Prof.

dr Ilija Babi
NASLEDNO PRAVO
UVOD POJAM NASLEIVANJA I NASLEDNOG
PRAVA
-Ostavilac (de cuius, defunctus)
-Naslednik-ci (heres, coheres, succesor)
-Zaostavtina (hereditas)
-Objektivno nasledno pravo: izvori naslednog
prava
- subjektivno nasledno pravo
-Nauka naslednog prava

NAELA NASLEDNOG PRAVA

Nasleivanje u momentu smrti

Sticanje zaostavtine po sili zakona (ipso iure)
Neposredna univerzalna sukcesija
Nasleivanje na osnovu testamenta i (ili) zakona
Ravnopravnost
Dobrovoljnost sticanja
Sloboda testiranja
Raspravljanje zaostavtine po slubenoj dunosti

PRETPOSTAVKE ZA NASLEIVANJE

I. SMRT OSTAVIOCA IVA LICA SE NE NASLEUJU

(VIVENTIS NON EST HEREDITAS)
Komorijenti: pretpostavlja se da su umrli zajedno ali se moe
dokazivati suprotno
Proglaenje nestalog lica za umrlo
II. POSTOJANJE NASLEDNIKA
1. Postojanje naslednika ili supstituta koji je doiveo delaciju
2. Nasleivanje kad naslkednik ne postoji u vreme delacije: a)
nasledno pravo zaetka, b) pravno lice u osnivanju naslednik
na osnovu testamenta, a Republika Srbija na osnovu
testamenta i zakona
3. Sposobnost za nasleivanje
a) nesposobnost za nasleivanje: u naem pravu sva fizika
lica su sposobna da naslede, osim stranaca koji nasleuju
izuzetno

PRETPOSTAVKE ZA
NASLEIVANJE

Strani dravljani mogu naslediti u naoj zemlji pod

uslovima uzajamnosti
b) nedostojnost za nasleivanje: to je individualni
razlog za oduzimanje svojstva naslednika prema
odreenom ostaviocu zbog protivpravnog ponaanja
naslednika prema ostaviocu
Razlozi nedostojnosti:
Usmrenje ili pokuaj usmrenja ostavioca
Onemoguavanje slobode testiranja (prinuda, pretnja,
prevara)
Unitenje, skrivanje ili falsifikovanje testamenta
Tee ogreenje o zakonsku obavezu izdravanja i
uskraivanje nune pomoi
Nedostojni ne moe nita naslediti ni stei legat

PRETPOSTAVKE ZA NASLEIVANJE

III. ZAOSTAVTINA
1. Pojam
2. Predmet nasleivanja:
Sva prava koja su pripadala ostaviocu u vreme njegove smrti a
podobna su
za nasleivanje: apsolutna i relativna prava dospeli iznosi
naknade tete,
Nasleuje se aktivna procesna legitimacija mogunost da
nastave zapoeti postupak za osporavanje oinstva ili
materinstva,
Naslediva je dravina stvari i prava: naslednik postaje dralac
u trenutku otvaranja naslea
Prava koja nisu predmet nasleivanja: predmeti domainstva
to su stvari manje vrednosti koje slue svakodnevnim
potrebama ostavioevih a) potomaka, b) suprunika i v)
roditelja. Natim stvarima ova lica imaju zajedniku svojinu.

PRETPOSTAVKE ZA
NASLEIVANJE
3. Odricanje od naslea
Odricanje od neotvorenog naslea nitavo je
Odricanje od otvorenog naslea: samo u svoje ime, tako da
se smatra da to lice nikada nije bilo naslednik i tada se
primenjuje pravo predstavljanja
Odricanje u korist odreenog naslednika smatra se
prijemom naslea i poklon nasledniku kome je taj deo
ustupljen
IV. POSTOJANJE OSNOVA ZA NASLEIVANJE
1. Nasleivanje na osnovu volje ostavioca
2. Zakonsko nasleivanje
3. Odnos osnova jai osnov ima volja ostavioca ako nije
povreen nuni deo

NASLEIVANJE NA OSNOVU ZAKONA

1) Krvno srodstvo:
Potomci i preci ostavioca su pripadnici prave linije (linea recta)
- potomci ostavioca proizlaze od ostavioca,
- preci su lica koja proizlaze jedno iz drugog iz kojih proistie i
ostavilac
Poboni srodnici su lica koja, ukljuujui i ostavioca, imaju iste
zajednike pretke (linea colateralis)
Udaljenost srodstva izmeu dva lica rauna se po broju
roenja: quod sunt generationis, tot sunt gradus (koliko
roenja toliko stepena)
2) Graansko srodstvo:
I. INJENICE NA OSNOVU KOJIH SE NASLEUJE NA OSNOVU
ZAKONA
Nepotpuno: zasniva se odnos srodstva i prava i obaveze izmeu
usvojioca i usvojenika i njegovih potomaka usvojenik i njegovi
potomci nasleuju samo ako njihova prava nisu ograniena ili
iskljuena pri usvojenju
Potpuno: potpuno su izjednaena usvojena deca sa prirodnom
decom

NASLEIVANJE NA OSNOVU
ZAKONA

3. BRAK
Suprug kao naslednik
Kad suprug gubi zakonsko nasledno pravo:
a) ako je ostavilac bio podneo tubu za razvod braka, a
posle njegove smrti se utvrdi da je tuba osnovana
b) ako je njegov brak sa ostaviocem poniten posle
ostavioeve smrti iz razloga koji su preivelom supruniku
bili poznati u vreme zakljuenja braka
v) ako je njegova zajednica ivota sa ostaviocem bila trajno
prestala njegovom krivicom ili u sporazumu s ostaviocem
(on ne mora biti pisan)

NASLEIVANJE NA OSNOVU
ZAKONA
4. Zajednica ivota s ostaviocem
samo po sebi nije osnov za nasleivanje
nuna je za sticanje predmeta domainstva manje
vrednosti za svakodnevne potrebe
ako zajednica ivota branog druga sa ostaviocem nije due
trajala naslednici drugog naslednog reda mogu zahtevati
smanjenje njegovog dela
5. Imovno stanje i sposobnost za privreivanje
u I nasl. redu veliina naslednog dela deteta kome brani
drug ostavioca nije roditelj moe biti uveana na teret
branog druga

NASLEIVANJE NA OSNOVU
ZAKONA

u II nasl. redu ostavioevi roditelji mogu zahtevati

poveanje naslednih delova na teret dela branog
druga ostavioca ako nemaju nunih sredstava za
ivot
usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostavioeva braa
i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci
nuni su naslednici ako su trajno nesposobni za
privreivanje a nemaju nunih sredstava za ivot
6. Vrsta i poreklo dobara zaostavtine
predmeti domainstva ne ine zaostavtinu ako su
manje vrednosti a slue svakodnevnim potrebama
odreenih naslednika
kad brani drug nasleuje u II nasl. redu, a
ostavioeva dobra su dobra starine koja ine vie
od !/2 njegove posebne imovine, oni mogu traiti
smanjenjenaslednog dela branog druga.

NASLEDNI REDOVI
1. Krug zakonskih naslednika
potomci ostavioca, njegovi usvojenici i njihovi potomci,
brani drug ostavioca, roditelji ostavioca i usvojenici, braa
i sestre ostavioca i njihovi potomkci, dedovi i babe
ostavioca i njihovi potomci
2. Nasledni redovi. Parentelarno linearni sistem
potencijalni zakonski naslednici iz kruga zakonskih
naslednika razvrstani su u nasledne redove, na osnovu
krvnog i graanskog srodstva i drugih injenica
Parantelarno linearni sistem grupie srodnike unutar
naslednog reda na podrupe sa neogranienom primenom
prava predstavljanja u I, II. i III naslednom redu i podelom
naslednih redova na linije

NASLEDNI REDOVI

Nasledni redovi se dele na linije.

Liniju ini niz srodnika koji potiu jedan od drugog
Ako srodnici potiu od zajednikog pretka linija se naziva
pobona. U prvom naslednom redu nosioci linija su
prvostepeni potomci, a u ostalim naslednim redovima
nosioci linija su su rodonaelnici naslednog reda
izmeu naslednih redova vai princip iskljuivosti:
naslednici blien naslednog reda iskljuuju iz naslea
naslednike drugog naslednog reda ostavioca ne mogu
naslediti istovremeno naslednici razliitih naslednih redova
3. Kad se nasleuje na osnovu zakona
ako je ostavilac umro bez testamenta ili je on poniten
ako je zavetalac raspolagao testamentom samo delom
svoje imovine ili je testamentom odreen samo singularni
sukcesor

NASLEDNI REDOVI

Kad testamentom odreeni naslednik umre pre ostavioca ili

se fingira njegova smrt
ako je testament uniten, izgubljen ili skriven a to nije
dokazano u postupku, njegov oblik i sadrina
4. Odnosi izmeu potencijalnih naslednika u
redovima
nasleuje se po naslednim redovima
ako neko nee ili ne moe da nasledi nasleuju drugi
pripadnici istog naslednog reda
pravo predstavljanja: pravo daljih srodnika ostavioca,
pripadnika jedne linije da, predstavljajui svog pretka,
nosioca te linije, koji je u odnosu na njih blii srodnik
ostavioca, a ne moe ili nee da nasledi, naslede njegov
deo

NASLEDNI REDOVI

jedno lice ne moe da nasledi ako je: umrlo pre ostavioca,

nedostojno je, iskljueno je ili lieno nunog dela
jedno lice nee da nasledi: ako se odreklo naslednog dela
kad naslednik ne moe ili nee da nasledi
primena prava predstavljanja:
naslednik se moe odrei naslea samo u svoje ime i tada
se primenjuje pravo predstavljanja
pravo prirataja: pravilo koje predvia da nasledni deo
odreenog naslednika, koji ne moe ili nee da nasledi,
prirasta (pripada, dodaje se) drugim naslednicima u istom
ogranku, liniji ili kolenu
pravo predstavljanja prethodi pravu prirataja: ako se
primenjuje pravo predstavljanja iskljuena je primena prava
prirataja

REDOVNI NASLEDNI REDOVI

ono omoguava jednaku podelu zaostavtine izmeu

pojedinih grupa srodnika kad neko ne moe ili nee da
nasledi
1. Prvi zakonski nasledni red: ostavioevi potomci
(brani, vanbrani i usvojeni) i njegov brani drug
2. Drugi zakonski nasledni red: ostavioev brani
drug, njegovi roditelji i njihovo potomstvo
brani drug nasleuje zaostavtine, a roditelji
ostavioca po zaostavtine
ako roditelj ne moe ili nee da nasledi primenjuje se
pravo predstavljanja na njegove potomke
brani drug nasleuje celu zaostavtinu ako nijedan
roditelj ostavioca i njihovi potomci ne mogu ili nee da
naslede ili oni nemaju potomke

REDOVNI NASLEDNI REDOVI

3. Trei nasledni red ine dedovi i babe i njihovo potomstvo

zaostavtina se deli na oevu lozu i majinu lozu; nasleuju
deda i baba sa oeve strane, a zaostavtine deda i baba sa
majine strane
u okviru jedne loze deo koji pripada toj lozi deli se na dva dela u obe loze nasleuju dede i babe sa po ; ako neki od nasilaca
linije (deda ili baba) nee ili ne moe da nasledi taj nasledni deo
nasleuju njegovi potomci po pravu predstavljanja
kad deda ili baba jedne loze ne moe ili nee da nasledi, a nije
ostavio potomke ili oni ne mogu ili nee da naslede - nasledni
deo tog pretka (1/4) pripada njegovom branom drugu u istoj
lozi
kad dede i babe i njihovi potomci nee ili ne mogu da naslede
zaostavtine ona prirasta drugoj lozi.

REDOVNI NASLEDNI REDOVI

4. etvrti zakonski nasledni red: ine ga samo preci

ostavioca (osam predaka odnosno etiri brana para)
svaki predak ostavioca (pradeda ili prababa) nasleuju po
1/8 zaostavtine ili savki brani par sa po zaostavtine
ostavioevi pradede i prababe sa oeve strane nasleuju na
jednake delove zaostavtine, a drugu polovinu
zaostavtine na jednake delove nasleuju ostavioevi
pradede i prababe sa majine strane
ako neko od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi,
njegov deo nasleuje brani drug ostavioca, ako je predak
ostavioev
Ako par predaka iste loze ne moe ili nee na nasledi, njihov
deo nasleuju drugi par predaka iste loze
ako pradede i prababe jedne loze ne mogu ili nee da
naslede njihov deo nasleuju pradede i prababe druge loze

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

5. Ostali zakonski nasledni redovi: peti nasledni red ine ga ukundede i ukunbabe zaostavtina se deli na
16 delova
esti i daljnji nasledni redovi
6. Republika Srbija kao poslednji zakonski naslednik

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE

1)
poveanje naslednog dela dece ostavioca: ako je brani
drug pozvan na naslee sa jednim detetom ili sa vie dece
ostavioca iz ranijih brakova, kome brani drug nije roditelj
2)
da je imovina ostavioevog branog druga vea od imovine
koja bi mu pripala deobom zaostavtine
3)
da sud nae da je to opravdano dete moe naslediti 2
puta vie nego brani drug

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

poveanje i smanjenje dela branog druga u II

naslednom redu:
1) Kad je pozvan na naslee s naslednicima drugog
naslednog reda a nema nunih sredstava za ivot,
brani drug moe u roku od jedne godine od smrti
ostavioeve zahtevati doivotno uivanje (plodouivanje) na
celini ili delu zaostavtine koju su nasledili ostali naslednici.
Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom
podelom zapao u oskudicu, brani drug moe zahtevati u
svojinu celokupnu zaostavtinu.

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

2) Kad je brani drug pozvan na naslee s naslednicima

drugog naslednog reda, a ostavioeva nasleena dobra
ine vie od polovine njegove posebne imovine, ostali
naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti
ostavioeve zahtevati smanjenje naslednog dela branog
druga do etvrtine zaostavtine ako zajednica ivota
ostavioca i branog druga nije trajala due vremena.
Ostavioevi roditelji:
kad su pozvani na naslee sa ostavioevim branim drugom
a nemaju nunih sredstava za ivot, ostavioevi roditelji
mogu u roku od jedne godine od smrti ostavioeve
zahtevati doivotno uivanje na celini ili delu zaostavtine
koju je nasledio brani drug.
Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom
podelom zapali u oskudicu, ostavioevi roditelji mogu
zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

Usvojenik iz potpunog usvojenja:

Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi
usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci
nasleuju usvojioca i njegove srodnike isto kao to deca i
njihovi potomci nasleuju svoje roditelje i njihove srodnike
Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne
nasleuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleuju
usvojenika i njegove potomke
Usvojenik iz nepotpunog usvojenja:
Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i
njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci,
nasleuju samo usvojica isto kao to deca i njihovi potomci
nasleuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu
ograniena ili iskljuena.

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

Usvojilac iz potpunog usvojenja

Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleuju
usvojenika i njegove potomke isto kao to roditelji i njihovi
srodnici nasleuju svoju decu i njihove potomke.
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne
nasleuju usvojenika
Izuzetno, ako usvojilac nema nunih sredstava za ivot
a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda,
usvojilac moe u roku od jedne godine od smrti
usvojenikove zahtevati doivotno uivanje na delu
zaostavtine ako pri usvojenju nisu bila iskljuena
usvojenikova nasledna prava.

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

POJAM: Nuni deo pravo fizikog lica, koje bi po

zakonskom naslednom redu bilo pozvano na naslee da,
suprotno poslednjoj volji ostavioca, bude imalac imovinskog
prava iz zaostavtine.
testament prvenstveni osnov pozivanja na naslee je
testament
lica koja uvek nasleuju zaostavtinu su nuni naslednici, a
deo naslea koji se nasleuje ili isplaena protivvrednost na
ime tog dela je nuni deo.
Priroda prava na nuni deo: 1) nasledno pravo, 2)
obligaciono pravo
ZON pretpostavlja da je nuni deo obligacione prirode ako
ostavilac nije sainio testament ili kad ne odredi da je nuni
deo nasledno pravo
ako je nuni deo naslednopravne prirode naslednik
nasleuje idealni deo a ako je obligacione - protivvrednost

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

KRUG NUNIH NASLEDNIKA: apsolutni i relativni

Apsolutni nuni naslednici: potomci ostavioca, usvojenici iz
potpunog usvojenja i njihovi potomci, kao i usvojenik i njegovi
potomci iz nepotpunog usvojenja (ako njihova nasl. prava nisu
ograniena ili iskljuena), brani drug, roditelji i usvojioci iz
potpunog usvojenja
Relativni nuni naslednici: usvojilac iz nepotpunog usvojenja,
ostavioeva braa i sestre, njegovi dedovi i babe i njihovi ostali
preci, ako su trajno nesposobni za privreivanje, a nemaju nunih
sredstava za ivot.
Veliina naunog dela:naslednika iz I naslednog reda
(potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i bra. druga ostavioca)
iznosi od dela koji bi svakom od naslednika pripao po zakonskom
redu naslea; a deo ostalih nunih naslednika (roditelja, usvojioca,
brae i sestara deda i baba i ostalih predaka) 1/3

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

POVREDA NUNOG DELA: testamentarnim raspolaganjima

(ostavljanjem naslednog dela ili legata) i injenjem poklona
Nuni deo moe biti povreen ako je ostavilac raspolagao
testamentom ili poklonima u korist nunih zakonskih
naslednika, zakonskih naslednika ili u korist treih.
Ako je nuni deo povreen raspolaganjem u korist nunog
naslednika tada se sve to je on primio po tim osnovama
uraunava u nuni deo, ako su ta raspolaganja manja od
vrednosti naslednikovog nunog dela.
Ako je nuni deo povreen testamentarnim raspolaganjima i
poklonima, prvo se smanjuju testamentarna raspolaganja.
Ako se na taj nain ne moe namiriti nuni deo u
potpunosti, vraaju se pokloni, odvojeno obrnuto redu
kako su injeni, a ako su uinjeni istovremeno -srazmerno

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

Izraunavanje nunog dela

Po zahtevu nunog naslednika
Izraunava se na osnovu utvrene obraunske vrednosti
zaostavtine u koju ulazi aktiva i pasiva
Aktiva: celokupna zaostavtina u vreme smrti ostavioca,
sva testamentarna raspolaganja i obligaciona potraivanja
prema naslednicima i treim licima ako se mogu sudskim
putem naplatiti = izraava se u novanom ekvivalentu
Od aktive se odbija vrednost pasive - dugova ostavioca
(dospeli za naplatu i nedospeli), iznos trokova popisa i
procene zaostavtine i uobiajenih trokova sahrane

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

Kad se od utvrene aktive odbiju dugovi ostavioca, iznos

trokova popisa i procene i uobiajenih trokova njegove
sahrane, tom ostatku se dodaje vrednost svih poklona koje je
ostavilac ma na koji nain uinio nekom od zakonskih naslednika
(i kada je odredio da se ne uraunavaju u nasledni deo).
Ostatku aktive dodaju se i pokloni uinjeni treim licima u
poslednjoj godini ivota ostavioca.
Imovina koja ne ulazi u obraunsku vrednost
zaostavtine: 1) dobra koja je naslednik stekao punovanim
ugovorom o ustupanju i rapodeli zaostavtine, 2) ono toje
ostavilac potroio na izdravanje i kolovanje zakonskog
naslednika, 3) pokloni uinjeni u dobrotvorne i druge
optekorisne svrhe, 4) manji uobiajeni pokloni, 5) stvari i prava
obuhvaeni punovanim ugovorom o doivotnom izdravanju i 6)
predmeti dom. manje vrednosti

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

Pojam poklona: svako odricanje od prava, odricanje od

naslea u korist odreenog naslednika, otputanje duga i
svako drugo besplatno raspolaganje
Vrednost poklona: ceni se vrednost poklonjene stvari u
trenutku utvrivanja vrednosti zaostavtine, ali prema
njenom stanju kada je poklonjena
Ako se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca
(ugovor u korist treeg) kao vrednost poklona uzima se zbir
uplaenih premija, ako je taj zbir manji od osigurane sume.
Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao
vrednost poklona uzima se osigurana suma

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

Smanjenje testamentarnih raspolaganja i vraanje poklona

ako je nuni deo nasledno pravo
Kad je nuni deo povreen, smanjuju se testamentarna
raspolaganja i vraaju pokloni radi namirenja
Testamentarna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri
Ako je zavetalac ostavio vie legata i naredio da se neki od
njih ispuni pre ostalih (pogodovani legat), on se smanjuje
samo ako vrednost ostalih nije dovoljna da se namiri nuni
deo
Testamentarni naslednik iji nasledni deo je samnjen zbog
dopune nunog dela moe zahtevati srazmerno smanjenje
legata koji ga tereti ako testamentom nije odreeno to
drugo. Isto vai i za legatara kome je naloen podlegat

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

Vraenje poklona: obrnuto redu po kome su injeni, a

ako su uinjeni istovremeno vraaju se srazmerno
Poklonoprimac je savesni dralac dok ne sazna za zahtev za
vraanje poklona
Ako je nuni deo obligacione prirode
Nunom nasledniku novanu protivvrednost solidarno
duguju svi testamentalni naslednici i legatari, srazmerno
delu zaostavtine koji su dobili, ako iz testamenta ne sledi
to drugo. Kad je to nedovoljno nuni naslednik moe
zahtevati dopunu novane protivvrednosti, shodno
pravilima o vraanju poklona.
Pogodovani legatar je dunik nunog naslednika samo ako
ostali legatari ne mogu namiriti nuni deo.

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

Smatra se da je nuni deo bez tereta ako je optereen

Ako ostavilac nunom nasledniku zaveta vie od nunog
dela i neim ga optereti, nuni naslednik moe birati
uveani deo, uz ispunjenje tereta ili samo nuni deo bez
tereta.
ZASTARELOST PRAVA
a) kad je nuni deo obligacione prirode
Ako je nuni deo povreen testamentom isplata novane
protivvrednosti moe se zahtevati u roku od tri godine od
dana proglaenja testamenta.
Kad je nuni deo povreen poklonima, dopuna novane
protivvrednosti moe se zahtevati u roku od tri godine od
smrti ostavioca

IMPERATIVNO ZAKONSKO
NASLEIVANJE NUNI DEO

b) kad je nuni deo nasledne prirode

Smanjenje zavetajnih raspolaganja moe se zahtevati u
roku od 3 godine od dana proglaenja testamenta, a
vraanje poklona u roku od 3 godine od smrti ostavioca.
KO MOE ZAHTEVATI NUNI DEO
Samo nuni naslednici
Ako potomak ostavioca ili njegov usvojenik, koji nije
zahtevao nuni deo, umre to pravo pripada njegovim
naslednicima, u roku od 6 meseci od njegove smrti.

ISKLJUENJE I LIENJE NUNIH

NASLEDNIKA

ISKLJUENJE NUNIH NASLEDNIKA

To je mera koju preduzima ostavilac sa ciljem da kazni neko
lice za odreene radnje (neradnje) spreavajui ga da
nasledni kao nuni naslednik
Razlozi za iskljuenje: ako se nuni naslednik povredom
neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio o ostavioca,
kao na primer: 1)ako se nuni naslednik uvredljivo ili grubo
odnosi prema testatoru, 2)ako je umiljajno uinio krivino
delo prema testatoru, njegovom detetu, usvojeniku, branom
drugu ili roditelju, 3) ako se odao neradu ili nepotenom
ivotu
Forma i obim iskljuenja
Iskljuenje se ne pretpostavlja mora biti izraeno tako da
ne postoji sumnja

ISKLJUENJE I LIENJE NUNIH

NASLEDNIKA

Punovano je iskljuenje uinjeno u bilo kojoj formi

potrebnoj za testament
Razlog za iskljuenje mora postojati ne samo u vreme kad
je izjava o iskljuenju data, nego i u momentu smrti
ostavioca
Dejstvo iskljuenja: proizvodi naslednopravno dejstvo za
samo iskljueno lice
Ako je nuni naslednik potpuno iskljuen on iskljuenjem
gubi svojstvo naslednika zbog ega ne moe naslediti kao
testamentalni a ni zakonski naslednik
Ako je nuni naslednik delimino iskljuen pretpostavlja se
da je volja ostavioca bila usmerena na ostavljanje legata
Ako potpuno iskljueni ima potomke oni se pozivaju na
naslee po pravu predstavljanja

LIENJE NUNIH NASLEDNIKA

Lienjem nunog dela spreava se potomak zavetaoca da

nasledi kao nuni naslednik, a omoguava se da nuni deo
koji je tom potomku bio namenjen, umesto njega, steknu
potomci lienog
Razlozi za lienje: 1) prezaduenost ili rasipnitvo lica koje
se liava prava na nuni deo i 2) postojanje potomaka lica
koje se liava (maloletno dete ili maloletni unuk od ranije
umrlog deteta ili punoletno dete ili punoletni unuk od ranije
umrlog deteta, koji su nesposobni za privreivanje)
Forma lienja: u punovanoj formi za testament i ako je
istom izjavom nuni deo zavetan potomcima lienog (koji
mogu da naslede)
Obim: delimino ili u potpunosti

URAUNAVANJE POKLONA I LEGATA U

ZAKONSKI NASLEDNI DEO

Krug naslednika kojima se vri uraunavanje

Pokloni i legati se uraunavaju svakom zakonskom
nasledniku koji hoe i moe da nasledi, a vai za redovne i
nune zak. Naslednike
Ako legatar umre pre zavetaoca legat pada
Pokloni uinjeni zakonskim naslednicima uraunavaju se u
njihov nasledni deo bez obzira kada su uinjeni
Svaki legat ostavljen bilo kom zakonskom nasledniku
uraunava se u njegov nasledni deo
Pokloni i legati koji se ne uraunavaju
1. ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije ili u
testamentu izjavio da se poklon nee uraunati ili se iz
okolnosti moe zakljuiti da je to bila namera ostavioeva

URAUNAVANJE POKLONA I LEGATA U

ZAKONSKI NASLEDNI DEO

2. plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene

stvari i prava imao do smrti ostavioca
3. izdaci ostavioca za izdravanje i obavezno kolovanje
4. izdaci koje je ostavilac uinio za dalje kolovanje
naslednika, ako tako odlui sud
5. uobiajeni manji pokloni
Legati koji se ne uraunavaju
Ako je zavetalac u testamentu izriito odredio da se da se
legat ne uraunava ili iz sadrine testamenta proistie da je
to bila namera zavetaoca
Ako je povreen nuni deo legat se vraa ili smanjuje

URAUNAVANJE POKLONA I LEGATA U

ZAKONSKI NASLEDNI DEO

Nain i postupak uraunavanja

Ceni se vrednost poklona i legata u trenutku uraunavanja,
prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena
Najpre se ostalim zakonskim naslednicima da vrednost koja
odgovara vrednosti poklona i legata
Ako je vie poklona nejednake vrednosti uraunavanje se
vri poevi od poklona (legata) najmanje vrednosti do
najvie vrednosti
Ako zaostavtina nije dovoljna da ostali naslednici dobiju
odgovarajuu vrednost iz zaostavtine, naslednik kome se
vri uraunavanje nije duan da ita vrati od primljenog
Pokloni i legati se uraunavaju po zahtevu sanaslednika u
ostavinskom, a u sluaju spora u parninom postupku

REPUBLIKA SRBIJA KAO ZAKONSKI

NASLEDNIK

Drava nasleuje ipso iure ako ostavilac nema drugih

zakonskih i testamentalnih naslednika
Kad nije poznato ima li naslednika, sud e oglasom pozvati
lica koja polau pravo na naslee da s eprijave sudu u roku
od 1 godine od dana objavljivanja oglasa u Slubenom
glasniku RS, oglasnoj tabli suda i na drugi nain.
Ako se po isteku jedne godine od dana najkasnijeg
objavljivanja oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud e
doneti reenje kojim zaostavtinu predaje na uivanje
Republici Srbiji
Republika Srbija ste pravo svojine na predatim stvarima u
roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne
stvari, poev od otvaranja naslea
Sud nepoznatim naslednicima postavlja staraoca zaostavti

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

Obeleja testamenta
Jednostrani pravni posao
Lini pravni posao
Opoziv pravni posao
Dobroin pravni posao
Pravni posao za sluaj smrti
Pravni posao kojim se rasporeuje zaostavtina
Formalan pravni posao
Sposobnost za sainjavanje testamenta
Opte pretpostavke: 1) da je fiziko lice navrilo 15
godina ivota i 2) da je sposobno za rasuivanje

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle

sainjavanja testamenta
Pravilo da zavetalac tada ne moe opozvati testament
Parnini sud moe staviti van snage pojedine odredbe
takvog testamenta ili ceo testament: 1. ako su se izmenile
prilike koje su u vreme sainjavanja testamenta bile bile
zavetaoeva odluujua pobuda, 2. ako jezavetalac nakon
sainjavanja testamenta izgubio sposobnost za rasuivanje,
3. ako bi sam zavetalac, zbog tako izmenjenih prilika, po
redovnom taoku stvari opozvao taj testament, da nije
izgubio sposobnost za rasuivanje i 4) ako postoji zahtev
zainteresovanog lica postavljen u roku od tri godine od
dana proglaenja testamenta

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

Posebne pretpostavke za nasleivanje: zavisno od oblika

testamenta: vojni testament samo lice na vojnoj dunosti a
svojeruni testament, pisani testament pred svedocima i jedan oblik
sudskog testamenta moe sainiti zavetalac koji zna da ita i pie.
Obeleja volje za sainjavanje testamenta: animus testandi.
Namera mora biti odreena i bezuslovna, ozbiljna stvarna i
slobodna.
Zakonom odreena forma testamenta
Razvrstavanje testamenata: redovni i vanredni; javni i privatni,
pisani i usmeni
OBLICI TESTAMENTA
I. Svojeruni testament: sainjava ga testator koji zna da ita i pie
tako to ga svojom rukom napie i potpie

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

Bitni elementi:1) testament mora biti napisan u celini rukom

testatora
2) zavetalac svojeruno mora potpisati testament
Nebitni elementi: datum i mesto sainjavanja testamenta
II. Pisani testament pred svedocima
Bitni elementi: 1) sastavljanje isprave o testamentu, 2) izjava i potpis
zavetaoca i 3) potpis svedoka
Sporedni sastojci: oznaavanje svojstva svedoka, datum i mesto
sainjavanja testamenta
III. Sudski testament
Nadlenost: sudija pojedinac, u sudu ili van suda ako zavetalac
nije sposoban da doe u sud. Mesno je nadlean sud na ijem
podruju predlaga ima prebivalite ili boravite

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

Utvrivanje identiteta i testamentarne sposobnosti

Ako je testator lino poznat sudiji i ne utvruje se njegov identitet
Ako nije lino poznat identitet se utvruje javnom ispravom sa
fotografijom
Ako testator nema javnu ispravu sa fotografijom njegov identitet se
utvruje izjavama dva poslovno sposobna svedoka.
Sudija ispituje da li zavetalac ima testamentarnu sposobnost i da li
je njegova volja slobodna i ozbiljna
A) Sudski testament ako je zavetalac u stanju da ga proita
Sastavlja ga zavetalac koji je u stanju da ita i pie. Zavetalac
volju izjavljuje usmeno, a sudija zatim diktira u zapisnik sadrinu
testamenta. Ispravu o testamentu potpisuje testator a zatim i sudija
koji e navesti u zapisniku da je ispravu o testamentu testator
proitao i potpisao

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

B) sudski testament ako zavetalac nije u stanju da ga proita

Sudija sastavlja testament po kazivanju zavetaoca, a zavetalac
nije u stanju da ga sam proita, sudija e testament proitati u
prisustvu dva testamentarna svedoka (svedoci testamenta mogu biti
i svedoci identiteta)
IV. Konzularni testament
Sastavlja ga naem dravljaninu u inostranstvu konzularni ili
diplomatski predstavnik Srbije, po pravilima predvienim za
sastavljanje sudskog testamenta
V. Meunarodni testament
Pisana isprava o poslednjoj volji koju zavetalac podnosi
ovlaenom licu, izjavljujui pred njim i jo dva svedoka testamenta
da je to njegov testament i da je upoznat sa njegovom sadrinom
posle ega se svedoci i ovlaeno lice potpisuju na testamentu, a
zavetalac samo ako je u stanju da ga potpie

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

Nadlenost za sainjavanje meunarodnog testamenta: sudija

optinskog suda, konzularni odnosno diplomatski predstravnik
Srbije, zapovednik broda i vojni stareina
Forma testamenta: u pisanom obliku na papiru, sainjena od
testatora ili ovlaenog lica
Sainjavanje testamenta: poinje predajom isprave o poslednjoj volji
u prisustvu dva svedoka i izjavom zavetaoca da je sainjeno
pismeno njegov testament i da je upoznat sa njegovom sadrinom.
Zavetalac zatim potpusuje testament ili ,ako ga je prethodno
potpisao, priznaje i potvruje potpis za svoj
Zavetalac koji nije u stanju da se potpie (nepismen je, ne vidi)
moe ovlastiti da umesto njega to uini punomonik
O sastavljenom testamentu slubeno lice izdaje potvrdu koja stvara
oborivu pretpostavku da je testament punovaan

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

VI. Brodski testament

Sastavlja ga zapovednik broda za vreme boravka testatora na brodu
(unutranje, pomorske ili prekookeanske plovidbe) po pravilima
predvienim za sudski testament
Vanost testamenta 30 dana od dana povratka zavetaoca u Srbiju
VII. Vojni testament
Testament se moe sainiti za vreme mobilizacije ili rata licu na
vojnoj dunosti.
Sainjva ga vojni stareina: 1) komandir ete i drugi koji stareina
njegovog ili vieg ranga ili 2) drugo lice u prisustvu kojeg od ovih
stareina, 3) svaki stareina odvojenog odreda
Testament prestaje da vai istekom 60 dana po zavretku rata, a
ako je zavetalac ranije ili kasnije demobilisan, istekom 30 dana od
njegove demobilizacije.

NASLEIVANJE NA OSNOVU
TESTAMENTA

VIII. Usmeni testament

Sainjava se usmeno, u izuzetnim prilikama pred tri istovremeno
prisutna svedoka
Svedoci moraju biti punoletni i potpuno poslovno sposobni.
Svedoci su duni: da bez odlaganja napismeno (i zajedno) sastave
izjavu zavetaoca i da je to pre predaju sudu i da iztjavu
zavetaoca usmeno ponove pred sudom uz navoenje relevantnih
prilika u kojima je zavetalac izjavio volju
Testament vai 30 dana raunajui od prestanka izuizetnih prilika u
kojima je sainjen

DOZVOLJENA SADRINA TESTAMENTA

I. Postavljanje naslednika
Naslednik (jedan ili vie) mora biti odrediv
Naslednik je i onaj kome je ostavljena jedna stvar ili vie odreenih
stvari i prava, ako je zavetalac hteo da to lice bude naslednik.
II. Odreivanje zamenika nasledniku (prosta supstitucija
supstitutio vulgaris)
Testator moe postavljenom nasledniku ili legataru koji ne moe ili
nee da nasledi, odnosno da primi legat, da odredi zamenika
(supstitut)
Supstitut mora ispunjavati uslove kao i naslednik (legatar)
ZON zabranjuje da zavetalac odredi naslednika svom nasledniku ili
legataru (zabrana fideikomisorne supstitucije) kad da ili vie lica
sukcesivno nasleuju zaostavtinu, a ne umesto tog naslednika ili
legatara

DOZVOLJENA SADRINA TESTAMENTA

III. Ostavljanje legata

Legat je poslednja izjava volje zavetaoca kojom se nekom licu
ostavlja neka imovinska vrednost ali i sama imovinska vrednost
(jedna ili vie stvari ili prava)
Legatar je singularni sukcesor koji ima potraivanje prema
nasledniku (jednom ili vie)
Predmet legata: sve to moe biti predmet obligacije
Ostavljanje legata: testamentom bilo kom licu. Ako je ostavljen
nekom od zakonskih naslednika naziva se prelegat. Legat naloen
prvom legataru je sublegat
Dunici legata: lice koje ima obavezu da ispuni legat naslednik ili
drugo lice kome je on naloen ako se time ne vrea nuni deo.
Ispunjenje legata tereti sve naslednike srazmerno njihovim
naslednim delovima

DOZVOLJENA SADRINA TESTAMENTA

Dejstvo legata
Legat ostavljen zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni
deo ako iz testamenta ne sledi to drugo
Testamentarni naslednik iji je nasledni deo smanjen zbog dopune
nunog dela moe zahtevati srazmerno smanjenje legata , ako iz
testamenta ne sledi to drugo, odnosno nije duan ispuniti legat
uopte ako se time vrea njegov nuni deo.
Poverioci zavetaoca se namiruju pre legatara (za dugove zavetaoca
ne odgovara legatar)
Legat pada: 1. ako legatar umre pre zavetaoca, 2. kad se odrekne
legata ili 3. ako je legatar nedostojan, ili 4. zavetalac otui ili potroi
individualno odreenu stvar ili 5. ona prestane da postoji za ivota
zavetaoca ili 6. kad ispunjenje legata postane nemogue zbog
dogaaja za koji dunik legata ne odgovara

DOZVOLJENA SADRINA TESTAMENTA

Zastarelost legata: za jednu godinu od dana proglaenja

testamenta, odnosno od dana kad je legatar saznao za to pravo i
bio ovlaen da ga zahteva
IV. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadubine
Moe se osnovati nesamostalna zadubina i samostalne zadubine
Nesamostalna zadubina nema svojstvo pravnog lica. Stvar ili pravo
ostavlja se nekom postojeem pravnom licu sa nalogom da se ta
imovina upotrebi u dozvoljene svrhe
Samostalna zadubina ima svojstvo pravnog lica i nastaje: 1. ako je
zavetalac testamentom odredio osnivanje zadubine, 2. ako
jezavetalac odredio sredstva za tu namenu i 3. da jetestamentom
odreen dozvoljeni cilj koji se imovinom postie

DOZVOLJENA SADRINA TESTAMENTA

V. Postavljanje uslova i rokova

Uslov: odloni odlae dejstvo testamenta dok ne nastupi injenica od
koje on zavisi; ako se ostvari raskidni uslov prestaje pravno dejstvo
testamenta
Nitavi uslovi: 1. ako su protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili
dobrim obiajima, 2. nemogui, nerazumljivi i protivreni i 3. ako je uslov
ostvaren pre ostavioeve smrti, ako iz testamenta ne sledi da uslov treba
ponoviti
Rok
Odloni ako od njegovog nastupanja zavisi sticanje naslednih prava ili
legata do isteka roka zaostavtina pripada testamentarenim zakonskim
naslednicima odnosno duniku legata
Raskidni, ako njegovim nastupanjem prestaju nasledna prava ili prava na
legat. Nitavi su neprimereno dugi rokovi ili ako nikada ne mogu nastupiti

DOZVOLJENA SADRINA TESTAMENTA

VI. Nalog
Nalog je teret koji se postavlja testamentarnom nasledniku ili
legataru. On moe imati za predmet ne samo imovinske nego i
moralne, line interese.
Teret moe biti bilo koja inidba koja je predmet obligacije
Lice optereeno nalogom (TESTAMENTARNI NASLEDNIK ILI
LEGATAR) ne stupa u obligacioni odnos sa korisnikom naloga.
Korisnici naloga nisu direktno ovlaeni da trae njegovo izvrenje,
ali to mogu ostvariti posredno
Kad nalog nije ispunjen, nastaju posledice ostvarenja raskidnog
uslova po presudi parninog suda

DOZVOLJENA SADRINA TESTAMENTA

VII. Odreivanje izvrioca testamenta

Postavlja ga testator ili sud. Izvrilac testamenta moe biti bilo koje
poslovno sposobno lice ali i pravno lice a ovlaen je: obavljati
poslove iz redovnog poslovanja, a naroito da se stara o uvanju
zaostavtine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i
uopte da se stara da testament bude izvren onako kako je
zavetalac hteo
VIII. Ostale odredbe testamenta
Iskljuenje i lienje nunih zakonskih naslednika
Priznanje materinstva ili oinstva
Saveti i elje zavetaoca

TUMAENJE TESTAMENTA

Tumaenje je istraivanje znaaja i dejstva odredaba testamenta o

kojima izmeu naslednika postoji nesaglasnost da bi se utvrdila
namera zavetaoca.
Tumae se nejasne odredbe testamenta od strane ostavinskog
suda
Opta pravila: 1. odredbe testamenta tumae se prema pravoj
nameri zavetaoca, 2. odredbe testamenta tumaiti u skladu sa
naelima ZON, 3. testament se tumai tako da bude povoljniji za
zakonske naslednike odnosno onerate (one kojima je naloena
neka obaveza), 4. sve odredbe testamenta imaju neko dejstvo i ne
mogu se izostavljati, 5. nejasne odredbe tiumae se u vezi sa
drugiom odredbama i ceo tekst testamenta, 6. opti izrazi u
testamentu tumae se tako da se njima obuhvata samo ono to je
predmet testamenta

NEVANOST TESTAMENTA

Testament je u potpunosti ili delimino nitav ako je

protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim
obiajima
Poseban razlog potpune nitavosti testamenta: ako je
testament sainilo lice mlae od 14 godina
Delimina nitavost
odredba testamenta kojom zavetalac odreuje
naslednika svom nasledniku ili legataru
odredba testamenta kojom zavetalac svom nasledniku
ili legataru zabranjuje da otui stvar ili pravo koje mu je
ostavio
odredba testamenta kojom se zabranjuje ili ograniava
deoba nasledstva

NEVANOST TESTAMENTA

odredbe sudskog, konzularnog, meunarodnog,

brodskog i vojnog testasmenta kojim se neto ostavlja
sudiji, odn. ovlaenom licu, suprunicima, precima,
potomcima i brai sestrama tih lica
odredbe pisanog testamenta pred svedocima,
sudskog, konzularnog, meunarodnog, brodskog, i
vojnog testamenta kojim se neto ostavlja svedocima,
kao i suprunicima, precima, potomcima i brai i
sestrama svedoka
odredbe usmenog testamenta kojim se neto ostavlja
testamentasrnim svedocima, njihovim suprunicima,
precima, potomcima i srodnicima u pobonoj liniji do
etvrtog stepena zakljuno, kao i branim drugovima
tih lica.
na nitavost se moe pozvati svako zainteresovano
lice bilo kada, a protekom rokova za ponitenje
testament je konvalidiran

NEVANOST TESTAMENTA

Testament je ruljiv: 1. ako ga je sainilo lice starije od

14 g, a mlae od 15 g, 2. ako je u vreme sainjavanja
testamenta bilo mana volje (prevara, zabluda, prinuda),
3. ako testament nije sainjen u formi i pod uslovima
odreenim zakonom
Rok za ponitaj: zbog testamentarne nesposobnosti i
mana volje u roku od jedne godine od saznanja za uzrok
ruljivosti, a najkasnije u roku od 10 g. od proglaenja
testamenta
zbog povrede oblika i nepotovanja uslova odreenih
zakonom u roku od 1 g od saznanja za testament a
najkasnije u roku od 10 g od dana proglaenja
testamenta

OPOZIV I UVANJE TESTAMENTA

Izriito opozivanje: pravljenjem novog testamenta u bilo

kojoj formi
Preutno opozivanje: sainjavanjem docnijeg testamenta
koji je u suprotnosti sa ranijim testamentom
Konkludentnim radnjama: raspolaganjem stvarima i
pravima faktiki i pravno iako su zavetane
Unitenjem pisane isprave, ako postoji namera zavetaoca
da na taj nain opozove testament (animus revocandi)
Testament moe uvati: sam zavetalac, moe poveriti
uvanje nekom pravnom ili fizikom licu ili predati sudu na
uvanje.
O prijemu testamenta na uvanje u sud sastavlja se
zapisnik, a vraa se na zahtev testatora kada se opet
sastavlja zapisnik

DOKAZIVANJE UNITENOG,
IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG
TESTAMENTA

Ako je testament uniten, izgubljen ili skriven bez znanja i volje

testatora, moe se utvrivati njegova punovanost ako
zainteresovano lice dokae: 1) da je testament postojao, 2. da je
testament uniten, izgubljen ili skriven suprotno volji testatora, 3. da
je testament bio sainjen u obliku propisanim zakonom i 4. da je
testament imao odreenu sadrinu

PRELAZAK ZAOSTAVTINE NA
NASLEDNIKE

Otvaranje naslea: smru i proglaenjem nestalog lica za

umrlo
Komorijenti: pretpostavlja se da su svi umrli jednovremeno,
a zainteresovano lice moe pobijati ovu pretpostavku
Postupak sa zaostavtinom kad su naslednici nepoznati: 1)
pozivaju se oglasom i kad se zaostavtina sastoji i od
pokretnih stvari i prava; 2) oglas se objavljuje u
Slubenom glasniku RS, 3) odgovarajuem inostranom
sredstvu informisanja, 4) na oglasnoj tabli suda, 5) na
drugi odgovarajui nain ako sud oceni da je to potrebno
Posle proteka jedne godine od najkasnijeg objavljivanja
oglasa, a ne pojavi se nijedan naslednik sud donosi reenje
kojim zaostavtinu predaje na uivanje Republici Srbiji

PRELAZAK ZAOSTAVTINE NA
NASLEDNIKE

Staralac zaostavtine
postavlja ga sud: ako nije poznato da li iza ostavioca ima
naslednika, 2) kad je nepoznato prebivalite ili boravite
naslednika, 3) u drugim sluajevima kad je to, po oceni
suda, potrebno
Sud nee odrediti staraoca zaostavtine: 1) ako je
postavljen upravitelj zaostavtine, 2) ako je testamentom
odreen jedan ili vie izvrilaca testamenta
Privremeni staralac je ovlaen: da u ime naslednika tuii
bude tuen, da naplauje potraivanja, isplauje dugove i
legate i uopte da zastupa naslednike.

PRELAZAK ZAOSTAVTINE NA
NASLEDNIKE

Sticanje zaostavtine od strane naslednika

Ipso iure (u momentu smrti ostavioca)
Odricanje od naslea
Izjava o odricanju od neotvorenog naslea nitava je
Izjava o odricanju ili prijemu naslea moe se dati do
okonanja prvostepenog postupkapred: 1) ostavinskim
sudom, 2) drugim optinskim sudom, 3) pred diplomatsko
konzularnim predstavnikom Republike Srbije u inostranstvu
4) u pismenoj izjavi u kojoj je overen potpis naslednika
Priroda izjave o odricanju: 1) ne moe biti delimina, pod
uslovom ili rokom, 2) neopoziva je, ali se moe ponititi
zbog nedostatka volje

PRELAZAK ZAOSTAVTINE NA
NASLEDNIKE

Ponitenje izjave o odricanju zbog prinude, pretnje

prevare ili zablude moe se zahtevati u subjektivnom roku
od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno
od prestanka prinude, a u objektivnom roku od tri godine
od dana davanja izjave o odricanju od naslea.
Nasledna transmisija nastaje kad naslednik umre pre
okonanja prvostepenog postupka, a ne odrekne se
naslea, te pravo odricanja pree na njegovog naslednika
pod uslovima: 1) da je naslednik umro pre okonanja
prvostepenog postupka, 2) da nije dao nasledniku izjavu,
3) da su iza umrlog ostali njegovi zakonski naslednici koji
su nadiveli njegovu smrt ili je bio zaet, ako se iv rodi i 4)
ako umrli naslednik nije nedostojan za nasleivanje, ili u
celini iskljen iz prava na nuni deo

PRELAZAK ZAOSTAVTINE NA
NASLEDNIKE

Odrivanje u korist odreenog naslednika smatra se

izjavom o prijemu naslea uz istovremeno prenoenje
njegovog dela na sanaslednika (poklon)
Prijem naslea: 1) Preutni prijem: ako je naslednik
raspolagao celom zaostavtinom ili njenim delom
(npr:odricanje naslea u korist odreenog naslednika,
podnoenje tube, odnosno uputanje naslednika u
raspravljanje kao tuenog radi zatite naslednih prava)
2)Izriiti prijem: davanje izjave o prijemu naslea. Izjava
ne moe biti data pod uslovom ili rokom, a ni delimina.
Ona je nitava ako naslee nije otvoreno ili ako nije data u
skladu sa zakonom, a ruljiva zbog mana volje: subjektivni
rok za ponitaj 1 g od saznanja za razlog ruljivosti, a
objektivni rok 3 g od davanja izjave o prijemu naslea

PRELAZAK ZAOSTAVTINE NA
NASLEDNIKE

Nezastarivost naslednika da zahteva zaostavtinu

Ovo pravilo ne iskljuuje primenu odraja, sticanja od
nevlasnika i zastarelost potraivanja

ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA
DUGOVE OSTAVIOCA

Naslednici odgovaraju za dugove ostavioca od trenutka

otvaranja naslea i do visine svog naslednog dela
Naslednik ne odgovara za dugove ostavioca imovinom koju
mu je ostavilac preneo za ivota
Zaostavtinu ne ini predmet ugovora o doivotnom
izdravanju ni ustupanju i raspodeli imovine za ivota
Naslednik koji se odrekao naslea ne odgovara za dugove
ostavioca (fingira se da nikada nije bio naslednik)
Poverilac ostavioca ima pravo da bira od kog e naslednika
zahtevati ispunjenje obaveze. Odvajanje zaostavtine mogu
zahtevati poverioca ostavioca u roku od 3 meseca od dana
otvaranja naslea. Na odvojenoj zaostavtini namiruju se
poverioci ostavioca koji su zahtevali odvajanje, a sud joj
moe postaviti privremenog staraoca

DEOBA NASLEDSTVA

Deobu naslea mogu zahtevati naslednici a ne i trea lica.

Naslednici se ne mogu odrei prava na deobu.
Do donoenja reenja o nasleivanju na zaostavtini postoji
zajednika svojina naslednika, a donoenjem reenja o
nasleivanju naslednici postaju suvlasnici
Upravljanje zaostavtinom sud e preneti na upravitelja kao
nema izvrioca testamenta, a nije postavljen staralac
zaostavtine. Upravitelj zaostavtine moe preduzimati mere
radi ouvanja zaostavtine i mere tekueg upravljanja.
Naslednik moe samo, pre deobe, preneti svoj nasledni deo
u celini ili delimino na sanaslednika. Ugovor o prenosu
naslednog dela na sanaslednika mora biti pisan i i overen od
sudije.

DEOBA NASLEDSTVA

Nain deobe: vansudska i sudska

Pravo naslednika koji je iveo i privreivao u
zajednici sa ostaviocem: Na zahtev naslednika koji je
iveo ili privreivao sa ostaviocem, sud moe, ako to
iziskuje opravdana potreba, odluiti da mu se ostave
pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale
ostalim naslednicima, a da im on vrednost tih stvari ili
prava isplati u novcu u roku koji sud prema okolnostima
odredi
Za protivvrednost u novcu naslednici imaju zakonsko
zalono pravo na delovima zaostavtine dodeljenim
nasledniku koji je duan da im izvri isplatu (lan 232.
ZON)

DEOBA NASLEDSTVA

Deoba predmeta domainstva vee vrednosti:

1) ako su predmeti domainstva vee vrednosti, 2) ako
predmeti slue svakodnevnim potrebama ostavioevog
branog druga i naslednika koji je sa ostaviocem iveo u
istom domainstvu i 3) ako su ovi naslednici podneli zahtev
da mu se ostavi odreeni predmet domainstva vee
vrednosti
Vrednost ostavljenih predmeta uraunava se nasledniku u
njegov nasledni deo, a ako je vrednost tih predmeta vea
od naslednog dela naslednik kome su oni ostavljeni duan
je da ostalim naslednicima isplati razliku.

DEOBA NASLEDSTVA

Obaveza zatite meu naslednicima obuhvata:

1) Odgovornost za pravne nedostatke postoji na strani
ostalih naslednika ako je nasledniku prilikom deobe
ustupljena stvar na kojoj postoji pravni nedostatak
2) Odgovornost ostalih naslednika ako stvari stavljene
nasledniku u njegov deo imaju skrivene
materijalnenedostatke
3) ostali naslednici odgovaraju kao jemci ukoliko je
unasledni deo jednog ili ostalih naslednika pripalo
potraivanje koje ne postoji ili ga on nije mogao ostvariti
(naslednici jeme zajedniki, a ne solidarno)

UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU

I. Nasledni ugovori
1. ugovor o nasleivanju
Ugovorom dve strane jedna drugu postavljaju za naslednike
ili jedna ugovorna strana oznaava sebi naslednika, a druga
ne preuzima nikakvu obavezu. Tim ugovorom jedna strana
postavlja za svog naslednika drugu ugovornu stranu ili
strane sporazumno za naslednika odreuju neko tree lice
(ugovor u korist treeg).
U naem pravu ugovor o nasleivanju je nitav
2. ugovor o buduem nasledstvu ili legatu (nitav)
3. ugovor o odricanju od neotvorenog naslea (nitav)
4. ugovor o sadrini testamenta (nitav)

UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU

II. Obligacioni ugovori u naslednom pravu

1. Ugovor o doivotnom izdravanju
Jedna strana (primalac izdravanja) se u ovom ugovoru
obavezuje da se posle njene smrti na drugu stranu (davaoca
izdravanja) prenese pravo svojine tano odreenih stvari ili
kakva druga prava, a najea obaveza davaoca izdravanja
je da drugu stranu izdrava, da se brine o njemu do kraja
njegovog ivota i da ga posle smrti sahrani.
Ugovor je dvostrano obavezan, intuitu personae, ima
elemente aleatornosti i strogo formalan, a moe biti
zakljuen u korist treeg
Bitni elementi: doivotno izdravanje i prenoenje
imovinskih prava davaocu izdravanja

UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU

Dejstvo ugovora: pravo svojine i druga prave prenose se na

davaoca izdravanja u momentu smrti primaoca izdravanja
Na stvarima i pravima obuhvaenim ugovorom (moe biti
obuhvaena celokupna imovina primaoca izdravanja) nuni
naslednici nemaju pravo na nuni deo
Prestanak ugovora
A) smrt primaoca izdravanja
B) raskid ugovora: sudski 1) ako se meusobni odnosi
strana iz bilo kog uzroka poremete tako da postanu
nepodnoljivi , 2) zbog promenjenih okolnosti po zahtevu
jedne ili druge strane (sud moe te odnose i iznova urediti)

UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU

V) raskid ugovora po sili zakona:

Ako nastupi smrt davaoca izdravanja njegove obaveze
prelaze na njegovog branbog druga i potomke koji su
pozvani na naslee. Ako oni ne pristanu na produenje
ugovora, ugovor se raskida po samom zakonu, a oni ne
mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdravanje. Ukoliko
nisu u stanju preuzeti obaveze iz ugovora mogu zahtevati
naknadu od primaoca izdravanja
G) sporazumni raskid ugovora : u istoj formi predvienoj za
sainjavanje ugovora
D) nitavost: ako nije zakljuen u zakonom propisanoj formi
(pisani ugovor mora overiti sudija nakon to ga stranama
proita i upozori ih na posledice iz ugovora, to e uneti u
zapisnik) i u drugim sluajevima propisanim ZOO.

UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU

) ruljivost ugovora (pod optim uslovima propiosanim

ZOO.
2. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota
Ovaj ugovor zakljuuje predak sa potomcima i tako
rasporeena imovina ne ulazi u zaostavtinu.
Proizvodi naslednopravna dejstva ako su se sa ustupanjem
i raspodelom saglasili svi ustupioevi potomcui koji e po
zakonu biti pozvani da ga naslede.
Ugovor nije punovaan ako se sa ustupanjem ili raspodelom
ne saglase svi potomci. Tada nastaje konverzija i po tom
osnovu steene stvari i prava smataju se poklonima
Ako ugovorom nije obuhvaen brani drug on ima pravo na
nuni deo

UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU

Dejstvo ugovora: obligaciono pravno i nasledno pravno

Potomci ustupioca ne odgovaraju za njegove dugove ako
to drugo nije odreeno
Poverioci ustupioca mogu pobijati ustupanje i raspodelu
tubom actio Pauliana.
Forma ugovora: pisan i overen od sudije koji je duan da
ga prethodno proita stranama i upozori ih na posledice
Predmet ugovora: sva imovina pretka koja postoji u
momentu ustupanja i raspodele ili deo te imovine
Zadravanje raznih prava od strane pretka i njegovog
branog druga (plodouivanje, doivotna renta itd).
Opoziv ugovora: zbog grube neblagodarnosti potomka, a
prema drugima ugovor proizvodi dejstva.

OSTAVINSKI POSTUPAK

Ostavinski postupak obuhvata: ostavinsku raspravu ali i

druge radnje organa uprave
Sud u ostavinskom postupku utvruje: 1. ko su naslednici
umrlog, 2. koja imovina ini njegovu zaostavtinu, 3. koja
prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i
drugim licima
Vanija naela ostavinskog postupka
1. naelo oficijelnosti i dispozicije
2. posebna zatita odreenih lica u postupku
3. naelo usmenosti, neposrednosti i javnosti raspravljanja
4. naelo materijalne istine
5. istrano naelo
6. naelo procesne ekonomije

OSTAVINSKI POSTUPAK

Nadlenost suda
Stvarno je nadlean u prvom stepenu optinski sud, a u
drugom stepenu okruni sud
Funkcionalno je nadlean sudija pojedinac. Izjave i
predloge uesnika, izuzev izjave o odricanju od naslea,
moe primati i struni saradnik
Mesno je nadlean sud na ijem je podruju ostavilac u
vreme smrti imao prebivalite odnosno boravite
Uee organa uprave u postupku
1. Matiar sastavlja smrtovnicu i duan je da je u roku od
30 dana po izvrenom upisu dostavi ostavinskom sudu.
2. popis i procena zaostavtine od organa uprave (to moe
po odluci suda uiniti i radnik suda)

OSTAVINSKI POSTUPAK

Popis obuhvata celokupnu zaostavtinu umrlog: 1)

pokretne i nepokretne stvari koje su bile u dravini umrlog
u trenutku smrti, 2) pokretne i nepokretne stvari umrlog na
kojima on ima pravo svojine ili druga stvarna prava a
nalaze se kod drugog lica, 3) pokretne i nepokretne stvari
koje je drao umrli a za koje se tvrdi da nisu njegova
svojina, 4) iznos potraivanja i dugovanja umrlog, a
posebno neplaeni porezi
3. Zatita interesa odreenih lica i postavljanje staraoca
Poseban staralac se postavlja: 1) zaetom a neroenom
detetu, 2) odsutnom nasledniku, koji nema zastupnika, 3)
detetu nad kojim roditelj vri roditeljsko pravo, ako roditelj
ne moe ili nee da nasledi, 4) zaostavtini kad je to
potrebno (staralac zaostavtine)

OSTAVINSKI POSTUPAK

Proglaenje testamenta
Stvarno je nadlean optinski sud, a mesno onaj optinski
sud kome je testament podnesen radi proglaenja ili je tom
sudu predat na uvanje
Postupak proglaenja: 1) pisani testament, 2) usmeni
testament kad isprava o usmenom testamentu nije
sainjena 3) uniteni, izgubljeni ili skriveni testament,
nezavisno od ostavioeve volje
Pripremanje glavne rasprave obuhvata radnje koje
prethode roitu za raspravljanje zaostavtine
Glavna rasprava o pravima lica koja nisu dola na glavnu
raspravu sud e odluiti prema podacima sa kojima
raspolae

OSTAVINSKI POSTUPAK

Naslednika izjava
Prekidanje raspravljanja zaostavtine: ako su sporne
injenice od kojih zavisi pravo na naslee 1) punovanost
ili sadrina testamenta, odnos naslednika i ostavioca, 2)
izdvajanje predmeta domainstva, 3) injenice od kojih
zavisi veliina naslednog dela i uraunavanje u nasledni
deo, 4) injenice vane za iskljuenje iz nunog dela ili za
nedostojnost, 5) injenice o tome da li se neko lice odreklo
naslea
Sud upuuje na parnicu ili pred organ uprave lice ije pravo
smatra manje verovatnim. Rok za pokretanje parnice ili
upravnog postupka ne moe biti dui od 30 dana

OSTAVINSKI POSTUPAK

Reenje o nasleivanju donosi sud kad utvrdi kojim licima

pripada pravo na naslee.
U izreci reenja sud e obavezati naslednike na plaanje
sudske takse za raspravljanje zaostavtine
Ako naslednici sporazumno predloe deobu i nain deobe
sud e ovaj sporazum uneti u reenje
Reenje mora biti obrazloeno
Reenje o legatu delimino reenje o nasleivanju jer se
njime utvruje da jedno lice ima pravo na legat. Posebno
reenje o legatu sud e doneti: 1) ako to zahtevaju legatari,
2) ako naslednici ne osporavaju legat
Reenje o obustavljanju raspravljanja sud donosi kad
umrli nije ostavio zaost. ili kad se ona sastoji samo od
pokretnih stvari, a naslednici ne trae da se vodi rasprava

OSTAVINSKI POSTUPAK

\alba protiv reenja 15 dana od dana dostavljanja prepisa

reenja. Radi zatite maloletnika, drugih lica i drugih vanih
razloga sud moe odluiti da alba ne zadrava izvrenje
reenja.
Ostavinski sud koji je doneo reenje moe, povodom albe,
sam novim reenjem preinaiti ili ukinuti svoje ranije
reenje ako se time ne vreaju prava drugih uesnika koja
se zasnivaju na tom reenju (alba ima remonstrativni
karakter).
Ako prvostepeni sud ne preinai ili ukine svoje reenje
dostavie i neblagovremenu albu sa spisima okrunom
sudu

OSTAVINSKI POSTUPAK

Zahtevi posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju

1. naknadno pronaena zaostavtina: ako je doneseno

reenje o nasleivanju naknadno pronaena imovina se
rasporeuje na osnovu ranijeg reenja, ako je ranije
obustavljen postupak naknadno pronaena zaostavtina e
se raspraviti ako se sastoji od nepokretnosti, a ako se sastoji
po pokretnih stvari samo na zahtev naslednika
2. naknadno pronaen testament proglasie testament i
upozoriti zainteresovane da svoja prava mogu ostvariti
tubom
3. tuba radi osporavanja naslednih i drugih prava podnosi
se posle pravnosnanosti reenja od lica koje nije
uestvovalo u postupku