Erotsko u folkloru Slovena, zbornik radova, priredio: Dejan Ajdačić

Stubovi kulture, Beograd, 2000.

Nikita Tolstoj:
Reč je o veoma starom i prilično uobičajenom obredu isterivanja neprijatelja ili prirodne stihije,
poznate kako Slovenima, tako i nekim njima susednim narodima. 6
Krajem XIX veka, po svedočenju crnogorskog etnografa iz plemena Kuča, Stefana Dučića, u
bojevima crnogorskog plemena Piperi sa Kučima piperske žene su zadizale suknje, otkrivale
svoja sramna mesta i udarajući se dlanom vikale nekome sa protivničke strane, zovući često
neprijatelja po imenu. S. D. takođe saopštava da su se arnautske žene, 1895. godine pri napadu
Kuča na Albance koristile tim mrskim običajem. 6
Izvođenje mrskog običaja on tumači željom da odvuku pažnju neprijateljskih boraca od samog
boja i time olakšaju položaj svoje strane, no to je naivno-racionalno objašnjenje...7
Protivnik, neprijatelj ne nastupa obavezno u ljudskom obliku i nije obavezno s oružjem u
rukama. Neprijatelj može biti olujni ili gradonosni oblak, u njemu se može nalaziti potopljeni ili
udavljeni seljanin, njega valja izgoniti, učiniti bezopasnim zajedno sa oblakom. 7
Običaj gonjenja gradonosnih oblaka ženskim genitalijama preživeo je u nekim bugarskim
krajevima do naših dana. (Jorgo, po planini da ideš, gde pile ne peva, gde čovek ne hodi!) Jorgo
je veorvatno ime nekog utopljenika iz sela. 7
U tim bugarskim selima to treba da čine žene koje više ne dele bračnu postelju i koje čuvaju
pravoslavnu veru. 7
Odvođenje gradonosnog oblaka, koga po verovanjima predvodi neko od utopljenika ili
utopljenica, na tako odlučan i na prvi pogled čudan način, vrši se ne samo u plovdivskom kraju
na jugu Bugarske, već i na zapadu Srbije, u dragačevskom kraju. Tamo su se stare žene svlačile
do gole kože i trčale oko kuće i dvorišta da bi zaustavile grad i prognale gradonosne oblake.
Kada bi padao grad, muškarci i deca su se zatvarali u kuće, a starije žene su trčale oko kuće i
vikale...
Ne idi alo, na alu,
ova moja ala dosta
taki ala progutala.
Ili
Beži, čudo, od čuda čudnoga!
Ne možete jedno kraj drugoga!
Na taj način, žensko „čudno čudo“ ili ženska „ala“ ovladava takvom magijskom silom da može
da odvede gradonosni oblak koji, po mnogim Slovenima, predvode zmije-zmajevi, utopljenici-
pokojnici ili natprirodne sile u vidu orlova, bikova itd. 8
Običaj je postojao i u starom Rimu. 8
Navedenih primera je dovoljno da bi se uvidela analogija radnji i njihove mitološke usmerenosti
kod žena u vreme oružanih sukoba ili sukoba sa nebeskim silama. Zbog toga obnaživanje žena
pri oružanim sukobima i pri oluji ili gradu – nije seksualni izazov ili provokacija ili nepristojan
postupak, ili manevar koji neprijatelju skreće pažnju, u svakom slučaju, on nije smatran
sramnim, ni za onog ko ga je izvodio, ni za one koji su bili uz žene koje su to izvodile. Muškarci
su se prilikom izvođenja magijske radnje zatvarali u kuću ili štalu... 9

Tatomir Vukanović: Opsceni objekti u religiji i folkloru balaknskih naroda

Kod balskanskih naroda, kao i u slučaju mnogih drugih naroda u svetu, veruje se da je telesna
veza sa ženom nečista, a čovek koji je postao nečist kroz takav odnos može lako da bude začaran
i nije otporan na uticaje zlih demona. Zbog toga mnogi ratnici za vreme rata izbegavaju bilo
kakav fizički kontakt sa ženama kao i druge vrste religioznih nečistota. 12
Kod Albanaca u Drenici, upražnjavan je na Đurđevdan običaj da mlada žena jaše na vratilu
razboja od zore do izlaska Sunca između staje i obora, najčešće potpuno gola ili obučena samo u
košulju; ona treba da gurne vrh vratila između zadnjih nogu ženskih domaćih životinja
izgovarajući sledeću formulu: kako je meni ulazilo ove noći, tako i vama da ulazi ovog leta.
Kod mnogih balkanskih naroda orač treba da se suzdržava od seksualnih odnosa sa svojom
ženom uoči prve setve, ali isto tako postoji i suprotno verovanje (na Kosovu) da će rod biti
plodniji ako orač kopulira sa svojom ženom više puta u noći uoči prve setve.
Kod Crnogoraca i Hercegovaca kada čovek ore svoje polje, a žena na glasu kao veštica ili
vračara krene ka njemu (slučajno), on treba da raskopča pantalone i uzme falus levom rukom,
nastavljajući pritom da ore desnom. 13
Kod prenosa tereta, jedan od radnika ide go ispred svih, da bi zaštitio volove i tovar od uroka,
odnosno da bi svi gledali u njega.
Među balkanskim narodima postojao je običaj, koji se u nekim krajevima održao sve do Drgog
svetskog rata, da čovek pešači go kraj onih koji su nešto grupno prevozili kao sredstvo protiv
čini. 14 Napraviti sliku koja je replika Seobe Srba paje Jovanovića, u parodijskom ključu
Kod Srba u predelu Starog Rasa običaj je da devojka zaljubljena u nekog mladića uveče uhvati
malu ribu i stavi je u svoju vaginu kada ide u krevet. Sledećeg jutra ona izvadi ribu, koja je u
toku noći uginula, izdrobi je i izgnječi u prah i stavlja u šolju kafe svom izabraniku. Veruje se da
će mladić morati da se u tu devojku zaljubi pošto to ispije. 17
Kod Srba i Vlaha veoma poznat običaj provlačenja kroz babinu košulju. Takve košulje je tkalo
devet golih baba, a zatim se pravio krug da bi se ljudi provukli kroz nju. Verovalo se da će sva
lica biti imuna na čumu. Čak se i srpski knjez Miloš jedanput provukao kroz takvu košulju. 17
Ljubinko Radenković: Magijska funkcija polnih organa – ljudsko telo u
vertikalnoj podeli
Po vertikali, ljudsko telo se najčešće opaža kao trodelno – glava, trup i noge. Simbolička slika
čoveka u folklornim i etnografskim tekstovima izgrađena je na principu binarnosti. U
vertikalnom opažanju najčešće je izražena suprotnost glava/noge, koja je shvatana kao binarna
opozicija gornje/donje, odnosno početno/krajnje, a bila je „prevodljiva“ i u suprotnost
čisto/nečisto. Pošto se na tim delovima tela nalaze i dve krajnje tačke, one su postale i obeležje
čovekove „mere“. Uzevši da je, po vrlo raširenom narodnom verovanju, uricanje sposobnost
pojedinih ljudi da zlim očima i zavidljivim rečima oduzmu „meru“ čoveku, onda pokrivanje
glave kapom ili maramom i obuvenost, osim svoje pragmatične funkcije, ima i drugu –
simboličku. To je skrivanje „mere“ ljudskog tela, kao vid zaštite od uricanja. 25
Mnogo čvršćim pravilom pokrivanja, koje ima veliku starinu i skoro da se odnosi na sve narode
sveta, obuhvaćen je deo tela niže od pupka ili pojasa, gde pripadaju polni organi i analni otvor.
Ovi delovi tela imaju poseban status u kulturi i osim pokrivanja obuhvaćeni su i zabranama
imenovanja. 25
Neki magijski postupci, međutim, izgrađeni su upravo na kršenju zabrane pokazivanja i
imenovanja polnih organa. 26
Iza raznovrsnosti svadbenih obreda krije se uvođenje mlade u novu kultnu zajednicu (prema
Čajkanoviću), koje se sastoji iz tri dela: otpuštanje iz ranijeg kulta – sprovođenje u novi dom –
uvođenje u novi kult. Osnovni smisao tih postupaka, smatrao je, leži u obezbeđenju pristanka
predaka, zaštitnika kuće, na proširenje zajednice. On je takođe uočio da glavnu ulogu u tom
uvođenju igra svekrva. Drugi momenat iz svadbenih običaja, koji pominje i Čajkanović, ali je
više na njega ukazao Tihomir R. Đorđević, tiče se zaštite mladenaca od nečiste sile. Ni jedan ni
drugi istraživač, ne ukazuju na moguću vezu između predaka i nečiste sile, kao i to na koji način
mlada i mladoženja dolaze u kontakt s njima, mada se zna da postoji prekidnost između živih i
mrtvih, kao i prostorno-vremenska razdvojenost između ljudi i nečiste sile. S pouzdanjem se
može tvrditi da se ta veza uspostavlja u prvom polnom kontaktu mlade i mladoženje.
Deflorisanje mlade značilo je otvaranje puta u svet predaka i neposredni dodir s njima (...)
Pridavanje značenja prvom polnom kontaktu kao otvaranju puta ka svojim precima, neminovno
je bilo vezano sa potrebom da mlada bude prvoškinja, odnosno nevina, u protivnom, drugi rod je
preko nje već ostvario kontakt sa drugim, nepoznatim i, moguće, opasnim precima. (...) ako je
porodica mladoženje odlučila da prihvati takvu mladu, bila je dužna na ritualan način da javno
objavi da ona nije nevina. Takvo obnarodovanje jednako je dužnosti glasnog obaveštavanja
javnosti u slučaju kada se dete rodi u košuljici, jer se smatra, ako se to ne učini da će ono sigurno
postati veštac ili veštica. Glasno obaveštavanje javnosti na neki način se shvata kao
„osvetljavanje“, „otkrivanje“, „zvučno obeležavanje prostora“, upravo sve ono što je suprotno
uslovima u kojima „boravi“ nečista sila, pa je to i oblik njenog teranja iz te sredine. 27
Znači, mladoženjin prvi polni kontakt s mladom na simboličan način predstavlja otvaranje kapije
htonskog sveta, a tim i pojavu rizičnosti, kako za njega, tako i za njegovu porodicu i širi kolektiv,
da će sa tog sveta nekontrolisano doći opasna demonska sila. Zato se u vreme svođenja
mladenaca određenim obredima, izgrađenim na izazivanju buke i galame predupređuje
mogućnost njene pojave. Mladenci iz tih razloga prve, ili prve tri večeri, ne ostaju potpuno sami.
28 u MB svadba je vrhunac drame, jer su u okviru tog obreda neupitno prisutni preci..ako su do
tog trenutka bili nedefinisani, suptilno prisutni, slućeni..u obredu venčanja oni su neupitno
prisutni..
Inače, od antičkog vremena do danas široko je rasprostranjena upotreba šupljeg kamena u
magijske svrhe, gde se jasno uočavaju njegovi htonski elementi. 30

Ljupčo Ristevski: Orgijastički elementi obreda u vezi sa Mesecom kod

Balkanskih Slovena
Spuštanje meseca/mesečine i preuzimanje/krađa mleka
„Krađa mleka“ – verovanje da se dan uoči Đurđevdana može stoci preuzeti mleko. To je mogla
učiniti samo žena koja je prestala da rađa, u ponoć, gola, kao od majke rođena, jašući vratilo
razboja posred sela. Obilazeći tri puta seosku česmu, ne gazeći pri tome vodu, uputila bi se u
dvorište ili tor, da preuzme stoci blagodet. Pre nego što bi ušla u tor, tri puta bi ga obišla
posipajući oko njega pepeo koji je ponela sa sobom. Zatim bi ušla tor, izmuzla svakoj kravi ili
ovci pomalo mleka, a poganeći ulaz u tor govorila bi: На мене млеко и масло, на тебе гомна.
56
Ipak, uslov delovanja obreda bilo je svaljivanje meseca/mesečine.
Bugarska
„treba da budu dve vračarice, i to majka i ćerka, i to da su obe dojilje, da imaju decu na sisi. U
belom kotlu su mađijske biljke, a pored kotla je i sito. Pošto obajaju oko kotla i oko sita i
poprskaju tom vodom oko sebe – mesec je omađijan i počinje da se gubi sa neba, i da svetli u
kući gde se vrši magija... On se približava vračaricama u liku krave, i one je muzu. S mlekom
koje ima veliku magijsku moć, one prave najmoćnije magije... Samo pun mesec može da se
muze, i zato ga samo tada svaljuju. Kada ga izmuzu, puštaju ga opet da se polagano popne na
nebo, no samo što je sada vrlo bled i svetlost mu je slaba. 63 na Ivanjdan
Saglasno mitskim predstavama, mesečev karakter je ambivalentan u pogledu plodnosti: on je
muško-žensko. Mesečina je žena (kada je Mesec pun), a Mesec (mlad) je muškarac. Njegove
mitološke karakteristike na prostoru Balkana ne ostaju samo u granicama htonskih kultova,
Mesec je nosilac, simbol plodnosti, ili u najmanju ruku osnovni oplemenjivač/osemenjivač
prirode. 66
Istražiti prirodu Tinine magije iz perspektive opozicije muško-žensko. Da li je njena magija
tipično i izvorno ženska, veštičarska, odnosno analogna ženskom principu i ženskoj identifikaciji
Sa silama prirode? Čini se kao da nije dosledno i do kraja, ali ipak ... temeljno analizirati. Inače
obratiti pašnju na sličnosti i razlike među njegovim ženskim likovima.
Magijski obred je ambivalentan. Ambivalentnost pristupa ogleda se u uspostavljanju jedinstva s
prirodom, uz istovremenu težnju da se nad njom uspostavi „vlast“ i kontrola. Tipičan primer
ambivalencije jeste anti-ponašanje. Uspeh obreda, u suštini je uslovljen anti-ponašanjem
protagonista, anti-vremenom, anti- prostorom, iracionalnošću, drugim svetom.

Olga Boleva: erotska simbolika pečuraka u narodnim predstavama Slovena

Mnogobrojna verovanja, zapažanja, zabrane povezane sa pečurkama kod Starih slovena svedoče
o tome da (su) ovi darovi prirode (...) značajan element kulturnog koda. Pečurke su povezane sa
nečistim i htonskim životinjama, imaju čarobna svojstva i tajanstvenu silu koja utiče na život
ljudi. 88
U narodnim predstavama Slovena, erotska simbolika pečuraka vezana je za opozicije po obeležju
muško-žensko. Prema tome, sve pečurke se dele na „muške“ i „ženske“ u zavisnosti od
spoljašnjeg izgleda, pri čemu osnovnu ulogu ovde igra suprotstavljanje svojstava ispunjeno-
udubljeno. 89
Pečurke, slično drugim htonskim bićima (gmizavcima, insektima) povezane su sa onostranim
svetom. 91

Ljudmila Vinogradova: seksualne veze čoveka sa demonskim bićima

Deca rođena posle očeve smrti
Pošto u osnovi takvog razgraničenja „čistih“ pokojnika, koji su konačno prešli u svet predaka, i
„nečistih“ (štetnih i opasnih po ljude) leže predstave o takozvanoj „svojoj“ i „ne svojoj“ smrti (tj.
umrlih od starosti i onih koji nisu uspeli da prežive svoj puni vek)...104

Lidija Stojanović: Eros i tanatos – Erotsko u inicijaciji u makedonskoj narodnoj

književnosti
Zmajeva otmica doživljava se kao zatočeništvo koje može da preraste u strastvenu ljubav. U
slučajevima gde se razvija ova strastvena ljubav, slobodno možemo reći da je u pitanju ljubavna
otmica koju shvatamo kao jedan od oblika smrti. I budući da se međusobno spajaju dva realno
otrgnuta modaliteta – ljubav i smrt, možemo slobodno reći da se u ovakvom inicijacijskom
scenariju sasvim sigurno javlja ona arhetipska slika Erosa koja u sebi inkarnira i brata tanatosa,
kao jedan od svojih konstitutivnih delova. 117

Jan Česnov: Seks turgenjevskih devojaka

Zašto je devičanstvo svetlosno, a žensko doba označeno crnilom i skriveno tamom? (...)da je
devojka od momenta zrelosti u polnom odnosu sa svetlosnim bićem, pre svega s Mesecom, ili
životinjom lunarne simbolike – bikom. 142
Predstava o tome da je Mesec muškarac vlada kod naroda najarhaičnije kulture, kao kod
Australijanaca. Ponegde, posebno u razvijenim tradicijama kao urartijskoj ili starogrčkoj, Mesec
se smatra ženom. Ta crta je očigledno sekundarna, jer je vezana sa tim da se žena (uzgred, zbog
logike da je mesec muškarac) nalazi nastanjena na Mesecu. 143
U savremenim kulturama bela boja postala je simbol devičanskog stanja. To se objašnjava
odnosom te boje ka čistoti, neumrljanosti tela device. No to je vrlo pozno mišljenje, jedan od
vidova savremene mitologije. Ispočetka, u beloj boji bila su suprotstavljena dva aspekta: ona je
označavala rađanje života i njegovo prekidanje, smrt. I u ta dva značenja je bela boja bila u vezi
sa Mesecom, koji daje i oduzima život. Drugi aspekat postao je znak žalosti i u tom smislu je
poznat Australijancima, Papuancima, Kinezima, Tibetancima, narodima jugoistočne Azije. 144
U simbolici bele boje postoji još jedan važan aspekat- njena veza sa bojom majčinog mleka. U
tom smislu, bela boja je materinska. No mi tragamo za poreklom devičanske bele boje. Ona se
duguje boji noćnog svetla – Mesecu, tj. boji prvog kosmičkog partnera sazrele devojke. 145
Nebo je dostuno devojci. Stanje leta – to je njeno prirodno svojstvo, koje se ističe na različite
načine. Udatoj i trudnoj ženi onemogućen je pristup nebu. Zbog toga se trudnica u mnogim
tradicijama naziva „teškom“. 146
Ovi vas obredi, naravno, podsećaju na let Margarite iz Bulgakovljevog romana. Ona leti na
vepru. Taj lik je pisac uzeo iz srednjeg veka koji se neprijateljski odnosi prema svemu ženskom.
U drevnoj Grčkoj bika su smatrali životinjom koja je prevela preko mora otetu Evropu. A na
počecima grčke civilizacije predstavljane su nage figurice devojaka kako lete na biku među
njegovim, Mesecu sličnim rogovima. U tome je sva suština erotike: žena u seksu treba da se vrati
u stanje device, a njen izabranik treba da zameni zver, postajući istovremeno sredstvo i cilj
njenog leta ka noćnom svetlosnom partneru. 146
Tatjana Agapkina: Slovenski obredi i verovanja o menstruaciji
Negativan odnos prema ženi sa menstruacijom izražen pre svega kroz njen tretman kao
„nečistog“ bića, istaknuto izbegavanje žene i nametanje mnoštva ograničenja i zabrana našlo je
odraz u spomenicima stare ruske ispovedne literature. Među najpoznatije zabrane spada pre
svega zabrana polnog odnosa sa ženom u vreme menstruacije. Posebnu pažnju privlači briga
sveštenstva da zaštiti crkvene sakramente i samu crkvu od skrnavljenja „nečiste“ žene. Tokom
menstruacije ona nema pravo da posećuju crkvu. Njoj se zabranjivalo i da primi svetu pričest,
poljubi Jevanđelje, krst, ikone, da uzme prosforu. Kazne za ženu koja je zgrešila bile su veoma
surove: za ulazak u crkvu u za nju nedozvoljeno vreme nalagalo se 100 do 600 klanjanja tokom
20-30 dana, a za uzimanje svetog pričešća – post, dug 1-3 godine. Izuzetak je moga da bude
učinjen samo za ženu na samrti. 160
Ženino strogo pridržavanje niza zabrana i naloga nalazilo se pod jakom društvenom kontrolom,
jer njihovim narušavanjem, Zlo i Glad sadržani u njenom posebnom stanju ugrožavali su ne
samo nju, već i ljude, prirodu, objekte kulturnog prostora koji je okružuju, mogli su da ponište
privredne napore celog društva. 161
Tabuizacija nekih strana društvenog života ticala se, ipak, ne samo žene sa menstruacijom. U
mnoštvu situacija impuls ograničavanja kao da se prenosio dalje i izolaciji se podvrgavala ne
samo žena sa menstruacijom, nego i bilo koja žena, koja u principu ima mesečna pranja i
sposobna je da rađa decu, a za „čiste“ su smatrane samo devojčice i starice.161
Zoja Karanović: Incest između brata i sestre – od obredne hijerogamije do do socijalne krize i
smrtnog greha
U baladi se, međutim, sukob razvija drugačije. Njena priča, kao što je poznato, nije hronološka,
ona nema epskog kontinuiteta i skokovito se „lepi“ za detalje koji, pre svega, podižu intenzitet
sukoba. Dramatičnost radnje se, uz to, postiže dijalogom kao uobičajenim sredstvom izražavanja:
421
Po svojoj rudimentarnosti, ova pesma ostajući još uvek u domenu lirske artikulacije, ne samo
zgusnutim dijalogom, već kletvom bez razrešenja, intenzivira dramatičnost radnje. 421
Sam sukob, dakle, u baladi najdirektnije se fokusira na likove učesnika. Njihovi postupci
motivišu se snažnom erotskom željom, ali i strahom i užasom nad učinjenim rodoskrvnim
grehom, ili, pak, nad izricanjem želje za incestuoznom vezom. Erotska veza u baladi isključivo
se i shvata kao greh. Zbog svega ovoga, tu nema mogućnosti da se iz date situacije izađe, osim
„prekim“ putem, te je razrešenje balade krvavo. 422
Radnja balade se, dakle, razvija u okviru zabranjene situacije, odnosno sukob u njoh, po pravilu,
rešava se kroz postupke junaka aktera incestuozne želje, odnosno „iznutra“. Junaci, našavši se u
konfliktnoj situaciji, aktivno deluju – dok jedan od njih narušava zabranu, drugi nastoji da to
izbegne. A svojim delovanjem oni dospevaju u zabranjenu zonu iz koje uopšte nije lako izaći. Na
ovaj način, balada o bratu koji želi da obljubi sestru rešava mogući sukob, pre svega, na
individualnom planu i u okviru porodice, a tek u svom sekundarnom sloju unutar šire zajednice.
423 Nastasijevićev pristup je po poreklu baladičan. Interesantno je njegovo pomeranje inicijative
od brata prema sestri, Magdalena je aktivna, Roman pasivan, povučen, predstavljen kao
dominantna anima.
Posmatrano u celini, dakle, incest između brata i sestre viđen kroz prizmu različitih žanrova u
folkloru ukazuje na to da se erotska veza između brata i sestre u svakom od njih prelama na
različite načine. Svaki od njih opisuje različita viđenja kosmičke, socijalne ili lične krize, koju
simbolički predstavlja incest, odnosno, kroz njihova preplitanja, različite mogućnosti njenog
toka, razvoja i razrešenja.
U lirskoj pesmi, koja najverovatnije čuva veoma arhaične predstave, govori se o
incestuoznoj vezi sa tragovima hijerogamije kao dela procesa kosmogonizacije i zato se
prema takvoj vezi ovde ne zauzima negativan stav.
Epske i epsko-lirske pesme polaze od opšteprihvaćenih društvenih normi o zabrani
endogamije i incesta, njihovog narušavanja i uslova koji ga omogućavaju, kao i od
opasnosti koje tada prete. U prvom slučaju, epske pesme rešavaju, pre svega, konflikte na
socijalnom planu, dok se u drugom, konačno, dolazi do pojedinačnih, ličnih sukoba. 423