Крвна освета

• најстарији начин решавања спорова

• кривично право води своје порекло од освете
• освету можемо одредити као одмазду према лицу које је извршило кривично дело
тј. ,,кривду” тиме што је напало нечију личност,имовину или неко друго добро.
• крвна освета се јавља у доба када су заједнице биле засноване на крвном сродству
(племена)
• основна функција сваке заједнице је њен интегритет и свака повреда тог интегритета
неминовно повлачи оштру реакцију целокупне заједнице.
 Рана крвна освета

• Крвна освета је лигитимно понашање на нивоу племена. То је извандржавни образац

понашања, онодсно самосуд, како се обично називала. Она је опомена нападачу да из
нападнутог стоји његово племе. Стога крвна освета је пун израз солидарности раног
друштва (сви за једног један за све).
• У њеној позадини је психолошка потреба за сигурношћу. Она потиче из непосредног
инстикта самоодржања, те у њеном основу лежи ,,природни рефлекс животињског
организма, који на ударац одговара ударцем “ . Она има корен у анимизму и његовом
веровању да душа убијеног тражи освету и не може да се смири док се освета не
изврши.
• Први поемни о крвој освети се могу наћи у Библији и Курану (О,верници, прописана
вам је одмазда за убијене, слободан за слободна, роб за роба.) . Први писани помен
налати се у 196.члану Хамурабијевог законика: ,,Ако је неко избио око слободном
човеку, избиће му се око.” У римском закону 12 таблица о освети се каже : ,, Ако неко
сломи другоме један од удова, и с њиме се не нагоди, нека му он уради то исто.”
• Први помен освете код Словена налазимо код Маврикија:” Према странцима су
љубазни и с добром вољом, и чувајући проводе их из места у место, где им устреба,па,
ако се небрижљивошћу домаћина догоди да странац настрада,онај што му га је предао,
по дужном обичају мора да освети странца. ”
 Крвна освета у средевековном босанском праву

• обичај босански везан је за крвну освету, која се одржала до 15.века у Босни, а у Србији
до 10.века
• Постојање освете у средњевековној Босни забележио је Орбини у својој Историји
Словена. Косаче су биле жртве крвне освете. Један од њих, Вук Храна смртно је ранио
Бранка Расисалића, па је неко од Расисалића убио Вука.
• Сведоци постојања крвне освете у Босни јесу и стећци и дубровачка архивска грађа. На
надгробним споменицима саопштени су основни подаци о умрлом, неки важан догађај
из живота и околности везане за смрт. Садржај натписа на стећку Радована
Прибиловића говори како га је убио Радмило Божинић (,,учинише на мене крв
незајмиту, нека вје ко је мој мили ”), овај садржај јесте трајна опомена породици да
изврши освету. Има примера када се на стећцима бележи да је освета завршена ( ,,Сије
лежи Вукша Митровић. Убише ме на служби господина мога, ма освети ме Раде
Прибисалић ”).
• Вршење освете везано је за култ умрлог. Сама одлука породице о освети саставни је део
погребног ритуала. На гробу се окупља цела породица, отац или син убијеног или глава
породице над отвореним гробом позива целу породицу да се за пролијену крв врати
истом мером. Освета је увек јавна , може се извршити било када и у било које време.
Освета се извршавала и после смрти непосредног починиоца
• Породична освета повлачи одговорност не само за непосредног појединца већ и за његову
породицу. Дешавало се да када породица изгуби могућност контроле, када појединац
понашањем ствара проблеме за свој рода, да се породица огради од њега.Породица крвника би
склапала мировни уговор са породицом убијеног. Долази до ,,опраштања крви”. Да би мирење
постигло свој пуни ефекат истовремено се породице братиме и закључују кумства.
• Према босанском обичајном праву убиство се сматра искључиво приватно правним деликтом за
који не постоји јавна казна, па је породица једина овлашћена да одлучи да ли ће се извршити
крвна освета или ће се тог права одрећи.
• Оптужба за убиство као и сама освета увек је јавна. А ако та оптужба није основана тиме је
нанета тешка увреда која тражи надокнаду и јавно извињење.
• Први пример супростављања крвној освети везан је за владавину бана Стјепана II у уговору
закљученом с Дубровником из 1332.год. Долази до узимања странаца под непосредну заштиту
владара. (,,ако Дубровчанина убије или посече у Босни, или Бошњанин Дубровчанина, та правда
да је пред господином баном”) .
• У повељи краља Дабише из 1395.године наводи се да је краљ Твртко прогнао становнике села
Коло у Дувну јер се становници ,,избише и учинише седам мртвих крви на вери господској”.
Владар је прогласио присилан умир. Прогонство је у то време најтећа казна.
• Временом друштвена заједница преузима улогу обезбеђења јавног мира и бива заинтересована
да изађе из круга освете. А пре тога морало је доћи до промене религиозне свести. Прво долази
до смањивања броја лица која имају право да изврше освету. Решење је нађено у 3 начина
превазилажења крвне освете: 1. талион (систем равне одмазде), 2. систем композиције(тражење
опроштаја и материјална надокнада), 3.умир (непосредна замена убијеног убицом или женском
особом и склапање кумства или побратимства) .
 Крвна освета у Црној Гори

• За време владавине Петра Првог, владике црногорског, донет је први Законик у Црној
Гори. У 2.ллану се забрањује крвна освета под претњом да ће убица, ако се ухвати, ,,да
буде објешен или камењем убијен или огњем из пушака разнијет”.
• 39.члан Законика књаза Данила каже ако би крвник био убијен истог дана,осветници
нису одговарали, а ако би то учинили сутрадан,били би кажњени.
• 1829.године донет је Васојевићки закон од 12 тачака, који у прво параграфу прве тачке
каже : ,,да се безпоговорно умире сва братства васојевићка и србијачка”.
• Крвна освета у Црној Гори као појава постојала је до краја 19.века.
 Крвна освета у северној Албанији

• Односи си на племе Гога,где се најдуже задржао племенски начин живота, због самог
географског положаја.
• Законик Леке Дукађинија-албанско обичајно право везује се за Леку Дукађинија, савременика
Скендер-бега, правничког судију и зналца обичаја свога народа. Овај Законик ,,није писмен”,
већ се преносио с колена на колено, усменим путем.
• Јован Лазовић је правила овог обичаја средио у 75 тачака и насловио као Закон Леке
Дукађинија.
• Овај законик тумачи освету не само као прави већ као и дужност. Онај ко се још није осветио
сматран је грађанином другог реда. Законик каже и да одговорност за убиство не застарева.
• Главна правила крвне освете према Законику Леке Дукађинија:
-начин извршења: крвна освета се увек вршила јавно. Осветник је био дужан да свој поступак
јавно огласи.
-место извршења: освета се могла извршити на било ком месту где се сретну крвник и
осветник. Изузетак је била црква и место где се скупљају верници.
-беса ( од албанске речи бесој-веровати ) : дата реч да одређено време осветник неће гонити
крвника. Законик одређује тражење бесе. Крвник је преко мирника дужан да од породице
убијеног тражи бесу-јемство да га за одређено време неће прогонити. Ако се не добије беса
или истекне њено време долази обавеза добровољног затварања са свим мушким члановима
породице,што онемогућује освету, а уједно и исказује крвников страх од освете. Беса је дакле
примирје које се може завршити умиром или осветом.
• У освети не учествују жене (осим виргина) ,свештеници,деца,старци и умоболни.
 Жена у крвној освети

• Освети је био изложен само мушкарац. Жена, тада као слабије и мање одговорно биће,
била је поштеђена. Међутим,има примера који указују да су и жене учествовале у
освети.
• Треба напоменути да је патријархату претходио матријархат. У египатској митологији
очувано је предање да је првобитни носилац освете била жена. Богиња Изис уз помоћ
свог сина Оруса, осветила се Тифону за убиство њеног мужа Озириса.
• Код Илира су оне биле представници световне власти, носиле су мушка одела-virgines.
• Један пример женске освете забележио је Вук С.Караџић: ,, Жене оружје не носе, али
ипак су ми испричали да је једна девојка у пиперима осветила свога брата и од тада није
оставила оружје.”
• Жена у крвној освети име 3 улоге: 1.потстрекач је освете-чува предмете
убијеног,повремено их показује, удаје се за човека који на себе прима освету (народна
песма из Вучитна ,,Хасима”), 2. непосредни учесник- у крајњој нужди, када освету није
имао да изврши нико други, 3. иде са дететом у рукама и као ,,кума” посредује да се
завађени помире.
• Чести су примети када сестра свети брата- шиптарска народна песма ,, Издаја Бејта
Суље и освета његове жене” говори о жени која свети своју браћу, тако што убија
мужа.који је издао њену браћу, али убија и своју децу, ,,да од зла рода не остане
порода”. Предање о овој освети очувало и у Црној Гори.