Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru Pravni fakultet

Opte pravo
SEMINARSKI RAD

Testament Nasledno Pravo

Mentor: Boris Majlat

Student: Kovcs Barna

Subotica
Decembar, 2014

Testament
Testament (zavetanje, oporuka, poslednja volja...) predstavlja zakonom ureeni oblik
jednostrane, strogo line i opozive izjave volje za to sposobnog lica (testator,
ostavilac, defunktus ili dekujus), kojom ono odreuje raspodelu svoje imovine posle
svoje smrti i, eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrti.

2. Pojam testamenta
U naslednom pravu testament ima vie znaenja:
1. u formalnom smislu zavetanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog
naslednopravnog efekta, data u zakonom utvrenoj formi za testament. U tom smislu
neka osoba moe imati vie testamenata, od kojih e vaei biti samo onaj poslednji
(poslednja volja ostavioca). Meutim deava se situacija da zavetalac napie vie
testamenata, a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim
verzijama. Tada e, u odreenoj meri, vaiti i prethodni testamenti.
2. u materijalnom (subjektivnom) smislu zavetalac moe imati samo jedan
testament - to je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedna i
jedinstvena, jer je to ono to e biti sprovedeno u pravnom ivotu. Testament u
materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, to znai
da, ako npr. testament bude uniten, on e i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako
se nekako sazna njegova sadrina (ili bude rekonstruisan), sud e postupiti po toj
volji.
3. u objektivnom smislu, testament predstavlja ispravu koja sadri ostavioevu
poslednju volju, odn. objekt na kome je napisan testament (npr. pare papira).

3. Pravna priroda testamenta

Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog
posla:
1. pravni posao mortis causa (za sluaj smrti) - je posao koji se preduzima za ivota,
ali njegova pravna dejstva otpoinju tek smru odreenog lica (u ovom sluaju
ostavioca);
2. dobroin (lukrativni) pravni posao - je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija
korist, a da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu;
3. jednostran pravni posao - nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne

volje;
4. strogo lini pravni posao - je onaj kod koga je iskljueno svako zastupanje.
Zavetalac mora lino, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, da iskae sadrinu
svog testamenta. Jedini nain da drugo lice uestvuje u procesu nastanka testamenta je
taj da daje savete koje se tiu forme, a nikako sadrine, jer e u suprotnom sluaju
testament biti poniten;
5. formalni pravni posao - je onaj za iju se punovanost zahteva da bude sastavljen
u naroitoj formi koju propisuje zakon (tzv. forma ad solemnitatem). Na zakon
dozvoljava vie formi testamenta;
6. jednostrano opoziv pravni posao - obzirom na to da je testament jednostrani,
strogo lini i dobroin posao, proizlazi ovlaenje zavetaoca da u svakom trenutku
opozove tu svoju poslednju volju. Jedino ogranienje koje se njemu postavlja je to da
on mora testament da opozove u nekoj od zakonom odreenih formi za sastavljanje
testamenta. On NE MORA da testament opoziva ba u onoj formi u kojoj ga je
sastavio!

4. Uslovi za sastavljanje testamenta

Kako je testament jedan od vanijih pravnih instituta svakog poretka, drava propisuje
uslove koji moraju biti spunjeni da bi se poslednja volja uopte mogla uzeti u
razmatranje. Ti uslovi su sledei:
4.1 Subjektivni uslov - jeste sposobnost za rasuivanje, odn. sposobnost lica da
shvati pravne (i sve druge) posledice svoje izjave volje;
4.2 Objektivi uslov - jeste odreena starosna granica sa ijim je navrenjem mogue
sastavljati punovaan testament. To je tzv. aktivna
testamentarna sposobnost (testamentio factio activa) i ona se u naem pravu stie sa
navrenih 15 godina;
4.3 Animus testandi, odnosno namera za sainjavanje testamenta - jeste pravno
relevantna volja nekog lica da preduzme odreene pravne radnje i njegova svest o
uslovima i posledicama preduzetih radnji. Ta volja mora biti: ozbiljna (nije
punovaan testament koji je napisan "iz zezanja"), stvarna, slobodna i upuena na
neto to je mogue ostvariti.
Da bi testament bio punovaan svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno,
dakle, moraju svi da postoje u isto vreme. Ako neko lice koje je starije od 15 godina
napie testament i ispostavi se da je bilo nesposobno za rasuivanje, testament e biti
poniten. Ako advokat (koji je sposoban ta rasuivanje i stariji od 15 godina) napie

testament samo da bi svom klijentu pokazao kako se to radi, testament nee biti
punovaan, jer nema animus testandi...

5. Sadrina testamenta
Testament moe sadrati veoma veliki broj razliitih odredbi, tako da je, u teoriji,
izvrena podela sadrine testamenta na materijalnu, formalnu i tzv. ostale odredbe.
1. U materijalnu sadrinu spada sve ono to se odnosi na imovinsko raspolaganje
ostavioca: postavljanje naslednika i legatara, odreivanje naslednih delova, iskljuenja
iz naslea, osnivanje zadubina, fondova, itd;
2. Formalna sadrina se odnosi na pitanje postavljanja izvrioca testamenta, ili
odrivanja tzv. konkretizatora zavetaoeve volje samo u vezi sa nekom posebnom
odredbom u testamentu;
3. Ostale odredbe su vrlo heterogena kategorija i mogu se definisati kao sve one
odredbe koje ne spadaju u prethodne dve grupe. One mogu biti neimovinske:
priznavanje vanbranog oinstva (JEDNA PRAVNA ZAKOLjICA: testament je
mogue napisati sa 15, a priznati oinstvo je mogue sa tek sa 16 godina. Ako lice od
15 godina prizna vanbrano oinstvo u testamentu, testament e biti punovaan, sem
te odredbe, odm. njegovo priznanje e ostati bez efekta!), odreivanje mesta i naina
sahrane, davanje preporuke organu starateljstva povodom nekog lica..., kao i
imovinske prirode: oprotaj duga, priznanje duga, itd.
Sadrina zavetanja (testamenta)
Testament moe sadrati odredbe koje su po svojoj prirodi veoma raznovrsne : one
koje se odnose na imovinska raspolaganja, one koje se tiu sprovoenja poslednje
volje i razne druge odredbe neimovinskog karaktera. S obzirom na to, u teoriji je
izvrena podela sadrine testamenta na materijalnu, formalnu i na onu koja obuhvata
tzv. ostale odredbe. U materijalnu sadrinu takoe spada i veliki broj raznovrsnih
odredbi, ali za nju je karakteristino to to se uvek, neposredno ili posredno, odnosi na
imovinsko raspolaganje zavetaoca. Materijalna sadrina testamenta je u pitanju kod:
postavljanja naslednika, odreivanja naslednih delova, odreivanja uslova, rokova,
iskljuenja iz naslea, i dr. Formalna sadrina zavetanja odnosi se na sluaj
postavljanja izvrioca testamenta, ili odreivanja tzv. konkretizatora zavetaoeve
volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu. Konano, sadrina
zavetanja moe biti i neimovinske prirode-tzv. ostale odredbe : priznavanje
vanbranog oinstva, odreivanje mesta i naina sahrane. Kao to je poznato u

rimskom pravu, postavljanje naslednika je bio glavni i sutinski element sadrine

zavetanja, element bez koga testament ne proizvodi pravno dejstvo. U savremenim
pravima, odredba o postavljanju univerzalnog naslednika, nije neophodna za
punovanost zavetanja . Ipak, on ima veliki praktini znaaj naslednik stupa u sva
prava iji je titular bio ostavilac, na njemu je
obaveza da namiri osatavioeve dugove, da ispuni odreene naloge... Naslednik se
najesce postavlja neposredno: imenom i prezimenom, a esto se uz ime i prezime
stavlja i dodatak koji oznaava odnos izmeu zavetaoca i naslednika. Odreivanje
naslednika moze biti i posredno, i to na dva naina. Prvi nain posrednog odreivanja
naslednika sastoji se u tome sto zavetalac u testamentu navede podatke na osnovu
kojih se moe utvrditi identitet naslednika. Npr., zavetalac odredi da e njegov
naslednik biti ono od njegove dece koje ostane na selu i bavi se zemljoradnjom, ili
navede da e nasledstva dobiti njegov sekretar, ili da ce 1/10 zaostavtine dobiti
ahovski klub koji pobedi na turniru te godine, i drugo. To znai da naslednik moe
postati i lice koje u trenutku sainjavanja zavetanja nije moglo da se individualizuje
Drugi nacin posrednog odreivanja naslednika se odnosi na njegovu individualizaciju,
i tu se javlja situacija da zavetalac ostavlja jednom licu odreena prava i koristi iz
zaostavtine. Dakle, naslednik moze da bude odreen na razne naine, neposredno ili
posredno, ali je bitno da to bude uinjeno tako da se tumaenjem moe utvrditi ko je
to lice i kakva je vrsta sukcesije u pitanju. Naslednik moze naslediti celokupnu
zaostavtinu, ili samo jedam njen deo, sto se najesce odreuje razlomkom. Razume
se, univerzalni sukcesor (naslednik) ne mora biti samo jedno lice, vec naprotiv, u
testamentu zavetalac ih moze postaviti vise, i to na razliite naine. Trenutkom smrti
ostavioca, postavljeni naslednik stie zaostavtinu. Od smrti ostavioca, pa sve do smrti
naslednika, sva nasleena prava i obaveze e se nalaziti u njegovoj imovini. Meutim,
i od tog pravila postoje izuzeci. Naime, mogue je zameniti naslednika, postaviti
uslove, rokove, kao i naloge. Zamena naslednika ima vie oblika, i sadri manje ili
vee slinosti kao kod sukcesivnog nasleivanja.

6. Forme testamenta
6.1 Olografski testament
Ili svojeruno zavetanje je pismeni, privatni (u njegovom sastavljanju ne uestvuju
dravni organi) i redovni oblik sastavljanja testamenta. Obzirom na to da je
najjednostavniji i najmanje zahtevan oblik testament, pa se zato i koristi najmasovnije.
Bitni elementi forme su ti da on mora u celosti biti napisan i potpisan svojeruno od
strane zavetaoca. Preporuuje se da nosi i datum, ali to nije bitan element forme.

Logini uslovi koji se trae su ti da zavetalac bude pismen, da pie onom rukom
kojom pie uobiajeno, da pie na onom jeziku koji razume i da se potpisuje svojim
uobiajenim potpisom. Materijal na kome je testament ispisan nije relevantan;
6.2. Alografski testament
Ili pismeno zavetanje pred svedocima je pismeni, privatni i redovni oblik zavetanja,
koje se sainjava na taj nain to e zavetalac unapred sainjenu ispravu svojeruno
potpisati u prisustvu dva svedoka, izjavljujui da je sainjeno pismeno proitao i da je
to njegova poslednja volja. Logini uslovi koji se nameu su, da je zavetalac pismen i
da ima ouvano ulo vida, mora ga potpisati svojeruno i uobiajenim potpisom,
svedoci moraju da vide potpisivanje (znai da moraju da imaju ouvano ulo vida) i
da uju izjavu zavetaoca (ouvano ulo sluha). Ne moraju da budu upoznati sa
sadrinom testamenta, a moraju biti pismeni samo u onoj meri u kojoj im je potrebno
da se potpiu. Ako se testament sastoji od
vie strana dovoljno je da se zavetalac potpie samo na poslednjoj strani;
6.3. Sudski testament
Je veoma znaajan oblik pismenog, redovnog i javnog oblika zavetanja, ne samo
zbog toga to je to najee koriena forma javnog testamenta, ve i zato to je to
model ija pravila vae i kod ostalih oblika javnih testamenata. Razlog za veliku
popularnost ovog testamenta je i to to je za nepismene ili slepe osobe najsigurniji
oblik, obzirom na to da u njegovom sastavljanju uestvuje sud. Sudski testament
sastavlja sudija optinskog suda, prema usmenom i neposrednom kazivanju samog
zavetaoca. Zavetalac NE MOE doneti ve pripremljeni tekst testamenta. Pre bilo
kakvog postupka sudija mora da utvrdi identitet svedoka i da utvrdi da li zavetalac
ima testamentarnu sposobnost. Identitet se utvruje na tri
naina - da sudija lino i po imenu poznaje zavetaoca; uvidom u javnu ispravu sa
fotografijom i uz sasluanje jednog svedoka identiteta; ili sasluanjem dva svedoka
identiteta (iji identitet utvruje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom). Sudski
testament se belei u zapisnik, a dalji postupak zavisi od toga da li zavetalac moe da
proita zavetanje ili ne.
Ako moe, predaje mu se zapisnik, koji on ita, a potom sudija na samom testamentu
potvruje da ga je ovaj proitao. Zatim ga potpisuje i overava. Ako zavetalac ne
moe, iz razliitih razloga, da proita testament (ili ne moe da se potpie), testament
se sastavlja uz prisustvo dva testamentarna svedoka. Sastavljeni testament se ita pred
svedocima i zavetaocem, pa e ga onda zavetalac potpisati ili staviti rukoznak

(otisak palca). Ukolko on ne moe ni da stavi rukoznak, sudija e to konstatovati na

samom testamentu, posle ega e se potpisati svedoci, zakleti sudski tuma (koji slui
kao posrednik ako zavetalac ne zna jezik suda ili je gluvonem) i sudija, koji e i
overiti testament. Tako sastavljeni testament se
predaje zavetaocu ili se, na njegov zahtev, deponuje u sudu, a sud mu o tome izdaje
potvrdu;
6 4. Konzularni testament
Je pismeni, redovni i javni oblik testamenta koji naem dravljaninu u inostranstvu, po
odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja konzularni predstavnik ili
diplomatski predstavnik Srbije koji vri konzularne poslove;
6.5. Brodski testament
Je pismeni, vanredni (sainjava se u posebnim okolnostima) i javni oblik testamenta
koji zavetaocu na naem brodu, po odredbama koje vae za sudski testament,
sastavlja zapovednik broda;
6.6. Vojni testament
Je pismeni, vanredni i javni oblik testamenta koji za vreme rata ili mobilizacije
zavetaocu koji je na vojnoj dunosti, po odredbama koje vae za sudski testament,
sastavlja komandir ete, drugi stareina tog ili vieg ranga, neko drugo lice u prisustvu
nekog od tih stareina, kao i svaki stareina odvojenog odreda;
6.7. Meunarodni testament
Je, u nae pravo, uveden Zakonom o ratifikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu
o obliku meunarodnog testamenta, sa Prilogom od 03. juna 1977. g. Prema ovoj
Konvenciji testament e biti punovaan u pogledu oblika, bez obzira na mesto gde je
napravljen, gde se nalaze dobra, dravljanstvo, prebivalite ili boravite zavetaoca.
Meunarodni testament je pismeni, redovni i javni oblik zavetanja. Ovlaena lica za
sastavljanje ovog testamenta su sudija optinskog suda i konzularni predstavnik neke

zemlje u inostranstvu, kao i lica koja su ovlaena za sastavljanje vanrednih oblika

testamenata. Meunarodni testament mora biti sastavljen u pisanom obliku, na bilo
kom jeziku, napisan rukom, ili na bilo koji drugi nain.
Zavetalac moe svoju poslednju volju izjaviti usmeno pred javnom organom koji e
je zatim preneti u pismenu formu, ili moe doneti ve pripremljeni tekst testamenta.
Sa sadrinom tog testamenta on moe, ali i ne mora upoznati slubeno lice, ali mora
pred njim i pred dva svedoka izjaviti da je sainjeno pismeno proitao, kao i da je to
njegova poslednja volja.
Zavetalac potpisuje testament u prisustvu slubenog lica i svedoka, a ako ga je
potpisao pre toga treba samo da prizna i potvrdi potpis za svoj. Zavetalac mora da
potpie svaki od listova koji sadri testament, a ti listovi moraju biti numerisani. Ako
ne moe da se potpie, slubeno lice e razlog tome konstatovati na samom
testamentu. Zavetalac moe da zahteva da ga neko drugo lice potpie na testamentu,
a ovlaeno lice e to na
testamentu konstatovati. Zatim se na testament potpisuju svedoci i to slubeno lice.
Zavetanje MORA da sadri datum sastavljanja (datum kada ga je zavetalac
potpisao). Zavetalac odluuje o nainu uvanja testamenta, to slubeno lice belei
na testamentu.
Slubeno lice treba da uz testament priloi i posebnu izjavu kojom potvruje da su
ispunjeni svi zakonski uslovi za punovanost testamenta, ali testament e postojati i
bez nje;
6.8. Usmeni testament
Je izuzetni i privatni oblik testamenta. Zavetalac moe svoju poslednju volju usmeno
izrei pred tri istovremeno prisutna testamentarna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika
nije u mogunosti da saini pismeno zavetanje. Svedoci moraju da, bez odlaganja,
najblii sud upoznaju sa sadrinom testamenta. Njihove izjave se diktiraju u zapisnik
koji se potpisuje i overava, i takav slui kao testament. Izuzetne prilike moraju biti
takve prirode da
pogaaju veu ili manju grupu ljudi usled neotklonjivog i optepoznatog dogaaja
koji ih je zadesio i bitno pogorao njihov ivotni poloaj (npr. rat, zemljotres, veliki
poar, poplava...).
Obzirom da je ovaj oblik testamenta izuzetno pogodan za krivotvorenje njegova
upotreba je dosta ograniena restriktivnim tumaenjem "izuzetnih prilika" od strane
sudova (npr. postoji sluaj da sud nije uzeo u razmatranje usmeni testament ene koja
je leala u bolnici nekoliko meseci ali je naglo preminula, s obrazloenjem da je ona
za to vreme mogla da sastavi neki drugi testament). Ukoliko je i 30 dana posle
prestanka izuzetnih prilika zavetalac i dalje iv testament e prestati da vai;

6.9. Notarijalni testament

Je pismeni, redovni i javni oblik testamenta koji zavetaocu, po odredbama koje vae
za sudski testament, sastavlja javni belenik - notar. NAPOMENA: iako je zakon o
notarima uveliko najavljivan u naoj zemlji, jo uvek se ne zna kada e biti usvojen,
tako da ovaj oblik
testamenta, u sutini, i ne postoji, samo je u pripremi.

7. Konverzija
Na zakon dozvoljava i tzv. konverziju testamenta, odn. ukoliko je testament
sastavljan u jednoj formi za koju ne ispunjava uslove, sud e po slubenoj dunosti,
priznati taj testament, ali samo ako ispunjava uslove za neku drugu formu.

8. Opozivanje zavetanja
Jedna od bitnijih osobina zavetanja je opozivost. Opozivanje testamenta znai
oduzimanje vanosti jednom punovanom zavetanju od strane samog zavetaoca.
Testament se moe uvek opozvati, sve dok zavetalac ima aktivnu testamentarnu
sposobnost. Opozivanje moe biti formalno i neformalno. Formalno opozivanje znai
da se testament moe opozvati u istoj formi (npr. olografski testament se opoziva u
formi olografskog testamenta), ili u nekoj drugoj formi. Formalno opozivanje moe
biti izrino ili preutno. Izrino je kada testator sastavi odreenu odredbu kojom
opoziva raniji ili sve svoje testamente. Preutno opozivanje postoji kada zavetalac
saini najmanje dva testamenta gde se oni razlikuju po sadrini. U takvoj situaciji vai
pravilo da kasniji testament ukida raniji, u meri u kojoj se razlikuje njihova sadrina.
Neformalno opozivanje moe biti izrino i preutno. Izrino je u sluaju kada testator
uniti testament u nameri da ga opozove. Unitavanje se vri cepanjem, spaljivanjem,
precrtavanjem ili pisanjem preko testamenta poniteno. Preutno neformalno
opozivanje, s druge strane, obuhvata prenos odreene imovine ili stvari, ili njihovo
unitavanje. U takvim sluajevima se uzima da je zavetalac opozvao testament.
Opozivanje u svakom sluaju moe biti u celini ili delimino.

9. Nitavost zavetanja
Pravno dejstvo moe proizvoditi samo punovaan testament. Dakle, onaj testament
koji je sainjen protivno zakonu i moralu, kod koga nije potovana forma, kada
zavetalac nije imao testamentarnu sposobnost, ili gde postoje mane u volji, bie
pogoen sankcijom nitavosti.
Nitavost moe biti apsolutna i relativna. Ukoliko je zavetanje sainjeno protivno
zakonu, moralu ili obiajima, radi se o apsolutnoj nitavosti. Takoe, nitavo je i
zavetanje koje je sainilo lice bez testamentarne sposobnosti, kao i falsifikovano
zavetanje. Simulovana i fiktivna zavetanja, kao i ona kod kojih forma nije
ispotovana, tako da se na prvi pogled zakljuuje da nije re o testamentu, takoe su
nitavi. Naravno, nitavost pojedinih odredbi ne utie na ceo testament, ukoliko on
moe opstati bez njih ili ako te odredbe nisu bile odluujue za sainjavanje tog
testamenta. U naem pravu je izriito odreena nitavost sledeih odredbi u
testamentu: odredba kojom zavetalac odreuje naslednika svome nasledniku;
odredba kojom zavetalac zabranjuje svom nasledniku da otui stvar ili pravo koje mu
je ostavio; odredba kojom se zabranjuje ili ograniava deoba nasledstva; odredba u
javnim testamentima kojom se neto ostavlja licu ovlaenom za sainjavanje
testamenta; odredbe u alografskim i javnim zavetanjima kojom se neto ostavlja
svedocima; odredba o usmenom zavetanju kojom se neto ostavlja zavetajnim
svedocima i njihovim srodnicima.
Nitavo zavetanje se smatra da nikada nije ni postojalo. Lice koje je dobilo korist na
osnovu nitavog zavetanja smatrae se fiktivnim naslednikom. Drugim reima,
ukoliko je on znao za nitavost, vratie sve to je primio, a ako je bio savestan, vratie
samo ono to je imao u
trenutku saznanja za nitavost. Na nitavost sud moe pozvati svako zainteresovano
lice.
Pravo na isticanje nitavosti se ne gasi. Za razliku apsolutne, relativna nitavost,
odnosno ruljivost pogaa pojedinane interese, odnosno na ruljivost se moe
pozvati samo pravno zainteresovano lice i to u roku od godinu dana od saznanja za
razlog ruljivosti, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglaenja zavetanja i to
prema savesnom licu. Prema nesavesnom licu, ponitaj zavetanja se moe traiti u
roku od 20 godina od dana proglaenja zavetanja. Relativna nitavost tie se pre
svega mana volje. Prinuda, prevara i zabluda tradicionalno zauzimaju prvo mestu
meu razlozima ruljivosti. U sluaju postojanja fizike prinude, testament nije ni
nastao. Treba voditi rauna o tome da e zavetanje biti nitavo i kada mane potiu od
treih lica, kao i u sluaju postojanja zablude o motivu.
Testament je strogo formalni pravni posao, tako da povreda forme predstavlja razlog
ruljivosti. Konano, razlog ruljivosti postoji i u sluaju nepostojanja aktivne

testamentarne sposobnosti. To se odnosi i na lica mlaa od 15 godina ili na lici koja su

navrila 15 godina, ali
koja su nesposobna za rasuivanje i koja su liena poslovne sposobnosti.
Rezime
U naslednom pravu testament ima vie znaenja: u formalnom smislu zavetanje je
svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednopravnog efekta, data u
zakonom utvrenoj formi za testament. U tom smislu neka osoba moe imati vie
testamenata, od kojih e vaei biti samo onaj poslednji (poslednja volja ostavioca).
Meutim deava se situacija da zavetalac napie vie testamenata, a da u poslednjem
ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. Tada e, u odreenoj
meri, vaiti i prethodni testamenti; u materijalnom (subjektivnom) smislu zavetalac
moe imati samo jedan testament - to je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja
mora biti jedna i jedinstvena, jer je to ono to e biti sprovedeno u pravnom ivotu.
Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju
ostavioca, to znai da, ako npr. testament bude uniten, on e i dalje postojati u
materijalnom smislu. Ako se nekako sazna njegova sadrina (ili bude rekonstruisan),
sud e postupiti po toj volji; u objektivnom smislu, testament predstavlja ispravu koja
sadri ostavioevu poslednju volju, odn. objekt na kome je napisan testament (npr.
pare papira). Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine
kao pravnog posla:
1. pravni posao mortis causa (za sluaj smrti) - je posao koji se preduzima za ivota,
ali njegova pravna dejstva otpoinju tek smru odreenog lica (u ovom sluaju
ostavioca);
2. dobroin (lukrativni) pravni posao - je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija
korist, a da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu;
3. jednostran pravni posao - nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne
volje;
4. strogo lini pravni posao - je onaj kod koga je iskljueno svako zastupanje.
Zavetalac mora lino, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, da iskae sadrinu
svog testamenta. Jedini nain da drugo lice uestvuje u procesu nastanka testamenta
je taj da daje savete koje se tiu forme, a nikako sadrine, jer e u suprotnom sluaju
testament biti poniten;
5. formalni pravni posao - je onaj za iju se punovanost zahteva da bude sastavljen u
naroitoj formi koju propisuje zakon (tzv. forma ad solemnitatem). Na zakon
dozvoljava vie formi testamenta;
6. jednostrano opoziv pravni posao - obzirom na to da je testament jednostrani,
strogo lini i dobroin posao, proizlazi ovlaenje zavetaoca da u svakom trenutku
opozove tu svoju poslednju volju. Jedino ogranienje koje se njemu postavlja je to da
on mora testament da opozove u nekoj od zakonom odreenih formi za sastavljanje
testamenta. On ne mora da testament opoziva ba u onoj formi u kojoj ga je sastavio!