Nasledno pravo panov

Predmet: Nasledno pravo je pravna posledica činjenice smrti.Da bi se pokrenuo nasledno pravni mehanizam,
potrebno je ispunjenje pretpostavki:
1. smrt ostavioca
2. postojanje zaostavštine
3. postojanje naslednika
4. osnov da se bude naslednik

ZAOSTAVŠTINA
Zaostavštinu čini skup prava /i preobražajnih prava i pravnih stanja) koja su podobna za nasledjivanje, a u
trenutku delacije jesu svojina de cujusa (ostavioca).
1. skup prava koja su podobna za nasledjivanje
a) lična (neimovinska , jer su u svom nastanku trajanju i prestanku vezana za odredjenu ličnost i ne mogu
se novčano izraziti)
b) lična imovinska – pravo lične službenosti, alimentacija, ugovori intuitu personae, ne mogu se
nasledjivati. Naslediva su imovinska autorska prava, imovinska korist po pravosnažnoj sudskoj
odluci,pravo zaloge, državina,prava industijske svojine)
c) paranasledna prava – predmeti domaćinstva manje vrednosti koja služe za svakodnevnu upotrebu se ne
nasledjuju, već postaju zajednička svojina prvog naslednog reda plus roditelji.

KOD utvrdjivanja sastava zaostavštine, potrebno je imati u vidu izdvajanje iz sastava zaostavštine po
različitim osnovama:
1. izdvajanje predmeta domaćinstva

ŠTA KO USLOV POSLEDICE

CRNO BELI TV predmet Prvi nasledni red i
domaćinstva menje
vrednosti
TV u boji, predmet
domaćinstva veće
vrednosti
Poljoprivredno zemljište
Da su živeli u zajednici susvojina
roditelji
naslednici Da su živeli u Može da zatraži da bude
domaćinstvu uračunat baš taj televizor
u svoj nasledni deo
Zakonski naslednici Zajednica života i Naslednik ako se bavi
privredjivanja poljoprivrednom
delatnošću može da
zahteva da mu pripadne
celo poljoprivredno
domaćinstvo sa
pripadajućim
nepokretnostima po
nameni, a
ostalimnaslednicima da
isplati u novcu njihov
nasledni deo. Sud ex
officio vodi računa o
tome
 2. Izdvajanje iz zaostavštine – deo naslednika koji je ovaj zaradio u toku života sa ostaviocem
sopstvenim radom.
3. Izdvajanje supružnika po osnovu bračne tekovine
4..)Davanja države na ime socijalne pomoći
5. izdvajanja po jačem osnovu(npr.komšijin bicikl) – po izlučnoj tužbi.

3. SMRT FIZIČKOG LICA

Nužno, jer se živi ne nasledjuju.Bez smrti lica nema nasledjivanja. Smrt se dokazuje:
- smrtovnicom
- izvod iz MKU
- pravosnažnim rešenjem o proglašenju nestalog lica za umrlo
- pravosnažno rešenje u vanparničnom postupku o utvrdjenju činjenica smrti

KOMORIJENTI su lica koja umrla u istom trenutku u istom dogadjaju.Pošto se ne može tačno utvrditi
redosled njihovog umiranja, komorijenti se ne nasledjuju.Da bi se neko smatrao komorijentom, mora da budu
ispunjenji sledeći uslovi:
- da su umrli u istom dogadjaju
- da mogu da se nasledjuju
- da ne može da se odredi tačno vreme smrti

NASLEDNICI
Naslednici mogu da budu fizička i pravna lica. Za pravno lice je neophodno da ono postoji u trenutku
delacije, ili da bude započet postupak njegovog oformljenja koji je kasnije dovrđen. Takodje je moguće da
zaveštalac svojim zaveštanjem osnuje zadzžbinu koja će ujedno biti i njegov naslednik.
Da bi neko lice moglo da budu naslednk, moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi:
- da bude živ u trenutku delacije
- ako je nasledje pod odlažnim uslovom, lice mora da bude živo i u trenutku smrti ostavioca i u trenutku
ispunjenja odložnog uslova
- kod odložnog uslova, mora da bude živ samo u momentu delacije
- kod raskidnog roka , naslednik mora da doživi i delaciju i raskidni rokć

Ukoliko se zna za postojanje naslednika, ali se ne zna njegovo boravište, objavljuje se oglas u službenom
glasniku, na oglasnoj tabli suda i na neki mesno uobičajeni način.U ovom slučaju rok je 1 godina za
dostavljanje informacije o nasledniku, a odsutnom nasledniku se postavlja privremeni staralac.
Ukoliko je neizvesno postojanje naslednika, objavljuje se oglas na mesno uobičajen način, a zaostavština se
predaje opštini gde se nalazi nepokretnost. Ako je u pitanju pokretna stvar, onda se predaje opštini gde je bilo
poslednje prebivalište ostavioca, a ako nema onda gde se nalazi nepokretna stvar. Ukoliko ne postoji
naslednik, potreban je redovan održaj za sticvanje svojine od strane opštine.

Ukoliko je u pitanju NASCITURUS ,postavlja mu se staralac i odlaže se postupak nasledjivanja 300 dana.
Da bi neko bio naslednik potrebno je da je sposoban i dostojan za nasledjivanje. Ako je u pitanju nasledjivanje
pokretna stvari, i stranci su izjednačeni u nasledjivanju sa domaćim drćavljanima. Kada je u pitanju
nepokretnost, stranci mogu da nasledjuju po pravilima o reciprocitetu.. Kod apatrida, ne mogu da nasledjuju.
Bipatridi mogu da nasledjuju u svakom slučaju.
DOSTOJNOST ZA NASLEDJIVANJE
Nedostojnost za nasledjivanje vezuje se za krivicu naslednika. Lice koje je nedostojno ex lege gubi pravo da
bude naslednik. Razlozi za nedostojnost su numerus clausus, taksativno su nabrojani u ZON RS.Ovi razlozi
moraju da postoje u trenutku delacije. Ti razlozi su:
1. Umišljajno ubistvo ostavioca – dokazuje se pravosnažnom sudskom predudom, a ako ne postoji
pravosnažna preduda, onda se odlukom parničnog suda odlučuje da se to reši kao prethodno pitanje.
2. Onaj ko putem pretnje, prinude ili zablude kod zaveštaoca izazove da ovaj sačini ili opzove zaveštanje
ili ga u tome spreči.
3. Ako uzrokuje da se uništi ili sakrije ili falsifikuje testament u nameri sprečavanja poslednje volje
ostavioca.
4. Teže se ogreši o ostavioca neispunjavanjem zakonske obaveze izdržavanja ili nepružanja nužne
pomoći ostaviocu.
5. Ovaj razlog je odlukom ustavnog suda ocenjen kao neustavan jer je predvidjao nedostojnost vojnom
obvezniku koje je u inostranstvu da bi izbeglo obavezu odbrane države.

Ovi razlozi za nedostojnost mogu da budu oprošteni testamentom (oproštajem). Nedostojnost ne smeta
potomcima nedostojnog da oni nasledjuju i oni nasledjuju kao da je nedostojni umro pre ostavioca.

4. OSNOV ZA NASLEDJIVANJE
- TESTAMENT
- ZAKONSKO NASLEDJIVANJE

Testament je prvi osnov za nasledjivanje. Ako ga nema ili je ništav ili se nslednik ne prihvati nasledja ili ne
može da nasledi, onda se primenjuje zakon, a samo u sledećim slučajevima i testament i zakon.:
1. ako je testament delimično ništav
2. ako se testamentom raspolagalo delom zaostavštine

ZAKONSKO NASLEDJIVANJE
ZAKONSKI RED NASLEDJIVANJA
I ZAKONSKI NASLEDNI RED
U prvom naslednom redu na jednake delove nasledjuju deca i supružnik.
Pravo predstavljanja
-koristi se kada naslednik neće ili ne može da nasledi
- imaju ga naslednici neograničeno u prva tri zakonska nasledna reda
- pravo predstavljanja se vrši u kvalitativnom smislu po sopstvenom pravu
- pravo predstavljanja se ne primenjuje kod testamenta
Pravo preddstavljanja ius representationis, posebno je nasledno pravilo koje omogućeva potomcima
ostaviočevog srodnika koji u konkretnom slučaju neće (dao je negativnu nasledničku izjavu) ili ne može da
bude naslednik(ne doživi trenutak delacije, nedostojan je , nesposoban, isključen iz prava na nužni deo), da
stupe na njegovo mesto dobijajući onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao nslednik.
Ovaj institut primenjuje se samo kod zakonskog, ne i kod testamentalnog nasledjivanja.
Pravo priraštaja ius accrescendi jeste naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom slučaju
iz nekog razloga nije moguuća primena prava predstavljanja, tako da nasledni deo jednog srodnika postaje
slobodan i prirasta naslednom delu naslednika istog naslednog reda.
Kod nas prvo se primenjuje pravo predstavljanja u okviru iste linije ili loze, pa tek kada u konkretnom slučaju
pravo predstavljanja nije moguće, primenjuje se pravo priraštaja.
Pravo priraštaja ne primenjuje se kod nužnog dela, tako da ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi,
njegov deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.

KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA

PRVI NASLEDNI RED
Po ZON RS zakonski naslednici rasporedjeni su u nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema. U
Srbiji je sada broj naslednih redova teorijski neograničen, s tim da posle trećeg nslednog reda nasledjuju
ssmo rodonačelnici.
Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov supružnik. Zaostavština se u prvom naslednom redu deli
tako što ostaviočeva deca i supružnik nasledjuju na jednake delove.Kada ostavilac nema potomke, supružnik
ne nasledjuje u prvom naslednom redu već se prebacuje u drugi nasledni red gde po pravilu dobija polovinu
zaostavštine, dok drugu polovinu zaostavđtine na jednake delove nasledjuju roditelji ostavioca.
Može doći do smanjnja naslednog dela peživelog supružnika u sledećim slučajevima:
1. Ako je preživeli bračni drug maćeha jednog od dece ostavioca
2. da već ima u svojini imovinu koju bi dobila primenom opđtih pravila nasledjivanja
3. da postoje opravdani razlozi

Svako dete će dobiti do 2 puta više od supružnika. Ako je dete maloletno, su ex officio primenjuje ovo
pravilo, a ako je punoletno, obaveštava ga o tome.
Formula koja se primenjuje :
KOEFICIJENT SMANJENJA K=1,5 =3/2 (brojilac koeficijenta kroz imenilac koeficijenta)
BROJ DECE X=3
DEO SUPRUGE S
BROJILAC KOEFICIJENTA Bk
IMENILAC KOEFICIJENTA Ik

S = Ik / Bk * X + Ik

S= 2/3*3+2

DRUGI ZAKONSKI NASLEDNI RED

Ako ne postoje deca, supružnik se seli u II nasledni red sa ½ zaostavštine.Drugu polovinu dele roditelji.
Žena gubi pravo na nasledjivanje:
1. Ako je podneta tužba za razvod braka ,a nakon njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana
2. Kada je nakon smrti ostavioca brak poništen, a preživeli bračni drug je bio nesavestan
3. AKO JE PRESTALA ZAJEDNICA ŽIVOTA SPORAZUMNO ILI KRIVICOM PREŽIVELOG
BRAČNOG DRUGA

U drugom naslednom redu nasledni deo preživelog bračnog druga može i da se poveća i da se smanji.
Nasledni deo može da se poveća ako su ispunjeni sledeći uslovi KUMULATIVNO
1. Ako nema nužnih sredstava za život
2. Ako je to opravdano
3. da preživeli podnese zahtev u roku od 1 godine od delacije (ovo pravo je nenasledivo).
Pod istim uslovima može se povećati i nasledni deo roditeljač
KAKO
1.osim ½ zaostavštine , naslednik dobija i deo na doživotno plodouživanje (ili doživotnu rentu)
2. izuzetno može sve da dobije u svojinu ako bi podelom zaostavđtine došla u oskudicu

Može doći i do smanjenja naslednog dela. KADA

1. da je bračna zajednica kratko trajala
2. da više od ½ zaostavštine čine dobra starine
3. zahtev u roku od 1 godine od delacije (nasledivo u roku od 6 meseci)

KAKO
DOBIĆE DO ¼ U svojinu. Žena ima pravo opcije. Može da bira da dobije do ½ plodouživanja. Opciona
izjava je neopoziva, (moguć je poništaj), nenaslediva, može se preinačiti u doživotnu rentu.

III NASLEDNI RED

Polovina nuškoj lozi, polovina ženskoj lozi.

IV NASLEDNI RED
U četvrtom naslednom redu nema prava predstavljanja, samo rodonačelnici.Ako nema ko da nasledi, država je
poslednji naslednik. Država je administrativni okupijent.Država je derivativni sticalac.
Kada država nasledjuje to postaje državna svojina i država mora da nasledi, ne može da odbije.

Nužni naslednici
Nužni deo – to je deo zaostavštine kojim ne možete da raspolažete ni zaveštanjem, ili da činite poklone inter
vivos.
Redovi nužnih naslednika jesu izmenjeni redovi zakonskih naslednika u odnosu na to ko dobija kao nužni
naslednik, koliko dobija i kada dobija.
KO DOBIJA
U I naslednom redu su isti nužni naslednici kao i zakonski
U II naslednom redu ograničeno je pravo predstavljanja samo na potomke
U III naslednom – samo rodonačelnici
U IV naslednom – samo rodonačelnici
KADA DOBIJA
1.Kada nasledjuju po objektivnom kriterijumu
2. kada nasledjuju po objektivno-subjektivnom kriterijumu.
Po objektivnom kriterijumu samo treba da ste zakonski naslednika u konkretnom slučaju (da je ostavilac vaš
zakonski rod). Po ovom kriterijumu nasledjuju svi koji se nalaze u I naslednom redu + roditelji.
Svi ostali , pored ovog subjektivnog kriterijuma moraju da ispunjavaju i subjektivni kriterijum:
1. da nemaju nužnih sredstava za život
2. da su trajno nesposobni za privredjivanje

KOLIKO SE DOBIJA
Nužni deo se izračunava ½ od zakonskog naslednog dela (za I red nužnih naslednika), a svi ostali dobijaju po
1/3 od zakonskog dela. Žena uvek dobija ½ od zakonskog dela.Ukoliko je supružniku ostavljeno više od
nužnog zakonskog dela ali uz neko opterećenje (odložni uslov, ili nalog, žena suprug, može da bira – čistu
vrednost nužnog dela ili veću uz opterećenje).
 POVREDA NUŽNOG DELA
Postoji ako od ostavioca dobije se manje nego što iznosi nužni deo. Što se tiče redosleda namirenja iz
zaostavštine, namiruje se po sledećem redosledu : poverioci, nužni naslednici, legatari.
IZRAČUNAVANJE NUŽNOG DELA
Izračunavanje nužnog dela vrši se pomoću sledeće formule
OVZ = ( A – P ) + POKLONI
OVZ – obračunska vrednost zaostavštine
A – aktiva (sva potraživanja osim očigledno nenaplativih, sva zaostavština + testamentarno raspolaganje
imovinom)
P – pasiva ( dugovi, troškovi popisa i procene imovine i procene zaostavštine i troškovi sahrane)
Poklon učinjen zakonskim naslednicima bilo kada, a ostalim licima u poslednjoj godini života, a ostalima u
poslednjih godinu dana. Računa se poklon učinjrn i nekonkretnom naslednikku(npr. Sinu poklonio, a sin ne
želi da nasledi pa se kao naslednik pojavljuje unuk, onda se taj poklon učinjen sinu uračunava )
Ne smatra se poklonom : ono što je predmet ustupanja i raspodele za života, manji i uobičajeni i opštekorisni
pokloni i ono što je dato na ime obaveznog školovanja.

Kako se utvrdjuje vrednost poklona: - prema stanju kada je učinjen, a prema vrednosti u trenutku kada se vrši
utvrdjivanje.
PRAVNA PRIRODA NUŽNOG DELA (Ukoliko dodje do povrede nužnog dela)
Ukoliko je u pitanju obligacionopravna priroda (kada nužni deo ima obligacionopravnu prirodu) , može da
se nužni deo isplati u novcu, osim ukoliko na zahtev nužnog naslednika sud drugačije ne odluči ili ako je u
testamentu drugačije odredjeno.
Plačaju testamentarni naslednici i neposredni legatari ( oni koji dobijaju direktno od ostavioca), solidarno,
srazmerno svom delu i do visine naslednog dela. Moguće je da se testamentom neko privileguje po redosledu
i po obimu (da zaveštalac u testamentu odredi da neko ne mora da namiruje nužni deo). Prvo isplačćuju
testamentarni naslednici, a tek potom poklonoprimac. Poko9noprimac plaća samo za dopunu nužnog dela.
Ukoliko je u pitanje stvarno-pravna priroda nužnog dela.
Neće dobiti sve, nego mu se smanjuju testamentzarna raspolaganja u delu da se popuni nužni deo. Ako to nije
dovoljno vraćaju se pokloni. Ako je i to nedovoljno, na stvari se zasniva susvojina.
Nužni naslednici mogu da tužbom zahtevaju pravo na nužni deo tužbom ACTIO SUPLETORIA, kojom se
traži smanjenje testamentarnih raspolaganja i povraćaj poklona radi namirenja njegovog nuđnog
dela.Smanjenje testamentarnih raspolaganja može se tražiti u roku od tri godine od proglašenja zaveštanja, a
vraćanje poklona u roku od tri godine od smrti ostavioca.Tužbom se ističe povreda prava na nužni deo.
Prilikom utvrdjivanja nužnog dela prvo se utvrdi obračunska vrednost zaostavštine. Na osnovu tako odredjene
zaostavštine, izračuna se koliko iznosi nužni deo naslednika koji ističe povredu prava na nužni deo. Onda se
smanjuje deo testamentarnim naslednicima srazmerno, sve dok ne namire nužne zakonske naslednike.

ISKLJUČENJE I LIŠENJE NUŽNIH NASLEDNIKA

RAZBAŠTINJENJE Jnužnih naslednika posledica je slobode zaveštanja da svojom voljom iz uzroka i na
način predvidjen zakonom (u zaveštanjau) oduzme nasledniku pravo na nužni deo. Razbažtinjnje je moguće u
d va oblika isključenje i lišenje. Isključenje je više kazna za naslednika, a lišenje je više zaštita potomaka.
ISKLJUČENJE
Isključenje prava na nužni deo može biti potpuno i delimično. Postoji samo jedan razlog za isključenje : 1 1
1.Teže ogrešenje o ostavioca neispunjenjem neke zakonske ili moralne obaveze. U zakonu su exempli causae
date tri okolnosti:
1. grub ili uvredljiv odnos prema ostaviocu
 2.odavanje neradu i nepoštenom životu
3. učinjeno umišljajno krivično delo prema ostaviocu ili njemu bliskih lica
- Razlog mor da postoji u trenutku delacije
- isključenje se u testamentu vrši na izričit ili prećutan način ( na nesumljiv način)
- ogrešebnje mora da bude teže
- teret dokazivanja osnovanosti isključenja na onome je ko se na isključenje poziva
- posledica isključenja iz prava na nužni deo ogledaju se u tome što isključeni gubi nasledje, a nasledna
prava njegovih potomaka odredjuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.

LIŠENJE
Može se lišiti samo POTOMAK
- lišenje može u korist maloletnog deteta naslednika ili maloletnog unuka ili poslovno nesposobno
punoletno lice potpuno nesposobno za rad
- lice u čiju se korist potomak lišava treba da postoji i da ispunjava uslove u trenutku delacije ostavioca.
- Može se lišiti lice koje je prezaduženo ili je rasipnik
- Lišenje mora biti učinjeno u formi testamenta
- Može biti lišen potpuno ili delimično
- Dovoljno je da zaveštalac iz zakonom odredjenih razlog isključi svog potomka, a da se automatski deo
lišenog dodeljuje potomku lišenog.

ZAVEŠTANJE
Zaveštanje u formalnom smislu je svaka izjava volje sa nasledno-pravnim dejstvom . U materijalnom smislu
zaveštanje je POSLEDNJA izjava volje sa naslednopravnim dejstvom.
U subjektivnom smislu zaveštanje je poslednja izjava volje sa naslednopravnim dejstvom
U objektivnom smislu, zaveštanje je materijalna podloga koja svedočl o sadržini testamenta. Materijaln
podlog može biti sve ono na čemu se može ispisati poslednja izjave volje, papir, zid , tabla, (zavisi od
okolnosti).
Ukoliko je testament uništen, sakrivwen protivno volji zaveštaoca, onda se vrši rekonstrukcija zaveštanja, jer
još uvek postoji zaveštanje u subjektivnom smislu, iako je uništen u objektivnom, Do rekonstrukcije
zaveštanje dolazi ako su svi naslednici saglasni da postoji zaveštanje, o njegovoj formi i sadržini, onda
ostavinski sud u vanparničnom postupku sačinjava zapisnik o tome i proglašava taj zapisnik kao zaveštanje.
Ukoliko nema saglasnosti makar jednog naslednika, onda se oni upućuju na parnicu.
ZAVEŠTAJNA ( TESTAMENTARNA )SPOSOBNOST
SASTOJI SE OD DVA ELEMENTA
1. OBJEKTIVNA – 15 godine
2. SUBJEKTIVNA ( sposobnost za rasudjivanje )
Sposobnost za rasudjivanje se utvrdjuje u trenutku sačinjavanja, to je životno faktičko stanje za razliku od
poslovne sposobnosti koja je pravno stanje – nesposoban je onaj kome je sudskom odlukom o potpunom
lišenju poslovne sposobnosti lišeno poslovne sposobnosti. Postojanje sudske odluke svedoči o tome da
lice nije bilo sposobno za rasudjivanje.
Kada se nakon zaveštanja izgubi sposobnost za raszdjivanje onda ako se bitno promene okolnosti koje su
bile odlučne za sačinjavanja testamenta , onda pravno zainteresovano lice u roku od tri godine od
proglašenja zaveptanja mogu da traže stavljanje van snage zaveštanje )NE PONIŠTAVANJE, JER JE U
TRENUTKU SAČINJAVANJA ZAVEŠTANJA SVE BILO U REDU). Može se tražiti stavljanje van
snage celog zaveštanja ili samo deo zaveštanaj.
 SADRŽINA ZAVEŠTANJA
- VOLJA MORA DA BUDE STVARNA, OZBILJNA
- Ne može da se da pod uslovom (ako umrem)
- Mora da postoji namer da se sačini zaveštanje (animmus testandi)

Što se tiče sadržine zaveštanja, postoje tri vrste odredbi u zaveštanju:

1. materijalne odredbe (raspolaganje zaostavštinom)
2. formalne odredbe( npr. Izvršilac zaveštanja)
3. ostale odredbe (npr. Priznanje očinstva,oproštaj duga, odredjivanje načina sahrane...)

1. Materijlno pravne odredbe čine odredjivanje naslednika. To se može učiniti na dva načina .
Neposredno, (lice A je naslednik sa svim generalijama označi se tačno lice). Posredno (in certa) kada
je naslednik odrediv. Postavljeni su kriterijumi za odredjivanje koji mora da bude sprovodljiv u praksi
na osnovu koga može da se nesumljivo odredi naslednik.Drugi način posrednog odredjivanja
naslednika je da se nekome ostave tačno odredjen stvari, ali se iz namere zaveštaoca može videti da je
nesumljivo da je on lice koje treba da bude naslednik (čl.114 ZON RS)

MODIGIKACIJE
Može se odrediti testament sa modifikacijom. Prvi slučaj je VULGARNA (OBIČNA)SUPSTITUCIJA. Lice
A (INSTITUT) je moj naslednik, a ako ne postane naslednik, naslednik je lice B (supstitut)čLice B treba da
doživi samo momenat delacije, a ne i trenutak supstitucije. Odnos izmedju lica A i B je odnos
isključivosti. Nikada ne mogu da imaju zajedno jednu pravnu situaciju. Lice B treba da ispuni sve uslove kao i
svaki naslednik, što se ceni prema ostaviocu.
Drugi slučaj je FIDEIKOMISARNA (ZAVETINA) – kod nas zabranjena. Fideikomisarna supstitucija
podrazumeva odredjivanje naslednika nasledniku. Može biti u jednom koraku ili odredjivanje da pravo
nasledjivanja ima npr. Svaki prvorodjeni sin. Nasledniku je zabranjeno da piđe testament, ili da vrši deobu
zaostavštine. Lice A je prethodni naslednik, lice B je potonji naslednik.
Pravila fideikomisione supstitucije
Lice A je moj naslednik, a njegov naslednik biće lice B. Pravni status lica A je takav da znači da sam ja samo
ekonomski korisnik, nemam prva raspolaganja, moram da očuvam supstancu, a ako se ne ponašam kao dobar
domačin zainteresovano lice može da traži da se postavi staralac zaostavštine ili nadoknadi šteta.
Položaj lica B je takav da on ima pravo čekanja, tj. Ima pravo da zahteva da senjegovo pravo upiše u knjige i
ima pravo na popis i procenu zaostavštine.
Treći slučaj je MODIFIKACIJA USLOVOM
Da bi zaveštanje bilo dato pod uslovom , neophodno je da uslov ispuni odredjene pretpostavke. Uslov je
neizvesna okolnost od koje zavisi ne nastanak, već dejstvo pravnog posla. (ne mora da bude buduća okolnost).
Uslovi ( pravne pretpostavke ) da bi uslov važio:
- mora da bude dozvoljen
- mora da bude odredjen
- moguć (faktička mogućnost)

Može se predvideti fikcija ostvarenja uslova – uslov se ne ostvari, ali se smatra da je ostvaren ako je njegovo
ostvarenje sprečila ona strana na čiji teret je uslov postavljen, suprotno načelu savesnosti i poštenja.
VRSTE USLOVA
- pozitivan – negativan
- odložan – raskidan
 - potestativan ( zavisi od volje uslovljenog lica) – kauzalan (ne zavisi od volje uslovljenog lica već od
više sile ili slučaja)

pendencija uslova ( čekanje dok se uslov ne ostvari)

- kod odložnog uslova mora da se doživi i trenutak delacije i trenutak ostvarenja uslova . Vi kao
naslednik imate pravo kao i fideikomisarni naslednik (pravo na popis i prijem, pravo upisa)
- kod raskidnog uslova zaostavština pripada nasledniku, ali samo kao ekonomskom vlasniku.

ROK
KOMBINOVANI ROK – ROK+USLOV
Neprimereno dug rok smatra se da ne postoji

NALOG
Nalog je odredba u dobročinom pravnom poslu gde je obavezano lice da nešto čini u korist korisnika
naloga, tako d ne nastaje izmedju njih obligacioni odnos(bićeš moj naslednik, ali imaš nalog da dozvoliš
studentu muzike da petkom vežba na klaviru)
Korisnik nalog može da bude i ne subjekt prava (naslednik si ali imaš nalog da šetaš psa 2 puta dnevno
tašmajdanskim parkom, ili da podigneš nadgrobni spomenik).
Ako se krivicom obavezanog lica ne ispuni nalog smatra se da je ispunjen raskidni uslov u roku koji je sud
odrdio ili je u testamentu odredjen.
Na ispunjenje nalog pazi
1. izvršilac testamenta
2. pravno zainteresovano lice (zakonski naslednici ili supstituti)
3. sud ex officio ali samo ako je nalog u korist malolotenog ili lica nesposobnog za rasudjivanje ili u
korist države.

Nalog je nepodoban za prinudno izvršenje. Kod naloga je nemoguć ODLUKA OSUDA NA ČINIDBU.
Nemoguća je kondemnatorna tužba. Odluka je samo deklarativna, konstatuje se da nalog nije ispunjen i
sankcija je posrena, lice koje nije ispunilo nalog samo neće postati naslednik.

LEGAT (ISPORUKA)
To je oblik singularne sukcesije.To je odredba u zaveštanju gde zaveštalac predvidja pravo legatara na tačno
doredjenoj stvari. Subjekti su:
1. zaveštalac
2. dužnici legata (onerat) (naslednici, a može i sam legatar (sublegat) – kada od legata ima obavezu da
nekom nešto da , ali samo do visine legata.
3. legatar svako lice koje ispunjava uslove za naslednika. Moguće je da naslednik bude i legatar ) reč je o
sublegatu)
4. predmet legata može da bude isto što i predmet obligacije. (dare, facere, nonfacere) .
- individualno odredjena stvar (ako se raspolaže predmetom legata za života, ili ta stvar nakon smrti
ostavioca propadne bez ičije krivice, legat pada. Ako propadne nečijom krivicom, duguje naknadu
štete , onda ta šteta ima status legata.
- Generično odredjena stvar . D a bi se radilo o generično odredjenoj stvari kumulativno treba da se
ispune uslovi. Da količina ne bude odredjena i da te stvari nema u zaostavštini.
 - Potraživanje – legiram potraživanje svom dužniku, smatra se oproštajem duga . Ako legiram
potraživanje svom poveriocu, onda taj poverilac ima pravo na potraživanje po dva osnova, kao
poverilac i kao legatar. Može da bira na koji način će mu biti ispunjeno potraživanje. Ukoliko je
ostavilac insolventan, onda je bolje kao poverilac jer ima pravo prvenstva. Ako je potraživanje
zastarelo, bolje je kao legatar.
Legat se traži tužbom ACTIO LEGATI u roku od 1 godine od proglašenja testamenta, tj. Od dospelosti.
Legat je singularna sukcesija što znači : 1. legatar dobij samo prava
2. momentom delacije legatar stiče samo pravo na tužbu
3. osnov je testament, za razliku od univerzalne sukcesije gde osnov može biti i testament i zakon.Kod
singularne sukcesije postoji izuzetak da je osnov samo testament i to u slučaju obligacione prirode
nužnog dela i kod smanjenja naslednog dela supružnika.

IZVRŠILAC TESTAMENTA
-potpuno poslovno sposobno lice
To je dobrovoljna funkcija
- izvršilac se postavlja u testamentu (postavlja ga sud kada ima modifikacija u testamentu)
DUŽNOSTI IZVRŠIOCA TESTAMENTA
- da se brine o izvršenju poslednje volje ostavioca (da čuva zaostavštinu, izvrši popis, procenu,
naplaćuje potraživanja...)
- može da bude upravitelj nsledničke zajednice
- može da bude pomoćnik ostavinskom sudu ( da li eje ispunjen uslov, nalog i sl.)
- Mora da preda izveštaj i račune o svom radu
- Ima pravo na naknadu troškova, a izuzetno i na nagradu.

TUMAČENJE, ČUVANJE I OPOZIVANJE TESTAMENTA

Testament može da se čuva na jedan od sledećih načina:
1. kod sebe (lično)
2. kod prijatelja ( drugog lica)
3. kod suda (predaje se lično u bilo kom osnovnom sudu, može u otvorenom omotu kada je sudija
obavezan da ga pročita i obavesti zaveštaoca o nedostacima, zapisnički se konstatuju sve te radnje i
overi se. Ako je u zatvorenom omotu sudija ga samo uzima i stavlja u sudski omot. Testament se može
uzeti iz suda a to može učiniti ostavilac ili punomoćnik.

OPOZIVANJE TESTAMENTA
Opozivanje testamenta je oduzimanje pravne snage testamentu koji može da ima pravno dejstvo.Da bi
ostavilac mogao da opozove testament, neophodna mu je testamentarna sposobnost. Testament se može
opzvati u bilo kojoj formi. To se može učiniti :
1. izričito – nov testament sa derogativnom odredbom
2. uništenjem testamenta
3. prećutno . raspolaganjem za života individualno odredjenom stvari
4. novim testamentom drugačije sadržine

TUMAČENJE TESTAMENTA
Testament se tumači po subjektivnom principu (traži se prava volja ostavioca), ako ne može prava volja onda
se tumači u korist zakonskih naslednika ili u korist testamentarnofg dužnika.
Ukoliko je jedna naslednik moguće je da njenovi delovi : odredjeni – ostatak ide zakonskim naslednicima
Neodredjen –

Ukoliko ima više naslednika : 1. odredjeni delovi – svako dobija odredjeni deo, ostalo dele zakonski
naslednici. Ukoliko neće odredjen naslednik, deo prirasta zakonskim naslednicima
3. neodredjen deo – deli se na jednake delove svim testamentarnim naslednicima, ako neće, prirasta
ostalim testamentarnim naslednicima
4. nekom odredjen deo, nekom neodredjen – ima ostatka zaostavštine npr A 1/3, S1/3, + V ostatak. Ako
S neće onda sve ide V , a ako V neće ostatak zakonskim naslednicima. Ako nema ostatka zaostavštine
jer je sve podeljeno odredjenim naslednicima A ½, B ¼, V1/4 G –MOJ NASLEDNIK, srazmerno se
smanjuje odredjeni nasledni delovi, sve dok G (naslednik sa neodredjenim delom) ne dobije onoliko
koliko je dobio naslednik sa najmanjim delom.

FORMA TESTAMENTA
Spoljna manifestacija poslednje izjave volje ostavioca.
1. SVOJERUČNO ZAVEŠTANJE (OLOGRAFSKI TESTAMENT) – ostavilac sve sam rukom napiše i
na kraju potpiše punim ličnim imenom, osim ako je na početku napisao ime i prezime. Datum nije
obavezan, ali je poželjan. Isto važi i za mesto.
2. ALOGRAFSKI – neko napiše, a zaveštalac izjavi da je pročitao testament i da je to njegov testament,
a sve to potvrdjuju istovremeno i dva svedoka testamenta (svedoci samo potvrdjuju da je ostavilac
izjavio da je pročitao testament i da je to njegov testament)
JAVNE FORME TESTAMENTA
3. SUDSKI – ostavilac dodje u bilo koji osnovni sud. Prvo se utvrdjuje identitet zaveštaoca ako ga lično
poznaje sudija nije potrebna isprava , a ako ne lična isprava sa fotografijom i jedan svedok identiteta, a
ako zaveštalac nema ličnu ispravu onda su neophodna 2 svedoka identiteta sa ličnom ispravom. Uslov
za svedoke je punoletstvo (ne traži se potpuna poslovna sposobnost svedoka). Sudija upozorava ako je
povredjen nužni deo ali ne može da utiče na testatora, a akol je naslednik protivan prinudnim
propisima, onda sudija ne mora da sastavi taj testament, onda sudija donosi rešenje o odbijanju
sastavljanja testamenta. Ako nije, onda sudija pročita testament i ostavilac ga potpiše. Ukoliko se radi
o nepismenom ostaviocu , onda moraju da budu dva testamentarna svedoka.
4. KONZULARNI – sudiju glumi konzul. Postoji i vanredni koji važi u vanrednim okolnostima i važi
odredjeni rok. A) BRODSKI – naš brod plovi ili je u stranoj luci ili pred isplovljavanjem u domaćoj
luci. Ovlašćeno lice za sastavljanje testamenta je brodski zapovednik. Testamet važi 30 danas od
povratka zaveštaoca na naše tlo. B) VOJNI – ako se zaveštalac nadje u ratu ili je mobilisan.
Ovlašćeno lice je – komandir čete
- starešina tog ili višeg ranga
- starešina posebnog odreda.
Moguće je da drugo lice sačini testament ali mora da bude pritom ovlašćeno lice.Ovakav testament važi 60
dana od prestanka rata , odnosno 30 dana od prestanka mobilizacije.
5. USMENI TESTAMENT – Kada zbog izuzetnih okolnosti ne može pisani oblik testamenta . Mogu da
budu opšte izuzetne okolnosti ( oluje zemljotresi). Mogu biti subjektivne izuzetne okolnosti (pozli mu
na ulici):
- moraju postojati 3 istovremena svedoka (zbog izuzetnih okolnosti nije neophodno postojanje tri svedoka)
-
- testament važi 30 dana od prestanka izuzetne okolnosti
 - ukoliko ste svedok usmenog testamenta morate odmah izjaviti sadržaj testamenta
- izvršenje te dužnosti nije uslov za punovažnost testamenta
- testament je apsolutno ništav ukoliko je zaveštalac nešto ostavio testamentarnom svedoku, njegovoj
supruzi, srodnicima u prvoj liniji, a u pobočnoj do 4. stepena i njihovim bračnim drugovima.
6. MEDJUNARODNI TESTAMENT
- Može biti biloo koji zaveštalac, domaći ili strani
- Ne mora da postoji element inostranosti
- Službeno lice za sačinjavanje ovog testamenta su ona koja su ovlašćena i za sastavljanje sudskog,
konzularnog, vojnog i brodskog testamenta
- Mora biti u pisanoj formi
- Razlikuje se od sudskog jer može ostaviloac da dodje sa već sačinjenim testamentom, može da se
ovlasti drugo lice da ga potpiše ukoliko u prisustvu 2 svedoka izjavite da ne možete da vi potpišete
zaveštanje i navedete razlog, potpis svedoka,, potpis ovlašćenog lica i pečat.
- Datum je OBAVEZAN . Smatra se kao datum onda kada sudija sve to overi. Kod medjunarodnog
testamenta se dobija potvrda koja konstatuje da je
- Sačinjenom zaveštanju ovlašćeno lice prilaže potvrdu na obrascu koji je propisan medjunarodnom
konvencijom. Potvrda se daje u dva primerka, od kojih jedan ostaje kod ovlašćenog lica, a drugi se
predaje zaveštaocu. Ta potvrda služi kao formalni dokaz punovažnosti zaveštanja, sve dok se ne
dokaže suprotno.
- Medjunarodno zavešttanje se opoziva na isti način kao i ostali oblici zaveštanja.

SVEDOCI ZAVEŠTANJA

APSOLUTNO NEPODOBNI RELATIVNO NEPODOBNI

- važi za sve oblike testamenta - važi za sve forme osim za usmeno za
Veštanje
Potpuno poslovno sposobni - ako ste bračni drug ili krvni srodnik
U pravoj liniji i do 4. stepena u pobočn
- mora da je pismen i da zna jezik suda

PONIŠTENJE TESTAMENTA
RAZLOZI ZA APSOLUTNU NIŠTAVOST ZAVEŠTANJA
1. OPŠTI
- Suprotnost prinudnim propisima dobrim običajima i javnom poretku
2. POSEBNI
- zaveštajna nesposobnost (nema 15 godina , postojanje sudske odluke o potpunom lišenju poslovne
sposobnosti, ako se zavešta ovlašćenom licu, testamentarnom svedoku ili njihovom br.drugu,
srodnicima u pravoj liniji ili do 2. stepena u pobočnoj)
- fideikomisarna supstitucija
- falsifikovani testament
Za poništaj nema roka, ali se ne dira u pravila o sticanju od nevlasnika, o održaju.
RAZLOZI ZA RELATIVNU NIŠTAVOST
- DELIMIČNO LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
- Mane volje
 - Povreda forme
- Mogućnost konverzije forme testamenta
- Rok za tužbu 1 godina od saznanja za razlog ništavosti, teče od proglašenja testamenta
- 10 godina za savesnog naslednika, 20 godina za nesavesnog

NASLEDNO PRAVNI UGOVORI

Ugovor o nasledjivanju postojao u SGZ iz 1844. godine koji ne važi od 1946