstatuje prijem, testament se stavlja u poseban omot koji se pecati i
cuva se odvojeno od drugih spisa u posebno obezbedjenom prostoru. Sud je duzan da zavestaocu
izda potvrdu o prijemu testamenta na cuvanje. TEstament koji se nalazi na cuvanju kod suda mora
se vratiti zavestaocu na njegov zahtev. Samo povlacenje pored zavestaoca moze uciniti i njegov
punomocnik i to specijalnom punomocju. O vracanju testamenta sud sastavlja zapisnik u koji ce
uneti i kako je utvrdjen identitet lica kome je testament predat. Ostaviocev punomocnik koji povlaci
testament mora ostaviti jedan primerak punomocja, koji ce se uz zapisnik cuvati u sudu.

40. Opozivanje zavestanja

Ovo je bitna osobina zavestanja. Opozivanje zavestanja znaci oduzimanje vaznosti jednom
punovaznom testamentu od strane samog zavestaoca. Testament se moze uvek opozvati, sve dok
zavestalac ima aktivnu zavestalacku sposobnost. Opozivanje moze biti u formi zavestanja (
formalno ), ali za razliku od sacinjavanja testamenta moze biti i neformalno.Formalno opozivanje
znaci da se testament moze opozvati u toj formi ili u nekoj drugoj formi zavestanja. Ono moze biti :

1. Izricito – u slucaju kada zavestalac sastavi testament koji sadrzi odredbu kojom opoziva
raniji ili sve svoje testamente
2. precutno – postoji kada zavestalac sacini najmanje dva testamenta ali se oni razlikuju u
smislu sukoba. U takvim slucajevima vazi pravilo da kasniji testament ukida raniji, u meri u
kojoj se razlikuje njihova sadrzina.

Neformalno takodje moze biti izricito ( kada zavestalac unisti testament i to u nameri
opozivanja – cepanjem, precrtavanjem, spaljivanjem, pisanjem preko testamenta “ ponisteno “
) i precutno (podrazumeva da je po sredi isporuka (legat) i da je zavestalac za zivota
odgovarajucim pravnim poslom preneo svojinu na legiranoj stvari, odnosno otudjio legirano
pravo; naravno moguce je da zavestalac unisti legiranu stvar – tada se smatra da je zavestalac
opozvao isporuku.

41. SADRZINA ZAVESTANJA

U teoriji je izvrsena podela sadrzine testamenta na materijalnu, formalnu i na onu koja

obuhvata tzv. ostale odredbe. Materijalna sadrzina se uvek, posredno ili neposredno, odnosi na
imovinsko raspolaganje zavestaoca ( postavljanje naslednika, odredjivanje naslednog dela,
raspolaganje u dopustene svrhe, iskljucenja iz nasledja, oprostenje nedostojnosti i dr. )Formalna
sadrzina se odnosi na slucaj postavljanja izvrsioca testamenta, ali odredjivanja tzv.
konkretizatora zavestaoceve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu.
Opste odredbe sadrzaja zavestanja su neimovinske prirode. Npr. priznanje vanbracnog ocinstva,
odredjivanje mesta i nacina sahrane... U ovu grupu neki autori svrstavaju i sva imovinska prava
koja se ne odnose na pravni polozaj naslednika i legatara ( npr orpostaj duga ), vodeci se
kriterijumom da u prvu grupu treba uvrstiti samo one ustanove koje su cisto naslednog
karakter, a koje nisu u trecu.

42. IMENOVANJE ( POSTAVLJANJE ) NASLEDNIKA U ZAVESTANJU

U savremenim pravima odredba o postovanju univerzalnog sukcesora nije neophodna za

punovaznost zavestanja.Ipak ona ima veliki prakticni znacaj : naslednik (univerzalni sukcesor)
stupa u sva nasledno podobna prava ciji je titular bio ostavilac,na njemu je obaveza da namiri
ostavioceve dugove ,da ispuni legate I naloge i dr.Odredjivanje naslednika putem testamenta
ima I moralnu snagu.Naslednik se najcesce postavlja neposredno : imenom I prezimenom I
eventualno naznakom medjusobnog odnosa (npr. Mojoj supruzi Jadranki ostavljam ½
zaostavstine)).Odredjivanje moze biti I neposredno I to na dva nacina :
1.zavestalac u testamntu navede podatke na osnoovu kojih se moze utvrditi identitet
naslednika (npr.zavestalac odredi da ce njegov naslednik biti ono od njegove dece koje ostane
na selu I bavi se zemljoradnjom)

2. Situacija kada zavestalac ostavlja jednom licu tacno odredjene koristi iz zaostavstine
,odnosno jednu ili vise odredjenih stavri ili prava,ali se iz celokupne sadrzine testamenta moze
utvrditi da je volja zavestaoca da to lice bude njegov univerzalni sukcesor (npr.Marku ostavljam
moj automobile,Janku kucu za odmor ,a Ivani moju kucu ,sve pokretne stavri u kuci I celokupnu
gotovinu,s tim sto ce ona bti duzna da namiri moje ppverioce ,kao I da me sahrani po mesnim
obicajima.Iz ovoga se zakljucuje das u Marko I Janko singularni,a Ivana univerzalni
sukcesor).Univerzalni sukcesor ne mora biti samo jedndo lice (npr.Petar I Pavle bice moji
naslednici)

43.MODALITETI PRI POSTAVLJANJU SUKCESORA

Trenutkom smrti ostavioca (delacija),postavljeni naslednik stice zaostavstinu najcesce

neposredno I definitivno .Od delacije pa sve do smrti naslednika sva nasledjivanju podobna
prava nalaze se u njegovoj imovini.Medjutim,od tog pravila postoje izuzeci.Moguce je u
testament odrediti zamenu naslednika,postaviti odredjene uslove,rokove,kao I naloge.Moguce
je javljanje zamene (supstitucije) naaslednika.Supstitucija moze biti :
prosta,fideikomisarna,pupilarna (klauzula u testament u kojoj zavestalac za naslednika imenuje
svoje maloletno dete ,s tim da ce naslednik postati neko druge delice u slucaju da to dete umre
pre sticanje aktivne testamentarne sposobnosti) I kvazipupilarna (ako zavestalac odredi
naslednika svom potomku,jer je ovaj nesposoban za rasudjivanje ,ali uredno predvidi da ovaj
moze naknadno steci ovu sposobnost,a time I aktivnu testamentarnu pa onda postane
naslednik,cime provobitno postavljeni naslednik gubi to svojstvo ) Pupilarna I kvazipupilarna
supstitucija nosu dozvoljene u savremenim pravima.

44. FIDEIKOMISARNA SUPSTITUCIJA

Fideikomisarna supstitucija se javlja u dva osnovna oblika :

1. U sirem smislu jeste oblik zamene naslednika kod koga se u testament prvo odredjuje jedan
naslednik (prethodni naslednik,fuducijar),a zatim ,kada se steknu uslovi koje je predvideo
zavestalac ,da to lice prestane biti naslednik,odredjuje se za naslednika drugo lice (potonji
naslednik,fideikomisar)
2. 2. U uzem smislu predstavlja odredbu u testament u kojom zavestalac odredjuje naslednika
svome nasledniku ili isporukoprimcu . U slucaju kada zavestalac odredi da ce deo
zaostavstine nasledjivati po utvredjenom redu jedan veci ili neogranicen broj
naslednika,onda je to tzv. Porodicni fideokomi .Fideokomisarna supstitucija je u potpunosti
Zakonom o likvidaciji porodicnih fideokomisa iz 1934.g. U nasem pozitivnom pravu
utvrdjeno je da zavestalac ne moze odrediti naslednika svome nasledniku ili
legatu.Medjutim,klauzula u testament kojom zavestalac obavezuje naslednika da se po
proteku odredjenog roka preda zaostavstinu drgom licu ,ili da se zaostavstina preda
testamentarnom nasledniku u odredjenom trenutku posle smrti ostavioca smatra se
dopustenom u nasem pravu.

45. PROSTA SUPSTITUCIJA

Odredba o zavestanju kojom se jedno lice postavlja za naslednika,ali se istovremeno

odredjuje da ce u slucaju da to lice ne postane naslednik,naslednik biti drugo lice naziva se
obicna,prosta supstitucija.U nasim zakonima o nasledjivanju odredjuje se da zavestalac
moze testamentom da odredi lice kome ce pripasti nasledstvo ako odredjeni nasledik umre
njega,ili se odrekne ili bude nedostojan.Postavljeni naslednik u prostoj supstituciji naziva se
institut a njegog zamenik suptitut.Odnosi izmedju njih zasnovani na iskljucivosti ako
institute pstane naslednik/supstitut je tada iskljucen.Posto je institute,odnosno supstitut
naslednik,za njega vaze sva opsta pravila koja vaze I za sve druge naslednike.Svaki od slicnih
slucajeva(nedozivljavanje delacije,testatora,nesposobnost,nedostojnost,negativna nasledna
izjava) dovodi do primene u zavestanju odredjene zamenike naslednika naziva se
supstitucioni slucaj.Zavestalac moze da odredi uzi krug supstitucionih slucajeva kada nastupi
supstitucioni slucaj, supstitut mora da ispuni sve uslove koji se traze za svakog
naslednika.Supstitut moze biti postavljen kako zavestajnom,tako I zakonskom
nasledniku.Obicna zamena naslednika moze da se javi I u obliku sukcesivne supstitucije. To
ce biti slucaj kada zavestalac odredi zamenu naslednika, ne samo u jednom stepenu,vec u 2
ili vise sukcesivno odredjenih stepeni(ako a ne postane naslednik,bice b, ako b ne postane
,bice v). kada nastupi supstitucioni slucaj nasledno pravni odnos se uspostavlja neposredno
prema supstitutu/on je ostaviocev naslednik ex tunc(od trenutka delacije). Ako supstitut
ispuni sve opste uslove da bi postao naslednik, ali umre pre ostvarenja supstitucionog
slucaja,onda je zavestaoceva zaostavstina postal deo zaostavstine supstituta, pa ce se na
nasledje pozvati supstitutovi naslednici po opstim pravilima nasledjivanja.

46.USLOV U ZAVESTANJE

Uslov(concitio) je odredba u pravnom poslu, kojom se nastanak ili dejstvo posla, ili nekog
njegovog dela cini zavisnim od neke neizvesne cinjenice.U testamentarnom pravu, uslov je
klauzula u testament kojom zavestalac njegovo pravno dejstvo cini zavisnim od neke buduce
neizvesne okolnosti.Bez obzira na to da l Ice uslov koji je predvidjen u zavestanju biti
ostvaren ili ne,sam testament,pod pretpostavkom da je nastao kao punovazan akt,proizvodi
izvesna dejstva. Prema opstim pravilima gradjanskog prava, da bi uslov proizvodio pravno
dejstvo,mora da bude moguc, dopusten I moralan. Uslovi mogu biti
razlicititi,pozitivni,negativni,odlozni,raskidnni,protestativni,kauzalni…
Uslovi su u zavestanju najcesce izricito postavljeni ali se ipak dogadja da uslov bude I
implicitno sadrzan.Lice odredjeno za naslednika pod uslovom mora pre svega da ispuni sve
one opste zahteve koji vaze za sve druge naslednike(dozivljavanje
delacije,sposobnost,dostojnost).U specificnosti treba prvo izdvojiti one koji se javljaju kao
pravni odnosi koji nastaju od trena delacije I traju do ispunjenja uslova ili do njegovog
definitivnog neispunjenja.Taj vremenski period se u nauci zove PENDENCIJA
USLOVA.postavlja se pitanje kome pripada zaostavstina u vreme pendencije uslova , ako
zavestalac u testament za taj slucaj nije nista predvideo.Odgovor na ovo pitanje zavisi od
vrste uslova :
1) Odlozni (suspenzivni) uslov/za vreme njegove pendencije zaostavstina pripada
zakonskim naslednicima ostavioca.Oni imaju polozaj prethodnog naslednika , za njih vazi
receno za polozaj fiducijara,a prava uslovno postavljenog naslednika, dok se uslov ne
ispuni odgovaraju pravima koje ime fideokomisar. Da bi lice opterecno odloznim
uslovom postal naslednik,potrebno je pored trena delacije, da dozivi I tren ispunjenja
uslova( tada uslovno postavljeni naslednik postaje univerzalni sukcesor). Negativni
odlozni uslov ima se uzeti kao pozitivni raskidni uslov.
2) Raskidni (rezolutivni) uslov –za vreme njegove pendencije, naslednik ima polozaj
prethodnog naslednika(imamo obrnutu situaciju u odnosu na odlozni uslov)
.zaostavstina se nalazi u drzavini postavljenog naslednika I on je ovlascen da njome
upravlja, da se koristi I pribavlja plodove. Njegov pravni polozaj odgovara polozaju
plodouzivaoca. Naslednik opterecen raskidnim uslovom mora da dozivi tren delacije
ostavioca. Ako se dogodi da ispunjenje raskidnog uslova postane definitivno nemoguce,
onda ce naslednik postavljen uslovom, definitivno postati naslednik (npr. Cerka ce
izgubiti pravo nasledja ako napusti studije, a ona diplomirala) . Ako se pak , raskidni
uslov ispuni, prethodni naslednik prestaje biti naslednik, a to sada postaju ostaviocevi
zakonski naslednici, pod uslovom da nesto drugo nije odredjeno testamentom.Po ZON-u
Srbije, onaj k dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim uslovom, ne mora
doziveti ostvarenje uslova. U tom slucaju, njegov nasledni deo ce pripasti njegovim
naslednicima

47.ROK U ZAVESTANJU

Rok ili termin predstavlja odredjeni protok vremena ili odredjeni tren u vremenu za koje je
vezan nastanak ili prestanak nekog prava.Rokova ima vise vrsta.
ODLOZNI ROK je onda kada od njegovog nastupanja zavisi postanak nekog naslednog
prava,npr. Postace naslednik protekom 5 godina od delacije.
RASKIDNI ROK je onda kada od njegovog nastupanja prestaje pravo(istekom roka od
5godina od delacije jendo lice prestaje da bude naslednik)
IZVESTAN ROK moze se unapred izracunati jer je vezan za tacno odredjeni vremenski
trenutak,zbog cega se naziva I prost,cist rok.Nasuprot ovom je neizvestan,slozen u stvari
sa uslovom kombinovan rok (npr. Postace naslednik kada napuni 21. Godinu ili bice
naslednik protekom godine dana posto polozi 1 ispit na fakultetu)
Rok koji ne moze da nikad nastupi ili je neprimerno dug,uzece se kao da je nemoguc
uslov,dakle uzece se kao da nije ni odredjen.Nacelno se moze reci da ono sto vazi za
uslove,analogno vazi I za rokove.Kod cistih,izvesnih rokova za rqazliku od pravila koja vaze
za uslove I slozene rokove,dovoljno je da naslednik dozivi tren delacije. Njegovo nasledno
pravo postalo je konacno trenom delacije, pa zaistavstina u slucaju njegove smrti, prelazi
na njegove naslednike.Kada je u pitanju odloznirok,u nauci nije jedinstvemo shvatanje o
nuznosti dozivljavanja trena nastupanja roka od strane opterecenog naslednika.Kod nas,
prethodni naslednik je zakonski naslednik, I ako potonji ne dozivi tren ispunjenja roka,
nasledje ostaje prethodnom nasledniku( zastita zakonskih naslednika)

48.NALOG U ZAVESTANJU

Nalog ili teret (modus) dodatna je odredba u bespaltnom pravnom poslu ,kojom se
sticaocu nalaze da ispuni neku prestaciju,ali tako da izmedju obaveznog lica i korisnika
naloga ne nastane obligacioni odnos.Nalog stvara posrednu obavezu : testamentarni
naslednik ili legatar,postavljen je pod precutnim uslovom da ispuni nalog i ,a contrario,ako
ga ne ispuni,gubi pravno na nasledje.U nasem pravu : nalog se smatra kao raskidni uslov.
Za razliku od legata ,kod koga naspram naslednika stoji tacno odredjeno lice ,koje ima
pravo da sudskim putem zahteva ispunjenje zavestanjem predvidjene obligacije,kod naloga
korisniku ne pripada pravo da sudskim putem zahteva prinudno ostvarenje u testamentu
predvidjenog naloga.Medjutim,to ne znaci da nalog nije pravna ustanova,da nije zasticen
sankcijom.Ako nalog ne bude ispunjen tacno kako glasi,a optereceni naslednik za to ne
snosi krivicu vec je,naprotiv nalog ispunio u datim okonostima najpribliznije ostaviocevoj
zelji,samtra se da je nalog ispunjen.Ako je nalogom optereceni naslednik sam kriv za
neispunjenje naloga,izgubice nasledno pravo,na isti nacin kao kad je u pitanju ostvarenje
raskidnog ulsova.Nalog je u naslednom pravu jedna specificna obaveza,obaveza bez
poverioca na ostvarenje odredjenog cilja.Taj cilj moze biti kako imovinski,tako i neimovinski
(npr. da ostaviocev naslednik poznati operski pevac ,odrzi jedan dobrotvorni koncert ,da
zaradu uputi SPC).Izvrsilac zavestanja,kao i lica koja imaju pravni interes,mogu zahtevati
deklarativnom tuzbom,utvrdenje cinjenice neispunjenja naloga.Ako bi se utvrdilo da
optereceni naslednik svojom krivicom nije ispunio nalog,njegovo nasledno pravo prestaje i
na nasledje se poziva drugo lice (supstitut ili zakonski naslednik),koji ce imati polozaj
potonjeg naslednika.Ukoliko je zavestalac propustio da odredi rok za ispunjenje naloga
izvrsilac testamenta ,ili pravno zainteresovano lice ,moze potraziti da ostavinski sud odredi
primereni rok u kome nalog ima da se izvrsi.Medjutim,ako je nalog
nemoguc,zabranjen,nemoralan,nerazumljiv i protivrecan,smatra se da nije ni
postavljen.Posto je nalog manji teret od uslova,u slucaju sumnje da li se radi o uslovu ili
nalogu,sud ce uzeti da je u pitanju nalog,a u skladu sa pravilima da se treba drzati onoga
sto je povoljnije za lice kome je nalozena neka obaveza.

49.LEGAT U ZAVESTANJU

Isporuka (legat) jeste odredba u zavestanju kojom zavestalac odredjenom licu –

isporukoprimcu (legataru)-ostavlja jednu ili vise odredjenih stvari,ili neko pravo,nalaze
nasledniku,ili nekom drugom licu kome ostavlja neke koristi iz zaostavstine,da iz onoga sto
mu je testamentom ostavljeno preda neku stvar lagataru,tj. da mu isplati odredjeni iznos
novca,odnosno oslobodi ga nekog duga,ili da ga izdrzava,da u njegovu korist uopste nesto
ucini ili se od necega uzdrzi,ili da nesto trpi.
Legataru je ostavljena odredjena stvar ,odredjen novcani iznos ili neko pravo,tj.zavestalac
moze nekom licu ostaviti izvesnu imovinsku korist ne postavljajuci ga za naslednika.
To je oblik singularne sukcesije ,sledi da poverioci ostavioca u odnosu na legatare imaju
prvenstvo naplate –svojih potrazivanja ,a legatari imaju prednost u namrenju svojih
zahteva u odnosu na univerzalne sukcesore(nuzni naslednici naravno imaju prednost u
odnosu na legatare)
Legat obuhvata tri lica : zavestaoca (legatora), optereceno lice-duznik isporuke (onerata) i
korisnika-isporukprimca (legatara)
Onerat moze biti svako lice koje ima neku korist na osnovu zavestanja,tj. pored naslednika i
sam legatar moze biti opterecen legatom,u kom slucaju je rec o tzv. PODISPORUCI
(sublegatu).Legatar mora da ispuni opste uslove koje mora da ispuni i naslednik da bi
mogao da se pozove na nasledje.
Legat moze biti ostavljen i zakonskom (i nuznom) nasleniku i tada se zove : PRELEGAT. On
se zakonskom nasledniku uracunava u njegov nasledni deo ,ali zavestalac u testamentu
moze da odredi i suprotno,a moze da predvidi i delimicno uracunavanje.
Legat,odnosno isporuka,moze biti odredjen samo u formi zavestanja,bilo kakvo odstupanje
vodi nistavosti testamenta,a time i legata.
Sadrzina legata sastoji se u postavljanju odredjenog lica ili vise njih,kao singularnog
sukcesora,lica koja ce imati pravo da od univerzalnog sukcesora u testamentu zahteva
odredjeno davanje ,cinjenje ili uzdrzavanje od cinjenja.Odredjivanje legatara cini sam
zavestalac.Zavestalac moze da odredi legatara uslovima,rokovima ili
nalozima.Takodje,moguce je predvideti i supstitucije i to na nacin kao kod postavljanja
univerzalnog sukcesora.
Predmet isporuke-svako davanje,cinjenje ili uzdrzavanje od necega,sto bi onerat inace
imao pravo da cini.U slucaju da legatom odredjenu stvar vise nije moguce predati
legataru,onerat ce biti duzan ,ako nesto drugo ne proizilazi iz testamenta,da legataru isplati
odredjeni iznos.Ali sve ovo pod uslovom da in cocnreto nije u pitanju nijedan slucaj kada
legat pada : da je sam zavestalac otudjio ili potrosio predmet legata,ili je objekt (stvar)
inace prestao da postoji jos za zivota ostaviocevog,ili je slucajno propao posle njegove
smrti.
Nalsednik u nasem pravu nije duzan da u celini izrvsi legate,cija vrednost proizilazi vrednost
onog dela nasledjene imovine kojom je zavestalac mogao slobodno da raspolaze (zastita
prava nuznih naslednika).

50. VRSTE LEGATA (isporuke)

1. Isporuka stvari odredjenih po rodu – ukolio je legirana po rodu odredjena

stavr,onda pravo opcije pripada oneratu, pod uslovom da nesto drugo ne
proizilazi iz zavestanja. Iz Zakona o obligacionim odnosima proizilazi da kod
oliterativnih obaveza pravo izbora pripada duzniku.U slucaju da je testamentom
 odredjeno da legatar ima pravo izbora,onda to pravo pripada njemu,ne njegovim
naslednicima,Drguim recima,ako je legatar umro ne izvrsisvsi izbor,a nesto drugo
ne proizliazi iz testamenta ,treba uzeti da je pravo izbora preslo na onerata.
Ukoliko su legirane stvari odredjene po rodu bez odredjivanja kolicine, onda sve
takve stvari koje se nadju u zaostavstini treba da pripadnu legataru. Medjutim,
ako se u zaistavstini ne nalaze legirane stvari odredjene po rodu, a ondredjena je
njihova kolicina, duznik isporuke je obavezan da ih pribavi i preda
isporukoprimaocu; a ako njihova kolicina nije odredjena legat pada.
2. Isporuka potrazivanja – ako se radi o legatu kakvog potrazivanja, onda je onerat
duzan da cedira legataru dato potrazivanje. Potrazivanje ce preci na legatara u
trenutku ustupanja i to zajedno sa sporednim pravima, npr hipotekom. S
obzirom na to da je ustupanje besteretno, onerat ne odgovara za verilitet (
istinitost ) i bonitet ( naplativost ) cediranog potrazivanja , ali zavestalac moze da
predvidi njegovu odgovornost.
3. Isporuka ostavljena zavestaocevom duzniku, to dovodi do oslobodjenja od duga
( oprostaj duga ) S tim u vezi, onerat je duzan da legataru izda odgovarajuce
isprave, da dopusti brisanje tereta iz javnih knjiga i sl.
4. Isporuka zavestaocevom poveriocu – ako zavestalac ostavi odredjeni predmet
koji je bio predmet potrazivanja njegovog poverioca i upravo tom poveriocu ,
onda je onerat duzan da taj predmet preda legataru. Ali, ako potrazivanje postoji
kao i legat, dakle ako su oba potrazivanja punovazna, onda poverilac koji je
ujedno i legatar moze da bira nacin namirenja : da zahteva ispunjenje legata ili
predaju stvari po osnovu prvobitne obligacije.
5. Isporuka rente – kada zavestalac ostavi na ime legata neki odredjeni novcani
iznos koji treba davati u odredjenim rokovima koji se ponavljaju pravilo je , da
legatar stice pravo na ceo iznos, pod uslovom da je doziveo pocetak
testamentom predjivdjenog roka, ako legatar umre posle toga , njegovo pravo
prelazi na njegove naslednike
6. Isporuka izdrzavanja – obuhvata pravo na hranu, odecu, stan i druge zivotne
potrebe i to dozivotnom ako iz testamenta ne proizilazi neko ogranicenje. Ali,
ovaj legat je ogranicen do punoletstva legatara. Isporuka ( legat ) hrane
podrazumeva davanje legataru jela i pica dozivotno
7. Prema nasem pravu potrazivanje legatara zastareva za godinu dana od dana
kada je legatar saznao za svoje pravo i bio ovlascen da trazi njegovo izvrsenje.
8. Isporuka i poklon za slucaj smrti-poklon za slucaj je posebna modifikacija
ugovora o poklonu kod koje je predaja predmeta ugovora odlozena do trenutka
smrti poklonodavca.To je uvek formalni ugovor,najcesce se zahteva forma javne
isprave,ali posto je predaja poklona odlozena do delacije poklonodavca,taj
ugovor ne moze da bude realan,u suprotnom rec je o drugoj vrsti poklona.Prema
svemu tome bitna je namera da se ucini poklona za slucaj smrti,jer u
protivnom,radice se o obicnom poklonu inter vivos za koji vaze druga pravila.
51. TUMACENJE ZAVESTANJA

Tumacenje se javlja ne samo kada su u pitanju pravni propisi (tuamcenje ustava,zakona..)vec i u

slucajevima potrebe utvrdjivanja pravog smisla pravnih poslova (npr.tumacenje ugovora i
zavestanja).Kada je u pitanju tumacenje spornih odredaba ugovora,onda se u najvecem borju
prava predvidja upotreba tzv. objektivno-subjektivnog metoda,a to je slucaj i sa nasim
pravom.ZON predvidja da se pri tumacenju spornih odredaba odredaba ugovora ne treba drzati
doslovnog znacenja upotrebljenih izraza,vec treba istraziti zajednicku nameru ugovaraca i
odredbe razumeti kako to odgovara nacelima obligacionog prava utvrdjenim u ZON-u.Nasuprot
ovome,prirodi testamenta,posebno imajuci u vidu njegove osobine da je to strogo
licni,jednostrni i dobrocin akt,svakako vise odgovara subjektivni metod tumacenja.Nasi zakoni
o nasledjivanju predvidaju subjektivni metod tumacenja kao glavni i osnovni : odredbe
testamenta valja tumaciti prema pravoj nameri zavestaoca.Pretpostavka za tumacenje
testamenta jeste da je sam testament punovazan,i to kako u formalnom ,tako i u mateijalnom
smislu. Pravilo koje podrazmeva subjektivni metod pre svega znaci da se pri tumacenju spornih
odredaba tamenta ne treba drzati doslovno znacenje upotrebljenih izraza, vec treba istrazivati
zavestaocevu pravu nameru.U teoriji je odavno istaknuto da sudija pri tumacenju mora uneti u nacin
razmisljanja i govora testatora,da treba da ima u vidu prilike vremena kada je testament
sacinjen,socijalni polozaj zavestavaocev i drustvene prilike u kojim je ziveo. Dakle, bez obzira sto je
testament nesporno strogo formalni pravni posao, to ne znaci da se on tumaci formalisticki. (
Najkraci testament u engleskoj praksi > “Sve Majci” - ispostavilo se da je to supruga
zavestaoca). Pri tumacenju treba imati u vidu da se testament mora tumaciti u celini, tj. da se
nejasne odredbe moraju sagledati u jihovom odnosu u vezi sa ostalim zavestaocevim
odredbama i da se mora pokusati njihovo povezivanje u jedinstvenu misaonu i svrsishodnu
celinu. U slucaju da nie moguce pronaci pravu volju zavestaoca, nasi zakoni predvidjaju i sl
pravilo : U slucaju sumnje treba se drazati onoga sto je najpovoljnije za zakonskog naslednika ili
za lice kome je testamentom nalozena neka obaveza. Tako, ako je sporno da li je predmet
legata stvar manje ili vece vrednosti, treba uzeti da je predmet isporuke stvar manje vrednosti,
jer je takvo tumacenje povoljnije za zakonskog naslednika odnosno onerata kome je nalozena
obaveza isplate legata.

52. APSOLUTNA NISTAVOST

Ukoliko je zavestanje nacinjeno protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim

obicajima, tada se radi o apsolutnoj nistavosti. Nistavo je zavestanje koje je sacinilo lice koje
nema aktivnu testamentarnu sposobnost, kao i falsifikovano zavestanje. Simulovana i fiktivna
zavestanja, kao i pismena kod kojih forma testamenta apsolutno nije postovana, niti se iz njega
manifestuje namera raspolaganja za slucaj smrti ( animus testandi ) – takve su nistave.
Nistavost pojedinih odredbi ne utice na ceo testament, ukoliko testament moze opstati bez
nistave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlucujuca pobuda zbog koje zavestanje sacinjeno.
U nasem pravu je izricito predvidjena nistavost sl odredaba :

1. odredba kojom zavestalac odredjuje naslednika svome nasledniku kao isporukoprimcu;

 2. odredba kojom zavestalac zabranjuje svome nasledniku ili isporukoprimcu da otudji
stvar ili pravo koje mu je ostavio;
3. odredba u javnom testamentu kojom se nesto ostavlja licu ovlascenom za sacinjavanje
testamenta, kao i supruzniku, precima, potomcima, braci i sestrama tog lica;
4. odredba kojom se zabranjuje ili ogranicava deoba nasledstva;
5. odredba u oligrafskim i javnim zavestanjima kojom se nesto ostavlja zavestajnim
svedocima, njihovim supruznicima, potomcima, precima, braci i sestrama;
6. odredba u usmenom zavestanju kojom se nesto ostavlja zavestajnim svedocima,
njihovim supruznicima, potomcima, precima, braci i sestrama.

Nistavo zavestanje se smatra zavestanjem koje nikada nije ni sastavljeno i tada dolazi do
primene zakonskog reda nasledjivanja. Ukoliko je fiktivni naslednik znao ili je prema
okolnostima morao znati za nistavost, vratice sve sto je ostaviocu testamentarnog nasledja
primio, a ako je bio savestan, vratice samo ono sto je imao u trenutku saznanja za nistavost. Na
nistavost zavestanja sud pazi po sluzbenoj duznosti i na nju se moze pozvati svako
zainteresovano lice. Pravo na isticanje nistavosti ne gasi se , cime se ne dira u pravila o odrzaju,
isticanju od nevlasnika i zastarelosti potrazivanja.

53. RELATIVNA NISTAVOST ZAVESTANJA

Za razliku od apsolutne relativna nistavost ( rusljivost ) pogadja pojedinacne interese, pa se na

rusljivost moze pozvati samo pravno zainteresovano lice – sud ne vodi racuna o toj vrsti
nistavosti ex officio. Rok za podnosenje tuzbe je 1 god od dana saznanja za razlog rusljivosti, a
najkasnije u roku od 10 god od dana proglasenja zavestanja i to prema savesnom licu. Prema
nesavesnom licu, ponistaj zavestanja se moze zahtevati u roku od 20 god od dana proglasenja
zavestanja. Sudska odluka o ponistenju zavestanja ima konstitutivni karakter. relativna nistavost
zavestanja tice se pre svega mana volje ( prinudu, prevara i zabluda ), testament nije ni nastao,
tako da je tu rec o jednom nepostojecem aktu. U ostalim slucajevima radi se o relativnoj
nistavosti sa svim pravnim posledicama koje ona povlaci. Povreda forme testamenta predstavlja
razlog rusljivosti, kao i u slucaju nepostojanja testamentarne sposobnosti. Kada je rec o
zavestajnoj nesposobnosti, treba voditi racuna o tome da ona moze biti uzrok i apsolutne
rusljivosti. Nedostatak aktivne testamentarne sposobnosti bice razlog rusljivosti zavestanja
kada je testament sacinilo lice starije od 15 godina koje je sposobno za rasudjivanje, a nije
liseno poslovne sposobnosti. Ako je testament sacinilo lice mladje od 15 godina ili lice koje je
navrsilo 15 godina, a nesposobno je za rasudjivanje i liseno poslovne sposobnosti, onda je
zavestanje apsolutno nistavo

54. PROGLASENJE ZAVESTANJA

Posto sud dobije ostavioceva zavestanja duzan je da ga proglasi. Sud ce u prisudstvu najmanje
dva punoletna radjanina ( svedoci proglasenja zavestanja ) ostvoriti testament i procitati ga. Sud
ce po pravilu proglasiti svako pismeno koje nosi naziv zavestanje, testament, poslednja volja i sl,
kao i oprostajno pismo iz cije se sadrzine moze zakljuciti da postoje odredjena ostavioceva
raspolaganja ili izjave koje spadaju u mogucu sadrzinu zavestanja. Smisao proglasenja
zavestanja jeste da se sa njegovom sadrzinom upoznaju upravo pravno zainteresovana lica, jer
od trenutka proglesenja teku rokovi za preduzimanje odgovarajucih radnji. Zato je pozeljno
njihovo prisustvo proglasenju ( zakonski, nuzni, testamentarni naslednici i sl ). Proglasenje
zavestanja duzan je da izvrsi sud kod koga se testament nadje ii mu bude podnet ( neko
slucajno nadje ostaviocev testament i odnece ga u nablizi sud ). O proglasenju zavestanja
sastavlja se zapisnik i on sadrzi sledece podatke :

1. broj nadjenih zavestanja

2. mesto gde su pronadjeni
3. datum koji nose
4. lice ili lica koja su testament predala sudu ili maticaru
5. svedoci proglasenja zavestanja
6. da li je testament predat otvoren ili zatvoren
7. sadrzinu zavestanja ( prepisati sadrzinu testament )
8. Ukoliko je pecat kojim je testament bio zatvoren, ostecen ili je u zavestanju nesto
brisano, precrtavano ili ispravljano, ili sud uoci neku drugu sumnjivu cinjenicu, to mora
navesti.

Zapisnik o zavestanju potpisuje sudija koji je vodio postupak proglasenja, zapisnicar i svedoci
proglasenja. Posle proglasenja, njihov broj, kao i datume ( ukoliko nema datuma i tu cinjenicu
treba navesti )

55. IZVRSILAC ZAVESTANJA

Je lice koga je zavestalac u svom testamentu odredi da se stara o tacnom i potpunom izvrsenju
njegove poslednje volje. Izvrsilac zavestanja ce ukazivati sudu na sve relevante okolnosti
ispunjenja zavestaoceve poslednje volje. Izvrsilac zavestanja na izvestan nacin vrsi funkciju
pomocnog sudskog organa, narocito u toku ostavinskog postupka. Medjutim, izrsilac zavestanja
se posle pravostnaznosti ostavinskog resenja moze javiti i kao lice koje je ovlasceno da upravlja
zaostavstinom u naslednickoj zajednici. Zavestalac moze odrediti jednog ili vise izvrsioca
zavestanja. To moze biti svaka potpuno poslovna sposobnost lica ( ali ne mora da se primi te
duznosti ) ZON predvidja da u slucaju kada zavestanjem nije odredjen izvrsilac testamenta, ili
odredjeni nece da se prihvati te duznosti, izvrsioca moze postaviti sud. Izvrsilad je uvek duzan
da polaze sudu racun o svom radu. On ima pravo na naknadu troskova i nagradu za svoj trud,
koji ce mu biti isplacen iz zaostavstine prema odluci suda. Sud moze opozvati izvrsioca
zavestanja, ako njegov rad nije u skladu sa zavestaocevom voljom ili sa zakonom.

56. UGOVOR O NASLEDJIVANJU

U drzavama u kojima je dozvoljen to je osnov koji ima najjacu pravnu snagu. Najsire osmatrano,
ugovor o nasledjivanju je, nacelno, jednostrano neopoziv sporazum koji se odnosi na
zaostavstinu ugovornika. Medjutim, ovaj ugovor se moze javiti u nekoliko oblika. Najcesce,
ugovorom o nasledjivanju traze strane ugovornice odredjuju da ce ona koja nadzivi biti njen
naslednik ( ili eventualno trece lice ), ili jedna strana ostavlja svoju zaostavstinu drugoj
ugovornoj strani ( ili trecem licu ). Ovakav ugovor je osnov za univerzalnu sukcesiju. U nasem
pravu ovakav ugovor je apsolutno nistav. Ugovorne strane mogu da predvide da ce predmet
ugovora biti odredjena stvar ili pravo iz zaostavstine ugovornog ostavioca, u kom slucaju se radi
o ugovornom legatu i naravno o singularnoj sukcesiji.

57. UGOVOR O BODUCUCEM NASLEDJU ILI ISPORUCI I ODRICANJE OD NASLEDJA KOJE NIJE
OTVORENO

U delu u kome uredjuju tzv. naslednopravne ugovore nasi zakoni predvidjaju nistavost ugovora
kojima neko otudjuje nasledstvo nekome ko mu se nada, kao i svakog ugovora o nasledstvu
treceg lica koje je jos u zivotu. Zabrana raspolaganja naslednom nadom vazi za sve osnove
pozivanja na nasledje ( zakonske, nuzne, testamentarne ) kao i za sve oblike ovog raspolaganja.
Stavise, i jednostrano odricanje od nasledja koje lice stvoreno ne proizvodi nikakvo pravno
dejstvo. Bili bi sasvim u skladu sa sistemom naseg prava da to pravilo nema nikakvog izuzetka.
Prema ZON-u Srbije, bilo koja vrsta naslednopravnih ugovora u pravom smislu reci, pa i
negativnog naslednopravnog ugovora, nije dozvoljena. Ova zabrana ima apsolutni karakter, jer
nije predvidjen nikakav izuzetak

58. UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA ZIVOTA

ZON posebno uredjuje ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za zivota i ugovor o dozivotnom
izdrzavanju. “PRedak moze ugovorom ustupiti i razdeliti svou imovinu svojim potomcima “ , ali
samo pod uslovom da su se sa tim saglasila sva deca i drugi potomci ustupiocevi, koji ce po
zakonu biti pozvani na zaostavstinu. Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i
raspodelu imovine, moze to uciniti naknadno. Ako se sa tim ustupanjem i raspodelom nije
saglasio koji naslednik, onda ovaj ugovor nema dejstvo, ali ce se, usled zakonske konverzije,
delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatrati kao poklon. Na isti nacin
postupice se i ako se ustupiocu posle ustupanja i raspodele rodi dete, ili se pojavi naslednik koji
je bio proglasen za umrlog. Ovaj ugovor je strogo formalan pravi posao. Nemostovanje forme
sankcionisano je nistavoscu ugovora. Za punovaznost se predvidjaju tri formalna elementa >

1. u pismenom obliku
2. mora biti overen od strane sudije
3. sudija je duzan da upozori da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiocevu zavestavstinu i
da se njime ne mogu namiriti nuzni naslednici

Ustupanjem i raspodelom moze biti obuhvacena samo postojeca imovina ustupioceva, cela ili
samo deo. Kada predak umre ( koji je za zivota izvrsio ustupanje i raspodelu ) njegovu
zaostavstinu sacinjavace samo ona njegova dobra koja nisu obuhvacena ustupanjem i
raspolaganjem, kao i dobra koja je naknadno stekao. Prema tome, dobra koja su njegovi
potomci ranije dobili ustupanjem i raspodelom NE ULAZE u njegovu zaostavstinu, te se ne
uzimaju ni u kakav racun prilikom utvrdjivanja vrednosti te zaostavstine. Ustupilac moze
ustupanjem i raspodelom obuhvatiti svog supruznika i tada je potrebno da se ovaj saglasi sa
tim. Ako bracni drug me bude obuhvacen, njegovo pravo na nuzni deo ostaje neskrnjeno. U tom
slucaju ugovora o ustupanju raspodeli ostaje punovazan, ali se prilikom utvrdjivanja vrednosti
zaostavstine radi odredjivanja nuznog dela nadzivelog bracnog druga, delovi ostavioceve
imovine koji su ustupljeni njegovim potomcima smatraju se poklonomPrilikom ustupanja i
raspodele ustupilac moze za sebe, ili svog bracnog druga ili za koje drugo lice, zadrzati pravo
plodouzivanja ili ugovoriti dozivotnu rentu u naturi ili novcu, ili dozvotno izdrzavanje ili kakvu
drugu naknadu. Potomci kojima je ustupilac razdelio svoju imovinu za zivota ne odgovaraju za
njegove dugove. Izuzetci

1. Ugovorom moze biti odredjeno da ‘e biti ipak odgovorni za njegove obaveze, ili deo tih
obaveza, u slucaju postojanja zaloge na nepokretnosti koja je preneta u svojinu
potomaka
2. Ukoliko je na potomke ustupanjem i raspolaganjem presla neka imovinska celina ( npr
zanatska radnja ), ili deo te celine, oni ce odgovarati za dugove koji se odnose na tu
celinu ili deo ( npr troskovi za repromaterijal).
3. Na osnovu ugovora – ugovora o preuzimanju duga ovim ugovorom se potomci
obavezuju da ce dug preuzeti na sebe, a poverilac se sa tim saglasava.

Ustupilac ima pravo da zahteva da mu potomak vrati ono sto je primio ustupanjem ili
raspodelom, ako je ovaj pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Isto pravo ima ustuilac
ako potomak ne daje njemu ili kome drugome izdrzavanje odredjeno poslom ustupanja i
raspodele, ili ako ne isplati dugove ustupioceve cija mu je isplata nalozena istim poslom.
Potomak koji je morao da vrati primljeno, moci ce da zahteva svoj nuzni deo posle smrti
ustupioca ( ako je dostoan, nije iskljucen ni tad ). Pri izracunavanju njegovog nuznog dela, delovi
imovine koje je ostavilac za zivota ustupio i raspodelio svojim ostalim potomcima smatrace se
kao poklon

60. UGOVOR O DOZIVOTNOM IZDRZAVANJU

U nasem pravu def. ugovor kojim se jedan ugovornik ( primalac izdrzavanja ) obavezuje da se
posle njegove smrti na drugog ugovornika ( davalac izdrzavanja ) prenese svojina tacno
odredjenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdrzavanja se obavezuje da ga, kao naknadu
za to izdrzava i da se brine o njemu do kraja njegovog zivota i da ga posle smrti sahrani.
Uopsteno uzev, u nasoj pravnoj praksi dozivotno izdrzavanje moze da nastane na nekoliko
nacina:

1. Putem testamenta ( legat )

2. ustupanjem i raspodelom imovine za zivota. Da bi ugovor bio punovazan, potrebno je da
stranke postignu saglasnost o njegovim bitnim elementima. ( Treba postici saglasnost o
prestaciji izdrzavanja ( npr... obrada zemlje ), tako i o stvarima i, eventualn pravima, koje
ce u trenutku smrti primaoca izdrzavanja preci u svojinu davaoca izdrzavanja.
 Formalnopravni zahtevi 1) Ugovor mora biti sacinjen u pisanom oblik; 2) pismeni
sporazum mora da bude overen od strane sudije ( pre overe sudija utvrdjuje identitet
ugovornika ). Sudija stavlja svoj potpis i pecat suda

Sudija je duzan da pre overe strankama procita ugovor i primaoca izdrzavanja narocito upozori
na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavstinu i da se njome ne
mogu namiriti nuzni naslednici. Sudija ce na kraju pismeno konstatovati da su izvrsene ove
radnje koje propisuju svi nasi zakoni o nasledjivanju. Ugovor koji je uredjen ZON-om predvidja
svecanu formu, sa izricitom odredbom o nistavosti usled njenog neposovanja. Subjekti ugovora
su davalac i primalac izdrzavanja i korisnik u slucaju kada je dozivotno izdrzavanje ugovoreno u
korist treceg lica. Davalac izdrzavanja je ona ugovorna strana koja se obavezala da izdrzava
drugu ugovornu stranu ili trece lice, do kraja njihovog zivota. Mora biti poslovno sposobno lice.
Primalac izdrzavanja je najcesce staro lice koje vise nije u stanju da se stara samo o sebi, a
poseduje odredjenu nepokretnu imovinu. To moze da bude bilo koje fizicko ali ne i pravno lice.
Primalac moze da ovlasti punomocnika da u njegovo ime zakljuci svoj ugovor, ali pod uslovom
da je izdato specijalno punomocje. Primalac moze biti i poslovno nepososbno lice u kom slucaju
je potrebno ucesce zakonskog zastupnika u odobrenje organi starateljstva. Moguce je da se kao
davalac izdrzavanja obavezu i vise lica zajedno. Njihova odgovornost bice solidarna. Moze da se
ugovori i u korist treceg lica – duznik (promitent) obavezuje se stipulantu (promisaru) da ce
izvrsiti odredjenu prestaciju tj. dozivotno izdrzavanje, trecem licu odnosno korisniku (
beneficijaru ) ugovor se zakljucuje sa obzirom na licna svojstva ugovornika i kao takav nije
podoban za prenos na druga lica, osim ukoliko stranke nisu drugacije ugovorile => U slucaju da
trece lice odbije korist iz ugovora, ili ih promisar opozove, i sam ugovor se gasi. Fizicka ili pravna
lica koja se u okviru svog zanimanja ili delatnosti staraju o primaocu izdrzavanja, kao sto je to
slucaj sa medicinskim osobljem, bolnicama, starackim domovima, raznim agencijama i sl, mogu
da zakljuce ugovor o dozivotnom izdrzavanju u svojstvu davaoca izdrzavanja samo ako su
predhodno dobila saglasnost organa starateljstva. U suprotnom ce ugovor biti nistav. Predmet
ugovara o dozivotnom izdrzavanju predstavlja uzajamno davanje odnosno cinjenje ugovornih
strana. Predmet mora da bude > moguc, dopusten, odredjen ili odrediv. To pored pokretnih i
nepokretnih stvari mogu biti i sva imovinska prava koja nisu vezana za licnost ugovornika
obligaciona prava ( cediranje potrazivanja ), autorsko pravo, pronalazacko pravo i dr => sve pod
uslovom da je posebno navedeno u ugovoru. Ugovor se moze raskinuti > sporazumno i
jednostrano.

62.NASLEDNICKA ZAJEDNICA ( PRAVNI POLOZAJ SANASLEDNIKA )

Naslednicka zajednica nastaje trenutkom smrti ostavioca i to izmedju svih univerzalnih

sukcesora ostavioca, bez obzira na onsov pozivanja na nasledje. Sanaslednici imaju pravo da
zahtevaju deobu tek po pravosnaznosti ostavinskog postupka. Pravo naslednika na deobu ne
moze se ugovor niti ograniciti, niti iskljuciti. Ono nije podlezno zastarelosti. Naslednicka
zajednica, prema slovu zakona postoji od trenutka smrti ostavioca pa sve do momenta deobe
nasledstva. Ukoliko nema izvrsioca zavestanja a dodje do spora u vezi upravljanja zaostavstinom
sud moze postaviti i upravitelja ( moze biti jedan od naslednika ) . U intervalu od nastanka
naslednicke zajednice pa do njenog prestanka, u stvari postoje 2 faze :

1. Prva nastaje trenutkom delacije i traje do pravosnaznosti resenja kojim se odredjuju,

alikvotni delovi, delovi univerzalnih sukcesora. Ovaj stupanj se moze nazvati
naslednickom zajednicom u uzem smislu. Tu je zaostavstina neka vrsta zajednicke
svojine, odnosno jos preciznije, zajednicke imovine, lica koja pretenduju na nasledje.
Njihov pravni polozaj odgovara polozaju zajednicara, jer se ne zna tacno koliki je ciji
udeo
2. Druga faza – naslednicka zajednica u sirem smislu, pocinje od trenutko pravosnaznosti
ostavinskog resenja kojim se utvrdjuje ko su sanaslednici i koliki deo nasledja pripada
svakom od njih ( alikvotni ) i traja do deobe. Njihov pravni polozaj odgovara polozaju
suvlasnika. Ugovor o otudjenju idealnog naslednog dela moze da se izvrsi pre deobe
odnosno do razvrgnuca naslednicke zajednice samo ako je zakljucen izmedju
sanaslednika, dakle izmedju lica iz naslednicke zajednice. Takav ugovor mora vrsiti
sudija. Sanaslednici do deobe zajednicki i sporazumno upravljaju nasledstvom. Ukoliko
se sam zavestalac postavio izvrsioca, onda on upravlja zaostavstinom, ako se naslednici
ne sloze oko upravljanja nasledstvom sud moze, na zahtev nekog od jih postaviti
upravitelja zaostavstione, ili odreditit deo zaostavstine kojim ce svaki od naslednika sam
upravljati

63.DEOBA NASLEDSTVA I OBAVEZA ZASTITE MEDJU SANASLEDNICIMA POSLE DEOBE

Deobu nasledstva moze zahtevati svaki naslednik i to u svako doba, osim u nevreme. Ugovor ili
odredba u zavestanju kojim se naslednik ogranicava u pravu na deobu nistavi su. Na zahtev
naslednika koji je ziveo ili privredjivao u zajednici sa ostaviocem, sud moze odluciti da mu se
ostave neke stvari koje bi pripale ostalim naslednicima, pod uslovom da im on vrednost tih
stvari (u odredjenom roku) isplati u novcu. Do isplate imaju zakonsku zalogu na tom delu
zaostavstine. Po ZON-u ako u zaostavstini ima poljoprivrednih zemljista. Sud je duzan da u
ostavinskom postupku poljoprivrednika koji je ziveo i prevredjivao u zajednici sa ostaviocem
upozori na ovo njegovo pravo. Predmet domacinstva koji sluze za zadovoljvanje svakodnevnih
potreba naslednika koji je ziveo sa ostaviocem u istom domacinstvu, a koji nije njgov potomak
ni njegov bracni drug, bice mu ostavljeni na njegov zahtev, a njihova vrednost ce se uracunati u
deo tog naslednika ( ako ta vrednost bude veca od njegovog naslednog dela, duzan je da isplati
razliku ostalim sanaslednicima u novcu ). Sanaslednici odgovaraju medjusobno za pravne i
fizicke nedostatke nasledjenih stvari. Svakom nasledniku naime, ostali sanaslednici odgovaraju
po samom zakonu ako bi mu trece lice pozivajuci se na neko pravo zasnovano pre deobe,
oduzelo stvar koja je stavljenna u njegov nasledni deo, oduzelo stvar koja je stavljena u njegov
nasledni deo, ili bi inace smanjilo njegovo pravo ( evikacija ). Oi jemce isto tako da stvari
ostavljene u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka. Naslednici jemce da potrazivanje
ostavioca stavljeno u deo jednog naslednika postoji i da ce moci isplatiti od tog duznika do
iznosa koji mu je stavljen u deo. Obaveza jemstva za postojanje i naplativosti potrazivanja traje
3 godine po zavsenoj deobi, a za potrazivanja koja dospevaju posle deobe ona traje 3 godine od
dospelosti obaveze. U svim slucajevima jemstva svaki naslednik jemci i duguje naknadu
srazmerno svom naslednom delu.

64. Pojam,znacaj,osnovna pravila i nacela ostavinskog postupka

Ostavinski postupak predstavlja skup procesnih radnji pred sudom koji imaju za cilj utvrdjivanje
naslednopravnih posledica ostavioceve smrta. Sudski postupak za raspravljanje zaostavstine
uredjen je Zakonom o vanparnickom postupku i ima dve procesne celine : 1) Predhodni
postupak i 2) postupak za raspravljanje zaostavstine

PREDMET => U ostavinskom postupku sud utvrdjuje : ko su naslednici ostavioca, koja imovina
ulazi u sastav njegove zaostavstine i koja pravila pripadaju univerzalnim, a koja singularnim
sukcesorima, i eventualno drugim licima. Ostavinski sud ima tri osnovna zadatka :

1. da utvrdi sastav zaostavstine

2. da utvrdi osnov nasledjivanja
3. da utvrdi ko su univerzalni sukcesori, ko su singularni i koja prava pripadaju tim licima

Parnicni postupak je najopstije i najznacajniji postupak za zastitu gradjanskih prava, pa se

njegove norme, upravo kao pravilo primenjuju kao pravilo i u vanparnicnom i u ostavinskom
postupku :

1. Pokretanje pranicnog postupka inicira ona stranka koja smatra da je neko njeno
gradjansko subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno, pojavljuje se u ulozi tuzioca u
sporu. Nasuprot tome, ostavinski postupak se pokrece od strane samog suda, po
sluzbenoj duznosti ( ex officio ), cim nadlezni sud sazna za cinjenicu delacije.
2. Ostavinski sud vodi pokrenuti postupak do kraja( do donosenja resenja ). Radnje
stranaka ne mogu dovesti do okoncanja ostavinskog postupka ( u pravnicnom –
povlacenje tuzbe ), stavise stranke ne mogu uticati ni na tok ostavinskog postupka .
Izuzetci : Ukoliko se utvrdi da ostavilac nije imao nikakvu imovinu koja je podobna za
nasledjivanje, postpupak se uopste nece voditi. S druge strane, ukoliko se utvrdi da u
sastav zaostavstine ulaze samo prava na pokretnim stvarima, a naslednici ne zatraze
vodjenje ostavinskog postupka, onda ce ostavinski sud obustaviti postupak ( to je pravo
ujedno i izuzetak od pravila da stranke ne mogu uticati na tok ostavinskog postupka )
3. Sud donosi odluku na osnovu dokaza koje su stranke podnele i na osnovu dokaza koje je
sud pribavio sluzbenim putem. Na taj nacin ostavinski sud, po pravilu, igra znacajniju
ulogu u pribavljanju dokaza nego sto je slucaj sa parnicnim sudom.
4. Ostavinsko resenje se moze zasnivati na dokazima koji nisu izvedeni pred sudijom koji je
resenje doneo. Moguce je takodje da odluku donese sudija koji uopste i nije vodio
ostavinsku raspravu. Dakle, u ostavinskom postupku vazi nacelo neposrednosti
5. U ostavinskom postupku sud moze doneti odluku i bez usmenog obracanja stranaka;
dovoljno je da stranke svoje izjave i zahteve upute sudu u pismenom obliku. U tom
postupku moguce je da se stranke uopste ne pojave. Pasivnost naslednika, na primer,
 nas predpostavku prijema nasledja ( pozitivne nasledne izjave ), pa ce i u takvom slucaju
sud doneti resenje kojim se takvo lice ( uredno obavesteno, ali se ne odaziva na poziv
suda) oglasava naslednikom.
6. U ostavinskom postupku sud : svoju odluku nikada ne donosi u obliku presude, vec uvek
u obliku resenja.
7. Parnicni postupak je dvostranacki jer postoje uvek i samo dve stranke ( tuzilac i tuzeni ),
a u ostavinskom moze biti i visestranaka ( npr dva zakonska, dva testamentarna, tri
legatara itd ) U ostavinskom postupku se, u izuzetnom smislu koriste tri termina za
oznacavanje ucesnika : stranka, ucesnik u postupku, zainteresovano lice ( naravno i oni
odredjeniji, npr naslednik, isporukoprimac )

65.Ostavinski sud – stvarna, mesna i funkcionalna nadleznost

Pravilo je da je za raspravljanje zaostavstine naseg gradjanina nadlezan sud u Srbiji. Teritorijalni

princip sprovodi se u nasem pravu, tako da je raspravljanje zaostavstine ( ili njenog dela ) koja
se sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u nasoj drzavi uvek nadlezan nas sud, bez obzira na
drzavljanstvo ostavioca, kada su u pitanju pokretne stvari onda je nadlezan inostrani sud ( sud
zemlje ciji je drzavljanin ostavilac bio ). NAdleznost ostavinskog suda se deli na stvarnu, mesnu i
funkcionalnu nadleznost. Stvarno nadlezan sud za raspravljanje zaostavstine uvek je, bez obzira
na visinu vrednosti zaostavstine, osnovni sud. Mesna nadleznost se pre svega odredjuje prema
cinjenici domicila – onaj osnovni sud na cijem podrucju je ostavilac imao prebivaliste – u slucaju
da ostavilac nije imao prebivaliste u nasoj zemlji, ostavinski sud ce biti onaj osnovni sud na
cijem podrucku ostavilac imao boraviste. Ukoliko ostailac u vreme smrti nije imao ni
prebivaliste ni boraviste u nasoj zemlji, ostavinski sud ce biti onaj osnovni sud na cijem podrucju
se nalazi pretezni deo njegove zaostavstine. U slucaju da se na ovaj nacin ne moze odrediti
mesna nadleznost, tada se primenjuju analogna pravila parnicnog postupka – npr. uzece se u
obzir cinjenica poslednjeg prebivalista ili boravista ostavioca u nasoj zemlji. Ipak, ako se ni na taj
nacin ne moze odrediti mesno nadlezan sud, to ce onda uciniti Vrhovni kasacioni sude Srbije,
rukovodeci se pre svega nacelom ekonomicnosi postupka ( uzece se u obzir cenjenicu gde se
nalazi vecina naslednika ). Funkcionalna nadleznost je zasnovana na principu inokosnosti. U
ostavinskom postupku se nikad ne sudi u vecu, naprotiv sve radnje sprovodi i sve odluke donosi
sudija pojedinac. Zakon odredjuje da sve izjave i predloge ucesnika u ostavinskom postupku
mogu imati na zapisnik i strucni saradnici. U stvari, sasradnici mogu po pravilu voditi ceo
ostavinski postupak, jer se kao i vanparnicni, zasniva na nespornosti cinjenicnog stanja. Izuzetak
u tom pogledu predstavlja negativna nasledna izjava – moze uzeti na zapisnik samo sudija.
Imajuci u vidu da propisi predvidjaju posebnu zastitu za maloletna lica i lica koja nisu sposobna
da se staraju o svojim pravima, smatramo da u slucajevima u kojima se u postupku javljaju
zakoniti zastupnici takvih lica ili organ starateljstva, ostavinsku raspravu treba da vodi sudija.

66. SMRTOVNICA

Zakon stavlja u duznost maticaru koji je nadlezan da izvrsi upis smrti u maticnu knjigu umrlih, da
u roku od 30 dana po izvrsenju o upisu dostavi ostavinskom sudu smrtovnicu. Smrtovnica je
javna isprava koja sadrzi izvestaj o tome da je to lice umrlo kao i podatke o svim cinjenicama
koje su znacajne za raspravljanje zaostavstine. U smrtovnicu se unose sledeci podaci :

1. prezime i ime umrlog; ime njegovog oca, datum rodjenja i drzavljanstvo umrlog; a za
umrla zenska lica i devojacko prezime
2. dan, mesec, godina, mesto i po mogucnosti cas smrti
3. mesto u kome je umrli ima prebivaliste ili boraviste
4. prezime i ime, datum rodjenja, zanimanje, prebivaliste, odnosno boraviste bracnog
druga umrlog, kao i njegove bracne, vanbracne i usvojene Dece
5. prezime i ime, datum rodjenja, prebivaliste odnosno boraviste ostalih srodnika koji
mogu biti pozvani na nasledje
6. priblizna vrednost pokretne i nepokretne imovine umrlog. Posebno ce se naglastiti da li
se ocekuje rodjenje deteta umrlog i da li njegova deca i bracni drug imaju staraoca.

Smrtovnicu sastavlja maticar koji ponekad i nije u mogucnosti da pribavi sve podatke, pa ce
dostaviti smrtovnicu sudu samo sa podacima kojima raspolaze. Ako je neko lice umrlo van
teritorije opstine u kojoj je imalo prebivaliste, maticar ce ostavinskom sudu dostaviti samo izvod
iz maticne knjige umrlih kao i podatke kojima raspolaze i koji mogu posluziti za sastavljanje
smrtovnice. Sastavlja se na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog, od lica sa kojima je
ziveo i od drugih lica koja imaju informacija. Ako je ostavinskom sudu dostavljena nepotpuna
smrtovnica ili samo izvod iz maticne knjige umrlih, sud ce sam sastaviti smrtovnicu u sudu, ili ce
srediti da smrtovnicu sastavi sudski radnik van suda, ili ce sastavljanje smrtovnice poveriti
maticaru

67. MERE ZA OBEZBEDJENJE ZAOSTAVSTINE

Se mogu preduzimati sve do pravosnaznosti ostavinskog resenja, razlikujemo dve vrste ovakvih
mera : privremene mere za obezbedjenje zaostavstine i mere ostavinskog suda za obezbedjenje
zaostavstine. Privremene mere za obezbedjenje zaostavstine preduzimaju se ukoliko se utvrdi
da nijedan od prisutnih naslednika nije sposoban da upravlja imovinom, a nema zakonskih
zastupnika, ili su naslednici nepoznati ili odsutni, ili kada druge okolnosti nalazu narocitu
opreznost ove mere se sastoje u tome sto se zaostavstina predaje na cuvanje pouzdanom licu,
dok se gotov. novac, dragocenosti, hartije od vrednosti...predaju na cuvanje sudu na cijem se
podrucju nalazi imovina. Njih moze narediti ( pored ostavinskog suda ) i onaj sud na cijem
podrucju je ostavilac umro, kao i sud na cijem podrucju se nalazi zaostavstina ili njen deo. U
hitnim slucajevima, privremene mere moze preduzeti i opstinski organ uprave, koji ce o tome
obavestiti sud na cijem podrucju se imovina nalazi, a ovaj moze tu meru izmeniti ili ukinuti.
Ostavinski sud moze u toku celog postupka, na predlog zainteresovanih lica ili po sopstvenoj
inicijativi, narediti preduzimanja mera za obezbedjenje zaostavstine ( takodje i vrstu ).
Ostavinski sud je jedini ovlascen da postavi privremenog staraoca zaostavstine, posto po
mogucstvu zatrazi misljenje u pogledu licnosti upravioca od lica koja su pozvana na nasledje.

70. OSTAVINSKA RASPRAVA

Za raspravljanje zaostavstine ostavinski sud odredjuje rociste i poziva zainteresovana lica.
Zainteresovana lica ce u pozivu biti upozorena i o tome da mogu do okoncanja postupka dati
sudu izjavu da li se primaju ili se odricu nasledja, zatim na to da ukoliko se ne odazovu na
rociste ili ne daju naslednu izjavu, primeniti zakonska pretpostavka o prihvatanju nasledja.
Posebno upozorenje odnosice se na to da izjava o delimicnom odricanju od nasledja i izjava o
odricanju od nasledja pod uslovom – ne proizvodi pravno dejstvo. Ukoliko nije poznato da li
ostavilac ima naslednike, ostavinski sud je duzan da oglasom pozove lica koja polazu pravo na
nasledje da se prijave sudu u roku od 1 godine od dana objavljenih oglasa ( kumulativno
stavljanje na oglasnu tablu suda i objavljivanje u sluzbenom glasniku). Sud ce na isti nacin
postupiti i u slucaju kada je nasledniku postavljen privremeni staralac i to : a) zato sto je
boraviste naslednika nepoznato, a naslednik nema punomocnika; b) zato sto se naslednik ili
njegov zakonski zastupnik koji nemaju punomocnika, nalaze u inostranstvu, tako da se
dostavljanje nije moglo izvrsiti. Zakon na prvo mesto postavlja raspravljanje pitanja o pravu na
nasledje

1. da se do kraja rasprave pitanje sastava zaostavstine, sto ce u slucaju postojanja spora

dovesti do upucivanja stranaka na parnicu i prekidanja ostavinskog postupka ( koliki
znacaj Zakon pridodaje ovom problemu vidi se po tome sto je ostaviski sud duzan da
uputi stranke na parnicu ne samo kada su sporna cinjenicna vec i pravna pitanja
2. da se utvrdi koja lica su univerzalni sukcesori ostavioca, sto nije uvek lako. Tek posto je
ovo utvrdio, ostavinski sud raspravlja pitanje velicine naslednog dela ( naslednicke
kvote ) i konacno, pitanje isporuke, kao obligacionog prava ostaviocevog singularnog
sukcesora. O navedenim pravima sud odlucuje posto od zainteresovanih lica uzme
posebne izjave. Za razliku od pravila procedure koja vladaju u parnicnom postupku, pri
raspravljanju zaostavstine stranke mogu davati izjave i bez prisustva drugih
zainteresovanih lica i nije potrebno da se u svakom slucaju tim licima pruzi prilika da se
izjasne o izjavama drugih zainteresovanih lica. Ukoliko u toku raspravljanja zaostavstine
sud posumnja da je ucesnik u postupku jedini ali najblizi srdonik ostavioca pozvace ex
officio lica za koja smatra da bi mogla imati jednako ili prece nasledno pravo

71. NASLEDNA IZJAVA

Kao sto je za materijalno nasledno pravo znacajna delacija, tako je za ostavinski postupak
znacajna nasledna izjava : prijem ili odricanje od nasledja. Bez obzira na to da li se primi ili
odrekao naslednja, ucesnik u postupku svoju naslednu izjavu mora potpisati ( licno ili njegov
zastupnik). Kada se naslednik ponasa potpuno pasivno ( ne daje izjavu ), po zakonu se uzima da
je dao pozitivnu naslednu izjavu ( isto je i u slucaju kada je raspolagao nekim pravom iz
zaostavstine). Negativna nasledna izjava mora biti data licno, ili ako je data u pisanom obliku
odn. preko punomocnika, mora bitioverena ( specijalno punomocje). Prilikom uzimanja
nasledne izjave svejedno je d ali je pozitivna ili negativna, sud mora utvrditi na koji se osnov
pozivanja na nasledje ona odnosi. Kod negativne izjave treba istaci da se odricanja od nasledja
moze uciniti samo u sopstveno ime, sto znaci da ce automatski doci do primene prava
predstavljanja. Negativna izjava se moze dati sve do okoncanja prvostepenok postupka za
raspravljanje zaostavstine. Ne moze se dati pod uslovom ili rokom. Nasledna izjava je neopoziva
( drevno pravili : semel heres sempeer heres ) – izjava se ne moze opozvati, ali se moze ponistiti
ukoliko je posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Pravo na odricanje od nasledja prelazi
na naslednikove naslednike, osim ukoliko naslednik umre pre okoncanja prvostepenog
postupka ne davsi naslednu izjavu. Pozitivna izjava se moze dati izricito ili precutno. Precutni
prijem nasledja postoji u dva slucaja : 1) ako se do okoncanja prvostepenog postupka naslednik
ne odrekne nasledja, smatrace se da se nasledje primio 2) smatrace se da se primio nasledja i
naslednik koji je raspolagao celom zaostavstinom ili njenim delom. Nasledna izjava se moze dati
kako pred ostavinskim tako i pred drugim stvarno nadleznim, dokle opstinskim sudom, a moze
biti data i pred konzulatornim predstavnikom nase zemlje u inostranstvu. U svakom slucaju ona
ima retroaktivno dejstvo ( vazi od delacie – fictio iuris )

72. UPUCIVANJE NA PARNICU ILI NA DRUGI POSTUPAK

Zakon nalaze ostavinskom sudu da prekine raspravljanje zaostavstine i da uputi stranke na

parnicu ili na postupak pred organom uprave, ako su medju strankama sporne cinjenice od
kojih zavisi neko njihovo pravo. Tako, zakoni o vanparnicnom postupku narocito uticu na
sporove koji se odnose na

1. punovaznost ili sadrzinu zavestanja

2. odnos nasednika i ostavilaca na osnovu koga se po zakonu nasledjuje
3. osnovanost zahteva supruznika ostavilaca i ostaviocevih potomaka koji su ziveli sa
ostaviocem u istom domacinstvu da li im se iz zaostavstine izvode predmeti domacinstva
koji sluze za zadovoljenje svakodnevnih potreba
4. cinjenice od kojih zavisi velicina naslednog dela
5. cinjenice od kojih zavisi osnovanost iskljucenja nuznih naslednika ili osnovanost razloga
za nedostojnost;
6. cinjenicu da li se neko lice odreklo nasledja;

Sve ovo vazi pod predpostavkom da je u pitanju spor o cinjenicama. Dakle, pravilo je da kada
dodje do spora o cinjenicnim pitanjima, ostavinski sud prekida postupak i stranke salje na
parnicu ali postoje izuzetci : a) u slucaju da je medju strankama sporno pravo na legat ili drugo (
obligaciono ) pravo iz zaostavstine, sud ce takodje uputiti stranke na parnicu, odnosno na
postupak pred upravnim organom, ali nece prekidati ostavinski postupak; b) u slucaju da medju
naslednicima postoji spor o sastavu zaostavstine, nezavisno od toga da li je priroda spora –
ostavinski sud mora da prekine postupak i uputi stranke na parnicu. Koju stranku ostavinski sud
treba da uputi na parnicu ? (jer onda ima ulogu tuzioca, teret dokazivanja, troskove placanja u
slucaju gubitka parnice...) Ostavinski sud pri odlucivanju o upucivanju na parnicu mora voditi
racuna o tome na cijoj strani stoje odredjene zakonske predpostavke, te ce na parnicu poslati
protivnu stranku ( npr ako jedan naslednik tvrdi da je drugi naslednik nedostojan, on to mora i
dokazati )

73. RESENJE O NASLEDJIVANJU I ZALBA U OSTAVINSKOM POSTUPKU

Posto se u ostavinskom postupku utvrdi koja imovina sacinjava ostaviocevu zaostavstinu i koja
lica ispunjavaju uslove da postanu naslednici ostavioca, sud ce doneti ostavinsko resenje.
Sadrzina resenja

1. Uvod – u njemu se oznacava broj resenja, naziv ostavinskog suda, postupajuci sudija,
opsti podatci o ostaviocu i o rocistu posle koga je doneto resenje
2. Izreka – sadrzi tri elementa : a) utvrdjujuci u kome se konstatuje sta sve cini zaostavstinu
ostavioca; b) oglasavanje naslednika – generalije o nasledniku, osnov pozivanja na
nasledje, velicinu naslednog dela, konstataciju da naslednik odgovara za eventualne
dugove, obavezu naknade sudskih troskova koja pada na teret naslednika; v)
obrazlozenje sadrzi podatke o dokazima na osnovu kojih je sud doneo resenje sadrzano
u izreci.
3. POUKA O PRAVNOM LEKU ( pravna pouka ) je pravna konstatacija da pravno
zainteresovano lice moze protiv tog resenja da izjavi zalbu drugostepenom sudu ( Visem
sudu ) u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka, a preko ostavinskog suda. To je
jedini element meritorne sudske odluke koji moze biti stavljen i posle potpisa i pecata
suda
4. Pecat suda i potpis sudije.

Sud je duzan da resenje o nasledjivanju dostavi svim naslednicima i isporukoprimcima, kao i

drugim licima koja su u toku ostavinskog postupka isticala odredjene zahteve iz zaostavstine.
Pravosnazno ostavinsko resenje dostavlja se nadleznom organu uprave ( npr upravi prihoda ).
Po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju sud ce, u pogledu prava na nepokretnostima, narediti
da se u zemljisne ili druge javne knjige izvrse potrebni upisi, a u skladu pokretnih stvari nalozice
predaju stvari koje se nalaze na cuvanju kod suda. Kada ostavinski sud utvrdi da nema
naslednika, ili se u porpisanom roku ne javi niko ko polaze pravo na nasledje – donece resenje
da se zaostavstina preda opstini na cijoj teritoriji je ostavilac imao prebivaliste ( ako nema
prebivalista u nasoj zemlji, onda opstini boravista ) Parnicni postupak koji se pokrece posle
pravosnaznosti ostavinskog resenja naziva se parnicni postupak kao korektivni nacin za
raspravljanje zaostavstine. Razlozi zalbe su : bitne povrede, pravila postupka, pogresno ili
nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje i pogresna primena prava. Rok za zalbu pocinje da tece
od trenutka dostavljanja odluke stranci i iznosi 15 dana. Zalba se uvek dostavlja prvostepenom,
ostavinskom sudu, a ovaj je ovlascen da povodom izjavljene zalbe, novim resenjem, preinaci ili
opozove svoje ranije resenje. Izjavljena zalba onemogucava pravosnaznost, a time i izvrsenost
ostavinskog resenja.

74. ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVE OSTAVIOCA

Univrezalni sukcesor, odnosno naslednik, stice u trenutku delacije ostavioceva prava i odgovara
za njegove obaveze imovinske prirode. Na taj nacin ostvaruje se imovinskopravni kontinuitet
putem nasledjivanja. Pravilo je da samo univerzalni sukcesori odgovaraju za ostavioceve
dugove. Singularni sukcesori se namiruju iz ciste vrednosti zaostavstine, tako da oni mogu
odgovarati za dugove ostavioca samo ako je tako odredjeno u zavestanju. Nase pravo prihvata
sistem da naslednik odgovara za dugove ostavioca, celokupnom imovinom, do visine vrednosti
nasledjene imovine. Kada je vise univerzalnih sukcesora oni odgovaraju za dugove ostavioca
solidarno, uvek do visine vrednosti svog naslednog dela, dakle srazmerno, bez obzira da li je
izvrsena deoba nasledstva ( ako zavestalac uredi drugacije ). Naslednik ce odgovarati za dugove
ostavioca samo ako je to zaista to postao. Naslednik koji se odrekao u korist drugog sanaslednik
, odgovarace solidarno sa drugim sanaslednicima iz razloga sto u tom slucaju po zakonu smatra
da je dao pozitivnu naslednu izjavu sa ustupanjem naslednog dela. Ostaviocevi dugovi nisu deo
zaostavstine, vec predstavljaju teret koji prema poslednjem propisu stice univerzalni sukcesor
ostavioca. Obaveza odgovornosti za ostavioceve dugove nastaje ex lege, tako da se ni ne
utvrdjuje u ostavinskom postupku, niti se unosi u ostavinsko resenje

75. ODVAJANJE ZAOSTAVSTINE OD IMOVINE NASLEDNIKA

Spajanjem zaostavstine sa imovinom naslednika nastaje mogucnost da poverioci ostavioca

dospeju u nepovoljan polozaj u odnosu na taj u kome su se nalazili dok je ostavilac bio ziv. To se
posebno odnosi na slucaj kada je naslednik prezaduzen. Zato pravo predvidja mogucnost da
poverioci ostavioca, radi zastite svojih interesa mogu traziti odvajanje zaostavstine od imovine
naslednika – semporatio bonorum. U tom slucaju, odvojena zaostavstina odnosno njen
odgovarajuci deo podvrgava se posebnom pravnom rezimu iz koga slede 3 posledice :

1. naslednik ne moze raspolagati odvojenim “ stvarima i pravima “

2. poverioci naslednika i oni poverioci ostavioca koji nisu trazili odvajanje ne mogu se
namiriti iz odvojenog dela zaostavstine sve dok se ne namire ostaviocevi poverioci koji
su trazili odvajanje
3. poverioci ostavioca koji su trazili odvajanje mogu se namiriti samo iz odvojenog dela

Ostaviocevi poverioci mogu zahtevati odvajanje u roku od 3 messeca od delacije. Odvajanje

podrazumeva potpis i procenu zaostavstine. Hirograferni poverioci mogu, pod navedenim
uslovima, uvek da zahtevaju ovo odvajanje, dok hipotekarni poverioci mogu zahtevati
separaciju samo ukoliko njihovo potrazivanje nije u potpinosti pokriveno hipotekom upravo u
toj srazmeri. Poverioci koji su zahtevali odvajanje, gube pravo da se naplate i iz naslednikove
imovine.

76. NASLEDNOPRAVNI ZAHTEVI NAKON PRAVOSNAZNOSTI

1. Naknadno pronadjena imovina – ukoliko se posle pravosnaznosti imovinskog resenja

pronadje imovina za koju se u vreme donosenja nije znalo, te nije usla u sastav
zaostavstine, sud nece ponovo raspraviti zaostavstinu, nego ce ovu imovinu raspodeliti
na osnovu ranije donesenog ostavinskog resenja ( naslednicima, ukljucujuci i one koji
nisu vise zivi ). Ako je ostavinski postupak bio obustavljen jer nije bilo nepokretnosti u
sastavu zaostavstine : a) sud ce ex officio raspraviti zaostavstinu samo ukoliko se
novopronadjena imovina sastoji iz nepokretnosti, b) ukoliko se pronadjena imovina
sastoji iz pokretnih stvari sud ce raspraviti zaostavstinu samo ukoliko se naslednik
 odrekao nasledja, sud ce pozvati tog naslednika da se izjasni o pronadjenoj imovini i
ukoliko izjavi da prihvata naslednstvo uputiti ga da ovo svoje pravo ostvari u parnicnom
postupku
2. Naknadno pronadjeno zavestanje – sud ce ga proglasiti ili nece ponovo otvarati
ostavinsku raspravu, nego ce obavestiti zainteresovana lica o cinjenicama proglasenja
zavestanja i upozoriti ih da svoja prava ostvare u parnicnom postupku
3. Novi naslednik – subjektivne granice ostavinskog resenja se odnose i na lica koja su
imala priliku da ucestvuju u ostavinskom postupku. Ako se nadje lice kome ta prilika nije
pruzena, sud nece ponovo otvarati ostavinsku raspravu, nego ce to lice pouciti da moze
ostvariti u parnicnom postupku
4. Pravosnazno ostavinsko resenje i uslovi za ponavljanje postupka – uslovi ako je pri
donosenju odluke ucestvovao sudija koji je po zakonu morao biti izuzet; ako stranci nije
data mogucnost da raspravi pred sudom; ako je u postupku ucestvovalo lice koje ne
moze biti stranka u postupku ili lice koje nije imalo uredno punomocje; ako se odluka
suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka; ako je do sudske odluke doslo usled
izvsenja krivicnog dela od strane sudije ili nekog od ucesnika u postupku ( vise paragraf
1282. Anticeva knjiga ). Ispunjenjem ovih uslova parnicni postupak koji je pravosnazno
zavrsen moze se po predlogu stranke ponoviti. Medjutim u ostavinskom postupku
postoji specificno ispunjenje nekog od navedenih uslova za ponavljanje postupka ne
dovodi do ponavljanja ostavinskog postupka, vec zainteresovane stranke mogu svoja
prava ostvariti u parnicnom postupku ( tzv parnicni postupak kao korektivni nacin za
raspravljanje zaostavstine)
5. Zastarelost naslednopravnih zahteva – iz razloga uspostavljanja pravne izvesnosti i
sigurnosti uopste, postoje i odredjeni rokovi u kojima titulari odredjenih prava mogu
zahtevati utvrdjenje tih prava u svoju korist. ZON Srbije predvidja da pravo naslednika da
zahteva zaostavstinu ne zastareva, ali uz izuzetak da se time ne dira u pravila o odrzaju,
siticaocu od nevlasnika i zastarelosti potrazivanja.