Đorđe Otašević Frazeološki Rečnik PDF

А
од а до ш (ж) од почетка до краја, потпуно.
АБЕЦЕДА
почети / почињати од азбуке (абецеде) почети / почињати од почетка.
АВАН
тући (туцати) воду у авану радити узалудан, јалов, непотребан посао.
АВЕТ
блед као авет веома, изузетно блед.
АГОВАТИ
аговати и благовати живети у благостању, уживати.
АДАМ
од Адама и Еве 1. од давнина, од постанка човека 2. нашироко, од почетка.
АДАМОВ
у Адамову (Адамовом) костиму наг, го, без одеће.
АДАМСКИ
адамско колено осмо дете исте мајке, које је, по народном веровању, по
свему изузетно, али без среће у животу.
АДРЕСА
написати / писати [нешто на нечију] адресу обратити се / обраћати се
писмено некоме.
обратити се / обраћати се на криву (погрешну) адресу обратити се /
обраћати се коме не треба, обратити се / обраћати се на погрешно место.
обратити се / обраћати се на праву (добру) адресу обратити се / обраћати
се коме треба, обратити се / обраћати се на право место.
погрешити адресу обратити се коме не треба, промашити циљ.
послати / слати (упутити / упућивати) [некога, нешто] на криву (погрешну)
адресу послати / слати (упутити / упућивати) коме не треба или где не треба.
послати / слати (упутити / упућивати) [некога, нешто] на праву (добру)
адресу послати / слати (упутити / упућивати) коме треба или где треба.
рећи / говорити [нешто на нечију] адресу обратити се / обраћати се усмено
некоме.
АДУТ
последњи адут последња могућност (средство).
АЗ
од аз до ижице од почетка до краја.
АЗБУКА
бити (налазити се) још на азбуци бити на самом почетку.
АКО
ако Бога знаш (знате) поштапалица за појачавање чуђења, пребацивања,
прекора.
кад (ако) [нечија] буде горња када, ако неко добије власт, када, ако дође на
власт.
АКЦЕНАТ
дати / давати акценат [нечему] истаћи / истицати, нагласити / наглашавати
нешто.
ставити / стављати акценат (нагласак) [на нешто] истаћи / истицати нешто
као важно, нагласити, ставити тежиште на мсшто.
ударити акценат [на нешто] истаћи, нагласити нешто.
АКЦИЈЕ
акције [некоме, нечему] падају неко, нешто губи у значају, у
угледу, нешто губи на вредности. акције [некоме, нечему] расту (скачу) неко,
нешто добија у шачају, у угледу, нешто добија на вредности.
АЛА
борити се (бити се) као ала с берићетом водити тешку, истрајпу борбу.
шнула (пукла) ала [некоме, из некога] сувише се полакомио (ма јело, на
новац и сл.).
шнула ала и врана [на некога] скочили, устали сви.
и ала и врана сви одреда, сав свет.
јести као гладна ала халапљиво, прождрљиво јести.
АЛАЛ
алал <ти (му, јој итд.)> вера! свака част, браво (узвик одобраиања).
АЛАРМИРАТИ
алармирати на узбуну упозорити / упозоравати на опасност.
зазвонити / звонити (засвирати / свирати, затрубити / трубити,
алармирати, викнути / викати, дићи / дизати) на узбуну
умозорити / упозоравати на опасност, позвати / звати на будност.
АЛВА
ићи (продавати се) као алва (халва) веома се добро продавати.
АЛФА
алфа и омега 1. почетак и крај. 2. суштина, бит. 3. (о особи) свемоћан.
АМАЛИН
псовати као амалин (хамалин) много псовати.
АМЕРИКА
открити / откривати (пронаћи / проналазити) Америку ирон. изнети /
износити познате, баналне чињенице, нешто одавно познато представити /
представљати као ново и непознато.
АМИН
<за> век и амин заувек, за вечита времена, за свагда, довека. амин метати
(чинити) бацати клетву. до амина потпуно, сасвим.
доћи / долазити (стићи / стизати) на амен појавити се / појављивати се на
крају нечега (представе, предавања и сл.). и амин и готово; с тим је готово. из
амина потпуно, сасвим. као амин сигурно, неминовно.
АМО
амо тамо а. час у једном, час у другом смеру (правцу). б. колебајући се чинити
противречне поступке. ни амо ни тамо неодређен, колебљив, ни једно ни
друго. ни тамо ни амо неодређен, колебљив, ни једно ни друго. тамо амо а.
час у једном, час у другом смеру (правцу). б. колебајући се чинити противречне
поступке.
АМРЕЛ
продавати амреле правити се невешт, неупућен, избегавати рећи своје
мишљење.
АНЂЕЛИЈА
ћорава Анђелија мартовска вејавица.
АНЂЕО
лнђео чувар заштитник, онај који бди над неким, који се стара о иекоме.
даровати мирнога анђела унети мир.
добар као анђео изузетно добар.
живети с анђелом живети у миру.
носити (осећати) анђела у срцу осећати душевни мир.
прави анђео необично, изузетно добар (поштен, милосрдан).
АПЕТИТ
нучји апетит велики апетит.
АПЛАУЗ
побрати / брати (покупити / купити) аплаузе постићи / постизач и успех,
одобравање.
АПРИЛСКИ
првоаприлска (априлска) шала трик или досетка, доскочица којом се жели
неко да збуни или превари на дан првог априла.
АПС
бунити се као Грк у апсу (хапсу) бучно, енергично негодовати, мротестовати,
жалити се на учињену неправду, нанете невоље и сл.
АРШИН
мерити истом (једном, једнаком) мером (аршином) примсњивати иста
мерила према некоме, према нечему, праведно судити, једнако оцењивати.
АСУРА
извући / извлачити (истрзати, отргнути) [некоме] асуру (хасуру) преварити /
варати некога.
АТАР
заћи / залазити у [нечији] атар (хатар) мешати се у нечије мослове.
АУТ
бити (наћи се / налазити се) у ауту бити, налазити се / наћи се у неповољној
ситуацији, бити искључен из нечега, наћи се изван догађаја.
БАБА
баба јара очева маћеха.
баба Марта месец март (у вези са наглим променама времена). брбљати
(говорити, причати) као <стара> баба говорити без потребе, брбљати којешта,
говорити претерано. Дати (продати) бабу за невесту подвалити, подметнути
лоше, безвредно уместо доброг, вредног.
за бабино брашно ни за шта.
за које (чије) бабе здравље (душу, брашно) зашто, ради чега, има ли разлога
за то (о глупостима, о бесмисленим, непотребним стварима), бесмислено је,
непотребно је, нема разлога за то.
задушна баба онај који је спреман да свакоме учини услугу, претерано
предусретљив, сувише добар. као баба о уштипцима причати стално о једном
те истом, најмешће безначајном.
као стара баба застарело, превазиђено (понашати се, одевати се, изражавати
се и сл.). ко о чему баба о уштипцима причати стално о једном те истом,
најчешће безначајном.
мешати (сабирати, збрајати) бабе и жабе спајати потпуно различите ствари.
превести бабу бацити пљоснати камен тако да се одбија од понршине воде.
прошла баба с колачима сад је касно, готово је, завршено је.
то зна и моја (ћорава) баба (бака) то је добро познато, то свако уме, то је
веома једноставно.
то може (то би могла) свака (и моја) баба то може (то би могао) свако, чак и
најнеспособнији, најслабији, најнеспретнији и сл.
трла баба лан да јој прође дан бавити се бескорисним, несврсисходним
послом.
што је баби мило, то јој се и снило говорити да се догодило оно што би
говорник желео да се догоди, а не што се стварно збило, спомињати оно што
би говорник веома желео да се догоди.
БАБИН
бабин буџак нар. северозападна страна хоризонта, бабина греда.
бити бабине среће немати среће.
за бабино брашно будзашто, јефтино, ни за шта.
као бабини зуби веома несигурно, слабо, непоуздано.
БАБО
ни по бабу ни по стричевима непристрасно, праведно.
БАВИТИ СЕ
бавити се (носити се, водити се) мишљу намеравати, планирати нешто,
имати нешто на памети.
бавити се свим и свачим бавити се веома различитим пословима, радити,
обављати разне послове.
БАДАВА
узалуд (бадава) тупити језик узалуд говорити, упразно, бескорисно говорити.
БАДЊИ ДАН
као Божић и Бадњи дан нераздвојни, стално заједно.
није сваки дан Бадњи дан не служи срећа човека стално, не успева све увек.
БАЈКА
принц из бајке мушкарац из девојачких маштања, снова, идеапизовани
мушкарац каквог девојке прижељкују за свог будућег
мужа.
БАКА
то зна и моја (ћорава) баба (бака) то је добро познато, то свако уме, то је
веома једноставно.
БАКАЛАР
мршав (сув) као бакалар веома мршав.
осушити се као бакалар веома смршати.
БАЛАДА
отпевати баладу 1. одати. 2. лоше завршити.
БАЛОН
балон од сапунице нешто што има краткотрајну, привремену предност.
пробни балон наступ, чланак, вест, обавештење и сл. пуштено ради
испитивања расположења некога (обично јавног мњења).
БАЛЧАК
дотерати до балчака 1. све упропастити. 2. извршити до крајње могућности, у
потпуности.
Забити [некоме] до балчака 1. смишљено нанети некоме велико зло. 2.
ућуткати, поклопити некога духовитошћу, надмудриги, надговорити.
БАН
од Кулина бана 1. од давнина, од старине. 2. причати с опширним у иодом,
причати надугачко, с мноштвом непотребних детаља.
БАНАК
набити / набијати [некоме] банак изложити / излагати некога неликом трошку
обилним, дуготрајним гошћењем.
БАНАТСКИ
држати се (стајати) као влашка (сеоска, сељачка, банатска, нова) млада
држати се укочено, усиљено, неприродно, збуњено.
БАНДЕРА
држи се (стоји) [неко] као да је бандеру (метлу) прогутао
стајати, држати се непокретно, претерано усправно, дрвено,
неприродно,непокретно.
ухватити се на туђу (другу) бандеру променити страну, странку, државу.
БАНКА
начети (разменити) трећу (четврту итд.) банку разг. ући у трећу (четврту
итд.) деценију живота.
БАНУТИ
долетети (банути) као бура појавити се брзо, нагло, изненада и бучно.
БАЊА
крвава бања убијање, покољ.
БАРИКАДА
ићи на барикаде борити се за нешто не обазирући се на последице.
БАРЈАК
бити (служити) под барјаком служити војску, бити у војсци.
дати се уз барјак пристати уз неку идеју, идеологију.
дићи / дизати (развити / развијати, подићи / подизати, разапети /
разапињати) барјак 1. позвати / позивати у борбу, објавити / објављивати рат.
2. одати / одавати се блуду, разврату (о жени).
држати (носити) барјак бити први у нечему, предњачити.
окупити / купити (позвати / позивати) [некога] под заставу (барјак) позвати
/ позивати некога у борбу, у војску, мобилисати за акцију, за рат.
БАРУТ
бацити / бацати искру у лагум (барут, прах) неопрезним
поступком изазвати / изазивати тешке последице, несрећу.
бити се глухим барутом подмукло се борити.
буре барута нестабилно подручје изложено сталној ратној опасности.
воња барут води се борба, окршај.
гори барут пред очима води се борба, окршај.
добити барут и олово бити стрељан.
држати барут на сувом не улазити у окршај, расправу, сукоб, држати се по
страни.
изгорети / горети као барут 1. брзо изгорети / горети. 2. довести / доводити
расположење до врхунца.
измислити барут пронаћи нешто ново.
мирише на барут слути на рат, приметни су предзнаци рата.
омирисати (не омирисати) барут (не) стећи <прво> борбено искуство, (не)
бити на фронту.
осећати барут у ваздуху предосећати, наслућивати, предвиђати рат.
седети на бурету барута налазити се у опасности, бити на опасном месту.
сув као барут веома сув, потпуно сув.
трошити (потрошити) <узалуд> барут узалуд се трудити око нечега.
БАТИНА
батина има два краја сукоб се може завршити и добро, повољно и лоше,
неповољно, треба имати на уму да се у сукобу може проћи и лоше.
бити брз на батине радо, без много премишљања тући, ударати.
бог и батина онај који је главни, који је свемоћан.
говорити (радити) као преко батине нерадо, преко воље, под присилом
говорити, радити.
делити <масне (добре)> батине 1. тући, батинати. 2. Жестоко некога напасти
речима.
добити / добијати (извући / извлачити, јести / појести, изести, гутати /
прогутати) батине (батина) 1. бити ударан / изударан, тучен / истучен. 2. бити
побеђен, побеђиван у рату, у такмичењу.
извући / извлачити дебелих батина (дебеле батине) бити жестоко избатинан
/ батинан, бити строго кажњен / кажњаван.
крстити [некога] батином батинати, тући некога.
окренути батину 1. променити ситуацију, односе. 2. Предузети енергичније,
оштрије мере.
оцепити [некоме] батине избатинати некога (по казни).
пијан као батина потпуно пијан, пијан до бесвести.
терати [некога] батином у рај присиљавати некога на нешто.
штедети батину не тући, физички не кажњавати некога.
БАТИНЕ
делити ударце (батине) тући, батинати.
БАХ
ударити / ударати (убити / убијати) [некога] бахом уплашити / плашити,
застрашити / застрашивати некога (галамом, виком, претњама).
БАЦАТИ
бацати (ваљати, дићи / дизати, оборити / обарати, сипати) [на некога]
дрвље и камење оштро напасти / нападати некога (речима), обасути
погрдама, жестоко критиковати (обично неоправдано).
бацати боб о зид (о стену, у стену) говорити или радити, чинити нешто
сасвим бескорисно, узалуд.
бацати пасуљ (грах) врачати, гатати, прорицати будућност помоћу пасуља.
бацити [некога] у ланце оковати некога, утамничити некога.
бацити / бацати (метнути / метати, ставити / стављати) [нешто] на папир
написати / писати, записати / записивати, прибележити / бележити нешто.
бацити / бацати (метнути / метати, ставити / стављати, вргнути, ударити /
ударати) [некога] на муке злоставити / злостављати некога, мучити некога,
лоше поступати према некоме; ставити / стављати некога пред дилему.
бацити / бацати (подметнути / подметати, ставити / стављати, гурнути /
гурати, метнути / метати) [некоме] клипове под ноге (под точкове, у
точкове) потајно, подмукло ометати некога, радити против некога, из потаје
онемогућавати некога, спречавати нечији успех.
бацити / бацати (разбацати / разбацивати, разметнути / разметати) карте
прорећи / прорицати судбину гледајући у карте, врачати, гатати.
бацити / бацати (ставити / стављати, одгурнути, гурнути / гурати) [некога,
нешто] у засенак склонити / склањати некога, нешто у страну, учинити / чинити
некога, нешто споредним, мање важним, мање истакнутим, потиснути /
потискивати некога, нешто; надмашити / надмашивати нечији успех, славу,
популарност.
бацити / бацати [некоме нешто] у лице отворено, без околишања, без
устручавања рећи / говорити некоме о непријатним стварима.
бацити / бацати [некоме] боб гатати, врачати, предсказати / предсказивати
судбину, прорећи / прорицати.
бацити / бацати [некоме] рукавицу <у лице> а. изазвати / изазивати некога
на двобој. б. присилити / присиљавати некога да реагује на нешто, упутити /
упућивати некоме директан изазов, оштро се супротставити некоме у спору.
бацити / бацати [нешто] у мутну Марицу узалуд потрошити / трошити нешто;
неповратно изгубити нешто.
бацити / бацати бисер (бисере) пред свиње (крмке) дати / давати некоме оно
што не заслужује, не завређује, што он неће.
умети да цени, чије вредности није свестан, рећи / говорити нешто лепо некоме
који то не разуме. бацити / бацати блато [на некога] оклеветати / клеветати
некога, окаљати / каљати нечије име; увредити / вређати некога.
бацити / бацати искру у лагум (барут, прах) неопрезним поступком изазвати /
изазивати тешке последице, несрећу.
бацити / бацати камен на [некога] осудити / осуђивати, окривити /
окривљавати некога. бацити / бацати кроз прозор упропастити /
упропаштавати нешто, улудо потрошити / трошити нешто, поступити /
поступати неразумно.
бацити / бацати љагу [на некога, на нешто] осрамотити / срамотити некога,
нешто, изложити / излагати јавној осуди, окаљати / каљати нечији углед.
бацити / бацати новац кроз прозор (у воду) непромишљено, неразумно,
ламкомислено, узалуд потрошити / трошити новац.
бацити / бацати око [на некога, на нешто] 1. нарочито обратити / обраћати
пажњу на некога, на нешто, погледати / гледати некога, нешто. 2.
заинтересовати се за некога, за нешто; желети придобити некога, желети
освојити девојку или младића. бацити / бацати (сипати, сасути) песак
(прашину) [некоме] у очи обманути / обмањивати некога, преварити / варати
некога, довести / доводити некога у заблуду.
бацити / бацати семе мржње (раздора) изазвати / изазивати мржњу, раздор,
посвађати / свађати некога.
бацити / бацати сену на [некога, нешто] окаљати / каљати углед некога,
нечега, довести / доводити у питање нечији углед, поштење, добронамерност.
дићи / дизати (бацити / бацати) [нешто] у ваздух (зрак) разорити / разарати,
разнети нешто експлозивом.
дићи / дизати (подигнути, бацати) [некога, нешто] у облаке претерано
нахвалити / хвалити некога, нешто, истаћи / истицати нечије квалитете,
одушевити се / одушевљавати се неким, нечим.
натоварити / товарити (ставити / стављати, свалити / сваљивати,
пребацити / пребацивати, бацити / бацати и сл.) [нешто] на [нечија] леђа
пребацити / пребацивати на некога терет, бригу, одговорност за нешто,
окривити / окривљавати некога за нешто.
сипати (долити / доливати, бацити / бацати) уље на ватру распирити /
распиривати сукоб, непријатељство, свађу, погоршати / погоршавати већ лошу
ситуацију, подбости / подбадати некога.
ставити / стављати (угурати / гурати, метнути / метати, бацити / бацати,
убацити / убацивати, поставити / постављати) [некоме, нечему] штап у
точак (точкове) намерно омести / ометати, опструирати, саботирати нечији
рад, функционисање нечега, по могућности тајно.
стрпати / трпати (бацити / бацати) [некога, нешто] у исти кош (исту врећу)
поистоветити / поистовећивати нешто с нечим, изједначити / изједначавати
неспојиво, сматрати истим оно што не иде заједно.
стрпати / трпати (бацити / бацати) све у један лонац помешати све заједно,
не правити разлику међу стварима.
БАЦАТИ СЕ
бацати се (набацивати се) [на некога] дрвљем и камењем
оштро напасти / нападати некога (речима), обасути погрдама, жестоко
критиковати (обично неоправдано).
бацати се бобом о зид (о стену, у стену) говорити или радити, чинити нешто
бацати се камењем (капом) на (у) Бога 1. чинити нешто веома лоше, неко
велико зло. 2. жалити се без стварног разлога.
бацити се / бацати се блатом [на некога] оклеветати / клеветати некога,
окаљати / каљати нечије име; увредити / вређати некога.
бацити се / бацати се каменом на [некога] осудити / осуђивати, окривити /
окривљавати некога.
бацити се / бацати се на посао прихватити се / прихватати се посла одлучно,
са жаром.
БАЦИТИ
бацити (врћи, засути, ставити) [некога] под <проклету> гомилу заст.
каменовати некога (кривца, грешника).
бацити (добацити) [некоме] кост <да (нека) је глође> задовољити некога
нечим незнатним.
бацити (метнути, вргнути) стид под ноге изгубити осећање стида, не стидети
се, осрамотити се.
бацити (метнути, ставити) образ под ноге (пету) свесно учинити нешто
неморално, нечасно, изгубити част, почети живети нечасно.
бацити (пустити) [некоме] црва у главу изазвати сумњу код некога.
бацити (убацити) нешто у уста појести, презалогајити нешто.
бацити (убацити, ставити, метнути) [нешто] у кљун појести нешто,
прегристи нешто, заложити се, презалогајити.
бацити [некога] иза себе надмашити, победити некога.
бацити [некога] на колена победити, савладати, упропастити некога,
приморати некога на предају.
бацити [некога] на просјачки штап материјално уништити, упропастити
некога, довести некога у веома тежак економски, финансијски положај.
бацити [нешто] до ђавола напустити, одбацити, оставити нешто.
бацити [нешто] за врата занемарити нешто, не узети нешто у обзир.
бацити бомбу изазвати велико изненађење.
бацити кашику разг. умрети.
бацити копље у трње обуставити отпор, одустати од борбе, престати се
борити, одложити оружје.
бацити кост <раздора> међу [некога] завадити, унети раздор међу некога.
бацити на буњиште 1. одбацити некога као неспособног. 2. заврши започети
посао.
бацити оружје напустити борбу.
бацити поглед на [некога, нешто] летимично, површно погледати некога,
нешто.
бацити пола у море свести на реалну меру, занемарити преунеличавање.
бацити с леђа десет (двадесет и др.) година подмладити се, изгледати десет
(двадесет и др.) година млађе.
ударати) [некога] на муке злоставити / злостаиљати некога, мучити некога,
бацити / бацати [некоме] рукавицу <у пице> а. изазвати / изазивати некога
бацити / бацати [нешто] у мутну Марицу узалуд потрошити / трошити нешто,
бацити / бацати бисер (бисере) пред свиње (крмке) дати / давати некоме
оно што не заслужује, не завређује, што он неће умети да цени, чије вредности
није свестан, рећи / говорити нешто лепо некоме који то не разуме.
бацити / бацати блато [на некога] оклеветати / клеветати некога, окаљати /
каљати нечије име; увредити / вређати некога.
бацити / бацати кроз прозор упропастити / упропаштавати нешто, улудо
потрошити / трошити нешто, поступити / поступати неразумно.
освојити девојку или младића.
бацити / бацати (сипати, сасути) песак (прашину) [некоме] у очи обманути /
обмањивати некога, преварити / варати некога, довести / доводити некога у
заблуду.
бацити / бацати сену на [некога, нешто] окаљати / каљати углед мекога,
нечега, довести / доводити у питање нечији углед, поштеи.е, добронамерност.
избацити (бацити, збацити, избити) [некога] из седла 1. уклонити, истиснути
некога с положаја. 2. јако збунити некога, пореметити некоме концентрацију.
метнути (бацити) [некога] у гвожђе оковати некога.
окривити / окривљавати некога за иешто.
окренути / окретати (бацити, ударити, терати) бригу на весеље настојати
да се тешкоће, проблеми забораве, заборавити / заборављати на непријатне
ствари и променити / мењати своје расположење набоље.
поставити (бацити) [некога, нешто] у буџак занемарити, запоставити некога,
нешто.
ставити / стављати (метнути / метати, пустити, бацити, уденути) [некоме]
буву (бубу) у ухо (у уво, у главу) побудити / побуђивати сумњу, изазвати /
изазивати немир, учинити / чинити да неко стално мисли на нешто.
рад, функционисање печега, по могућности тајно.
БАЦИТИ СЕ
бацити се (пасти, обесити се) [некоме] око врата загрлити некога (обично
ватрено).
бацити се коњу на рамена узјахати коња.
бацити се на књигу одати се науци, учењу, страственом читању.
са жаром.
БАЧВА
буре (бачва) без дна бескрајно улагање у нешто, трошење новца на нешто.
рећи / говорити (загрмети / грмети) <гласом> као из бурета (бачве)
говорити дубоким мушким гласом.
БАЧЕН
коцка је бачена (пала) одлука је донета, одлучено је, нема повратка.
БАЧКА
и (па) мирна Бачка и све је у реду, све ће бити у реду.
БАШ
баш ме брига не тиче ме се, свеједно ми је, врло важно.
БЕ
не рећи ни бе не рећи ни речи, ћутати.
не знати ни бе не знати ништа, бити потпуна незналица.
БЕГ
бег легне, паша устане бити без икаквих брига, бити безбрижан.
живети (осећати се / осетити се) као <мали> бег живети у изо(1и љу, имати
свега и свачега.
БЕДА
<као> од (с) беде 1. нерадо, безвољно. 1. аљкаво, немарно.
беда и невоља велика беда.
гледати беди у очи живети у немаштини, оскудици.
дати за (у) беду жртвовати нешто да би се човек ослободио
иовоље, да би се извукао из проблема.
на правога беда окривљен је, оклеветан је невин.
навући / навлачити (натоварити / товарити, навалити / нава / ђивати, узети
/ узимати) беду на врат 1. упасти / упадати у мевољу, у проблеме, примити /
примати на себе непријатну обаиезу, одговорност. 2. упасти / упадати у
сиромаштво, осиромашити / сиромашити.
скинути беду с врата 1. извршити неку тешку обавезу, ослободити се неке
обавезе, одговорности, невоље. 2. ослободити се с. иромаштва, извући се из
сиромаштва.
БЕЖАТИ
бежати (зазирати, уклањати се) [од некога, од нечега] као ђаво од крста
(свеће, тамјана) избегавати сваки додир с неким или нечим, не трпети некога
или нешто, упадљиво, упорно илбегавати некога или нешто.
бежати (одјурити / јурити, долетети, улетети, полетети, утрчати, дотрчати,
трчати и сл.) <као> без душе избезумљено, великом брзином, тешко дишући
бежати, одјурити, дотрчати и сл.
бежати као од ватре бежати од нечега плашећи се велике опасности.
бежати од [некога] као од куге бежати од некога, избегавати иекога, клонити
се некога у свакој прилици.
јурнути / јурити (отрчати / трчати, бежати и сл.) као без главе брзо, сметено,
у паници отрчати / трчати и сл.
побећи / бежати (јурити и сл.) главом без обзира побећи / бежати великом
брзином, у највећој журби, у паничном страху, не осврћући се.
побећи / бежати (отиснути се, отићи) у <бели> свет отићи / одлазити далеко
од куће, у туђе крајеве, напустити / напуштати кућу и свој крај у потрази за
бољим животом.
трчати (бежати, истрчавати се, ићи) пред руду (рудо) непотребно, пре
других, пре времена уплитати се у нешто.
БЕЗ
без (од) по (пола) муке лако, једноставно, без великог напора, без тешкоћа.
без <ичијег> питања не тражећи допуштење.
без <све> шале а. говорим озбиљно, озбиљан сам. б. да говоримо озбиљно.
без броја много, многи; безграничан.
без главе и репа без реда, без смисла, збркано, нејасно, нелогично.
без гласа занемео, запањен.
без ђавола без непријатности, без проблема, мирно.
без задњих мисли 1. искрен, добронамеран. 2. искрено, без лоших намера.
без капи крви 1. без борбе, без употребе оружја. 2. врло блед.
без пара ни у цркву без новца нигде не треба ићи, никад не знаш када ће ти
новац затребати.
без речи 1. радо, спремно. 2. ћутке, без приговора, без отпора.
без трага и гласа незнано куда, без икаквих информација о некоме или о
нечему.
бити без себе бити веома љут, узбуђен, огорчен.
није без неке (ништа) постоји неки разлог.
БЕЗОБРАЗАН
дрзак (безобразан) као врабац врло дрзак, безобразан.
БЕКНУТИ
не знати (не умети) ни бекнути [нешто] а. ништа не знати о нечему. б. не
знати се изразити.
БЕЛЕГ
потврдити белег поново достићи ранији домет, поновити раније постигнуте
резултате (у спорту, такмичењу).
ставити / стављати (ударити / ударати, утиснути / утискивати) [нечему]
свој белег извршити / вршити знатан утицај на нешто.
БЕЛЕЖИТИ
уписати / писати (приписати / приписивати, убележити / бележити, узети /
узимати) у грех замерити / замерати некоме нешто, осудити / усуђивати некога
због нечега
БЕЛО
гледати бело гледати одсутно или тупо, гледати са чуђењем, са
мсразумевањем.
БЕО
не рећи (не проговорити)> ни црне ни беле (ни црно ни бело) ништа не
рећи, ћутати, не дати своје мишљење о нечему.
бела (сламната) удовица удата жена чији је супруг привремено одсутан од
куће.
бела смрт смрт која наступа услед смрзавања организма.
беле године старост.
бели дан 1. дан уопште. 2. светао дан после зоре, обданица.
бели удовац ожењени мушкарац чија је супруга привремено одсутна од куће.
бело благо сребро, сребрни новац.
бело или црно (црно или бело) да или не; има или нема; повољмо или
неповољно, добро или лоше.
бео као снег потпуно, врло бео.
бити (живети) на белом хлебу чекати на извршење правоснажне смртне
казне.
блед (бео) као креда (креч) веома блед, сасвим блед.
између [некога] тече бела вода не бити крвни род.
изнети на бели дан обелоданити, објавити нешто.
начинити од белог црно представити ружним, лошим оно што није такво.
не видети бела (белога) дана 1. бити презаузет, немати времена за изласке,
дружење и сл. 2. не остати жив.
не видети белога бога не излазити с куће, не контактирати, не дружити се с
људима.
не видети белу мачку привремено, тренутно веома лоше видети, обневидети
од замора очију.
не помолити <ни> бела зуба не проговорити, не рећи ни реч.
од црна учинити бело покушати нешто немогуће.
по беломе дану док се види, за време обданице.
преко <бела> света врло далеко.
принц на белом коњу мушкарац из девојачких маштања, снова, идеализовани
мушкарац каквог девојке прижељкују за свог будућег мужа.
прогласити / проглашавати црно за бело свесно нешто приказати /
приказивати лажно, супротно од онога какво заиста јесте.
седа (бела) брада стар човек, старац.
у по бела дана усред дана, у подне.
усред бела дана усред дана, у подне.
црно на бело написмено, потпуно, јасно, аргументовано.
БЕРИЋЕТ
борити се (бити се) као ала с берићетом водити тешку, истрајпу борбу.
БЕС
бес <би> га знао ко зна, ко би знао.
бити на бес бити у пуној снази, бујан.
од беса без стварне потребе.
отићи до беса пропасти, нестати без трага.
пенити се од беса веома се нервирати, љутити.
пући / пуцати од беса прекомерно се разљутити / љутити.
терати бес [над неким] мучити некога.
терати бесове лудовати, банчити.
ушао бес (ушло сто бесова) у [некога] помахнитати.
БЕСАН
бесан као бик изузетно љут, разражен.
изводити бесне глисте измотавати се, понашати се неозбиљно, глупирати се;
радити којешта.
љут (бесан, љутит) као рис врло љут.
БЕСТРАГ
отићи у бестраг пропасти.
БЕСТРАГА
бестрага те (га, је...) било иди до ђавола.
бестрага ти (му, јој...) глава иди до ђавола.
мани га (је...) бестрага нека иде до ђавола.
отићи бестрага пропасти.
БЕСТРАГИЈА
отићи / ићи у бестрагију отићи / ићи у непознато, врло далеко; нестати.
БЕСЦЕЊЕ
дати / давати (продати / продавати) у бесцење продати / продавати врло
јефтино, далеко испод реалне вредности, будзашто.
купити / куповати у бесцење купити / куповати врло јефтино, далеко испод
реалне вредности, будзашто.
у бесцење нагнати / нагонити снизити / снижавати вредност нечега.
у бесцење узети / узимати омаловажити / омаловажавати, потценити /
потцењивати.
БЕШИКА
од бешике до мотике од рођења до смрти.
БИБЛИЈА
стар као Библија (Метузалем) врло стар (о особи).
БИВАТИ
бити (бивати, наћи се / налазити се) на <великој (грдној, живој)> муци
бити у великој невољи, неприлици, у тешкој ситуацији.
БИВШИ
бивши човек човек који је изгубио положај, моћ и углед.
БИК
бесан као бик изузетно љут, разражен.
дати бика за мачка преварити се, неразумно поступити.
здрав као бик потпуно здрав.
и бика би [неко] помузао бити себичан, похлепан.
сеоски бик похотан мушкарац.
БИЛО
опипати / пипати [некоме] било испитати / испитивати нечије мишљење,
ставове, расположење.
БИЉКА
егзотична биљка необичан, чудан, особен човек или појава.
БИРАТИ
бирати (мерити, вагати) речи одмерено се изражавати, водиги рачуна о
ономе што се говори, водити рачуна о осетљивости сабеседника, о ономе што
би могло да га повреди, увреди, да га доведе у непријатну ситуацију.
не бирати речи говорити оштро, увредљиво, не водити рачуна о томе шта се
говори.
БИСАГЕ
раздрешити бисаге 1. распричати се. 2. трошити нешто обилио, у великим
количинама.
БИСЕР
бацити / бацати бисер (бисере) пред свиње (крмке) дати / данати некоме
БИСТАР
бити бистар као боза (сурутка) бити глуп.
БИСТРО
чисто и бистро сасвим јасно.
БИТИ (ЈЕСАМ)
[нешто] је на месту оправдано је, умесно.
<то (ту)> нису чиста посла нешто је противзаконито, нелегалмо, мутно,
сумњиво.
<то је> средња жалост ништа нарочито, просечно, осредм.е, осредњег
квалитета (о вредности, вредновању, оцењивању људи и ствари).
<то је> час посла врло брзо (може се обавити, урадити).
бестрага те (га, је...) било иди до ђавола.
било и битисало било па прошло.
било како било у сваком случају, упркос свему; макар како, свеједно.
било како му драго шта год да се догодило, свеједно.
било па <и> није завршено је, готово је, прошло је, неће се више вратити,
отишло је у неповрат; као да се ништа није ни догодило.
било па прошло завршено је, готово је, неће се више вратити, отишло је у
неповрат.
бити (бивати, наћи се / налазити се) на <великој (грдној, живој)> муци бити
у великој невољи, неприлици, у тешкој ситуацији.
бити (доћи, изићи) [некоме] наврх (доврх, врх) главе досадити / досађивати.
бити (доћи / долазити, пасти / падати) као мелем на рану (душу) олакшати /
олакшавати бол, патњу, ослободити / ослобађати од непријатности, утешити /
тешити.
бити (држати се, владати се, понашати се) као мали цар понашати се охоло,
надмено, гледати друге с висине.
бити (живети) [некоме] на грбачи пасти некоме на терет, бити издржаван од
некога.
бити (живети) на [нечијој] грбачи пасти некоме на терет, бити издржаван од
некога.
казне.
бити (живети) под [нечијом] папучом бити покоран, потчињен супрузи.
бити (живети) у добру бити, живети у пријатељским, добрим односима.
бити (живети, лебдети, пловити) у облацима (као на облаку) живети у
илузијама, сањарити, фантазирати, заносити се нечим нереалним, не бити
реалан.
бити (лежати) на самртној (смртној, самртничкој) постељи бити на самрти,
умирати.
бити (лежати, почивати) [некоме] на срцу бити некоме драг, бити предмет
нечијих мисли.
бити (налазити се) <још> у повоју (повојима) бити на почетку развоја, бити у
зачетку, бити неразвијен.
бити (налазити се) изван руке бити, налазити се далеко, на удаљеном,
неприступачном месту.
бити (налазити се) под гасом бити пијан, припит, бити под утицајем алкохола.
бити (налазити се) под заставом бити у војсци, служити војску.
бити (налазити се) у форми бити способан, спреман за нешто, (а пружање
сопственог максимума.
бити (налазити се, живети) ни на небу ни на земљи бити на неодређеном
месту, у неодређеној ситуацији, стању.
бити (налазити се, ићи) [некоме] за петама следити некога, пратити некога у
стопу, не пуштати некога из вида.
бити (налазити се, лебдети) између живота и смрти бити у животној
опасности, бити тешко болестан, бити на самрти.
бити (налазити се, осећати се) у свом елементу 1. налазити се у окружењу, у
ситуацији у којој нечије способности и склоности најбоље долазе до изражаја,
која највише одговара нечијим склоностима. 2. бити добро расположен.
бити (налазити се, седети и сл.) с оне стране (с ону страну) браве бити у
затвору, тамници.
бити (налазити се, стајати) пред вратима а. бити веома близу, бити надомак,
предстојати, очекивати се у непосредној будућности. б. непосредно претити,
угрожавати.
бити (наћи се) у [нечијој] кожи бити, наћи се у нечијем положају (обично
неповољном).
бити (наћи се) у шаху бити, наћи се у шкрипцу, у опасности, бити уцењен.
бити (наћи се, налазити се) у <гадном> сосу бити у невољи, запасти у
неприлике, наћи се у тешком положају.
бити (наћи се, остати) у чуду 1. изненадити се, бити запањен, много се
чудити. 2. наћи се у неприлици, невољи.
бити (наћи се / налазити се) између две ватре бити угрожен с две стране,
наћи се / налазити се између два зла.
бити (наћи се / налазити се) између чекића и наковња бити у веома тешком
положају, у опасности са две стране.
бити (наћи се / налазити се) на репу [нечега] бити последњи, заузимати
последње место.
бити (наћи се / налазити се) на репу догађаја не бити информисан,
обавештен о ономе што се догађа, наћи се / налазити се изван збивања.
бити (наћи се / налазити се) на удару 1. бити изложен критици, нападима. 2.
налазити се на истакнутом месту.
бити (наћи се / налазити се) при новцу 1. материјално добро стајати, имати
новца. 2. имати новца код себе, при себи у датом тренутку.
бити (наћи се / налазити се) у Вавилону бити у месту у којем се говори много
језика, с неразумљивим језиком.
бити (наћи се / налазити се) у шкрипцу бити, наћи се у тешкоћама, у
озбиљним проблемима, у безизлазној ситуацији.
бити (наћи се / налазити се, седети) иза (с друге стране) браве бити,
налазити се у затвору, на робији.
бити (осећати се) као други човек осећати се препорођен, освежен.
бити (осећати се) као крпа бити, осећати се веома уморно, изнемогло.
бити (осећати се, живети) <слободан> као птица на грани бити потпуно
слободан, независан, без икаквих обавеза.
бити (остати) без пребијене (пребите, кршене, пробијене, пробите, шупље)
паре бити без икаквих средстава, немати новца.
бити (остати) под дугом имати дугове, бити задужен.
бити (остати) сам себи господар бити, остати независан, самосталан,
слободан, немати надређеног.
бити (остати) свој газда бити слободан, бити независан, самостално
одлучивати о свом послу.
бити (остати) свој госа бити, остати независан, слободан.
Лити (остати) у ваздуху бити нерешен, неокончан.
бити (постати) [некоме, нечија] десна рука бити, постати нечији главни
ослонац, потпора, помоћник.
бити (постати) сваком лонцу поклопац (кутлача, заклопац) мешати се,
уплитати се у све, где није потребно.
бити (стајати) [некоме, нечему] на путу сметати некоме, нечему,
онемогућавати, угрожавати, осујећивати некога, нешто.
бити (стајати) [некоме] на располагању бити спреман некоме помоћи,
ангажовати се према нечијој жељи, стајати некоме на \ < пуш.
бити (стајати) једном ногом у гробу бити врло стар и(ли) болестан, бити пред
смрт, бити на самрти.
бити (стајати) на [нечијој] страни (на страни [некога]) бити пекога,
пристајати уз некога.
бити (стајати) на бранику бити бранилац нечега.
бити (стајати) на кормилу [нечега] управљати, руководити, шмдати нечим,
бити на челу нечега, водити нешто.
бити (стајати) пред [неким] као отворена књига бити лако м|>о:фив, лако
разумљив.
бити (стајати, налазити се) на дневном реду бити тема разговора, предмет
дискусије, расправе, бити на удару.
бити (стајати, седети) [некоме] на врату (за вратом) бити некоме на бризи,
старању; бити некоме на терету.
бити [некакав] по природи бити урођено, прирођено, по својој нарави некакав
(стидљив, безобразан, дрзак, племенит).
бити [неко, некакав] само на речима бити хвалисавац, не бити оно за шта се
неко представља, што тврди за себе.
бити [некога, нечега] као плеве има некога, нечега врло много, у изобиљу,
више него што је потребно.
бити [некоме (за некога)] све и сва (свја) имати за некога изузетну, највећу
могућу вредност.
бити [некоме, за некога] тврда кост бити незгодан противник, непријатељ,
бити несавладива препрека за некога.
бити [некоме] кост у грлу веома сметати некоме.
бити [некоме] на (у) памети бити некоме у мислима, у сећању.
бити [некоме] на језику бити предмет нечијег разговора, оговарања.
бити [некоме] на терету бити на нечијој бризи, живети на нечји рачун,
финансијски оптеретити / оптерећивати некога, наметнути се / наметати се
некоме као обавеза, брига.
бити [некоме] над главом надгледати, контролисати некога.
бити [некоме] при руци а. бити у близини, на дохват. б. бити некоме од
помоћи, од користи, бити у нечијој близини како би могао, када затреба,
пружити помоћ.
бити [некоме] трн у оку бити некоме велика сметња, изазвати / изазивати
завист, одбојност, нетрпељивост према себи код некога.
бити [некоме] у власти бити под нечијом контролом, зависити од некога.
бити [нечија, некога] слика и прилика бити врло сличан некоме.
бити [нечија] сена (сенка) непрестано ићи за неким, стално бити у нечијем
друштву, не одвајати се од некога.
бити [нечије] слепо оруђе покорно извршавати туђу вољу, бити средство за
остваривање нечијих циљева.
бити [нечији] зао дух имати, вршити лош, негативан утицај на некога.
бити [с неким] <као> нокат и месо бити с неким врло близак, нераздвојан,
присан.
бити [с неким] на истој фреквенцији имати исте или веома сличне погледе,
ставове с неким, добро се с неким слагати, разумети.
бити [с неким] на ти ословљавати некога са „ти"; бити с неким близак.
бити <добро> поткован у [нечему] бити одличан познавалац нечега, бити
упућен у нешто, одлично нешто знати.
бити <као> живи огањ а. бити врло љут, ватрен. б. бити врло окретан,
живахан, вредан.
бити <као> једна душа слагати се с неким у свему, мислити и (>сећати исто,
живети у слози.
бити <као> одсечена (мртва, одрезана, преломљена, поломљена, сува)
грана а. бити без животне снаге. б. бити усамљен.
бити <црвен> као јабука имати румен тен, бити свеж у лицу,
изгледати здраво. бити бабине среће немати среће.
бити без главе 1. бити веома збуњен, изгубљен. 2. бити без вође, без
предводника.
бити без душе <и срца> бити безосећајан, неосетљив, без способности да се
разумеју туђе муке и проблеми.
бити без кучета и мачета бити сам, немати никога о коме се треба бринути.
бити без срца бити безосећајан, неосетљив, немилосрдан, хладан, зао,
непопустљив.
бити брат по срцу бити истих осећања, мисли, жеља.
бити брз на језику бити брзоплет, непромишљен у говору, рећи, одговорити
без размишљања.
бити везан (привезан, прикован) за (о) постељу лежати болестан, бити
непокретан, бити тешко болестан.
бити везан (привезан, прикован) за кревет лежати болестан, бити
бити везаних (спутаних) руку бити зависан од некога, немати слободу
одлучивања.
бити вољан хтети.
бити газда контролисати ситуацију, бити у повољном положају.
бити гола вода бити веома ознојен, бити потпуно мокар од зноја.
бити дебеле (тврде) коже бити неосетљив на увреде, критику, бити
безобзиран.
бити дебелог џепа бити богат, имати много новца.
бити дете понашати се неозбиљно, детињасто (о одраслим особама).
бити до гуше задужен (у дуговима) бити презадужен, имати много дугова.
бити добро записан код (у) [некога] уживати нечије поверење.
бити друга (трећа) виолина имати, играти споредну улогу, бити од
другоразредног значаја.
бити дуга (дугачка) језика бити брбљив, радо оговарати друге, превише
говорити.
бити дупе глава слабо, споро схватати, бити ограничених интелектуалних
способности.
бити душа [нечега] бити покретач, извор, инспиратор, централна фигура
нечета.
бити душом и телом [уз некога, уз нешто] бити ватрени присталица некога
или нечега.
бити жедан (жељан) [нечије] крви жудети за осветом, желети нечију крв.
бити за богове бити одлично, изврсно, изузетно.
бити заљубљен до (преко) ушију јако, лудо се заљубити.
бити затворен између (међу, у, унутар) четири скућна, собна зида бити
стално у кући, не излазити из куће међу људе.
бити зачепљених ушију ништа не чути; ништа не желети чути.
бити зле (црне, худе, јадне, лоше, рђаве, слабе) среће бити врло несрећан.
бити зрео за старо гвожђе не бити више употребљив, не бити ни за шта, бити
искориштен, сувишан.
бити изван себе 1. бити у несвесном стању. 2. бити разјарен, бесан. 3. бити
изузетно срећан, узбуђен.
бити између неба и земље бити у несигурном, несталном, неодређеном
положају.
бити или не бити питање опстанка, опстанак, пресудан тренутак.
бити јак на зубу бити причљив, говорљив, језичав.
бити јак на перу бити добар писац, писати добрим стилом.
бити јаке петље бити храбар, смео, одважан.
бити једна крв и једно млеко имати истог оца и мајку.
бити једно за друго одговарати једно другом.
бити једно тело и једна душа а. живети с неким у слози и љубави. имати врло
сличне ставове, жеље, мисли с неким.
бити кадар стићи и утећи бити сналажљив у различитим ситуацијама.
бити камена (каменог, тврда, тврдог) срца бити безосећајан, неосетљив,
немилосрдан, хладан, зао, непопустљив.
бити као граном побијен бити оборен, скрхан (болешћу).
бити као запета (напета, набита) пушка а. бити спреман на мсшто одмах, у
сваком тренутку. бити врло напет, нервозан, мсч трпљив (од радозналости, од
жеље за обрачуном).
бити као на угљевљу а. бити врло нестрпљив, врло узнемирен. осећати се
врло непријатно.
бити као напета струна бити врло раздражљив, напет, нервозан.
бити као од гвожђа а. бити потпуно здрав и отпоран на болестан, бити врло
чврст, имати јаке живце.
бити као шећер 1. бити врло сладак и укусан (о воћу, колачима). бити врло леп
и љубак.
бити кокошје (пачје, пилеће, плитке) памети бити умно ограничен, бити
неспособан за нормално логичко закључивање.
бити кратка (кратког) даха а. кратко трајати. б. немати снаге за дужи рад, за
дуготрајније извршавање задатка.
бити крвав под кожом бити попут других људи, има слабости м склоности као
и други људи.
бити крив као параграф бити потпуно искривљен.
бити лак на перу лако се писмено изражавати, писати с лакоћом.
бити лака (танка) сна лако се будити.
бити лаке (женске) памети бити лакомислен, брз у доношењу одлука, судова,
бити површан.
бити мало онако бити луцкаст, блескаст, неурачунљив.
бити мокар (покисао) као миш бити потпуно мокар, бити мокар до голе коже
(обично од кише).
бити на (о) [нечијој] души бити на нечијој бризи, на нечијем старању; бити на
нечијој одговорности.
бити на (у) свим устима бити главна тема многих разговора.
бити на (у) седмом (деветом) небу бити еуфоричан, врло срећан, блажен.
бити на [нечијим] леђима (плећима) пасти некоме на терет, бити на нечијем
старању, постати нечијом бригом.
бити на бес бити у пуној снази, бујан.
бити на видику а. бити на таквом месту где га свако може видети, бити
уочљив. б. помаљати се, приближавати се на даљину с које се може јасно
видети. в. приближавати се, ближити се.
бити на гласу бити чувен по нечему.
бити на дну бити економски уништен.
бити на добру гласу уживати углед, бити цењен, бити чувен по добру.
бити на дугом штапу бити неизвестан, остварив тек у далекој будућности уз
неопходност испуњења више услова.
бити на живој ватри бити на муци.
бити на злу (лошу, рђаву) гласу бити познат по злу, важити за лошу особу,
имати лошу репутацију.
бити на издисају а. бити на самрти; бити на крају снага. б. бити
пред нестанком, сломом, пропашћу.
бити на истини а. бити на самрти, умирати. б. бити мртав.
бити на један (исти) калуп бити једнак, идентичан, једнообразан.
бити на једну (исту) форму бити једнак, исти.
бити на једну воду бити особењак, ексцентрик.
бити на коњу после савладаних тешкоћа наћи се у повољном положају,
осећати се сигурним; немати озбиљнијих проблема.
бити на кривом (погрешном) колосеку бити у заблуди, бити на погрешном
путу.
бити на кривом (погрешном) путу бити у заблуди, варати се, радити
погрешно.
бити на кривом (рђавом, лошем, злом) путу живети неморално, порочно.
бити на леду (о послу) бити привремено удаљен због губитка иоверења
надређеног, због озбиљне грешке, пропуста.
бити на линији полит. следити утврђене принципе, смернице,
прописани правац неке политичке партије, покрета.
бити на мртвој тачки не напредовати, стагнирати, мировати.
бити на нули 1. бити безвредан, бескористан, безначајан, рђав. 2. немати ни
добитак ни губитак у неком послу.
бити на прагу [нечега] бити надомак нечега, бити близу циља.
бити на свој калуп бити оригиналан, другачији, разликовати се од других.
бити на своју руку бити особењак, чудак.
бити на свом тлу бити, налазити се у добро познатој ситуацији, пред добро
познатим проблемом, задатком, осећати се сигурно.
бити на слику и прилику [некоме] бити веома сличан некоме, изгледати исто
као неко.
бити на снази вредети, важити, примењивати се (о законима, прописима и
сл.).
бити на тапету бити предмет нечијег разговора, нечије дискусије, критике.
бити на трагу [некоме] бити близу сазнања о томе где се неко (обично ко се
крије, бежи) налази.
бити на трагу [нечему] бити близу решења неког проблема,
близу неког открића.
бити на три ћошка бити лоше воље, бити нерасположен.
бити на улици 1. бити без посла, службе, бити незапослен. 2. бити без стана,
куће, без крова над главом.
бити на цени бити цењен, признат, уважаван.
бити на челу [нечега] заузимати прво место, предводити, руководити нечим.
бити накрај срца бити раздражљив, расрдити се, наљутити се за најмању
ситницу.
бити намазан (премазан) свим мастима (са седам масти) бити препреден,
лукав, превејан, спреман на све, склон смицалицама.
бити начисто [с неким, с нечим] схватити некога или нешто,
доћи до јасних сазнања.
бити ни на небу ни на земљи бити у несигурном, несталном,
неодређеном положају.
бити од гласа бити познат, чувен.
бити одсутан духом не мислити на оно о чему се тренутно говори или што се
дешава, бити расејан, деконцентрисан.
бити пасјега зуба бити немилосрдан.
бити пети точак <у колима> бити сувишан, непотребан.
бити пијан (луд) од среће бити изузетно срећан, бити видљиво обузет
срећом.
бити плитког џепа бити скромних материјалних могућности, не бити имућан.
бити по добру повољно се развијати; слутити на добро, давати разлога за
веровање да ће на крају бити како треба.
бити под [нечијим] штапом а. бити под нечијом контролом, влашћу,
доминацијом. б. бити под нечијим претњама, бити у ситуацији да субјекту неко
поставља услове уз претњу силом.
бити под <црном> земљом бити мртав, бити у гробу.
бити под паром бити припит.
бити под сукњом покоравати се жени или мајци, ништа не одлучиватибез
жениног или мајчиног мишљења.
бити празних џепова (празног џепа) бити без новца.
бити прва виолина имати главну реч у нечему, бити главни.
бити при <здравој> памети бити нормалан, бити душевно здрав.
бити при вину бити припит (од вина).
бити при себи 1. бити при свести, бити прибран. 2. бити нормалан, урачунљив.
бити пун бува бити довитљив, препреден, спретан.
бити пун крви и меса бити пун живота.
бити пун поштења као самар свиле бити непоштен.
бити раван (једнак) нули бити безвредан, бескористан, безначајан, рђав.
бити род по крви и млеку имати истог оца и мајку.
бити с [неким] на равној нози бити равноправан с неким.
бити с [неким] на ратној (рђавој) нози бити с неким у свађи, у
мепријатељству.
бити све и сва (свја) имати сву власт над другима, бити најмоћиији.
бити свет за себе бити довољан сам себи; бити другачији од тталих, бити
необичан.
бити свиња <према [некоме]> понашати се изузетно ружно рема некоме.
бити свој 1. бити самосталан. 2. бити у роду.
бити свој господар а. бити самосталан, независан. б. бити економски
независан.
бити свој на своме бити независан у одлучивању, бити самосталан слободан.
бити сит [некога, нечега] неко је некоме дозлогрдио, дојадио, мсшто је некоме
дозлогрдило, дојадило, бити незадовољан неким, нечим.
бити сит и пресит [некога, нечега] неко је некоме веома дозлогрдио, дојадио,
нешто је некоме веома дозлогрдило, дојадило, бити веома незадовољан
неким, нечим.
бити слабе петље бити слабић, бити попустљив.
бити сладак на језику бити слаткоречив, умети се улагивати се,
лепим речима прикрити своје намере.
бити слатке крви а. бити племенит, добар, саосећајан. б. бити умиљат, драг.
бити слепо оруђе (слепим оруђем) у [нечијим] рукама
покорно извршавати туђу вољу, бити средство за остваривање нечијих
циљева.
бити сличан (налик) [некоме, нечему] као јаје јајету бити веома сличан
некоме, нечему, бити скоро идентичан с неким, с нечим.
бити срећне (сретне) руке <у [нечему]> имати успеха, имати среће.
бити старога кова бити старомодан, руководити се некадашњим системом
вредности.
бити сува (сувог) грла бити јако жедан.
бити танких ушију имати веома добар, осетљив слух, одлично чути.
бити тврд на новцу бити шкрт.
бити тврд на ушима а. бити наглув, слабо чути. б. бити немузикалан, немати
слуха.
бити тврде главе бити тврдоглав, непопустљив, задрт.
бити тврде памети тешко схватати, бити глуп.
бити у [нечијим] шакама бити у нечијој власти, бити под нечијом контролом.
бити у [нечијим] шапама бити у нечијој власти, бити под нечијом контролом.
бити у [нечијој] власти бити под нечијом контролом, зависити од некога.
бити у голој води бити веома ознојен, бити потпуно мокар од шоја.
бити у греху покр. чекати ванбрачно дете, бити у другом стању (п девојци).
бити у другом (благословеном) стању бити трудна, бремени1.1.
бити у другом плану бити мање важан, бити споредан, незапажен, бити у
позадини.
бити у духу [нечега] бити у складу с нечим; држећи се општег смисла, смера
нечега.
бити у духу [с неким] бити с неким у мислима, мислити на искога.
бити у жалости жалити за умрлим; носити црнину као знак жалости за умрлим.
бити у моди бити општеприхваћен, савремен, популаран, омиљен.
бити у првим редовима а. истицати се, бити на најистакнутијем месту, бити
по рангу, положају међу првима. б. излагати се опасностима (у борби).
бити у првом плану бити истакнут, запажен, бити на првом месту.
бити у пуној (најбољој) снази бити здрав, јак и виталан, бити у кондицији.
бити у свакој чорби мирођија мешати се у све.
бити у свом филму бити окренут себи, не реаговати, не придавати значаја
ономе што је другим људима важно.
бити у стању бити кадар, способан, моћи учинити или поднети
мешто, имати могућности.
бити у току <догађаја> бити информисан о актуелним збивањима, пратити
дешавања, новости, информације.
бити у тону с [неким, нечим] бити у складу с неким, с нечим, не одударати од
некога, од нечега.
бити уских видика бити нетолерантан, немати разумевања за
различита мишљења, схватања, начин живота.
бити хладан као шприцер бити хладнокрван, присебан, не узбуђивати се
беспотребно.
бити цар на своме сам управљати својим власништвом, бити независан и
слободан.
бити чему ваљати, вредети, бити способан за нешто; бити леп, згодан.
бити чист као бомбон (бомбона) бити у најбољем реду; бити потпуно у
складу с прописима.
бити чиста чела бити поштен.
бити чистих прстију <у [нечему]> не бити умешан у иеки нечастан, прљав
посао.
бити чистих руку бити поштен, честит, поштено радити.
бити широке (благе, податне) руке бити дарежљив, давати, делити не
штедећи.
бити широке воље бити добро расположен.
бити широких видика бити толерантан, отворен, имати разумевања за
биће триста јада десиће се нешто лоше, биће зло и наопако
бог с тобом (вама) <био> (поштапалица за појачавање чуђења, пребацивања,
прекора) пази шта радиш, прибери се, опамети се.
брат брату то је... (вредети) разг. не мерећи сваку ситницу, у најмању руку,
најмање, по најнижој процени.
буди на речи при којој си разг. не заборави шта си хтео да кажеш (при
упадици у нечије причање).
буди на чему си разг. не заборави шта си хтео да кажеш (при упадици у нечије
причање).
где био да био свеједно где се налазио.
где ти (глу, јој...) је била памет? разг. како си ()е...) могао (могла...) учинити
такву глупост?
глава је [некоме] у торби неко се налази у животној опасности.
далеко је од добра лоше је, зло је.
да нема (да му није) носа, траву би пасао врло је глуп, ограничен, и
примитиван, по интелектуалним способностима није далеко од животиње.
док је (тече, траје) сунца и месеца вечно, увек, заувек.
Кад оргија сунце = у пуном сунчевом сјају (Страхињић Бане)
док је [у некоме] душе док је неко жив, док не пропадне.
доћи / долазити (бити) као наручен (поручен) доћи / долазити у правом
тренутку, појавити се / појављивати се у згодан час, када је најпотребније.
душа је [некоме] на језику бити на самрти, умирати; бити тешко неизлечиво
болестан.
Душа му је у торби велика је несрећа, невоља.
живи били па видели уверићете се у то кад-тад, у будућности ће се показати
да је то тачно.
зло је [некоме] неко осећа мучнину.
знати (видети) колико је сати знати, видети у чему је ствар; видети, схватити
лош ток нечега, схватити праву истину.
има (било је) [некога] као мрава (мрави) има некога у изузетно великом броју
(о људима).
има (биће) дана за мегдана биће времена да се огледамо, да одмеримо
снаге.
је ли [неко, нешто] чему? вреди ли?
када (ако) [нечија] буде горња када, ако неко добије власт, када неко дође на
власт.
како било <да било> 1. макар како, свеједно. 2. у сваком случају, иркос свему.
3. несавесно, тек да се уради.
коментар је сувишан све је јасно, нема потребе за објашњавањем.
леже [неко] колико (какав) је дуг и широк дрско, бесрамно
лако је [некоме] при души бити добре воље, весео, расположен.
лежати (бити) [некоме] на души имати некога или нешто на савести, бити
одговоран због нечије смрти, патње и сл.; бити некоме на терету, оптерећивати
некога.
ма шта било по сваку цену, свакако.
међу нама <буди> речено нека се ово даље не разглашава, рећи ћу ти (вам)
у поверењу, нека буде наша тајна.
на којој је доби у којем је месецу трудноће.
наћи се (бити) на оптуженичкој клупи бити оптужен, позван на судску
одговорност, одговарати пред судом.
наћи се (бити) у небраном (необраном) грожђу доспети у
неприлику, наћи се у незгодној ситуацији, у тешком положају.
наћи се / налазити се (бити) [некоме] при руци а. бити у близини, на дохват.
б. бити некоме од помоћи, од користи, бити у нечијој близини како би могао,
када затреба, пружити помоћ, бити спреман да се некоме пружи помоћ, да се
буде од користи.
наћи се / налазити се (бити) под лупом <јавности> бити критички
посматран, праћен, бити строго контролисан. не бити [некоме] ни шегрт у
способностима, у знању, у вештинама бити далеко испод некога, заостајати за
неким.
не бити [некоме] ништа не бити с неким у сродству, не бити с неким у
пријатељским односима.
не бити вредан (достојан) [некоме] обућу одрешити бити недостојан некога,
бити у сваком погледу нижи од некога, бити безначајан у односу на некога.
не бити вредан (достојан) [некоме] прах с обуће отрти бити недостојан
некога, бити у сваком погледу нижи од некога, бити безначајан у односу на
некога.
не бити вредан (достојан) [некоме] прашину с обуће обрисати / брисати
бити недостојан некога, бити у сваком погледу нижи од некога, бити безначајан
у односу на некога.
не бити за књигу слабо, тешко учити, бити ограничених интелектуалних
не бити некоме ни у уву (увету) уопште не занимати некога, не марити за
нешто.
не бити ни род ни помоз (помози) Бог не бити ни по чему близак с неким, не
бити ни рођак ни пријатељ.
не бити од јуче не бити наиван, неискусан, имати животног искуства, имати дуг
век.
не бити са овога света својим погледима на живот, схватањима, > истемом
вредности потпуно се разликовати од већине људи, живети потпуно другачије
од већине људи,
не бити чист бити умешан у нешто лоше, незаконито.
не бити читав не бити нормалан, не бити при здравој памети.
не може бити о томе речи не долази у обзир.
нека буде шта буде шта год се десило, није важно шта ће се десити.
нема (није било) [некоме] равна бити бољи од свих, нико се с иским не може
(није могао) упоређивати, мерити.
неће [неко] <још> дуго ускоро ће умрети.
није (нема) <ни> броја огромна количина, изузетно много, неизмерно (о
нечему избројивом, с издвојеним јединкама).
није (нема) ни на (за) <један> зуб сасвим је мало, недовољно је, то је ситница,
то је незнатан посао, задатак.
није [неко] траву пасао не бити глуп, наиван; разумети се у нешто, имати
знање о нечему. није [некога] брига некоме је свеједно, неко не мари.
није бог зна шта (какав) не вреди много, није ништа нарочито.
није греда не представља никакав проблем, не смета, лако је решити, лако је
за то.
није друге мора се, нема избора.
није ђаво него враг све је то исто (обично о неком злу, о некој невољи),
свеједно је.
није ни гавран црн колико <га> кажу не мора неко бити онако лош, не мора
нешто бити онако лоше, тешко, неугодно колико се претпоставља, сматра.
није о главу није преко потребно, није живот у питању.
није свака чизма за сваку ногу није свако за сваки посао.
није све тако црно не мора све на крају бити лоше, поред мноштва лоших
ствари има и нешто позитивно, добро.
није се с [неким, нечим] шалити не треба поступати неопрезно, не треба
заборављати с ким, са чим се има посла, некога, нешто треба схватати
озбиљно како би се избегле непријатне последице.
није силе разг. 1. није хитно. 2. није потребно, није нужно.
није ти <то> нека фора жарг. то што си урадио није духовито, домишљато;
ниси се показао, исказао.
није турска сила 1. може и без тога, нема потребе, није неопходно. 2. није
хитно, има још времена, не треба журити.
није чиста ствар (нису чисте ствари) нешто није у реду, нешто није легално,
поштено, у складу са законом.
није шала 1. није мала ствар, није мало, није ситница. 2. озбиљно је, важно је.
није шија него врат то је једно те исто, једнако је, нема никакве разлике.
нико [некоме] није (није био) раван бити бољи од свих, нико се с неким не
може (није могао) упоређивати, мерити.
нико није од Бога дан нико није незаменљив, нико није заувек предодређен за
нешто, нико није једини који све зна.
нисам (ниси итд.) весло (весла) сисао нисам (ниси итд.) наиван, лаковеран,
приглуп, нећу (нећеш итд.) на то насести.
нисам те среће нисам толико срећан да би ми се то могло десити, остварити.
ниси (нисте...) од шећера ништа ти (вам...) неће бити ако покиснеш
(покиснете...), не плаши (плашите...) се да покиснеш (покиснете...).
нисмо заједно овце (козе) чували (пасли) нисмо ми једнаки, нисмо истог
ранга, угледа, не потичемо из исте средине, не можеш се са мном
упоређивати.
нису [некоме] све дуге на месту бити шашав, глуп, ћакнут, не бити сасвим
нормалан.
од тог брашна неће бити погача од тога неће бити ништа, неће бити никаквог
резултата, бескористан посао.
осећати се (бити) као риба на сувом осећати се непријатно; осћати се
беспомоћно, не сналазити се, бити у проблемима.
осећати се (сналазити се, бити) као риба у води осећати се пријатно,
угодно, сигурно; добро се сналазити.
отегнути се (бити дуг) као гладна (зла, царева) година чинити се изузетно
дугим.
пасти (треснути, опружити се, пружити се, љоснути) колико (како) је дуг и
широк при паду се опружити целом дужином | гла по тлу, читавим телом
ударити о тло.
постати (бити) други човек сасвим се променити.
све је црно све је лоше и бесперспективно.
седети (бити, вртети се, горети, стајати и сл.) <као> на <живој> жеравици
бити врло узнемирен, нервозно чекати; бити у ишријатном положају.
седети (бити, стајати) [некоме] за вратом а. стално надгледап1,
контролисати некога. б. гонити некога. в. претити некоме.
седети (бити, стајати) <као> на иглама бити нервозан, нестрпљив,
узнемирен; врпољити се; осећати нелагодност.
стајати (бити, држати се) на глиненим (стакленим, климаиим, слабим)
ногама 1. бити без чврстог ослонца, бити нестабилан; бити слаб, немоћан. 2.
бити непоуздан, непроверен.
стајати (стати, застајати, бити) као громом ошинут (ударен, погођен) остати
пренеражен, запрепаштен, забезекнут, јако и шенађен.
тешко је [некоме] при души бити нерасположен, опхрван тешким мислима.
то је [нечије] масло то је нечија подвала, смицалица, то је неко мгкоме
злонамерно приредио, то је неко смислио.
то је други падеж то је нешто сасвим друго, то је друга ствар, то се разликује
од претходног.
ту је ђаво у томе је проблем, потешкоћа.
у реду је [нешто] урађено је, решено је, сређено је нешто како треба, нешто је
добро.
у томе је (и јесте) виц управо је тако, у томе је супштина, о томе се ради.
у томе је ђаво у томе је проблем, потешкоћа.
у џепу је [нешто] сигурно је, осигурано је.
ухватити се / хватати се (пасти / падати, наиђи / наилазити, насести, иђи,
дођи / долазити, бити навучен) на лепак
постати / постајати жртва преваре, обмане, насести, бити насамарен.
чаша се препунила (прелила, чаша је препуна) доста је, не може се више
трпети, мера се превршила.
чврсто седети (бити) у седлу контролисати ситуацију, бити сигуран на свом
месту, положају.
шта би, би свршено је, сада је касно, више се не може поправити, изменити,
треба прихватити онако како јесте.
шта је ту је свршено је, сада је касно, више се не може поправити, изменити,
шта је било, било <је> свршено је, сада је касно, више се не може поправити,
шта му је то му је више се не може поправити, изменити.
БИТИ (2)
бије [некога] глас неко је познат, чувен, о некоме се прича (обично лоше), о
некоме влада одређено (обично лоше) мишљење.
бити (туђи, ударити) жицу [код некога] покушавати да се нешто постигне
ласкањем, чињењем некоме по вољи.
док (докле) [некоме] срце <у грудима> бије док је неко жив, до краја нечијег
живота.
истући / тући (бити, измлатити / млатити, пребити, изудараги) [некога] као
вола у купусу немилосрдно, јако истући / тући мскога.
мико [некога] није шибао (био, тукао) по ушима <да уради (учини, каже)
[нешто]> нико некога није терао, нико није тражио од некога да учини нешто,
неко је нешто учинио својом нољом, без принуде.
БИТИ СЕ
бити се (бусати се, лупати се) у прса а. јуначити се. б. хвалисаги се,
разметати се, претерано истицати своје заслуге.
бити се (грувати се) у груди 1. жалити због нечега, кукати, јадиконати,
показивати жалост за неким или због нечега. 2. разметати се, хвалити се
нечим, нападно истицати своје заслуге и прлине.
борити се (бити се) као ала с берићетом водити тешку, истрајиу борбу.
БИТИСАТИ
било и битисало било па прошло.
БИЧ
бич божји велико зло, велика несрећа, божја казна.
БИШАН
бос босан (босијат, босишан, босцат, бошан) сасвим бос.
БЛАГ
штедећи.
благи дани 1. време од Богојављења до Божића. 2. период, дани када се не
пости, када се мрси.
БЛАГО
бело благо сребро, сребрни новац.
благо од човека (од жене, од детета) веома добар, племенит човек (жена,
дете).
благо цара Радована огромно недостижно богатство.
божје благо оно што је неопходно, корисно, оно што је пријатно (о киши, хлебу
и др.).
живо благо стока.
за благо примити / примати поверовати / веровати.
за морско благо ни под којим условима, ни за шта на свету, ни по коју цену, ни
у ком случају.
закопано благо недоступне, неприступачне вредности.
ни за царево благо ни под којим условима, ни за шта на свету, ни по коју цену,
ни у ком случају.
пливати у благу живети у изобиљу, у богатству.
ситно благо овце и козе.
БЛАГО (прилог)
уснути <благо> у Господу преминути, умрети.
БЛАГОВАТИ
аговати и бпаговати живети у благостању, уживати.
БЛАГОСЛОВ
божји благослов деца, пород, потомство.
чекати божји благослов не чинити ништа да би се остварило, постигло нешто
што се чека, жели.
БЛАГОСЛОВЕН
бити у другом (благословеном) стању бити трудна, бременита.
БЛАЖАН
блажни дани период, дани када се не пости, када се мрси.
БЛАТО
бацити / бацати блато [на некога] оклеветати / клеветати неког, окаљати /
каљати нечије име; увредити / вређати некога.
ваљати се по блату (у блату) 1. живети врло неморално. живетиу беди.
вући (вуцарати) нечије име по блату увредити / вређати, оклеветати /
клеветати некога.
вући [некога] по блату окаљати / каљати нечије име, оклеветати / клеветати
некога,увредити / вређати некога.
вући у блато [некога] морално кварити некога.
дићи се из блата вратити част, углед, поново задобити своје место у друштву.
дићи / дизати (подићи / подизати) [некога] из блата вратити / враћати углед,
част некоме, помоћи / помагати некоме да се врати у друштво, спасити /
спасавати некога.
извлачити кола из блата а. покушавати да се исправи учињена |грешка,
спасавати нешто из невоље, из тешке ситуације. б. улагати велике напоре,
напрезати се, запињати.
извући / вући (извадити / вадити, извлачити) [некога] из блата спасити /
спасавати нечији углед, част, помоћи / помагати мскоме у невољи.
као блата врло много.
наћи се у блату доживети срамоту, понижење, претрпети неуспех, наћи се у
неприлици.
оборити (срозати) [некога] у блато уништити нечији углед, осрамотити
некога.
окаљати / каљати блатом увредити / вређати, оклеветати / клеветати некога.
пасти (потонути, срозати се) у блато изгубити углед, част, осрамотити се,
морално посрнути.
правити [некога] од блата онога ко је уништен, онемогућен, скрајнут и сл.
вратити, подићи, поново активирати јер је потребан (обично у јавном животу).
БЛЕД
блед као авет веома, изузетно блед.
блед као крпа (зид) врло, изразито блед (од болести, страха).
блед као смрт врло блед.
БЛЕНУТИ
гледати (бленути, буљити, зијати) као теле у шарена (нова) врата гледати
тупо, несвесно, без разумевања.
БЛЕСАВ
направити се / правити се (начинити се / чинити се) луд (лудим, глуп,
глупим, блесав, блесавим) направити се / правити се невешт, необавештен о
нечему, неупућен у нешто.
БЛИЖИ
кошуља је [некоме] ближа (преча) од капута (кабанице, хаљине) 1. свој род
је ближи, пречи од туђина. 2. свако је себи најпречи, свако прво брине о себи.
БЛИЗАНЦИ
сијамски близанци веома блиско, нераздвојно повезане особе, појаве, ствари.
БЛУДАН
блудни (изгубљени, расипни, разметни) син онај који је напустио своју
породицу, друштво, заједницу и пошао лошим, рђавим путем у животу.
БОБ
гледати у боб гатати, врачати, предсказивати судбину, прорицати.
дати / давати (продати / продавати) за боб и грашак дати / давати у
бесцење, продати / продавати далеко испод стварне предности.
не вредети (не ваљати) ни пишљива (ни пишива, ни шупљега, ни по, ни
пола, ни зрно, ни зрна) боба не вредети баш иишта, бити потпуно безвредан.
просто као боб сасвим лако, једноставно, јасно.
рећи (казати) бобу боб, а попу поп рећи истину отворено, без уиијања, рећи
све свакоме.
БОГ
Боже помози како тако, не толико лоше.
последњи> дуг Богу платити преминути, умрети.
ако Бога знаш (знате) поштапалица за појачавање чуђења, преоацивања,
прекора.
бацати се камењем (капом) на (у) Бога 1. чинити нешто веома моше, неко
бити за богове бити одлично, изврсно, изузетно.
Бог <је> узео (позвао, примио) [некога] <к себи> неко је умро, преминуо.
Бог би га <свети> знао не зна се, нико не зна, непознато је.
Бог би га разумео несхватљиво је, не може се разумети.
бог богова 1. изванредно, одлично, веома добро. 2. онај који је главни,
најмоћнији.
Бог зна ко (шта, где, како, колико, зашто и др.) не зна се ко (шта, где, како и
др).
Бог и <божја> вера нема сумње, заиста.
Бог и батина онај који је главни, који је свемоћан.
Бог и богме заиста, сасвим сигурно, ето видиш.
Бог и душа заиста, доиста, стварно (за исказивање вероватноће).
Бог је узео ушур [од некога] неко је рођен с неким недостатком, неко има неку
ману.
Бог с тобом (вама) <био> (поштапалица за појачавање чуђења,
пребацивања, прекора) пази шта радиш, прибери се, опамети се.
Бог свети (један, сам) зна не зна се, нико не зна, непознато је.
Бог те питај (пита) када (шта, колико, како, зашто и др.) не зна се када (шта,
колико и др.). Бога питај не зна се, нико не зна, непознато је.
Богом кумити (салетати) [некога] преклињати, веома молити некога.
Богу душу трпети неиздрживе, тешко подношљиве болове.
Богу иза леђа (за леђима, иза ногу) врло далеко, далеко од цивилације, у
недођији, у забаченом крају.
Богу је плакати велика штета, за жаљење, жалосно, у лошем стању.
Боже сачувај (сахрани, заклони) 1. при зграњавању због нечег непријатног,
тужног. 2. у (сујеверном) страху, при отклањању неке непријатне помисли. 3.
при појачаном одбијању.
Боже ти склони 1. при зграњавању због нечег непријатног, тужног. 2. у
(сујеверном) страху, при отклањању неке непријатне помисли. 3. при
појачаном одбијању.
видети свога бога 1. добити заслужену казну. 2. доживети нешто непријатно,
страдати. 3. слутити да ће се нешто непријатно десити и унапред се помирити
с тим.
где Бог свога нема врло далеко, далеко од цивилације, у недођији, у
!
забаченом крају.
где је Бог рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилације, у
гледати <у> [некога] као <у> Бога задивљено посматрати некога.
Господ (Бог) је призвао [некога] <к> себи умрети.
да Бог заклони 1. при зграњавању због нечег непријатног, тужмог. 2. у
(сујеверном) страху, при отклањању неке непријатне момисли. 3. при
дати (предати) Богу душу умрети, преминути.
дати цару царево, а Богу божје дати свакоме оно што му прииада, онолико
колико му припада, измирити своје обавезе према некоме.
добићеш ти (добиће он итд.) свога бога платићеш (платиће итд.) за то што
радиш (ради итд.), сносићеш последице тога што радиш, бићеш кажњен.
другог бога нема то је тако и другачије не може бити, ништа
друго не преостаје. жали Боже штета, узалуд је.
живети (уживати) као мали бог живети лагодно, у благостању.
за Бога <милога> поштапалица за појачавање чуђења, пребацивања,
прекора.
за име Бога поштапалица за појачавање чуђења, пребацивања, прекора.
знати свога бога предосећати, слутити нешто лоше и унапред ( с мирити с
тим.
и Бог ме (те, га итд.) је заборавио остао је (си, сам итд.) заборављен,
напуштен од свих.
и Богу и врагу разг. сваком, и једнима и другима.
кад је Бог по земљи ходао (ходио) 1. врло давно, у давно доба. .'. у златна
времена, у време када се много боље живело, у доба (>лагостања.
како Бог заповеда како треба, како ваља, добро, у реду.
како те Бог учи како се сам снађеш, како сам знаш, без ослањаи.а на друге.
као Бог и шеширџија разлика је толико велика да је поређење (»ссмислено,
не може се поредити, потпуно различито.
ко Бог сигурно, зацело, могао бих се заклети, сасвим је извесно.
ког(а) Бога зашто, због чега (прекорно, љутито).
који бог шта; зашто, због чега.
колико ти (вам) Бог хоће колико желиш (желите), у изобиљу, веома много.
красти Богу (од Бога) дане (време) беспосличити, дангубити, траћити време,
ништа не радити.
кумити [некога] Богом преклињати, усрдно молити некога.
моли (молите, нека моли, моле) Бога буди (будите, нека буду) срећни (што
је изостало нешто лоше, непријатно што је могло да се деси).
на правди (праву) Бога без кривице, недужно.
на праведну Богу без кривице, недужно.
назвати / називати Бога поздравити / поздрављати некога при сусрету
(спомињањем бога).
наћи цркву у којој се Богу моли ирон. обратити се за помоћ ономе ко не
може помоћи.
не ваљати ни Богу ни људима бити веома лошег здравља; не бити ни за
шта, бити неспособан и немоћан за већину послова.
људима.
не дај Боже далеко од тога, никако.
не дао Бог далеко од тога, никако.
не дати / давати ни Богу тамјана бити изузетно шкрт, никоме ништа не
давати.
неки бог нешто непознато.
нема бога то је тако и другачије не може бити, ништа друго не преостаје.
ни дај Боже (Бог) (у категоричком одрицању) ни приближно, никако.
ни за жива (живога, милога) Бога ни по коју цену, ни у ком случају, нипошто,
никако.
нико није од Бога дан нико није незаменљив, нико није заувек
предодређен за нешто, нико није једини који све зна.
ништа под <милим (драгим)> Богом баш ништа, нимало.
оправити (отпремити / отпремати, послати / слати) [некога] Богу на
истину убити / убијати некога.
отићи (ићи, одлетети, вратити се, поћи) Богу на истину умрети, преминути.
питај Бога неизвесно је, не зна се.
под Богом нимало, ни најмање; нигде на свету.
показати [некоме] свога (његовог) бога казнити некога за учињено, научити
некога памети.
попети се до Бога постићи, достићи нешто тешко достижно, пелико, изузетно
значајно.
пред Богом и људима пред свима, јавно, без прикривања.
предати дух (душу) <у руке> Господу (Богу) умрети, премипути.
препоручити своју душу <Богу (Господу)> помолити се богу (обично пред
смрт).
призвати Господа (Бога) обратити се Богу молитвом.
примити за Бога смиловати се.
примити / примати Бога отпоздравити / отпоздрављати при сусрету.
пустити [некога] с милим Богом оставити некога да ради шта хоће, оставити
некога на миру, не обраћати више пажњу на то шта неко ради.
сахрани Боже 1. при зграњавању због нечег непријатног, тужног. 2. у
(сујеверном) страху, при отклањању неке непријатне номисли. 3. при
скидати <све> свеце (богове) <с неба> грубо, много псовати, богохулити.
стајати као дрвени бог стајати непомично, бити укочен.
тога бога нема такав не постоји, нема никог таквог. 2. ни у ком случају, ни по
коју цену, нипошто.
у Бога потпуно, сасвим.
убиј Боже изузетно лоше, да не може бити горе.
убити (пребити) Бога [у некоме] премлатити, пребити, жестоко изударати
некога.
увек Бога без престанка, непрекидно, баш увек.
ухватити Бога за браду 1. остварити нешто велико, тешко достижно. 2.
постати свемоћан. 3. бити задовољан постигнутим.
шта <[коме]> Бог да (даде) како буде, на срећу, како је суђено.
БОГАЗА
стазе и богазе тешко проходни путеви.
БОГАТСТВО
пливати у богатству бити веома богат, имућан, живети у изобиљу.
БОГЗНА
богзна како (какав, колики, колико, који, шта) (обично у негацији) за
истицање квалитета, количине, интензитета.
БОГМЕ
бог и богме заиста, сасвим сигурно, ето видиш.
БОГОВЕТНИ
<по> цели (цео, читав) боговетни (божји) дан све време, током целог дана.
сваки боговетни (божји) дан свакодневно, непрестано, увек, стално.
БОД
скупљати поене (бодове) улагивати се, улизивати се, додворавати се
(обично претпостављенима).
БОЖИЋ
гојити прасе уочи Божића почињати неки посао када је већ касно, када није
остало довољно времена да би се завршио; остављати послове за последњи
час.
доћи ће [некоме] Божић ситуација ће се променити на боље, цо1ж ће за
некога боље време.
изести [одређени број] Божића имати онолико година колико се Божића
провело.
као Божић и Бадњи дан нераздвојни, стално заједно.
БОЖЈИ
по цели (цео, читав) боговетни (божји) дан све време, током целог дана.
бич божји велико зло, велика несрећа, божја казна.
бог и <божја> вера нема сумње, заиста.
божје благо оно што је неопходно, корисно, оно што је пријатно (о киши,
хлебу и др.).
божје царство загробни живот, небо, рај.
божји благослов деца, пород, потомство.
божји глас (гласови) црквено звоно.
божји дан други дан Божића.
божји људи просјаци.
божји човек не сасвим нормална особа.
дати цару царево, а Богу божје дати свакоме оно што му припада, онолико
колико му припада, измирити своје обавезе према иекоме.
до миле (божје, премиле, сите) воље колико и како се хоће, до мдовољења
својих прохтева; неограничено.
донети дете на божје видело породити се, родити дете.
красти божје дане беспосличити, дангубити, траћити време, иишта не
радити, занемаривати послове.
на божју правду без кривице, недужно.
са свих <божјих> страна одасвуд.
сваки боговетни (божји) дан свакодневно, непрестано, увек, стално
чекати божји благослов не чинити ништа да би се остварило, постигло
нешто што се чека, жели.
чудо божје 1. нешто необично. 2. врло много, у великој количини.
БОЗА
БОЈА
бранити боје заступати; представљати.
показати праву боју након прикривања показати, открити своју праву
природу, намеру, мишљење (обично у лошем смислу).
показати се у правој боји након прикривања показати, открити своју праву
приказати / приказивати (видети / гледати, представити / представљати)
[кекога, нешто] у ружичастој (светлој, лепој, доброј) боји приказати /
приказивати (видети и др.) улепшано, оптимистички.
приказати / приказивати (видети / гледати, представити / представљати)
[некога, нешто] у црној (тамној, ружној) боји приказати / приказивати
(видети и др.) неповољно, негативно, песимистички.
приказати / приказивати (описати / описивати, представити /
представљати) [нешто, некога] у правој боји приказати / приказивати
(видети и др.) онако како јесте, реално.
променити боју 1. од страха или стида пребледети или зацрвенети се. 2.
променити политичко уверење, прећи у другу партију.
у дугиним бојама у бојама спектра.
БОЈАТИ СЕ
бојати се (плашити се) празне пушке а. плашити се нечега безопасног, што
не може да нашкоди (што онај који се плаши то не зна). б. бити плашљив,
кукавица, плашити се без разлога.
бојати се (плашити се, чувати се) [некога, нечега] као живе ватре веома
се плашити некога, нечега.
бојати се [некога, нечега] као врана скелеџије (бродара)
уомште, нимало не марити за некога, за нешто, не обраћати па / км.у на
некога, на нешто.
плашити се (бојати се, клонити се) <и> своје (властите) сене
(сенке) бити претерано плашљив, бојажљив, неповерљив, омрезан.
БОЛАН
болно место (тачка) а. мисао, успомена, сећање које изазива оол. б.
слабост, недостатак неке замисли, незгодна, непријатна ( грана некога или
нечега.
БОЛЕСТ
боловати оддечје болести (од дечјихболести) чинити (обичмо мање)
грешке, промашаје, који се јављају уз почетак неког рада, услед недостатка
искуства.
зубна болест онај који је веома досадан, несносан, оно што је неома
досадно, несносно, напаст.
преболети дечје болести савладати почетне тешкоће, превазићи проблеме
који се јављају уз почетак неког рада.
чинити [некоме] <мртву> болест покр. изазивати неугодне по1'ледице по
некога, чинити некоме нажао.
БОЛЕСТАН
бити болестан од духа заст. бити ментално болестан, луд, умоболан.
имати болесни (усијани) мозак бити фанатик, занесењак.
на смрт болестан тешко, неизлечиво болестан.
БОЛЕТИ
боли ме брига не тиче ме се, свеједно ми је, врло важно.
од тога боли мозак то је веома тежак мисаони проблем, то је мапорно
умовање.
БОЛОВАТИ
бол овати од дечје болести (од дечјих болести) чинити (обично мање)
искуства.
БОЉЕ
боље се удала него <што> се надала нешто је успело, испало боље од
очекиваног, посао је успешно завршен упркос неповољним изгледима.
БОЉИ
[нечија] боља половина нечија супруга.
БОМБА
бацити бомбу изазвати велико изненађење.
експлодирати (одјекнути, пући) као бомба (попут бомбе) изазвати
сензацију.
на бомбу на брзину, на превару.
упасти (пасти) као бомба доћи изненада, банути.
БОМБОН(А)
БОРБА
борба за насушни хлеб напори, рад за обезбеђивање егзистенције, за
одржање живота.
борба на живот и <на> смрт борба до крајњих могућности, граница;
огорчена борба.
борба прса у (о) прса борба из непосредне близине.
борба с ветрењачама 1. узалудна, бесмислена, безизгледна борба. 2. борба
с умишљеним противником.
животна борба напори, рад за обезбеђивање егзистенције, за одржање
живота.
самртна борба агонија, ропац.
БОРИТИ СЕ
борити се (оделити се / делити се, растати се / растајати се) с душом
умрети / умирати, бити на самрти.
борити се (тући се) на живот и <на> смрт борити се до краја, до победе или
пораза, борити се бескомпромисно, огорчено.
борити се до последње (задње) капи <крви> борити се до краја, до крајњих
могућности, до смрти.
БОС
бити го и бос врло сиромашан, без икакве имовине.
бос по трњу трчати бити извргнут великим непријатностима и кчикоћама.
проћи / пролазити (провести се) као бос по трњу доживети / доживљавати
велике непријатности, неприлике, веома лоше проћи / пролазити.
БОСАН
БОСИЈАТ
БОСИШАН
БОСОТИЊА
босотиња и голотиња а. беда, оскудица, сирамаштво. б. бедни, сиромашни
људи.
БОСТАН
бостанџији бостан (краставце) продавати објашњавати нешто ономе који то
много боље зна.
обрати <зелен> бостан лоше проћи, пропасти, настрадати, иаграбусити,
претрпети неуспех.
БОСТАНЏИЈА
бостанџији бостан (краставце) продавати објашњавати неш то ономе који
то много боље зна.
БОСТИ
бости очи штрчати, не уклапати се, не бити у складу с нечим, деловати
непријатно и упадљиво.
БОСЦАТ
БОЧИТИ СЕ
слагати се (бочити се) као рогови у врећи (џаку) не слагати се међусобно,
живети у неслози, свађи.
БРАВА
бити (налазити се, седети и сл.) с оне стране (с ону страну, с друге
стране, иза) браве бити у затвору, тамници.
сместити (стрпати, посадити, послати) [некога] иза (с друге стране)
браве ухапсити, затворити некога.
ставити кључ у браву обуставити производњу због неповољних околности,
пасти под стечај.
БРАДА
веровати на браду веровати на реч, веровати без доказа.
виц с брадом стари виц који многи већ знају; оно што је одавно познато.
главом и брадом лично, сам.
говорити (мрмљати, мумлати, мрсити, шапутати) <себи> у браду говорити
тихо и неразговетно.
дао бих (дам) браду (главу, живот, руку) могао бих да се кладим, чврсто
сам уверен, јамчим. дати браду чврсто гарантовати, бити сигуран у нешто.
дићи / дизати на браду узети / узимати на поверење, на реч.
за своју браду у властиту корист, за лични рачун.
запалити / палити [некоме] браду осрамотити / срамотити, понизити /
понижавати некога.
имати браду бити одавно познат, чувен, причан (о шалама, вестима и сл.).
омастити браду 1. имати велику материјалну корист, окористити се. 2.
најести се укусних јела. 3. доживети нешто лепо, пријатно.
пљунути / пљувати [некоме] у (на) браду осрамотити / срамотити, понизити
/ понижавати некога.
пуна шака браде велика срећа, корист, успех; одлично, не може бити боље.
рећи / говорити (казати, скресати) [некоме нешто] у брк <и у браду> рећи
некоме нешто отворено, директно, без увијања, без околишања.
узети браду у шаке побећи од некога.
узети на браду прихватити одговорност за нешто.
ухватити бога за браду 1. остварити нешто велико, тешко достижно. 2.
БРАДАТ
брадати виц стари виц који многи већ знају; оно што је одавно мознато.
БРАЗДА
ђаволска бразда граница морално допуштеног.
заорати (повући) бразду оставити трага, имати важну улогу.
заорати (повући) прву бразду бити први, пионир у неком послу, отпочети
нешто.
изаћи (изићи) из праве бразде скренути с правог пута, одступити од
моралних норми. родна бразда завичај.
у бразду ући почети живети сређеним, мирним, породичним животом;
средити се, дисциплиновати се.
БРАК
брак на леву руку брак припадника аристократије, племства са особом из
нижег сталежа, морганатски брак.
БРАНИК
стати (изаћи, ставити се) на браник узети нешто у одбрану, бити, постати
бранилац нечега.
БРАНИТИ
бранити боје заступати; представљати.
БРАНИТИ СЕ
бранити се са два гола длана бранити се сам, без туђе помоћи.
БРАТ
брат брату то је... (вредети) разг. не мерећи сваку ситницу, у најмању руку,
брат по млеку онај кога је дојила иста жена.
голи брат сиромах, бедник.
живети као брат и сестра 1. живети у слози. 2. живети без сексуалних
односа.
као брат брату најискреније, без увијања.
мокри (весели, вински, ноћни) брат пијаница, испичутура, друг у пићу.
он је говну брат погрд. безвредан, бескарактеран човек, мизерија.
топли брат жарг. ирон. хомосексуалац.
БРАТИ
брати (збирати, набрати) кожу на шиљак бити спреман на батине, казну,
оштру критику, грдњу.
не бери бриге (бригу) ништа се не брини, буди спокојан, све ће бити у реду.
побрати / брати (покупити / купити) аплаузе постићи / постизати успех,
покупити / купити (скинути / скидати, побрати / брати) кајмак имати
највише користи од свих, узети / узимати оно што је најбоље.
БРАШНО
За које (чије) бабе здравље (душу, брашно) зашто (би), ради 'н га (када се
неки поступак сматра бесмисленим, узалудним, пссциљним), нема смисла,
нема разлога за то.
од тог брашна неће бити погача од тога неће бити ништа, неће биникаквог
смејати се (церити се, кесити се) као луд на брашно смејати се без
разлога; смејати се неконтролисано, глупо, као будала.
БРБЉАТИ
брбљати (говорити, причати) као <стара> баба говорити без поребе,
брбљати којешта, говорити претерано.
брбљати као чавка много говорити, не затварати уста.
БРДО
као од брда одваљен кршан, крупан, јако развијен; врло снажан.
кола иду (су кренула, кренуше, су пошла, пођоше, обрнуше) [некоме] низ
брдо (низа страну, стрмо) пошло је наопако, по злу, почети пропадати
(материјално, морално).
нешто се иза брда ваља нешто се спрема, нешто је на помолу (обично лоше,
зло).
обећати / обећавати брда и долине обећати / обећавати оно што је
неоствариво, нереално.
обећати / обећавати златна брда обећати / обећавати оно што је
преко брда и долина врло далеко, посвуда.
с брда с дола збркано, неповезано.
БРЕГ
као од брега одваљен кршан, крупан и јак.
БРЕМЕ
бреме година старост.
бреме носити бити у другом стању.
заћи у бреме затруднети, остати у другом стању.
носити <тешко> бреме на души имати нечисту савест, бити оперећен нечим.
ослободити се бремена породити се, донети бебу на свет.
растати се с бременом породити се, донети бебу на свет.
скинути бреме <с врата> ослободити се неке невоље, муке, непријатне
обавезе.
БРЖЕ
час брже што је могуће брже, што пре.
БРЗ
бити брз на језику бити брзоплет, непромишљен у говору, рећи,
одговорити без размишљања.
брз као зец веома брз, хитар.
брз као муња (стрела) изузетно брз, муњевит.
на брзу руку на брзину, у журби, површно.
БРЗИНА
филмском брзином веома брзо.
БРИГА
баш ме брига не тиче ме се, свеједно ми је, врло важно.
боли ме брига не тиче ме се, свеједно ми је, врло важно.
брига и главобоља врло велика брига.
бринути туђу бригу беспотребно се мешати у туђе ствари.
девета (десета, последња, седма, шеста итд.) брига нешто неважно,
сасвим споредно.
немати <четири> бриге ништа се не бринути.
није [некога] брига некоме је свеједно, неко не мари.
да се тешкоће, проблеми забораве, заборавити на непријатне ствари и
променити / мењати своје расположење набоље.
пребринути бригу завршити (с успехом) нешто што је изазивало бригу,
страховање.
претурити бригу на другога неки посао, обавезу, дужност и сл. пребацити на
другога.
претурити бригу преко главе завршити (с успехом) нешто што је изазивало
бригу, страховање.
скинути бригу с врата решити се бриге, ослободити себе или другог брига,
нечег непријатног.
БРИЈАЧ
ићи (ходати, кретати се) по оштрици ножа (бријача, бритве) бити, налазити
се у непосредној опасности, излагати се опасности.
БРИНУТИ
БРИСАТИ
јести (брисати, млатити) као мећава врло брзо и халапљиво јести.
натрљати (истрљати, натрти, протрљати, обрисати / брисати, убрисати)
[некоме] нос укорити, изгрдити некога, очитати мскоме лекцију.
бити недостојан некога, бити у сваком погледу нижи од некога, бити
безначајан у односу на некога.
БРИТВА
док си (док би) рекао бритва веома брзо, за врло кратко време.
ићи (ходати, кретати се) по оштрици ножа (бријача, бритве) бити,
налазити се у непосредној опасности, излагати се опасности.
БРК
гладити брк бити нечим врло задовољан, изражавати задовољство.
насмејати се / смејати се (церити се) [некоме] у брк некоме се отворено,
дрско, без увијања ругати.
обесити (опустити) брк (брке, бркове) покуњити се, снуждити се,
онерасположити се.
омастити / мастити брк (брке, бркове) 1. јести / најести се укусних и масних
јела. 2. имати од нечега велике користи.
пљунути себи у брк осрамотити се.
рећи / говорити у бркове (у брке) говорити једва чујно.
рећи / говорити у по брка рећи / говорити с презиром.
скресати / кресати (казати, рећи) [некоме] истину у лице (у брк, у очи)
рећи / говорити некоме истину отворено, без страха.
смејати се (смешкати се) испод брка (под брком) смејати се, смешкати се
кришом, подмукло.
смеје се (смеши се) некоме брк некоме се на лицу види радост,
задовољство.
БРОДАР
бојати се [некога, нечега] као врана скелеџије (бродара)
уопште, нимало не марити за некога, за нешто, не обраћати пажњу на некога,
на нешто.
марити (хајати) [за некога, за нешто] као врана за скелеџију (бродара)
на нешто.
БРОЈ
<ни> броја се не зна [нечему] огромна количина, изузетно много, неизмерно
(о нечему избројивом, с издвојеним јединкама).
без броја много, многи; безграничан.
дошли су у пуном броју сви су дошли, без изнимке.
и вук сит (вуци сити) и овце (козе, јагањци, стадо) на броју сви су
задовољни, свима је по вољи, нађено је компромисно решење, супротности су
доведене у сагласност.
није (нема) <ни> броја огромна количина, изузетно много, жчпмерно (о
БРОЈАТИ
бројати [некоме] залогаје (сваки залогај) пазити, гледати, мерити колико
неко једе.
бројати дане нестрпљиво очекивати завршетак (дуготрајног) посла, обавезе и
сл.
бројати звезде <на небу> 1. беспосличити, дангубити, ленчарити. 2. бити
склон сањарењу; сањарити.
бројати последње дане бити на самрти, очекивати скору смрт.
не зна да броји до три (пет) не зна ништа, глуп је, ограничен је.
БРОЈАТИ СЕ
виде се (броје се) [некоме] <сва> ребра бити врло мршав.
БРУКА
брука и срамота (грдило, покор) велика брука, велика срамота.
пуца (пукла је, пући ће) брука сазнаје се (сазнало се, сазнаће се) на нечију
срамоту.
БРУС
дати брус не дати ништа.
добити брус не добити ништа.
дошла (дође) коса до бруса (на брус) постати неиздрживо.
знати брус не знати (ништа).
као пчела на брусу никако; ништа; веома лоше
БРУСИТИ
набрусити / брусити (наоштрити / оштрити) зубе на [некога] (на [некоме])
напасти / нападати некога оштрим речима, изгрдити / грдити, критиковати
некога, припремити се / припремати се за свађу с неким.
набрусити / брусити (наоштрити / оштрити) зубе на [нешто] имати, осетити
/ осећати, показати / показивати велику жељу за нечим (обично за неким
јелом).
подбрусити / брусити (извући, измакнути, окренути, потпрашити) пете
побећи / бежати главом без обзира, што је могуће брже, утећи, изгубити се.
БУ
<па> џа или бу једно или друго, или или, мора се донети одлука.
БУБА
имати бубу (бубе) у глави заносити се чудним мислима, имати чудне идеје,
бити луцкаст.
имати мушице (бубе, бубице, муве) <у глави> бити својеглав, хировит,
мушичав: имати шашаве, луцкасте, чудне идеје.
лењ као буба веома лењ.
лења буба разг. експр. ленштина, нерадник.
БУБАЊ
доћи (доспети) на бубањ 1. материјално пропасти, доспети на јавну продају,
дражбу. 2. постати јавним.
ићи (отићи / одлазити) на бубањ материјално пропасти, доспети на јавну
лицитацију, бити на јавној продаји, дражби.
остати / остајати у бубњу не успети / не успевати у нечему; чекати на
поновно одлучивање о нечему.
ударити / ударати [нешто] у <бубњеве и> таламбасе а. разгласити /
разглашавати, објавити / објављивати нешто на све стране, да се прочује,
нападно рекламирати нешто. б. бучно се радовати нечему, претерано
исказивати своју радост.
ударити / ударати у бубањ непотребо, навелико разгласити / разглашавати,
раструбити, учинити / чинити јавним.
ударити / ударати у бубњеве и таламбасе бучно, помпезно разгласити /
разглашавати, раструбити, учинити / чинити јавним.
БУБИЦА
мушичав: имати шашаве, луцкасте, чудне идеје, заносити се чудним мислима.
истерати / терати (избити / избијати) [некоме] бубице из главе чинити /
чинити да се неко уразуми, освести, опамети, да се ослободи необичних и
луцкастих мисли.
миран (тих) као бубица сасвим миран.
БУБНУТИ
рећи (казати, бупнути, бубнути, лупити) и остати жив изрећи будалаштину,
велику глупост (обично несвесно).
БУБРЕГ
живети као бубрег у лоју живети у изобиљу, изврсно, уживати.
размекшати [некоме] бубреге пребити, претући некога.
БУВА (БУХА)
правити (начинити / чинити, градити) од муве (буве) слона (медведа,
коња, вола) преувеличати / преувеличавати ствари, догађаје и сл.
требити буве излежавати се, ленчарити.
умети потковати буву <на леду> бити врло спретан, вешт.
БУДАК
будак у крчевину <забити> започети неки напоран посао, иочети се нечим
озбиљно бавити.
будак у ледину започети неки напоран посао, почети се нечим озбиљно
бавити.
будак у руке <узети> започети неки напоран посао, почети се нечим озбиљно
бавити.
кад пукне будак више главе када наступи смрт.
БУДАЛА
будала на квадрат веома, сасвим будаласт човек.
дворска будала лакрдијаш, онај који је предмет подсмеха.
испасти будала неспретним поступцима или речима оставити утисак будале,
глупана, незналице.
направити / правити [некога] будалом убеђивати / убедити некога у нешто за
шта је очигледо да није тако, преварити / варати некога на очигледан, дрзак
начин.
направити / правити [од некога] будалу убеђивати / убедити некога у нешто
за шта је очигледо да није тако, преварити / варати некога на очигледан, дрзак
начин.
направити / правити од себе (из себе) будалу изврћи се / извргавати се
руглу, подсмеху, испасти смешан, будаласт, глуп. направити / правити себе
будалом изврћи се / извргавати се руглу, подсмеху, испасти смешан,
будаласт, глуп.
правити се будала (будалом) претварати се, правити се невешт, неук.
БУЂЕЛАР
познавати [некога] као свој буђелар веома добро познавати некога.
БУЛА
вреди [некоме] као були гаће ирон. немати користи од нечега.
као була у јагоде неспреман, неприпремљен.
БУЉИТИ
БУНДЕВА
као преко бундева без реда, хаотично.
БУНИКА
јесги бунике (буника) бити луд, неразуман, шашав.
најести се буника (јести бунике) бити луд, блесав, изгубити моћ расуђивања.
БУНИТИ СЕ
бунити се као Грк у апсу (хапсу) бучно, енергично негодовати, иротестовати,
БУЊИШТЕ
бацити на буњиште 1. одбацити некога као неспособног. ' тврши започети
посао.
отићи на буњиште бити одбачен као неспособан.
БУПНУТИ
БУРА
бура у чаши воде ирон. велико узбуђење због незнатног разлога.
ветар сејати, буру жети дочекати, сносити последице лошег рада или
поступака.
долетети (банути) као бура појавити се брзо, нагло, изненада или бучно.
БУРГИЈА
пара врти где бургија неће новцем се постиже и оно што је на други начин
немогуће, новцем се све може постићи.
продавати (извијати) бургије чинити, говорити којешта ради постизања неког
циља.
БУРЕ
буре (бачва, врећа) без дна оно што захтева стално, бескрајно улагање,
непрекидно трошење новца.
буре барута нестабилно подручје изложено сталној ратној опасности.
глава је [некоме] као буре имати јаку главобољу, бити мамуран.
дебео као буре (бачва) врло дебео.
БУСАТИ СЕ
бити се (бусати се, лупати се, ударати се, грувати се) у прса (груди) а.
јуначити се. б. хвалисати се, разметати се, претерано, нападно истицати своје
заслуге и врлине.
БУЏАК
бабин буџак нар. северозападна страна хоризонта, бабина греда.
крити се (скривати се) по буџацима крити се од света, тражити склониште.
по буџацима кришом, тајно.
нешто.
стерати [некога] у буџак довести некога у безизлазан положај.
ВАВИЛОН
ВАГА
бити језичац (језичак) на ваги (вази) бити пресудни, одлучујући чинилац,
фактор.
играти језичца (језичка) на ваги (кантару) бити пресудни, одлучујући
чинилац, фактор.
ставити / ставл>ати (метнути / метати) [нешто] на вагу процепити /
процењивати нешто, одмерити / одмеравати нешто.
ВАГАТИ
бирати (мерити, вагати) речи одмерено се изражавати, водити рачуна о
ВАДИТИ
вадити (извлачити, вући) <вруће> кестење (кестене) из ватре <[за некога]>
излагати се опасности, неугодностима уместо другога, радити тежак, неугодан,
незахвалан посао уместо другога; сносити последице туђе кривице.
вадити (лечити) флеке отклањати мамурлук, отклањати последице
претераног конзумирања алкохола (обично ујутро).
вадити (повадити) [некоме] душу намучити / мучити, измалтретирати /

малтретирати некога, досадити / досађивати, додијати / додијавати некоме.
извадити / вадити (изнети / износити, извући / извлачити) [нешто] из
нафталина оживети / оживљавати нешто заборављено, преживљено, вратити /
враћати нечему актуелност, обновити / обнављати нешто што је време
прегазило.
извући / вући (извадити / вадити, извући / извлачити) [некога] из блата
спасити / спасавати нечији углед, част, помоћи / помагати некоме у невољи.
пити (сисати, вадити, цуцлати) [некоме] крв на сламку (сламчицу, памук,
цевчицу) а. исцрпљивати, изнуривати некога. б. немилосрдно експлоатисати,
искоришћавати, израбљивати некога. в. злостављати, мучити некога. г.
досађивати некоме, гњавити некога, стварати некоме непријатности.
ВАЖАН
врло важно ирон. то није важно, небитно је, свеједно.
чинити (правити) важно лице представљати се угледним, значајним, важним.
ВАЗДУХ
бити (остати) у ваздуху (зраку) бити нерешен, неокончан.
виси (лебди, лежи) [нешто] у ваздуху (зраку) 1. а. нешто непосредно
предстојм, може се догодити сваки час. б. нешто се наслућује, постоји нешто
неодређено. 2. имати неизвесну будућност.
живети од ваздуха (зрака) живети без сталних прихода, бити без зараде,
живети у немаштини
зидати (градити) <златне> куле у ваздуху (по ваздуху, у облацима, у
облаку, по облаку, на облаку) заносити се нереалним, неостваривим,
несигурним плановима, радити узалудан посао.
одлетети / летети (отићи) у ваздух (зрак) експлодирати, бити разнет
експлозијом.
осећати барут у ваздуху (зраку) предосећати, наслућивати, предвиђати рат.
ВАЉАТИ
бацати (ваљати, дићи / дизати, оборити / обарати, сипати) [на некогај
душа (душе) ваља заиста, стварно; додуше; треба, ваља рећи истину.
не ваљати (му, јој...) посао није добро то што радиш (ради...), ме радиш
(ради...) паметно, на лошем си (је...) путу.
не ваљати ни Богу ни људима бити веома лошег здравља; не (шти ни за шта,
бити неспособан и немоћан за већину послова.
не вредети (не ваљати) <ни> <по (пола)> луле дувана не нредети баш
ништа, бити потпуно безвредан.
пола, ни зрно, ни зрна) боба не вредети баш мишта, бити потпуно безвредан.
ВАЉАТИ СЕ
ваљати се по блату (у блату) 1. живети врло неморално. 2. жинети у беди.
зло).
пливати (ваљати се) у новцу (парама) бити врло богат, имати много новца.
пуцати (цркавати, умирати, превијати се, падати, ваљати се) од смеха јако
и дуго се смејати.
ВАПИЈУЋИ
глас вапијућег у пустињи узалудан позив на нешто, узалудно упозорење,
вапај, узалудан покушај да се утиче на некога.
ВАРИТИ
кувати (варити) своју чорбу радити свој посао.
ВАС
на (у) сав (вас, цео) глас што је мотуће гласније, врло гласно; отворено, јавно;
упорно (тражити, причати и сл.); одлучно, смело.
ВАТРА
<скочити (бити спреман, ићи)> [за некога] <и> у ватру и у воду бити
спреман жртвовати се за некога, бити, остајати уз некога и у највећој
опасности; бити некоме потпуно одан.
бежати као од ватре бежати од нечега плашећи се велике опасности.
бојати се (плашити се, чувати се) [некога, нечега] као живе ватре веома се
плашити некога, нечега.
где има дима, <ту> има и ватре у свакој причи барем нешто је истина, кад се
нешто прича, мора да у томе има истине.
горети на две ватре 1. бити у двострукој опасности, бити угрожен с две
стране, наћи се / налазити се између два зла. 2. бити у недоумици.
дати (стиснути) ватру табанима дати се у бег, нагло побећи.
дати / давати петама (ногама) ветра (крила, ватру) побећи великом брзином,
што је могуће брже, побећи главом без обзира.
жива ватра а. врло темпераментна особа. б. врло вредна, окретна особа.
играти се ватром излагати се опасности, улазити у опасност због
лакомисленог поступања са стварима које могу бити опасне.
изгутати (изести) ватру претрпети оштру критику, грдњу.
ићи као на ватру добро се продавати, бити тражен (о роби).
отворити (осути, сасути) паљбу (ватру) на [некога, нешто]
почети некога оштро нападати речима, жестоко некога критиковати.
отворити / отварати (осути / осипати, оборити / обарати, даги / давати,
придати) <живу> ватру на [некога] напасти / пападати некога оштрим
речима, оштро критиковати некога, п м рдити / грдити некога.
пасти / падати у ватру разгневити се, разјарити се, ражестити се.
пећи се на истој ватри проћи / пролазити кроз иста животна искушења, кроз
исте невоље, суочити се / суочавати се с истим проблемима.
нећи се на тихој ватри бити дуго и непрекидно изложен опа| постима,
невољама, проблемима.
прегрмети прву ватру издржати прва искушења, претрпети прве тешкоће.
сасути ватру на [некога] напасти некога оштрим речима.
ставити (метнути, дати) руку у ватру <за [некога]> јамчити, гарантовати за
некога.
ВЕДАР
као гром из ведра неба изненада, потпуно неочекивано.
под ведрим (отвореним) небом а. напољу, на отвореном. б. без крова над
главом, без склоништа.
ВЕДРИТИ
ведрити и облачити бити свемоћан, имати сву власт, господацити,
управљати, заповедати; имати главну реч.
ВЕЗАН
везана (завезана) врећа неспретњаковић, сметењак.
прибити / прибијати (привезати, везати, приковати, дати / давати) [некога]
на стуб срама извргнути / извргавати некога јавној срамоти, јавном руглу,
злонамерно јавно изнети / износити нечије недостатке.
ВЕЗАТИ
<једва> саставити / састављати (везати / везивати) крај с крајем једва, с
муком обезбедити / обезбеђивати основна средства за живот, живети тешко, у
сиромаштву, у новчаној оскудици.
вежи (обеси) то мачку за (на, о) реп све је узалуд, можеш то отписати.
везати (свезати) [некоме] уста не дозволити некоме да говори, ућуткати
некога.
запушити (зачепити, затворити, заптити, запечатити, везати, свезати)
[некоме] уста доказима, аргументима приморати некога да престане говорити,
ућуткати некога.
можеш то везати (обесити) мачку за (на, о) реп све је узалуд, можеш то
отписати.
ВЕЗАТИ СЕ
везала се (завезала се, затворила се, свезала се, уставила се) [некоме]
вода не моћи више мокрити, престати мокрити.
везати се смртним чвором везати се до смрти, бити заувек, доживотно везан
за некога или нешто.
ВЕЗИВАТИ
ВЕК
<за> век и амин заувек, за вечита времена, за свагда, довека.
дан до века целог живота, стално.
док је (траје) света <и века> увек, заувек, за сва времена, за вечна времена.
за век века заувек, за вечита времена, за свагда, довека.
на (за) све веке <векова> заувек, за вечита времена, за свагда, довека.
како је света <и века> одувек.
ВЕЛИК
велика (крупна, голема) зверка важна, моћна, утицајна, значајна особа.
и велико и мало сви без разлике, без обзира на узраст, и деца и одрасли.
имати велика уста правити се важан, хвалисати се.
имати велико срце саосећати с другима.
крупна (велика) риба врло утицајна особа, човек на положају. попримити /
попримати (узети / узимати, добити / добијати) нелике (највеће,
неслућене, неочекиване, незамисливе...) размере повећати се / повећавати
се, порасти / расти, појачати ( с / појачавати се у великој, највећој мери.
ВЕЛИКИ
у великој невољи, неприлици, у тешкој ситулцији.
велики дан веома успешан дан; веома значајан дан.
велики дани дани Велике недеље (недеље пред Ускрс).
велики човек знаменит, значајан, истакнут човек, особа изузетпих квалитета.
великим гласом заст. врло гласно.
велико дете детињаста одрасла особа.
водити (имати, држати) главну (прву, велику) реч 1. имати највећи утицај,
одлучивати о битним стварима. 2. бити у центру пажње, говорити више од
других.
гласом великијем заст. врло гласно.
ударити / ударати (дати / давати, зазвонити / звонити, обесити / вешати,
изнети / износити) на велико звоно (на велика звона, на сва звона) широко
разгласити / разглашавати нешто, учинити / чинити нешто јавним, обелоданити
/ обелодањивати нешто, говорити о нечему на сва уста.
ВЕЛИМ
право велиш (велите) тачно говориш (говорите), мислиш (мислите).
ВЕНЧАТИ СЕ
венчати се (оженити се / женити се) око врбе (под врбом) ступити / ступати
у ванбрачну заједницу.
ВЕО
пао је [некоме] вео с очију схватити, увидети истину, право стање, освестити
се.
ВЕРА
алал <ти> вера! свака част, браво (узвик одобравања).
бог и <божја> вера нема сумње, заиста.
вера на колену реч која се лако крши.
дати (задати, залагати) <тврду> веру чврсто обећати, заклети се.
дати веру за неверу обећати нешто, а потом то не урадити, не
одржати дату реч. *
држати (чувати) веру држати дату реч, дато обећање.
никаква (ниједна) вера непоуздана, бескарактерна, лоша особа.
пасја вера непоуздана, бескарактерна, лоша особа.
погазити (кренути, покренути, преломити, преврнути, променити и др.)
веру (вером) не одржати дату реч.
примити на веру прихватити, признати унапред нешто као тачно, истинито, не
тражећи доказе.
радити [нешто] у доброј вери радити нешто добронамерно.
стајати под вером бити верена (о девојци).
ухватити веру зарећи се, свечано обећати.
ВЕРОВАТИ
веровати на браду веровати на реч, веровати без доказа.
поверовати (не поверовати) својим ушима чути нешто невероватно, нешто у
шта је тешко поверовати; бити веома изненађен.
ВЕСЕЉЕ
окренути / окретати (бацити, ударити, терати) бригу на весеље настојати да
се тешкоће, проблеми забораве, заборавити / мборављати на непријатне
ствари и променити / мењати своје рлсположење набоље.
ВЕСЕО
ВЕСЛАТИ
веслати кашиком брзо јести.
ВЕСЛО
нисам (ниси итд.) весло (весла) сисао нисам (ниси итд.) наинан, лаковеран,
ВЕТАР
поступака.
ветар у врећу (џак) хватати радити узалудан, јалов, непотребан посао.
гонити (терати, хватати) ветар капом (рукама) радити узалудан, јалов,
непотребан посао.
дати / давати петама ветра (крила, ватру) побећи великом
брзином, побећи главом без обзира. дим на ветру нешто несигурно, нестално.
држати се зубима за ветар бити без ослонца, потпоре, помоћи.
дува ветар (промаја) кроз [нечије] џепове бити потпуно без новца.
дунуо је (дува) други (нови) ветар измениле су се прилике, околности.
знати одакле (откуда, с које стране, који, какав) ветар дува (пири) знати
шта се крије иза нечега, знати право стање, праве нечије намере; знати одакле
долази нека опасност.
јурити (гонити) ветар радити узалудан, јалов, непотребан посао.
који (какав) ветар [некога] донесе (дотера, доведе) којим чудом, откуд,
каквим случајем, којим стицајем околности је неко дошао.
који (какви) ветрови [некога] донеше којим чудом, откуд, каквим случајем,
којим стицајем околности је неко дошао.
окренути / окретати (обрнути / обртати, преврнути / превртати) кабаницу
према (по, проти) ветру променити / мењати мишљење, став у зависности од
друштвених или политичких прилика, прилагодити се / прилагођавати се
приликама.
окренути / окретати капут према ветру променити / мењати мишљење, став у
зависности од друштвених или политичких прилика, прилагодити се /
прилагођавати се приликама.
отићи у ветар бити лако, олако, лакомислено потрошен (о новцу).
повијати се (окретати се, ићи) како ветар дува поступати, управљати се,
мењати своје ставове према околностима, приликама, бити превртљив,
служити свакој власти.
повијати се (окретати се, ићи) према ветру поступати, управљати се,
рећи / говорити у ветар рећи / говорити узалуд, у празно, без одјека.
шибати по ветру узалуд се трудити око нечега; бавити се нечим бесмисленим.
ВЕТРЕЊАЧА
борба с ветрењачама 1. узалудна, бесмислена, безизгледна борба. 2. борба с
умишљеним противником.
ВЕЋ
то <већ> и врапци <на крову (под стрехом)> знају (цвркућу, причају) свима
је већ познато, то није никаква тајна.
већ та доба покр. већ дуго, већ одавно.
ВЕЧАН
вечита (вечна, сва) времена заувек.
заспати вечним (последњим) сном еуфем. умрети.
отићи у вечни мир умрети.
ВЕЧЕРАТИ
знати шта је <и> цар вечерао бити упућен у сва догађања, у све кпиости,
знати мноштво неважних ствари.
ВЕЧИТ
вечита (вечна, сва) времена заувек.
ВЕЧНИ
вечни дом гроб, загробни живот на небу.
испратити [некога] на последњи (вечни] починак присуствовати нечијој
сахрани.
отићи на вечни починак еуфем. умрети, преминути.
ВЕШ
износити [нечији] прљав веш говорити о некоме ружне ствари.
ВЕШАЛА
вешала би кући донео врло сналажљив, који све успева да (>крене у своју
корист.
дићи [некога] с вешала спасити некога сигурне смрти.
као да је с вешала пао веома уплашен, престрављен.
омастити вешала бити обешен.
ВЕШАТИ
набити / набијати (набацити / набацивати, натаћи / натицати, обесити /
вешати) [некоме нешто (некога)] на нос (о нос) пребацити / пребацивати
некоме нешто, прекорити / корити некога због нечега, замерити / замерати
некоме због нечега. 2. упадљиво указати / указивати некоме на некога као
пример за углед, наметљиво, неумерено говорити некоме о нечему.
ВЕШАТИ СЕ
вешати се [некоме] о врат грлити некога.
вешати се уз [нечије] скуте тражити нечију заштиту, сматрати се нечијим
подаником, држати се нечије власти.
ВИД
видом и невидом јавно и тајно.
за вида док се још види, док је још дан, док још има дневног светла.
изгубити / губити (испустити / испуштати) [некога, нешто] из вида а.
престати / престајати видети некога, нешто, не видети више некога, нешто. б.
фиг. не узети / не узимати некога, нешто у обзир, не водити рачуна о нечему,
сметнути / сметати с ума некога, нешто.
имати [некога, нешто] у виду мислити на некога, нешто, имати некога, нешто
на уму, водити рачуна о некоме, нечему.
не испуштати [некога, нешто] из вида а. нетремице, упорно гледати,
посматрати некога, нешто. б. пажљиво, стално пратити нечије кретање,
мотрити на некога, нешто.
нестати / нестајати из вида не видети се, не бити видљив, ишчешути /
ишчезавати.
под видом [нечега] под лажним изгледом, представљајући, приказујући као да
је нешто друго а не оно што стварно јесте.
претворити се у вид и слух напрегнути сву пажњу, максимално се
сконцентрисати.
ВИДЕЛО
ВИДЕТИ
видети (пребројати) све звезде <на небу (небесима)> осетити јак бол,
угледати светлаце пред очима од бола (обично од ударца, пада и сл.).
видети дно потрошити; попити.
видети као на длану јасно видети.
видети муке намучити се.
видети све црно бити песимистички настројен, видети само негативну, лошу
страну ствари.
видети света пропутовати по разним земљама, крајевима.
видети свога бога 1. добити заслужену казну. 2. доживети нешто непријатно,
страдати. 3. слутити даће се нешто непријатно десити и унапред се помирити с
тим.
видећеш његових гусала он ће се лоше провести, рђаво ће проћи.
гледати (видети) [некоме, нечему] у душу пажљиво, до танчина посматрати,
испитивати.
гледати (видети) голим (простим, слободним) оком гледати без икаквих
помагала (наочара, двогледа, телескопа...).
да видиш гусала да видиш шта се десило, да видиш чуда.
да ми (ти, му...) дупе (гузица) види пут (пута) путовати без неког разлога,
путовати само ради разоноде, ради разбијања свакодневне монотоније.
да те више не видим не појављуј се више преда мном, не долази више у
контакт, у додир са мном.
да те моје очи не виде не појављуј се више преда мном, не долази више у
живи били па видели уверићете се у то кад-тад, у будућности, време ће
показати да је то тачно.
знати (видети) како је [некоме] на (при, у) срцу (око срца) знати, видети како
се неко осећа, шта проживљава, шта га мучи.
имаш га шта и видети леп, наочит, велики, крупан.
не видети (гледати) даље од носа имати ограничена запажања, уске видике,
не уочавати битно.
људима.
не видети шуму од дрвећа (стабала) видети појединости, детаље, али не и
целину, од ситница не видети оно главно.
не моћи [некога, нешто] <очима> видети мрзети некога, нешто.
немаш га шта видети мали, ситан, неугледан, неразвијен.
што видео, не видео направи се / прави се невешт, као да то ниси видео.
ВИДЕТИ СЕ
виде се (броје се) [некоме] <сва> ребра бити врло мршав.
ВИДИК
бити на видику а. бити на таквом месту где га свако може видети, бити
уочљив. б. помаљати се, приближавати се на даљину с које се може јасно
видети. в. приближавати се, ближити се.
бити уских видика бити нетолерантан, немати разумевања за различита
мишљења, схватања, начин живота.
изаћи (изићи) / излазити (избити / избијати) на видик постаги / постајати
јасан, очит, показати се / показивати се, изаћи / излазити у јавност.
изгубити се (ишчезнути, нестати, отићи) с видика не бити више видљив, не
видети се више.
изнети / износити (извести) [нешто] на видик објавити / објанљивати,
изложити / излагати нешто, учинити / чинити нешто доступним јавности,
познатим.
ВИКА
пробити / пробијати [некоме] мозак виком (галамом) несносно
узнемиравати некога виком, галамом, буком.
цика и вика велика галама, бука, метеж.
ВИКАТИ
виче (дере се, урла, кричи) [неко] као да га кољу претерано се дере, урла из
свег гласа, што може јаче.
говорити (причати, викати, хвалити, кудити, грдити, олајавати и др.) на
сва уста говорити (хвалити, кудити и др.) отворено, јавно, без устезања, много,
разносити вести о некоме, нечему.
алармирати, викнути / викати, дићи / дизати) на узбуну упозорити /
упозоравати на опасност, позвати / звати на будност.
ВИКНУТИ
ВИЛА
као покисле виле снужден, покуњен, зловољан.
ВИЛАЈЕТ
ударити намет на вилајет оптеретити народ, становништво наметима,
порезима, давањима.
ВИЛЕ
правити од игле виле преувеличавати, претеривати.
ВИЛИЦА
развалити (разглавити, разјапити) вилице 1. јако зевнути, зевати. 2.
прегласно говорити; почети викати, галамити. 3. веома се зачудити, запањити
се.
ВИНО
бити при вину бити припит (од вина).
ни вино ни вода превртљив, непоуздан човек.
покрстити (крстити) вино помешати / мешати вино с водом.
ВИНСКИ
вински дух заст. алкохолно испарење; алкохол, алкохолно пиће.
ВИОЛИНА
прва виолина онај који има главну реч у нечему, који је главни.
свирати (играти) другу (трећу) виолину имати, играти споредну улогу, бити
од другоразредног значаја.
свирати (играти) прву виолину имати главну реч у нечему, бити главни.
ВИСИНА
гледати (говорити и др.) с висине гледати (говорити и др.) с
омаловажавањем, с потцењивањем, с презиром, охоло, надмено.
ВИСИТИ
виси (лебди, лежи) [нешто] у ваздуху (зраку) 1. а. нешто непо| редно
предстоји, може се догодити сваки час. б. нешто се наслућује, постоји нешто
висити [некоме] о врату бити некоме на бризи, старању; бити некоме на
терету.
висити о (на) длаци бити у великој опасности.
висити о души бити главна, највећа брига.
висити о концу бити у великој опасности.
живот [некоме] виси о концу неко је у животној опасности, на 1 .шрти.
ВИСОК
висок датум последњи дани у месецу када је плата или пензија скоро
потрошена (у случају када се плата или пензија примају почетком месеца).
висок као гора веома висок.
високо друштво слој друштва који чине богати, моћни, угледни.
на високом (највишем) нивоу високе вредности, веома квалитетан, веома
цењен. 2. на најбољи начин, веома квалитетно, прло стручно.
попети се (успети се, испети се) на високе степенице доспети до високог
државног положаја, руководећег места.
стајати на високим гранама бити у веома повољном положају, уживати
велики углед.
сусрет (конференција, скуп, разговори) на највишем нивоу сусрет,
непосредна комуникација између највиших представпика држава.
у високим годинама у дубокој старости.
ВИСОК(О)
гледати [на некога] с висока односити се према некоме охоло, падмено, с
омаловажавањем, с потцењивањем.
ВИСОКО
дићи / дизати (дигнути, подићи / подизати, уздигнути / уздизати, издићи)
<високо> нос уобразити се / уображавати се, постати / постајати охол,
умишљен, узохолити се, направити се / правити се важан, имати о себи.високо
мишљење.
држати <високо (смело)> заставу бити предводник, вођа, бити на челу.
ВИТИ СЕ
вити се (превијати се) као црв бити лукав, препреден, способан за
проналажење излаза из тешких ситуација.
ВИЦ
брадати виц стари виц који многи већ знају; оно што је одавно познато.
виц с брадом стари виц који многи већ знају; оно што је одавно познато.
у томе је (и јесте) виц управо је тако, у томе је суштина, о томе се ради.
ВИЦИОЗАН
окретати се (кретати се, вртети се) се у <зачараном (вициозном)> кругу не
налазити излаз, решење, не постизати ништа, остајати увек на истом.
ВИШЕ
више <или> мање углавном, донекле, претежно; отприлике, ту негде, тако
некако.
мање <или> више углавном, донекле, претежно; отприлике, ту негде, тако
некако.
ВИШИ
попети се на више гране (на вишу грану) поправити материјално стање,
положај.
ВЛАДАТИ СЕ
ВЛАСТ
бити [некоме] у власти бити под нечијом контролом, зависити од некога.
бити у [нечијој] власти бити под нечијом контролом, зависити од некога.
држати [некога] у својој власти имати некога под својом контролом,
господарити неким.
изгубити / губити власт над собом не моћи се савладати, суздржати,
изгубити / губити самоконтролу, контролу над собом, не моћи више
контролисати своје поступке.
одметнути се / одметати се од власти престати / престајати покоравати се
власти, закону, отказати / отказивати послушност власти, ставити се / стављати
се ван закона.
ВЛАСТИТИ
дати / давати ссвој (властити)> печат [нечему] дати / давати обележје,
карактер нечему, оставити / остављати свој траг на нечему.
купати се у <властитом (сопственом)> зноју 1. јако се знојити, бити веома
ознојен. 2. бити на муци, у неприлици.
откинути / откидати (одвојити / одвајати, дати / давати, отргнути) од
својих (властитих) уста одвојити / одвајати од својих недовољних средстава,
од онога чега ни сам давалац нема довољно, ускратити / ускраћивати себи у
корист другога.
платити / плаћати из свог (властитог) џепа платити / плаћати својим новцем.
плашити се (бојати се, клонити се) <и> своје (властите) сене (сенке) бити
претерано плашљив, бојажљив, неповерљив, опрезан.
потући / тући [некога] његовим <властитим> оружјем победити /
побеђивати некога користећи се његовим методама, средствима, начином
борбе.
стати на своје (властите) ноге постати самосталан, финансијски независан,
стећи самосталност.
чути [нешто] својим <властитим (рођеним)> ушима чути нешто лично,
непосредно (и тако знати нешто, сазнати за нешто, а не из нечије приче о томе,
посредно, из друге руке).
ВЛАХ
да се Власи не сете (досете) прикрити право стање.
измесити (смотати) [некога] као Влах питу пребити, измлатити некога.
ВЛАШКИ
циганска (влашка) година врло дуго време.
чудити се као влашка млада веома се чудити; снебивати се.
ВО
глуп као во врло глуп.
дерати се као во гласно викати, плакати.
и во се [некоме] отели некоме све полази за руком, неко има много среће.
истући / тући (бити, измлатити / млатити, пребити, изударати) [некога] као
вола у купусу немилосрдно, јако истући / тући некога.
теглити (вући) као во радити тешко и веома много.
ВОДА
бити гола вода бити веома ознојен, бити потпуно мокар од зноја.
бити у голој води бити веома ознојен, бити потпуно мокар од зноја.
девета вода кисела врло далеко или никакво сродство.
доћи (пасти) на ниске воде осиромашити, финансијски пропасти.
замануо (замахао) [неко] воду (водом) не моћи више мокрити, престати
мокрити.
замутити / мутити [некоме] воду створити / стварати некоме неочекиване
тешкоће, проблеме.
знати [нешто] као воду одлично нешто знати.
иде (удара) [некоме] вода на уста осећати жељу за јелом (обично кад се види
или осети укусно јело); осећати неодољиву жељу за нечим.
избацити с прљавом водом из корита и дете у критици отићи иредалеко па
занемарити, одбацити и добре, позитивне стране.
има [нечега] као хладне воде има нечега у изобиљу, у великим количинама.
ићи (поћи) с [неким] и у гору и у воду ићи било куда, без обзира на
опасности.
као <хладном> водом поливен непријатно изненађен.
као две капи <воде> слични изузетно слични, исти.
као у мутну воду пропасти нестати, изгубити се без трага.
повити (пецати) у мутној води користити за себе нерегуларну, компликовану,
несређену ситуацију.
лук и вода којештарија, безначајна ствар, безвредна ствар, празна прича;
ништа.
мирна (тиха) вода мирна особа.
мутна вода однела неповратно пропало, нестало, изгубљено.
навраћати (наврнути, вући, навијати, наводити, нагонити, терати) воду [на
нечију] воденицу ([на нечији] млин) помоћи / помагати да се ствари развијају
у нечију корист, наместити / намештати, подесити / подешавати околности,
прилике у нечију корист, урадити / радити нешто у нечију корист.
ни у гору ни у воду никуда, нигде.
осећати се (сналазити се, бити) као риба у води осећати се пријатно, угодно,
сигурно; добро се сналазити.
остати жедан покрај воде бити онемогућен у коришћењу, остваривању права,
погодности које субјекту припадају или су му при руци.
отићи под (у) воду пропасти, нестати.
открити / откривати топлу воду ирон. изнети / износити познате, баналне
чињенице, нешто одавно познато представити / представљати као ново и
непознато.
пасти у воду пропасти, нестати.
патити (мучити се) као ђаво у плиткој води живети врло тешко, с много
проблема.
писати (тући) по води радити узалудан, јалов, непотребан посао.
пливати низ воду ићи линијом мањег отпора, понашати се, радити у складу са
већином, бити конформиста.
пливати уз воду радити, поступати супротно већини, бити неконформиста.
полити [некога] хладном водом учинити да нечије одушевљење нагло
спласне, угасити нечији занос.
попити [некога] у кашици <хладне> воде веома мрзети некога, уништити,
упропастити некога без гриже савести.
превести [некога] жедна (жедног) преко воде преварити, насамарити,
намагарчити некога, направити од некога будалу.
пустити (пуштати) [некога, нешто] низ воду пустити / пуштати некога, нешто
да пропадне, дићи / дизати руке од некога, нечега, препустити некога, нешто
судбини.
расти (напредовати) као из воде брзо, нагло напредовати, расти.
стала (запрла, застала) [некоме] вода не моћи више мокрити, престати
мокрити.
трести се (дрхтати, цептети) као прут (шиба) <на води> јако се трести,
дрхтати.
уста су се [некоме] залила водом осећати велику жељу за јелом, жудети за
храном.
утопити (попити) [некога] у капи (чаши) воде веома мрзети некога, уништити,
упропастити некога без гриже савести, нанети некоме зло.
хватати (грабити) воду решетом радити узалудан, јалов, непотребан посао.
ходати (ићи) као по води ходати несигурно.
чувати (држати, пазити, гледати) [некога, нешто] као кап (мало) воде на
длану односити се према некоме или нечему изузетно брижљиво, поступати с
неким, с нечим с највећом па / књом, чувати некога или нешто као највећу
драгоценост.
ВОДЕНИ
водени дани седам дана ускршње недеље. ИОДЕНИТИ
луби некоме водене за [нечим] осећати, имати велику жељу за мечим
(обично за неким јелом).
ВОДЕНИЦА
млети као <празна> воденица (<празан> млин) узалудно, испразно говорити,
блебетати, брбљати.
ВОДИТИ
водити (имати, држати) сглавну (прву, велику)> реч 1. имати највећи утицај,
других.
водити девојку на прстен јавно се верити.
водити рачуна (рачун) о [некоме, нечему] бринути се, старати се о некоме,
нечему, водити рачуна о некоме, нечему.
вући (водити) корен [од некога, из нечега] потицати, водити
порекло, бити у вези с нечим.
држати (водити) [некога] на ланцу држати некога под својом потпуном
контролом, у потчињености.
повести / водити (заиграти / заигравати, завртети) коло ступити на чело,
бити на челу неког покрета, неке акције, покренути / покретати неку акцију.
повући / повлачити (вући, водити и сл.) [некога] за нос обманути /
обмањивати, преварити / варати, изиграти некога.
терати (правити, водити) шегу [с неким] грубо се шалити на нечији рачун,
исмевати некога, збијати шалу с неким.
ВОДИТИ СЕ
ВОЈЕВАТИ
о својој торби војевати ратовати о свом трошку, обезбеђујући храну сам
себи.
ВОЈСКА
ићи као разбијена војска ићи у нереду (о мноштву људи).
расути се (разбежати се) као ракова војска разићи се, разбежати се у
нереду, на све стране.
ВОЛЕТИ
волети (мрзети, осећати) из дубине душе (срца) у највећој мери волети,
највише што је могуће, искрено волети (мрзети, осећати).
ВОЛЕТИ СЕ
слагати се (волети се, живети, гледати се) као пас и мачка не слагати се,
бити у лошим односима, живети с неким у сталном иепријатељству.
ВОЉА
до миле (божје, премиле, сите) воље колико и како се хоће, до задовољења
доћи до воље и главе претерати, прекардашити, превршити сваку меру.
за вољу или за невољу милом или силом.
изаћи (изићи) / излазити [некоме] из воље изгубити / губити нечију
наклоност, нечије симпатије.
имати злу вољу <на [некога]> бити непријатељски расположен према некоме.
истини за вољу право говорећи, да будем искрен, треба признати, заиста.
правди за вољу уистину, заиста.
преко воље 1. нерадо. 2. супротно од властите жеље.
пустити срцу на вољу не ограничавати своје жеље.
пустити / пуштати (дати / давати, оставити / остављати) [некоме] на вољу
допустити / допуштати некоме да ради по жељи, по ^ иом нахођењу. не
ограничавајући га, не контролишући га.
ући (доћи, пасти) [некоме] у вољу допасти се, свидети се некоме.
ухватити се [некоме] воље допасти се, свидети се некоме.
ВОЉАН
бити вољан хтети.
ВОЊАТИ
воња барут води се борба, окршај.
ни лук (лука) јео, ни лук (ни луком, ни на лук) мирисао (воњао) немати с
нечим никакве везе, не бити уплетен у нешто, не знати о чему се ради; правити
се да се с нечим непријатним, ружним нема никакве везе.
смрдети (заударати, воњати) као твор изузетно јако, неподношљиво
смрдети, ширити смрад око себе.
ВОСАК
жут (блед) као восак врло блед (жут).
сигурно као у воску потпуно сигурно.
ВРАБАЦ
<то> <већ> и врапци <на крову (под стрехом)> знају (цвркућу, причају)
свима је већ познато, то није никаква тајна.
добити врапца не добити ништа.
држати се као покисли врабац држати се покуњено, снуждено.
заклати [некога] као врапца убити некота без много премишљања.
јести као врабац врло мало јести.
наудиће [некоме] као врабац гуски не представљати за некога никакву
опасност.
ВРАГ
врагу из торбе искочити (скочити, утећи, побећи, испасти)
вешто се спасити, извући из тешке ситуације; лукаво се снаћи у тешкој
ситуацији.
не лези (не стој) ђаволе (враже) 1. на несрећу, као за пакост. 2. злу не
требало.
однео враг (ђаво) шалу ситуација је постала озбиљна и опасна.
продати (записати, дати, предати, завештати) душу ђаволу (врагу) кренути
лошим путем, постати зао, веома лош, уортачити се с неким лошим, ући у лош
савез.
ВРАНА
бојати се [некога, нечега] као врана скелеџије (бродара) уопште, нимало не
марити за некога, за нешто, не обраћати пажњу на некога, на нешто.
врана је [некоме] мозак (памет) попила (испила) не зна шта ради, није при
себи, није при здравој памети.
шнула ала и врана [на некога] скочили, устали сви.
уопште, нимало не марити за некога, за нешто, не (»браћати пажњу на некога,
на нешто.
то зна и пијана врана то сви знају.
ВРАНИН
(олуб (голубица, соко) из враниног (врањева, врањега, врањина) гнезда
ирон. кукавица.
ВРАЊЕВ
голуб (голубица, соко) из враниног (врањева, врањега, врањина) гнезда
ВРАТ
бацити се (пасти, обесити се) [некоме] око врата загрлити пекога (обично
ватрено).
вешати се [некоме] о врат грлити некога.
висити [некоме] о врату бити некоме на бризи, старању; бити некоме на
терету.
врат као у лабуда леп, витак врат (обично о жени).
до (преко) врата преко мере.
држати [некога] за врат имати некога под својом контролом, под својом
влашћу, држати некога у зависном положају.
дувати [некоме] за врат упорно пратити некога, бити стално на малом
растојању од некога; упорно покушавати некога претећи, надмашити, престићи,
не дозвољавати некоме да одмакне (о пословним, спортским ривалима,
конкуренцији и сл.).
заврнути (закренути, заокренути, завинути, сломити, сманути) [некоме]
шију (врат, вратом) 1. удавити, убити некога. 2.а. упропастити, уништити
некога. б. потчинити некога себи.
и на врат и на гњат брзо и без претходног размишљања, у журби, без
довољне припреме, наврат-нанос.
имати [некога, нешто] на врату (за вратом) старати се, водити бригу о
некоме, о нечему, имати некога, нешто на терету.
имати нож под вратом бити у непосредној опасности, бити у безизлазној
ситуацији.
искривити / кривити врат предуго чекати, ишчекивати да неко дође, дуго
гледати када ће неко доћи, дуго гледати за неким.
камен [некоме] о врат привезати (обесити) натоварити некоме велику бригу,
невољу, велике обавезе.
ломити врат ићи, кретати се по тешком, опасном терену. набити врат угојити
се.
навући / навлачити (натоварити / товарити, навалити / наваљивати, узети
/ узимати) беду на врат 1. упасти / упадати у невољу, у проблеме, примити /
примати на себе непријатну обавезу, одговорност. 2. упасти / упадати у
надимати врат кочоперити се, правити се важан.
натоварити (метнути) [некоме некога] за врат ставити, послати некоме
некога као контролу, инспекцију, судију.
натоварити / товарити (напртити, ставити / стављати, навући / навлачити)
[некоме некога, нешто] на врат оптеретити некога неким, нечим, наметнути
некоме бригу о некоме, нечему.
обесити [некоме нешто] о врат оптеретити некога нечим.
од врата до гњата сав, цеб, од главе до пете.
осећати [некога] за вратом имати осећај да те неко прогони; бити прогоњен
од некога.
пао је [некоме] камен са срца (с душе, с врата) неко је осетио олакшање,
одахнуо је, ослободио се стрепње.
савити / савијати (сагнути / сагињати, сагибати) врат [пред неким] а.
покорити се / покоравати се некоме, признати / признавати пораз. б. помирити
се / мирити се са судбином.
савити / савијати [некоме] врат потчинити / потчињавати некоставити /
стављати некога под своју контролу, власт, покориш / покоравати некога.
седети (бити, стајати) [некоме] за вратом а. стално надгледати,
секира за врат велика невоља; смрт.
сести (зајашити, насести, засести) [некоме] за врат а. потчинити некога,
ставити некога под своју контролу, власт, загосподприти неким.
обавезе, одговорности, невоље. 2. ослободити се сиромаштва, извући се из
обавезе.
скинути се (скидати се, пасти) [некоме] с врата а. престати / престајати бити
некоме на бризи, старању, не бити више на нечијем издржавању. б. престати /
престајати досађивати некоме, престати / престајати гњавити некога, оставити /
остављати некога на миру.
скинути терет <с врата> ослободити се, решити се неке обавезе, дужности,
неког проблема.
сломити (скрхати, скршити) врат 1. пропасти, бити упропаштен, уништен. 2.
отићи, изгубити се.
сломити / ломити (скрхати, скршити) [некоме] врат упропастити /
упропаштавати некога, уништити / уништавати некога.
ставити / стављати (метнути / метати, подносити) [некоме] нож под грло
(гушу, врат) довести / доводити некога у безизлазан положај, присилити /
присиљавати некога на нешто.
ставити / стављати [некоме] омчу <око врата> покушати / покушавати
упропастити, уништити некога, покушати / покушавати истиснути некога из
јавног или политичког живота.
стати [некоме, нечему] ногом (петом) за врат савладати, уништити, поразити
некога, нешто.
стати змији на врат (главу) отклонити опасност, угушити зло у корену.
ухватити / хватати [некога] за врат учинити / чинити некога одговорним,
присилити / присиљавати некога да се суочи са чињеницама, не дозволити / не
дозвољавати некоме да се извлачи.
ВРАТА
бацити [нешто] за врата занемарити нешто, не узети нешто у обзир.
бити (налазити се, стајати) пред вратима а. бити веома бдизу, бити надомак,
доћи ће (грануће, синуће) сунце и на наша врата биће и нама једног дана
боље, дочекаћемо и ми боља времена.
заглавити врата дати се у бекство, панично побећи.
заглавити хапсанска врата бити ухапшен, доспети у затвор.
закуцати (покуцати) / куцати [некоме] на врата а. појавити се / појављивати
се пред неким с молбом за помоћ, замолити / молити некога за помоћ,
затражити / тражити помоћ од некога. претити пропашћу. в. доћи / долазити,
стићи / стизати.
закуцати (покуцати) / куцати на [нечија] врата а. појавити се / појављивати
закуцати (покуцати) / куцати на погрешна врата затражити / | ражити помоћ
тамо где нема вајде, користи.
залупити (затворити) [некоме] врата пред носом (испред носа) не
дозволити некоме, спречити некога да уђе у тренутку када се спремао да то
учини, непосредно пре него што је то учинио.
затворити врата престати с радом, окончати рад, зауставити погон.
затворити / затварати [некоме] врата а. не примити / не примати некога;
одбити / одбијати некога. б. онемогућити / онемогућавати, спречити /
спречавати некога.
затворити / затварати врата [нечему] забранити / забрањивати ширење,
развој нечега, онемогућити / онемогућавати нешто.
иза (код) затворених врата без присуства, учешћа јавности, скривено од
јавности, тајно, у уском кругу.
ићи од врата до врата ићи од једне до друге установе, од једног до другог
места.
отворити / отварати [некоме, нечему] <широм> врата а. омогућити /
омогућавати некоме приступ; радо примати. б. пружити / пружати некоме,
нечему могућност за акцију, створити / стварати погодне услове за нешто.
показати [некоме] врата отерати, истерати некога из куће (канцеларије и сл.).
пољубити (целивати) врата наићи на затворена врата, не наћи никога код
куће (у канцеларији и сл.), узалуд доћи, вратити се необављена посла.
почистити / чистити (помести / мести) пред својим вратима водити бригу о
сопственим пословима, гледати своја посла, средити / сређивати своје, а не
туђе ствари; отклонити / отклањати сопствене недостатке.
ући / улазити на (кроз) мала (задња, позадња) врата а. постићи нешто
нередовним, заобилазним путем, протекцијом. б. појавити се у јавности
неприметно, криомице.
широм отворити [некоме] врата свесрдно, срдачно примити некога у кућу.
ВРАТИТИ
вратити жао за срамоту одговорити истом мером.
вратити / враћати (узвратити / узвраћати, одвратити / одвраћати,
одговорити / одговарати) [некоме] истом (равном, једнаком) мером
осветити се / освећивати се некоме на исти или сличан начин, узвратити /
узвраћати на исти или сличан начин, вратити мило за драго, реванширати се (у
негативном смислу). вратити / враћати [некоме нешто] с каматом
(каматама) узвратити / узвраћати некоме још више (за учињену неправду,
штету, за нанету увреду и сл.), осветити се / освећивати се некоме.
вратити / враћати [некоме] лопту (лоптицу) узвратити / узвраћати тврдњом,
аргументом који доказује супротно од онога што је саговорник рекао.
вратити / враћати дуг с каматама осветити се / светити се некоме више него
што је заслужио.
вратити / враћати зло за добро поступити / поступати незахвално, бити
незахвалан.
вратити / враћати зло злим (зло за зло) осветити се / светити се.
искривљено гвожђе вратити / враћати на своје место исправити /
исправљати нечију грешку.
одвртети филм разг. рекапитулирати догађаје, присетити се догађаја онако
како су се хронолошки дешавали ради добијања целовите слике о нечему.
ВРАТИТИ СЕ
остати / остајати (вратити се / враћати се) празних шака не добити / не
добијати ништа, не урадити ништа, не постићи / не постизати ништа,
пропустити / пропуштати прилику.
ВРАТНИ
из вратних жила из свег гласа, из све снаге, што је гласније могуће.
ВРАЋАТИ
негативном смиогу).
вратити / враћати [некоме нешто] с каматом (каматама) узкратити /
узвраћати некоме још више (за учињену неправду, штету, за нанету увреду и
сл.), осветити се / освећивати се некоме.
вратити / враћати [некоме] лопту (лоптицу) узвратити / узвраИати тврдњом,
ВРАЋАТИ СЕ
ВРАШКИ
имати врашку срећу уз много среће добро проћи, извући се, избавити се из
тешке ситуације.
ВРБА
кад на врби роди грожђе никада.
чекати крушке на врби уздати се у нешто, чекати нешто што не може да се
догоди, што се неће догодити, остварити.
ВРБОВ
поуздан (сигуран) као врбов клин врло непоуздан, несигуран.
ВРВЕТИ
врви као у кошници велика је врева, жамор.
ВРГНУТИ
ВРЕДАН
вредан (марљив, радин) као кртица веома вредан, трудољубив, устрајан,
неуморан у раду.
вредан (марљив, радин) као мрав веома вредан, марљив.
вредан (марљив, радин) као пчела врло вредан, марљив.
вредан (марљив, радин) као црв веома вредан, марљив.
злата вредан а. од велике вредности, драгоцен, изузетно важан. о. врло
спретан, вешт, умешан.
не бити вредан (достојан) [некоме] обућу одрешити бити медостојан некога,
бити у сваком погледу нижи од некога, бити оезначајан у односу на некога.
не бити вредан (достојан) [некоме] прах с обуће отрти бити иедостојан
некога, бити у сваком погледу нижи од некога, бити оезначајан у односу на
некога.
бити недостојан некога, бити у сваком погледу мижи од некога, бити безначајан
ВРЕДЕТИ
ни марјаша не вредети ништа не вредети.
брат брату то је... (вредети) разг. не мерећи сваку ситницу, најмању руку,
преди [некоме] као були гаће ирон. немати користи од нечега.
не вредети (не ваљати) <ни> <по (пола)> луле дувана не вредети баш
ништа, бити потпуно безвредан.
не вредети (не ваљати) ни пет пара не вредети баш ништа, (нгги потпуно
безвредан.
пола, ни зрно, ни зрна) боба не вредети баш ппшта, бити потпуно безвредан.
не вредети <ни> пола гроша не вредети баш ништа, бити потпупо безвредан.
не вредети ни ђавола не вредети баш ништа, бити потпуно безвредан.
не вредети ни пребијене (пребите, кршене, пробијене, пробите, шупље)
паре не вредети баш ништа, бити потпуно безвредан.
не вреди ни филера (филира) бити без икакве вредности.
ВРЕМЕ
време је прегазило (прешло) [некога, нешто] постати застарео, несавремен,
старомодан, изаћи из моде, из употребе.
време не чека неопходно је одмах, брзо деловати.
губити (траћити, тратити) време радити нешто бескорисно, залудно.
да прође време да не буде досадно; ради забаве.
дете свог времена савремен човек, онај који је прихватио норме, обичаје и
веровања времена у којем живи.
добити / добијати на времену уштедети / штедети време, одуговлачењем
стећи предност, добити / добијати време потребно за доношење одлуке.
држати корак (ићи) с временом бити савремен, напредан, прихватати
савремене ставове, обичаје, погледе на живот и сл.
за вечита (вечна, сва) времена заувек.
за неко време привремено.
за сва времена заувек.
из (од) дуга времена из досаде, доколице, немајући шта радити.
ићи с духом времена бити савремених схватања, прихватати савремене
ставове, обичаје и сл.
једно време привремено.
красти [некоме] време ометати некога у раду, спречавати некога да ради.
красти богу (од бога) дане (време) беспосличити, дангубити, траћити време,
красти време беспосличити, дангубити, траћити време, ништа не радити.
куповати време одгађати решавање проблема, разним поступцима настојати
добити на времену.
на време не каснећи, правовремено, благовремено, у прави час.
од времена до времена повремено, каткад, ту и тамо.
отерати (стерати, спремити) [некога] <пре времена> у гроб проузроковати,
скривити нечију смрт; убрзати нечију смрт, скратити некоме живот.
питање је времена не зна се, неизвесно је када ће нешто бити, десити се, али
је то неминовно, сигурно ће се десити, збити.
пркосити (одолевати) времену трајати веома дуго, преко оче1» и иања, више
него што је уобичајено.
с (од) времена на време повремено, каткад, ту и тамо.
све у своје време ствари треба радити када је за то одговарајући гренутак, у
право време.
с кратити / кратити (прекратити / прекраћивати) [некоме] «дуго> време
забавити / забављати некога нечим како би се испунило време.
стара (давна, древна) времена далека, давна прошлост.
у духу времена у складу са савременим погледима, схватањима, савремено.
у наше време када смо ми били млади.
у прво време у почетку, испрва.
убити / убијати (скратити / кратити, прекратити / прекраћинати, утући,
утуцати) време [нечим, у нечему] забавити се / забављати се нечим из
досаде, испунити / испуњавати слободно време неком забавом.
ВРЕО
имати вреле каше налазити се у тешкој, опасној, неугодној ситуацији.
јести врућу (врелу) кашу налазити се у тешкој, опасној, неугодној ситуацији.
обилазити (заобилазити, вртети се, шуњати се) као мачак (мачка, мачке)
око вруће (вреле) каше опрезно приступати неком послу, полако се
одлучивати, одмеравати, околишати.
гуђим рукама за врело гвожђе хватати подметати другога да уради неки
опасан, непријатан посао, излагати другога опасности ради сопствене заштите.
човек јужњачке (вреле, вруће, жестоке) крви темпераментна особа.
ВРЕТИ
врети као у котлу врвети, бучати.
ВРЕЋА
добити врећом (џаком) по глави полудети, изгубити разум.
изгубити се као шило у врећи изгубити се, нестати без трага.
купити / куповати (узети / узимати) мачка (мачку) у џаку (врећи, меху)
купити / куповати нешто непознато, неизвесно, купити / куповати наслепо, без
провере, не знајући шта је и какво је; упустити / упуштати се у нешто неизвесно
и ризично.
нашла врећа закрпу нашло се двоје који једно другом одговарају, који су
слични (обично у негативном значењу).
стрпати / трпати (метнути / метати, ставити / стављати) <све> у исту
(једну) врећу (исти џак) изједначити / изједначавати некога с неким, нешто с
нечим, различите ствари сматрати једнаким.
ВРЗМАТИ СЕ
врзмати се (врсти се, мотати се) по глави мислити о нечему, стално
долазити на памет.
ВРИШТАТИ
цвилети (сиктати, цичати, вриштати) као гуја <у процепу> гласни вриштати;
очајнички јадиковати.
ВРЛО
ирло важно ирон. то није важно, небитно је, свеједно.
ВРПОЉИТИ СЕ
седети (врпољити се) као ђаво на џомби а. бити веома нестриљив,
нервозан. б. седети врло неудобно.
ВРСТИ СЕ
врзмати се (врсти се, мотати се) по глави мислити о нечему, долазити на
памет.
ВРТЕТИ
вртети увек исту плочу говорити увек једно исто, понављати стално исту
причу.
смотати / мотати (омотати, окренути / окретати, вртети) [некога] око малог
прста имати власт над неким, имати огроман у утицај на некога, на нечије
одлуке, поступке, залудети / залуђивати некога.
ВРТЕТИ СЕ
вртети се (играти, поигравати) као чигра живо, брзо, жустро радити, бити
окретан.
око вруће (вреле) каше опрезно приступати иоком послу, полако се
окретати се (кретати се, вртети се) се у <зачараном (вилином)> кругу не
налазити излаз, решење, не постизати ништа, стајати увек на истом.
бити врло узнемирен, нервозно чекати; бити у непријатном положају.
ВРЋИ
дићи (врћи) на [некога] проклету гомилу заст. каменовати некога (кривца,
грешника).
ВРУЋ
ВРХ
изаћи / излазити (изићи, избити / избијати, искијати, ударити / ударати,
скакати / искакати и сл.) [некоме] на нос (на врх носа) пресести / преседати,
постати / постајати некоме неподношљиво, досадно, узроковати /
проузроковати непријатности.
ВРШИТИ
давати (делити, кројити, осецати, судити, вршити) правду судити,
пресуђивати.
ВУК
гладан као вук веома гладан, изгладнео.
држати вука за уши излагати се опасности, ризиковати.
морски вук искусан морепловац, морнар.
појео (изјео, изео, ујео) вук магаре (магарца) све је у реду, као да се ништа
није догодило, заташкана је непријатна ствар, ником ништа.
ВУЋИ
вући (водити) корен [од некога, из нечега] потицати, водити порекло, бити у
вези с нечим.
вући [некога] по блату окаљати / каљати нечије име, оклеветати / клеветати
некога; увредити / вређати некога.
вући реп за собом бити на лошем гласу, бити компромитован.
вући у блато [некога] морално кварити некога.
вући / повући (потегнути / потезати) [некога] за језик навести / наводити,
изазвати / изазивати некога да каже оно што није желео, намеравао, оно што
не треба.
вуче [некога] жеља јако желети.
извћи / вући (извадити / вадити, извући / извлачити) [некога из блата
имати (носити, вући) [некога] на грбачи издржавати некога, бринути се о
некоме, имати некога на терету.
у своје ћоше вући водити рачуна само о себи и својим инте|мч има.
нечију] воденицу ([на нечији] млин) помо||и / помагати да се ствари развијају
расте [неко] као да га ђаволи за уши вуку расти необично брзо, изузетно
брзо.
ВУЋИ СЕ
вући се као <отегнута> црева ићи полако, ногу пред ногу, у дугом отегнутом
реду.
вући се као усрани голуб споро и лењо се кретати.
ићи (вући се) с ноге на ногу ићи врло полако, без журбе, корак по корак.
скитати (скитати се, лутати, вући се, ићи) као глува кучка (куја) ићи без
циља, тумарати.
ВУЦАРАТИ
ВУЧЈИ
вучји апетит велики апетит.
ГАВРАН
злогуки гавран онај који стално предвиђа зло, несрећу.
откако је гавран поцрнео одувек.
црн као гавран изразито, потпуно црн.
ГАДАН
бити (наћи се, налазити се) у <гадном> сосу бити у невољи, пасти у
ГАЗДА
бити газда контролисати ситуацију, бити у повољном положају.
трули газда веома богат, имућан човек.
ГАЗИТИ
газити земљу бити жив, живети.
газити по истом трњу преживљавати исте животне тешкоће, имати исте
проблеме, сусретати се с истим тешкоћама.
ГАЈДЕ
налик гајде на музику није ни принети, неумесно је поредити.
пијан као гајде сасвим пијан.

сложити / слагати (удесити / удешавати, ујдурисати / ујдурисавати) гајде
договорити се / договарати се с неким о нечему, споразумети се о нечему.
ударен гајдама луцкаст, блескаст.
ГАЛАМА
ГАЛИЈАШ
радити као галијаш радити ропски, без одмора.
ГАНУТИ
ганути (тронути, ражалостити) [некога] до суза дубоко некога ганути,
ражалостити, ганути некога тако да се расплаче.
ГАР
црн као гар потпуно, изразито црн (о коси, брковима).
ГАРДА
стара гарда представник (представници) старог нараштаја, опробани учесник
(учесници) неког посла или подухвата, ветеран(и).
ГАС
дати гас до даске а. убрзати возило максималним повећањем прилива горива
у мотор (што се постиже притискањем за то предвиђене папучице до краја). б.
побећи што је могуће брже, нагло узмаћи.
додати / додавати гас убрзати / убрзавати возило појачавањем прилива
горива у мотор (што се постиже притискањем за то предвиђене папучице).
одузети / одузимати гас успорити / успоравати возило смањивањем прилива
горива у мотор (што се постиже притискањем за то предвиђене папучице
слабије него до тада).
ГАСИТИ СЕ
гаси се [нечија] звезда пролази, нестаје нечија слава, популарност, моћ.
догорева (гаси се) [нечија] свећа нечији живот се гаси, неко је на самрти.
ГАЋЕ
вреди [некоме] као були гаће ирон. немати користи од нечега.
гаће и кошуље слабо одевени и наоружани војници.
изгубити / губити гаће изгубити / губити углед, утицај, моћ, власт.
изнети гаће на решето изложити се опасности.
имати (носити) гаће бити храбар, бити јунак.
имати пуне гаће бити јако уплашен, бити у великом страху.
истресати (растресати) гаће [над неким, на некога] искаљивати се над
неким, неоправдано искаљивати бес на некоме, давати себи одушка вербално
малтретирајући слабијег, потчип.еног.
ићи (долазити) с гаћама на штапу материјално пропасти, остаtи без игде
ичега, изгубити сву имовину; наћи се у невољи.
кројити [некоме] гаће одређивати шта је некоме у интересу мрема сопственом
нахођењу, одлучивати о некоме, имати власт н ад неким, заповедати некоме.
напунити / пунити гаће плашити се / уплашити се, страховати.
однети (носити) гаће на штапу материјално пропасти, остати <>ез игде ичега,
изгубити сву имовину; наћи се у невољи.
окрвавити / крвавити гаће пролити / проливати крв у борби, у рату, погинути /
гинути.
омрчити гаће доживети неуспех, пропасти, настрадати.
остати без гаћа све изгубити, осиромашити.
остати целих (читавих) гаћа добро, срећно проћи.
поткратити (скројити) гаће довести у ред, укротити, средити.
прати [некоме] гаће служити некога.
претрести (протрести) гаће 1. уплашити, застрашити. 2. детаљно испитати.
сишло је [некоме] срце у пете (гаће) јако се уплашити, препасти.
скупити гаће 1. припремити се, приправити се на нешто тешко. 2. покупити се
и отићи.
тресу се [некоме] гаће <од страха> неко је веома уплашен, неко је кукавица,
плашљивац.
увући се у широке гаће постати обестан (о детету).
ГВОЖЂЕ
бити као од гвожђа а. бити потпуно здрав и отпоран на болести. б. бити врло
чврст, имати јаке живце.
пасти у гвожђе бити ухапшен, доспети у затвор.
стајати (стојати) као на усијану (усијаном) гвожђу бити врло узнемирен, с
великим нестрпљењем ишчекивати нешто.
туђим рукама за врело гвожђе хватати подметати другога да уради неки
ГВОЗДЕНИ
гвоздена чизма окупаторска војска, окупаторски режим.
ГДЕ
бог зна ко (шта, где, како, колико, зашто и др.) не зна се ко (шта, где, како и
др). где <год> стигне свуда.
где био да био свеједно где се налазио.
где бог свога нема врло далеко, далеко од цивилације, у недођији, у
где гуја крсно име слави где је тешко за живот, где је опасно.
где има дима, <ту> има и ватре у свакој причи барем нешто је 1н тина, кад се
где је бог рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилације, у недођији, у
где је ђаво рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилизације, у недођији,
у забаченом крају.
где ти (му, јој...) је била памет? разг. како си (је...) могао (могла...) учинити
где удари, ту трава не расте (не ниче) имати врло снажан, убојит ударац,
имати разорну моћ.
знати где ђаво спава бити одлично обавештен о свему, знати исома много.
знати где је ђаво поткован бити одлично обавештен о свему, знати веома
много.
Не зна се ни где је ни шта је [неко] о некоме нема никаквих ццформација,
нема никаквог трага.
ГИБАНИЦА
умесити (направити) [некоме] гибаницу причинити некоме неугодност,
створити некоме проблеме.
ГЛАВА
<ни> длака с главе не фали (не полети, не падне) [некоме] не доживети ни
најмању непријатност, никакво зло.
<ни> за (под) живу главу нипошто, никако, ни у ком случају.
бестрага ти (му, јој...) глава иди до ђавола.
Аити (доћи, изићи) [некоме] наврх (доврх, врх) главе досадити / досађивати.
бити [некоме] над главом надгледати, контролисати некога.
бити без главе 1. бити веома збуњен, изгубљен. 2. бити без вође, без
предводника.
спообности.
глава је [некоме] као буре имати јаку главобољу, бити мамуран.
главом и брадом лично, сам.
гурнути / гурати (ставити / стављати, турити, закопати) главу у песак <као
ној (попут ноја)> затварати очи пред неким проблемом или опасношћу,
одбијати се суочити са непријатном стварношћу.
дао бих (дам) браду (главу, живот, руку) могао бих да се кладим, чврсто сам
уверен, јамчим.
дићи / дизати (подићи / подизати и сл.) главу 1. појавити се, показати се. 2.
осилити се; узохолити се. 3. бити поносан.
доћи [некоме] главе убити, уништити, упропастити некога.
доћи [некоме] из дупета (гузице) у главу изненада се сетити нечега, наумити
нешто, неочекивано пасти на памет.
држати (имати) [некога, нешто] у глави имати нешто на уџу, мислити на
нешто или на некога.
ђаво је ушао [некоме] у главу понашати се ненормално, не бити нормалан, не
бити при себи.
за живу главу да се ниси шалио (нисте шалили...) нипошто то не чини
(чините...) јер можеш (можете...) имати велике проблеме, јер последице могу
бити веома озбиљне.
задужити се преко главе веома много, прекомерно се задужити
изгубити / губити главу 1. изгубити / губити присебност, збунити се /
збуњивати се. 2. погинути / гинути.
изнети (извући) <живу (читаву)> главу спасити се, једва остати жив.
имати (задржати) хладну главу бити хладнокрван, задржати присебност духа.
имати <зрно (два зрна)> соли у глави (тикви) бити при памети, имати
памети, бити паметан, разуман.
имати бубице у глави заносити се чудним мислима, имати чудне идеје, бити
луцкаст.
имати више дугова него косе на глави имати много дугова, бити презадужен.
имати посла преко главе имати веома много посла, бити врло мпослен.
имати сламу у глави бити глуп, бити незналица.
имати тврду главу тешко, споро схватати.
имати цицвару у глави бити малоуман.
имати црва у глави имати необичне, луцкасте идеје.
ићи (поћи / полазити, полетети / летети, кретати се, јурити, мотати се и сл.)
као мува без главе ићи, поћи и сл. сметено, > мушено, безглаво, насумце,
непромишљено, без плана, у великој журби.
ићи (пробијати) главом кроз (кроза) зид покушавати остварити нешто веома
тешко, скоро немогуће, покушавати спровести сиоје намере упркос изузетно
тешко савладивим препрекама.
у паници.
климати главом 1. потврђивати, одобравати. 2. чудити се, негодовати.
кров над главом најнужнији смештај, склониште у неком објекту; властити дом
(кућа, стан).
лупати (ударати) главом о зид горко се кајати.
лупити / лупати (ударити / ударати) главом о (у) зид (дувар) 1. силом, лудо,
непромишљено настојати да се постигне нешто што је немогуће. 2. кајати се;
сносити последице због своје погрешке.
мислити (размишљати) својом главом мислити без туђег утицаја.
мислити (размишљати) туђом главом поводити се за туђим мишљењем.
моћи се [некоме] најести таране с главе бити знатно виши од некога, знатно
надилазити некога растом.
мућнути главом размислити, промислити, промозгати.
напунити / пунити [некоме] главу убедити / убеђивати некога; наметнути /
наметати некоме своје мишљење, своја уверења и сл.
не гори <[некоме]> кућа <над главом> није хитно, нема потребе толико
журити.
не иде ми у главу а. не могу да поверујем да је то истина. б. тешко схватам.
не шали се (шалите се...) главом нипошто то не чини (чините...) јер можеш
(можете...) имати велике проблеме, јер последице могу бити веома озбиљне.
немати <једне, треће, четврте, све> даске <у глави> бити шашав, глуп,
ћакнут, не бити сасвим нормалан.
немати <једну, трећу, четврту> даску <у глави> бити шашав, глуп, ћакнут, не
бити сасвим нормалан. немати мозга <у глави> бити глуп, неразуман.
немати ни главе ни репа бити у нереду, несређен; бити нејасан, збркан.
немати све шарафе у глави бити ћакнут, шашав, не бити при здравој памети.
неће [некоме] пасти круна с главе неће неко изгубити ништа од свог угледа,
достојанства уколико нешто уради.
ни длаку с главе не изгубити не доживети никакву непријатност, никакво зло,
остати недирнут.
није о главу није преко потребно, није живот у питању.
носити главу на рамену (раменима) бити жив, живети.
носити главу у торби бити у животној опасности, радити нешто опасно по
живот. од главе до пете потпуно, сасвим, у свему.
од пете до главе потпуно, сасвим, у свему.
од траве до главе сав, потпуно, цео, у свему.
памет у главу! опамети се (опаметите се, опаметимо се), добро промисли
(промислите, промислимо) пре него што нешто урадиш (урадите, урадимо),
доста је било забаве, лудовања.
платити главом (животом) изгубити живот, погинути (због нечега учињеног,
због уверења и сл.).
погодити / погађати (ударити / ударати) ексер у главу урадити / радити како
треба, поставити / постављати ствари на право место.
поставити се (ставити се) на главу покушати / покушавати на све начине,
учинити / чинити све што је могуће да би се нешто постигло.
посути се / посипати се пепелом <по глави> покајати се / кајати се због
учињеног, јавно показати / показивати кајање због учињеног.
посути / посипати главу <покајничким> пепелом покајати се / кајати се због
претурити (превалити, преврнути и сл.) преко главе преживети, поднети
нешто непријатно, тешко.
пробијати зид главом покушавати остварити нешто веома тешко, скоро
немогуће, покушавати спровести своје намере упркос изузетно тешко
савладивим препрекама.
пробити / пробијати [некоме] главу досадити / досађивати некоме.
разбијати (лупати) <себи> главу напрегнуто мислити о нечем тешком,
компликованом, мучити себе мислима.
сагнути (савити, погнути) главу [пред неким] покорити се некоме, попустити.
синула (креснула, сунула, пројурила, мунула) је [некоме] мисао <кроз
главу> схватити нешто, досетити се нечега.
ставити / стављати (турити / турати, метнути / метати) главу у торбу
изложити се / излагати се смртној опасности.
ставити / стављати главу на пањ изложити се животној опасности,
ризиковати живот.
стајати (коштати) [некога] главе изгубити живот, погинути.
тући се по глави кајати се, жалити због нечега.
убила [некога] чутура у главу напити се, опити се.
уздигнуте главе поносно, гордо, смело.
узети гору на главу побећи, одлутати у шуму.
узети мисао у главу покр. почети размишљати.
усијана (упаљена) глава фанатик, фантаста, занесењак.
утерати [некоме] памету главу опаметити, уразумити некога, мрисилити /
присиљавати некога да се понаша разумно, помоћи мскоме да се понаша
разумно.
утувити (увртети) <себи> у главу бити опседнут неком мишљу, намером,
тврдоглаво остајати при своме.
фали (недостаје, мањка) [некоме] <једна, покоја, трећа> даска (дуга) <у
глави> бити шашав, глуп, ћакнут, не бити сасвим нормалан.
човек дренове главе тврдоглав човек.
чувати (гледати, пазити) [некога, нешто] као очи (око) у глави чувати
некога, нешто с највећом пажњом и љубављу, као • иотињу, као нешто
најдрагоценије.
ГЛАВНИ
подићи (имати, држати) <главну (прву, велику)> реч 1. имати иајвећи
утицај, одлучивати о битним стварима. 2. бити у центру пажње, говорити више
од других.
у главним (основним, општим) цртама 1. углавном; отприлим . 2. сажето,
укратко.
ГЛАВОБОЉА
Брига и главобоља врло велика брига.
задати / задавати [некоме] главобољу задати / задавати некоме проблеме,
створити / стварати некоме проблеме, оптеретити / оптерећивати некога
нечим.
ГЛАД
заварати (поплашити, преварити) глад појести мало хране како би се
одагнао непријатан осећај глади.
изгледа као да је из (од) глади утекао изгледати врло лоше, веома мршаво.
једе као да је из (од) глади утекао халапљиво јести.
курјачка (пасја, дивља) глад изузетно велика глад.
утолити (утишати) прву глад појести мало хране како би се одагнао
непријатан осећај глади.
ГЛАДАН
гладан као вук веома гладан, изгладнео.
гладан као пас веома гладан, изгладнео.
гладан као слепачка торба веома гладан, увек гладан.
гладна (зла, царева) година неродна година.
и гладан и жедан велики сиромах.
јести као гладна ала халапљиво, прождрљиво јести.
јести као гладна година јести халапљиво.
мртав гладан врло гладан, прегладан.
дугим.
отегнути се као гладан дан трајати веома дуго, имати утисак да време споро
пролази.
попити (прогутати, узети и др.)
на гладно срце попити, прогутати нешто на празан стомак, не окусивши ништа
тог дана.
ГЛАДАК
раван (гладак) као огледало потпуно раван, гладак.
ГЛАДАЦ
споља гладац, <а> изнутра јадац наоко добар, квалитетан, а у ствари лош,
неквалитетан.
ГЛАДИТИ
гладити брк бити нечим врло задовољан, изражавати задовољство.
миловати (гладити) [некога] пером бити сувише благ„благонаклон према
некоме.
ГЛАС
без гласа занемео, запањен.
нечему.
бије [некога] глас неко је познат, чувен, о некоме се прича (обично лоше), о
некоме влада одређено (обично лоше) мишљење.
бити на гласу бити чувен по нечему.
бити на злу (лошу, рђаву) гласу бити познат по злу, важити за злу особу,
бити од гласа бити познат, чувен.
божји глас (гласови) црквено звоно.
великим гласом заст. врло гласно.
глас вапијућег у пустињи узалудан позив на нешто, узалудно уиозорење,
глас народа јавно мишљење, јавно мњење.
гласом великијем заст. врло гласно.
дати / давати глас [некоме, нечему, за некога] гласати за неког или нешто.
дизати (подизати) глас [некоме] стварати, повећавати нечији углед.
дићи / дизати (подићи / подизати) <свој> глас успротивити се, негодовати,
протестовати; јавно и одлучно изнети своје мишљеи.е против нечега или у
прилог нечему.
донети / доносити глас (гласе) јавити / јављати.
живим гласом усмено, речима у непосредном контакту.
задњи гласови посмртно црквено звоњење.
иде (лети, прође, шири се) глас говори се, прича се.
из једнога гласа говорећи истовремено, надвикујући се; сложно; једногласно,
једнодушно.
из свег(а) гласа што је могуће гласније, врло гласно, из све снаге.
иза гласа што је могуће гласније, врло гласно, из све снаге.
изаћи / излазити на глас (изићи, доћи / долазити, испасти, испанути) на
глас постати познат, чувен по нечему, прочути се.
изгубити глас изгубити способност ваљаног говора или певања.
изгубити добар глас изгубити углед, репутацију.
издаје [некога] глас губи способност да било шта каже (због узбуђења, страха
и сл.).
изнети / износити [некога, нешто] на глас учинити познатим, усмерити
интересовање јавности на некога или на нешто.
изнети / износити [некога, нешто] на зао (лош, рђав) глас учинити / чинити
да се о некоме почне лоше говорити
имати добар глас бити познат по добру, бити цењен, угледан, поштован,
знаменит.
испод гласа тихо, полугласно, шапатом говорити или тихо певати.
једним гласом говорећи истовремено, надвикујући се; сложно; једногласно,
метнути у глас компоновати мелодију (на одређени текст).
мртав глас вест о нечијој смрти.
на (у) сав (вас, цео) глас што је могуће гласније, врло гласно; отворено, јавно;
не дати / не давати (не пустити / не пуштати) гласа од себе не проговорити /
проговарати, не јавити се / јављати се, не изјаснити се / изјашњавати се; не
дати / давати знаке живота.
нестати (отићи, пропасти) безтрага <и гласа> потпуно нестати, изгубити се,
не давати гласа о себи.
ни гласа ни погласја никаквих вести од некога, без икаквих информација о
некоме или о нечему.
ни трага <ни гласа (јава)> од [некога, нечега] нема никаквих информација,
ништа се не зна о некоме, о нечему, нема никаквих вести од некога.
ниоткуд гласа потпуна тишина.
окрњити [нечији] добар глас окрњити, умањити, оштетити нечији углед,
осрамотити, дискредитовати некога.
повисити тон (глас) почети говорити љутито, узбуђено, гласније него обично,
подићи глас у љутњи, узбуђењу, оштро подвикнути.
под глас тихо, полугласно, шапатом говорити или тихо певати.
право гласа право да се учествује на изборима, право да се учествује у
одлучивању и бирању.
пронети / проносити (посејати, провући / провлачити, просу(и /
просипати, протурити / протурати) глас разгласити / разглашавати, изнети /
износити у јавност (обично с лошом намером).
пукао (затајио) глас гласне жице су отказале и није могуће више говорити или
певати.
пуст (пусти) глас вест о нечијој смрти.
пустити глас гласно запевати; гласно проговорити.
пуче глас пронела се вест, постало је јавно познато.
говорити дубоким мушким гласом
светског(а) гласа чувен, славан, светски познат.
пустити глас 1. почети тише говорити. 2. постати мирнији, смиренији,
уљуднији.
стећи / стицати глас (гласа) постати / постајати познат по нечем, прочути се.
у (на) по (пола) гласа полугласно, тихо, шапатом говорити.
у један глас говорећи истовремено, надвикујући се; сложно; једногласно,
у једном гласу говорећи истовремено, надвикујући се; сложно; једногласно,
убити [некоме] глас компромитовати некога, уништити нечију репутацију,
углед.
ударити / ударати гласом <[на нешто]> истаћи / истицати, нагласити /
наглашавати нешто (у говору).
уживати <добар> глас бити познат по добру, бити поштован, пмаги углед.
уживати зао (лош, рђав) глас бити познат по нечему лошем, важити за лошу,
неморалну, покварену особу; немати угледа.
укаљати / каљати [нечији] <добар> гпас компромитовати некога, уништити /
уништавати нечију репутацију, углед.
укинути [некога] с гласа убити, усмртити некога.
ухватити глас схватити неку мелодију.
учинити роду глас разг. учинити неко јавно дело, учинити нешто за заједницу,
за народ.
целим гласом што је могуће гласније, врло гласно; отворено, јавно; упорно
(тражити, причати и сл.).
црни глас (гласи) несрећна, тужна, лоша вест.
што [некога] глас носи (доноси, даје) што је могуће гласније, врло гласно.
ГЛАСАЧКИ
гласачка машина посланици у скупштини, заступници и други који везани
партијском дисциплином или на друге начине гласају увек у складу с унапред
донетом одлуком без обзира на властито мишљење, ставове, на изнете
аргументе и слично.
ГЛЕДАТИ
<много> гледати (загледати) у данце много пити, бити склон алкохолу.
гледај (гледајте...) за чим си старати се о себи, о својим пословима, бринути
своју бригу.
гледај (гледајте...) од чега живиш (живите...) старати се о себи, о својим
пословима, бринути своју бригу.
испитивати.
гледати (видети) голим (простим, слободним) оком гледати без
икаквихпомагала (наочара, двогледа, телескопа...).
гледати (пиљити) [некоме] у уста 1. врло пажљиво, сконцентрисано слушати
некога. 2. са завишћу гледати како неко једе (о | чпдном човеку).
гледати (посматрати, проматрати и сл.) кроз ружичасте наочаре [<на>
нешто] бити оптимиста, уочавати, видети углавмпм добре, позитивне стране
живота, нечије особине.
гледати (посматрати, проматрати и сл.) кроз црне (тамне, мутне) наочаре
[<на> нешто] бити песимиста, уочавати, видети углавном лоше, негативне
стране живота, нечије особине.
гледати (приказати / приказивати, одражавати се) <као> у кривом
(искривљеном) огледалу искривљено, наопако, криво, на погрешан начин.
гледати (седети, стајати, чекати и др.) скрштених (прекрштених) руку ништа
не предузимати, равнодушно посматрати, бити пасиван.
гледати (слушати и др.) отворених уста гледати (слушати) врло пажљиво,
помно.
гледати [на некога] с висока односити се према некоме охоло, с
омаловажавањем, с потцењивањем.
гледати [некога, нешто] добрим (лепим) оком (очима) симпатисати, волети,
марити некога, нешто.
гледати [некога] зло (искоса, криво, кривим оком, мрко, непријатељски,
непријатељским очима, попреко, преким оком, преко ока, преко срца а.
гледати некога, нешто с мржњом, с нетрпељивошћу, с одбојношћу. б. гледати
некога, с неповерењем, с подозривошћу.
гледати [некога] као у чуду зачуђено, забезекнуто гледати некога.
гледати [некога] попреко не трпети, не подносити некога, бити с неким у
лошим односима, не марити за некога.
гледати [нешто] кроз призму [нечега] гледати, посматрати нешто с
одређеног аспекта, под утицајем одређених околности.
гледати <само> <свој> џеп водити рачуна само о свом интересу.
гледати <у> [некога] као <у> Бога задивљено посматрати некога.
гледати бело гледати одсутно или тупо, гледати са чуђењем, са
неразумевањем.
гледати добро (радо, лепо) [некога, нешто] симпатисати,
волети, марити некога, нешто.
гледати на сваку длаку бити ситничав, цепидлачити.
гледати у <празан> пасуљ (грах) врачати, гатати, прорицати будућност
помоћу пасуља.
гледати у боб гатати, врачати, предсказивати судбину, прорицати.
гледати у гроб бити на крају живота.
гледати у длан читати судбину, прорицати будућност на основу линија на
длану.
гледати у облаке живети у илузијама, сањарити, фантазирати, заносити се
нечим нереалним, не бити реалан.
не моћи [некога] жива гледати мрзети некога, не подносити, не трпети некога,
осећати одбојност према некоме.
не моћи гледати [некога] не трпети, не подносити некога.
погледати / гледати (мерити, меркати) [некога, нешто] испод ока 1.
погледати / гледати, посматрати крадом, тако да се не види. 2. погледати /
гледати неповерљиво, с подозрењем.
погледати / гледати (рећи, упитати) преко рамена погледати / гледати
презриво.
погледати / гледати истини у очи (лице) помирити се / мирити се с
реалношћу (обично непријатном), суочити се с чињеницама, реално проценити
ситуацију. погледати / гледати смрти у очи бити, наћи се у непосредној
животној опасности, суочити се са смрћу.
погледати / гледати у карте прорећи / прорицати судбину гледајући у карте,
врачати, гатати.
посматрати (гледати, проматрати, пратити, мотрити) без даха врло
сконцентрисано, мирно, пажљиво гледати, посматрати.
прогледати (погледати / гледати) [некоме] кроз прсте бити попустљив
према некоме, намерно превидети / превиђати нечије пропусте, грешке.
некога, нешто с највећом пажњом и љубављу, као светињу, као нешто
неким, с нечим с највећом пажњом, чувати некога или нешто као највећу
ГЛЕДАТИ СЕ
гледати се зло (мрко, ружно) не подносити се, не волети се, не слагати се.
гледати се лепо слагати се, живети у хармонији, бити у добрим односима,
волети се.
бити у лошим односима, живети с неким у сталном непријатељству.
ГЛИБ
извлачити точкове из глиба помагати некоме.
ГЛИНЕН
стајати (бити, држати се) на глиненим (стакленим, климапим, слабим)
ногама 1. бити без чврстог ослонца, бити нестамшан; бити слаб, немоћан. 2.
ГЛИСТА
ГЛОГИЊЕ
млатити глогиње а. радити некористан посао. б. радити неугодан посао,
борити се с неприликом.
ГЛОДАТИ
глодати голу кост отимати се ни око чега, око нечега потпуно безвредног,
безначајног.
ГЛУВ
<и> глув (глух) и слеп који ни за шта не мари, равнодушан, индиферентан.
глув (глух) на све који се не обазире на доказе, аргументе, коме је немогуће
доказати, недоказив. глув као топ потпуно глув.
глуво (глувно, глухо, мртво) доба 1. време око поноћи када је све тихо,
дубока ноћ. 2. мртвило, период потпуне неактивности.
говорити (причати) глувим ушима узалудно говорити некоме, говорити
некоме ко не жели да чује, да зна.
као глувом (глухом, глувима, глухима) говорити говорити узалуд (јер не
слушају или не маре).
остати глув (глух) не реаговати, не марити.
правити се глув не желети чути, не реаговати.
ГЛУВАН
ГЛУП
глуп глупцат веома, изузетно глуп.
глуп као во врло глуп.
глуп као гузица веома глуп.
глуп као дудук врло глуп.
глуп као кокош веома глуп.
глуп као ћускија веома глуп.
глуп као цепаница (клада) веома глуп.
пуд (глуп) сто гради изузетно, потпуно луд (глуп).
ГЛУПЦАТ
глуп глупцат веома, изузетно глуп.
ГЛУХ
ГЉИВА
најести се лудих гљива полудети, не бити при себи, ненормално се
понашати.
појести / јести луде гљиве (лудих гљива) полудети, не бити при себи,
ненормално се понашати.
ГНЕЗДО
дирнути / дирати (пецнути, такнути) у осиње (осје, стршљеново) гнездо
дирнути / дирати у опасну ствар, осетљиво место, уплести се / уплетати се,
мешати се у врло опасне послове, својим поступком довести / доводити себе у
опасност, изазвати / изазивати против себе неког опасног, моћног, утицајног,
отворити / отварати осетљива и незгодна питања.
дирнути / дирати (пецнути, такнути) у осињак дирнути / дирати у опасну
ствар, осетљиво место, уплести се / уплетати се, мешати се у врло опасне
послове, својим поступком довести / доводити себе у опасност, изазвати /
изазивати против себе неког опасног, моћног, утицајног, отворити / отварати
осетљива и незгодна питања.
орлово гнездо ирон. неуредан кревет или спаваоница.
осиње (осино, гујско, змијско, стршљеново, зољино) гнездо а. опасно
место. б. криминална група, банда.
подметнути / подметати [некоме] кукавичје јаје у гнездо свој проблем
пребацити / пребацивати на другога, укључити / укључивати другога у
решавање сопственог проблема, насамарити некога.
свити (савити) гнездо а. наћи стан, склониште, настанити се, засновати свој
дом. б. основати породицу.
свити (савити) породично гнездо основати породицу.
сврачје гнездо ирон. неуредна, рашчупана коса.
ГЊАТ
од врата до гњата сав, цео, од главе до пете.
ГЊИО
као гњилих крушака врло много, у великом броју.
ГО
<го> као од мајке рођен потпуно го, без икакве одеће на себи.
<и> го и бос врло сиромашан, без икакве имовине.
<сама (само, гола)> кожа и кост (кости) врло мршава особа.
бити гола вода бити веома ознојен, бити потпуно мокар од знојћ.
бити у голој води бити веома ознојен, бити потпуно мокар од зноја.
глодати голу кост отимати се ни око чега, око нечега потпуно |>с шредног,
го (сиротан, сиромах, сиромашан, шворц) као црквени миш пуки сиромах,
сасвим сиромашан, који је без игде ичега.
гола (пресна, проста, репата) лаж потпуна неистина, чиста измишљотина.
гола егзистенција задовољавање само основних животних потреба,
егзистенцијални минимум.
голе душе без основних средстава за живот, без икакве имовине, без игде
ичега.
голи брат сиромах, бедник.
голим грудима без оружја, ненаоружан, слабо наоружан.
голим телом без оружја, ненаоружано.
голих руку без ичега у рукама (приликом борбе).
голих шака (голим шакама) ненаоружан, неопремљен за борбу.
до <голе> душе потпуно, сасвим; без милости, немилосрдно.
куд сви Турци, ту и голи Хасан како ради, поступа већина, друштво, тако
треба и појединац или мањина (па шта буде).
одерати / дерати (згулити, огулити / гулити) [некога] до голе коже
немилосрдно експлоатисати, искористити / искориштавати некога, опљачкати /
пљачкати некога, наплатити / наплаћивати нереално, безобразно високу цену
за нешто.
опљачкати некога до голе коже потпуно опљачкати некога.
с голом душом без основних средства за живот, без икакве имовине, без игде
ичега.
свући (скинути) [некога] до гола потпуно опљачкати некога.
штитити [некога] са два гола длана бранити некога сам, без туђе помоћи.
ГОВНО
имати с говнима посла а. бити у вези с бескарактерним, лошим људима. б.
бавити се досадним, неисплативим послом.
он је говну брат погрд. безвредан, бескарактеран човек, мизерија.
повезани као гушчја (пачја) говна погрд. чврсто повезани, везани
заједничким интересом (о људима, групама, кликама повезаним заједничким
интересима).
ГОВОР
нема говора несумњиво је, очигледно је, не може се порећи.
ни говора нипошто, не долази у обзир.
ГОВОРИТИ
брбљати (говорити, причати) као <стара> баба говорити без потребе,
говори [неко] као да има кнедлу у грлу говорити неразумљиво, с муком.
говори [неко] као да чита бити елоквентан, добар говорник.
говорити као из књиге паметно, мудро, течно, лако говорити.
говорити надугачко (надуго) и нашироко говорити врло опширно и детаљно,
распричати се.
говорити српски рећи, говорити јасно и разумљиво.
говорити (причати и сл.) као навијен говорити брзо и без застоја, без
предаха, непрестано.
некоме ко не жели да чује, да зна. ,
говорити (причати, викати, хвалити, кудити, грдити, олајавати и др.) на сва
уста говорити (хвалити, кудити и др.) отворено, јавно, без устезања, много,
говорити (рећи, причати) преко залогаја говорити, причати
|сдући, не прекидајући јело, док је храна у устима.
говорити [некоме] из душе говорити како други мисли и осећа, како другоме
одговара, говорити оно што би други желео да чује.
говорити [нешто] као оченаш говорити напамет, механички; одлично, без
грешке говорити.
говорити из душе говорити потпуно искрено, отворено, без прикривања.
говорити кроз (на) [нечија] уста износити своје ставове, мишљење, намере,
планове преко другога.
говорити с пиједестала говорити с висине, надмено, уображено. иступити /
тупити зубе говорећи изрећи много речи узалуд, без ефекта.
рећи / говорити (казати) [некоме нешто] у очи рећи / говорити отворено, без
околишања, без страха.
рећи / говорити (казати) као човек човеку рећи / говорити искрено, отворено,
без задњих мисли.
некоме нешто отворено, директно, без увијања, осз околишања.
рећи / говорити (казати, скресати / кресати) [некоме] у лице отворено, без
околишања, без устручавања рећи / говорити иекоме о непријатним стварима.
рећи / говорити (одговорити) на пола уста рећи / говорити тихо, једва чујно,
суздржавајући се.
рећи / говорити (радити и сл.) иза [нечијих] леђа (за [нечијим] леђима)
кришом, без знања, у потаји, кришом, подмукло рећи / говорити итд. против
некога.
рећи / говорити нешто на нечију адресу обратити се / обраћати се усмено
некоме
ГОДИНА
беле године старост.
бреме година старост.
године и године врло дуго време.
године су ту остарело се, дошла је старост са својим проблемима.
добро носити године одолевати старости, изгледати и држати се боље него
што је уобичајено за особу одређених година.
заплакати / плакати (закукати / кукати) као љута (црна, кишна) година горко
заплакати / плакати, закукати / кукати на сав глас.
заћи (ући, доћи) у године остарети, изаћи из младости, не бити млад.
зреле (мушке) године зрело доба, зрелост.
из године у годину стално, непрекидно (у раздобљу које се мери годинама).
имати године на грбачи остарети.
као да камену говориш узалудно, безуспешно говорити.
као да су ми (му, јој...) неке године још нисам (није...) остарео иако сам (је...)
у зрелој доби, човек у овим годинама не може се сматрати старим.
муњене године заст. дубока старост.
одмаћи (поодмаћи) у годинама остарити.
огегнути се (бити дуг) као гладна (зла, царева) година чинити се изузетно
дугим.
прећи године бити сувише стар за нешто.
пркосити годинама изгледати и држати се боље него што је уобичајено за
старе људе.
сваке преступне године врло ретко, само понекад.
црна година а. лоша, тешка, неуспешна година. б. мучан, тегооап живот.
човекву годинама старији човек, у поодмаклом добу.
ГОЛЕМ
ГОЛОТИЊА
босотиња и голотиња а. беда, оскудица, сирамаштво. б. бедни, сиромашни
људи.
показати се / показивати се (јавити се / јављати се, појавити се /
појављивати се) у свој својој голотињи разоткрити се, моказати своју
духовну или моралну беду, незнање.
ГОЛУБ
гукни голубе кажи сад (када си у незгодној ситуацији).
живети као голубови (као два голуба, као голуб и голубица, као голуб с
голубицом) живети у љубави и слози.
лете [некоме] печени голубови у уста а. живети лагодно, изобиљу. б.
постићи / постизати нешто без напора, с лакоћом.
печени голубови падају с неба велико благостање, изобиље за које није било
потребно уложити велики труд.
подметнути (подвалити) [некоме] чавче под голуба насамарити некога, дати
некоме друго а не оно што је желео.
ГОЛУБИЦА
ГОМИЛА
грешника).
наметна (приметна, проклета) гомила наслага камења која је, по предању,
настала каменовањем неког кривца.
претворити [некога] у гомилу каше жестоко изударати, премлатити некога.
стрпати / трпати све на (у) једну гомилу различите ствари сматрати за
једнаке, не узимати у обзир разлике које међу нечим постоје.
ГОНИТИ
гони ме (те...) двор (на двор, напоље) имати јаку потребу за вршењем нужде.
гонити (терати, хватати) ветар капом (рукама) радити узалудан, непотребан,
јалов посао.
гонити своје упорно остајати при своме ставу, мишљењу упркос изнетим
доказима, аргументима, тврдоглаво радити по својој вољи.
збијати (заметати, правити, терати, гонити) шалу (шале) шалити се.
јурити (гонити) ветар радити узалудан, непотребан, јалов посао.
пратити (следити, гонити, прогонити) [некога, нешто] <стопу> у стопу а.
ићи за неким на малом растојању, не губећи га из вида. б. уходити,
шпијунирати некога, пратити куда се неко креће, не дозвољавати некоме да
одмакне (у брзинским такмичеи.има, у животном стандарду, у научним
достигнућима и др.).
ГОРА
висок као гора веома висок.
дигла се и гора и трава све се дигло на устанак.
дрва у шуму (гору) носити радити непотребан, бесмислен посао.
има [нечега] као на гори листа нечега има врло много, нешто је у великом
броју.
опасности.
један лист са горе сународник, земљак, човек пореклом из наших крајева;
истомишљеник; нешто наше.
наше (једне, исте) горе лист сународник, земљак, човек пореклом из наших
крајева; истомишљеник; нешто наше.
отићи / ићи (одбити се / одбијати се, ускочити / ускакати, одметнути се /
одметати се) у гору одметнути се / одметати се од власти, отићи у хајдуке.
преко гора и долина свуда.
премештати горе чинити невероватне ствари, бити свемоћан.
с гора и с дола са свих страна.
узети гору на очи полудети.
узимати (хватати) гору на себе спасавати се бежањем.
ухватити / хватати гору одметнути се / одметати се од власти, ошћи у
хајдуке.
шимширова грана са девете горе врло далек род.
ГОРАК
горка чаша несрећа, тешка невоља.
јести горак хлеб тешко живети, тешко зарађивати за живот.
попити / пити (испити / испијати, искапити) горку чашу проживети /
проживљавати несрећу, имати неугодно искуство.
прогутати / гутати горку пилулу ћутке поднети / подносити непријатну,
неугодну ситуацију; урадити нешто против своје воље.
ГОРДИЈЕВ
Гордијев (гордијски) чвор нешто изузетно запетљано, замршено,
компликовано.
решити (разрешити, пресећи, расећи) Гордијев (гордијски) чвор а. решити
нешто веома замршено, компликовано. б. решити нешто веома замршено,
компликовано једним потезом без обзира на последице.
ГОРДИЈСКИ
ГОРЕ (придев)
ићи са (од) зла на горе бивати све горе, стално се погоршавати, падати све
ниже.
ГОРЕ (прилог)
онај горе Бог.
они горе виши у хијерархији, власт.
ГОРЕТИ
горети (изгарати) од нестрпљења (нестрпљивости) бити веома нестрпљив.
горети од жеље страсно, јако, интензивно нешто желети.
гории (измиче <се>, клизи) [некоме] тло под ногама губити ослонац,
подршку, сигурност.
гори [некоме] <земља (тло)> под ногама налазити се у тешкој, опасној,
критичној ситуацији; налазити се у неповољној, критичној ситуацији која
захтева хитно, неодложно деловање.
гори [некоме] душа [за нечим, за неким] силно желети нешто, некога, жудети,
чезнути за нечим, за неким.
гори [некоме] под петама (табанима) налазити се у тешкој, опасној, критичној
ситуацији; налазити се у неповољној, кризној ситуацији која захтева хитно,
неодложно деловање.
изгорети (погорети) / горети од стида осетити / осећати јак стид, јако се
застидети / стидети.
изгорети / горети као барут 1. брзо (из)горети. 2. довести / доводити
журити.
бити врло узнемирен, нервозно чекати; бити у шпријатном положају.
ГОРИШ
са црњиша на гориша из једне невоље у још већу, са зла на горе.
ГОРЊИ
кад (ако) [нечија] буде горња када, ако неко добије власт, када, неко дође на
власт.
ГОРСКИ
горски цар хајдук, одметник.
ГОРЧИНА
чаша горчине несрећа, тешка невоља.
ГОСА
ГОСПОД
Господ (Бог) је позвао (призвао) [некога] <к> себи умрети.
предати дух <у руке> Господу (Богу) умрети, преминути.
предати душу <Богу (Господу)> преминути, умрети.
препоручити своју душу <Богу (Господу)> помолити се Богу (обично пред
смрт).
ГОСПОДАР
бити свој господар а. бити самосталан, независан. 6. бити економски
независан.
господар ситуације онај који влада ситуацијом, који држи конце у својим
рукама, који управља током догађаја у одређеној ситуацији.
ГОСТ
незвани (непозвани) гост а. онај који је непожељан. б. освајач, нападач.
немио (нежељени) гост а. досадан човек, гњаватор. б. освајач, нападач.
ГОСТИНСКИ
гостински дан други, трећи или четврти дан крсне славе.
ГОТОВ
[неко] је готов пропао је, уништен је, упропаштен је.
готов ђаво догодила се несрећа, несрећа је извесна.
готов као запета пушка спреман на нешто одмах, у сваком тренутку.
готов човек човек који је оспособљен, спреман за самосталан живот.
доћи на готово доћи по завршетку посла и користити се резултатима тог рада.
нупити / куповати под готову истину прихватити / прихватати нешто као
истинито, без провере.
с неким је готово пропао је, уништен је, упропаштен је.
узети / узимати [нешто] за готову ствар прихватити / прихватати нешто као
готову чињеницу, као нешто је завршено, што се нише не може променити;
сагласити се / саглашавати се с нечим.
узимати здраво за готово прихватати нешто као тачно, сигурн о без
проверавања, лакомислено веровати.
ГРАБИТИ
хватати (грабити) воду решетом радити узалудан, јалов, непогребан посао.
ГРАД (1)
обећати / обећавати [некоме] куле и градове обећати / обеНавати некоме
нешто нереално, неоствариво, што се не може испунити, обећати / обећавати
много.
ГРАД (2)
луд (глуп) сто гради изузетно, потпуно луд (глуп).
ГРАДИТИ
градити куле од карата заносити се нереалним, неостваривим, несигурним
плановима, радити узалудан посао.
спремити / спремати (градити, правити, сећи) ражањ, а зецу шуми
планирати нешто што је несигурно, унапред се радовати нечему чије је
остварење неизвесно, што је далеко од остварења.
ГРАМ
на грам исто потпуно исто, једнако.
ГРАНА
доћи (стићи) на зелену грану побољшати свој положај, најзад успети у
нечему, напредовати, избавити се из невоље.
накитити се шљивовом граном опити се, напити се.
накићен (ударен) шљивовом граном пијан.
пасти (спасти, стати, доћи) на ниске (слабе, танке, доње, задње, зле) гране
доспети у гори положај, изгубити виши положај, осиромашити; морално се
срозати.
положај.
сећи (резати, пресећи, сломити / ломити) грану на којој се седи (стоји)
довести / доводити сопствени положај у опасност, радити против властитог
интереса (обично то не увиђајући).
сићи с гране цивилизовати се, уљудити се, ослободити се примитивних
навика.
ГРАНИТ
тврд као гранит а. веома тврд. б. постојан у мишљењу, ставовима; отпоран на
невоље, недаће (о човеку).
ГРАНИЦА
за границом у иностранству.
прећи / прелазити (надилазити) <сваку> границу (<све> границе) учинити /
чинити нешто недопустиво, крајње дрско, пемати меру.
ГРАНУТИ
ГРАХ
одрасти на пасуљу (на граху) одрасти у сиромаштву.
ГРАШАК
бесцење, продати / продавати далеко испод стварне вредности.
ГРБАЧА
бити (живети) [некоме] на грбачи пасти некоме на терет, бити п (државан од
некога.
бити (живети) на [нечијој] грбачи пасти некоме на терет, бити и:»државан од
некога.
имати (носити, вући) [некога] на грбачи издржавати некога, оринути се о
повити (превити, савити) грбачу покорити се, заузети понизан став.
подметнути / подметати грбачу поднети / подносити главни терет, преузети /
преузимати на себе обавезе (уместо других).
понети на својој грбачи сопственом снагом, без туђе помоћи иешто урадити.
попети се (сести, засести) [некоме] на грбачу искориштавати некога;
додијати, дозлогрдити, постати некоме велики терет.
свалити (навалити) [некоме нешто] на грбачу пребацити на некога терет и
напоре, оптеретити некога нечим.
скинути се [некоме] с грбаче престати некоме бити на бризи, на терету.
сломити (скрхати) грбачу пропасти, страдати; уништити, упропастити
здравље.
ГРДАН
ГРДИЛО
ГРДИТИ
изгрдити / грдити (испсовати / псовати) [некога] на пасје име жестоко,
много, оштро изгрдити / грдити, укорити / корити некога.
изгрдити / грдити (нагрдити, испсовати / псовати) [некога] на пасја кола
жестоко, много, оштро изгрдити / грдити, укорити / корити некога.
ГРЂЕШ
од црњеша до грђеша из једне невоље у још већу, са зла на горе.
ГРЕДА
није греда не представља никакав проблем, не смета, лако је решити, лако је
за то.
ГРЕЈАТИ
док [некога] сунце греје док је неко жив, док живи.
хранити (чувати, грејати, носити) гују на срцу (на прсима, у н.едрима)
помагати незахвалну особу која ће узвратити злом, лошим.
ГРЕХ
бити у греху покр. чекати ванбрачно дете, бити у другом стању (девојци).
укватити / хватати (учинити / чинити) души грех учинити / чинити некоме
неправду, згрешити / грешити.
ГРЕШИТИ
огрешити / грешити душу рећи / говорити лаж; речју или делом довести /
доводити некога у незгодан положај, нанети / наносити му штету.
ГРИЖА
грижа савести кајање због учињеног дела.
ГРИСТИ
гризе (мучи, пече) ме (га, је...) савест због нечега дубоко, веома жалим
(жали...), кајем се (каје се...) због нечега, оптерећен сам (оптерећен је...) неким
својим лошим поступком, чином.
гристи душу [некоме] љутити, нервирати некога.
гристи земљу гладовати, живети у оскудици.
јести (гристи) камен тешко живети, злопатити се, живети у великој оскудици,
сиромаштву.
ГРК
бунити се као Грк у апсу (хапсу) бучно, енергично негодовати, протестовати,
ГРЛО
<као> грлом у јагоде без претходне припреме, неспремно, непромишљено.
говори [неко] као да има кнедлу у грлу говорити неразумљиво, с муком.
дао (дала...) би залогај из уста (крви испод грла) бити спреман да другоме
несебично пружи сваку врсту помоћи.
доћи [некоме] до грла дозлогрдити, досадити, дојадити.
дошла душа [некоме] под грло 1. бити на самрти, умирати. 2. тешко дисати
од умора, задихати се.
дужан до грла (преко грла) презадужен, који има много дугова.
закопчан до грла (гуше) затворен, повучен, резервисан, неповерљив,
некомуникативан.
из свег(а) грла врло гласно, што је могуће јаче, из свег гласа.
имати суво грло бити јако жедан.
истиснути [некоме] душу на грло усмртити некога дављењем, гушењем.
ићи змији на рупу (у грло) срљати у очигледну опасност.
подмазати грло појести нешто.
реч је запела (застала, стала) [некоме] у грлу нагло заћутати, не моћи
проговори (од узбуђења, збуњености, зачуђености и сл.)
стоји [некоме] душа у грлу бити тешко болестан, на измаку животних снага,
изнемогао, онемоћао.
ГРМ
у том грму лежи зец у томе је ствар, у томе је суштина ствари, то је дакле то.
ГРМЕТИ
ГРОБ
бити (стајати) једном ногом у гробу бити врло стар и(ли) иолестан, бити пред
гледати у гроб бити на крају живота.
дечји гробови врло велике ципеле, ципеле врло великог броја. ископати /
копати [некоме] гроб уништити / уништавати, упропастити / упропаштавати
некога.
мирно (тихо) као у гробу потпуно мирно, тихо, потпуна тишина.
однети (понети) [нешто] <са собом> у гроб умрети, а никоме не одати тајну,
жељу, чувати тајну.
окречен (обељен) гроб оно што се приказује бољим него што јесте.
терати (стерати, спремити) [некога] <пре времена> у гроб проузроковати,
с оне стране гроба после смрти.
ГРОБНИ
гробни мрак потпуна тама, мркли мрак.
мртва (гробна, мукла, смртна, црквена, дубока) тишина потпуна тишина,
потпуни, неми мир; ћутња, мртвило.
ГРОЖЂЕ
наћи се (бити) у небраном (необраном) грожђу доспети у неприлику, наћи се
у незгодној ситуацији, у тешком положају.
отпремити (отправити) [некога] у суво грожђе уништити, упропастити некога.
ГРОЗНИЦА
златна грозница велика жеља да се нађе златна руда, злато, масовна потрага
за златном рудом (нарочито на северноамеричком континенту у 19. веку); трка
за новцем, за материјалним добрима.
путна грозница узбуђење пре поласка на пут.
ГРОМ
као громом ошинут пренеражен, силно изненађен.
пасти / падати као громом ошинут нагло пасти / падати; погинути.
стајати (стати, застајати, бити) као громом ошинут (ударен, погођен)
остати пренеражен, запрепаштен, забезекнут, јако изненађен.
ГРОШ
не вреди <ни> пола гроша потпуно је безвредно, не вреди ништа.
ГРУБ
у грубим (крупним, кратким) цртама сажето, укратко.
ГРУВАТИ СЕ
бити се (грувати се) у груди 1. жалити због нечега, кукати, јадиковати,
нечим, нападно истицати своје заслуге и врлине.
бусати се (ударати се, грувати се) у груди разметати се, хвалити се нечим,
нападно истицати своје заслуге и врлине.
ГРУДА
родна (рођена) груда домовина, завичај, родни крај.
ГРУДИ
бити се (бусати се, лупати се, ударати се, грувати се) у прса (груди) а.
јуначити се. б. хвалисати се, разметати се, претерацо, нападно истицати своје
заслуге и врлине.
бити се (грувати се) у груди 1. жалити због нечега, кукати, јадиковати,
нечим, нападно истицати своје заслуге и врлине.
голим грудима без оружја, ненаоружан, слабо наоружан.
док (докле) [некоме] срце <у грудима> бије док је неко жив,
краја нечијег живота. и«дна груди искрено.
носити дете под срцем (под грудима) бити у другом стању, бити трудна.
ГРЦАТИ
грцати (гушити се, давити се, купати се и др.) у сузама много, горко
плакати, грцати од плача, ридати.
грцати (гушити се, пливати) у дуговима имати много дугова, бити
презадужен.
ГУБЕР
пружити се / пружати (простирати се) се према покривачу (губеру) живети у
складу са својим материјалним могућностиприлагодити се / прилагођавати се
приликама.
ГУБИТИ
губити (траћити, тратити) време радити нешто бескорисно, узалудно.
губити дане траћити време, радити узалудан, бескористан посао.
престати / престајати видети некога, нешто, не видети ншпе некога, нешто. б.
сметнути / сметати с ума ш кога, нешто.
изгубити / губити гаће изгубити / губити углед, утицај, моћ, власт. изгубити /
губити главу 1. изгубити / губити присебност, збунити се / збуњивати се. 2.
погинути / гинути.
изгубити / губити душу 1. згрешити / грешити, учинити / чинити грех. 2.
учинити / чинити нешто против своје воље. 3. Постати неосетљив за туђу
патњу и муку, постати окрутан. 4. намучити се / мучити се радећи нешто.
изгубити / губити живце изгубити / губити стрпљење, изгубити / губити
контролу над собом.
изгубити / губити нит смести се,' збунити се / збуњивати се, деконцентрисати
се; запети / запињати у говору.
изгубити / губити памет (разум) полудети / лудети.
изгубити / губити памет (разум) за [неким] лудо се заљубити / заљубљивати
у некога.
изгубити / губити тло под ногама доспети / доспевати у тежак положај, остати
/ остајати без подршке, ослонца, сигурности.
ГУБИТИ СЕ
изгубио се / губио се (губи се) [некоме, нечему] <сваки> траг потпуно
нестати / нестајати, ишчезнути / ишчезавати.
ГУБИЦА
зачепити (запушити, затворити, завезати) губицу ућутати, умукнути,
престати говорити (плакати, викати и сл.).
зачепити (запушити, затворити, завезати) [некоме] губицу
ућуткати некога, присилити некога да ћути.
ГУДИТИ
ударити / ударати (загудити / гудити) у друге гусле почети говорити
другачије, изаћи с другачијом причом; почети се другачије понашати према
нечему; предузети / предузимати оштрије мере.
ГУЗИЦА
глуп као гузица веома глуп.
дигни (мрдни) дупе (гузицу)! вулг. фам. помери се, помакни се, покрени се
(када је неко лењ, спор, када безвољно ради).
дигнути дупе (гузицу) избећи неки посао или обавезу, извући се од посла или
обавезе.
довуци овамо своје дупе (своју гузицу)! вулг. фам. дођи овамо, приђи
на дупе (гузицу) прављен лоше, неквалитетно урађен, несолидно
нек иде у дупе (гузицу) одустајем од тога, баш ме брига за то, нека иде
дођавола, дижем руке од тога.
сести (пасти / падати) на дупе (гузицу) <од чуда и сл.> запрепастити се,
забезекнути се, веома се изненадити, шокирати се, пшути од чуда.
тући се ногом у дупе (гузицу) од среће бити врло срећан након успеха или
добитка.
угађати [некоме] као чиру на прсту (гузици, дупету) испуњавати некоме све
жеље.
уста као кокошиње дупе (кокошиња гузица) мала уста танких усана.
фина гузица онај који је пробирљив у јелу, који једе само пробранна јела.
чувати своју гузицу (своје дупе) не желети се излагати опасностима или
неприликама, бити кукавица.
ГУЈА
гуја из камена препреден, веома сналажљив човек.
крити (сакривати) [нешто] као змија (гуја) ноге врло брижно пазити да се
нешто не открије, не одавати тајну, држати у највећој тајности.
носити (отхранити / хранити, одгајити / гајити, гојити, чуваги, грејати,
носити) змију (гују) у недрима (у скуту, на прсима, на срцу) пазити, штитити
некога који то не заслужује, који добро узвраћа злим, држати прикривеног
непријатеља уза се.
свијати се (вити се) као змија (гуја) на трну бити на муци, у великој невољи.
стати (нагазити) змији (гуји) на реп изложити се великој опасности.
уједе (ујела је) [некога] гуја направити кобну грешку; некоме се несрећа
догодила.
царовати као гуја на леду тешко, мучно живети.
цвилети (сиктати, цичати, вриштати) као гуја <у процепу> гласно вриштати;
шарена гуја онај који је истовремено и добар и зао.
ГУЈСКИ
ГУКНУТИ
гукни голубе кажи сад (када си у незгодној ситуацији).
ГУЛИТИ
длаке гулити покр. досађивати се, смарати се, радити узалудан посао.
за нешто.
одерати / дерати (згулити, огулити / гулити) [некоме] кожу <с леђа>
за нешто.
ГУРАТИ
нешто] у засенак склонити / склањати неког, нешто у страну, учинити / чинити
некога, нешто споредним, неважним, мање истакнутим, потиснути /
потискивати неког / нешто; надмашити / надмашивати нечији успех, славу,
гурнути / гурати (ставити / стављати, турити, закопати) глану у песак <као
ној (попут ноја)> затварати очи пред неким ироблемом или опасношћу,
урнути / гурати (тискати, подметнути / подметати, ставити / стављати,
сервирати) [некоме нешто] под нос 1. приговорити / приговарати некоме
нешто, због нечега. 2. упадљиво указати / указивати некоме на нешто. 3.
наметнути / наметати некоме нешто.
забости / забадати (гурнути / гурати, турити / турати, завући / завлачити)
<свој> нос [у нешто] 1. умешати се / мешати се у туђе ствари; бити претерано
радознао. 2. задубити / задубљивати се у нешто (у читање, посао), врло
концентрисано почети / почињати неки посао, неку активност.
убацити / убацивати, поставити / постављати) |некоме, нечему] штап у
ГУРНУТИ
точкове) потајно, подмукло ометати мскога, радити против некога, из потаје
гурнути (турнути) [некога] у јаму отерати некога у смрт.
гурнути / гурати (тискати, подметнути / подметати, ставити / стављати,
<свој> нос [у нешто] 1. умешати се / мешати се, уплитати се у туђе ствари;
бити претерано радознао. 2. задубити се / задубљивати се у нешто (у читање,
посао), врло концентрисано почети / почињати неки посао, неку активност.
ГУСКА
гуске га (те...) разумеле говорити неразумљиво.
и гуске знају свако то зна, општепозната ствар.
ићи као гуска (гуске) у магли (у маглу) без плана, без циља, насумице, на
срећу; упуштати се у послове, односе, пројекте непромишљено,
неприпремљено, без ваљаних информација, ићи на несигурно и неодређено.
крекнула [некоме] дебела гуска наследити велики иметак, доћи до великог
добитка.
опасност.
не дати [некоме] <ни> гуске пасти сматрати некога неспособног за нешто, за
било какав посао.
сложили као гуска и прасе певати потпуно нескладно, дисхармонично.
ГУСЛЕ
пидећеш његових гусала он ће се лоше провести, рђаво ће проћи.
друге гусле нешто друго, нешто ново.
старе гусле стара ствар, позната прича, ништа ново, исти аргумсмти.
то је за гусала то је несвакидашње, то је за причу.
другачије, изаћи с другачијом причом; почети се друкчије понашати према
чути друге гусле искусити друге, горе ствари.
ГУСТ
магла (тмуша) <густа> као тесто веома густа магла која потпуно ограничава
видљивост.
ГУТАТИ
гутати (прождирати, испијати, јести) очима жељно, пожудно гледати.
гутати слину (слине) гледати и веома желети нешто недоступмо,
неприступачно.
прогутати / гутати (појести, прождирати) [некога, нешто] погледом
(погледима) показати / показивати изузетно инте1>ссовање и жељу за нечим
или неким, погледати / гледати нешто, мекога пожудно, жељно, с великим
инетересовањем.
прогутати / гутати горку пилулу ћутке поднети / подносити мопријатну,
неугодну ситуацију; урадити нешто против своје иоље.
прогутати / гутати жабу помирити се / мирити се с нечим непријатним,
претрпети / трпети непријатност, радити преко воље.
ГУША
доћи до гуше доћи до најгорег, до стања које се не може више издржати.
држати [некога] за гушу имати власт над неким, држати некога у зависном
положају.
(гушу, врат) довести / доводити некогау безизлазан положај, присилити /
ухватити (шчепати, стегнути, спопасти) [некога] за гушу притегнути,
прикљештити некога, запретити некоме, извршити притисак на некога; довести
некога у безизлазан положај; имати власт над неким, држати некога у зависном
положају.
ГУШИТИ СЕ
грцати (гушити се, давити се, купати се и др.) у сузама много, горко плакати,
грцати од плача, ридати.
пливати (давити се, гушити се и сл.) у изобиљу бити веоми имућан, живети у
материјалном благостању.
ГУШЧЈИ
ДА
да Бог заклони 1. при зграњавању због нечег непријатног, тужпог. 2. у
(сујеверном) страху, при отклањању неке непријатне помисли. 3. при појачаном
одбијању.
да ме убијеш (убијете), али... разг. никако, ни у ком случају, ни по коју цену,
ни на који начин.
путовати само ради разоноде, ради разбијања • накодневне монотоније.
да му је звезда Даница на челу без обзира колико је значајан, важан.
да не чује зло да не урекнем, само да не буде горе него што јесте, да остане
добро како јесте.
да нема (да му није) носа, траву би пасао врло је глуп, ограничен,
примитиван, по интелектуалним способностима није дале|.ч изнад животиње.
да прсте полижеш (оближеш, поједеш, лижеш) то је врло укусно (охрани).
да се ниси шалом шалио нипошто да то ниси урадио, да се ниси усудио да то
урадиш, да ти није пало на памет да то урадиш.
да те више не видим не појављуј се више преда мном, не долази више у
да те моје очи не виде не појављуј се више преда мном, не долази више у
ДАВАТИ
давати (делити, помагати) пуном шаком (пуним шакама) давати несебично,
обилато, дарежљиво, оберучке, не штедећи.
давати (поклањати, делити) обема рукама давати, поклањати обилно,
издашно, не штедећи.
давати часове радити као наставник, предавач, подучавати некога за награду.
даје се (даде се) [некоме] нажао растужити се, ражалостити се.
дати / давати (подигнути, придигнути) [некоме, нечему] крила охрабрити /
охрабривати, осоколити / соколити, подстаћи / подстицати некога, нешто.
дати / давати (продати / продавати) испод цене продати јефтино, будзашто.
дати / давати (пустити / пуштати, оставити / остављати) [некоме] слободне
(одрешене) руке дати / давати некоме сва овлашћења, дозволити /
дозвољавати некоме да самостално поступа, омогућити / омогућавати некоме
да слободно ради.
дати / давати [некоме] <часну (поштену)> реч чврсто некоме нешто обећати /
обећавати гарантујући за то својим угледом, својом чашћу.
дати / давати [некоме] за право сложити се / слагати се с неким у нечему, у
оцени нечега, одобрити / одобравати нечије мишљеп.е, став, поступак. дати /
давати ссвој (властити)> печат [нечему] дати / давати обележје, карактер
нечему, оставити / остављати свој траг на нечему.
дати / давати <свој> живот <[за некога, за нешто]> погинути / гинути за
некога, за нешто, жртвовати се за некога, за нешто.
дати / давати акценат нечему истаћи / истицати, нагласити / наглашавати
нешто. дати / давати глас [некоме, нечему, за некога] гласати за некога или
нешто.
дати / давати душманину мач (пушку, сабљу) нехотице помоћи / помагати
непријатељу.
дати / давати тон [нечему] одредити / одређивати стил, начин, смер нечега.
донети / доносити (дати / давати) [некоме нешто] <као> на тацни (тањиру,
послужавнику, пладњу) дати / давати некоме пешто већ готово, дати / давати
некоме нешто тако да не мора нимало да се помучи, да уложи труд.
и шаком и капом давати (делити, помагати) давати несебичмо, обилато,
дарежљиво, оберучке, не штедећи.
не дати / давати мира [некоме] узнемиравати некога, досађивати некоме,
гњавити некога.
давати. не дати / не давати (не пустити / не пуштати) гласа од себе не
мроговорити / проговарати, не јавити се / јављати се, не изјаснити се /
изјашњавати се; не дати / давати знаке живота.
отворити / отварати (осути / осипати, оборити / обарати, дати / давати,
придати) <живу> ватру на [некога] напасти / нападати некога оштрим речима,
оштро критиковати некога, изгрдити / грдити некога.
откинути / откидати (одвојити / одвајати, дати / давати, отрг* нути) од
положити / полагати (дати / давати) [некоме] рачуне (рачун) објаснити /
објашњавати некоме своје поступке, оправдати / оправдавати своје поступке,
одговарати за своје поступке, поднети / подносити извештај некоме о нечему.
продати / продавати (дати / давати, подвалити / подваљивати) [некоме]
рог за свећу преварити / варати, обманути / обмањивати некога, подвалити /
подваљивати некоме.
допустити / допуштати некоме да ради по жељи, по свом нахођењу. не
ДАВАТИ СЕ
дати се / давати се молити не пристати одмах, нећкати се.
ДАВИТИ СЕ
пливати (давити се, гушити се и сл.) у изобиљу бити веома имућан, живети у
материјалном благостању.
ДАВНИ
ДАЛЕКИ
далеки дани прошлост.
ДАЛЕКО
далеко [некоме] <лепа (црна)> кућа не желим имати посла с неким, не
интересује ме, не тиче ме се.
длалеко је од памети бесмислено је, немогуће је.
далеко од света у забаченом крају.
догурати (дотерати, доћи) далеко много постићи, имати веома успешну
каријеру, доспети до високог положаја.
држати се далеко (подаље) не мешати се у нешто, избегавати нешто, клонити
се нечега.
ДАЉЕ
Не мислити даље од стомака водити рачуна једино о сопственим потребама,
о задовољењу сопствених потреба.
ДАМА
свнетска дама врло отмена, културна жена.
ДАМАР
погодити у дамар дирнути некога у најосетљивије место, увре||,и ги некога.
ДАМОКЛОВ
Дамоклов мач стална опасност, претња.
ДАН
и> дан и ноћ непрекидно, непрестано, стално.
бели дан 1. дан уопште. 2. светао дан после зоре, обданица.
благи дани 1. време од Богојављења до Божића. 2. период, дани када се не
пости, када се мрси.
блажни дани период, дани када се не пости, када се мрси.
Божји дан други дан Божића.
бројати дане нестрпљиво очекивати завршетак (дуготрајног) посла, обавезе и
сл.
велики дан веома успешан дан; веома значајан дан.
велики дани дани Велике недеље (недеље пред Ускрс).
водени дани седам дана ускршње недеље.
гостински дан други, трећи или четврти дан крсне славе.
губити дане траћити време, радити узалудан, бескористан посао.
далеки дани прошлост.
дан Д / чита се: де! дан када се очекује да се догоди, да отпочне нешто од
опште важности (почетак рата, почетак војне офанзиве, крупне политичке
промене и сл.).
дан до века целог живота, стално.
дан до ноћи током целог дана, све време.
дан за даном 1. свакодневно, непрекидно, непрестано, стално. 2. време
неумитно тече. дан на дан свакодневно, непрекидно, непрестано, стално.
дан-два неколико дана.
до дана данашњег до овог тренутка, досад.
до наших дана до овог времена, до данас.
до судњега дана од сада па заувек.
добар као добар дан веома, нарочито добар.
живети дан по дан тешко живети, проводити време у патњи, животарити.
живети из (с) дана у дан тешко живети, проводити време у патњи,
животарити.
мветни (заветовни, забрањени) дан дан у којем, по народном веровању, не
сме се ништа радити.
заменити (узети) дан за дан погрешити у датуму или у дану у игдељи (у
понедељак, на пример, мислити да је уторак).
заменити дан за ноћ радити или проводити се ноћу, а спавати дању.
из дана у дан свакодневно, непрекидно, непрестано, стално.
изаћи (изићи, избити) на светло (светлост) дана бити објављен,
обелодањен; појавити се.
избројани (одбројани) су [нечији] дани неко је на самрти, некоме предстоји
скора смрт, неће још дуго; неко ће ускоро пропасти
изаћи на бели дан обелоданити, објавити нешто.
снаге.
имати свој дан бити у доброј форми, бити нарочито успешан, показати се у
најбољем светлу.
јасно као дан потпуно јасно, очигледно, несумњиво.
једног <лепог> дана једном, једном приликом.
као да [неко] три дана није јео врло гладан, изгладнео.
ко зна шта носи дан а шта ноћ будућност је неизвесна и не може се
предвидети, не зна се шта се још све може десити, не ша се исход ствари.
красти богу (од бога) дане (време) беспосличити, дангубити, фаћити време,
ништа не радити, занемаривати послове.
красти божје дане беспосличити, дангубити, траћити време, мишта не радити,
занемаривати послове.
куков (кукуљев) дан време које никада неће доћи.
медени дани период који муж и жена проводе одмах након венчања.
месечина као дан јака месечина која даје довољно светлости.
млади дани време када је млад месец.
не зна се шта носи дан а шта ноћ будућност је неизвесна и не може се
предвидети, не зна се шта се још све може десити, не зна се исход ствари.
неки дан пре неколико дана.
неко (нека) доба дана (ноћи) одмакло, позно време (дана, ноћи).
некрштени (нечастиви, нечисти, погани) дани дани после Божића у којима,
по народном веровању, нечастиве силе имају највећу моћ.
од дана до дана свакодневно, непрекидно, непрестано, стално.
отегнути се као гладан дан трајати веома дуго, имати утисак да време споро
пролази. отићи без дана прерано умрети, рано умрети.
пасји (псећи, огњени) дани период великих летњих врућина.
под (у) старе дане у старости.
радити (живети) за (на) дан и комад бринути се само о томе да се задовоље
основне свакодневне потребе, не водећи рачуна о будућности, о сигурности.
радити (живети) од дана и комада бринути се само о томе да се задовоље
саставити дан и комад намирити дневне потребе.
свануо је [нечији] дан дошла су за некога боља времена, срећније време.
стари дани време када је пун месец.
тема дана актуелно питање које је у центру интересовања јавности, о коме се
живо расправља.
бројати дане тешко живети, проводити време у патњи, животарити.
послом
убијати (утући) дан забављати се нечим да би се провело време, не радити
ништа или радити бескорисне ствари, досађивати се.
угледати светло (светлост) дана родити се.
царев (царски) дан тих и сунчан дан.
црни дан несрећан дан, дан трагедије, дан великог зла.
црни дани период немаштине и несреће.
часни дани рел. дани ускршњег поста.
чекати свој дан чекати повољну прилику, успех.
ДАНАК
платити / плаћати [нечему] данак сносити последице због учињеног, због
претераног веровања у нешто, лакомислености.
ДАНАС
данас или сутра пре или касније, кад-тад.
данас сутра ускоро; једног дана, једном, у неодређеном тренутку у будућности.
сећати се као данас јасно, добро се сећати.
ДАНАШЊИ
ДАНИЦА
да му је звезда Даница на челу без обзира колико је значајан, иажан.
ДАНУТИ
данути (дахнути) душом а. осетити олакшање, одахнути. б. одморити се од
неког посла, предахнути.
не дати [некоме] душом данути не дозвољавати некоме да се одмори од
неког посла, да одахне, приморавати непрекидно некога на нешто.
ДАНЦЕ
испити чаши данце искапити, испити садржај чаше до краја, до дна, до
последње капи.
ДАЊУ
дању и ноћу непрестано, стално, без прекида.
ДАРА
превршила (претерала, претегла, прешла) дара меру претерало се, пређена
је граница до које се нешто могло толерисати, дошло се до крајњих граница.
ДАРОВАТИ
даровати мирнога анђела унети мир.
ДАСКА
даске које живот значе позоришни живот који је глумцу смисао живота.
до даске снажно, силовито, енергично, потпуно, сасвим.
измаћи (померити) [некоме] даску преварити, насамарити некога, подвалити
некоме.
лећи / легати међу четири даске а. умрети, преминути. б. постати потпуно
неактиван, престати радити, деловати.
навести [некога] на трулу даску 1. довести некога у безизлазан положај. 2.
преварити, насамарити некога, подвалити некоме.
нагазити (наићи / наилазити, стати) на трулу даску а. упустити се / упуштати
се у нешто ризично, непроверено, несигурно. преварити се, погрешно
проценити.
бити сасвим нормалан.
одскочна даска привремено средство које је од користи у напредовању,
прављењу каријере, основица за даљи развој нечега.
пијан до даске потпуно пијан.
равна као даска с врло малим грудима (о жени, девојци).
радити на даскама радити у позоришту.
фалли (недостаје, мањка) [некоме] <једна, покоја, трећа> даска (дуга) <у
ДАТИ
даје се (даде се) [некоме] нажао растужити се, ражалостити
дао (скинуо) би и кошуљу с леђа (са себе) спреман да другоме несебично да
све што има.
дати (задати, залагати) <тврду> веру чврсто обећати, заклети
дати (заложити) душу јамчити, гарантовати за некога, жртвовати се за некога.
дати (продати) бабу за невесту подвалити, подметнути лоше, безвредно
уместо доброг, вредног.
дати (стиснути) ватру табанима дати се у бег, нагдо побећи.
дати [некоме нешто] у руке предати, поверити некоме да руководи, управља
нечим.
дати [некоме, нечему] зелено светло одобрити нешто, сагласити се да неко
може да почне с нечим, да нешто може да почне, дозволити некоме да нешто
учини.
дати [некоме] живот родити некога.
дати [некоме] комад хлеба у руке оспособити некога да се издржава својим
радом, омогућити некоме да сам зарађује за живот.
дати [некоме] корпу одбити некога, не прихватити нешто понуђено.
дати [некоме] ногу 1. оставити младића или девојку, прекинути љубавну везу
с неким. 2. отерати, истерати некога; дати некоме отказ, отпустити некога.
дати [некоме] што га иде казнити некога за оно што је урадио, осветити се
некоме.
дати <фришку> фигу ништа од тога, изјаловиће се.
дати брус не дати ништа.
дати веру за неверу обећати нешто, а потом то не урадити, не одржати дату
реч.
дати длаку страдати.
дати ђаволу 1. уништити, упропастити. 2. проклињати, псовати.
дати за (у) беду жртвовати нешто да би се човек ослободио невоље, да би се
извукао из проблема.
дати иглу за ћускију подвалити некоме, преварити некога.
дати јабуку за јабуку 1. дати дар за дар. 2. вратити мило за драго, узвратити
истом мером.
дати плода довести до резултата.
дати позор на [некога, нешто] заст. скренути пажњу на некога, нешто.
дати праху [некога, нешто] уништити некога, нешто.
дати пут (пасош) [некоме] разг. отерати, отправити некога.
дати с добра дати без принуде, добровољно, милом.
дати све од себе учинити све што је могуће, уложити крајње и.шоре.
дати своје исцрпсти се, истрошити своје снаге; уложити крајње напоре.
охрабривати, осоколити / соколити, подста1ш / подстицати некога, нешто.
дати / давати (продати / продавати) за боб и грашак дати / дан.п и у
дати / давати [некоме] <часну (поштену)> реч чврсто некоме нешто обећати
/ обећавати гарантујући за то својим угледом, чашћу.
оцени нечега, одобрити / одобравати нечије мишљем.с, став, поступак.
дати / давати <свој (властити)> печат [нечему] дати / давати обележје,
дати / давати акценат нечему истаћи / истицати, нагласити / наглашавати
нешто.
дати / давати глас [некоме, нечему, за некога] гласати за некога или нешто.
послужавнику, пладњу) дати / давати некоме нешто већ готово, дати / давати
душу дао (душу дала) у свему, потпуно одговара некој намени, погодан је:
изврсно.
изнети (дати, показати) [нешто] на сунце обелоданити, обнародовати нешто,
изнети нешто у јавност, објавити.
испустити (дати, предати) дух умрети, преминути.
не да ђаво [некоме] мира не моћи мировати, имати неодољиву жељу да се
учини нешто лоше, непотребно.
недати <се> <ни> опепелити не желети ни чути за нешто.
не дати на се бити спреман на одбрану свог мишљења, ставова и сл.; не
дозвољавати ни најмањи приговор, критику на свох рачун.
не дати се <ни> осолити не прихватити никакве разлоге, аргументе.
не дати се крстити не прихватати туђе савете, и поред свих убеђења упорно
остајати при свом мишљењу, својој намери.
не дати / давати ни Богу тамјана бити изузетно шкрт, никоме не давати.
не дати / не давати (не пустити / не пуштати) гласа од себе не проворити /
не дај Боже (Бог) (у категоричком одрицању) ни приближно, никако
нико није од Бога дан нико није незаменљив, нико није заувек предодређен за
нешто, нико није једини који све зна.
придати) <живу> ватру на [некога] напасти / напада|н некога оштрим речима,
својих (властитих) уста одвојити / одвајати од сво|н\ педовољних средстава,
од онога чега ни сам давалац нема много, ускратити / ускраћивати себи у
корист другога. пет за девет дати [некоме] обманути, преварити некога.
злонамерно јавно изнети / износи* ти нечије недостатке.
продати (дати, уступити) [нешто] за чинију сочива (леће) продати за
незнатну своту, испод вредности.
савез.
продати / продавати (дати / давати, подвалити / подваљива*' ти) [некоме]
некога.
ухватити (дати) чистац побећи, умаћи.
ДАТИ СЕ
дати се (окренути се) на зло а. погоршати се (о ранама, болести). б. прозлити
се.
дати се [некоме] у руке препустити се другоме, поверити своју судбину
другоме.
дати се уз барјак пристати уз неку идеју, идеологију.
ДАТУМ
висок датум последњи дани у месецу када је плата или пензија скоро
потрошена (у случају када се плата или пензија примају почетком месеца).
ДАЋА
доћи (окупити се, скупити се) као на даћу наћи се на једном месгу са свих
страна, у великом броју.
ДАХ
бити кратка (кратког) даха а. кратко трајати. б. немати снаге за дуги рад, за
до последњег (задњег) даха до краја живота, до смрти.
изгубити дах 1. запањити се, препасти се, уплашити се. 2. не моћи дисати. 3.
не моћи пратити темпо нечега.
испустити (пустити) <последњи (задњи)> дах умрети, издахпути, преминути.
одузети / одузимати (зауставити / заустављати, прекинути / прекидати)
[некоме] дах запањивати / запањити некога, прем.кти / препадати некога.
остати без даха 1. запањити се, препасти се, уплашити се. 2. не моћи дисати.
3. не моћи пратити темпо нечега.
сконцентрисано, мирно, пажљиво гледати, посматрати
у једном даху одједном, без прекида.
ДАХНУТИ
ДВА
батина има два краја сукоб се може завршити и добро, повољпо и лоше,
неповољно, треба имати на уму да се у сукобу може ироћи и лоше.
бити (наћи се / налазити се) између две ватре бити угрожен са две стране,
дан-два неколико дана.
два света две супротности, два различита погледа на живот, два различита
система вредности.
живети као голубови (као два голуба, као голуб и голуби као голуб с
зажмурити (зажмирити, прижмирити) на једно око (једним оком, на два
ока) намерно не уочити / уочавати нешто, не желети видети нешто, правити се
невешт, не желети се суочити са чињеницама.
једним ударцем <убити> две муве једним потезом, једном акцијом постићи
двоструку корист; истовремено обавити два посла.
као два и два четири засигурно, свакако, несумњиво, зацело, очигледно,
поуздано.
као двапутдва <четири> засигурно, свакако, несумњиво, зацело, очигледно,
поуздано.
мач с две оштрице крајње неизвесна ризична ситуација, замисао, намера која
може имати и добре и лоше последице, која сб лако може преокренути.
не знати ни две (четири) унакрст не знати ништа, бити глуп је, ограничен.
од <једног> динара направити два (пет) бити врло успешан у послу, у
обртању, у оплодњи капитала.
пала (спала) књига на два (три) слова остао је мали, незнатан број људи
који нешто раде, који се баве одређеним послом.
седети на (између) две столице подржавати истовремено две супротне
стране, бити дволичан у опредељивању, желети и једно и друго.
сисати две мајке (више мајки) црпсти корист с две стране (с више страна).
тањир од два лица дволичан, лицемеран, неискрен човек.
у две речи укратко.
штитити [некога] са два гола длана бранити некога сам, без помоћи.
ДВАДЕСЕТ
ДВАНАЕСТ
минут (минута, пет минута) до (пре) дванаест у задњи час, задњи час, у
последњем тренутку.
ДВАНАЕСТИ
дванаести час последња прилика да се нешто предузме, уради.
ДВАПУТ
двапут два <четири> засигурно, свакако, несумњиво, зацело, очигледно,
поуздано.
ДВОЈИЦА
јести за двојицу много јести.
јести за двојицу (тројицу) имати изузетно велики апетит, јести преко мере,
моћи врло много јести.
ДВОР
ДВОРСКИ
дворска будала лакрдијаш, онај који је предмет подсмеха.
ДВОСЕКЛИ
двосекли мач крајње неизвесна ризична ситуација, замисао, пнмера која може
имати и добре и лоше последице, која се лако може преокренути.
ДЕБЕЛО (прилог)
дебело (масно) лагати претерано, очигледно лагати.
ДЕБЕО
дебела (масна) лаж очигледна неистина.
дебела (масна) шала ласцивна шала, шала с еротским, сексуалним
садржајем.
дебела хладовина нерад, ленчарење, ленствовање.
дебело (отворено, широко) море пучина, део мора ван приобалног појаса.
дебео као буре (бачва) врло дебео.
дебео му образ као ђон бестидан је, не стиди се својих лоших поступака, не
либи се ничега, некарактеран је.
имати дебелу (тврду) кожу бити неосетљив на увреде, критику, бити
добитка.
ДЕБЉИ
извући / извлачити (повући / повлачити, добити / добијати) дебљи крај 1.
проћи / пролазити горе од других, лоше проћи у неком послу, настрадати /
страдати, надрљати. 2. у деоби добити већи, бољи, вреднији део.
ДЕВЕТ
завезати [нешто] у девет чворова добро чувати нешто.
књига са (под) девет (седам) печата велика мистерија, загонетка, нешто
недокучиво.
ни пет ни шест (девет) без оклевања, без премишљања, одмах, сместа.
од девет дедова (деда) од давнина, од старине.
пет за девет дати [некоме] обманути, преварити некога.
пет на девет на брзину, летимично.
ДЕВЕТИ
девета (десета, последња, седма, шеста итд.) брига нешто неважно, сасвим
споредно.
девета (последња, задња) рупа на свирали а. нешто неважно, споредно,
безвредно, незанимљиво. б. неважна особа, човек којег околина нимало не
цени.
изгледати као девето чудо изгледати необично, чудно.
ДЕВЕТОРО
цепати длаку на четверо (четворо, седморо, деветоро) испитивати до
најмањих ситница; цепидлачити.
Д| КИЧАНСКИ
девичански цвет полна невиност.
ДЕВОЈАЧКИ
има <и> птичјег (девојачког) млека има свега у изобиљу, ничега не недостаје.
ДЕВОЈКА
девојка за све особа која је задужена за најразличитије послове, чији посао
није прецизно одређен па ради оно што други не желе.
девојка на полици покр. девојка стасала за удају.
девојка на продају проститутка.
довојка под прстеном заручница.
девојка с улице проститука, уличарка.
јавна девојка проститутка.
лака девојка проститутка.
момак (девојка, човек, јунак) од ока леп, наочит, храбар момак (девојка,
човек, јунак).
ни жена ни девојка нешто неодређено.
остати на девојци покр. остати без мушког наследника у породици.
стара девојка жена у годинама која се није удавала, уседелица.
улична девојка проститутка, уличарка.
ДЕД(А)
ДЕКРЕТ
пакрачки декрет ирон. отпуштање из службе, с посла, отказ.
ДЕЛИТИ
делити [нешто] десно и лево (лево и десно) делити свима и свакоме.
делити [с неким] и добро и зло заједнички с неким све подносити; бити
некоме веран.
делити <масне (добре)> батине 1. тући, батинати. 2. жестоко некога напасти
речима.
и шаком и капом давати (делити, помагати) давати несебично, обилато,
ДЕЛИТИ СЕ
ДЕЛО
дело [нечијих] руку сопствени производ, оно што је неко сам направио.
животно дело уметничко, научно или друго дело које представља највиши
домет нечијег стваралаштва, најзначајније остварење у животу.
спровести / спроводити (провести / проводити, претворити / претварати,
привести / приводити) [нешто] у дело остварити / остваривати, реализовати
нешто.
ухватити [некога] на делу затећи, изненадити, ухватити некога у срамој
радњи, на месту радње (обично лоше, непоштене).
ДЕО
лавовски (лављи) део несразмерно велики део, осетно највећи и најбољи
део.
ДЕРАТИ
дерати клупу (клупе) 1. ићи у школу, бити ђак. 2. беспосличити, дангубити.
дерати свога јарца стално радити, причати једно исто.
за нешто.
немилосрдно експлоатисати, искористити / искориштаиати некога, опљачкати /
пљачкати некога, наплатити / наплаћииати нереално, безобразно високу цену
за нешто.
синути / скидати (сећи, дерати) [некоме] каише с леђа снажо ударити /
ударати, претући некога.
ДЕРАТИ СЕ (ДРАТИ СЕ)

дерати се до седмога зноја гласно викати, дерати се до изнемоглости
дерати се као во гласно викати, плакати.
дерати се као јарац викати, дерати се из све снаге, што је могуће јаче.
ДЕРТ
разбити / разбијати дерт излечити / лечити тугу, бол, чежњу пићем,
алкохолом.
ДЕСЕТ
ДЕСЕТИ
споредно.
ДЕСНИ
десни човек поуздана особа.
прекрстити се / крстити се <и> десном и левом веома се зачудити због
нечега, запањити се, забезекнути се.
сврби ме десни длан (према народном веровању) даћу, даваћу новац.
чарапа за десну и леву ногу ирон. стару и познату ствар представити /
представљати као новину, откривати већ откривено.
ДЕСНО
ДЕТЕ
бити дете понашати се неозбиљно, детињасто (о одраслим особама).
дете).
велико дете детињаста одрасла особа.
дете љубави ванбрачно дете.
дете на сиси 6и разумело свако би могао да разуме.
дете од сисе (на сиси) дојенче.
дете свог времена савремен човек, онај који је прихватио норме, обичаје и
веровања времена у којем живи.
избацити с прљавом водом из корита и дете у критици отићи мрсдалеко па
од <малог (маленог)> детета од детињства, од најранијег узраста, одмалена,
од малих ногу.
плакати као мало дете плакати без устезања.
подметнути дете намерно погрешити у рачунању плодних дана или у
коришћењу контрацептивних средстава и остати у другом стању како би се
младић присилио на брак.
чудо од детета дете изузетних способности, нарочито талентовано дете.
ДЕТЛИЋ
шарен као детлић врло шарен.
ДЕЦА
прича за <малу> децу провидна лаж, наивно обмањивање.
ДЕЧЈИ
боловати од дечје болести (од дечјих болести) чинити (обичмо мање)
искуства.
дечја игра нешто врло једноставно, лака ствар, ситница.
дечји гробови врло велике ципеле, ципеле врло великог броја.
преболети дечје болести савладати почетне тешкоће, превази1)и ироблеме
који се јављајууз почетак неког рада.
ДИВАН
за дивно чудо супротно нашим очекивањима.
ДИВЉИ
ДИГНУТИ
дигнути (дићи) дупе (гузицу) избећи неки посао или обавезу, извући се од
посла или обавезе.
дићи (дигнути) / дизати (подићи) руке од [некога, нечега] одустати /
одустајати од покушаја да се неко, нешто поправи, напустити / напуштати
некога као непоправљивог, нешто као непоправљиво, безнадежно, манути се
узалудног посла.
дићи (дигнути) / дизати (подићи / подизати, напети) реп уобразити се,
постати / постајати умишљен, охол, бити пун себе, почети / почињати се дрско
понашати.
дићи (дигнути) / дизати (подићи / подизати, развити / развијати, истаћи /
истицати) заставу покренути / покретати акцију за нешто, повести / водити у
борбу.
дићи (дигнути) / дизати (ставити / стављати, поставити / постављати)
[некога] на пиједестал претерано хвалити некога, узносити негога, уздићи /
уздизати некога.
дићи (дигнути) / дизати [некога] из (од) мртвих неочекивано излечити некога
ко је био озбиљно болестан; опоравити / опорављати некога, вратити / враћати
некоме снагу.
умишљен, узохолити се, направити се / правити се важан, имати о себи високо
мишљење.
ДИЗАТИ
некога као непоправљивог, нешто као мепоправљиво, безнадежно, манути се
дићи (дигнути) / дизати (подићи / подизати, напети) реп уооразити се,
постати / постајати умишљен, охол, бити пун себе, иичети / почињати се дрско
понашати.
дићи (дигнути) / дизати (подићи / подизати, развити / разви)пти, истаћи /
истицати) заставу покренути / покретати акцију иешто, повести / водити у
борбу.
[некога] на пиједестал претерано хвалити неко| узносити негога, уздићи /
дићи се / дизати се (устати / устајати, скочити) на оружје дићи / дизати
устанак, буну, повести борбу.
мишљење.
дићи / дизати (подигнути, бацати) [некога, нешто] у облаке ц|м герано
дићи / дизати (подићи, узвитлати) прашину [око некога, око нечега]
учинити / чинити да се јавност заинтересује за нешто или иекога, да почне да
се говори о некоме или нечему, узбунити / узбуњивати јавност, узнемирити /
узнемиравати јавност нечим.
протестовати; јавно и одлучно изнети своје мишљење против нечега или у
дићи / дизати (подићи / подизати) дух охрабрити / охрабривати некога, дићи /
дизати морал.
дићи / дизати (развити / развијати, подићи / подизати, раза* пети /
дићи / дизати [некога] на крила учинити / чинити некога самосталним.
дићи / дизати на браду узети / узимати на поверење, на реч. зазвонити /
звонити (засвирати / свирати, затрубити / трубити, алармирати, викнути /
викати, дићи / дизати) на узбуну
упозорити / упозоравати на опасност, позвати / звати на будност. ковати
(окивати, дизати, подизати, узносити, узнашати) [некога, нешто] у звезде
претерано хвалити, величати, уздизати некога, нешто.
показати / показивати (дићи / дизати) рогове погрд. бити, постати ратоборан,
побунити се / бунити се. скинути / скидати (збацити / збацивати, дићи /
дизати) маскус лица показати / показивати право лице, показати се /
показивати се у правом светлу, открити / откривати скривене мисли, намере,
престати / престајати се претварати.
ДИЗАТИ СЕ
дићи се / дизати се (полетети / летети) небу под облаке (облак) дићи се /
дизати се у висину, на велику висину, врло високо.
дићи се / дизати се (родити се / рађати се) из пепела обновити се /
обнављати се након разарања, из рушевина.
окреће се / окренуо се (диже се / дигао се, преврће се / преврнуо се)
[некоме] желудац (у желуцу) <[од нечега]> неко има осећај гађења, осетио је
/ осећа мучнину, некоме је мука од нечега.
ДИКА
збогом дико пропало је, свршено је, готово је.
ДИМ
где има дима, <ту> има и ватре у свакој причи барем нешто је истина, кад се
дим на ветру нешто несигурно, нестално.
дим у дим истовремено (о испаљивању метка, зрна из ватреног оружја).
отићи (претворити се) у дим пропасти, нестати без трага, пшчезнути.
продавати дим варати, обмањивати.
ДИМЊАК
записати у димњак 1. записати нешто као врло важно, као велику реткост. 2.
не рачунати на нешто, с нечим.
истеривати мачку кроз димњак радити тежак посао без успеха, радити мучан
и узалудан посао.
ДИНАР
немати ни динара бити потпуно без новца.
динар на динар штедети, скупљати новац.
дрхтати над сваким динаром бити шкрт, цицијашити, претерано бринути о
сваком потрошеном динару.
прекинути динар прекинути крвну освету, измирити се.
ДИПЛЕ
засвирати / свирати (ударити / ударати, диплити, дувати, нухати) у
[нечије] дипле а. радити, почети радити у нечију корист, у нечијем интересу. б.
прихватити нечије мишљење, имати исто мишљење с неким. в. додворавати се
некоме.
засвирати / свирати (ударити / ударати, диплити, дувати, пухати) у друге
(другачије, друкчије) дипле заузети / заузимати другачији став, променити /
мењати своје држање.
засвирати / свирати (ударити / ударати, диплити, дувати, пухати) у исте
дипле радити, почети радити у истом правцу с неким, бити истомишљеник.
засвирати / свирати (ударити / ударати, диплити, дувати, пухати) у старе
дипле поновити / понављати старе, познате ствари.
засвирати / свирати (ударити / ударати, диплити, дувати, пухати) у те
(такве) дипле поступити / поступати на тај начин,
окренути дипле променити став, држање.
свирати [некоме] у дипле руководити неким.
то су друге дипле (друге су то дипле) то је друга ствар.
то су старе дипле (старе су то дипле) то је позната ствар, то је стара прича.
удесити дипле на свој начин почети радити по свом нахођењу, по својој вољи
диплити
диплити друкчије (другачије) променити став, држање.
засвирати / свирати (ударити / ударати, диплити, дувати, пухати) у
прихватити нечије мишљење, иматИ исто мишљење с неким. в. додворавати
се некоме.
(такве) дипле поступити / поступати на тај начин.
ДИРАТИ
дирати у [нечији] џеп красти од некога, поткрадати некога.
дирнути / дирати (погодити / погађати, ударити / ударати) у <тању> жицу
(у најтање жице, у сентименталне жице) мпкушати / покушавати ганути,
тронути некога; дирнути / дирац| некога у осетљиво место.
дирнути / дирати (пецнути, такнути) у осињак дирнути / ди|мги у опасну
ствар, осетљиво место, уплести се / уплетати се, пшати се у врло опасне
позледити / позлеђивати (повредити / повређивати, отворити / отварати,
дирнути / дирати, такнути) <стару> рану подсетити / подсећати некога на
нешто непријатно, болно, обновити / обнављати нечије болне, неугодне
успомене.
ДИРНУТИ
дирнути (потрести, уздрмати) [некога] до дна душе (срца) узбудити, дирнути
некога у највећој могућој мери.
дирнути (такнути, погодити) [некога] у живац а. погодити, дирнути некога у
најосетљивије, болно место, повредити некога, оставити на некога снажан
утисак.
дирнути (таћи) [некога] у душу дубоко ганути некога.
дирнути [некога] у дно срца узбудити, дирнути некога у најв ћој могућој мери.
дирнути / дирати (пецнути, такнути) у осиње (осје, стрш. ново) гнездо
уплести се / уплетати се, мешати се у врло опас послове, отворити / отварати
дирнути / дирати (погодити / погађати, ударити / ударати) ' <тању> жицу (у
најтање жице, у сентименталне жице) покушати / покушавати ганути, тронути
некога; дирнути / дирати некога у осетљиво место.
дирнути / дирати (такнути) у осињак (осиње гнездо) дирну ти / дирати у
опасну ствар, осетљиво место, својим поступком довести / доводити себе у
опасност, изазвати / изазивати против себе неког опасног, моћног, утицајног.
успомене.
ДИСАТИ
дисати једном душом слагати се с неким у свему, мислити и осећати исто,
знам га како дише одлично га познајем, познајем га до танчина, не може ми
се приказивати другачијим него што јесте.
лакше се дише прилике, околности су побољшане, ситуација је лакша.
слободно дисати бити слободан, независан.
ДИЋИ
дигнути (дићи) дупе (гузицу) избећи неки посао или обавезу, повући се од
грешника).
дићи (дигнути) руку на [некога] а. ударити некога, физички некога напасти. б.
убити некога.
понашати.
борбу.
[некога] на пиједестал претерано хвалити неко. узносити некога, уздићи /
дићи (дигнути) / дизати [некога] из (од) мртвих неочекивано некога ко је био
озбиљно болестан; опоравити / опорављати некога, вратити / враћати некоме
снагу.
дићи [некога] с вешала спасити некога сигурне смрти.
дићи руку на себе покушати или извршити самоубиство.
дићи све четири <увис> лећи, извалити се ради ленчарења, ленчарити.
дићи чело охрабрити се, стећи храброст; постати поносан.
умишљен, узохолити се, направити се / пранити се важан, имати о себи високо
мишљење.
дићи / дизати (подигнути, бацати) [некога, нешто] у облак претерано
одушевити се / одушевљавати се неким, нечим
дићи / дизати (подићи, узвитлати) прашину [око некога, о нечега] учинити /
чинити да се јавност заинтересује за нешто или некога, да почне да се говори
о некоме или нечему, узбунити / узбуњивати јавност, узнемирити /
дићи / дизати (подићи / подизати) дух охрабрити / охрабривати некога, дићи
/ дизати морал.
дићи / дизати на браду узети / узимати на поверење, на реч.
показати / показивати (дићи / дизати) рогове погрд. бити, постати
ратоборан, побунити се / бунити се.
скинути / скидати (збацити / збацивати, дићи / дизати) маску с лица
показати / показивати право лице, показати се / показивати се у правом светлу,
открити / откривати скривене мисли, намере, престати / престајати се
претварати.
ДИЋИ СЕ
дићи се из блата вратити част, углед, поново задобити своје место у друштву.
океће се / окренуо се (диже се / дигао се, преврће се / превриуо се)
[некомеј желудац (у желуцу) <[од нечега]> неко има осећај гађења, осетио је
устати / устајати (дићи се) на леву ногу (левом ногом) бити нерасположен,
бити мрзовољан (обично без неког одређемог разлога).
ДЛАКА
без длаке на језику отворено, без устручавања, без икаквих обзира, смело
(рећи, говорити).
висити о (на) длаци бити у опасности.
гледати на сваку длаку бити ситничав, цепидлачити.
дати длаку страдати.
длаке гулити покр. досађивати се, смарати се, радити узалудан иосао.
длаку по длаку врло поступно, једва приметно.
држати се [нечије] длаке покр. повлађивати, ласкати, угађати нскоме; не
противречити некоме.
за длаку умало, замало, готово.
ићи [некоме] низ длаку повлађивати, ласкати, угађати некоме; не
ићи [некоме] уз длаку пркосити некоме, радити супротно очекивања или
нечије воље.
на длаку исти сасвим исти.
на длаку исто (једнако) сасвим исто.
на длаку тачно сасвим тачно.
наћи / налазити (тражити) длаку у јајету претерати / претеривати у
захтевима тачности, тражити и најмањи повод за замерку и критику, бити
ситничав, цепидлачити.
немати длаке на језику не устручавати се изнети своје мишљење; отворено,
без устручавања, без икаквих обзира говорити).
ни за длаку нимало, никако, николико.
прекинути длаку покварити пријатељство, прекинути односе с неким.
променити длаку променити се, понашати се другачије.
пун пара као жаба длака ирон. сасвим без пара, врло сиромашан.
тражити длаку у јајету бити ситничав, цепидлака, тражити и најмањи
недостатак.
у длаку тачно, верно.
у малу (танку) длаку 1. умало, замало, готово. 2. до најситнијих појединости.
ДЛАН
видети као на длану јасно видети.
гледати у длан читати судбину, прорицати будућност на основу
линија на длану.
дланом о длан ударати погађати се код продаје и куповине.
док (што) би дланом (длан) о длан <ударио (пљеснуо)> врло брзо, зачас, у
трен ока.
држати (пазити) као јаје на длану држати, пазити с највећом пажњом, врло
брижљиво.
дувати у длан (у дланове) остати без посла, немати посла.
на длан за ширину шаке у длану (без палца).
имати [некога, нешто] <већ> на длану 1. имати нешто, некога на
располагању. 2. бити сигуран у успех.
као длан пусто, без растиња (о земљишту, пределу).
мрсни длан (дланови) велика добит, профит.
на длану [некога] носити (носати, понети) претерано некоме угађати.
низ длан окренути променити понашање у складу с нечијим ихтевима.
опљунути длан (дланове) прихватити се посла, прионути на посао.
пљунути у длан (у дланове) прихватити се посла, прионути на посао.
пољуби се у длан буди задовољан, буди срећан.
раван као длан потпуно раван.
сврби (засврбеће) ме длан (дланови) 1. имам жељу да некога истучен. 2. с
нестрпљењем очекујем неки посао. 3. надам се новчаном добитку.
сврби ме десни длан (према народном веровању) даћу, даваћу иовац.
сврби ме леви длан (према народном веровању) добићу новац.
читати с длана (у длан) читати судбину, прорицати будућност на основу
ДНЕВНИ
скинути / скидати [некога, нешто] с дневног реда престати / престајати
бавити се неким, нечим, дискутовати, расправљати о некоме, о нечему,
сматрати нешто решеним, завршеним.
ДНО
бити на дну бити економски уништен.
видети дно потрошити; попити.
дирнути [некога] у дно срца узбудити, дирнути некога у највећој могућој мери.
до дна потпуно, сасвим.
доспети (доћи) до дна потпуно пропасти.
загледати чаши у дно често пити, бити алкохоличар, пијаница.
из дна груди искрено.
искапити чашу до дна испити садржај чаше до краја, до дна.
испити чашу до дна преживети велико зло, несрећу.
мрзети [некога] из дна душе мрзети у највећој могућој мери. на дну (у дну)
душе (срца) потајно, али стварно. погледати <у> дно потрошити; попити.
погледати чаши у дно искапити, испити садржај чаше до краја, до дна, до
потонути на дно потпуно пропасти.
развила су му (јој итд.) се дна има болове у трбуху.
с дна до дна с једног краја на други.
увредити [некога] до дна душе увредити некога у највећој могућој мери.
ДО (ДОЛ)
ДО
до амина потпуно, сасвим
до даске снажно, силовито, енергично, потпуно, сасвим.
до дна потпуно, сасвим.
до кошуље потрошити потрошити све до последње паре.
до наших дана до овог времена, до данас.
до последњег човека до краја; сви до једног; све, без изузетка.
до првих петлова до ране зоре.
до темеља потпуно, сасвим.
до темена сасвим, потпуно; у највећој мери.
ДОБ
на којој је доби у којем је месецу трудноће. пуне доби пунолетан.
ДОБА
већ та доба покр. већ дуго, већ одавно.
ево (већ) неко доба од пре извесног времена.
женско доба покр. први мрак.
за доба на време, благовремено.
златно доба најуспешнији период развоја нечега, раздобље највећег процвата.
мирно доба раздобље без рата.
мутно доба време превирања, непредвидивих догађаја.
на добу (добе) на време, благовремено.
на том добу у поодмаклој трудноћи, пред порођајем.
од доба покр. времешан, стар, у поодмаклим годинама.
у зло (јадно, јадна) доба у невреме, у погрешно време; прекасно, једваједном.
у сретно (срећно) доба на време, док још има времена, пре него
што је све пропало.
цветно доба време напретка, брзог развитка.
ДОБАР
<то> не мирише на добро неће бити ништа добро; (ту) нешто није у реду,
нешто је ту сумњиво.
делити <масне (добре)> батине 1. тући, батинати. 2. жестоконекога напасти
речима.
добар као анђео изузетно добар.
добар као добар дан веома, нарочито добар.
добар као душа племенит, веома добар, доброћудан човек.
имати <добро> уво добро чути, имати добар слух.
знаменит.
имати добар темељ (добре темеље) имати добро предзнање, прсдспрему.
имати добре (јаке, челичне) живце (нерве) владати собом, имати јаку
контролу над собом, бити сталожен.
имати јаке (добре) лактове знати се гурати, пробијати кроз живот, заузети
уносан положај не бирајући средства.
обратити се / обраћати се на праву (добру) адресу обратити / обраћати се
коме треба, обратити се / обраћати се на право место.
одвојити / одвајати (оделити) кукољ од пшенице (жита, доброг зрна)
одвојити добро од лошег, раздвојити добро и лоше.
послати / слати (упутити / упућивати) некога, нешто на праву (добру)
приказати / приказивати (видети / гледати, описати / описивати,
представити / представљати) [некога, нешто] у ружичастој (светлој, лепој,
доброј) боји приказати / приказивати (нидети и др.) улепшано, оптимистички.
уживати <добар> глас бити познат по добру, бити поштован, имати углед.
укаљати / каљати [нечији] <добар> глас компромитовати некога, уништити /
честита (племенита, добра) душа поштена, племенита особа.
ДОБАЦИТИ
ДОБИЈАТИ
добити / добијати [нешто] као на тањиру добити нешто без труда, на готово.
добити / добијати крила осетити се / осећати се полетним, охрабрити се /
охрабривати се, осоколити се / соколити се, добити / добијати снагу.
стећи предност, добити / добијати време потребно за доношење одлуке.
добити / добијати на цени порасти / расти угледом; добити / добијати у
вредности, важности.
добити / добијати по прстима а. бити кажњен / кажњаван, прекорен /
прекораван. б. доживети / доживљавати неугодне последице.
попримити / попримати (узети / узимати, добити / добијати) велике
(највеће, неслућене, неочекиване, незамисливе...) размере повећати се /
повећавати се, порасти / расти, појачати се / појачавати се у великој, највећој
мери.
постићи / постизати (остварити / остваривати, добити / добијати и сл.)
преко кревета имати користи од интимних веза с неким, постићи / постизати
нешто, напредовати у каријери и сл. пружањем сексуалних услуга.
ДОБИТИ
добити (набавити, купити) [нешто] испод тезге купити, набавити нешто
изван редовних, уобичајених трговинских токова.
добити (ухватити) министарску фотељу постати министар.
добити [некога, нешто] у своје шаке стећи контролу над неким, нечим,
завладати над неким, нечим, потчинити некога; ухватити некога.
добити <фришку> фигу не добити ништа.
до()ити брус не добити ништа.
добити врапца не добити ништа.
добити душу добити нешто присно, интимно, пријатну атмосферу
добити корпу <од [некога]> разг. бити одбијен (обично од девојке).
добити на сабљи ратом освојити.
добити ноге бити украден (обично када се алудира на крађу, а нчснежели
отворенорећи).
добити по носу (преко носа) 1. бити оштро укорен, искритикован. 2. бити
премлаћен, добити батине.
добити реч добити дозволу за говор, за учешће у разговору, ик кусији.
добити своје бити кажњен, изгрђен по заслузи, лоше проћи.
добити шипак не добити ништа, остати без очекиваних резултата, бити
преварен, изигран.
добити / добијати (извући / извлачити, јести / појести, изести, | утати /
прогутати) батине (батина) 1. бити ударан / изударан, | \ чсн / истучен. 2. бити
стећи предност, добити / добијати време потребно за цоиошење одлуке.
добићеш ти (добиће он итд.) свога Бога платићеш (платиће итд.) за то што
радиш (ради итд.), сносићеш последице тога што радиш, бићеш кажњен.
мери.
ДОБРО (именица)
бити по добру повољно се развијати; слутити на добро, давати разлога за
дати с добра дати без принуде, добровољно, милом.
изаћи (испасти) на добро срећно се завршити.
ићи на добро повољно се развијати; слутити на добро, давати разлога за
које добро? (којим добром?) ради чега си дошао (сте дошли)?; шта је ново,
шта има ново?
окренути се на добро поћи повољним правцем, повољно се развијати.
поћи по добру поћи повољним правцем, повољно се развијати.
< плко зло за неко добро у свакој невољи има и неке користи. у добру и
<у> злу у свакој ситуацији.
ДОБРО (прилог)
гледати добро (радо, лепо) [некога, нешто] симпатисати, волети, марити
добро доћи [некоме, нечему] бити од користи, показати се корисним,
послужити.
добро цимнути напити се.
држати се <још> добро изгледати добро, бити крепак, здрав у зрелим
годинама или у старости.
отворити <добро> уши пажљиво слушати (и трудити се да се упамти што
више).
ДОВЕСТИ
довести (дозвати, призвати) [некога] <к> памети опаметити, ур.пумити
некога, присилити / присиљавати некога да се понаша разумно, помоћи некоме
да се понаша разумно.
довести (дотерати) [некога] до просјачког штапа материјално уништити,
упропастити некога, довести некога у веома тежак економски, финансијски
положај.
довести (повести) [некога] пред олтар оженити се неким, венчати се с
неким.
довести [некога] пред зид довести некога у безизлазан полокај, свладати
некога, сломити нечији отпор.
довести [нешто] на мртву тачку довести нешто у безизлазну ситуацију,
зауставити нешто без изгледа за наставак.
довести [нешто] у исправно стање поправити нешто.
довести [нешто] у првобитно (пређашње) стање учинити да нешто буде
онакво какво је било пре измена, промена.
довести / доводити (дотерати / дотеривати) [некога, нешто] ред средити /
сређивати.
навести / наводити (довести / доводити, навући / навлачити, намамити /
намамљивати, натоциљати / тоциљати) [неко> га] на танак (клизав, клизак,
слизак, плитак) лед преваром, лукавством довести / доводити некога у тешку,
опасну ситуацију, преварити / варати некога, насамарити / насамаривати
некога.
ДОВИТИ СЕ
досетити се (осетити се, довити се) <своме> јаду схватити о чему се ради,
схватити да се догодила или да предстоји несрећа, зло и сл.
ДОВОДИТИ
довести / доводити (дотерати / дотеривати) [некога, нешто] у
ред средити / сређивати.
намамљивати, натоциљати / тоциљати) [некога] на танак (клизав, клизак,
некога.
ДОВРХ
ДОВУЋИ
довуци овамо своје дупе (своју гузицу)! вулг. фам. дођи овамо, приђи.
ДОГОРЕВАТИ
догорева (гаси се) [нечија] свећа нечији живот се гаси, неко је и.| самрти.
догорети / догоревати (доћи) [некоме] до ноката доћи до стања када се
више нешто не може трпети, чекати, крити, постати неиздрживо, несносно,
дозлогрдити.
ДОГОРЕТИ
догорети / догоревати (доћи) [некоме] до ноката доћи до стање када се
више нешто не може трпети, чекати, крити, постати мсиздрживо, несносно,
ДОГАЂАЈ
обавештен о ономе што се догађа, наћи се / налазити се изан збивања.
(рећни (сретни) догађај рођење детета, порођај.
ДОГУРАТИ
догурати далеко много постићи, имати веома успешну каријеру, доспети до
високог положаја.
дотерати (догурати, притерати, сатерати) [некога] до зида (дувара) довести
некога у ситуацију да се мора изјаснити, изиршити притисак на некога, довести
некога у тежак, незгодан положај, у безизлазну ситуацију.
ДОДАВАТИ
ДОДАТИ
ДОЗВАТИ
довести (дозвати, призвати) [некога] <к> памети опаметити,
уразумити некога, присилити / присиљавати некога да се пона« ша разумно,
помоћи некоме да се понаша разумно.
ДОЗВАТИ СЕ
доћи / долазити (дозвати се) <к (до)> памети постати / постајати разуман,
бистар, присебан, опаметити се / опамећивати се.
ДОК
живота.
трен ока.
док оком трепнеш (трепнуо би) великом брзином, готово истог тренутка, за
часак.
док си (док би) рекао бритва веома брзо, за врло кратко време,
као (што би, док би) руком о руку врло брзо, у тренутку.
ДОКЛЕ
живота.
ДОЛ
ДОЛАЗИТИ
тешити.
доћи / долазити (бити) као наручен (поручен) доћи / долазиш у правом
тренутку, појавити се / појављивати се у згодан час, онда када је најпотребније.
доћи / долазити (пасти) на (у) свет родити се / рађати се.
доћи / долазити (пасти / падати, доспети / доспевати) под удар |нечега]
бити изложен / излаган критици, нападу, контроли, псповољним мерама.
доћи / долазити (стићи / стизати) на амен појавити / појављивати се на крају
нечега (представе, предавања и сл.)
доћи / долазити [некоме] до ува (увета, ушију) чути, начути, сазнати /
сазнавати нешто, доћи / долазити до некога као гласина, чути нешто као
гласину.
доћи / долазити [некоме] на ђунију доћи / долазити некоме под руку.
доћи / долазити [некоме] под руку (до руке, до руку) доћи / долазити у
нечији посед, под нечију власт.
доћи / долазити у питање бити изложен / излаган сумњи, бити неизвестан,
бити угрожен.
доћи / долазити у рачун бити узет / узиман у обзир.
доћи / долазити у сукоб са законом огрешити се о законске прописе,
починити кривично дело, чинити кривична дела.
изаћи / излазити (изићи, доћи / долазити, испасти, испанути) на глас
постати познат, чувен по нечему, прочути се.
ићи (долазити) с гаћама на штапу материјално пропасти, остаги без игде
ићи (доћи, долазити) на жалост ићи на изјаву саучешћа у кућу умрлог.
пасти / падати (доћи / долазити) [некоме] на памет (ум) сетити се / сећати
се некога, нечега, помислити на некога, нешто; досетити се.
ући / улазити (доћи / долазити) у моду постати / постајати општеприхваћен,
савремен, популаран, омиљен.
шећер долази на крају најлепше или најзанимљивије долази на крају.
ДОЛЕТЕТИ
бежати (одјурити / јурити, долетети, улетети, полетети, утр» чати,
дотрчати, трчати и сл.) <као> без душе избезумљено, великом брзином,
тешко дишући.
долетети (банути) као бура појавити се брзо, нагло, изненада и бучно.
ДОЛИВАТИ
ДОЛИНА
долина суза (плача) овоземљаски живот; стварни свет.
обећати / обећавати брда и долине обећати / обећавати оно што је
преко брда (гора) и долина врло далеко, посвуда.
ДОЛИТИ
распиривати сукоб, непријатељство, свађу, погоршати / погоршавати већ
лошу ситуацију, подбости / подбадати некога.
ДОМ
вечни дом гроб, загробни живот на небу.
ДОНЕТИ
вешала би кући донео врло сналажљив, који све успева да ( окрене у своју
корист.
донео [некога] ђаво доћи непозван, бити непожељан.
послужавнику, пладњу) дати / давати некоме |ншго већ готово, дати / давати
некоме нешто тако да не мора ц н мало да се помучи, да уложи труд.
донети / доносити [некога] на свет родити / рађати.
донети / доносити [нешто] на свет створити / стварати нешто.
ДОНОСИТИ
донети / доносити (дати / давати) [некоме нешто] <као> на гацни (тањиру,
послужавнику, пладњу) дати / давати некоме пошто већ готово, дати / давати
некоме нешто тако да не мора иимало да се помучи, да уложи труд.
што [некога] глас носи (доноси, даје) што је могуће гласније, нрло гласно.
ДОЊИ
доспети у гори положај, изгубити виши ноложај, осиромашити; морално се
срозати.
ДОПАСТИ
допасти (пасти, доћи) [некоме] шака 1. пасти под нечију власт. 2. добити
батине од некога.
ДОПРЕТИ
допрло је [некоме нешто] до мозга разумети, схватити нешто.
ДОСАДА
умрети / умирати (црћи, цркнути / цркавати) од досаде веома се
досађивати.
ДОСЕТИТИ СЕ
ДОСКОЧИТИ
доскочити злу наћи лека, решити неки озбиљан проблем, отклонити опасност.
ДОСПЕВАТИ
доћи / долазити (пасти / падати, доспети / доспевати) под удар [нечега]
бити изложен / излаган критици, нападу, контроли, неповољним мерама.
ДОСПЕТИ
доспети (доћи) до дна потпуно пропасти. доспети [некоме] у руке доћи у
нечији посед.
доћи (доспети) из јаме у рупу из лоше ситуације доћи у још гору, са зла на
горе.
доћи / доспети у шкрипац доспети у тешкоће, у озбиљне проблеме, у
безизлазну ситуацију.
ДОСТОЈАН
не бити вредан (достојан) [некоме] прах с обуће отрти бити педостојан
некога.
ДОТЕРАТИ
далеко дотерати много постићи, имати веома успешну каријеру, доспети до
високог положаја.
довести (дотерати) [некога] до просјачког штапа материјалпо уништити,
положај.
довести / доводити (дотерати / дотеривати) [некога, нешто] у ред средити /
сређивати. дотерати (догурати, притерати, сатерати) [некога] до зида
(дувара) довести некога у ситуацију да се мора изјаснити, извршити притисак
на некога, довести некога у тежак, незгодан положај, у безизлазну ситуацију.
дотерати (притерати) цара до дувара а. довести некога у безизлазан
положај. б. завршити, привести крају неки посао.
дотерати [нешто, некога] на [нечију] ђунију удесити, урадити нешто по
нечијој вољи, укусу, потреби.
дотерати до балчака 1. све упропастити. 2. извршити до крајње могућности, у
потпуности
дотерати до торбе финансијски пропасти, потпуно осиромашити, постати
просјак.
доћи (дотерати) до просјачког штапа потпуно осиромашити, економски
пропасти.
спасти (пасти, дотерати, доћи) на просјачки штап потпуно осиромашити,
економски пропасти.
ухватити (дотерати) траг [некоме, нечему] пронаћи, открити некога, нешто.
ДОТЕРАТИ СЕ
дотерати се (средити се, уредити се) као стари фијакер ирон. претерано се
накинђурити, неприкладно животној доби.
ДОТЕРИВАТИ
сређивати.
ДОТРЧАТИ
трчати и сл.) <као> без душе избезумљено, великом брзином, тешко дишући.
ДОЋИ
тешити.
добро доћи [некоме, нечему] бити од користи, показати се корисним,
послужити.
дође и прође пролазно је; нема трајних последица; појави се па нестане.
доспети (доћи) до дна потпуно пропасти.
горе.
пропасти.
доћи (навратити, свратити) на чашицу разговора доћи, свратити на краћи
разговор (обично уз пиће).
доћи (окупити се, скупити се) као на даћу наћи се на једном месту са свих
доћи (пасти) на ниске воде осиромашити, финансијски проиасти.
доћи (стати, ставити се) на чело [нечега] заузети прво место међу другим
људима, заузети руководеће место, преузети вод• тво.
доћи [некоме] главе убити, уништити, упорпастити некога.
доћи [некоме] до грла дозлогрдити, досадити, дојадити.
доћи [некоме] жао (криво, тешко) растужити се, ражалостити
доћи [некоме] из дупета (гузице) у главу изненада се сетити печега, наумити
доћи [некоме] на ноге доћи лично код некога (показујући му тиме уважавање
или покорност, понизност).
доћи <к> себи освестити се.
доћи далеко узнапредовати, много постићи, бити веома успешан.
доћи до гуше доћи до најгорег, до стања које се не може више издржати.
доћи до мртве тачке наћи се у ситуацији, проблему који није могуће
разрешити.
доћи до цене постати важан, значајан, стећи признање.
доћи на готово доћи по завршетку посла и користити се резулгатима тог рада.
доћи на своје добити оно што се очекује, не остати прикраћен.
доћи на тапет постати предмет нечијег разговора, нечије дискусије, критике.
доћи ће [некоме] Божић ситуација ће се променити на боље, доћи ће за
некога боље време.
доћи ће ђаво по своје 1. заслужена казна се не може избећи, доћи ће (дошао
је) крај лоше вођених послова и сл. 2. смрт се не може избећи.
нечега (представе, предавања и сл.)
гласину.
дошла душа [некоме] под грло 1. бити на самрти, умирати. тешко дисати од
умора, задихати се.
дошла душа [некоме] у нос 1. бити на самрти, умирати. 2. тешко дисати од
дошло је његово (њихово) царство дошао је (дошли су) до власти, сада он
влада (они владају), сада је он (су они) на власти.
дошло па прошло свршено је, готово је, неће се поновити, неће се више
вратити, појавило се па брзо нестало.
ђаволу у торбу доћи пропасти, нестати.
доћи (ући, доћи) у године остарети, изаћи из младости, не бити млад.
иди ми дођи ми 1. неорганизовано, лоше, без икаквог реда, којекако. 2.
свашта, штошта, бог те пита шта.
избити / избијати (доћи, искочити, испливати, пробити, уздићи се) на
површину доћи / долазити до изражаја, постати / мостајати важан, актуелан,
истаћи се; изаћи / излазити на видело, разоткрити се / разоткривати се.
ићи (доћи) [некоме] празних руку доћи код некога у посету без поклона.
ићи (доћи) мечки на рупу упасти у клопку, наћи се у невољи,
иеприлици, изложити се / излагати се опасности.
пасти (спасти, сићи, доћи) с (од) коња на магарца (осла, товара) доћи у
гори положај, доспети с бољег на горе.
пасти (спасти, стати, доћи) на ниске (слабе, танке, доњ«, задње, зле) гране
срозати.
пасти (упасти, доћи) [некоме] у шаке 1. пасти под нечију власт, 2. добити
пасти / падати (доћи / долазити) [некоме] на памет (ум) сетити се / сећати се
некога, нечега, помислити на некога, нешто; досетити се.
то <му> дође <као> то је отприлике.
ухватити се / хватати се (пасти / падати, наићи / наилазити, насести, ићи,
доћи / долазити, бити навучен) на лепак постати / постајати жртва преваре,
обмане, насести, бити насамарен.
ДОХВАТ
на дохват (дохвату) руке веома близу, у непосредној близини.
ДОЧЕКАТИ
дочекати [некога, нешто] на нож оштро напасти, осудити искритиковати
некога, нешто, непријатељски, с мржњом дочекати некога, нешто.
дочекати [некога] с хлебом и сољу пожелети некоме добродошлицу,
дочекати некога гостољубиво.
дочекати својих пет минута дочекати, доживети прилику да се покаже
сопствена вредност, способност, дочекати повољно време за постизање
успеха.
дочекати / дочекивати (примити / примати) [некога, нешто] раширених
(раскриљених) руку дочекати / дочекивати некога, нешто срдачно,
пријатељски, с радошћу.
ДОЧЕКАТИ СЕ
дочекати се на ноге успешно се извући из тешког положаја, незгодне
ситуације, снаћи се.
ДОЧЕКИВАТИ
(раскриљених) руку дочекати / дочекивати неког или нешто срдачно,
ДРАГ
драга је [некоме] чутурица бити склон алкохолу.
драга му (јој) је чашица склон(а) је пићу, воли да се опија.
драге душе (драгом душом) од срца, радо, драге воље.
пишта под <милим (драгим)> Богом баш ништа, нимало.
ДРАМ
мерити / мерити на драм (драмове) 1. измерити / мерити вома прецизно. 2.
цепидлачити; шкртарити.
хранити се на драмове јести врло мало, оскудно.
ДРВЕН
дрвени филозоф онај који се прави учен, који се лажно представља за ученог.
држати се (стајати) као дрвена Марија држати се укочено, усиљено,
неприродно.
стајати као дрвен држати се укочено, смушено.
ДРВЕНИ
ДРВЕЋЕ
ДРВЉЕ
бацати се (набацивати се) [на некога] дрвљем и камењем оштро напасти /
нападати некога (речима), обасути погрдама, жестоко критиковати (обично
неоправдано).
засути [некога] дрвљем и камењем оштро напасти / нападати некога
(речима), обасути погрдама, жестоко критиковати (обично неоправдано).
ДРВО
дрво и камен све без изузетка, и оно што је најотпорније.
пијан као дрво потпуно пијан.
попети / пењати [некога] на дрво обесити, вешати некога о дрво.
пуца (пуцају) дрво и камен стегао је велики мраз, изузетно је хладно.
седи дрво на дрво каже се ономе ко је глуп, ко ништа не зна, не разуме
(обично ученику у школи).
спавати као дрво чврсто, тврдо спавати, спавати дубоким сном.
цепати [некоме] дрва користити, искориштавати некога за најтеже физичке
послове.
човек од дрвета неосетљив човек, егоиста; флегматичан човек.
ДРЕВАН
ДРЕН
здрав као дрен (дреновина) одличног здравља, отпоран на болести, јак,
крепак.
ДРЕНОВ
ДРЕНОВИНА
крепак.
тврд као дреновина веома тврд.
ДРЕШИТИ
одрешити / дрешити (одвезати, отворити, развезати, раздрешити) кесу
платити / плаћати, дати / давати новац, не шкртарити.
ДРЖАВА
држава у држави организација или група људи која захваљујући својој моћи и
утицају има могућност да некажњено крши многе правне законе или обичаје.
ДРЖАВНИ
машити се у државни (царски) џеп проневерити државни новац.
ДРЖАТИ
водити (имати, држати) главну (прву, велику)> реч 1. имати највећи утицај,
других.
држати [некога, нешто] на узди имати власт, контролу над неким, нечим,
господарити, чврсто владати.
држати [некога] под папучом држати некога у зависном, подређеном
положају (о супругу).
држати [некога] у својој власти имати некога под својом контролом,
господарити неким.
држати [некоме, нечију] страну бити за некога, помагати некоме у спору две
стране.
држати [некоме] свећу разг. бити упознат с нечијим сексуалним / кивотом,
присуствовати туђем полном односу.
држати (имати) [некога, нешто] на оку (под оком) пажљиво посматрати,
мотрити некога, нешто, контролисати, надзирати некога, нешто; вребати
држати (имати) [некога, нешто] у глави имати нешто на уму, мислити на
брижљиво.
држати (чувати) новац (паре) у чарапи чувати новац сакривен код куће а не у
банци.
држати (чувати, имати) [некога] под кључем држати некога у затвору.
држати (чувати, имати) [нешто] под кључем држати нешто закључано,
недоступно.
држати [некога] за врат имати некога под својом контролом, под својом
влашћу, држати некога у зависном положају.
држати [некога] за гушу имати власт над неким, држати некога у зависном
положају.
држати [некога] у шаху држати некога у шкрипцу, у зависности, уцењивати
некога нечим, присиљавати некога на потпуну послушност.
држати [некоме] муда у процепу имати некога у својој власти, имати
контролу над неким.
држати [некоме] палчеве (фиге) желети некоме успех.
држати <све> конце у <својим> рукама (у руци) владати ситуацијом, држати
све под контролом, имати власт над нечиМ|
држати <своју> шапу на [некоме, нечему] имати монопол на; неким, над
нечим, имати право располагања неким, нечим.
страни.
држати до [некога, нечега] колико до пасје шапе нимало не држати до
некога, до нечега, не поклањати никакву пажњу некоме, нечему.
држати језик за зубима (иза зуба) ћутати; суздржавати се од говорења (из
страха, опреза и сл.), пазити на своје речи.
држати корак [с неким, с нечим] не заостајати за неким или нечим, ићи
упоредо с неким или нечим; остати на истом нивоу са неким или с нечим.
држати мач у корицама не упуштати се у борбу, уздржавати се од сукоба,
рата, не ратовати.
држати три ћошка <куће> радити највећи део послова (у кући).
држати узде у <својим> рукама имати власт, контролу над неким, нечим,
држати фигу у џепу бити неискрен, лицемеран, лажно се издавати за нешто,
лажно пристајати уз некога.
земља још [некога] држи још је жив.
имати (држати) [некога, нешто] на уму (памети) мислити на некога, на нешто;
старати се о некоме, о нечему.
имати (држати) [некога] у својим шапама имати контролу над неким, имати
некога под својом влашћу.
имати (држати) [некога] у џепу имати власт, контролу над неким, моћи
управљати нечијим поступцима, моћи уцењивати.
не држи [некога] место не може дуго да буде миран, да буде на свом месту.
одржати / држати <задату (дату)> реч испунити / испуњавати, одржати /
држати дато обећање.
очитати / читати (одржати / држати) [некоме] лекцију (лекције) изгрдити /
грдити некога, прекорити / корити некога, упозорити / упозоравати некога на
грешке.
у зубима би [неко некога] могао носити (однети, држати) бити неупоредиво
већи и снажнији.
ДРЖАТИ СЕ
држати се (ухватити се / хватати се) [некога, нечега] као пијан (слепац)
плота непопустљиво, упорно се држати неког мишљења, става, ни најмање не
одступати од нечега, слепо се држати некога, нечега; не одвајати се од некога,
нечега.
држати се [нечије] длаке покр. повлађивати, ласкати, угађати некоме; не
држати се <још> добро изгледати добро, бити крепак, здрав у зрелим
годинама или у старости.
држати се далеко (подаље) не мешати се у нешто, избегавати нешто, клонити
се нечега.
држати се на цени уважавати себе.
држати се сукње покоравати се жени или мајци, ништа не одлучивати без
држи се (стоји) [неко] као да је бандеру (метлу) прогутао стајати, држати се
непокретно, претерано усправно, дрвено, неприродно, непокретно.
једва се држати на ногама бити веома уморан, осећати се слабим. једва
стајати (од умора, од поспаности, од болести, од старости).
стајати (држати се) по страни 1. стајати одвојено од других. 2. не узимати
учешћа у нечему, не мешати се у нешто.
стајати (бити, држати се) на глиненим (стакленим, климавим, слабим)
ногама 1. бити без чврстог ослонца, бити неста<>план; бити слаб, немоћан. 2.
ДРЗАК
ДРИНА
изводити криве Дрине глупирати се, лудирати се, понашати се неозбиљно,
детињасто.
исправљати / исправити криву Дрину покушати / покушавати решити оно
што је немогуће, што превазилази нечије моћи, узалуд настојати да се исправи
нека укорењена неправда, недоличност и сл.
ДРОБ
тресе се [некоме] дроб од смеха неко се смеје неконтролисано,
незаустављиво.
ДРУГАЧИЈЕ
ДРУГАЧИЈИ
ДРУГИ
<то је> друга прича (песма) то је нешто сасвим друго.
позадини.
друге гусле нешто друго, нешто ново.
другим речима да се другачије изразим; заправо, отворено речено.
другог бога нема то је тако и другачије не може бити, ништа друго не
преостаје.
другом приликом други пут.
из друге (треће) руке преко посредника.
једно другом до увета (ува, ушију) која су блиска по узрасту, која су рођена у
кратком временском размаку, убрзо једно за другим (о деци).
на (кроз) једно уво уђе / улази, на (кроз) друго изађе (изиђе) / излази не
придавати нечему значаја, олако нешто узимати, брзо заборављати.
на (кроз) једно уво унутра, на (кроз) друго напоље не придавати нечему
значаја, олако нешто узимати, брзо заборављати.
на једно уво чути (примити), на друго пустити не придавати нечему значаја,
олако нешто узимати, брзо заборављати.
није друге мора се, нема избора.
окренути други крај потпуно променити своје понашање, ставове, урадити
супротно.
окренути / окретати (обрнути / обртати, преврнути / превртати) <други
(нови)> лист поступати / поступати другачије, лии ротно од дотадашње праксе,
променити / мењати понашање, навику, започети / започињати нешто ново.
ићи (преселити се, поћи) на онај (други) свету мрети, премипути.
другога.
прећи / прелазити у друге (треће) руке променити / мењати имлсника.
скакати с једног краја на други без реда, испретурано, неповезано говорити,
причати.
сместити (стрпати, посадити, послати) [некога] иза (с друге стране) браве
ухапсити, затворити некога.
то је друга ствар то је нешто друго.
ударити / ударати у друге жице заузети / заузимати другачији, с упротан став.
час једно час друго без реда, насумично.
чути [нешто] из других (трећих) уста чути, сазнати нешто иосредно, преко
других извора.
ДРУКЧИЈЕ
ДРУКЧИЈИ
ДРУМ
направљати друме (друмове) заст. обећавати много, нереално. остати на
друму бити препуштен сам себи. што на уму то на друму (што на ум то на
друм) говорити отворено, искрено, изнети / износити своје мишљење без
околишења, увијања, прећуткивања.
ДРУМСКИ
друмски човек скитница, луталица; разбојник.
ДРУШТВО
високо друштво слој друштва који чине богати, моћни, угледни.
кварити друштво одласком са скупа, забаве кварити расположење онима који
су остали.
правити (чинити) [некоме] друштво придружити се некоме како би му било
пријатније, забавније (у шетњи, за столом и сл.), забављати некога.
у друштву заједно, скупа.
цвет друштва (народа) друштвена елита.
шарено друштво скупина људи различитих интересовања, професија,
интереса, погледа.
ДРХТАТИ
дрхтати над сваким динаром бити шкрт, цицијашити, претерано бринути о
сваком потрошеном динару.
дрхтати.
ДУБИНА
полети (мрзети, осећати) из дубине душе (срца) у највећој мсри, највише
што је могуће, искрено волети (мрзети, осећати).
у дубини душе (срца) дубоко у себи, дубоко доживљавајући.
ДУБЉЕ
завирити / завиривати (загледати) сдубоко (дубље)> у чашу напити се /
напијати се.
треба дубље посегнути (сегнути) у џеп треба дати већу, издашнију помоћ.
ДУБОК
дубоког џепа богат, имућан, пун пара.
имати дубок џеп бити богат, имати много новца.
спавати мртвим (тврдим, дубоким, мртвачким, каменим) сном чврсто
спавати, тешко се будити.
ДУБОКО
дубоко> посегнути (завући руку) у џеп издати, потрошити за нешто много
новца.
завирити / завиривати (загледати) <дубоко (дубље)> у чашу напити се /
ДУВАР
некога у ситуацију да се мора изјаснити, извршити притисак на некога, довести
притерати (притиснути) [некога] уз дувар довести некога у безизлазну
ситуацију.
ДУВАТИ
дувати (духати) у један дудук у потпуности се слагати с неким, мислити исто
као и неко други.
дувати (пухати) у [нечији] рог (тикву, дудук) чинити, мислити исто што и неко
други, бити у дослуху с неким, улагивати се некоме радећи попут њега, држати
нечију страну.
дувати (пухати) у једну (исту) тикву (рог, дудук) чинити, мислити исто што и
неко други, бити у дослуху с неким, улагивати се некоме радећи попут њега,
држати нечију страну.
дувати [некоме] за врат упорно пратити некога, бити стално на малом
растојању од некога; упорно покушавати некога претећи, надмашити, престићи,
не дозвољавати некоме да одмакне (о пословним, спортским ривалима,
конкуренцији и сл.).
дувати на хладно након лошег искуства бити претерано опрезан.
дувати у длан (у дланове) остати без посла, немати посла.
некоме.
мсвирати / свирати (ударити / ударати, диплити, дувати, пукати) у старе
шта се крије иза нечега, знати право стање, праве игчије, намере; знати одакле
повијати се (окретати се, ићи) како ветар дува поступати, постављати се,
ДУГ (именица)
последњи> дуг Богу платити преминути, умрети.
бити до гуше задужен (у дуговима) бити презадужен, имати миого дугова.
изаћи (испливати, извући се) из дуга (из дугова) ослободити се дугова,
вратити дуг (дугове).
отписати / отписивати дуг (дугове) опростити / опраштати дуг (као помоћ
некоме или због очигледне немогућности дужника да то икада врати),
раздужити / раздуживати.
пасти / падати (упасти / упадати, увалити се / уваљивати се, завалити се,
загазити) у дуг (у дугове) прекомерно се задужити, позајмити толико да је
тешко вратити.
плаћати дуг [нечему] испаштати због нечега, сносити последице.
уписати (писати, приписати / приписивати, рачунати, урачунати) [некоме
нешто] у дуг окривити / кривити некога за нешто.
утерати / утеривати дуг (дугове) присилно наплатити / наплаћивати дуг
(дугове).
учинити [некоме] последњи дуг опростити се с покојником.
ДУГ (придев)
говорити.
дуга је то прича о томе се може дуго говорити, има много тога што би се о
томе могло рећи; то је компликована ствар.
имати дуг (дугачак) језик бити брбљив, радо оговарати друге, превише
говорити.
имати дуге (дугачке) прсте бити склон крађи, красти, бити лопов.
лаже [неко] колико (какав) је дуг и широк дрско, бесрамно лаже.
дугим.
широк при паду се опружити целом дужином тела по тлу, читавим телом
скратити / кратити (прекратити / прекраћивати) [некоме] <дуго> време
ДУГА
нормалан.
пијан као дуга потпуно пијан.
пити (локати) као дуга много, неумерено пити.
глави> бити шашав, глуп, ћакнут, не бити са| ним нормалан.
ДУГАЧАК
бити дуга (дугачка) језика бити брбљив, радо оговарати друге, исувише
говорити.
говорити.
ДУГИН
ДУГО
неће [неко] <још> дуго ускоро ће умрети.
ДУД
окачити (обесити) [некога, нешто]> на дуд потпуно занемарити, запоставити
некога или нешто, ни бриге, ништа.
ДУДУК
глуп као дудук врло глуп.
дувати (духати) у један дудук у потпуности се слагати с неким,
мислити исто као и неко други.
дувати (пухати) у [нечији] рог (тикву, дудук) чинити, мислиги исто што и неко
спавати као дудук мирно спавати, имати тврд сан.
ДУЖАН
дужан до грла (преко грла) презадужен, који има много дугова.
ДУКАТ
седети (лежати) на дукатима бити врло богат, имати много новца.
ДУНСТ
немати <ни> дунста [о нечему] немати појма о нечему.
ДУНУТИ
ДУПЕ
спообности.
дигнути (дићи) дупе (гузицу) избећи неки посао или обавезу, извући се од
на дупе (гузицу) прављен лоше, неквалитетно урађен, несолидан.
сести (пасти / падати) на дупе (гузицу) <од чуда и сл. запрепастити се,
забезекнути се, веома се изненадити, шокирати се, зинути од чуда.
тући се ногом у дупе (гузицу) од среће бити врло срећан након неког успеха
или добитка.
угађати [некоме] као чиру на прсту (гузици, дупету) иепуњавати некоме све
жеље.
угта као кокошиње дупе (кокошиња гузица) мала уста тани х усана.
ДУПКЕ
дупке (дупком) пун сасвим, до последњег места пун, испуњен до краја.
ДУПКОМ
ДУРБИН
спустити дурбин постати скромнији, умерити се, не бити више препотентан,
стишати се, престати се правити важан, попустити у захтевима.
ДУХ
ћити болестан од духа заст. бити ментално болестан, луд, умоболан.
бити у духу [нечега] бити у складу с нечим; држећи се општег смисла, смера
нечега.
бити у духу [с неким] бити с неким у мислима, мислити на иекога.
вински дух заст. алкохолно испарење; алкохол, алкохолно пиће.
дух се у кости [некоме] забио покр. неко је дуго болестан.
живети о светом духу ништа не јести и не пити.
задахнути [некога] својим духом учинити да неко почне да мисли и осећа
једнако.
имати духа бити креативан, бити занимљив у разговору, духовит.
клонути (пасти) духом изгубити полет, самопоуздање, обесхрабрити се;
снуждити се, постати очајан, резигниран.
нечисти дух ђаво, сотона.
оболети духом заст. ментално оболети, полудети, постати умоболан.
полетети (узлетети) духом охрабрити се, осетити се јаким, моћним,
способним.
пренети се духом у мислима се наћи негде.
присуство духа присебност, владање собом, хладнокрвност.
с малим духом покр. на самрти, у самртном ропцу.
сиромашан (сиромах, инокосан) духом ограничених интелектуалних
способности, непросвећен.
ДУХАТИ
ДУХОВНИ
духовни син присталица нечијег учења.
ДУША
<нема (нигде)> ни крштене (живе) душе никога нема, нигде никога, пусто је,
празно је.
тешити.
бити <као> једна душа слагати се с неким у свему, мислити и осећати исто,
бити без душе <и срца> бити безосећајан, неосетљив, без спосбности да се
бити душа [нечега] бити покретач, извор, инспиратор, централна фигура
нечега.
бити једно тело и једна душа а. живети с неким у слози и љубави. имати врло
сличне ставове, жеље, мисли с неким.
бити на (о) [нечијој] души бити на нечијој бризи, на нечијем старању; бити на
нечијој одговорности.
бог и душа заиста, доиста, стварно (за исказивање вероватноће).
богу душу трпети неиздрживе, тешко подношљиве болове.
вадити (повадити) [некоме] душу намучити / мучити, измалтретирати /
малтретирати некога, досадити / досађивати, додијати / додијавати некоме.
носити о души бити главна, највећа брига.
испитивати. )
оворити [некоме] из душе говорити како други мисли и осети, како другоме
одговара, говорити оно што би други желео да чује.
говорити из душе говорити потпуно искрено, отворено, без ирикривања.
голе душе без основних средстава за живот, без икакве имовине, без игде
ичега.
гори [некоме] душа [за нечим, за неким] силно желети нешто, некога, жудети,
чезнути за нечим, за неким.
гристи душу [некоме] љутити, нервирати некога.
добар као душа племенит, веома добар, доброћудан човек.
добити душу добити нешто присно, интимно, пријатну атмосферу.
дошла душа [некоме] под грло 1. бити на самрти, умирати. 2. тешко дисати
од умора, задихати се.
драге душе (драгом душом) од срца, радо, драге воље.
душа (душе) ваља заиста, стварно; додуше; треба, ваља рећи истину.
душа је [некоме] на језику бити на самрти, умирати; бити тешко, неизлечиво
болестан.
душа од човека добар, добродушан, племенит човек.
душа се [некоме] повратила опоравити се, прикупити снагу, одморити се.
душа стиже [некоме] до јабучице преморити се; тешко дисати од умора,
задихати се.
душа стоји (је, скупила се) [некоме] у носу бити тешко болестан, једва жив,
онемоћати.
душом и телом сасвим, потпуно, искрено, одано, у свему.
душом потећи (потегнути) 1. прихватити / прихватати, преузеш / преузимати
одговорност на себе. 2. уништити, упропастти мскога (клеветом, лажном
оптужбом).
душу дао (душу дала) у свему, потпуно одговара некој намени, погодан је:
изврсно.
за (у) покој (испокој) душе ради нечијег спасења након смрти, ради опроста
грехова; за успомену на покојника (запалити свећу. пити, дати / давати нешто и
сл.).
за душу ради нечијег спасења након смрти, ради опроста грехова, за успомену
на покојника (запалити свећу, пити, дати / давати нешто и сл.).
за које (чије) бабе здравље (душу, брашно) зашто (би), ради чега (када се
неки поступак сматра бесмисленим, узалудним, бесциљним), нема смисла,
нема разлога за то
за своју душу за властито задовољство, за свој ужитак.
за чију душу зашто, ради чега; без правог разлога.
завирити / завиривати (заронити / зарањати) [некоме] у душу потпуно,
темељно, до танчина упознати / упознавати некога, ' л:шати / сазнавати нечије
интимне, скривене жеље и мисли.
запекла се душа [у некоме] живети сувише дуго, бити веома стар.
застаде [некоме] душа јако се уплашити, препасти, шокирати се.
знати (познавати) [некога] у душу познавати некога до танчипа, знати врло
много о некоме.
из све душе потпуно, сасвим, у великој мери; од срца, искрено.
извадити [некоме] душу убити, усмртити некога.
учинити / чинити нешто против своје воље. 3. Постати неосетљив за туђу
патњу и муку, постати окрутан. 4. намучити се / мучити се радећи нешто.
имати [некога] на души бити одговоран за нечију смрт, несрећу.
испаде [некоме] душа умрети, преминути.
испустити душу умрети, преминути.
истегнути душу намучити се радећи неки тежак, мучан посао.
истерати душу [из некога] намучити, измучити некога; пребити, премлатити
некога.
ићи (пасти) на [нечију] душу бити одговоран за неки лош, погрешан поступак,
за грешку, пропуст, бити део нечије одговорности.
једва с душом 1. тешко болестан, једва жив, на измаку животних снага,
изнемогао, онемоћао. 2. веома уплашен, престрављен.
казати (рећи, судити) по души казати, говорити искрено, праведно, онако како
јесте.
колико ти душа хоће у изобиљу, веома много, обилно.
крива душа вампир, сабласт, утвара.
крштена (рајска) душа хришћанин; човек уопште.
лако је [некоме] при души бити добре воље, весео, расположен.
некога.
маћи (макнути, мицати) душом 1. прихватити / прихватати, преузети /
преузимати одговорност на себе. 2. уништити, упропастити некога (клеветом,
лажном оптужбом).
маћи (макнути, мицати) на (о) душу 1. прихватити / прихватати, преузети /
мек (мекан) као душа веома мек (о хлебу, сиру и сл.).
мирне душе спокојно, мирно, без гриже савести, без устезања; лако.
мрзети [некога] из дна душе мрзети у највећој могућој мери.
на дну (у дну) душе (срца) потајно, али стварно.
наносити се душе дуго живети, бити дуговечан.
немати душе бити немилосрдан, безосећајан, неспособан за разумевање
туђих невоља и мука.
носити [некога, нешто] на души бити одговоран за нечију смрт, несрећу.
носити <тешко> бреме на души имати нечисту савест, бити оптерећен нечим.
носити душу у носу бити на измаку животних снага, бити једва жив, онемоћао.
одвајати од <своје> душе строго штедети, трошити новац само за најнужније
(како би се постигао неки циљ).
оквасити (поквасити) душу попити неко пиће.
олакшати душу утешити се.
онљачкати некога до голе душе опљачкати, узети некоме све што има.
остави [некога] душа умрети, преминути.
открити (отворити, излити) душу и срце отворено показати своја осећања;
признати све, ништа не прикривати, прећуткивати.
пао је [некоме] камен са срца (с душе, с врата) неко је осетио велико
олакшање, одахнуо је, ослободио се стрепње.
песничка душа човек песничких осећања.
пече [некога] на души тиштити; бити лоше воље, нерасположен, узнемирен.
пити (сисати, сркати) [некоме] душу на памук (на сламку, на сламчицу, на
цевчицу) смишљено и стално мучити, малтретирати некога, додијавати
некоме, упорно не дати некоме мира.
попети се [некоме] на душу досадити, додијати некоме, угњавити некога.
потегнути на своју душу заклети се.
пред душом (душу) ради нечијег спасења након смрти, ради опроста грехова;
за успомену на покојника (запалити свећу, пити, дати / давати нешто и сл.).
смрт).
прибирати душу опраштати се од живота, спремати се за смрт.
примити / примати на душу 1. прихватити / прихватати, преузети / преузимати
одговорност на себе. 2. уништити, упропастити некога (клеветом, лажном
оптужбом).
пробости (раздерати) [некоме] душу нанети некоме велику бол, патњу.
продана (продата) душа некарактерна особа, онај који је спреман да ради
своје користи учини било шта, који је због интереса или каријеризма напустио
своја уверења, покварен човек.
савез.
прозрети [некога] у душу открити нечије намере, мисли, ставове.
ичега.
с душом у носу тешко болестан, једва жив, на измаку животних снага,
с малом душом 1. тешко болестан, једва жив, на измаку животних снага,
спасти (скинути) с душе престати досађивати, сметати некоме.
ставити / стављати (метнути / метати) [некоме нешто] на душу задужити /
задуживати некога да нешто учини.
стајати као без душе осећати се изгубљено, безвољно, немоћно.
стоји [некоме] душа у грлу бити тешко болестан, на измаку животних снага,
терати [некоме] душу на лакат малтретирати, кињити, мучити некога.
трпати (товарити) [некоме нешто] на душу пребацивати на некога
одговоност за нешто.
убити душу [у некоме] потпуно уништити, сатрти некога; пребити, премлатити
некога.
увући (повући) душу у се повући се, држати се по страни, постати неактиван;
ништа не говорити, занемети, заћутати.
узети [некоме] душу убити, усмртити некога; измучити, уништити, упропастити
некога.
узети / узимати [нешто] на <своју> душу преузети / преузимати на себе
одговорност за нешто.
унети се (урезати се, упити се) [некоме] у душу постати некоме драг, мио;
оставити на некога јак утисак.
урезати се (усећи се, упити се) [некоме] у душу добро упамтити, оставити на
некога снажан утисак.
ухватити [некога] за душу и срце утицати на нечија осећања.
ухватити / хватати (учинити / чинити) души грех учинити / чинити некоме
ухватити / хватати (учинити / чинити, стећи / стицати) души места (место)
својим добрим делима, доброчинствима, племеи итим поступцима обезбедити /
обезбеђивати себи блаженство, место у рају; учинити / чинити добро дело.
цепати [некоме] душу носити некоме тежак, велики, оштар бол,
циганска душа непоуздана, некарактерна особа.
читавом (целом, свом, пуном) душом сасвим, искрено, свом снагом, потпуно.
чувати [некоме] душу бити крај некога ко је на самрти, ко умире,
чувати <своју> душу пазити да се некоме не нанесе неко зло, нека неправда,
да се не почини грех.
широка душа несебичан, широкогруд човек.
ДУШИЦА
невина душица безазлена, доброћудна особа.
ДУШМАНИН
ЂАВО
бацити [нешто] до ђавола напустити, одбацити, оставити нешто.
или нешто, упадљиво, упорно избегавати.
без ђавола без непријатности, без проблема, мирно.
где је ђаво рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилизације, у забаченом
крају.
готов ђаво догодила се несрећа, несрећа је извесна.
дати ђаволу 1. уништити, упропастити. 2. проклињати, псовати.
донео [некога] ђаво доћи непозван, бити непожељан.
доћи ће ђаво по своје 1. заслужена казна се не може избећи, доћи ће (дошао
је) крај лоше вођених послова и сл. 2. смрт се не може избећи.
ђаво би га знао (ђаво зна, ђаво ће га знати) не може се знати, неизвесно је,
непознато је, несазнатљиво је, ко зна.
ђаво га (те, ју...) је узео у своје канџе почео је да ради (си да радиш...) како не
ваља, пошао је (пошао си, пошла је...) лошим путем.
ђаво изио (однио, попио) баш ништа; никако; уопште, сасвим, потпуно.
ђаво је у торби велика је несрећа, невоља.
ђаво је ушао [некоме] у главу понашати се ненормално, не бити нормалан, не
бити при себи.
ђаво од тетке 1. пакосна особа. 2. далек или никакав род.
ђаво од човека врло спретан, домишљат човек; враголан, несташан човек.
ђавола би на леду потковао веома је вешт, спретан, способан; веома је
лукав.
ђаволе сажди (ужди) баш ништа; никако; уопште, сасвим, потпуно.
ђаволу је испод чекића побегао (утекао) веома је вешт, спретан, способан;
веома је лукав.
женити ђавола покр. радити нешто веома лоше, изазивати смутњу међу
људима.
живи ђаво сналажљива, окретна особа.
за ђавола узалуд, бескорисно.
знати где ђаво спава бити одлично обавештен о свему, знати веома много.
много.
знати сто ђавола бити препреден, вешт, знати веома много.
и за <црнога> ђавола за било кога, и за најгорег.
иди до <сто> ђавола губи се, нестани, бежи ми с очију.
искочити (испасти) ђаволу из торбе бити врло сналажљив, препреден.
истерати ђавола [из некога] смирити, умирити некога.
исти (један) ђаво једнако, исто, свеједно; иста ствар.
ићи (отићи) до ђавола пропасти / пропадати.
који ђаво (ког ђавола) што, зашто, због чега.
који ти (му, јој...) је ђаво (у љутњи) шта ти (му, јој...) је, шта је с тобом (њим,
њом...), шта се десило.
мрзети [некога] као ђаво крст (тамјан, свећу) силно, веома мрзети некога.
не вредети ни ђавола ништа не вредети, бити потпуно безвредан.
не да ђаво [некоме] мира не моћи мировати, имати неодољиву
жељу да се учини нешто лоше, непотребно.
не лези (не стој) ђаволе (враже) 1. на несрећу, као за пакост. злу не требало.
нека те (га, вас...) ђаво носи нека буде по твом (његовом, вашем), нека буде
како ти кажеш (он каже...).
неки ђаво нешто.
отићи до <сто> ђавола пропасти.
проблема.
послати [нешто, некога] дођавола ослободити се, отарасити се некога,
нечега, напустити некога, нешто.
савез.
продати се ђаволу чинити лоше ствари, предати се злу.
брзо.
ружан као ђаво веома, изузетно ружан.
седети (врпољити се) као ђаво на џомби а. бити веома нестрмљив,
тражити ђавола <са свећом (без свеће, с лучем)> беспотребпо се излагати
опасности, срљати.
ту је ђаво умешао (умочио) своје прсте ситуација се изненада ногоршала.
ЖУЉ
стати (нагазити, згазити, пасти) [некоме] на жуљ увредити некога, замерити
се некоме, повредити, озлоједити некога, дирнути некога у осетљиво место.
ЖУТ
жут као цекин изразито жуте боје.
жута минута привремена неурачунљивост, хировитост, лудило.
клати се као жути мрави упорно, са жаром се борити с неким око нечега.
надрљати (награбусити) као жути доживети велику непријатност, настрадати,
ужасно се провести.
ЖУЧ
искалити / искаљивати жуч на [некоме, нечему] веома грубо поступити /
поступати према некоме, с нечим, испољити / испољавати крајње негативан
став према некоме, према нечему, погрдним речима напасти / нападати некога,
нешто како би се дало одушка љутњи, гневу, бесу или неком свом
незадовољству.
попити / пити (испити / испијати) чашу жучи доживети / доживљавати нешто
непријатно, мучно, тешко.
просути / просипати (излити / изливати) жуч на [некога, нешто] (по
[некоме, нечему]) веома грубо поступити / поступати према некоме, с нечим,
испољити / испољавати крајње негативан став према некоме, према нечему,
погрдним речима напасти / нападати некога, нешто како би се дало одушка
љутњи, гневу, бесу или неком свом незадовољству.
чаша жучи несрећа, тешка невоља.
ЖУЧНИ
жучна чаша несрећа, тешка невоља.
ЗА
<за> век и амин заувек, за вечита времена, за свагда, довека.
за (у) покој (испокој) душе ради нечијег спасења након смрти ради опроста
грехова; за успомену на покојника (запалити све ћу, пити, дати / давати нешто
и сл.).
за (у) трен <ока> врло брзо, зачас, за врло кратко време; у једном тренутку,
одједном; одмах.
за век века заувек, за вечита времена, за свагда, довека.
за вида док се још види, док је још дан, док још има дневног све тла.
за границом у иностранству.
за длаку умало, замало, готово.
за длан за ширину шаке у длану (без палца).
за доба на време, благовремено.
убоги ђаво сиромах човек, сиромашак.
ушао ђаво [некоме] под кожу побеснети, изгубити памет, постати изузетно
безобразан, дрзак, не моћи се смирити, бити миран.
ушао ђаво [у некога] постати изузетно безобразан, дрзак, изгубити памет.
ЂАВОЛСКИ
ђаволска бразда граница морално допуштеног.
ЂАВОЉИ
кучкин (кујин, курвин, ђавољи, крмски, псећи, шепаве кобиле) син особа
слабог, лошег карактера, гад, нитков, покварењак.
ЂЕМ
попустити (пустити) узде <и ђемове> ослободити некога, нешто стеге,
контроле, дати више слободе, попустити у строгости.
скинути ђем са уста рећи слободно своје мишљење.
узети ђем на зуб озбиљно се прихватити посла, почети озбиљно радити.
ЂОГАТ
матор као ђогат веома стар; веома изнемогао, малаксао, слаб.
ЂОН
дебео му образ као ђон бестидан је, не стиди се својих лоших поступака, не
либи се ничега, некарактеран је.
имати образ као ђон бити бестидан, не стидети се својих лоших поступака, не
либити се ничега, бити некарактеран.
имати образ од ђона бити бестидан, не стидети се својих лоших поступака, не
ићи [на некога] ђоном безобзирно нападати некога, бескрупулозно се
супротстављати некоме.
ударити [некоме] ђон ометати некога, правити, створити некоме проблеме.
ЂУНИЈА
дотерати [нешто, некога] на [нечију] ђунију удесити, урадити нешто по
нечијој вољи, укусу, потреби.
ЕВА
од Адама и Еве 1. од давнина, од постанка човека 2. нашироко, од почетка
ЕВИН
у Евином костиму гола, нага.
ЕВО
ево (већ) неко доба од пре извесног времена.
ЕГЗИСТЕНЦИЈА
гола егзистенција задовољавање само основних животних потреба,
егзистенцијални минимум.
пропала егзистенција морално и материјално уништен, промао човек.
ЕГЗОТИЧАН
егзотична биљка необичан, чудан, особен човек или појава.
ЕКСЕР
не радити за ексере не радити узалуд; не радити бесплатно.
ЕКСПЛОДИРАТИ
сензацију.
ЕЛЕМЕНТ
ЕЛИФ
не знати даље од елифа бити незналица, не знати ништа.
ЕМИНЕНЦИЈА
сива еминенција веома утицајна особа која се не експонира у јавности, која
делује из сенке.
ЕНГЛЕЗ
правити се Енглез правити се неупућен, необавештен, невешт; правити се
незаинтересован, равнодушан, не реаговати, остати хладнокрван.
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
жива (цела <једна>) енциклопедија веома образован човек, онај који има
велико знање из различитих области, онај који много зна.
ЕПОХА
чинити (значити, правити) епоху имати велики историјски значај.
ЕРДЕЉСКИ
<као> ердељски тањир дволичан, лицемеран, неискрен човек.
Ж
од а до ш (ж) од почетка до краја, потпуно.
ЖАБА
мешати (сабирати, збрајати) бабе и жабе спајати потпуно различите,
несамерљиве ствари.
надути се (надувати се) као жаба правити се важан, бити пун себе.
хладан (леден) као жаба веома хладан, леден.
ЖАБЉИ
човек жабље крви кукавица, плашљивац.
ЖАЛИТИ
жали Боже штета, узалуд је.
жалим случај жао ми је што се догодило.
ЖАЛОСТ
<то је> средња жалост ништа нарочито, просечно, осредње, осредњег
бити у жалости жалити за умрлим; носити црнину као знак жалости за умрлим.
ЖАЛОСТАН
жалосна [некоме] мајка (нана) тешко некоме.
оскудно (слабо, танко, жалосно, сиромашно) стање сиромаштво.
ЖАО
доћи [некоме] жао (криво, тешко) растужити се, ражалостити се.
ЖАР
живи жар ватрена, окретна, живахна особа.
ЖАРИТИ
палити и жарити самовољно, деспотски, безобзирно управљати, поступати,
владати.
ЖДРЕБЕ
трчати (истрчавати, истрчавати се) као ждребе пред руду (рудо) бити
непромишљен, брзоплет, лакомислено улазити у незгодне ситуације.
ЖЕДАН
ЖЕЛУДАЦ
мрилепио се [некоме] желудац за леђа неко одавно није јео, прло је гладан.
ЖЕЉА
иуче [некога] жеља јако желети.
г орети од жеље страсно, јако, интензивно нешто желети.
ЖЕЛ>АН
бити жедан (жељан) [нечије] крви жудети за осветом, желети печију крв.
ЖЕНА
<>лаго од човека (од жене, од детета) веома добар, племенит човек (жена,
дете).
јдвна (продајна, шарена) жена проститутка.
пака жена промискуитетна жена, блудница, развратница.
ми жена ни девојка нешто неодређено.
узети / узимати [некога, неку женску особу] за жену оженити се / женити се
неким, неком женском особом.
човек (жена, особа) без лица онај који има безизражајно лице, чија
физиономија ништа не говори.
човек жена врло енергична и истрајна жена.
ЖЕНИТИ
женити ђавола покр. радити нешто веома лоше, изазивати смутп,у
међуљудима.
женити [некога] каишем тући некога каишем.
ЖЕНИТИ СЕ
женити се ушима оженити се девојком која је на добром гласу, о којој се добор
говори.
ЖЕНСКИ
женски (црвени) цвет менструација.
женско доба покр. први мрак.
ЖЕРАВИЦА
жеравица је [некоме] под петама (ногама) налазити се у великој опасности,
жива жеравица ватрена, окретна, живахна особа.
седети (бити, вртети се, горети, стајати и сл.)
<као> на <живој> жеравици бити врло узнемирен, нервозно чекати; бити у
непријатном положају.
ЖЕСТОК
човекјужњачке (вреле, вруће, жестоке) крви темпераментна особа.
ЖЕТИ
поступака.
ЖИВ
празно је.
<ни> жив човек нико.
жив претрнути (премрети) јако се уплашити.
жив сам заспао јако ми се спава, веома сам поспан.
жив сахрањен (закопан) одвојен од света, од друштва, крајње иовучен.
жив срам изједе (поједе) [некога] веома се стиди, врло је постиђен.
жив умрети веома се уплашити, претрнути од страха.
жива (отворена) рана болна, мучна успомена, туга која не пропази.
жива (цела <једна>) енциклопедија веома образован човек, опај који има
велико знање из различитих области, онај који м иого зна.
жива ватра а. врло темпераментна особа. б. врло вредна, окретпа особа.
жива жеравица ватрена, окретна, живахна особа.
живи били па видели уверићете се у то кад-тад, у будућности, време ће
показати да је то тачно.
живи ђаво сналажљива, окретна особа.
живи жар ватрена, окретна, живахна особа.
живим гласом усмено, речима у непосредном контакту.
живо благо стока.
искидати се жив 1. психички се измучити од великих брига, од скирације, од
страха да се некоме није нешто лоше догодило. преморити се од веома
напорног рада, намучити се радећи.
испећи се жив бити у сталним неприликама, проблемима.
као <жива> муња брз, хитар, окретан.
код [некога] живог и поред тога што је неко ту, што је неко присутан.
колико сам жив колико год могу, највише што могу, из све снаге.
метнути (ставити / стављати) соли на живу рану подсетити / подсећати
некога на нешто непријатно, болно, обновити / обнављати нечије болне,
неугодне успомене.
не чути се жив 1. не давати гласа од себе, бити врло тих, миран, не реаговати.
2. бити скроман, држати се повучено.
ни жив ни мртав 1. врло уплашен, престрављен. 2. преморен, врло исцрпљен.
3. никад, никако, ни по коју цену, ни за шта на свету, ни у ком случају.
никако.
ни за живе очи ни по коју цену, ни под којим условима, ни за шта на свету.
појести се (изјести се) жив изнервирати се, насекирати се, жалити због
нечега.
све живо <и неживо> сви, сви одреда, сви без изузетка, сав народ; све што
постоји.
чудом се <живим> чудити много се чудити.
ЖИВАЦ
најосетљивије, болно место, повредити некога. б. оставити на некога снажан
утисак.
живци су [некоме] попустили а. постати нервозан, лако се изнервирати. б.
изгубити власт, контролу над собом.
играти на [нечијим] живцима нервирати некога, чинити некога нервозним,
раздражљивим.
извести [некога] из живаца изнервирати, раздражити, разљутити некога.
изгубити / губити живце (нерве) изгубити / губити стрпљење, изгубити / губити
имати слабе (танке) живце (нерве) бити лако раздражљив, бити склон
нервирању, узбуђењу.
искидати / кидати (покидати, исећи / сећи) [некоме] живце (нерве)
изнервирати / нервирати, раздражити / раздраживати мскога.
ићи (ударати) [некоме] на живце (нерве) нервирати, живцирати некога,
раздраживати некога, изазивати нервозу код некога
нидати живце нервирати се.
ЖИВЕТИ
бити (живети) [некоме] на грбачи пасти некоме на терет, бити издржаван од
некога.
бити (живети) на [нечијој] грбачи пасти некоме на терет, бити издржаван од
некога.
казне.
реалан.
гледај (гледајте...) од чега живиш (живите...) старати се о себи, о својим
пословима, бринути своју бригу.
живети (осећати се / осетити се) као <мали> бег живети у изобиљу, имати
живети дан по дан тешко живети, проводити време у патњи, животарити.
живети за три ћефа проводити се расипајући новац, не обазирући се на
трошкове.
живети као <мали> цар живети у изобиљу, безбрижно, лагодно.
живети као брат и сестра 1. живети у слози. 2. живети без сексуалних односа.
живети као живина веома тешко живети, живети у крајњој немаштини.
живети као корњача живети веома дуго.
живети на просјачком штапу живети бедно, просјачити.
живети на туђи (туђ) рачун живети од туђег рада, материјално искориштавати
некога.
живети о (на) сувом (суву) хлебу живети у материјалној беди, оскудици.
живети од туђег зноја (о туђем зноју) живети од рада другога, експлоатисати
другога.
живети с анђелом живети у миру.
живети у кули од слонове кости (од слоноваче) живети изоловано од
спољашњег света, од стварности.
живети у ланцима живети у ропству.
основне свакодневне потребе, не водећи рачуна о оудућности, о сигурности.
основне свакодневне потребе, не водећи рачуна о оудућности, о сигурности.
ЖИВИНА
живети као живина веома тешко живети, живети у крајњој нсмаштини.
ЖИВОТ
борба на живот и <на> смрт борба до крајњих могућности; огорчена борба.
борити се (тући се) на живот и <на> смрт борити се до краја, до иобеде или
дао бих (дам) браду (главу, живот, руку) могао бих да се клацим, чврсто сам
дати [некоме] живот родити некога.
за душу ради нечијег спасења након смрти, ради опроста грехова; за успомену
на покојника (запалити свећу, пити, дати / давати нешто и сл.)
за ђавола узалуд, бескорисно.
за име бога поштапалица за појачавање чуђења, пребацивања, прекора.
за које (чије) бабе здравље (душу, брашно) зашто, ради чега, има ли разлога
за то (о глупостима, о бесмисленим, непотребним стварима), бесмислено је,
за неко време привремено.
за пет 1. изврстан, одличан. 2. изврсно, одлично.
за сваки (свачији) џеп а. умерен у цени, ценом приступачан просечно
имућном човеку. б. разнолик по ценама и квалитету, од најјефтинијег до
најскупљег.
за сваки случај ако буде потребно, ако затреба.
за своју браду у властиту корист, за лични рачун.
за своју душу за властито задовољство, за свој ужитак.
за случај <да> ако се догоди, ако буду такве околности.
за чију душу зашто, ради чега; без правог разлога.
и (за) једну јоту имало.
на (за) лепе очи (због лепих очију) без разлога, без противуслуге, без
гаранције, тек тако.
ЗАБАВА
сиротињска забава секс.
ЗАБАВИТИ СЕ
вабавити се о свом чуду мислити на своје проблеме, бриге.
ЗАБАДАТИ
забадати трн у здраву ногу а. непотребно стварати проблеме. б. говорити о
нечему кад није право време и(ли) место
забости / забадати (забити / забијати, ударити / ударати) [некоме] нож у
леђа подмукло напасти / нападати некога, издати / издавати некога, поступити /
поступати подмукло.
ЗАБАЦИВАТИ
сметнути / сметати (одбацити / одбацивати, скинути / скидати, забацити /
забацивати) [некога, нешто] с ума заборавиги / заборављати некога, нешто.
ЗАБАЦИТИ
забацивати) [некога, нешто] с ума заборавиги / заборављати некога, нешто.
ЗАБЕЛЕЖИТИ
уписати (записати, забележити, урезати) [нешто] златним словима трајно
запамтити нешто као веома позитивно и вредно, унети нешто у историју као
значајно и вредно.
ЗАБИЈАТИ
ЗАБИТИ
будак у крчевину <забити> започети неки напоран посао, иочети се нечим
забити [некоме] до балчака 1. смишљено нанети некоме велико зло. 2.
ућуткати, поклопити некога духовитошћу, надмудрити, надговорити некога.
забити [некоме] цвику насамарити некога.
забити [некоме] чивију насамарити, преварити некога, подвалити некоме.
ЗАБИТИ СЕ
ЗАБЛУДЕЛИ
изгубљена (залутала, заблудела) овца онај који је кренуо погрешним, лошим
животним путем, који се одвојио од своје средине, породице, друштва, вере и
сл.
ЗАБОРАВ
прекрити се прашином заборава пасти у заборав, бити заборављен.
ЗАБОРАВИТИ
ЗАБОСТИ
забости носом о земљу пасти, клонути од умора, преморености.
ЗАБРАЊЕН
забрањена јабука ствар која се не сме дирати или о којој не треба говорити,
табу.
заветни (заветовни, забрањени) дан дан у којем, по народном веровању, не
ЗАВАЛИТИ
завалити јаму утолити глад.
ЗАВАЛИТИ СЕ
ЗАВАРАВАТИ заварати / заваравати траг 1. вешто прикрити / прикривати

нешто. 2. отићи / одлазити да се не зна куд.
ЗАВАРАТИ
заварати / заваравати траг 1. вешто прикрити / прикривати нешто. 2. отићи /
одлазити да се не зна куд.
ЗАВЕЗАН
ЗАВЕЗАТИ завезати (затворити) њушку ућутати.

завезати уста ућутати.
зачепити (запушити, затворити, завезати) [некоме] губицу ућуткати некога,
присилити некога да ћути.
ЗАВЕЗАТИ СЕ
уста су се [некоме] завезала не моћи ништа рећи, не моћи изустити ни речи,
не моћи проговорити.
ЗАВЕТНИ
ЗАВЕТОВНИ
ЗАВЕШТАТИ
савез.
ЗАВИЈАТИ
завија [некога] стомак (трбух) имати болове у трбуху.
ЗАВИНУТИ
ЗАВИРИВАТИ
темељно, до танчина упознати / упознавати некога, сазнати / сазнавати нечије
ЗАВИРИТИ
темељно, до танчина упознати / упознавати некога, сазнати / сазнавати нечије
ЗАВИТИ
завити [некога] у црно а. унесрећити некога проузроковавши смрт неког њему
блиског, драгог и сл. б. увалити некога у озбиљне проблеме, упропастити
некога.
ЗАВЛАЧИТИ
ЗАВЛАЧИТИ СЕ
завлачити се [некоме] под реп вулг. улагивати се, улизивати се некоме.
подвући се / подвлачити се (завући се / завлачити се, увући се / увлачити
се) [некоме] под кожу 1. додворити се / додворавати се некоме, придобити /
придобијати нечију наклоност (обично доследним настојањем, ласкањем и сл.).
2. постати некоме врло драг, мио.
ЗАВРНУТИ
завртети / завртати (заврнути / завртати, закренути / закретати, изврнути /
извртати, помутити / мутити, преврнути / превртати) [некоме] мозак
залудети / залуђивати, опчинити некога (обично га наводећи да се заљуби),
претерано загрејати некога за неку идеју, учинити / чинити да неко изгуби
способност да нормално размишља.
ЗАВРТАТИ
ЗАВРТЕТИ
завртети (преврнути, занети, смести) памет (памећу) [некоме] очарати,
залудети, завести, опчинити некога.
ЗАВРШИТИ
завршити (свршити) у кошу бити одбачен, оцењен као безвредан, лоше
проћи.
ЗАВУЋИ
<дубоко> посегнути (завући руку) у џеп издати, потрошити за нешто много
новца.
ЗАВУЋИ СЕ
завући се (повући се, сабити се) у мишју рупу повући се, одустати од неке
активности, од активног учешћа у збивањима.
ЗАГАЗИТИ
ЗАГЛАВИТИ
заглавити врата дати се у бекство, панично побећи.
ЗАГЛЕДАТИ
ЗАГРИСТИ
загристи <у> зелену (киселу) јабуку упустити се у решавање тешког,
обимног, ризичног задатка, прихватити се незахвална посла.
загристи удицу 1. прихватити се тешког задатка. 2. насести на нечије лепе
речи, на нечија обећања, на наоко примамљиву понуду, упасти у клопку.
ЗАГРЛИТИ
загрлила (пољубила) је [некога] црна земља умрети.
ЗАГРМЕТИ
ЗАГУДИТИ
ЗАДАВАТИ
задати / задавати [некоме] главобољу задати / задавати некоме бриге,
створити / стварати некоме проблеме, оптеретити / оптерећивати некога нечим.
ЗАДАТ
ЗАДАТИ
задати / задавати [некоме] главобољу задати / задавати некоме бриге,
створити / стварати некоме проблеме, оптеретити / оптерећивати некога нечим.
ЗАДАХНУТИ
задахнути [некога] својим духом учинити да неко почне да мисли и осећа
једнако.
ЗАДЊИ
цени.
задњи гласови посмртно црквено звоњење.
испустити (пустити) <последњи (задњи)> дах умрети, издахнути, преминути.
куцнуо је [нечији] последњи (задњи) час некоме предстоји скора смрт.
последњи (задњи) крик моде најновија мода, модни новитет, последња
модна новост.
последњи (задњи) модни крик најновија мода, модни новитет, последња
у задњи (последњи) час у последњи тренутак, на крају, али још увек на
време.
ЗАДРЖАТИ
ЗАДУЖЕН
ЗАДУЖИТИ СЕ
задужити се преко главе веома много, прекомерно се задужити.
ЗАДУШНИ
задушна баба онај који је спреман да свакоме учини услугу, претерано
предусретљив, сувише добар.
ЗАЖМИРИТИ
ЗАЖМУРИТИ
ЗАЗВОНИТИ
упозорити / упозоравати на опасност, позвати / звати на будност.
ЗАЗИРАТИ
ЗАИГРАВАТИ
ЗАИГРАТИ
ЗАЈАШИТИ
сести (зајашити, насести, засести) [некоме] за врат а. потчинити некога,
ставити некога под своју контролу, власт, загосподарити неким.
ЗАЈЕДНИЧКИ
наћи / налазити (пронаћи / проналазити) [с неким] заједнички језик
споразумети се / споразумевати се, договорити се / договарати се.
ЗАЈЕДНО
ЗАКЛАН
спавати (заспати) као заклан чврсто, тврдо спавати (заспати), бити у дубоком
сну.
ЗАКЛАТИ
заклати [некога] као врапца убити некога без много премишљања.
ЗАКЛОНИТИ
Боже сачувај (сахрани, заклони) 1. при зграњавању због нечег непријатног,
да Бог заклони 1. при зграњавању због нечег непријатног, тужног. 2. у
одбијању.
ЗАКЛОПАЦ
бити (постати) сваком лонцу поклопац (кутлача, заклопац)
мешати се, уплитати се у све, где није потребно.
ЗАКОН
доћи / долазити у сукоб са законом огрешити се о законске
прописе, починити кривично дело, чинити кривична дела. закон јачега право
силе, јачи одређује законе и он је увек у праву. закон џунгле закон силе, закон
јачега, безакоње. ставити / стављати [некога] изван (ван) закона лишити /
лишавати некога заштите закона.
ставити / стављати [нешто] изван (ван) закона забранити / забрањивати
нешто (организацију, политичку партију, покрет, књигу, цркву и сл.).
човек од закона правник, адвокат.
ЗАКОПАН
жив сахрањен (закопан) одвојен од света, од друштва, крајње повучен.
закопано благо недоступне, неприступачне вредности.
ЗАКОПАТИ
закопати таленат у земљу не искористити, не развити своје способности, свој
таленат.
закопати (затворити, затрпати, затрти, ископати, угасити) [некоме, нечију]
кућу истребити, затрти неку породицу.
ЗАКОПЧАН
ЗАКРЕНУТИ
ЗАКРЕТАТИ
способиост да нормално размишља.
ЗАКРПА
ЗАКУКАТИ
закукати / кукати као сиња кукавица горко заплакати / плакати, ридати.
ЗАКУЦАТИ
сакуцати (покуцати) / куцати [некоме] на врата а. појавити се / појављивати
затражити / тражити помоћ од некога. б. претити пропашћу. в. доћи / долазити,
закуцати (покуцати) / куцати на погрешна врата затражити / тражити помоћ
ЗАЛАГАТИ
ЗАЛАЗИТИ
заћи / залазити у [нечији] атар (хатар) мешати се у нечије мослове.
обилазити (залазити) као киша око Крагујевца околишати, заобилазити
суштину у говору, причи.
ЗАЛЕДИТИ СЕ
леди се (следи се, заледи се) [некоме] крв у жилама осетити / осећати
изузетно велики страх, обамрети од страха, пренеразити се.
ЗАЛЕПИТИ
залепити [некоме] шамар ошамарити некога.
ЗАЛЕПИТИ СЕ
залепио се (прилепио се) [некоме] стомак (трбух) за леђа (кичму) а. бити
јако мршав. б. бити веома гладан, изгладнео.
ЗАЛИВАТИ
залити / заливати тугу напити се / напијати се како би се одагнала туга.
знојем заливати с великим трудом и муком обрађивати, стицати.
ЗАЛИТИ
ћутати као <оловом> заливен не проговарати, не отварати уста, никоме не
говорити оно што је поверено, не одавати никоме тајну.
ЗАЛИТИ СЕ
храном.
ЗАЛОГАЈ
бројати [некоме] залогаје (сваки залогај) пазити, гледати, мерити колико
неко једе.
говорити (рећи, причати) преко залогаја говорити, причати једући, не
прекидајући јело, док је храна у устима.
мастан залогај 1. обилат, богат. лавовски део. 2. добро, сласно јело. 3. нешто
врло вредно.
ЗАЛОЖИТИ
ЗАЛУПИТИ
ЗАЛУТАТИ
сл.
ЗАЉУБИТИ СЕ
заљубити се до (преко) ушију јако, лудо се заљубити.
ЗАЉУБЉЕН
ЗАМАЗАТИ
замазати / мазати (замазивати, премазати) [некоме] очи заварати,
преварити / варати некога, обманути / обмањивати некога, обично неком
површном радњом.
ЗАМАЗИВАТИ
ЗАМАНУТИ
мокрити.
ЗАМАХАТИ
мокрити.
ЗАМЕНИТИ
заменити (узети) дан за дан погрешити у датуму или у дану у недељи (у
ЗАМЕСИТИ
замесити (направити) [некоме] гибаницу причинити некоме неугодност,
ЗАМЕСТИ
заметнути / заметати (замести, затрти / затирати) траг (трагове) [некоме,
нечему (некога, нечега)] 1.а. прикрити / прикривати кретање, прикрити /
прикривати, сакрити / сакривати место боравка или место где се неко, нешто
налази. б. прикрити / прикривати праве намере. 2.а. уклонити / уклањати,
уништити / уништавати све што сведочи о постојању некога, нечега. б. уклонити
/ уклањати, сакрити / скривати нешто што може бити доказ кривице.
ЗАМЕТАК
угушити [нешто] у клици (заметку) уништити нешто у самом почетку, у
почетној фази, пре него што се развије.
ЗАМЕТАТИ
ЗАМЕТНУТИ
ЗАМРШЕН
замршено (сплетено, заплетено) као пасја црева веома компликовано,
неразмрсиво (о проблему).
ЗАМУТИТИ
ЗАНАТ
испећи / пећи занат овладати / овладавати послом, својом струком,
усавршити се / усавршавати се у послу, постати / постајати мајстор, стручњак.
ЗАНЕМЕТИ
занемела су [нечија] уста умрети.
зинути (занемети) од чуда запањити се, веома се зачудити.
ЗАНЕТИ
ЗАО
зао (поган) језик онај који оговара, клевеће, олајава друге.
зли (погани) језици онај који оговара, клевеће, олајава друге.
ићи (поћи) кривим (рђавим, лошим, злим) путем живети, почети живети
неморално, порочно.
дугим.
срозати.
у зао час у незгодно, погрешно време, у лоше погођен тренутак.
у зло (јадно, јадна) доба у невреме, у погрешно време; прекасно, једва
једном.
уносити (изазивати, стварати) злу крв правити раздор, сејаги мржњу.
човек немирне (зле, нечисте, опаке, погане) крви неморалан човек, човек
спреман на свако зло.
ЗАОБИЛАЗИТИ
заобилазити (обилазити) истину еуфем. лагати.
ЗАОКРЕНУТИ
ЗАОРАТИ
нешто.
ЗАПАЛИТИ
запалити искру дати почетни подстицај.
ЗАПАПРИТИ
запржити (засолити, запаприти, осолити, скувати) [некоме] чорбу довести
некога у тежак положај, осветити се, напакостити некоме.
ЗАПЕТ
бити као запета (напета, набита) пушка а. бити спреман на нешто одмах, у
сваком тренутку. б. бити врло напет, нервозан, нестрпљив (од радозналости,
од жеље за обрачуном). готов као запета пушка спреман на нешто одмах, у
сваком тренутку.
ЗАПЕТИ
запети (одапети) табанима о ледину дати се у бег, нагло побећи.
ЗАПЕЋАК
отићи у запећак бити запостављен, занемарен.
чувати запећак седети у запећку, не излазити из куће.
ЗАПЕЋИ СЕ
запекла се душа [у некоме] живети сувише дуго, бити веома стар.
ЗАПЕЧАТИТИ
запечатити [нечију (некоме, нечему)] судбину довести некога, нешто у
безизлазан, безнадежан положај, у ситуацију када је све одлучено, када се
ништа више не може променити.
[некоме] уста доказима, аргументима приморати некота да престане говорити,
ЗАПИСАТИ
записати себи за уво добро запамтити.
записати у димњак 1. записати нешто као врло важно, као велику реткост. 2.
не рачунати на нешто, с нечим.
савез.
ЗАПЛАКАТИ
ЗАПЛЕСТИ
сплести / плести (заплести / заплитати, разапети / разапињати, испрести /
прести) мрежу (мреже) припремити / припремати некоме замку; предузети /
предузимати мере за ширење свог утицаја, своје моћи.
ЗАПЛЕСТИ СЕ
заплести се (сплести се) као пиле у кучине потпуно се смести, збунити,
упасти у ситуацију за коју се не види решење.
ЗАПЛЕТАТИ
заплитати (заплетати, плести, мешати) језиком нејасно, несигурно говорити,
муцати.
ЗАПЛЕТЕН
ЗАПЛИТАТИ
муцати.
ЗАПЉУНУТИ
пљунути (запљунути, хукнути) у шаке прионути на посао, прихватити се
посла, почети с радом.
ЗАПОВЕДАТИ
ЗАПОЧЕТИ
кренути / кретати (почети / почињати, започети / започињати) од нуле
упустити се / упуштати се у неки посао без средстава (новца, технике), почети /
почињати радити нешто од самога почетка, почети / почињати радити без
претходне припреме.
ЗАПОЧИЊАТИ
ЗАПРЕГНУТИ
упрегнути (запрегнути) [некога] под узду задобити, узети власт, успоставити
контролу над неким, загосподарити неким.
ЗАПРЕТАН
потпирити запретану искру поново разбуктати оно што се смирило, стишало.
ЗАПРЖИТИ
ЗАПРТИ
мокрити.
ЗАПТИТИ
ЗАПУШИТИ
запушити (зачепити) уши не желети нешто чути, знати.
запушити [некоме] уши онемогућити, спречити некога да нешто сазна.
затворити (зачепити, запушити) свету уста својим ставом, аргументима,
доказима и сл. ућуткати околину, зауставити гласине, оговарања.
ЗАРАДИТИ
зарадити на штапу добити просјачењем, испросити.
ЗАРАЊАТИ
темељно, до танчинаупознати / упознавати некога, сазнати / сазнавати нечије
ЗАРОНИТИ
темељно, до танчинаупознати / упознавати некога, сазнати / сазнавати нечије
ЗАСВИРАТИ
некоме.
ЗАСВРБЕТИ
сврби (засврбеће) ме длан (дланови) 1. имам жељу да некога истучем. 2. с
ЗАСЕНАК
ЗАСЕСТИ
сести (зајашити, насести, засести) [некоме] за врат потчинити некога,
сести (засести, увалити се) у министарску фотељу постати министар.
ЗАСОЛИТИ
ЗАСПАТИ
жив сам заспао јако ми се спава, веома сам поспан.
заспати (спавати) као топ (клада) чврсто заспати (спавати), утонути у дубок
сан, спавати дубоким сном.
сну.
ЗАСТАВА
борбу.
побости заставу забости, ставити заставу као знак победе, освајања.
ЗАСТАЈАТИ
АСТАТИ
застаде [некоме] душа јако се уплашити, препасти, шокирати се.
мокрити.
ЗАСУТИ
ЗАТАЈИТИ
пукао (затајио) глас гласне жице су отказале и није могуће ваљано говорити
или певати.
ЗАТВАРАТИ
затворити / затварати очи пред [нечим] намерно не уочити / уочавати нешто,
не желети видети нешто, правити се невешт, не желети се суочити са
чињеницама.
ЗАТВАРАТИ СЕ
затворити се / затварати се у кулу од слонове кости (од слоноваче)
изоловати се од спољашњег света, од стварности, одвојити се / одвајати се од
света.
затворити се / затварати се у своју љуштуру изоловати се од света, повући
се / повлачити се у свој свет, избегавати људе.
ЗАТВОРЕН
бити затворен између (међу, у, унутар) четири скућна, собна> зида бити
ЗАТВОРИТИ
завезати (затворити) њушку ућутати.
затворити врата престати с радом, окончати рад, зауставити погон.
затворити / затварати очи пред [нечим] намерно не уочити / уочавати нешто,
не желети видети нешто, правити се невешт, не желети се суочити са
ЗАТВОРИТИ СЕ
света.
небо се затворило јако се наоблачило, небо су прекрили тамни облаци.
ЗАТЕЋИ
затећи (ухватити) [некога] на спавању затећи некога неспрем ног,
изненадити некога.
наћи (ухватити, затећи) [некога] на кривој нози затећи некога у незгодном
тренутку (обично у спорту).
ЗАТЕЗАТИ
затезати жице погоршавати неку ситуацију или односе с неким; доводити до
опасног стања, до затегнутих односа.
ЗАТИМ
час затим одмах после, зачас.
ЗАТИРАТИ
ЗАТРАЖИТИ
затражити / тражити (захтевати) рачун од [некога] позвати / позивати некога
на одговорност, затражити / тражити од некога да објасни, оправда своје
поступке, да поднесе извештај о нечему.
ЗАТРПАТИ
ЗАТРТИ
пресећи (уништити, затрти и сл.) [нешто] у корену (до корена, од корена,
из корена) потпуно, до краја, сасвим уништити, искоренити; онемогућити
нешто у самом почетку, не дозволити нечему да се развије.
ЗАТРУБИТИ
ЗАЋИ
заћи у бреме затруднети, остати у другом стању.
заћи / залазити у [нечији] атар (хатар) мешати се у нечије послове.
сићи (заћи) с памети полудети.
ЗАУДАРАТИ
ЗАУСТАВИТИ
[некоме] дах запањивати / запањити некога, препасти / препадати некога.
ЗАУСТАВИТИ СЕ
не знати се зауставити изузетно дуго говорити без прекида.
ЗАУСТАВЉАТИ
ЗАХВАТАТИ
пустити / пуштати (ухватити / хватати, захватити / захватати и сл.) корен(а)
(корење) учврстити се / учвршћивати се, ојачати / јачати свој положај и утицај;
одомаћити се / одомаћивати се, сродити се с неком средином.
ЗАХВАТИТИ
ЗАХТЕВАТИ
ЗАЧАРАН
ЗАЧЕПИТИ
ЗАЧЕПЉЕН
имати зачепљене уши ништа не чути; ништа не хтети чути.
ЗАШТО
др).
бог те питај (пита) када (шта, колико, како, зашто и др.) не зна се када (шта,
колико и др.).
ЗБАЦИВАТИ
ЗБАЦИТИ
збацити (стрести, скинути и сл.) јарам <са себе> ослободити се ропства,
нечије власти.
скинути (збацити) [нешто] с плећа ослободити се неке бриге, терета,
непријатности.
претварати. стрести (збацити) ланце ослободити се ропства, стега, контроле.
ЗБИЈАТИ
ЗБИРАТИ
брати (збирати, набрати) кожу на шиљак бити спреман па батине, казну,
ЗБИТИ
збити редове а. прибити се један уз другога. б. постати сложан или још
сложнији, солидарисати се један с другим ради остварења неког циља, неке
идеје.
ЗБОГ
на (за) лепе очи (због лепих очију) без разлога, без противу слуге, без
ЗБОГОМ
збогом дико пропало је, свршено је, готово је.
ЗБРАЈАТИ
мешати (сабирати, збрајати) бабе и жабе спајати погпуно различите,
несамерљиве ствари
сабирати (збрајати, мешати) крушке и јабуке спајати погпуно различите
ствари, мерити истом мером оно што није чињеница истог реда.
ЗБРИСАТИ
избрисати (збрисати, искоренити) [нешто] с лица земље затрети,
искоренити, истребити, потпуно уништити.
ЗВАН
<и> звани и незвани (непозвани) сви, сви без изузетка, сви без разлике, и ко
треба и ко не треба, којих се нешто тиче и којих се не тиче.
ЗВАТИ СЕ
истући (премлатити, измлатити, пребити, претући, изударати) [некога]
<тако> да не зна како се зове жестоко премлатити некога.
ЗВЕЗДА
бројати звезде <на небу> 1. беспосличити, дангубити, ленчарити. 2. бити
склон сањарењу; сањарити.
гаси се [нечија] звезда пролази, нестаје нечија слава, популарност, моћ.
ковати (окивати, дизати, подизати, узносити, узнашати) [некога, нешто] у
звезде претерано хвалити, величати, уздизати некога, нешто.
лајати на звезде (месец) критиковати, вређати некога, нешто, жалити се на
некога, на нешто (обично нешто што субјект не може да променио, на шта не
може да утиче).
од звезде до звезде од зоре, од јутра до мрака.
под звездама напољу, на отвореном простору.
родити се под несрећном (рђавом) звездом немати среће у животу.
родити се под срећном звездом имати среће у животу, успевати у свему.
скидати (поскидати) [некоме] звезде <с неба> 1. много псовати. 2. чинити и
немогуће за нечију љубав, бити спреман за некога све учинити.
ЗВЕКЕТ
звекет мачева претња ратом.
ЗВЕРКА
ситна (мала) зверка безначајна, неважна личност, особа без утицаја.
ЗВЕЦКАТИ
звецкати оружјем претити ратом, показивати своју спремност на рат,
понашати се ратоборно.
звецкати мачем претити ратом, сукобом, демонстрирати војну силу.
звецкати сабљом претити ратом, показивати своју спремност на рат,
ЗВОНИТИ
ЗВОНО
ЗГАДИТИ СЕ
да се човеку згади (смучи) врло непријатно, неугодно, ружно, мучно.
ЗГАЗИТИ
ни мрава не би згазио никоме не би учинио ни најмање зло, никоме не би
нашкодио.
ЗГОДАН
прави (згодан) час повољан, погодан тренутак, право време.
ЗГРАБИТИ
узети / узимати (ухватити / хватати, зграбити, приграбити) узде у <своје>
руке задобити / задобијати, узети / узимати власт, успоставити / успостављати
контролу над неким, нечим, загосподарити неким, нечим.
ЗГРНУТИ
намлатити / млатити (направити / правити / , згрнути / згртати) паре
зарадити / зарађивати много новца.
ЗГРТАТИ
ЗГУЛИТИ
за нешто.
за нешто.
ЗДЕРАТИ
здерати (стргнути, стргати, свући) [некоме] маску <с лица> раскринкати,
разобличити, демаскирати некога.
ЗДРАВ
нечему кад није право време и(ли) место
здрав као бик потпуно здрав.
крепак.
здрав као риба потпуно здрав, одлична здравља.
изнети (извући) читаву (целу, здраву) кожу извући се из опасне ситуације
без последица, спасити живу главу, спасти се.
узимати здраво за готово прихватати нешто као тачно, сигурно без
ЗДРАВЉЕ
за које (чије) бабе здравље зашто, ради чега, има ли разлога за то (о
глупостима, о бесмисленим, непотребним стварима), бесмислено је,
приупитати (питати, упитати) [некога] за <јуначко> здравље 1. поздравити
се / поздрављати се с неким, разменити / размењивати уобичајене фразе,
питања при сусрету. 2. ирон. запретити / претити некоме осветом; насрнути на
некога, напасти некога.
пуцати (прскати, искипети / кипети, пренути) од здравља бити сасвим
здрав, бити одличног здравља.
ЗЕЛЕН
учини.
зелено светло знак да нешто може да почне.
не липши, магарче (магаре), до зелене траве (док трава нарасте) не
исплати се чекати јер је сувише дуго, нема никаквих изгледа, нема наде.
обрати <зелен> бостан лоше проћи, пропасти, настрадати, награбусити,
претрпети неуспех.
проћи као зелена трава настрадати, награбусити, лоше проћи.
ЗЕМЉА
<црна> земља [некога] крије неко је у гробу.
<црна> земља [некога] привлачи неко је близу смрти, некоме се ближи смрт,
ускоро ће умрети.
положају.
бити ни на небу ни на земљи бити у несигурном, несталном, неодређеном
положају.
газити земљу бити жив, живети.
гори [некоме] <земља (тло)> под ногама а. налазити се у тешкој, опасној,
критичној ситуацији. б. налазити се у неповољној, критичној ситуацији која
гристи земљу гладовати, живети у оскудици.
забости носом о земљу пасти, клонути од умора, преморености.
загрлила (пољубила) је [некога] црна земља умрети. закопати таленат у
земљу не искористити, не развити своје способности, свој таленат.
изникнути (изнићи, изаћи, изићи, појавити се, искрснути) као из земље
појавити се изненада, одједанпут, неочекивано.
ишчезнути (нестати) с лица земље нестати без трага, изгубити се.
јак као земља изузетно јак.
кад је Бог по земљи ходао (ходио) 1. врло давно, у давно доба. 2. у златна
времена, у време када се много боље живело, у доба благостања.
као да је (су итд.) у земљу пропао (пропали итд.) одједном је нестао
(нестали су), изгубио (изгубили) се без трага, о њему (њима итд.) се ништа не
зна.
напити се (опити се) као мајка (земља, ћускија) опити се до потпуног
пијанства, до бесвести, бити потпуно пијан.
отићи под <црну> земљу умрети, погинути.
пасти (срушити се, пружити се) <на земљу (тло)> као свећа пасти, срушити
се нагло у вертикалном положају, укоченог тела.
пијан као земља потпуно пијан, мртав пијан.
помирити [некога] са земљом убити, усмртити некога, проузроковати нечију
смрт.
преврнути (покренути) небо и земљу учинити све што је
могуће да би се нешто остварило, покушати све да би се нешто постигло.
пропасти / пропадати у земљу <од стида (срама)> јако се застидети /
стидети.
разликовати се као небо и земља бити сасвим различит, пуно се
разликовати.
саставило се небо и земља велики је пљусак, провала облака.
саставити (сложити) [некога] са <црном> земљом срушити, оборити некога
на земљу ударцем, оружјем и сл.; убити некога.
све је црна земља све је то исто, без обзира на разлике међу људима све чека
исти крај, сви људи имају исти крај.
спустити лопту <на земљу> смирити расправу, реалније сагледати
могућности.
спустити се на земљу схватити, увидети своје заблуде, нереалност својих
планова, ослободити се илузија, отрезнити се.
сравнити (сравнати, уравнити, изравнати) [нешто] са земљом (с лицем
земље) потпуно уништити, разорити до темеља.
стајати (лежати) на земљи бити реалан, реално сагледавати ситуацију.
ударити теменом о земљу изгубити живот, погинути, бити убијен.
чардак ни на небу ни на земљи нешто несигурно, неутемељено, без
упоришта, ризичан посао.
ЗЕНИЦА
чувати (гледати, пазити) [некога, нешто] као зеницу ока <свога> чувати
ЗЕЦ
брз као зец веома брз, хитар.
плашљив (страшљив) као зец врло плашљив.
спавати као зец имати лак, немиран сан, будити се на сваки шум, бити на
опрезу.
терати зеца живети блудно, раскалашно, бити веома промискуитетан.
трчати (јурити) као зец врло брзо трчати.
ЗЕЧЈИ
имати зечје срце бити плашљив.
имати зечје уши добро чути, имати добар слух.
ЗИД
блед као зид потпуно блед.
довести [некога] пред зид довести некога у безизлазан положај, свладати
некога, сломити нечији отпор.
дотерати (догурати, притерати, сатерати) [некога] до зида (дувара)
довести некога у ситуацију да се мора изјаснити, извршити притисак на некога,
довести некога у тежак, незгодан положај, у безизлазну ситуацију.
и зидови имају уши треба пазити шта се говори јер и уз највећу опрезност
неко може чути или прислушкивати разговор.
између (међу, у, унутар) четири зида у затвореном простору, у својој кући, у
свом стану.
тешко, скоро немогуће, покушавати спровести своје намере упркос изузетно
Кинески зид непремостива препрека.
наићи на зид наићи на отпор, неразумевање, опструкцију.
оградити (одвојити) [нешто] Кинеским зидом потпуно изоловати нешто,
оградити од спољашњег утицаја, одвојити од света.
прислонити (ставити, поставити) [некога] уза (пред) зид извести некога на
стрељање; стрељати.
притерати (притиснути) [некога] уза зид довести некога у безизлазан
положај, свладати некога, сломити нечији отпор.
ћутати као зид ништа не говорити.
у своја четири зида у својој кући, са својима.
ЗИДАТИ
зидати (гра дити) <златне> куле у ваздуху (по ваздуху, у облацима, у
ЗИЈАТИ
гледати (бленути, бул>ити, зијати) као теле у шарена (нова) врата гледати
ЗИМА
зима је [некоме] око срца некога обузима тескоба.
нема зиме не треба бринути, нема опасности, бојазни, добро је.
пасја (псећа, псећија, цича) зима веома оштра зима, јака хладноћа, велика
студен.
ЗИНУТИ
зинула (пукла) ала (некоме, из некога) сувише се полакомио (на јело, на
зинула ала и врана (на некога) скочили, устали сви.
лаже [неко] чим (кад) зине бити велики лажов.
ЗЛАТАН
златна грозница велика жеља да се нађе златна руда, злато, масовна потрага
за златном рудом (нарочито на северноамеричком континенту у 19. веку); трка
за новцем, за материјалним добрима.
златно доба најуспешнији период развоја нечега, раздобље највећег
процвата.
златно правило основно, најважније правило.
имати златне руке бити врло вешт и спретан у свом послу, бити врло вешт,
спретан у свим пословима који се раде рукама.
имати златно срце бити племенит човек.
обећати / обећавати златна брда обећати / обећавати оно што је
ЗЛАТО
злата вредан а. од велике вредности, драгоцен, изузетно важан. б. врло
спретан, вешт, умешан.
злато од човека веома добар, хуман, племенит, диван човек.
чист као злато беспрекорно чист, без мрље на себи.
ЗЛО (именица)
се.
доскочити злу наћи лека, решити неки озбиљан проблем, отклонити опасност.
злу не требало нека се нађе, може затребати, може добро доћи у случају
невоље, несреће.
ниже.
немој (немојте) <[некоме]> [нешто]> узети за зло немој(те) нешто схватити
као лошу намеру, немој(те) нешто сматрати за лошу намеру.
нужно зло оно што се не може избећи, оно што се трпи јер нема бољег
решења.
окренути (кренути) по злу (на зло) кренути лошим правцем, лошим путем,
како не треба.
поћи по злу кренути лошим правцем, лошим путем, како не треба.
радити [некоме] о злу припремати некоме несрећу, пропаст.
свако зло за неко добро у свакој невољи има и неке користи.
то слути на зло то наговештава неку неприлику, несрећу.
У добру и <у> злу у свакој ситуацији.
узети зло на око постати завидан, пакостан, почети завидети некоме.
узети / узимати [некоме нешто] за зло примити / примати нешто као лошу
намеру, сматрати нечији поступак за лошу намеру.
уписати [некоме нешто] у зло озбиљно замерити, приговорити некоме због
нечега, сматрати нечији поступак за лошу намеру.
чувен (познат) по злу познат као лош, познат по лошим делима.
ЗЛО (прилог)
некога, нешто с неповерењем, с подозривошћу.
зло и наопако не може бити горе, најгоре могуће.
зло је [некоме] неко осећа мучнину.
зло се [некоме] пише предстоји некоме несрећа, некога очекује велика
невоља.
ЗЛОГУК
злогуки гавран онај који стално предвиђа зло, несрећу.
ЗМИЈА
крити (сакривати) [нешто] као змија (гуја) ноге врло брижно крити да се
носити (отхранити / хранити, одгајити / гајити, гојити, чувати, грејати)
змију (гују) у недрима (скуту) пазити, штитити некога који то не заслужује, који
за добро узвраћа злим, држати прикривеног непријатеља уза се.
пиштати као змија у процепу болно плакати, цвилети, кукати.
свијати се (вити се) као змија (гуја) на трну бити на муци, у великој невољи.
сиктати као змија говорити у бесу, говорити врло љутито.
стати (нагазити) змији (гуји) на реп изложити се великој опасности.
уједе [некога] змија преварити се, настрадати, доживети несрећу.
хладан као змија врло хладан, леден.
ЗМИЈСКИ
ЗНАЊЕ
мисли (умишља) [неко] да је сву мудрост (знање) совога света>
<кашиком> појео (покусао, позобао, посркао, посисао) прави се
препаметан, мисли да је најпаметнији, да све најбоље зна.
позобати (посркати, покусати) све знање <овога света> бити свезналица,
све знати.
ЗНАТАН
у знатној мери великим делом, у прилично великом степену.
ЗНАТИ
ако Бога знаш (знате) поштапалица за појачавање чуђења, пребацивања,
прекора.
бес <би> га знао ко зна, ко би знао.
Бог зна ко (шта, где, како, колико, зашто и др.) не зна се ко (шта, где, како и
др).
ђаво би га знао (ђаво зна, ђаво ће га знати) не може се знати, неизвесно је,
непознато је, несазнатљиво је, ко зна.
знам га како дише одлично га познајем, познајем га до танчина, не може ми се
приказивати другачијим него што јесте.
знати (имати) <своју> меру у [нечему] бити умерен у нечему, знати престати,
знати границе дозвољеног.
знати (познавати) [некога, нешто] као својих пет прстију знати, познавати
некога, нешто до танчина, у детаље, потпуно, темељно.
знати (познавати) [некога, нешто] у прсте знати, познавати некога, нешто до
танчина, у детаље, потпуно, темељно.
знати (познавати) [некога] у душу познавати некога до танчина, знати врло
много о некоме.
знати [нешто] као воду одлично нешто знати.
знати [нешто] као оченаш одлично знати, познавати нешто,
знати нешто напамет. знати брус не знати (ништа).
знати где ђаво спава бити одлично обавештен о свему, знати иеома много.
знати где је ђаво поткован бити одлично обавештен о свему, шати веома
много.
знати многа чуда знати многе вештине, умети разне ствари.
шта се крије иза нечега, знати право стање, праве нечије, намере; знати одакле
знати свога бога предосећати, слутити нешто лоше и унаиред се мирити с
тим.
знати своју цену бити свестан своје вредности.
знати шта је <и> цар вечерао бити упућен у сва догађања, у све новости,
и шта ја знам и још много чега, и тако даље.
ко зна шта носи дан а шта ноћ будућност је неизвесна и ме може се
крсно се име не зна све је у нереду, ништа није на свом месту.
не зна се <ни> ко пије <ни> ко плаћа потпуни је неред, хаос, расуло, свако
ради шта хоће.
не зна се ни где је ни шта је [неко] о некоме нема никаквих информација,
не зна се шта носи дан а шта ноћ будућност је неизвесна и не може се
не знати да броји до три (пет) не зна ништа, глуп је, ограничен је.
не знати за одмор бити узузетно вредан, увек радити.
не знати за шалу све схватати озбиљно, бити превише озбиљан.
не знати се ни прекрстити бити глуп, умно ограничен.
то зна и моја (ћорава) баба то је добро познато, то свако уме, то је веома
једноставно.
ЗНАЧИТИ
ЗНОЈ
дерати се до седмога зноја гласно викати, дерати се до изнемоглости.
другога.
знојем заливати с великим трудом и муком обрађивати, стицати.
крвави зној тежак, мучан рад.
напити се [нечијег] зноја живети од туђег рада, експлоатисати некога.
пробија (спопада) [некога] мртвачки (хладан, леден, мртви, мрзао) зној
некога обузима језа, неко осећа нелагодност знојећи се услед страха, нервне
напетости, узбуђења, болести, мучног рада.
радити до крвавог зноја радити до крајње изнемоглости, исцрпљености, до
крајњих граница издржљивости.
у зноју лица свога јести хлеб зарађивати за живот напорним
властитим радом. хранити се својим знојем сам за себе зарађивати.
цедити [нечији] зној изнуривати некога тешким радом, немилосрдно
експлоатисати некога.
цедити зној из [некога] изнуривати некога тешким радом, немилосрдно
ЗОРА
од <ране> зоре до <мрклог> мрака цео дан, од јутра до вечери.
преварити зору устати пре зоре. у цик зоре у рану зору, рано ујутро, врло
рано.
ЗРАК
бити (остати) у ваздуху (зраку) бити нерешен, неокончан.
живети од ваздуха (зрака) живети без сталних прихода, бити без зараде,
живети у немаштини
одлетети / летети (отићи) у ваздух (зрак) експлодирати, бити
разнет експлозијом. осећати барут у ваздуху (зраку) предосећати,
наслућивати, предвиђати рат.
ЗРЕО
ЗРНО
зрноу зрно 1. тачно, прецизно, педантно. 2. истовремено.
као слепа кока <на> зрно насумице, случајно.
мањи од макова зрна а. врло мали (о особама и предметима). б. скрушен,
понизан након критике, претње, прекора и сл.
пола, ни зрно, ни зрна) боба не вредети баш ништа, бити потпуно безвредан.
ЗУБ
зуб за зуб осветити се на исти начин, истом мером узвратити.
зуби некоме водене за [нечим] осећати, имати велику жељу за нечим (обично
за неким јелом).
зубима и ноктима свим силама, свом снагом, грчевито, не бирајући средства.
имати [некога] на зубу бити киван на некога, стално имати нешто против
некога.
имати зуб на [некога] бити киван на некога, стално имати нешто против
некога.
имати зубе бити опасан, оштар, бити језичав.
имати стомак (трбух) до зуба бити у поодмаклој трудноћи, нред порођајем.
иступити / тупити зубе говорећи изрећи много речи узалуд, без ефекта.
језик за зубе! разг. ућути! умукни!
на пасје зубе с великом муком, уз велике напоре, уз много тешкоћа.
набрусити / брусити (наоштрити / оштрити) зубе на [некогај (на [некоме]
набрусити / брусити (наоштрити / оштрити) зубе на [нешто] имати, осетити /
осећати, показати / показивати велику жељу за нечим (обично за неким јелом).
наоружан до зуба одлично наоружан, сав у оружју.
не обелити <ни> зуба не проговорити, не рећи ни реч.
није (нема) ни на (за) <један> зуб сасвим је мало, недовољно је; то је
ситница, то је незнатан посао, задатак.
пасјим зубима с великом муком, уз велике напоре, уз много тешкоћа.
показати / показивати [некоме] зубе супротставити се / супротстављати се
некоме, пружити / пружати некоме отпор, показати / показивати спремност на
озбиљан отпор.
процедити / цедити (промрсити, пропустити) кроз зубе промрмљати /
мрмљати, рећи / говорити једва чујно.
сломити / ломити (поломити) зубе [на некоме, на нечему] претрпети /
трпети неуспех, крах, пораз, не моћи савладати некога, нешто.
стиснути / стискати (стегнути / стезати) зубе храбро поднети / подносити
бол, тешкоће, прихватити / прихватати тешкоће без роптања, стоички,
спремити се / спремати се да се издржи бол.
туђим зубима (на туђе зубе) <хлеб> јести живети од зараде другога, сам не
привређивати, бити издржаван.
узети / узимати [некога] на зуб окомити се / окомљавати се на некога, бити
киван на некога, почети / почињати прогонити некога, правити некоме
проблеме.
хвалити [некога, нешто] кроз зубе хвалити некога, нешто нерадо, преко
воље, усиљено.
шкргутати (шкрипати) зубима а. љутити се, изражавати незадовољство,
љутњу, бес. б. претити некоме у бесу.
ЗУБНИ
зубна болест онај који је веома досадан, несносан, оно што је веома досадно,
несносно, напаст.
<и> го и бос врло сиромашан, без икакве имовине.
<и> дан и ноћ непрекидно, непрестано, стално.
<и> младо и старо сви, сви одреда, сви без изузетка.
<и> старо и младо сви, сви одреда, сви без изузетка.
и (па) мирна Бачка и све је у реду, све ће бити у реду.
и амин и готово; с тим је готово.
и тачка и доста, и то је све, и готово, о томе више нема разговора.
ИГЛА
отанчати (отанчити) као игла постати врло мршав.
правити од игле виле преувеличавати, претеривати.
проденути (провући) камилу кроз иглене уши (кроз ушицу игле) урадити
нешто немогуће.
тражити иглу у пласту (стогу) сена радити узалудан, бесмислен, безизгледан
посао, тражити нешто што је немогуће наћи.
ИГЛЕНИ
провући се кроз иглене уши (иглену ушицу) једва, уз много тешкоћа, уз
велике напоре постићи нешто, остварити нешто готово немогуће; једва се
спасити.
ИГРА
дечја игра нешто врло једноставно, лака ствар, ситница.
игра мачке и миша двобој неравноправних противника, борба у којој јачи
одлаже своју победу над противником како би га што дуже мучио, како би се
поигравао њиме.
игра случаја случајни стицај околности; неочекивани обрт.
правила игре уобичајени, устаљени начин понашања у одређеним
ситуацијама, неписана правила о односима међу људима, начину рада и сл.
ИГРАТИ
окретан.
играти ва банк ризиковати, ставити све на коцку.
играти како други свира чинити оно што други жели, радити како други
захтева, повиновати се туђој вољи.
играти на [нечијим] живцима нервирати некога, чинити некога нервозним,
раздражљивим.
играти отворених карата (с отвореним картама) јасно износити своје
намере, ништа не скривати.
свирати (играти) другу (трећу) виолину имати, играти спо редну улогу, бити
ИГРАТИ СЕ
играти се [с неким] мачке и миша поигравати се с неким (подређеним,
слабим, беспомоћним, неравноправним), радити с неким шта год желиш.
играти се ватром излагати се опасности, улазити у опасност због
лакомисленог поступања са стварима које могу бити оиасне.
играти се животом излагати се великој, смртној опасности.
играти се жмуре (жмурке) <с [неким]> прикривати своје намере, не одавати
своје планове, скривати нешто.
ИЖИЦА
ИЗ
из (од) шале шалећи се.
из амина потпуно, сасвим.
из вратних жила из свет гласа, из све снаге, што је гласније могуће.
из године у годину стално, непрекидно (у раздобљу које се мери годинама).
из дана у дан свакодневно, непрекидно, непрестано, стално.
из дна груди искрено.
из ових (истих) стопа одмах, сместа, истог часа.
из петних жила из све снаге, што је могуће јаче, с крајњим напором.
из прве руке без посредника, директно.
из принципа према свом убеђењу, у складу са својим уверењима, због својих
убеђења.
из све снаге свим силама, што се највише може.
из свег(а) грла врло гласно, што је могуће јаче, из свег гласа.
из темеља из основе, потпуно, сасвим.
из трена у трен непрекидно, непрестано, с проласком времена, како време
пролази.
из форе жарг. као досетка, штос, као посебан ефекат који оставља утисак.
из часа у час повремено, али краткотрајно, од времена до времена,
постепено.
из чиста мира без икаквог разлога, без правог повода, тек тако, одједном,
изненада.
с (из) неба па у ребра неочекивано, одједном, изненада; потпуно без
припреме.
с (од, из) колена на (у) колено с једне генерације на другу, с оца на сина, по
наследству.
ИЗА
иза гласа што је могуће гласније, врло гласно, из све снаге.
ИЗАЗИВАТИ
уносити (изазивати, стварати) злу крв правити раздор, сејати мржњу.
ИЗАЋИ
изаћи (изићи) из праве бразде скренути с правог пута, одсгу пити од
моралних норми.
изаћи (изићи) / излазити (избити / избијати) на видик постати / постајати
изаћи (изићи, испасти) из форме не бити више способан за пружање
сопственог максимума, не бити физички и психички спреман као раније,
изгубити вољу и физичку и другу спремност.
изаћи [некоме] на црту прихватити нечији изазов.
изаћи из опанка (опанака) 1. бити сељачког порекла, понашати се некултурно,
неуглађено. 2. ослободити се примитивизма, некултурог понашања.
изаћи на сунце 1. бити објављено, обнародовано, обелодањено. 2. изаћи из
затвора, изаћи на слободу.
изаћи / излазити (изићи, доћи / долазити, испасти, испанути) на глас
постати познат, чувен по нечему, прочути се.
изаћи / излазити из моде престати / престајати бити општеприхваћен,
изаћи / излазити с картом на среду рећи / говорити истину.
искочити / искакати (скочити, изаћи, изићи / излазити, излетети) из коже
разбеснети се, изгубити контролу над собом, моћ савладавања, избезумити се,
планути у љутњи.
стати (изаћи) пред олтар венчати се (у цркви).
ИЗБАЦИВАТИ
избацити / избацивати [некога] из такта учинити / чинити да се неко
изнервира, разбесни, да изгуби концентрацију.
ИЗБАЦИТИ
избацити [некога] из строја онеспособити некога, учинити некога
неспособним за акцију, учинити да нешто не ради, не постоји.
избацити из колосека избацити из редовног, нормалног стања, збунити,
помести.
избацити с прљавом водом из корита и дете у критици отићи предалеко па
повратити (избацити) црева повратити све из желуца.
ИЗБЕЧИТИ
исколачити (избечити, разрогачити / рогачити) очи погледати / гледати
некога, нешто зачуђено, забезекнуто, збуњено (широм отворених очију).
ИЗБИЈАТИ
изаћи (изићи) / излазити (избити / избијати) на видик поста ти / постајати
јасан, очит, показати се / показивати се, изаНи / излазити у јавност.
површину доћи / долазити до изражаја, посгати / постајати важан, актуелан,
истерати / терати (избити / избијати) бубице из главе чинити / чинити да се
неко уразуми, освести, опамети, да се ослободи необичних и луцкастих мисли.
ИЗБИТИ
изаћи (изићи) / излазити (избити / избијати) на видик поста ти / постајати
скакати / искакати и сл.) [некоме] на нос (на врх
носа) пресести / преседати, постати / постајати некоме неподношљиво,
досадно, узроковати / проузроковати непријатности.
површину доћи / долазити до изражаја, постати / постајати важан, актуелан,
ИЗБЛЕДЕТИ
избледети као џигерица изгубити боју (о тканини)
ИЗБРИСАТИ
ИЗБРОЈАТИ
скора смрт, неће још дуго; неко ће ускоро пропасти.
могу се [некоме] <сва> ребра пребројати (пребројити, избројати,
избројити) бити врло мршав.
ИЗБРОЈИТИ
ИЗВАДИТИ
извадити [некоме] душу убити, усмртити некога.
извадити [некоме] џигерицу (џигерице) мучити некога; убити, усмртити
некога.
прегазило.
узети / узимати (отети / отимати, извадити) [некоме] <реч> из уста рећи /
говорити управо оно што је други у том тренутку желео да каже, што се
спремао да каже, изговори.
ИЗВАЂЕН
као из кутије извађен уредан, дотеран, удешен, сређен, лепо и уредно
обучен.
ИЗВАН
ИЗВЕСТИ
извести [некога] из живаца изнервирати, раздражити, разл.у тити некога.
извести / изводити (окренути / окретати, упутити / упућивати) [некога] на
прави пут помоћи / помагати некоме да промени свој дотадашњи лош,
нечастан, неморалан начин живота, да постане бољи.
изнети / износити (извести) [нешто] на видик објавити / обја вљивати,
познатим.
истерати (извести) <ствар (ствари)> на чистац (чистину) рашчистити,
разјаснити оно што је нејасно, компликовано, показати какво је заиста оно што
је било нејасно, замршено.
ИЗВИЈАТИ
циља.
ИЗВЛАЧИТИ
прегазило.
извлачити кола из блата а. покушавати да се исправи учињена грешка,
извући / извлачити (истрзати, отргнути) [некоме] асуру (хасуру) преварити
/ варати некога.
ИЗВОДИТИ
детињасто.
правити (изводити) керефеке измотавати се, глупирати се; избегавати да се
пређе на ствар, околишати.
правити (изводити) чудеса 1. чинити све да би се постигао циљ. 2. бити
способан за оно што већина не може. 3. реаговати претерано бучно и
агресивно због незнатног повода.
ИЗВРНУТИ
изврнути чашу искапити, испити садржај чаше до краја, до дна.
испразнити (изврнути) џеп дати, потрошити сав новац.
ИЗВРТАТИ
ИЗВРШИТИ
извршити правду над [неким] убити, смакнути некога након пресуде.
ИЗВУЋИ
прегазило.
извући (ишчупати) [некоме] уши физички казнити некога (обично децу).
извући мачку реп намучити се због нечега, уложити огроман напор,
пропатити.
ИЗВУЋИ СЕ
извући се из [нечијих] шака спасти се од некога, ослободити се нечије
контроле, доминације.
извући се као тарана из лонца 1. неопажено напустити друштво. 2. вешто
избећи неку обавезу.
ИЗГАРАТИ
ИЗГИНУТИ
изгинути до трага изгинути до последњег.
ИЗГЛАДИТИ
изгладити ствар (ствари) решити спор.
ИЗГЛЕД
сви су изгледи врло је вероватно, највероватније.
ИЗГЛЕДАТИ
изгледати као девето чудо изгледати необично, чудно. изгледати као сена
бити врло мршав.
ИЗГОРЕТИ
изгорети / горети као барут 1. брзо (из)горети. 2. довести / доио дити
ИЗГРДИТИ
изгрдити [некога] на пасја уста жестоко, грубо изгрдити, псо вати некога.
ИЗГУБИТИ
изгубити глас изгубити способност ваљаног говора или певања.
изгубити дах 1. запањити се, препасти се, уплашити се. 2. не моћи дисати. 3.
не моћи пратити темпо нечега.
изгубити календар радити нешто у невреме, чинити нешто што не одговара
годишњем добу.
изгубити / губити гаће изгубити / губити углед, утицај, моћ, власт.
изгубити / губити главу 1. изгубити / губити присебност, збунити се /
збуњивати се. 2. погинути / гинути.
учинити / чинити нешто против своје воље. 3. постати неосетљив за туђу патњу
и муку, постати окрутан. 4. намучити се / мучити се радећи нешто.
изгубити / губити живце изгубити / губити стрпљење, изгубити / губити
изгубити / губити нит смести се, збунити се / збуњивати се, деконцентрисати
у некога.
ИЗГУБИТИ СЕ
изгубио се / губио се (губи се) [некоме, нечему] <сваки> траг потпуно
ИЗГУБЉЕН
сл.
пропала (изгубљена) ствар нешто што се завршава, што се завршило
безуспешно, нешто на чему се не вреди даље ангажовати јер се не може
завршити успехом.
ИЗГУТАТИ
ИЗДАВАТИ
издаје [некога] глас губи способност да било шта каже (због узбуђења, страха
и сл.).
ИЗДАТИ
издала ме (те, га...) снага малаксао сам (си, је...), изнемогао сам (си, је...).
издати [нешто] на свет одштампати, објавити.
ИЗДИСАЈ
бити на издисају а. бити на самрти; бити на крају снага. б. бити пред
нестанком, сломом, пропашћу.
ИЗДИЋИ
мишљење.
ИЗЕСТИ
изести [одређени број] Божића имати онолико година колико се Божића
провело.
појео би (изео би) [неко] и масно ћебе бити прождрљив, лаком на јело.
ИЗИЋИ
бити (доћи, изићи) [некоме] наврх (доврх, врх) главе досадити /
изаћи (изићи) из праве бразде скренути с правог пута, одступити од
моралних норми.
изаћи (изићи, испасти) из форме не бити више способан за за пружање
сопственог максимума, не бити физички и психичкћ спреман као раније,
ИЗЈЕСТИ
<ни> пас с маслом не би [нешто] појео (покусао, изјео) бити врло ружно,
глупо, неспретно речено или учињено.
жив срам изједе (поједе) [некога] веома ее стиди, врло јс постиђен.
мрак (тама, ноћ) је прогутао (појео, изјео) [некога, нешто] а. ишчезнути,
нестати под неразјашњеним, нејасним околностима. б. бити тајно убијен.
појео (изјео, изео, ујео) вук магаре (магарца) све је у рсду, као да се ништа
ИЗЈЕСТИ СЕ
нечега.
ИЗЛАЗИТИ
скакати / искакати и сл.) [некоме] на нос (на врх
носа) пресести / преседати, постати / постајати некоме неподношљиво,
досадно, узроковати / проузроковати непријатности.
излази [некоме нешто] на уши (из ушију) (о храни, пићу) а. досадити некоме
због честог конзумирања. б. прејести се, превише попити неког пића (и због
тога не моћи наставити с јелом, пићем).
не излазити из своје љуштуре изоловати се од света, повући се у свој свет,
избегавати људе.
ИЗЛЕТЕТИ
излетети из (на) уста изрећи нешто нехотице, неопрезно.
ИЗЛИВАТИ
ИЗЛИТИ
ИЗМАКНУТИ
измаћи / измицати (измакнути) <своја> леђа извући се / извлачити се од
неког посла, избећи / избегавати одговорност за нешто, избећи / избегавати
тешкоће, проблеме, опасност.
ИЗМАМИТИ
измамити (натерати, истерати) [некоме] сузу из ока расту жити,
ражалостити некога до суза, учинити да неко заплаче.
ИЗМАЋИ
измаћи / измицати (измакнути) <своја> леђа извући се / изкла чити се од
некоме.
ИЗМЕЂУ
између (међу, у, унутар) четири зида у затвореном просчору, у својој кући, у
ИЗМЕНИТИ
изменити / измењати (разменити) неколико речи поразгова рати, попричати.
ИЗМЕЊАТИ
изменити / измењати (разменити) неколико речи поразговарати, попричати.
ИЗМЕРИТИ
пољубити (измерити, омерити) ледину пасти лицем на земљу, пружити се.
ИЗМЕСИТИ
ИЗМИСЛИТИ
измислити барут пронаћи нешто ново.
ИЗМИЦАТИ
гори (измиче <се>, клизи) [некоме] тло под ногама губити ослонац, подршку,
сигурност.
ИЗМИЦАТИ СЕ
сигурност.
ИЗМЛАТИТИ
испребијати (пребити, премлатити, измлатити, претући и сл.) [некога] на
мртво (пасје) име врло много, жестоко претући некога.
ИЗМУЧИТИ
муку (муке) мучити (измучити, премучити) с [неким, нечим] препатити се /
патити се, тешко се мучити.
ИЗНЕТИ
прегазило.
изнети (извући) окиву (читаву)> главу спасити се, једва остати жив.
изнети [нешто] на својим плећима (леђима) издржати, поднети многе
тешкоће спроводећи нешто.
изнети на бели дан обелоданити, објавити нешто.
изнети читаве кости извући се из опасне ситуације без озбил.нијих последица,
сачувати живу главу.
изнети / износити (извести) [нешто] на видик објавити / објављивати,
познатим.
ставити / стављати (изнети / износити) [некога, нешто] на тапет покренути /
покретати дискусију о некоме, нечему, узети / узимати некога / нешто у
разматрање; постављати / поставити некога, нешто као проблем, критиковати
ИЗНИКНУТИ
ИЗНИЋИ
ИЗНОСИТИ
нафталина оживети / оживљавати нешто заборављено, преживљено, вратити
/ враћати нечему актуелност, обновити / обнављати нешто што је време
прегазило.
изнети / износити (извести) [нешто] на видик објавити / објављивати,
познатим.
ИЗНУТРА
ИЗОБИЉЕ
пливати (давити се, гушити се и сл.) у изобиљу бити веома имућан, живети
у материјалном благостању.
ИЗРАВНАТИ
изравнати рачуне с [неким] решити, изгладити с неким нерешене спорове,
несугласице.
ИЗУДАРАТИ
ИМАТИ
батина има два краја сукоб се може завршити и добро, повол>но и лоше,
водити (имати, држати) <главну (прву, велику)> реч 1. имати највећи утицај,
других.
где бог свога нема врло далеко, далеко од цивилације, у недођији, у
где има дима, <ту> има и ватре у свакој причи барем неппо је истина, кад се
држати (имати) [некога, нешто] на оку (под оком) пажл.иво посматрати,
држати (имати) [некога, нешто] у глави имати нешто на уму, мислити на
држати (чувати, имати) [нешто] под кључем држати нешто закључано,
знати (имати) <своју> меру у [нечему] бити умерен у нечему, знати престати,
знати границе дозвољеног.
(о људима).
снаге. има [некога, нечега] као плеве има некога, нечега врло много, у
изобиљу, више него што је потребно.
има [некога] као кусих паса има некога у великом броју, врло много.
има [нечега] као корова нечега има веома много, у великом броју.
има [нечега] као на гори листа нечега има врло много, нешто је у великом
броју.
има <и> од птице млека има свега у изобиљу, ништа не недостаје.
има <и> птичјег (девојачког) млека има свега у изобиљу, ништа не недостаје.
управљати нечијим поступцима, моћи уцењивати.
имати (носити) тајну под језиком ћутати, не одати / не одавати се.
имати (носити, вући) [некога] на грбачи издржавати некога, бринути се о
имати [некога, нешто] <већ> на длану 1. имати нешто, некога на
располагању. 2. бити сигуран у успех.
имати [некога, нешто] на врату (за вратом) старати се, водити бригу о
некоме, о нечему, имати некога, нешто на терету.
имати [некога, нешто] на савести бити узрок нечијих озбиљних проблема,
невоља, нечије пропасти, бити крив за нешто.
имати [некога, нешто] у виду мислити на некога, нешто, имати некога, нешто
на уму, водити рачуна о некоме, нечему.
имати [некога] на души бити одговоран за нечију смрт, несре ћу.
имати [некога] на зубу бити киван на некога, стално имаги нешто против
некога.
имати [некога] у торби имати некога под својом влашћу, кон тролом, имати
некога у својим рукама.
имати [нешто] у малом џепу одлично познавати нешто, користити се нечим
без потешкоћа.
имати <нерашчишћене (старе)> рачуне с [неким] имаги нерешене спорове,
несугласице, размирице с неким.
имати <чврсту> кичму бити карактеран, не одступати од својих ставова,
уверења, не бити попустљив под притисцима, држати се одлучно, храбро.
имати браду бити одавно познат, чувен, причан (о шалама, вестима и сл.).
знаменит.
имати добар темељ (добре темеље) имати добро предзнање, предспрему.
говорити.
имати духа бити креативан, бити занимљив у разговору, духовит.
имати жицу [за нешто] бити талентован за нешто.
имати зуб на [некога] бити киван на некога, стално имати нешто против
некога.
имати зубе бити опасан, оштар, бити језичав.
имати име бити чувен, познат, угледан, бити на гласу.
имати касно паљење споро, тешко схватати, закључивати.
имати кез од увета до увета жарг. широко и весело се осмехина ти због
осећања велике радости коју није могуће сакрити.
имати лак сан лако се будити.
имати мрену на очима бити заслепљен, не бити способан за нормално
гледање и закључивање.
имати муда имати храбрости, смелости да се нешто уради, имати своје ја.
имати муке с [неким, нечим] имати великих проблема.
имати мушице (бубе, бубице, муве) <у глави> бити својсм лан, хировит,
ситуацији.
имати образ као ђон бити бестидан, не стидети се својих лоших поступака, не
имати образ од ђона бити бестидан, не стидети се својих ло ших поступака,
не либити се ничега, бити некарактеран.
имати од срца порода имати потомство.
имати око за [нешто] добро запажати, примећивати, имати развијен осећај за
лепо, уочавати лепе ствари.
имати осмех од увета до увета широко и весело се осмехивати због осећања
велике радости коју није могуће сакрити.
имати оштар језик директно, без увијања говорити обично неугодне истине.
имати петљу (петље) бити храбар, смео, одважан.
имати пик на [некога, нешто] 1. желети напакостити некоме, прогонити
некога, нанети штету нечему. 2. желети освоји ги некога, нешто, желети
поседовати нешто, покушати овладати нечим; истрајати у нечему.
имати посла преко главе имати веома много посла, бити врло запослен.
имати право тачно говорити, мислити.
имати птичји (пилећи, кокошји, сврачји) мозак бити приглуп, интелектуално
ограничен, слабих интелектуалних способности.
имати пуне руке посла бити врло заузет послом.
имати пуне џепове бити богат, имати много новца.
имати пуне шаке посла имати много посла, бити врло заузет послом.
имати рачуна радити, пословати тако да се исплати, да од тога буде користи.
имати свој дан бити у доброј форми, бити нарочито успешан, показати се у
најбољем светлу.
имати слух (слуха) [за нешто] имати разумевања за нешто, имати способност
да се нешто схвати, лако разумевати нешто.
имати срце од камена бити неосетљив, безосећајан, немилосрдан.
имати сто (триста) мука с [неким, нечим] имати великих проблема.
имати стомак (трбух) до зуба бити у поодмаклој трудноћи, пред порођајем.
имати танке уши имати веома добар, осетљив слух, одлично чути.
имати тврде уши а. бити наглув, слабо чути. б. бити немузикалан, немати
слуха.
имати трбуха бити сит.
имати уста од ува до ува (од увета до увета) имати врло велика уста.
имати црва (црве) <у стражњици> бити нестрпљив, немиран.
имати чисте прсте <у [нечему]> не бити умешан у неки нечастан, прљав
посао.
имати чисте руке бити поштен, честит, поштено радити.
имати шталицу и кравицу имати најосновније, најнеопходније за живот.
имаш га шта и видети леп, наочит, велики, крупан.
осећати (имати) [некога] за ушима осећати, слутити да ће неко доћи,
појавити се.
уста има, језик нема [неко] а. ћутати, не говорити; не бити причљив, врло
мало говорити, бити шкрт на речима. б. некоме се може поверити тајна, пред
неким се може говорити о поверљивим стварима јер о њима неће причати.
ИМЕ
за име бога поштапалица за појачавање чуђења, пребацииања, прекора.
много, оштро изгрдити / грдити, укорити / корити нскога.
имати име бити чувен, познат, угледан, бити на гласу.
назвати / називати (крстити) правим именом рећи / говорити истину, како
стварно јесте, без улепшавања или прикривања.
назвати / називати ствари својим (њиховим) именом говорити отворено, не
околишати, представити / представљати нешто онаквим какво јесте, без
улепшавања.
ни крста ни имена потпуно непознат, безимен.
ИНОКОСАН
ИНТЕРЕС
радити у интересу свога џепа водити рачуна само о свом интересу.
ИСЕЋИ
изнервирати / нервирати, раздражити / раздраживати некога.
ИСИСАТИ
исисати / сисати [нешто] из прста (малог прста, прстију) измислити /
измишљати нешто, тврдити, рећи / говорити нешто неосновано.
ИСКАКАТИ
ИСКАЛИТИ
незадовољству.
ИСКАЉИВАТИ
незадовол>ству.
ИСКАПИТИ
ИСКАТИ
тражити (искати) преко хлеба погачу тражити више него што треба, бити
нескроман.
тражити (искати) хлеба преко погаче (над погачом) тражити више него што
треба, бити нескроман.
ИСКИДАТИ
изнервирати / нервирати, раздражити / раздраживаги некога.
ИСКИДАТИ СЕ
искидати се жив 1. психички се измучити од великих брига, од секирације, од
страха да се некоме није нешто лоше догодило. 2. преморити се од веома
напорног рада, намучити се радећи.
ИСКИЈАТИ
проузроковати непријатносги.
ИСКИПЕТИ
ИСКОЛАЧИТИ
ИСКОПАТИ
ископати / копати [некоме] гроб уништити / уништавати, упропастити /
упропаштавати некога.
ископати / копати јаму [некоме, под неким] припремити / припремати некоме
зло, пропаст.
ИСКОРЕНИТИ
избрисати (збрисати, искоренити) [нешто] с лица земље
затрети, искоренити, истребити, потпуно уништити.
ИСКОСА
ИСКОЧИТИ
врагу из торбе искочити (скочити, утећи, побећи, испасти) вешто се
спасити, извући из тешке ситуације; лукаво се снаћи у тешкој ситуацији.
да човек искочи из коже неподношљиво, неиздрживо, психички тешко
подношљиво.
искочити [некоме] из торбе бити веома сличан некоме, бити попут некога.
очи су [некоме] искочиле 1. избуљити очи од муке. 2. широм отворити очи од
запрепаштења, чуђења, неверице.
ИСКРА
бацити / бацати искру у лагум (барут, прах) неопрезним по ступком изазвати
/ изазивати тешке последице, несрећу.
запалити искру дати почетни подстицај.
принети искру слами неопрезним поступком изазвати тешкс последице,
несрећу.
ИСКРИВИТИ
искривити / кривити врат предуго чекати, ишчекивати да нско дође, дуго
ИСКРИВИТИ СЕ
искривити се као параграф повити се, имати лоше држап.е тела (о човеку).
ИСКРИВЉЕН
(искривљеном) огледалу искривљено, наопако, кри во, на погрешан начин.
ИСКРСНУТИ
ИСПАНУТИ
ИСПАСТИ
ситуацији.
изаћи (изићи, испасти) из форме не бити више способан за за пружање
испаде [некоме] душа умрети, преминути.
испасти будала неспретним поступцима или речима оставити утисак будале,
глупана, незналице.
испасти из комбинације бити изостављен из неког плана, посла.
поћи / полазити (испасти, ићи) [некоме нешто] за руком успети / успевати,
имати успеха у нечему.
ИСПЕТИ СЕ
ИСПЕЋИ
ИСПЕЋИ СЕ
испећи се жив бити у сталним неприликама, проблемима.
ИСПИЈАТИ
испити / испијати (попити / пити) [некоме] мозак учинити / чинити да неко
изгуби способност да нормално размишл.а, да изгуби здрав разум.
попити / пити (испити / испијати) чашу жучи доживети / дожи вљавати нешто
попити / пити (испити / испијати, искапити) горку чашу нро живети /
ИСПИРАТИ
испирати уста <с> [неким] јавно говорити о туђим проблеми ма, оговарати,
олајавати некога.
испрати / испирати (прати) [некоме] мозак наметнути / наме тати некоме
туђи начин размишљања, туђи вредносни систем.
ИСПИТ
пасти / падати на испиту не бити дорастао високим моралним мерилима, не
оправдати / оправдавати очекивања.
ИСПИТИ
испити (попити) смртну чашу преминути, умрети, издахнути.
испити / испијати (попити / пити) [некоме] мозак учиниги / чинити да неко
изгуби способност да нормално размишља, да изгуби здрав разум.
попити / пити (испити / испијати) чашу жучи доживеги / доживљавати нешто
ИСПЛАЗИТИ
исплазити језик јако се уморити од ходања или трчања.
ИСПЛИВАТИ
избити / избијати (доћи, искочити, испливати, уздићи се) на површину
доћи / долазити до изражаја, постати / постајати важан, актуелан, истаћи се;
изаћи / излазити на видело, разоткрити се / разоткривати се.
ИСПОД
испод <сваког> нивоа 1. врло лош, слаб, безвредан. 2. врло лоше, слабо.
испод гласа тихо, полугласно, шапатом говорити или тихо певати.
испод жита тајно, кришом, скривено од јавности, мучки, из потаје.
испод чекића потпуно ново, некоришћено.
ИСПОКОЈ
грехова; за успомену на покојника (запалити свећу, пити, дати / давати нешто и
сл.).
ИСПРАВАН
ИСПРАВИТИ
нека укорењена неправда, нелогичност и сл.
ИСПРАВЉАТИ
ИСПРАЗНИТИ испразнити (изврнути) џеп дати, потрошити сав новац.

испразнити (очистити) [некоме] џеп (џепове) измамити од некога новац,
узети некоме новац.
ИСПРАТИ
испрати / испирати (прати) [некоме] мозак наметнути / наметати некоме туђи
начин размишљања, туђи вредносни систем.
ИСПРАТИТИ
испратити [некога] на последњи (вечни] починак присуововати нечијој
сахрани.
ИСПРЕБИЈАТИ
мртво (пасје) име врло много, жестоко прстући некога.
ИСПРЕСТИ
прести) мрежу (мреже) припремити / приире мати некоме замку; предузети /
предузимати мере за ширем.е свог утицаја, своје моћи.
ИСПРУЖИТИ
отегнути (испружити, одапети) папке (папцима) погрд. умрети.
ИСПСОВАТИ
ИСПУСТИТИ
испустити (пустити) споследњи (задњи)> дах умрети, издахнути, преминути.
испустити [некога, нешто] из шака 1. олако испустити неку вредну ствар, не
искористити прилику. 2. изгубити власт, контролу над нечим.
испустити душу умрети, преминути.
испустити узде из руку напустити строго васпитање детета, пустити детету
да ради по својој вољи, како оно мисли и жели.
испустити / испуштати (пустити / пуштати) [нешто] из руку изгубити / губити
контролу, моћ над нечим, изгубити / губити нешто чиме се располагало, што је
било у моћи.
ИСПУШТАТИ
испустити / испуштати (пустити / пуштати) [нешто] из руку
изгубити / губити контролу, моћ над нечим, изгубити / губити нешто чиме се
располагало, што је било у моћи.
ИСТАЋИ
борбу.
ИСТЕГНУТИ
истегнути душу намучити се радећи неки тежак, мучан посао.
ИСТЕРАТИ
измамити (натерати, истерати) [некоме] сузу из ока растужити, ражалостити
некога до суза, учинити да неко заплаче.
истерати (извести) [нешто] на чистину (чистац) разјаснити до краја,
рашчистити, показати какво је заиста оно што је било нејасно, замршено.
истерати (извести) ствар (ствари) на чистац (чистину) рашчистити,
разјаснити оно што је нејасно, компликовано.
истерати душу [из некога] намучити, измучити некога; пребити, премлатити
некога.
истерати ђавола [из некога] смирити, умирити некога.
истерати на чистац довести до краја, размрсити, разјаснити проблем.
истерати / истеривати (терати) правду изборити се / борити се да се исправи
неправда, да се утврди, докаже, расветли истина, правда.
терати (истерати, протерати) <свој> ћеф вршити / извршити своју вољу, свој
прохтев.
ИСТЕРИВАТИ
ИСТИ
негативном смислу).
причу.
дувати у једну (исту) тикву [с неким] делити с неким мишљење, тежити
истом циљу.
исти час одмах, сместа.
мерити истом (једном, једнаком) мером (аршином) примењивати иста
на један (исти) калуп на исти начин, увек једнако; једнообразно.
о једном (истом) трошку уједно, истом приликом, узгред.
певати исту песму говорити, радити стално исто; остајати при својим
ставовима.
спадати (ићи) у исти кош бити исте врсте, имати исте (обично лоше) особине,
бити исте (обично мале) вредности.
стајати на истом темељу бити на истом становишту као и до тада, имати исто
мишљење о нечему, исти однос према нечему.
стрпати / трпати (бацити / бацати, метнути / метати, ставити / стављати)
[некога, нешто] (све) у исту (једну) врећу (у исти џак, кош) поистоветити /
поистовећивати нешто с нечим, изједначити / изједначавати неспојиво,
сматрати истим оно што не иде заједно, различите ствари сматрати једнаким. у
исти мах истовремено, уједно.
ИСТИНА
бити на истини а. бити на самрти, умирати. б. бити мртав.
истини за вољу право говорећи, да будем искрен, треба призна ти, заиста.
купити / куповати под готову истину прихватити / прихватати нешто као
оправити (отпремити / отпремати, послати / слати) [некога] Богу на истину
убити / убијати некога.
ситуацију.
прокаљена истина непобитно утврђена истина.
скресати / кресати (казати, рећи) [некоме] истину у лице (у брк, у очи) рећи
/ говорити некоме истину отворено, без страха.
спремати се на истину очекивати сопствену смрт.
удаљити се / удаљавати се од истине еуфем. слагати / лагати.
ИСТИСНУТИ
ИСТИЦАТИ
борбу.
ИСТО
ИСТРГНУТИ
истргнути (ишчупати) [некога, нешто] из срца престати мислити на некога,
на нешто, заборавити некога, нешто.
ИСТРЕБИТИ
уништити / уништавати (истребити / истребљивати) [некога, нешто] огњем
и мачем безобзирно, окрутно, силом, убијањем и паљењем, не бирајући
средства, остављајући пустош уништити / уништавати некога / нешто.
ИСТРЕБЉИВАТИ
ИСТРЕСАТИ
малтретирајући слабијег, потчињеног.
ИСТРЗАТИ
ИСТРЕСТИ
истрести [нечији] џеп измамити од некога новац, узети некоме новац.
ИСТРЉАТИ
[некоме] нос укорити, изгрдити некога, очитати некоме лекцију.
ИСТРЧАВАТИ
ИСТРЧАВАТИ СЕ
ИСТУПИТИ
ИСТУЋИ
ИСУКАТИ
просути (исукати) [некоме] црева пробости некоме стомак.
ИЋИ
<пловити (ићи)> пуним једрима деловати свом снагом, кретати се највећом
брзином; постизати велике успехе.
дати [некоме] што га иде казнити некога за оно што је урадио, осветити се
некоме.
иде (кренуло је) као подмазано иде врло лако, напредује без проблема, без
застоја, све тече глатко.
иде (удара) [некоме] вода на уста осећати жељу за јелом (обично кад се
види или осети укусно јело); осећати неодољиву жељу за нечим.
иде [некоме, нечему] [нешто] у прилог нешто је некоме, нечему од користи,
погодује некоме, нечему, нешто придоноси уверљивости, веродостојности неке
тврдње, информације и сл.
иде [нешто] као шећер одлично се нешто продаје, тражено је као роба.
иди ми дођи ми 1. неорганизовано, лоше, без икаквог реда, којекако. 2.
свашта, штошта, бог те пита шта.
ићи (долазити) с гаћама на штапу материјално пропасти, остати без игде
ићи (доћи) мечки на рупу упасти у клопку, наћи се у невољи, неприлици,
изложити се / излагати се опасности.
ићи (кренути / кретати, крочити и сл.) утабаним (утртим, утапканим,
угаженим, утрвеним, уходаним) стазама ићи сигурним, провереним путем,
држати се опробаних, проверених мерила, поступака, метода и сл.
ићи (кретати се) као корњача ићи веома споро, вући се.
ићи (лепити се) као пчела (пчеле) на мед ићи, хрлити с одуше вљењем на
нешто, одушевљавати се нечим, грабити се за непгго.
ићи (отићи, поћи) у крпе отићи / ићи у кревет, на спавање.
ићи (отићи / одлазити) на бубањ материјално пропасти, досие ти на јавну
ићи (потуцати се, пребијати се) од немила до недрага ићи на све стране, од
места до места, од једног до другог безусмсшмо тражећи помоћ, излаз из
проблема, тешкоћа.
ићи (поћи) с [неким] и у гору и у воду ићи било куда, без обли ра на
опасности.
ићи (поћи, кренути) [нечијим] стопама угледати се на мекога, ићи нечијим
животним путем, строго се придржавати нечијег учења, нечијих ставова,
прихватити нечије мишљење, станоие, погледе као своје.
ићи (поћи, селити се) трбухом за крухом ићи, отићи за зарадом, за
средствима за живот, напустити завичај у потрази за послом.
као мува без главе ићи, поћи и сл. сметепо, смушено, безглаво, насумце,
непромишљено, без плана, у вел и кој журби.
ићи (преносити се, ширити се, ходати) од уста до уста (из уста у уста, с
уста у уста) преносити се усменим путем, од једног човека до другог.
ићи (радити) [некоме] уз нос терати некоме инат, пркосити некоме, радити
против нечије воље.
ићи (тећи) као по лоју (као лојем подмазано) ићи, одвијати се лако, глатко,
изазивати нервозу код некога.
ићи (ходати) као по јајима врло пажљиво, обазриво ходати, пазити да се при
ходу не згази чврсто на тло.
ићи [на некога] ђоном безобзирно нападати некога, бескрупулозно се
супротстављати некоме.
ићи [некоме нешто] од руке обављати неки посао спретно, успешно, с
лакоћом, бити талентован за неки посао.
ићи [некоме] на јетру нервирати, иритирати некога.
ићи [некоме] низ длаку повлађивати, ласкати, угађати некоме; не
ићи [некоме] уз длаку пркосити некоме, радити супротно очекивања или
нечије воље.
ићи [нечијим] трагом угледати се на некога, ићи нечијим животним путем,
строго се придржавати нечијег учења, нечијих ставова, прихватити нечије
мишљење, ставове, погледе као своје.
ићи апостолски ићи пешице.
ићи до краја има потпун сексуални однос (који укључује пенетрацију).
ићи из руке у руку ићи, прелазити од једног до другог, мењати власника,
корисника.
ићи као на ватру добро се продавати, бити тражен (о роби).
ићи као на чудо 1. ићи негде с великим интересовањем. 2. ићи негде у
великом броју.
ићи као по трњу ићи веома опрезно.
ићи као стока на кланицу (клаоницу) срљати у пропаст, ићи у смрт без
отпора.
ићи на добро повољно се развијати; слутити на добро, давати разлога за
ићи на све или ништа ризиковати, рескирати.
ићи на срећу уздати се у случај.
ићи натрашке назадовати, погоршавати се.
ићи низбрдо погоршавати се, назадовати, пропадати.
ићи од врата до врата ићи од једне до друге установе, од једног до другог
места.
ићи од куће до куће скитати, шврљати, лутати.
ићи од руке до руке ићи, прелазити од једног до другог, мењати власника,
корисника.
ићи раковим корацима назадовати, кретати се уназад.
ићи с кокошима (кокошкама) спавати (у кревет) легати већ са првим мраком,
врло рано легати.
ниже.
ићи својим путем 1. живети, радити, поступати у складу са својим уверењима,
начелима. 2. не мешати се у туђе послове, гледати своја посла.
ићи у корак [с неким, с нечим] не заостајати за неким или нечим, ићи упоредо
с неким или нечим; остати на истом нивоу с неким или с нечим.
не иде (није ишло) [некоме нешто] у (под) рачун не иде (није ишло) некоме
нешто у прилог, нешто није (није било) повољно за некога, нешто није (није
било) у складу с нечим.
не иде та чизма на ту ногу није свако за сваки посао, неко није способан за
неки посао.
отићи / ићи на страну извршити / вршити велику или малу нужду.
пливати (ићи, пловити и др.) против струје не прихватати конвенционална
правила понашања, радити, понашати се супротно од већине, противити се
мишљењу, ставовима већине или људи на власти.
ствари иду (крећу се) својим током све се одвија на уобичајен иачин, онако
како је предвиђено.
трчати (бежати, истрчавати се, ићи) пред руду (рудо) непогребно, пре
трчати (ићи, јурити) за <сваком> сукњом бити женскарош, освајати жене.
ходати (ићи) на прстима кретати се, ходати тихо, опрезно.
ИШЧЕЗНУТИ
ИШЧУПАТИ
истргнути (ишчупати) [некога, нешто] из срца престати мислити на некога,
на нешто, заборавити некога, нешто.
JAБУКА
бити <црвен> као јабука имати румен тен, бити свеж у лицу, изгледати
здраво.
дати јабуку за јабуку 1. дати дар за дар. 2. вратити мило за дра: о, узвратити
истом мером.
габрањена јабука ствар која се не сме дирати или о којој не тре6а говорити,
табу.
Јагристи <у> зелену (киселу) јабуку упустити се у решавање тешког,
када роди јавор јабукама ннкад.
сабирати (збрајати, мешати) крушке и јабуке спајати потпуно различите
ЈАБУЧИЦА
ЈАВА
ЈАВАН
јавна (продајна, шарена) жена проститутка.
ЈАВИТИ СЕ
појављивати се) у свој својој голотињи разоткрити се, показати своју
ЈАВЉАТИ СЕ
ЈАВНИ
јавна девојка проститутка.
јавна тајна оно што се зна, што је многима познато иако није званично,
формално објављено, саопштено, потврђено.
ЈАВНОСТ
наћи се / налазити се (бити) под лупом <јавности> бити критички посматран,
праћен, бити строго контролисан.
ЈАВОР
када роди јавор јабукама ннкад.
ЈАГАЊАЦ
ЈАГОДА
ЈАД
биће триста јада десиће се нешто лоше, биће зло и наопако
схватити да се догодила или да предстоји несрећа,
на једвите јаде после много напора, с великом муком, једва.
ни по (пола) јада не би била велика штета, ништа посебно, то је ситница, због
тога се не треба бринути.
шака јада 1. ситан и слаб човек, нешто ситно и слабо; беда. 2. мали, незнатан
број људи.
ЈАДАН
бити зле (црне, худе, јадне, лоше, рђаве, слабе) среће бити крло несрећан.
у зло (јадно, јадна) доба у невреме, у погрешно време; прекасно, једваједном.
ЈАДАЦ
ЈАЈЕ
бити сличан (налик) [некоме, нечему] као јаје јајету биги веома сличан
брижљиво.
ићи (ходати) као по јајима врло пажљиво, обазриво ходаги, пазити да се при
личити (сличити, наликовати) [некоме, нечему] као јаје јајету бити веома
сличан некоме, нечему, бити скоро идентичан с неким, с нечим.
подметнути / подметати [некоме] кукавичје јаје у гнездо
свој проблем пребацити / пребацивати на другога, укључити / укључивати
другога у решавање сопственог проблема, насамарити некога.
пуна је [некоме] кућа као јаје бити богат, имућан, живети у изобиљу.
хладити јаја жарг. мало радити на комотном послу, одмарати се.
ЈАК
закон јачега право силе, јачи одређује законе и он је увек у праву.
имати добре (јаке, челичне) живце (нерве) владати собом,
имати јаку контролу над собом, бити сталожен.
имати јаке (добре) лактове знати се гурати, пробијати кроз
живот, заузети уносан положај не бирајући средства.
јак (снажан) као медвед врло јак, снажан (о човеку).
јак као земља изузетно јак.
јака тачка позитивна особина, добра страна.
тврд (јак) као гвожђе врло отпоран, издржљив.
човек јаке кичме карактерна особа, онај који је спреман да брани своја
уверења и ставове.
ЈАМА
гурнути (турнути) [некога] у јаму отерати некога у смрт.
доћи (доспети) из јаме у рупу из лоше ситуације доћи у још
гору, са зла на горе. завалити јаму утолити глад.
ноге су [некоме] над јамом бити близу смрти, бити на самрти.
ЈАРА
баба јара очева маћеха
ЈАРАМ
упрегнути [некога] у јарам присилити некога да ради неки посао.
ЈАРАЦ
дерати свога јарца стално радити, причати једно исто. дерати се као јарац
викати, дерати се из све снаге, што је могуће јаче.
мусти јарца над решетом (у решето) радити узалудан, бескористан посао.
ЈАРЕ
јаре је на клади чињенице су очигледне, докази су изнети, предочени.
миран као јаре ирон. несташан, живахан.
ЈАСАН
јасно као дан потпуно јасно, очигледно, несумњиво. јасно као сунце потпуно
јасно.
ЈЕ
је ли [неко, нешто] чему? вреди ли?
ЈЕД
пући / пуцати (праснути, попуцати и сл.) од једа 1. изнервирати се, бити
веома љут. 2. завидети некоме.
ЈЕДАН
бити <као> једна душа слагати се с неким у свему, мислити и осећати исто,
бити једно тело и једна душа а. живети с неким у слози и љубави. б. имати
врло сличне ставове, жеље, мисли с неким.
за (у) трен ока врло брзо, у једном тренутку, одједном; одмах.
један корак до (од) [нечега] врло близу, у непосредној близини.
један нула за [некога] неко је у праву, нечији аргументи су јачи, убедљивији.
једним гласом говорећи истовремено, надвикујући се; сложно; једногласно,
једнодушно. једним словом укратко, јасно, концизно.
једним ударцем <убити> две муве једним потезом, једном лкцијом постићи
двоструку корист; истовремено обавити два иосла.
једно време привремено.
једном речју укратко, да не дужим, да скратим.
на један хитац одједном.
ни <једне> јоте нимало, ни у најмањој мери.
ни за (једну) јоту нимало, ни у најмањој мери.
није (нема) ни на (за) <један> зуб сасвим је мало, недовољно је; то је
причати.
слушати једним уветом а. кришом слушати, пратити шта неко говори, прича.
б. незаинтересовано, непажљиво, растресено слушати.
слушати на једно уво а. кришом слушати, пратити шта неко говори, прича. б.
незаинтересовано, непажљиво, растресено слушати.
спавати на једно уво спавати опрезно, имати лак сан стрепећи од нечега.
ставити / стављати све на једну карту ризиковати ставивши / стављајући све
на једну могућност, на једну страну, одлучити се / одлучивати се за последње
средство, могућност.
у један (очни) трен врло брзо, зачас, за врло кратко време, одмах.
у један мах одмах, одједном.
у један трен врло брзо, у једном тренутку, одједном; одмах.
у једном даху одједном, без прекида. у једну реч укратко.
ЈЕДВА
јед ва с душом 1. тешко болестан, једва жив, на измаку животних снага,
једва се држати на ногама бити веома уморан, осећати се слабо, једва
ЈЕДВИТИ
ЈЕДНАК
мерити једним (истим, једнаким) аршином примењивати једнака мерила
према свима, праведно судити.
ЈЕДНАКО
ЈЕДРО
спловити (ићи)> пуним једрима деловати свом снагом, кретати се највећом
ЈЕЗИК
без длаке на језику отворено, без устручавања, без икаквих обзира, смело
(рећи, говорити).
бити [некоме] на језику бити предмет нечијег разговора, оговарања.
бити брз најезику бити брзоплет, непромишљен у говору, рећи, одговорити
без размишљања.
говорити.
бити сладак на језику бити слаткоречив, умети се улагивати се, лепим речима
прикрити своје намере.
не треба.
душа је [некоме] на језику бити на самрти, умирати; бити тешко, неизлечиво
болестан.
зао (поган) језик онај који оговара, клевеће, олајава друге. заплитати
(заплетати, плести, мешати) језиком нејасно, несигурно говорити, муцати.
говорити.
исплазити језик јако се уморити од ходања или трчања.
језик за зубе! разг. ућути! умукни!
језик се [некоме] развезао (одрешио, раздрешио) добити вољу за разговор;
почети много причати.
ломити језик 1. тешко говорити. 2. с муком, с напором изговарати речи страног
језика, лоше се изражавати на страном језику.
без устручавања, без икаквих обзира рећи, говорити.
превалити (претурити) [нешто] преко језика изговорити нешто с муком,
нерадо, устежући се.
пружити / пружати (пустити / пуштати) језик распричати се, брзо и много
говорити; слободно говорити о ономе што може имати нежељене последице.
разнети / разносити на језике (по језицима) [некога] оговарати некога,
пронети / проносити гласине о некоме.
сврби [некога] језик желети нешто рећи што је обично боље прећутати.
ставити (метнути) [некоме] катанац на уста (језик) не дозволити, забранити
некоме да говори, натерати, присилити некога да ћути.
увући [некоме] језик у уста принудити, присилити некога да ућути.
увући језик <у уста> престати говорити, ућутати.
угристи језик 1. рећи што не треба; покајати се, зажалити због изговореног. 2.
нагло ућутати (да се не би рекло нешто непромишљено).
угристи се (ујести се) за језик (усну) 1. рећи што не треба; покајати се,
зажалити због изговореног. 2. нагло ућутати (да се не би рекло нешто
непромишљено), тргнути се и не довршити започети исказ схвативши да је
неумесан, неугодан и сл.
утоплити језик престати говорити, ућутати.
ЈЕЗИЧАК
фактор.
ЈЕЗИЧАЦ
фактор.
ЈЕК
у пуном јеку у пуној мери, у пуном замаху, на највишем степену развоја.
ЈЕСТИ
једу га (је, их) црви умро је (умрла је, умрли су), у грббу је (у гробу су).
јести [с неким] со и хлеб живети с неким у заједници; живети с неким у слози
и пријатељству.
јести бунике (буника) бити луд, неразуман, шашав.
јести да <све> пуца за ушима (иза ушију) јести халапљиво,
ждерати. јести за двојицу много јести.
јести као врабац врло мало јести.
јести као гладна ала халапљиво, прождрљиво јести
јести као птица (птичица) јести врло мало.
лези хлебе (хлебу), да те једем ленштина, нерадник.
у зноју лица свога јести хлеб зарађивати за живот напорним властитим
радом.
ЈЕТРА
ићи [некоме] на јетру нервирати, иритирати некога.
ЈОВО
<хајде> Јово наново све испочетка (почети).
ЈОТА
метати (стављати) тачку на јоту обављати посао крајње систематично,
педантно, обично инсистирајући на неважним ситницама.
ЈОШ
<још> капље [некоме] млеко из (с) уста бити сувише млад и неискусан.
ЈУЖЊАЧКИ
ЈУНАК
ЈУНАЧКИ
ЈУРИТИ
као мува без главе ићи, поћи и сл. сметено, смушено, безглаво, насумце,
јурити (гонити) ветар радити узалудан, непотребан, јалов посао.
у паници.
трчати (ићи, јурити) за <сваком> сукњом бити женскарош,
освајати жене. трчати (јурити) као зец врло брзо трчати.
ЈУРНУТИ
јурне (удари) [неком] крв у главу (образе) узбудио се, узнемирио се, постао
је раздражљив, поцрвенео је од беса или узбу1)ења.
јурнути / јурити (отрчати / трчати, бежати и сл.) као без главе
брзо, сметено, у паници.
ЈУТРО
од јутра до мрака цео дан, од јутра до вечери, непрекидно, без престанка.
одјутра до сутра цео дан (и ноћ), непрекидно, без престанка.
ЈУЧЕ
не бити од јуче не бити наиван, неискусан, имати животног искуства, имати
дуг век.
КАБАО
лије (пада, пљушти) као из кабла пада јака киша, велики је пљусак, пада у
великим млазевима, обилно.
КАБАНИЦА
приликама.
скројити [некоме] кабаницу осветити се некоме,урадити неко ме оно што је
заслужио.
КАД(А)
кад (ако) [нечија] буде горња када, ако неко добије власт, када, ако дође на
власт.
када роди јавор јабукама ннкада.
кад-тад (када-тада) пре или касније, било кад, ипак једном, колико год се
чекало.
немати када немати времена.
КАДАР
бити кадар стићи и утећи бити сналажљив у различитим ситуација.
КАДИТИ
окадити / кадити [некоме] тамјаном ласкати некоме.
КАЗАТИ
јесте.
нико [некога] није шибао (био, тукао) по ушима <да уради (учини, каже)
неко је нешто учинио својом вољом, без принуде.
одговорити / одговарати (рећи, казати, одвратити, опалити и сл.) као из
пушке (топа) одговорити / одговарати, рећи без оклевања, одмах, сместа, без
размишљања, с великом сигурношћу, увереношћу.
показати / показивати (уперити / упирати, упрети, казати / казивати)
прстом (прстима) на (у) [некога, нешто] узети / узимати некога, нешто као
негативан пример, причати, говорити о некоме због нечега (обично лошег,
негативног, ружног), извргнути / извргавати некога руглу због нечега.
рекла-казала непоуздано обавештење, трачеви, наклапање, измишљотине.
рећи (казати) [некоме нешто] на (у) уво рећи некоме нешто у поверењу,
поверити некоме тајну, рећи некоме нешто као тајну, рећи нешто некоме тако
да други не чују, шапнути.
рећи (казати, бупнути, бубнути, лупити) и остати жив изре1ш будалаштину,
некоме нешто отворено, директно, без увијања, Г>ез околишања.
рећи / говорити (казати, скресати / кресати) [некоме] истину у лице (у брк,
у очи) рећи / говорити некоме истину отворено, без страха.
околишања, без устручавања рећи / говорити некоме о непријатним стварима.
рећи (казати) своје (своју) рећи своју одлуку, изнети своје мишљење,
саопштити оно што се имало рећи, рећи све што се хтело.
КАЗИВАТИ
КАИШ
женити [некога] каишем тући некога каишем.
скинути / скидати (сећи, дерати) [некоме] каише с леђа снажно ударити /
стегнути / стезати (притегнути / притезати) каиш почети / почињати живети
скромније, штедети, одрицати се многих ствари.
ударити [некоме] каиш преварити некога, подвалити некоме.
КАЈГАНА
коштати (стајати) [некога] као светог Петра кајгана коштати некога врло
скупо.
КАЈМАК
покупити / купити (скинути / скидати, побрати / брати) кајмак имати највише
користи од свих, узети / узимати оно што је најбоље.
КАКАВ
шта се крије иза нечега, знати право стање, праве нечије, намере; знати
одакле долази нека опасност.
КАКО
било како било у сваком случају, упркос свему; макар како, свеједно.
др).
бог те питај (пита) када (шта, колико, како, зашто и др.) не
зна се када (шта, колико и др.).
знам га како дише одлично га познаЈем, познаЈем га до танчина, не може ми
се приказивати другачијим него што јесте.
како (као што) је ред <и обичај> како, као што је уобичајено, како сви раде,
како се пристоји. како (као што) треба ваљан, честит, узоран, поштен.
како било <да било> 1. макар како, свеједно. 2. у сваком случају, упркос
свему. 3. несавесно, тек да се уради.
како сам се надала, добро сам се удала нешто је успело, испало боље од
како ствари стоје како јесте, према стварном стању.
како те Бог учи како се сам снађеш, како сам знаш, без ослањања на друге.
чује се како мува лети врло је тихо, мирно, без шумова.
чути како трава расте имати одличан, оштар слух, одлично чути.
КАЛЕНДАР
изгубити календар радити нешто у невреме, чинити нешто што не одговара
годишњем добу.
КАЛУП
бити на свој калуп бити оригиналан, другачији, разликовати се од других.
КАЉАТИ
окаљати / каљати блатом увредити / вређати, оклеветати / клеветати некога.
КАМАТА
вратити / враћати [некоме нешто] с каматом (каматама) узвратити /
узвраћати некоме још више (за учињену неправду, штету, за нанету увреду и
сл.), осветити се / освећивати се некоме.
КАМЕН
окривљавати некога. гуја из камена препреден, веома сналажљив човек.
дрво и камен све без изузетка, и оно што је најотпорније.
не оставити ни камен (ни камена) на камену све разорити, уништити,
разрушити до темеља. 2. оштро, немилосрдно критиковати некога.
положити / полагати (поставити / постављати, ударити / ударати) <камен>
темељац [нечему] започети, покренути, основати нешто.
поуздано (сигурно) као под каменом врло сигурно.
тврд као камен 1. веома тврд. 2. непопустљив, немилосрдан.
хладан као камен безосећајан; флегматичан.
КАМЕНИ
КАМЕЊЕ
КАМИЛА
КАМО
камо лепе (пусте) среће кад би се бар то десило, било би дивно када би се то
догодило.
КАНТАР
разумети се [у нешто] као магаре (магарац) у кантар нимало се не разумети
у нешто.
КАНЏЕ
ђаво га (те, ју...) је узео у своје канџе почео је да ради (си да радиш...) како
не ваља, пошао је (пошао си, пошла је...) лошим путем.
КАО
како се пристоји.
како (као што) треба ваљан, честит, узоран, поштен.
као баба о уштипцима причати стално о једном те истом, најчешће
безначајном.
као блата врло много.
као бог и шеширџија разлика је толико велика да је поређење бесмислено, не
може се поредити, потпуно различито.
као брат брату најискреније, без увијања.
зна.
као да је пао с Марса сасвим је ван тока догађаја, потпуно је
необавештен; луд је.
као да је попио сву памет света као да је најпаметнији, као да све најбоље
зна, умишљено.
као да су [некоме] све лађе потонуле као да је све пропало, изгубљено,
потиштен је, тужан, очајан, депримиран.
као да су ми (му, јој) неке године још нисам (није...) остарео иако сам (је...) у
зрелој доби, човек у овим годинама не може се сматрати старим.
поуздано.
као двапут два <четири> засигурно, свакако, несумњиво, зацело, очигледно,
поуздано.
као длан пусто, без растиња (о земљишту, пределу).
обучен.
као миш у расолу јадно, бедно.
као мишу у око веома мало.
као од (с) беде 1. нерадо, безвољно. 1. аљкаво, немарно.
као од брда (брда) одваљен кршан, крупан, јако развијен; врло снажан.
као од шале врло лако, без проблема, без муке.
као по концу 1. равно, право. 2. глатко, како треба, како је најбоље.
као преко бундева без реда, хаотично.
као пчела на брусу никако; ништа; веома лоше
се и сл.).
као чичак на чичку претрпано, препун нечега.
као човек како доликује, како ваља, добро, како је уобичајено, нормално.
КАП
кап по кап постепено, мало-помало, полако и опрезно.
кап у мору незнатна, ништавна количина (у односу на потребе), нешто што не
може имати никакавог утицаја.
утопити (попити) [некога] у капи (чаши) воде веома мрзети некога,
уништити, упропастити некога без гриже савести, нанети некоме зло.
КАПА
гонити (терати, хватати) ветар капом (рукама) радити узалудан, непотребан,
јалов посао.
мрка (црна) капа слаби су изгледи, ништа од тога, не слути на добро.
накривити капу не марити ни за шта, бити задовољан и безбрижан (након
добро обављена посла и сл.).
нема за Рајка капа (капе) велики је пробирач, не може му се угодити.
под капом небеском на целом свету, на целој Земљи.
скинути / скидати капу [некоме] ([пред неким]) одати / одавати признање
некоме за нешто, исказати / исказивати поштовање некоме; поздравити /
поздрављати некога.
КАПАТИ
КАПУТ
окренути / окретати капут према ветру променити / мењати мишљење, став
у зависности од друштвених или политичких прилика, прилагодити се /
скинути [некоме] капут с леђа опљачкати, опељешити некога.
КАРИКА
карика која недостаје елемент који недостаје да би се извео закључак, да би
се потврдила нека теорија, претпоставка и сл.
КАРТА
открити / откривати (отворити / отварати, показати / показивати) <своје>
карте <[некоме]> открити / откривати своје праве намере, показати /
показивати шта се мисли, престати / престајати сакривати своје намере,
ставове, мишљење и сл.
ставити карте на сто изјаснити се о нечему, јасно изнети своје намере.
чешљати карте разг. мешати карте за играње; картати се, играти карте,
проводити време картајући се.
КАСНИ
КАСНО
касно палити споро, тешко схватати, закључивати.
КАТАНАЦ
КАЧАМАК
немој као качамак (као с качамаком) приштеди мало, не буди толико
расипан.
КАША
КАШАЉ
мачји (кокошји) кашаљ нешто занемариво, безначајно, ситница, маленкост.
КАШИКА
бацити кашику разг. умрети.
веслати кашиком брзо јести.
мисли (умишља) [неко] да је сву мудрост (знање) <овога света>
КВАДРАТ
будала на квадрат сасвим будаласта особа.
КВАДРАТУРА
квадратура круга нерешиво питање, проблем, задатак, немо гућност да се
нешто реши, бесмислица, контрадикција.
КВАРИТИ
кварити друштво одласком са скупа, забаве кварити расположење онима који
су остали.
помрсити / мрсити (покварити / кварити, помешати / мешати) [некоме]
рачуне онемогућити / онемогућавати некога да оствари своје намере,
покварити / кварити нечије планове, радити против нечијег интереса.
КЕЗ
имати кез од увета до увета жарг. широко и весело се осмехивати због
КЕР
терати (протерати, потерати) кера банчити, пијанчити; живети раскалашно,
разуздано, бити веома промискуитетан.
КЕРЕФЕКЕ
КЕСА
ни из кесе ни у кесу [некоме] а. од тога нема ни користи ни штете. б. бити
индиферентан према нечему.
КЕСИТИ СЕ
смејати се (церити се, кесити се) као луд на брашно смејати се без разлога;
смејати се неконтролисано, глупо, као будала.
КЕСТЕН
КИДАТИ
кидати живце нервирати се.
КИНЕСКИ
Кинески зид непремостива препрека.
КИПЕТИ
КИСЕО
направити / правити кисело лице намргођеним изразом лица показати /
показивати одбојност, нетрпељивост према некоме, према нечему, прихватити
/ прихватати нешто с мрзовољом.
КИТИТИ СЕ
окитити се / китити се туђим перјем приписати / приписивати себи туђе
заслуге, мисли, идеје, плагирати.
КИЧМА
имати <чврсту> кичму бити карактеран, не одступати од својих ставова,
савити / савијати (повити / повијати) кичму <[пред неким]>
покорити се / покоравати се некоме, додворити се / додворавати се некоме.
спомити / ломити (пребити) [некоме] кичму покорити / покоравати некога,
сломити / ломити некога, скршити / кршити нечији отпор, моћ.
човек без кичме човек без уверења, без карактера.
човекјаке кичме карактерна особа, онај који је спреман да брани своја
КИША
плакати као киша јако плакати.
КИШНИ
КЛАДА
јаре је на клади чињенице су очигледне, докази су изнети, предочени.
пасти / падати као клада пасти / падати неспретно, целим телом.
КЛАНИЦА
отпора.
КЛАОНИЦА
отпора.
КЛАТИ
КЛАТИ СЕ
КЛЕЦАТИ
клецају [некоме] колена 1. бити врло уморан, исцрпљен. 2. бити веома
уплашен.
КЛИЗАВ
клизав терен опасна, осетљива ситуација, шкакљива тема.
некога.
КЛИЗАК
некога.
КЛИЗИТИ
сигурност.
КЛИМАВ
КЛИРЛАТИ
климати главом 1. потврђивати, одобравати. 2. чудити се, негодовати.
КЛИМАТИ СЕ
клима се [некоме] фотеља нечији високи положај, функција је угрожен,
несигуран.
КЛИН
ко у клин ко у плочу без договора и сарадње, несложно.
КЛИП
точкове) потајно, подмукло ометати пекога, радити против некога, из потаје
КЛИЦА
КЛОНИТИ СЕ
КЛОНУТИ
КЛУПА
дерати клупу (клупе) 1. ићиу школу, бити ђак. 2. беспосличити, дангубити.
седети на оптуженичкој клупи одговарати пред судом.
сести на оптуженичку клупу бити оптужен, окривљен, бити позван на судску
одговорност.
КЛУПКО
клупко се одмотава ствари се разјашњавају, замршена ситуација се бистри.
савити се (смотати се, скупити се) у клупко згрчити се.
КЉУН
бацити (убацити, ставити, метнути) [нешто] у кл»ун појести нешто,
прегристи нешто, заложити се, презалогајити.
КЉУЦАТИ
кљуцати [некога] у мозак досађивати некоме, гњавити некога непрестаним
саветима, обично сувишним, беспотребним.
КЉУЧ
држати (чувати, имати) [некога] под кључем држати мекога у затвору.
држати (чувати, имати) [нешто] под кључем држити иешто закључано,
кључ у руке формула о комплетном довршењу, извођем.у нскс '.анатскеуслуге
(нпр. изградње, адаптације некогстамГкмки плм пословног објекта).
ставити кључ у браву обуставити производњу због немоппи. них околности,
КНЕДЛА
говори [неко] као да има кнедлу у грлу говорити неразумтм ио, с муком.
КЊИГА
гутати књиге много, страствено читати књиге.
бацити се на књигу одати се науци, учењу, страственом читању.
бити (стајати) пред [неким] као отворена књига бити лако прозрив, лако
разумљив.
говорити као из књиге паметно, мудро, течно, лако говорити.
књигом на књигу формула из времена СФРЈ, најчешће из последњег
периода, након смрти Јосипа Броза, којом се прокламује да се на сваку књигу
написану са позиција супротних тада шаничној идеологији мора одговорити
књигом у духу актуелне идеологије.
не бити за књигу слабо, тешко учити, бити ограничених ин ге лектуалних
пала (спала) књига на два (три) слова остао је мали, незнатап број људи који
нешто раде, који се баве одређеним послом.
читам те (га...) као <отворену> књигу твоје (његове...) наме
ре су ми сасвим јасне. човек од књиге образован, учен човек.
човек од три књиге слабо, мало, незнатно, површно образован човек.
КЊИШКИ
књишки мољац онај који стално нешто тражи по књигама, који је стално
окружен књигама, који много чита.
КО
<па> ком(е) обојак, ком(е) <ли> опанак па како коме буде, како ко прође, како
се коме посрећи.
<па> ком(е) обојци, ком(е) <ли> опанци па како коме буде, како ко прође, како
се коме посрећи.
ко зна шта носи дан а шта ноћ будућност је неизвесна и не може се
ко о чему баба о уштипцима причати стално о једном те истом, најчешће
безначајном.
ко те (га...) шиша! погрд. жарг. кога је брига за тебе (њега...), никога није брига
за тебе (њега...), никога не интересује твоје (његово...) мишљење, твоје
(његово...) мишљење је неважно, нико те (га...) не цени.
ко ти (му...) шмиргла уши погрд. жарг. кога је брига за тебе (њега...), никога
није брига за тебе (њега...), никога не интересује твоје (његово...) мишљење,
твоје (његово...) мишљење је неважно, нико те (га...) не цени.
КО (= КАО)
ко Бог сигурно, зацело, могао бих се заклети, сасвим је извесно.
КОБАСИЦА
неће мачка кобасице претварати се, правити се незаинтересован.
КОБИЛА
КОВ
вредности.
КОВАТИ
КОД
код [некога] живог и поред тога што је неко ту, што је неко присутан.
КОЖА
бити крвав под кожом бити попут других људи, има слабости и склоности као
за нешто.
за нешто.
КОЗА
КОЈИ
ког(а) бога зашто, због чега (прекорно, љутито).
који бог шта; зашто, због чега.
који ђаво (ког ђавола) што, зашто, због чега.
којити (му, јој...) јеђаво (уљутњи) шта ти (му, јој...) је, шта је
с тобом (њим, њом...), шта се десило. којим случајем случајно.
КОКА
КОКОШ
глуп као кокош врло глуп.
држати се (изгледати) као покисла кокош држати се (изгледати) потиштено,
утучено, скрхано, бити депресиван.
ићи с кокошима (кокошкама) спавати (у кревет) легати нећ са првим мраком,
с кокошима (кокошкама) легати легати већ са првим мраком, врло рано
легати.
КОКОШИЊИ
уста као кокошиње дупе (кокошиња гузица) мала уста там ких усана.
КОКОШЈИ
бити кокошје (пачје, пилеће, плитке) памети бити умно огра ничен, бити
имати птичји (пилећи, кокошји, сврачји) мозак бити при глуп, интелектуално
КОКОШКА
легати.
КОЛА
извлачити кола из блата а. покушавати да се исправи учињена грешка,
кола су [некоме] кренула низа страну почети пропадати.
кола су се сломила (скрхала) на [некоме] сва кривица је пала на некога, неко
сноси сву одговорност и трпи неугодне последице за нешто у чему је
учествовало више људи.
КОЛАЦ
<л>уди> с коца и <с> конопца свакакви, којекакви, од најгоре врсте.
омастити колац бити набијен на колац, бити усмрћен набијањем на колац.
КОЛАЧ
КОЛЕНО
адамско колено осмо дете исте мајке, које је, по народном веровању, по
свему изузетно, али без среће у животу.
бацити [некога] на колена победити, савладати, упропастити некога,
приморати некога на предају.
вера на колену реч која се лако крши.
клецају [некоме] колена 1. бити врло уморан, исцрпљен. 2. бити веома
уплашен.
молити на коленима понизно молити нешто.
преломити / ломити (урадити / радити, обавити / обављати и сл.) преко
колена учинити / чинити нешто брзо и напречац, без размишљања о
последицама.
с (од, из) колена на (у) колено с једне генерације на другу, с оца
на сина, по наследству. сести / седети цару уз колено доспети до највећих
почасти, доспети до највишег положаја.
колики
богзна како (какав, колики, колико, који, шта) (обично у не гацији) за
колико
бог зна ко (шта, где, како, колико, зашто и др.) не зна се ко
(шта, где, како и др). бог те питај (пита) када (шта, колико, како, зашто и др.)
не зна се када (шта, колико и др.).
колико (што) би оком трепнуо великом брзином, готово истог тренутка, за
часак.
колико сам жив колико год могу, највише што могу, из све снаге.
марити [за некога, за нешто] као (колико) за лањски снег уопште не марити
за некога, за нешто; не бринути за некога, за нешто.
ни сколико је> црно под ноктом (испод нокта, иза нокта) нимало, ништа, ни
у најмањој мери.
КОЛО
ухватити се / хватати се [с неким] у коло удружити се / удруживати се с
неким, сарађивати с неким.
КОЛОСЕК
путу.
избацити из колосека избацити из редовног, нормалног стања, збунити,
помести.
КОМАД
црн комад метнути [некоме] у торбу подвалити некоме, насамарити некога.
КОМАРАЦ
направити / правити од комарца магарца преувеличати / преувеличавати
нешто, нешто незнатно, безначајно приказивати као нешто велико, значајно;
претерати / претеривати.
КОМБИ
могли би стати у лифт (комби) малобројни су, имају малобројно чланство (у
односу на очекивани, уобичајени број чланова таквих организација, политичких
партија, друштава и сл.).
КОМБИНАЦИЈА
испасти из комбинације бити изостављен из неког плана, посла.
КОМЕНТАР
КОМШИЛУК
човек из комшилука (суседства) обичан, просечан човек.
КОНАК
обећати / обећавати [некоме] Маркове конаке обећати / обећавати нешто
нереално, неоствариво, обећати / обећавати врло много, све и сва.
причати Маркове конаке причати нашироко, детаљно о нечем безначајном.
КОНАЦ
висити о концу бити у великој опасности.
све под контролом, имати власт над нечим.
живот [некоме] виси о концу неко је у животној опасности, на самрти.
као по концу 1. равно, право. 2. глатко, како треба, како је најбоље.
смрсити / мрсити (помрсити) [некоме] конце 1. покварити / кварити нечије
планове, онемогућити / онемогућавати некога у остварењу намера;
упропастити / упропашћавати некога. 2. убити некога.
терати (узимати) мак на конац упорно, тврдоглаво остајати при свом ставу,
бити крајње непопустљив; цепидлачити, ситничарити.
КОНОПАЦ
<људи> с коца и <с> конопца свакакви, којекакви, од најгоре врсте.
омрсити (омастити) уже (конопац) разг. бити обешен, завршити на
вешалима.
КОНФЕРЕНЦИЈА
непосредна комуникација између највиших представника држава.
КОЊ
бити на коњу после савладаних тешкоћа наћи се у повољном положају,
осећати се сигурним; немати озбиљнијих проблема.
мењати [нешто, некога] као Циганин коње мењати нешто, некога често и
лако, сваки час.
радити као коњ радити много и напорно.
чекај, магаре (магарче, коњу), док трава нарасте не исплати се чекати јер је
сувише дуго, нема никаквих изгледа, нема наде.
КОПАТИ
ископати / копати [некоме] гроб уништити / уништавати, упропастити /
упропаштавати некога.
ни орао ни копао ништа не радити, не предузимати а ипак добити, имати оно
што се жели.
КОПЉЕ
ломити копља за [нешто] водити жестоку борбу за нешто, око нечега.
ломити (укрштати) копља (копље) <око нечега> оштро се расправљати,
полемисати.
КОПРЕНА
скинути (раздерати) копрену с [нечега] открити, разоткрити тајну.
КОПРИВА
пишати на коприве бити безразложно лоше воље, ширити мрзовољу.
КОРАК
држати корак [с неким, с нечим] не заостајати за неким шш нечим, ићи
упоредо с неким или нечим; остати на истом нивоу с неким или с нечим.
ићи у корак [с неким, с нечим] не заостајати за неким или нечим, ићи упоредо
с неким или нечим; остати на истом нивоу с неким или с нечим.
један корак до (од) [нечега] врло близу, у непосредној близини.
на првом кораку на самом почетку, одмах на почетку.
на сваком кораку свуда, на свим местима, непрестано, стално.
опружити корак пожурити, похитати, поћи брзим ходом.
учинити (направити) први корак започети неки посао, ступити у акцију; прићи
мушкарцу или жени ради упознавања, љубавне везе, сексуалног контакта и сл.
КОРЕН
вући (водити) корен [од некога, из нечега] потицати, водити порекло, бити у
вези с нечим.
пресећи (уништити, затрти и сл.) [нешто] у корену (до корена, од корена,
из корена) потпуно, до краја, сасвим уништити, искоренити; онемогућити
нешто у самом почетку, не дозволити нечему да се развије.
(корење) учврстити се / учвршћивати се, ојачати / јачати свој положај иутицај;
одомаћити се / одомаћивати се, сродити се с неком средином. тиква без
корена човек без утицајних пријатеља, без веза; човек скромног порекла.
КОРИТО
КОРИЦЕ
прочитати (научити) [нешто] од корица до корица прочитати (научити) од
почетка до краја, у целини, потпуно.
КОРМИЛО
бити (стајати) на кормилу [нечега] управљати, руководити, владати нечим,
КОРЊАЧА
живети као корњача живети веома дуго.
КОРОВ
има [нечега] као корова нечега има веома много, у великом броју.
нема [некога, нечега] <нигде> ни од корова нигде некога, нечега нема,
немогуће је нешто, некога наћи.
расти (ницати, ширити се) као коров расти, ницати великом брзином, у
великом броју; свуда се појављивати.
КОРПА
дати [некоме] корпу одбити некога, не прихватити нешто ггоиу ђено.
добити корпу <од [некога]> разг. бити одбијен (обично од девојке).
КОСА
имати више дугова него косе на глави имати много дугона, бити презадужен.
чупати себи (си) косу <на глави (с главе)> очајавати, бити очајан.
КОСОВО
[некоме] је све равно <чак> до мора (Косова) бити равноду шан, према
свему се односити равнодушно, не узбуђивати се, не секирати се.
КОСТ
<сама (само, гола)> кожа и кост (кости) врло мршава особа. бацити
(добацити) [некоме] кост <да (нека) је глође> задовољити некога нечим
незнатним.
глодати голу кост отимати се ни око чега, око нечега потпуно безвредног,
света.
изнети читаве кости извући се из опасне ситуације без озбиљнијих
последица, сачувати живу главу.
наместити (поравнати, пребројати, поломити, смрвити) некоме кости
испребијати, претући некога.
познавати [нешто] до кости познавати нешто до детаља, у танчине.
стара кост (старе кости) врло стара особа.
утерати / терати (натерати, улити / уливати, стерати) [некоме] страх у
кости (срце) изазвати / изазивати код некога велики страх, јако заплашити /
плашити некога.
КОСТИМ
КОТАО
врети као у котлу врвети, бучати.
КОТРЉАТИ
пребирати (котрљати, превраћати, преметати, претурати) мисли
интензивно размишљати о нечему.
КОЦКА
коцка је пала на [некога] неко је на реду да нешто учини, неко је изабран да
нешто уради, одређено је да неко нешто уради.
ставити / стављати (метнути) <свој> живот на коцку изложити се / излагати
се смртној опасности, ризиковати живот.
ставити / стављати (метнути / метати) [нешто] на коцку ризико вати ради
могућег успеха, добитка, изложити се / излагати се опасности да се све изгуби,
да нешто пропадне, да буде уништено.
КОЧИЈАШ
псовати као кочијаш псовати много, често и погрдно.
КОШ
проћи.
отићи у кош бити одбачен, оцењен као безвредан, лоше проћи.
спадати (ићи) у исти кош бити исте врсте, имати исте (обично лоше)
особине, бити исте (обично мале) вредности.
неспојиво, сматрати истим оно ш го не иде заједно.
КОШНИЦА
врви као у кошници велика је врева, жамор.
КОШПИЦА
пун као шипак <кошпица> препун, крцат, набијен.
КОШТАТИ
скупо.
шта кошта да кошта без обзира на цену, ни једна цена није превисока, упркос
свему.
КОШТАЦ
ухватити се (хватати се) у коштац (укоштац) [с неким, с нечим] отпочети /
отпочињати борбу с неким или с нечим.
КОШУЉА
гаће и кошуље слабо одевени и наоружани војници.
мењати [нешто, некога] као кошуље веома често мењати.
КРАВИЦА
КРАГУЈЕВАЦ
КРАЈ
батина има два краја сукоб се може завршити и добро, повољно и лоше,
ићи до краја има потпун сексуални однос (који укључује пенетрацију).
на крај (крају) света негде врло далеко.
супротно.
повући цип до краја рећи, казати све.
почети с тањега краја почети радити или говорити заобилазећи главни
проблем, главну тему, почети од онога што је мање важно, што је споредно;
причати издалека, околишати.
пусти (пустите) <га (их...)> крају (обично након речи саговорника) нема
смисла о томе говорити, мани се (маните се) тога.
причати.
КРАЈЊИ
у крајњем случају 1. као последња мера, као крајње средство, ако ништа
друго не буде ефикасно, не буде деловало, помогло и сл. 2. у најгорим,
најнеповољнијим околностима.
у крајњој линији најзад, коначно, на крају крајева, у крајњем случају.
КРАК
пружити / пружати (опружити) крак (кракове) пожурити / журити, похитати /
хитати, потрчати / трчати, убрзати / убрзавати корак.
КРАСТАВАЦ
бостанџији бостан (краставце) продавати објашњавати не што ономе који то
КРАСТИ
красти [некоме] време ометати некога у раду, спречавати некога да ради.
красти богу (од бога) дане (време) беспосличити, дангубити, траћити време,
красти божје дане беспосличити, дангубити, траћити време, ништа не радити,
занемаривати послове.
красти време беспосличити, дангубити, траћити време, ништа не радити.
КРАТАК
бити кратка (кратког) даха а. кратко трајати. б. немати снаге за дужи рад, за
остати / остајати (проћи) кратких рукава остати / остајати без нечега важног,
без нечега што се очекивало, без очекиваног успеха, ништа не постићи.
човек кратке (мале) памети глупа, умно ограничена особа.
КРАТИТИ
убити / убијати (скратити / кратити, прекратити / прекраћивати, утући,
КРВ
је раздражљив, поцрвенео је од беса или узбуђења.
леди се (следи се, заледи се) [некоме] крвужилама осетити / осећати
огрезнути у крви убити много људи, извршити бројне злочине.
узаври [некоме] крв неко се узбуди, узнемири, изнервира, постане ватрен.
ући / улазити (прећи / прелазити) у крв стећи / стицати навику, навићи се /
навикавати се, постати / постајати навика, потреба.
човек жабље крви кукавица, плашљивац.
човек плаве (модре) крви племић, аристократа, човек племенитог порекла.
човек хладне (рибље) крви флегматичан човек, човек који ее тешко узбуђује
због нечега.
КРВАВ
бити крвав под кожом бити попут других људи, има слабости и склоности као
крвав до лаката огрезао у крв, убијање, злочине, крволочан.
крвава бања убијање, покољ.
крвави зној тежак, мучан рад.
КРВАВИТИ
гинути.
КРЕВЕТ
одвојити се (раздвојити се, растати се) од стола и кревета (постеље) бити
у браку само формално.
пасти у кревет тешко се разболети, постати немоћан, непокретан, везан за
кревет.
КРЕДА
КРЕКНУТИ
добитка.
КРЕНУТИ
угаженим, утрвеним, уходаним) стазама ићи
сигурним, провереним путем, држати се опробаних, проверених мерила,
поступака, метода и сл.
ићи (поћи, кренути) [нечијим] стопама угледати се на некога, ићи нечијим
животним путем, строго се придржавати, нечијег учења, нечијих ставова,
прихватити нечије мишљење, ставове, погледе као своје.
кренути (померити, пореметити, шенути) памећу полудети.
кренути (поћи) својим путем 1. почети живети, радити, поступати у складу са
својим уверењима, начелима. 2. осамосталити се.
кренути / кретати (помаћи се / помицати се) с мртве тачке после застоја
поново се активирати, кренути / кретати, поћи / полазити напред, напредовати,
учинити / чинити позитиван помак.
лед је кренуо кренуло је на боље, дошло је до позитивних промена.
ствар је кренула нешто је почело, пошло је набоље.
КРЕСАТИ
рећи / говорити (казати, скресати / кресати) [некоме] <истину> у лице (у
брк, у очи) отворено, без околишања, без устручавања, без страха рећи /
говорити некоме о непријатним стварима.
КРЕСНУТИ
КРЕТАТИ
КРЕТАТИ СЕ
ствари иду (крећу се) својим током све се одвија на уобичајен начин, онако
КРЕЧ
КРИВ
путу.
погрешно.
детињасто.
крива душа вампир, сабласт, утвара.
навести [некога] на криви траг обманути, преварити, завести некога.
наћи (ухватити, затећи) [некога] на кривој нози затећи неко га у незгодном
ни крив ни дужан потпуно недужан, невин.
обраћати се коме не треба, обратити се / обраћати се на погрешно место.
ударити / ударати у криве струне почети / почињати говорити о нечему што
не приличи, што није примерено ситуацији.
КРИВИНА
сачекати / чекати [некога] на кривини осветити се некоме сачекавши погодну
прилику, сачекати / чекати прилику да се неко нападне када дође у тежу,
неповољнију ситуацију, када се суочи с проблемима.
КРИВИТИ
искривити / кривити врат предуго чекати, ишчекивати да неко дође, дуго
КРИВО
накриво (криво, накратко) насађен мрзовољан, лоше воље, нерасположен,
љут.
КРИЖА
прирасли [некоме] трбуси (прирастао [некоме] трбух) уз крижа 1. бити јако
мршав. 2. бити веома гладан, изгладнео.
КРИК
КРИЛО
сапети / сапињати [некоме, нечему] крила спутати / спутавати, обуздати /
убуздавати некога, нешто, не дати / давати некоме, нечему да узме маха.
КРИТИ
КРИТИ СЕ
крити се (скривати се) по буџацима крити се од света, тражити склониште.
сакрити се / крити се у мишју рупу сакрити се / крити се кукавички, прикрити
се, не појављивати се.
КРИЧАТИ
КРМАК
КРМСКИ
КРОВ
кров над главом најнужнији смештај, склониште у неком објекту; властити дом
(кућа, стан).
пустити црвеног петла [некоме] на кров запалити некоме кућу.
КРОЗ
КРОЈИТИ
давати (делити, кројити, осецати, судити, вршити) правду
судити, пресуђивати. кројити [некоме] гаће одређивати шта је некоме у
интересу према сопственом нахођењу, одлучивати о некоме, имати власт над
неким, заповедати некоме.
КРОКОДИЛСКИ
ронити крокодилске сузе претварати се, лажно изражавати жаљење, жалост,
неискрено жалити.
КРОЧИТИ
КРПА
блед као крпа врло, изразито блед (од болести, страха).
КРСНИ
угасити <своју> крсну (славску) свећу не оставити потомка (који би наставио
да слави крсну славу).
КРСТ
ни крста ни имена потпуно непознат, безимен. разапети / разапињати
(распети / распињати, прибити / прибијати) [некога] на крст 1. јавно осудити
/ осуђивати, окриви ти / окривљавати некога. 2. задати / задавати некоме
велике патње, бриге, мучити некога.
КРСТИТИ
крстити [некога] батином батинати, тући некога.
крстити млеко ирон. сипати воду у млеко, помешати млеко с водом.
назвати / називати (крстити) правим именом рећи / говори ги истину, како
КРСТИТИ СЕ
крстити се од чуда (у чуду) изненадити се, бити запањен.
КРТИЦА
КРУГ
квадратура круга нерешиво питање, проблем, задатак, немогућност да се
нешто реши, бесмислица, контрадикција.
КРУНА
КРУПАН
крупна (велика) риба врло утицајна особа, човек на положају.
КРУХ
КРУШКА
није [неко] пао с крушке није неко луд, наиван (да нешто уради).
КРЧЕВИНА
будак у крчевину <забити> започети неки напоран посао, почети се нечим
КРЧМАР
направити / правити рачун без крчмара донети / доносити једнострану
одлуку без знања, учешћа онога кога се тиче и(ли) који заправо одлучује о
томе, који о томе има последњу реч, планирати нешто неосновано, нереално,
без учешћа онога кога се то тиче или ко одлучује.
КРШЕН
не вреди ни пребијене (пребите, кршене, пробијене, пробите, шупље) паре
не вреди ништа, потпуно је безвредан.
немати ни пребијене (пребите, кршене, пробијене, пробите, шупље) паре
бити без икаквих средстава, немати новца.
КРШТЕН
празно је.
КУВАТИ
КУГА
бежати од [некога] као од куге бежати од некога, избегавати некога, клонити
се некога у свакој прилици.
КУД(А)
<па> куд пукло да пукло ма шта се догодило, шта год се десило, било шта
било.
куд сви Турци, туд (ту) и мали (ћелави) Мујо како ради, поступа већина,
друштво, тако треба и појединац или мањина (па шта буде).
КУДИТИ
КУЈА
КУЈИН
КУКА
кука и мотика 1. сви, сав народ листом. 2. сељаци, пољопривредници. 3. смрт.
КУКАВИЦА
КУКАВИЧЈИ
подметнути / подметати [некоме] кукавичје јаје у гнездо
свој проблем пребацити / пребацивати на другога, укључити / укључивати
другога у решавање сопственог проблема, насамарити некога.
КУКАТИ
КУКОВ
КУКОЉ
посејати / сејати кукољ унети / уносити раздор, несугласице.
КУКУЉЕВ
КУЛА
живети у кули од слонове кости (од слоноваче) живети изо ловано од
изоловати се од спољашњег света, од стварности, однојити се / одвајати се од
света.
облаку, по облаку, на облаку) заносити се нсрс алним, неостваривим,
обећати / обећавати [некоме] куле и градове обећати / обећавати некоме
много.
КУЛИН
од Кулина бана 1. од давнина, од старине. 2. причати с опширним уводом,
причати надугачко, с мноштвом непотребних детал.а.
КУМИТИ
Богом кумити (салетати) [некога] преклињати, усрдно молити некога.
КУПАТИ СЕ
купати се у <властитом (сопственом)> зноју 1. јако се зноји ти, бити веома
КУПИТИ (1)
купити / куповати (продати / продавати) [нешто] испод руке купити /
куповати (продати / продавати) нешто илегално, на ! црно, изван легалних,
уобичајених трговачких токова, канала.
купити / куповати нешто непознато, неизвесно, купи' ти / куповати наслепо, без
провере, не знајући шта је и какво је; упустити / упуштати се у нешто
неизвесно и ризично.
КУПИТИ (2)
покупити / купити (скинути / скидати, побрати / брати) кајмак
имати највише користи од свих, узети / узимати оно што је најботве.
КУПОВАТИ
куповати (продати / продавати) нешто илегално, на црно, изван легалних,
провере, не знајући шта је и какво је; упустити / упуштати се у нешто
неизвесно и ризично.
куповати време одгађати решавање проблема, разним поступцима настојати
добити на времену.
КУПУС
КУРВИН
КУРЈАЧКИ
КУРШУМ
омастити куршум погинути од метка, куршума.
КУС
куси и репати (кусо и репато) свакакав свет, разни људи, свако.
КУСАТИ
кусати [нечију] чорбу а. бити у нечијој служби, радити код некога. б. живети
од нечије помоћи, бити издржаван.
КУТИЈА
обучен.
уста као кутија <од> шећера врло лепа уста.
КУТЛАЧА
бити (постати) сваком лонцу поклопац (кутлача, заклопац)
мешати се, уплитати се у све, где није потребно.
КУЋА
вешала би кући донео врло сналажљив, који све успева да окрене у своју
корист.
ићи од куће до куће скитати, шврљати, лутати.
луда кућа 1. лудница. 2. хаотично стање, хаос, општа пометња.
журити.
ради мира у кући да би се избегле свађе, сукоби, несугласице (у породици,
на послу, у политичкој партији, влади, установи и сл.).
КУЋНИ
бити затворен између (међу, у, унутар) четири <кућна, собна> зида бити
стално у кући, не излазити из куће међу људе. прећи (прекорачити) <кућни>
праг ући, ступити у кућу.
КУЦАТИ
закуцати (покуцати) / куцати на погрешна врата затражџти / тражити помоћ
КУЦНУТИ
куцнуо је час дошло је време, одговарајући је тренутак.
КУЧЕ
немати ни кучета ни мачета бити сам, немати никога о коме се треба бринути.
КУЧИНА
трице и кучине безвредне, безначајне ствари, којештарије, глупости, празне
приче, обична наклапања.
КУЧКА
КУЧКИН
КУШАТИ
окушати / кушати (покушати, пробати) срећу предузети / прсд узимати нешто
уздајући се у срећу.
ЛАБУД
црат као у лабуда леп, витак врат (обично о жени).
ЛАВЉИ
мавовски (лављи) део несразмерно велики део, осетно највећи или најбољи
део.
ЛАВОВСКИ
плвовски (лављи) део несразмерно велики део, осетно највеНи ш[и најбољи
део.
ЛАГАН
лаган на ногама који лако хода, који може ходати брзо без потешкоћа, коме
ходање не представља проблем, напор.
ЛАГАТИ
лаже [неко] колико (какав) је дуг и широк дрско, бесрамно паже.
паже [неко] чим (кад) зине бити велики лажов.
ЛАГУМ
ЛАЂА
ЛАЖ
дебела (масна) лаж очигледна неистина.
утерати / терати (утеривати, натерати) [некога] у лаж набедити / набеђивати
некога да лаже, доказати / доказивати некоме да лаже.
шарена лажа (лаж) измишљена, непостојећа ствар; обмана, превара.
ЛАЖА
ЛАЈАТИ
лајати на звезде (месец) критиковати, вређати некога, нешто, жалити се на
некога, на нешто (обично нешто што субјект не може да променио, на шта не
може да утиче).
ЛАК
где је Бог (ђаво) рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилизације, у
лака девојка проститутка.
лака срца лако, без размишљања о последицама, не жалећи за оним што је
одлучено или учињено.
ЛАКАТ
крвав до лаката огрезао у крв, убијање, злочине, крволочан.
ЛАКО
лако је [некоме] при души бити добре воље, весео, расноложен.
ЛАКШЕ
лакше се дише прилике, околности су побољшане, ситуација је лакша.
ЛАКШИ
линија мањег (лакшег, најмањег) отпора лакши (најлакши) пут, начин,
избегавање нечега тешког, компликованог, напорног.
ЛАМПИЦА
упалила се [некоме] лампица изненада је схватио, досетио сс, синула је
некоме идеја.
ЛАН
трла баба лан да јој прође дан бавити се бескорисним, неснрсисходним
послом
ЛАНАЦ
бацити [некога] у ланце оковати некога, утамничити некога.
живети у ланцима живети у ропству.
откинути се (побећи) с ланца ослободити се стега, контроле, побећи од
ауторитета, од претерано строге или патријархалне средине, еманциповати
се.
пустити [некога] с ланца ослободити некога контроле, дати некоме да ради
по својој вољи.
сломити (поломити, покидати, раскинути) ланце ослободити се ропства,
стега, контроле.
стрести (збацити) ланце ослободити се ропства, стега, контроле.
ЛАЊСКИ
за некога, за нешто; не бринути за некога, за нешто.
ЛАСТА
прва ласта претходница, авангарда, пионир, први наговештај.
ЛАТИТИ СЕ
латити се (прихватити се) пера почети писати; почети се бавити писањем.
ЛЕБДЕТИ
ЛЕВИ
брак на леву руку брак припадника аристократије, племства с особом из нижег
сталежа, морганатски брак.
устати / устајати (дићи се) на леву ногу (левом ногом) бити лоше
расположен, бити мрзовољан (обично без неког одређеног разлога).
ЛЕВО
ЛЕГАТИ
легати.
ПЕД
бити на леду (о послу) бити привремено удаљен због губитка новерења
надређеног, због озбиљне грешке, пропуста.
лукав.
лед је кренуо кренуло је на боље, дошло је до позитивних промена.
некога.
пробити / пробијати (разбити / разбијати) лед савладати / савлађивати прве
тешкоће.
хладан као лед 1. потпуно, изузетно хладан. 2. непријатељски расположен.
ЛЕДЕН
некога обузима језа, неко осећа нелагодност зноје1ш се услед страха, нервне
напетости, узбуђења, болести, мучпог рада.
ЛЕДИНА
будак у ледину започети неки напоран посао, почети се нечим озбиљно
бавити.
ЛЕДИТИ СЕ
ЛЕЂА
Богу иза леђа (за леђима, иза ногу) врло далеко, далеко од цивилације, у
забости / забадати (забити / забијати, ударити / ударати) [некоме] ножу
леђа подмукло напасти / нападати некога, издати / издавати некога, поступити
/ поступати подмукло.
окривити / окривљавати некога за пешто.
немилосрдно експлоатисати, искористити / искориштакати некога, опљачкати /
пљачкати некога, наплатити / наплаћииати нереално, безобразно високу цену
за нешто.
окренути / окретати (обрнути) [некоме, нечему] леђа 1. напустити /
напуштати некога, нешто, занемарити / занемаривати пекога, нешто. 2.
показати / показивати презир према некоме, иечему игноришући га.
пасти / падати на [нечија] леђа (плећа) пасти некоме на терет, <>ити на
нечијем старању, постати нечијом бригом.
подметнути / подметати леђа поднети / подносити главни терет, преузети /
преузимати обавезу, бригу, одговорност.
пребацити (претурити и сл.) преко <својих> леђа проживети; претрпети у
животу, поднети, преживети.
прилепио се [некоме] желудац за леђа неко одавно није јео, врло је гладан.
кришом, без знања, у потаји, подмукло рећи / гопорити итд. против некога.
скинути / скидати (сећи, дерати) [некоме] каише с леђа сна / кно ударити /
ударац с леђа подмукао, мучки напад.
чувати <своја> леђа бринути о својој безбедности.
ЛЕЖАТИ
бити (лежати) на самртној (смртној, самртничкој) постељи бишти на
самрти, умирати.
бити (лежати, почивати) [некоме] на срцу бити некоме драг, (шти предмет
некога.
лежати (спавати, седети) на новцу (парама) бити врло богат, имати много
новца.
не лези враже као за инат, на несрећу.
спавати (лежати, одмарати се, почивати) на ловорикама задовољити се
постигнутим, живети од старе славе, предуго се заносити својим успехом;
уживати у успеху, победи.
ЛЕК
лека ради барем мало, било колико, имало.
нема [нечега] ни за лек (лека) нигде се не може наћи, велика је несташица
нечега.
ЛЕКЦИЈА
грешке.
ЛЕЊ
лењ као буба веома лењ.
лења буба разг. експр. ленштина, нерадник.
ЛЕП
далеко [некоме] <лепа (црна)> кућа не желим имати посла с пеким, не
догодило.
пеп као слика веома леп.
ма (за) лепе очи (због лепих очију) без разлога, без противу(луге, без
мриказати / приказивати (видети / гледати, описати / описивати,
доброј) боји приказати / приказивати (иидети и др.) улепшано, оптимистички.
М1ПАК
ЛЕПИТИ СЕ
ићи (лепити се) као пчела (пчеле) на мед ићи, хрлити с одушекл.ењем на
нешто, одушевљавати се нечим, грабити се за нешто.
ЛЕПО
гледати се лепо слагати се, живети у хармонији, бити у добрим односима,
волети се.
ЛЕТЕТИ
лете [некоме] печени голубови у уста а. живети лагодно, у изобиљу. б.
тамо печене шеве лете у уста (падају с неба) тамо и без рада има свега у
изобиљу.
ЛЕТО
на куково лето (о кукову лету) никада.
ЛЕЋА
ЛЕЋИ
не лези (не стој) ђаволе (враже) 1. на несрећи, као за пакост. 2. злу не
требало.
ЛЕЧИТИ
ЛИЗАТИ
да прсте полижеш (оближеш, поједеш, лижеш) то је врло укусно (о храни).
лизати [некоме] пете (табане) улагивати се, ласкати, додворавати се некоме,
испољавати понизност према некоме.
лизати [некоме] ципеле веома се улагивати, додворавати се некоме;
покоравати се, потчињавати се некоме.
ЛИМУН
исцеђен као лимун исцрпљен, преморен од тешког рада, до краја искориштен.
чекати (хтети) лимун оклевати, колебати се, бити неодлучан; чекати да буде
замољен, позван да нешто уради.
ЛИНИЈА
бити на линији полит. следити утврђене принципе, смернице, прописани
правац неке политичке партије, покрета.
ЛИПСАТИ
ЛИСИЦА
лукав као лисица врло лукав, довитљив.
ЛИСТ
има [нечега] као на гори листа нечега има врло много, нешго је у великом
броју.
(нови)> лист поступати / поступати другачије, супротно од дотадашње праксе,
променити / мењати понашање, тактику, започети / започињати нешто ново.
ЛИТИ
проливати (лити) сузе плакати.
ЛИФТ
ЛИЦЕ
лице и наличје опречне особине неке појаве, добре и лоше стране, врлине и
недостаци.
лицем у (о) лице у непосредном додиру, један према другом, насупрот,
насамо, очи у очи (у вези са сусретом, суочењем две особе или са суочавањем
с опасношћу, с проблемом).
на лицу места ад. 1. на месту догађаја, тамо где се нешто догодило. 2. одмах,
сместа, истог тренутка.
направити / правити слатко лице направити се / правити се л.у базним,
срдачним, улагивати се, додворавати се некоме.
пљунути / пљувати [некоме] у лице увредити / вређати, осрамо тити /
срамотити, омаловажити / омаловажавати, понизити / по нижавати некога.
реалношћу (обично непријатном), суочити се с чињеници ма, реално
проценити ситуацију.
показати / показивати <своје> право лице разоткрити / раскривати своју
праву природу, своје особине (лоше, непријатне); отворено изнети / износити
своје намере.
околишања, без устручавања рећи / говорич и ис коме о непријатним стварима.
показати / показивати право лице, показати се / показишгги се у правом светлу,
открити / откривати скривене мисли, намсрс, престати / престајати се
радом.
унети се / уносити се [некоме] у лице сасвим се приближити / приближавати
некоме лицем уз лице, из близине гледати некога у очи.
ЛИЧАН
лична (приватна) ствар оно што се тиче некога лично, неког појединца, оно у
што други људи не треба да се мешају.
ЛИЧИТИ
ЛОВ
лов у мутном извлачење користи из нејасне, из недовољно јасне,
нерегуларне, компликоване, несређене ситуације.
ЛОВИТИ
ловити (пецати) у мутној води користити за себе нејасну, нерегуларну,
компликовану, несређену ситуацију.
ловити (шићарити) у мутном користити за себе нејасну, нерегуларну,
ЛОВОРИКЕ
ЛОЈ
ЛОКАТИ
ЛОМИТИ
ломити врат ићи, кретати се по тешком, опасном терену.
ломити језик 1. тешко говорити. 2. с муком, с напором изговарати речи страног
језика, лоше се изражавати на страном језику.
ломити копља за [нешто] водити жестоку борбу за нешто, око нечега.
сломити (преломити, ломити, пребити) штап над [неким] а. изударати,
пребити некога штапом. б. свалити / сваљивати кривицу на некога, оштро
казнити / кажњавати некога.
сломити / ломити (пребити) [некоме] кичму покорити / покоравати некога,
сломити / ломити (разбити) [некоме] срце учинити / чинити некога
несрећним, веома растужити некога, задати / задавати некоме душевну бол.
ЛОНАЦ
ЛОПТА
на прву лопту одмах, без размишљања.
спустити лопту <на земл>у> смирити расправу, реалније сагледати
стати на лопту смирити страсти, трезвено сагледати ситуацију.
ЛОПТИЦА
ЛОШ
приказати / приказивати (показати / показивати, представити /
представљати) [некога, нешто] у лошем (ружном) светлу приказати /
приказивати некога, нешто негативно, с ружне стране, на ружан начин.
ЛУД
срећом.
луда (слепа) срећа неочекиван срећан исход, резултат нечега који је био мало
вероватан.
луда кућа 1. лудница. 2. хаотично стање, хаос, општа пометња.
понашати.
пуки (луди, слепи) случај случајни стицај околности, неочекивани обрт,
непредвиђени догађај.
ЛУДИЛО
ни у лудилу ни у ком случају, нипошто, никако.
ЛУДНИЦА
права (чиста) лудница хаотично стање, потпуна збрка, неподношљива
ситуација.
ЛУК
лук и вода којештарија, безначајна ствар, безвредна ствар, празна прича;
ништа.
тук на лук истом мером, једнако, мило за драго, одговор на одговор (у
надметању речима).
ЛУКАВ
лукав као лисица врло лукав, довитљив.
ЛУЛА
не вреди (не ваља) <ни> <по (пола)> луле дувана не вреди ништа, потпуно
је безвредно, бескорисно.
ЛУПА
ставити (метнути, узети) под лупу (повећало) темељно, детаљно
размотрити некога, нешто; проучити.
ЛУПАТИ
лупати (ударати) главом о зид горко се кајати. лупити / лупати (ударити /
ударати) главом о (у) зид (дувар) 1. силом, лудо, непромишљено настојати
да се постигне нешто што је немогуће. 2. кајати се; сносити последице због
своје погрешке.
ударити / ударати (лупити / лупати, треснути) [некога] по џепу 1. новчано
казнити некога; узети некоме новац. 2. направити некоме велики трошак.
ЛУПАТИ СЕ
бити се (бусати се, лупати се) у прса а. јуначити се. б. хвалисати се,
ЛУПИТИ
ЛУТАТИ
лутати по облацима живети у илузијама, сањарити, фантазирати, заносити се
скитати (лутати, пипати, тумарати) по (у) мраку не сналазити се у некој
ситуацији због непознавања чињеница, околности п сл., остајати, бити у
неизвесности, не налазити одговор или рсшење.
ЛУЧ
тражити ђавола <са свећом (без свеће, с лучем)> беспотребно се излагати
ЉАГА
ЉОСНУТИ
ЉУБАВ
дете љубави ванбрачно дете. син љубави ванбрачно дете.
учинити / чинити (урадити / радити) [нешто некоме] за љубав учинити
нешто из обзира према некоме, ради некога, на нечију молбу.
учинити / чинити (урадити / радити) [нешто] за [нечију] љубав учинити
учинити / чинити (урадити / радити) [нешто] за љубав [нечега] учинити
нешто у интересу нечега, ради нечега.
ЉУБИТИ
љубити [некоме] стопе бити некоме претерано одан, бити понизан према
некоме.
целивати (љубити) [нечије] скуте <и рукаве> тражити нечију заштиту,
сматрати се нечијим подаником, држати се нечије власти.
ЉУДИ (ЧОВЕК)
<људи> с коца и <с> конопца свакакви, којекакви, од најгоре врсте.
не ваљати ни Богу ни људима бити веома лошег здравља; не бити ни за шта,
бити неспособан и немоћан за већину послова.
ЉУТ
ЉУТИТ
ЉУШТУРА
МА
<ма> немој <ми> рећи невероватно, не могу да поверујем.
ма шта било по сваку цену, свакако.
МАГАРАЦ
у нешто.
МАГАРЕ
у нешто.
чекај, магаре (магарче, коњу), доктрава нарасте не исплати се чекати јер је
МАГАРЕЋИ
магареће уши заврнути, савијени углови на листу књиге или свеске.
МАГЛА
видљивост.
магла као сир (тесто) врло густа магла.
продавати маглу обмањивати, варати, давати лажна обећања, причати
некоме измишљотине, небулозе.
сетити се / сећати се [некога, нечега] <као> кроз маглу сетити се / сећати се
некога, нечега нејасно, фрагментарно.
ухватити / хватати маглу побећи / бежати.
МАЗАТИ
МАЈКА
пијан као мајка (земља) потпуно пијан.
сисати две мајке (више мајки) црпсти корист с две стране (с више страна).
МАЈЧИН
мамин (мајчин) син ирон. мамина маза, мезимац; размажен, несамосталан
човек.
мирисати <још> на <мајчино> млеко бити премлад, неиску сан, незрео.
посисати (усисати) [нешто] с мајчиним (матерњим) млеком научити од
малена, овладати неком вештином још у најрапијем детињству.
МАК
терати (узимати) мак на конац упорно, тврдоглаво остајати нри свом ставу,
МАКАЗЕ
раде (радиле су...) маказе текстови се цензуришу (су били цензурисани...).
ухватити [некога] у маказе у дискусији, полемици нападати аргументима
некога с две стране.
МАКАР
макар фратри с неба падали без обзира шта се десило, без обшра на
околности, у сваком случају.
МАКНУТИ
маћи (макнути, мицати) душом 1. прихватити / прихватати, иреузети /
маћи (макнути, мицати) на (о) душу 1. прихватити / прихвагаги, преузети /
МАКНУТИ
не макнути (мрднути) <ни> <малим> прстом <за [некога, нешто]> ништа не
урадити, не предузети, не учинити за некога, за нешто.
покренути (макнути, помаћи, помакнути / помицати) [нешто] с мртве тачке
превладати / превладавати застој, почети деловати након дугог чекања,
застоја, мировања, почети оживљавати, развијати нешто.
МАКНУТИ СЕ
не макнути се (помакнути се, помаћи се) <ни> с места нимало се не
померити, не покренути, не напредовати, остати на истом месту.
МАКОВ
МАЛЕН
МАЛИ
велико и мало сви без разлике, без обзира на узраст, и деца и одрасли.
куд сви Турци, туд (ту) и мали (ћелави) Мујо како ради, по. гупа већина,
мали човек 1. обичан човек, онај који је осредњег материјалног стања, онај
који нема нарочит углед. 2. ситна душа, слабић.
урадити, не предузети, не учинити за неког, за нешто.
од (с) малих (најмањих) ногу од раног детињства, одмалена.
с малом душом 1. тешко болестан, једва жив, на измаку жипотних снага,
изнемогао, онемоћао. 2. веома уплашен, престрашен.
ситна (мала) риба безначајна особа, човек без утицаја, онај који нс доноси
важне одлуке. б. ситан проблем, неважна ствар.
прста имати власт над неким, имати огроман утицај на некога, на нечије
у (за) тили (тињи, мали) час веома брзо, одмах, убрзо.
нередовним, заобилазним путем, протекцијом. појавити се у јавности
МАЛО
<мало> тежи случај особа с којом се тешко излази на крај, особа која има неки
психички проблем; настрана, неизлечива особа.
мало је требало замало, умало.
мало сутра (морген) (обично у дијалошкој ситуацији) не долази у обзир,
никако није могуће, уопште није тако, сигурно се неће догодити.
мало-помало полако, постепено.
свако мало сваког часа, често, стално.
МАМИН
човек.
МАНУТИ
мани га (је...) бестрага нека иде до ђавола.
МАЊЕ
више <или> мање углавном, донекле, претежно; отприлике, ту негде, тако
некако.
мање <или> више углавном, донекле, претежно; отприлике, ту негде, тако
некако.
МАЊИ
мањи од макова зрна претерано миран од страха, понизан, покоран,
неприметан.
МАЊКАТИ
МАРИЈА
МАРИТИ
на нешто.
за некога, за нешто; не бринути за некога, за иешто.
МАРИЦА
(>ацити / бацати [нешто] у мутну Марицу узалуд потрошити / 1 рошити
нешто; неповратно изгубити нешто.
МАРЈАШ
<ни> марјаша не вредети ништа не вредети.
немати ни марјаша бити потпуно без новца, немати ни преби|еие паре, немати
ни динара, немати ништа.
МАРКОВ
обећати / обећавати [некоме] Маркове конаке обећати / обе1миати нешто
нереално, неоствариво, обећати / обећавати врло миого, све и сва.
МАРЉИВ
МАРС
као да је пао с Марса сасвим је ван тока догађаја, потпуно је необавештен;
луд је.
МАРТА
баба Марта месец март (у вези са наглим променама времена).
МАСКА
скинути / скидати (збацити / збацивати, дићи / дизати) маскус лица
МАСЛО
скупља дара него мера (масло) већи је трошак него корист, зарада.
то је [нечије] масло то је нечија подвала, смицалица, то је неко некоме
МАСНО (прилог)
МАСТ
МАСТАН
де6ела (масна) лаж очигледна неистина.
де6ела (масна) шала ласцивна шала, шала с еротским, сексуалн им
садржајем.
делити <масне (добре)> батине 1. тући, батинати. 2. жестоко пгкога напасти
речима.
мастан залогај 1. обилат, богат. лавовски део. 2. добро, сласно јело. 3. нешто
врло вредно.
појео би (изео би) [неко] и масно ћебе бити прождрљив, ламком на јело.
МАСТИТИ
омастити / мастити брк (брке, бркове) 1. јести / најести се укусних и масних
јела. 2. имати од нечега велике користи.
МАТЕРЊИ
мосисати (усисати) [нешто] с мајчиним (матерњим) млеком научити од
малена, овладати неком вештином још у најранијем цетињству.
МАТИЦА
препустити се матици препустити се судбини, бити апатичан, < >дустати од
борбе.
МАЋИ
маћи (макнути, мицати) на (о) душу 1. прихватити / прихвагати, преузети /
преузимати одговорност на себе. 2. уништити, унропастити некога (клеветом,
МАХ
у исти мах истовремено, уједно.
узети / узимати (ухватити / хватати) маха развити се / развијати се, раширити
се / ширити се, добити / добијати веће размере (о некој појави).
МАХАТИ
махати ушима наћи се у веома тешком, безизлазном положају.
МАЧ
непријатељу. двосекли мач крајње неизвесна ризична ситуација, замисао,
намера која може имати и добре и лоше последице, која се лако може
преокренути.
може имати и добре и лоше последице, која се лако може преокренути.
огњем и мачем силом, насиљем.
оштрити мач (мачеве) припремати се за рат.
пресећи [нешто] мачем одлучно, нагло прекинути, зауставити нешто.
укрстити мачеве заподенути борбу, сукобити се с неким, ступити у окршај,
обрачун с неким.
МАЧАК
извући мачку реп намучити се око нечега, уложити огроман напор, пропатити,
лоше проћи.
и ризично.
отписати.
МАЧЕ
МАЧЈИ
мачји (кокошји) кашаљ нешто занемариво, безначајно, ситни ца, маленкост.
МАЧКА
МАХАТИ
МАЧ
двосекли мач крајње неизвесна ризична ситуација, замисао, намера која може
имати и добре и лоше последице, која се лако може преокренути.
огњем и мачем силом, насиљем. оштрити мач (мачеве) припремати се за
рат. пресећи [нешто] мачем одлучно, нагло прекинути, зауставити нешто.
МАЧАК
нежи (обеси) то мачку за (на, о) реп све је узалуд, можеш то отписати.
извући мачку реп намучити се око нечега, уложити огроман напор, пропатити,
лоше проћи.
и ризично.
отписати.
МАЧЕ
МАЧЈИ
мачји (кокошји) кашаљ нешто занемариво, безначајно, ситни ца, маленкост.
МАЧКА
као мачка репом урадити / радити нешто површно, на брзину, само да се каже
да је урађено.
и ризично.
неће мачка кобасице претварати се, правити се незаинтересован.
пребити (претући) некога као мачку јако изударати, премлатити некога.
слагати се (волети се, живети, гледати се) као пас и мачка не
слагати се, бити у лошим односима, живети с неким у сталном неприј
атељству.
МАШИНА
гласачка машина посланици у скупштини, заступници и други који везани
партијском дисциплином или на друге начине гласају увек у складу с унапред
донетом одлуком без обзира на властито мишљење, ставове, на изнете
аргументе и слично.
МАШИТИ СЕ
МЕГДАН
снаге.
МЕД
ићи (лепити се) као пчела (пчеле) на мед ићи, хрлити с одушевљењем на
тече (цури) мед и млеко има свега у изобиљу, влада благос гање; све је у
најбољем реду.
упала је (пала је) [некоме] секира у мед доћи до велике до бити, наћи се у
веома повољној ситуацији, доћи до положаја; имати велику срећу.
МЕДВЕД
пала мува на медведа десило се нешто што не може да нашкоди, незнатно,
без утицаја.
МЕДЕН
медени дани период који муж и жена проводе одмах након венчања.
МЕЂУ
у (међу) четири ока насамо с неким, без сведока, у двоје.
МЕК
човек мека образа попустљива особа.
МЕКАН
МЕЛЕМ
тешити.
МЕЊАТИ
мењати [нешто, некога] као кошуље веома често мењати. мењати [нешто,
некога] као Циганин коње мењати нешто, некога често и лако, сваки час.
променити / мењати (окренути / окретати) плочу променити / мењати
понашање, ставове, поступити / поступати другачије него раније.
променити / мењати стране спорт. у полувремену утакмице заменити /
мењати стране игралишта.
променити / мењати страну променити / мењати уверење; пристати /
пристајати уз некога другог, прихватити / прихватати друго мишљење,
гледиште (обично у спору, полемици, сукобу, рату и сл.).
МЕРА
знати (имати) <своју> меру у [нечему] бити умерен у нечему,
знати престати, знати границе дозвољеног.
немати мере бити неумерен, претеривати.
је граница до које се нешто могло толерисати, дошло се до крајњих граница.
превршити / превршавати (прећи / прелазити, превазићи / превазилазити,
надићи / надилазити) <сваку> меру 1. прећи / превазилазити дозвољену
границу; постати неподношљив. 2. ићи / отићи предалеко у нечему,
прекардашити, претерати / претеривати у нечему.
преко <сваке> мере претерано много, превише, преко дозвољених, разумних
граница, неподношљиво.
узети [некоме] меру победити некога у директном такмичен.у с лакоћом, с
великом разликом.
МЕРИТИ
бирати (мерити, вагати) речи одмерено се изражавати, води ти рачуна о
мерити истом (једном, једнаком) мером (аршином) приме н.ивати иста
мерити улицу посртати, тетурати се, падати (о пијаном човеку).
погледати / гледати, посматрати крадом, тако да се не ииди. 2. погледати /
МЕРКАТИ
погледати / гледати, посматрати крадом, тако да се не ииди. 2. погледати /
МЕСЕЦ
лајати на звезде (месец) љутито, гневно критиковати, псовати нешто, некога
ради давања одушка немоћном бесу.
МЕСЕЧИНА
месечина као дан јака месечина која даје довољно светлости.
МЕСО
бити [с неким] <као> нокат и месо бити с неким врло близак, пераздвојан,
присан.
ни риба ни месо без изразитих индивидуалних особина.
МЕСТО
[нешто] је на месту оправдано је, умесно.
болно место (тачка) а. мисао, успомена, сећање које изазива бол. б. слабост,
недостатак неке замисли, незгодна, непријатна страна некога или нечега.
место (места) под сунцем (на сунцу) могућност живљења, повољне прилике,
околности за живот, место које некоме одговара.
на првом месту пре свега, најпре.
не држи [некога] место не може дуго да буде миран, да буде на истом месту.
нормалан.
остати (пасти) на месту мртав изненада, нагло, тренутно, одједном умрети,
погинути.
тапкати (стајати) у (на) месту не напредовати, стагнирати, не развијати се; не
налазити решење.
убити [некога] на месту убити, усмртити некога одмах, већ првим хицем,
ударцем.
својим добрим делима, доброчинствима, племенитим поступцима обезбедити /
човек на <своме> месту ваљан, поштен човек, човек коме се пгма шта
замерити.
МЕТАТИ
aмин метати (чинити) бацати клетву
ударати) [некога] на муке злоставити / злостављати некота, мучити некога,
онемогућавати некога, спречавати нечијиуспех.
ставити / стављати (метнути / метати) [нешто] на вагу процехити /
(гушу, врат) довести / доводити некога у безизлазан иоложај, присилити /
ставити / стављати (метнути / метати, пустити, бацити, уденуги) [некоме]
метнути / стављати (турити / турати, метнути / метати) главу у торбу
рад, функционисање нечета, по могућности тајно.
узети / узимати (ставити / стављати, метнути / метати, ухватити / хватати)
[некога, нешто] на нишан напасти / нападати некога, нешто, усмерити /
усмеравати нападе, жалбе, приговоре, критике на некога, на нешто; узети /
узимати некога за објекат задиркивања, исмејавања.
МЕТЛА
МЕТНУТИ
бацити (убацити, ставити, метнути) [нешто] у кљун појести нешто, прегристи
нешто, заложити се, презалогајити.
некога на нешто непријатно, болно, обновити / обнаиљати нечије болне,
неугодне успомене. метнути у глас компоновати мелодију (на одређени текст).
ставити (метнути) [некога] под сабљу погубити, посећи некога.
ставити (метнути) [некоме] соли на реп ирон. не моћи ухватити некога јер је
већ побегао.
некога.
ставити / стављати (метнути / метати) [нешто] на вагу проценити /
рад, функционисањ нечега, по могућности тајно.
стрпати / трпати (ставити / стављати, метнути, сместити) у <свој> џеп
присвојити / присвајати, украсти / красти.
МЕТУЗАЛЕМ
МЕЋАВА
МЕХ
и ризично.
МЕХУР
мехур од сапунице нешто преувеличано и краткотрајно, пролазно; нереални
планови.
распрснути се (расплинути се, пући) као мехур од сапунице изјаловити се,
нестати (о илузијама, надама, жељама, плановима).
МЕЧКА
ићи (доћи) мечки на рупу упасти у клопку, наћи се у невољи, исприлици,
родити мечку урадити нешто с великом муком, с великим наиором.
МЕШАТИ
муцати.
несамерљиве ствари.
помрсити / мрсити (покварити / кварити, помешати / мешати некоме
сабирати (збрајати, мешати) крушке и јабуке спајати потпуио различите
ствари, мерити истом мером оно што није чињепица истог реда.
МИЛО
говорник желео да се догоди, а не што се стварно збило, с. помињати оно што
би говорник веома желео да се догоди
МИЛОВАТИ
миловати (гладити) [некога] пером бити сувише благ, благокаклон према
некоме.
МИЛОМ
милом или силом на овај или на онај начин, свакако, без обзира да ли то неко
жели или не, не бирајући средства.
МИЛОСТ
предати се / предавати се на милост и немилост [некоме, нечему]
препустити се / препуштати се нечијој вољи, потчинити се, потчињавати се
некоме, нечему.
предати / предавати (оставити / остављати, препустити / препуштати)
[некога, нешто] на милост и немилост [некоме, нечему] оставити /
остављати некога, нешто без заштите, без помоћи, у потпуној зависности од
некога, нечега, оставити / остављати да други одлучује о некоме, нечему.
МИМО
мимо свет (света) потпуно другачије од других људи.
МИНИСТАРСКИ
МИНУТ
успеха.
тачно у минут (минуту) тачно на време, без кашњења.
МИНУТА
жута минута привремена неурачунљивост, хировитост, лудило.
МИО
за Бога <милога> поштапалица за појачавање чуђења, пребацивања,
прекора.
никако. ништа под <милим (драгим)> Богом баш ништа, нимало.
некога на миру, не обраћати више пажњу на то што неко ради.
МИР
изненада.
наћи <свој> мир умрети.
не пуштати [некога] с миром узнемиравати некога, досађивати кекоме,
оставити / остављати (пустити / пуштати) [некога] на миру више не
узнемирити / узнемиравати, не дирати некога, не сметати пекоме.
оставити / остављати (пустити / пуштати) [нешто] на миру више не дирати,
разгледати нешто, не играти се нечим.
ради мира у кући да би се избегле свађе, сукоби, несугласице (у мородици, на
послу, у политичкој партији, влади, установи и сл.).
МИРАН
даровати мирнога анђела унети мир. и (па) мирна Бачка и све је у реду, све
ће бити у реду.
миран као јаре ирон. несташан, живахан.
мирне душе спокојно, мирно, без гриже савести, без устезања; лако.
мирно доба раздобље без рата.
савест ми (му, јој...) је чиста (мирна) уверен сам (је...) да ништа лоше,
погрешно нисам урадио (урадила).
МИРИСАТИ
мирисати <још> на <мајчино> млеко бити премлад, неискусан, незрео.
мирише на барут слути на рат, приметни су предзнаци рата.
нити (нит, ни) смрди нити (нит, ни) мирише неодређено је, нема
индивидуалних особина, ни једно ни друго, ни добро ни лоше.
МИРИТИ СЕ
помирити се / мирити се са судбином помирити се / мирити се са насталом
ситуацијом, ништа не предузимати.
МИРНО
МИРОЂИЈА
МИСАО
прибрати / прибирати (сабрати / сабирати, прикупити / прикупљати)
<своје> мисли средити се / сређивати се, прибрати се / прибирати се.
МИСЛИТИ
мислити стомаком водити рачуна једино о сопственим потребама, о
задовољењу сопствених потреба.
не мислити даље од стомака водити рачуна једино о сопственим потребама,
помислити / помишљати (мислити) на <оно> најгоре помишљати на
самоубиство, на смрт.
МИЦАТИ
маћи (макнути, мицати) на (о) душу 1. прихватити / прихвагати, преузети /
МИШ
МИШЈИ
МЛАД
млад као роса врло млад.
млад као роса у подне ирон. стар, у годинама.
млади дани време када је млад месец.
МЛАДА
МЛАДОСТ
у цвету младости у најлепше доба младости.
МЛАТИТИ
млатити глогиње а. радити некористан посао. б. радити неугодан посао,
борити се с неприликом.
млатити празну сламу 1. радити бескористан, јалов посао. 2. бесциљно
распредати једно те исто, беспотребно блебетати; брбљати којешта.
МЛЕКО
још> капље [некоме] млеко из (с) уста бити сувише млад и неискусан.
има <и> од птице млека има свега у изобиљу, ништа не недо(таје.
крстити млеко ирон. сипати воду у млеко, помешати млеко с водом.
мирисати <још> на <мајчино> млеко бити премлад, неискусан, незрео.
нема само птичјег (птичијег) млека (од птице млека) има свега у изобиљу,
ништа не недостаје.
по млеку по мајци, с мајчине стране (о сродству).
малена, овладати неком вештином још у најранијем детињству.
тече (цури) мед и млеко има свега у изобиљу, влада благостање; све је у
тражити од птице млеко (млека) бити незасит, тражити нешто иепостојеће,
немогуће.
МЛЕТИ
МЛИН
МНОГО
МНОГИ
МОДА
бити у моди бити општеприхваћен, савремен, популаран, омиљен.
терати моду одмах, међу првима прихватати нешто што је тек постало
модерно (обично у одевању и дотеривању).
трчати за модом одмах, међу првима прихватати нешто што је тек постало
МОДАР
модни
МОЗАК
допрло је [некоме нешто] до мозга разумети, схватити нешто.
залудети / залуђивати, опчинити пскота (обично га наводећи да се заљуби),
испити / испијати (попити / пити) [некоме] мозак учинити / чипи ги да неко
испрати / испирати (прати) [некоме] мозак наметнути / наме| .п и некоме
туђи начин размишљања, туђи вредносни систем.
кљуцати [некога] у мозак досађивати некоме, гњавити некога непрестаним
саветима, обично сувишним, беспотребним.
немати мозга <у глави> бити глуп, неразуман.
од тога боли мозак то је веома тежак мисаони проблем, то је напорно
умовање.
посолити / солити [некоме] мозак дати / давати некоме непотребне, досадне
савете, беспотребно подучити / подучавати некога.
просвирати (просути, пробити) [некоме] мозак убити некога пуцњем у главу.
пустити / пуштати мозак на пашу (отаву) не желети размишљати, ни о чему
не размишљати, искључити мозак.
урезати се (упити се, усећи се) у мозак добро запамтити, задржати у сећању;
бити стално на уму.
МОЈ
моја ствар оно што се тиче само мене, оно у што други људи не треба да се
мешају.
МОКАР
мокри (весели, вински, ноћни) брат пијаница, исгтичутура, друг у пићу.
ударен мокром чарапом луд, блесав, луцкаст, ћакнут.
МОЛИТИ
моли (молите, нека моли, моле) Бога буди (будите, нека буду) срећни (што је
изостало нешто лоше, непријатно што је могло да се деси).
МОЛИТИ СЕ
наћи цркву у којој се Богу моли ирон. обратити се за помоћ ономе ко не може
помоћи.
молити на коленима понизно молити нешто.
МОЉАЦ
књишки мољац онај који стално нешто тражи по књигама, који је стално
окружен књигама, који много чита.
МОМАК
момак (цура) и по момак (цура) који је изузетан, сјајан у сваком погледу.
МОРГЕН
МОРЕ
[некоме] је све равно <чак> до мора (Косова) бити равнодушан, према свему
се односити равнодушно, не узбуђивати се, не секирати се.
бацити пола у море свести на реалну меру, занемарити преувеличавање.
кап у мору незнатна, ништавна количина (у односу на потребе), нешто што не
може имати никакавог утицаја.
МОРСКИ
морски вук искусан морепловац, морнар.
МОСТ
спалити / спаљивати (порушити / рушити) <све> мостове за собом (иза
себе) потпуно раскинути са неким, нечим на такав начин да је помирење и
обнављање веза немогуће.
МОТАТИ
МОТАТИ СЕ
МОТИКА
кука и мотика 1. сви, сав народ листом. 2. сељаци, пољопривредници. 3. смрт.
МОТРИТИ
МОЋИ
моћи [некога] ставити у џеп бити много богатији од некога.
моћи пљунути [некоме] под прозор не моћи узвратити некоме за учињено
недело, за нанету увреду, штету и сл.; не моћи нанети некоме штету, увреду.
МОХИКАНАЦ
последњи Мохиканац последњи представник некога, нечега.
МРАВ
(о људима).
нашкодио.
МРАК
гробни мрак потпуна тама, мркли мрак.
мрак је пао (пада) [некоме] на очи у афекту изгубити / губити контролу над
собом, избезумити се. мрак као у рогу потпуна тама, мркли мрак.
тапкати (лутати, пипати, тумарати) по (у) мраку не сналазити се у некој
ситуацији због непознавања чињеница, околности и сл., остајати, бити у
неизвесности, не налазити одговор или решење.
МРАЧАН
мрачна фигура онај који се у јавном, друштвеном и политичком животу бави
опасним закулисним играма.
мрачно (тамно) као у рогу потпуно тамно, толико тамно да се ништа не види.
МРДНУТИ
ни увом (уветом) не мрднути уопште не реаговати, ништа не предузети.
МРЕЖА
пасти (упасти, уплести се, ухватити се) у [нечију] мрежу наивно бити
ухваћен, постати нечија жртва, непромишљено се упустити, уплести у нечије
комбинације.
ухватити (уловити) [некога] у <своју> мрежу намамити некога да ради у
нечијем интересу, за нечије циљеве.
МРЕНА
имати мрену на очима бити заслепљен, не бити способан за нормално
МРЖЊА
носити мржњу у срцу мрзети некога, нешто.
МРЗАО
МРЗЕТИ
мрзети [некога] из дна душе мрзети у највећој могућој мери.
МРК
МРКО
МРКЛИ
МРМЉАТИ
МРСАН
мрсни длан (дланови) велика добит, профит.
МРСИТИ
остати <мртво слово> на папиру бити записано, планирано, али
неостварено, непретворено у дело.
пасти мртав од смеха јако и дуго се смејати.
МРТАВ
разрешити.
мртав гладан врло гладан, прегладан.
мртав глас вест о нечијој смрти.
мртав пијан потпуно пијан, пијан до бесвести.
мртав уморан крајње, изузетно уморан, исцрпљен.
мртав хладан потпуно равнодушан, хладнокрван, флегматичан.
ни мртав ни у ком случају, нипошто.
погинути.
само преко мене мртва (мртвог) изразито сам против тога, го ни у ком случају
нећу дозволити, нећу допустити да се то учини ни по коју цену.
чинити [некоме] <мртву> болест покр. изазивати неугодне последице по
МРТВАЧКИ
МРТВИ
МРШАВ
<мршав, танак> као чачкалица веома мршав.
мршав (сув) као бакалар веома мршав
мршав као пас врло мршав.
МУВА
имати мушице (бубе, бубице, муве) <у глави> бити својегпав, хировит,
штројити муве радити узалудан, бескористан, бесмислен посао, траћити
време.
МУДА
држати [некоме] муда у процепу имати некога у својој власти, имати
контролу над неким.
имати муда имати храбрости, смелости да се нешто уради, имати своје ја.
МУДРОСТ
просипати мудрост ирон. правити се препаметан, мудровати.
МУЗИКА
MУЈО
МУКА
видети муке намучити се.
имати муке с [неким, нечим] имати великих проблема.
ход по мукама дуготрајан мукотрпан пут, низ тешких ситуација.
МУКАО (МУКЛИ)
МУМЛАТИ
МУНУТИ
МУЊА
МУЊЕН
муњене године заст. дубока старост.
МУСТИ
МУТАН
бацити / бацати [нешто] у мутну Марицу узалуд потрошити / трошити нешто;
лов у мутном извлачење користи из нејасне, из недовољно јасне,
нерегуларне, компликоване, несређене ситуације.
ловити (пецати) у мутној води користити за себе нејасну, нерегуларну,
ловити (шићарити) у мутном користити за себе нејасну, нерегуларну,
мутно доба време превирања, непредвидивих догађаја.
МУТИТИ
МУЋНУТИ
мућнути главом размислити, промислити, промозгати.
МУЧИТИ
гризе (мучи, пече) ме (га, је...) савест због нечега дубоко, веомажалим
МУЧИТИ СЕ
проблема.
МУШИЦА
МУШКИ
МУШКО
прво па мушко успех из првог покушаја.
НА
на бомбу на брзину, на превару.
цењен. 2. на најбољи начин, веома квалитетно, врло стручно.
на време не каснећи, правовремено, благовремено, у прави час.
на дну (у дну) душе (срца) погајно, али стварно.
на добу (добе) на време, благовремено.
на којој је доби у којем је месецу трудноће.
на први поглед одмах, сместа, чим се угледа, након површног посматрања,
без удубљивања у нешто.
на сваком кораку свуда, на свим местима, непрестано, стално.
на све стране посвуда, свуда; у свим правцима.
на своје ћоше вући водити рачуна само о себи и својим интересима.
на сву прилику судећи по свему, врло вероватно, чини се.
на силу а. уз употребу снаге или притиска онде где се иначе то обавља без
тога. б. уз употребу снаге јер се неко томе одлучно противи. в. не тражећи
разлоге, пошто-пото.
на смрт увредити [некога] нанети некоме неопростиву увреду.
на смрт уморан веома уморан, преморен.
на смрт уплашен у великом страху.
на том добу у поодмаклој трудноћи, пред порођајем.
на трен <ока> само за кратко време, врло краткотрајно.
на три ћошка како не ваља.
на хитац покр. у журби, на брзину.
на хитацми (ти, му...) је жури ми (ти, му...) се.
НАБАВИТИ
НАБАЦИВАТИ
вешати) [некоме нешто (некога)] на нос (о нос)
пребацити / пребацивати некоме нешто, прекорити / корити нс кога због нечега,
замерити / замерати некоме због нечега. 2. упадљиво указати / указивати
некоме на некога као пример за углед, паметљиво, неумерено говорити некоме
о нечему.
НАБАЦИВАТИ СЕ
НАБАЦИТИ
вешати) [некоме нешто (некога)] на нос (о нос)
иребацити / пребацивати некоме нешто, прекорити / корити некога због нечега,
замерити / замерати некоме због нечега. 2. упадљиво указати / указивати
некоме на некога као пример за углед, наметљиво, неумерено говорити некоме
о нечему.
НАБИЈАТИ набијати стомак (трбух) превише јести, гојити се.

набити / набијати (натаћи / натицати, насадити, натући) [некоме] рогове
извршити / вршити прељубу, преварити / варати мужа с другим мушкарцем.
набити / набијати (ударити / ударати) цену одредити / одређивати нереално
високу цену, знатно повећати / повећавати цену.
набити / набијати [некоме] банак изложити / излагати некога великом трошку
НАБИТ
од жеље за обрачуном).
НАБИТИ
набити врат угојити се.
набити / набијати [некоме] банак изложити / излагати некога великом трошку
НАБРАТИ
НАБРУСИТИ
набрусити / брусити (наоштрити / оштрити) зубе на [некога] (на [некоме]
набрусити / брусити (наоштрити / оштрити) зубе на [нешто]
имати, осетити / осећати, показати / показивати велику жел.у за нечим (обично
НАВАЛИТИ
навалити (нагрнути, потрчати) као овце на солило (појило) похлепно
похрлити за нечим, дати се на нешто без размишљања.
навалити / наваљивати (насрнути / насртати) као сивоња силом,
безобзирно, не обазирући се на друге нашто учинити / чинити.
/ узимати) беду на врат 1. упасти / упадаги у невољу, у проблеме, примити /
НАВАЉИВАТИ
НАВЕСТИ
некога.
НАВИЈАТИ
НАВИЈЕН
НАВЛАЧИТИ
опасну сит.уацију, преварити / варати некога, насамарити / насамаривати
некога.
НАВОДИТИ
некога.
НАВРАТИТИ
НАВРАТ-НАНОС
наврат-нанос брзо и без претходног размишљања, у журби, без довољне
припреме.
НАВРАЋАТИ
нечију] воденицу Цна нечији] млин) помо ћи / помагати да се ствари
развијају у нечију корист, наместити / намештати, подесити / подешавати
околности, прилике у нечију корист, урадити / радити нешто у нечију корист.
НАВРНУТИ
НАВРХ
НАВУЋИ
некога.
НАВУЧЕН
НАГАЗИТИ
се у нешто ризично, непроверено, несигурно. б. преварити се, погрешно
проценити.
стати (нагазити) [некоме, нечему] на реп доскочити некоме, нечему, спречити
некога, нешто у нечему.
НАГЛАСАК
ставити / стављати нагласак [на нешто] истаћи / истицати нешто као важно,
нагласити, ставити тежиште на нешто.
НАГНАТИ
НАГОНИТИ
НАГРАБУСИТИ
надрљати (награбусити) као жути доживети велику непријатност,
настрадати, ужасно се провести.
НАГРДИТИ
НАГРНУТИ
похрлити за нечим, дати се на нешто без разми шљања.
НАДАТИ СЕ
боље се удала него <што> се надала нешто је успело, исиало боље од
очекиваног, посао је успешно завршен упркос непоиол.ним изгледима.
како сам се надала, добро сам се удала нешто је успело, испа ло боље од
НАДИЛАЗИТИ
надићи / надилазити) <сваку> меру 1. пре
ћи / превазилазити дозвољену границу; постати неподношљив. 2. ићи / отићи
предалеко у нечему, прекардашити, претерати / претеривати у нечему.
чинити нешто недопустиво, крајње дрско, немати меру.
НАДИМАТИ
надимати врат кочоперити се, правити се важан.
НАДИЋИ
НАДМАШИТИ
надмашити самога (сам) себе урадити, створити, постићи више, боље од
онога што се очекивало, што се реално могло очекивати.
НАДРЛзАТИ
надрљати (награбусити) као жути доживети велику непријатност, настрадати,
ужасно се провести.
НАДУВАТИ СЕ надути се (надувати се) као жаба правити се важан, бити пун
себе.
НАДУВЕН
надувена (напухана) тиква надмена, уображена, охола особа.
НАДУГАЧКО
надугачко и нашироко подробно, до најситнијих детаља, преопширно.
НАДУГО
NАДУТИ СЕ
надути се (надувати се) као жаба правити се важан, бити пун себе.
НАЖАО
даје се (даде се) [некоме] нажао растужити се, ражалости ги се.
НАЗВАТИ
назвати / називати Бога поздравити / поздрављати некога при сусрету
(спомињањем Бога).
назвати / називати ствари њиховим именом говорити отворено, не
НАЗИВАТИ
назвати / називати (крстити) правим именом рећи / говори ги истину, како
НАИЛАЗИТИ
проценити.
пасти / падати (наићи / наилазити) на плодно тло наићи / наилазити на
прихватање, дати / давати резултат, имати изгледа на успех.
НАИЋИ
проценити.
наићи на зид наићи на отпор, неразумевање, опструкцију.
НАЈБОЉИ
у најбољу руку у најбољем случају.
НАЈГОРЕ
НАЈЕСТИ СЕ
најести се као свиња прејести се.
понашати.
НАЈМАЊИ
у најмању руку барем, бар (толико), ако ништа друго; у најго рем случају.
НАЈТАЊИ
(у најтање жице, у сентименталне жице) покушати / покушавати ганути,
тронути некога; дирнути / дирати некога у осетљиво место.
НАКИТИТИ СЕ
НАКИЋЕН
НАКОВАЊ
НАКРАЈ
бити накрај срца бити раздражљив, расрдити се, наљутити сс за најмању
ситницу.
НАКРАТКО
љут.
НАКРИВИТИ
накривити капу не марити ни за шта, бити задовољан и 6е:<6ри жан (након
добро обављена посла и сл.).
НАКРИВО
накриво (криво, накратко) насађен мрзовољан, лоше вол>е, нерасположен,
љут.
НАЛАЗИТИ
наћи / налазити (тражити) длаку у јајету претерати / претеривати у захтевима
тачности, тражити и најмањи повод за замерку и критику, бити ситничав,
цепидлачити.
НАЛАЗИТИ СЕ
бити (налазити се) у форми бити способан, спреман за нешто, за пружање
бити (наћи се / налазити се) на удару 1. бити изложен критици, нападима. 2.
бити (наћи се / налазити се) при новцу 1. материјално добро > тајати, имати
ситуацији, бити искључен из нечега, наћи се изван догађаја
бити (наћи се / налазити се, седети и сл.) с оне стране (с ону страну, иза, с
друге стране) браве бити, налазити се у затвору, на робији.
наћи се / налазити се (бити) [некоме] при руци а. бити у бли)ини, на дохват.
б. бити некоме од помоћи, од користи, бити у иечијој близини како би могао,
када затреба, пружити помоћ, (шти спреман да се некоме пружи помоћ, да се
НАЛИК
НАЛИЧЈЕ
лице и наличје опречне особине неке појаве, добре и лоше стране, врлине и
недостаци.
НАМАЗАН
НАМАМИТИ
некога.
НАМАМЉИВАТИ
некога.
НАМЕСТИТИ
пребројати (наместити, поломити, поравнати) [некоме] ребра премлатити,
пребити некога.
НАМЕТ
НАМЕТАН
НАМЛАТИТИ
НАНА
НАНОВО
НАНОСИТИ СЕ
наносити се душе дуго живети, бити дуговечан.
НАОПАКО
зло и наопако не може бити горе, најгоре могуће.
НАОРУЖАН
наоружан до зуба одлично наоружан, сав у оружју.
НАОЧАРЕ
нешто] бити оптимиста, уочавати, видети углак ном добре, позитивне стране
[<на> нешто] бити песимиста, уочавати, »и дети углавном лоше, негативне
НАОШТРИТИ
набрусити / брусити (наоштрити / оштрити) зубе на [нешто]
имати, осетити / осећати, показати / показивати велику жељу за иечим (обично
НАПЕРИТИ
наћулити / ћулити (напети / напињати, наперити) уши напрегнуто, пажљиво
ослушнути / ослушкивати, слушати, обратити / обраћати пажњу.
НАПЕТ
НАПЕТИ
понашати.
НАПИЊАТИ
НАПИСАТИ
написати / писати нешто на нечију адресу обратити се / обраћати се
писмено некоме
НАПИТИ СЕ
напити се [нечијег] зноја живети од туђег рада, експлоатисати некога.
НАПОЉЕ
МАПОН
у напону снаге у пуној, највећој снази.
НАПРАВИТИ
замесити (направити) [некоме] гибаницу причинити некоме неугодност,
намлатити / млатити (направити / правити, згрнути / згртати) паре зарадити
/ зарађивати много новца.
направити од [некога] паприкаш премлатити, пребити неко га.
направити човека [од некога] а. променити некога. б. оспособити некога за
самосталан живот.
направити / правити [некога] будалом убеђивати / убедити не кога у нешто
начин.
направити / правити [од некога] будалу убеђивати / убеди ги некогау нешто
начин.
направити / правити кисело лице намргођеним изразом лпца показати /
направити / правити од комарца магарца преувеличати / пре увеличавати
нешто, нешто незнатно, безначајно приказиваги као нешто велико, значајно;
руглу, подсмеху, испасти смешан, будаласт, глуп.
направити / правити себе будалом изврћи се / извргавати се руглу, подсмеху,
испасти смешан, будаласт, глуп.
направити / правити слатко лице направити се / правити се љубазним,
учинити / чинити (направити / правити, створити / стварати) чудо постићи /
постизати нешто изузетно.
учинити / чинити (начинити, направити / правити, урадити / радити)
триста чуда створити / стварати збрку, непријатну ситуацију.
НАПРАВИТИ СЕ
НАПРАВЉАТИ направљати друме (друмове) заст. обећавати много,

нереално.
НАПРЕДОВАТИ расти (напредовати) као из воде брзо, нагло напредовати,

расти.
НАПРТИТИ
НАПУНИТИ
напунити џеп (џепове) обогатити се, зарадити много новца.
наметати некоме своје мишљење, своја уверења и сл.
НАПУСТИТИ
оставити (напустити) овај свет умрети.
НАПУХАН
НАРАВАН
то је> природна (наравна) ствар то се само по себи разуме, другачије не
може бити, то је уобичајено и очекивано, дабоме, дакако.
НАРАСТИ
чекај, магаре (магарче, коњу), док трава нарасте не исплаги се чекати јер је
НАРОД
глас народа јавно мишљење, јавно мњење.
човек из народа 1. припрост, необразован човек. 2. веома популарна особа.
НАРУЧЕН
тренутку, појавити се / појављивати се у згодан час, он да када је
најпотребније.
НАСАДИТИ
НАСАЂЕН
љут.
НАСЕСТИ
сести (зајашити, насести, засести) [некоме] за врат а. потчинити некота,
НАСМЕЈАТИ СЕ
насмејати се / смејати се од <свег> срца насмејати се / смејати се се
искрено, до миле воље.
смејати се (насмејати се) до суза јако се смејати.
НАСМЕШИТИ СЕ
срећа се [некоме] насмешила (осмехује, осмехне, смеши, насмеши) имати
среће, бити срећан, успешан, доживети нешто лепо, пријатно.
НАСРНУТИ
НАСРТАТИ
НАСУШНИ
НАТАЋИ
набити / набијати (набацити / набацивати, натаћи / натицати. обесити /
вешати) [некоме нешто (некога)] на нос пребацити / пребацивати некоме
нешто, прекорити / корити не кога због нечега, замерити / замерати некоме
због нечега. 2. упадљиво указати / указивати некоме на некога као пример за
углед, наметљиво, неумерено говорити некоме о нечему.
НАТЕРАТИ
кости (срце) изазвати / изазивати код некога велик и страх, јако заплашити /
у герати / терати (утеривати, натерати) [некога] улаж набедиги / набеђивати
некога да лаже, доказати / доказивати некоме да члже.
НАТИЦАТИ
некоме због нечега. 2. упагкиво указати / указивати некоме на некога као
пример за углед, илметљиво, неумерено говорити некоме о нечему.
извршити / вршити прељубу, преварити / варати мужас другим мушкарцем.
НАТОВАРИТИ
навући / навлачити (натоварити / товарити, навалити / навам.ивати, узети
примати на себе непријатну, опасну одговорност. 2. упасти / упадати у
[некоме некога, нешто] на врат оптеретити искога неким, нечим, наметнути
окривити / окривљавати некога зк нешто.
НАТОЦИЉАТИ
некога,
НАТРАШКЕ
ићи натрашке назадовати, погоршавати се.
НАТРЉАТИ
НАТРТИ
НАТУЋИ
набити / набијати (натаћи / натицати, насадити, натући) [н«» коме] рогове
НАЋИ
наћи <свој> мир умрети.
наћи смрт погинути, умрети.
наћи цркву у којој се Богу моли ирон. обратити се за помоћ ономе ко не може
помоћи.
наћи / налазити (тражити) длаку у јајету претерати / претеривати у захтевима
тачности, тражити и најмањи повод за замерку и критику, бити ситничав,
цепидлачити.
нашла слика прилику ирон. нашло се двоје који су слични по негативним
особинама.
МАЋИ СЕ
бити (наћи се, налазити се) у <гадном> сосу бити у невољи, (упасти у
бити (наћи се / налазити се) на удару 1. бити изложен критици, пападима. 2.
ситуацији, бити искључен из нечега, наћи се изван догађаја.
наћи се (остати) на улици 1. остати без посла, службе, добити отказ. 2. остати
без стана, куће, без крова над главом.
наћи се на сувом наћи се у неприлици, у тешкој ситуацији.
наћи се у блату доживети срамоту, понижење, претрпети неуспех, наћи се у
неприлици.
наћи се у седлу доћи на власт, на руководећи положај.
остати (наћи се) на цедилу 1. наћи се у неприлици. 2. бити преварен, остати
неиспуњених нада. 3. не удати се.
НАЋУЛИТИ
НАУДИТИ
опасност.
НАУКА
храм науке висока научна установа.
НАУЧИТИ
научити [некога] памети опаметити, уразумити некога казном, присилити /
присиљавати некога да се понаша разумно.
научити [некога] реду 1. научити некога пристојности, упутиги некога како да
се држи одређених правила; присилити некога да се држи одређених правила.
2. осветити се некоме за нанету увреду.
прочитати (научити) [нешто] од корица до корица прочита| и (научити) од
НАФТАЛИН
нафталина оживети / оживљавати нешто забораиљено, преживљено, вратити
/ враћати нечему актуелност, обпо нити / обнављати нешто што је време
прегазило.
НАЧЕЛО
човек од начела принципијелан, доследан човек.
НАЧИН
удесити дипле на свој начин почети радити по свом нахођељу, по својој
вољи.
НАЧИНИТИ
начинити од белог црно представити ружним, лошим оно што мије такво.
учинити / чинити (начинити, направити / правити, урадити / радити)
триста чуда створити / стварати збрку, непријатну ситуацију.
НАЧИНИТИ СЕ
НАЧИСТО
бити начисто [с неким, с нечим] схватити некога или нешто, доћи до јасних
сазнања.
НАШ
НАШИРОКО
надугачко и нашироко подробно, до најситнијих детаља, преопширно.
НЕ
<не рећи (не проговорити)> ни црне ни беле (ни црно ни бело) ништа не
бити (не бити) [некоме] до шале бити (не бити) расположен за шалу.
говори.
не бити [некоме] ни шегрт у способностима, у знању, у вештинама бити
далеко испод некога, заостајати за неким.
некога.
не бити за књигу слабо, тешко учити, бити ограничених интелектуалних
нешто.
не бити ни род ни помоз (помози) Бог не бити ни по чему бли зак с неким, не
не бити са овога света својим погледима на живот, схватањима, системом
вредности потпуно се разликовати од већине л.уди, живети потпуно другачије
од већине људи.
не ваља ти (му, јој...) посао није добро то што радиш (ради...), не радиш
не ваљати ни Богу ни људима бити веома лошег здравља; не бити ни за
шта, бити неспособан и немоћан за већину послова.
не веровати (не поверовати) својим ушима чути нешто невероватно, нешто
у шта је тешко поверовати; бити веома изненађен.
људима.
не вредети ни ђавола ништа не вредети, бити потпуно безвредан.
не вреди (не ваља) ни пет пара не вреди ништа, потпуно је безвредан.
не вреди <ни> пола гроша не вреди ништа, потпуно је безвредан.
не вреди ни зрна боба не вреди ништа, потпуно је безвредан.
журити.
давати.
не држи [некога] место не може дуго да буде миран, да буде на истом месту.
не зна се ни где је ни шта је [неко] о некоме нема никаквих информација,
не лези (не стој) ђаволе (враже) 1. на несрећу, као за пакост. 2. злу не
требало.
не одступити (узмаћи, узмакнути, попустити) ни за стопу нимало, ни
најмање не попустити.
не одступити / не одступати ни за педаљ нимало не одступити / одступати,
чврсто остати / остајати при својим ставовима, уверењима, не попустити /
попуштати.
не правити питање из (од) [нечега] прећи преко нечега, не стварати
проблеме око нечега, не стављати замерке на нешто, сложити се с решењем.
не пуштати [некога] с миром узнемиравати некога, досађивати некоме,
не силазити [некоме] с ума стално мислити о некоме, нечему.
не силазити с уста бити главна тема многих разговора.
не скидати (спуштати) ока (очију) с [некога, нечега] нетрсми це, с
нарочитом пажњом посматрати некога, нешто, пил.ити у некога, нешто.
не трепнути <ни> оком (очима) не реаговати на нешто, остати потпуно
хладан, миран, незаинтересован.
не хтети [с неким] ни у цркву не желети с неким имати било каквог посла.
не цветају [некоме] руже нема среће, успеха, тешко му јс, мс иде му добро.
не шали се (шалите се...) главом нипошто то не чини (чими те...) јер можеш
(можете...) имати велике проблеме, јер послс дице могу бити веома озбиљне.
НЕБЕСА
НЕБЕСКИ небески цар Бог.

небеско царство загробни живот, небо, рај.
НЕБО
положају.
бити ни на небу ни на земљи бити у несигурном, несталном,
неодређеном положају. бројати звезде <на небу> 1. беспосличити, дангубити,
ленчарити. 2. бити склон сањарењу; сањарити.
макар фратри с неба падали без обзира шта се десило, без обзира на
небо се затворило јако се наоблачило, небо су прекрили тамни облаци.
небо се отворило (провалило) ударила је јака киша, пљушти, настала је
провала облака, страшан је пљусак.
па да и (макар) секире падају (падале) <с неба> безуеловно, у сваком
случају, без обзира на прилике, по сваку цену. печени голубови падају с неба
велико благостање, изобиље за које није било потребно уложити велики труд.
преврнути (покренути) небо и земљу учинити све што је могуће да би се
нешто остварило, покушати све да би се нешто постигло.
разликовати се као небо и земља бити сасвим различит, потпуно се
припреме.
само печене шеве лете у уста (падају с неба) тамо и без рада има свега у
изобиљу.
НЕБРАН
НЕВЕРА
дати веру за неверу обећати нешто, а потом то не урадити, не одржати дату
реч.
НЕВЕСТА
уместо доброг, вредног.
НЕВИД
видом и невидом јавно и тајно.
НЕВОЉА
беда и невоља велика беда.
НЕГО
него шта свакако, дакако, наравно, дабоме.
НЕДОСТАЈАТИ
карика која недостаје елемент који недостаје да би се извео закључак, да би
се потврдила нека теорија, претпоставка и сл.
НЕДРА
хранити (чувати, грејати, носити) гују на срцу (на прсима, у њедрима)
НЕДРАГ
места до места, од једног до другог безуспешно тражећи помоћ, излаз из
НЕЖЕЉЕН
НЕЖИВ
све живо <и неживо> сви, сви одреда, сви без изузетка, сав народ; све што
постоји.
НАЗАМИСЛИВ
мери.
НЕЗВАН
незвани (непозвани) гост а. онај који је непожељан. б. освајач, нападач.
НЕК(А)
нека буде шта буде шта год се десило, није важно шта ће се десити.
НЕКИ
неки бог нешто непознато.
неки дан пре неколико дана.
неки ђаво нешто.
неким чудом на необјашњив, мистериозан начим.
неко (нека) доба дана (ноћи) одмакло, позно време (дама, моћи).
НЕКОЛИКО
изменити / измењати (разменити) неколико речи поразгоиа рати, попричати.
НЕКРШТЕН
НЕМАТИ
<нема (нигде)> ни крштене (живе) душе никога нема, нигдс никога, пусто је,
празно је.
<немати> ни динара бити потпуно без новца.
да нема (да му није) носа, траву би пасао врло је глуп, ограни чен,
примитиван, по интелектуалним способностима није дале ко изнад животиње.
другог бога нема то је тако и другачије не може бити, ништа друго не
преостаје.
нема (није било) [некоме] равна бити бољи од свих, нико се с неким не може
нема [код некога, у некога] циле миле нема шале.
нема [нечега] ни за лек (лека) нигде се не може наћи, велика је несташица
нечега.
нема <с тим (ту)> шале ствар је озбиљна.
нема <ту> шта нема приговора, свакако.
нема бога то је тако и другачије не може бити, ништа друго не преостаје.
нема говора несумњиво је, очигледно је, не може се порећи.
нема зиме не треба бринути, нема опасности, бојазни, добро је.
нема ништа [од некога] а. на самрти је, смртно је болестан. б. Од њега се
ништа не може очекивати, пропао је, готов је.
нема ништа [од нечега] узалудно је, пропало је, од нечега не треба ништа
очекивати, нема користи од нечега.
нема теорије жарг. нема могућности, немогуће је, не долази у обзир.
нема фрке жарг. нема разлога за бригу, узбуђивање, не треба се журити.
нема шта (чега) нема свега има у изобиљу, у великим количинама.
немам речи не знам шта да кажем, збуњен сам, то је просто невероватно, то је
страшно.
немати <ни> дунста [о нечему] немати појма о нечему.
без устручавања, без икаквих обзира рећи, говорити.
немати душе бити немилосрдан, безосећајан, неспособан за разумевање
туђих невоља и мука.
немати када немати времена.
немати мере бити неумерен, претеривати.
немати мозга <у глави> бити глуп, неразуман.
немати ни главе ни репа бити у нереду, несређен; бити нсјасан, збркан.
немати ни кучета ни мачета бити сам, немати никога о комс сс треба бринути.
немати ни марјаша бити потпуно без новца, немати ни прсби јене паре,
немати ни динара, немати ништа.
бити без икаквих средстава, бити потну мо Гкм новца, немати ни динара,
немати ништа.
немати појма <о појму> [о нечему] не знати ништа о нечему, бити потпуно
неупућен у нешто.
немати стомак (трбух) бити витак.
немати три чисте немати храбрости, бити кукавица, не усудити се.
немати цену бити изузетно вредан, непроцењив.
немаш га шта видети мали, ситан, неугледан, неразвијен.
није (нема) <ни> броја огромна количина, изузетно много, нс измерно (о
није (нема) ни на (за) <један> зуб сасвим је мало, недовол.но је; то је
тога бога нема 1. такав не постоји, нема никог таквог. 2. ни у ком случају, ни по
НЕМИЛОСТ
НЕМИО
НЕМИРАН
НЕМОЈ
немој као качамак (као с качамаком) приштеди мало, не буди толико
расипан.
НЕОБРАН
НЕОЧЕКИВАН
мери.
НЕПОЗВАН
мезвани (непозвани) гост а. онај који је непожељан. б. освајач, иападач.
НЕПРИЈАТЕЉСКИ (придев)
шедати [некога] зло (искоса, криво, кривим оком, мрко, непријатељски,
некога, неигго с неповерењем, с подозривошћу.
НЕПРИЈАТЕЉСКИ (прилог)
■ ледати [некога] зло (искоса, криво, кривим оком, мрко, непријатељски,
гледати некога, нешто с мр / књом, с нетрпељивошћу, с одбојношћу. б. гледати
НЕРАШЧИШЋЕН
имати снерашчишћене (старе)> рачуне с [неким] имати нерешене спорове,
НЕРВИ
изгубити / губити живце (нерве) изгубити / губити стрпљење, изгубити /
губити контролу над собом.
имати слабе (танке) живце (нерве) бити лако раздражљив, бич и склон
ићи (ударати) [некоме] на живце (нерве) нервирати, живцирати,
раздраживати некога.
НЕСЛАН
неслана (папрена) шала неукусна, груба, непримерена, непристојна шала.
НЕСЛУЋЕН
мери.
НЕСРЕЋА
у срећи и несрећи у свакој ситуацији, увек, без обзира на тешкоће.
НЕСРЕЋАН
НЕСТАЈАТИ
земља [некоме] под ногама гори (нестаје) налазити се у тешкој, опасној
ситуацији, бити угрожен.
нестати / нестајати из вида не видети се, не бити видљив, ишчезнути /
НЕСТАТИ
нестати (отићи, пропасти) без трага <и гласа> потпуно нестати, изгубити се,
нестати / нестајати из вида не видети се, не бити видљив, ишчезнути /
НЕСТРПЉЕЊЕ
НЕСТРПЉИВОСТ
НЕЧАСТИВ
НЕЧИСТ
нечисти дух ђаво, сотона.
НЕШТО
зло).
ни
празно је.
<немати> ни динара бити потпуно без новца.
<ни> марјаша не вредети ништа не вредети.
<ни> ока не склопити не заспати ни на тренутак, не моћи заспати.
ни <колико је> црно под ноктом (испод нокта, иза нокта) нимало, ништа, ни
ни амо ни тамо неодређен, колебљив, ни једно ни друго.
ни беле ни црне <рећи> ни да ни не, ни лепо ни ружно, ни позитивно ни
негативно.
ни говора нипошто, не долази у обзир.
ни дај Боже (Бог) (у категоричком одрицању) ни приближно, никако.
ни жена ни девојка нешто неодређено.
ни за длаку нимало, никако, николико.
никако.
ни за шта на свету ни у ком случају, ни под којим условима, никако.
ни из кесе ни у кесу [некоме] а. од тога нема ни користи ни штете. б. бити
индиферентан према нечему.
ни из џепа ни у џеп нема никакве користи, али ни штете, свеједно је (што се
тиче користи, добитка).
ни крста ни имена потпуно непознат, безимен.
нашкодио.
ни мртав ни у ком случају, нипошто.
ни орао ни копао ништа не радити, не предузимати а ипак до бити, имати оно
ни по (под) коју цену нипошто, ни у ком случају.
ни по (под) цену живота нипошто, ни у ком случају, макар платио животом.
ни по чуда ништа нарочито.
ни силом ни милом ни на који начин.
ни тамо ни амо неодређен, колебљив, ни једно ни друго.
ни ту ни тамо нигде, ни на једном месту, неодређено.
ни у ком случају никако, никад, ни под којим околностима, условима.
ни у лудилу ни у ком случају, нипошто, никако.
ни у сну никако, нипошто, ни у ком случају.
ни увом (уветом) не мрднути уопште не реаговати, ништа н предузети.
НИВО
цењен. 2. на најбољи начин, веома квалитетно, врло стручно.
НИГДЕ
празно је.
НИЗ
низ длан окренути променити понашање у складу с нечијим захтевима.
НИЗАК
низакударац нечастан, непоштен, подмукао напад, поступак.
срозати.
НИЗБРДО
ићи низбрдо погоршавати се, назадовати, пропадати.
НИЈЕДАН
пикаква (ниједна) вера непоуздана, бескарактерна, лоша особа.
НИКАКАВ
никаква (ниједна) вера непоуздана, бескарактерна, лоша особа.
НИКО
<и> ником ништа није важно, као да се ништа није десило, то греба
занемарити, нема никаквих последица, све је заташкано.
НЕКО
[никога] није шибао (био, тукао) по ушима <да уради (учини, каже)
[нешто]> нико некога није терао, нико није тра / кио од некога да учини нешто,
неко је нешто учинио својом во / |>ом, без принуде.
нико и ништа безначајан, безвредан човек, никоговић.
нико није од Бога дан нико није незаменљив, нико није заувек иредодређен
за нешто, нико није једини који све зна.
НИОТКУД
ниоткуд гласа потпуна тишина.
НИТ
изгубити / губити нит смести се, збунити се / збуњивати се, деконцентрисати
НИТИ
нит се шије нит се пара физички се дуго времена не мења, стално је у истом
стању (обично о старијој особи).
НИЦАТИ
НИШАН
НИШТА
нема ништа [од некога] а. на самрти је, смртно је болестан. б. од њега се
ништа не може очекивати, пропао је, готов је.
нема ништа [од нечега] узалудно је, пропало је, од нечега не треба ништа
очекивати, нема користи од нечега.
нико и ништа безначајан, безвредан човек, никоговић.
ништа под <милим (драгим)> Богом баш ништа, нимало.
НОВ
НОВАЦ
банци.
новца.
НОВИ
окренути / окретати (обрнути / обртати, преврнути / превртати) сдруги
(нови)> лист поступати / поступати другачије, сунротно од дотадашње праксе,
НОГА
неморално, нечасно, изгубити част, почети живети мечасно.
бити (стајати) једном ногом у гробу бити врло стар и(ли) болестан, бити
пред смрт, бити на самрти.
нити с [неким] на ратној (рђавој) нози бити с неким у свађи, у
непријатељству.
богу иза леђа (за леђима, иза ногу) врло далеко, далеко од ципилације, у
сигурност.
гори [некоме] <земља (тло)> под ногама а. налазити се у тешкој, опасној,
гори [некоме] под петама (ногама) налазити се у великој опасности, бити
угрожен.
дати [некоме] ногу 1. оставити младића или девојку, прекинути љубавну везу с
неким. 2. отерати, истерати некога; дати некоме отказ, отпустити некога.
добити ноге бити украден (обично када се алудира на крађу, а то се не жели
отворено рећи).
доћи [некоме] на ноге доћи лично код некога (показујући му тиме уважавање
или покорност, понизност).
дочекати се на ноге успешно се извући из тешког положаја, из незгодне
ситуације, снаћи се.
нечему кад није право време и(ли) место.
једва се држати на ногама бити веома уморан, осећати се слабо, једва
лаган на ногама који лако хода, који може ходати брзо без потешкоћа, коме
ходање не представља проблем, напор.
ноге су [некоме] над јамом бити близу смрти, бити на самрти.
ноге су се [некоме] одсекле (подсекле, скратиле) јако се уплашио, укочио се
од страха, од великог узбуђења, од изненађења.
обити / обијати (подбити / подбијати) ноге уморити се / умарати се ходајући,
идући од места до места, тражећи нешто.
пасти / падати (спасти / спадати) с ногу јако се уморити / умарати, преморити
се / премарати се, малаксати / малаксавати од много посла.
повући ногу започети први нешто, подстаћи остале да ураде исто.
подметнути / подметати (потурити / потурати, подапети) [некоме] ногу
омести / ометати, онемогућити / онемогућавати некога у неком послу,
онемогућити / онемогућавати нечији успех.
пут под ноге <!> 1. одмах, сместа кренути, упутити се негде. 2. иди! (идите!),
одлази! (одлазите!).
рукама и ногама свим снагама, на све могуће начине.
некога, нешто. стати
на своје (властите) ноге постати самосталан, финансијски независан, стећи
самосталност.
НОЖ
дочекати [некога, нешто] на нож оштро напасти, осудити искритиковати
некога, нешто, непријатељски, с мржњом дочекати некога, нешто.
леђа подмукло напасти / нападати некога, издати / издавати некога, поступити
/ поступати подмукло.
ситуацији.
НОЈ
НОКАТ
бити [с неким] <као> нокат и месо бити с неким врло близак, нераздвојан,
присан.
зубима и ноктима свим силама, свом снагом, грчевито, не бирајући средства.
ни <колико је> црно под ноктом (испод нокта, иза нокта) нимало, ништа, ни
НОС
да нема (да му није) носа, траву би пасао врло је глуп, ограникн, примитиван,
по интелектуалним способностима није далеко изнад животиње.
мишљење.
добити по носу (преко носа) 1. бити оштро укорен, искритикован. 2. бити
премлаћен, добити батине.
онемоћати.
убости носом о земљу пасти, клонути од умора, преморености
убости / забадати (гурнути / гурати, турити / турати, завући / завлачити)
<свој> нос [у нешто] 1. умешати се / мешати се, \ плитати се у туђе ствари;
посао), врло концен| рисано почети / почињати неки посао, неку активност.
залупити (затворити) [некоме] врата пред носом (испред иоса) не
изаћи / излазити (изићи, избити / избијати, искијати, удариги / ударати,
обесити (спустити, покуњити) нос <до пода> а. снуждити се, покуњити се. б.
наљутити се, увредити се.
пасти / падати (побити се) на нос 1. преморити се / премарати се, исцрпсти
се / исцрпљивати се од рада, напора. 2. умрети / умирати, погинути / гинути.
промолити (помолити, показати) нос појавити се, провирити, показати се,
изаћи из заклона, скровишта; изаћи међу људе, појавити се у јавности.
с душом у носу тешко болестан, једва жив, на измаку животних снага,
НОСАТИ
носити
бреме носити бити у другом стању.
дрва у шуму (гору) носити радити непотребан, бесмислен посао
држати (носити) барјак бити први у нечему, предњачити.
имати (носити, вући) [некога] на грбачи издржавати некога, оринути се о
не зна се (ко зна) шта носи дан а шта ноћ будућност је неизвесна и не може
се предвидети, не зна се шта се још све може десити, не зна се исход ствари.
носити (осећати) анђела у срцу осећати душевни мир
носити [некога, нешто] на души бити одговоран за нечију смрт, несрећу.
носити <тешко> бреме на души имати нечисту савест, бити читерећен нечим.
живот.
носити мржњу у срцу мрзети некога, нешто.
носити стомак (трбух) бити трудна, гравидна, носећа.
носити чедо под појасом бити у другом стању.
однети (носити) гаће на штапу материјално пропасти, остати без игде ичега,
НОСИТИ СЕ
НОЋ
<и> дан и ноћ непрекидно, непрестано, стално.
где је Бог рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилације, у недођији, у
гдеје ђаво рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилизације, у забаченом
крају.
дан до ноћи током целог дана, све време.
мрак (тама, ноћ) је прогутао (појео, изјео) [некога, нешто] а.ишчезнути,
не зна се (ко зна) шта носи дан а шта ноћ будућност је неизвесна и не може
се предвидети, не зна се шта се још све може десити, не зна се исход ствари.
НОЋНА
ноћна птица а. онај који се често ноћу проводи с друштвом. б. онај који воли
да ноћу, ван радног времена, обавља своје послове, да нешто ради.
НОЋНИ
НОЋУ
дању и ноћу непрестано, стално, без прекида.
НУЖАН
нужно зло оно што се не може избећи, оно што се трпи јер нема оољег
решења.
НУЛА
бити на нули 1. бити безвредан, бескористан, безначајан, рђав. 1 немати ни
добитак ни губитак у неком послу.
један нула за [некога] неко је у праву, нечији аргументи су јачи, убедљивији.
упустити се / упуштати се у неки посао без средстапа (новца, технике), почети /
ошишати [некога] на нулу ошишати некога до главе, до коже.
свести / сводити [нешто] на нулу укинути / укидати нешто, потмуно
ограничити, сузбити нешто, учинити / чинити нешто немогућим, обезвредити /
обезвређивати нешто.
О
живот [некоме] виси о концу неко је у животној опасности, на самрти.
о својој торби војевати ратовати о свом трошку, обезбеђујући храну сам себи.
о том потом сада није време да се о томе разговара, пустимо сада то, има за
то времена.
ОБА
спавати на оба ува (увета) чврсто, мирно, спокојно спавати не стрепећи ни од
чега.
ОБАВИТИ
ОБАВЉАТИ
ОБАРАТИ
оборити / обарати цену присилити / присиљавати некога да прода робу по
ценој нижој од намераване или реалне.
ОБЕЛИТИ
осветлати (обелити, осветлити) образ истаћи се неким часним делом,
подвигом, учинити нешто што служи на понос, што подиже углед.
ОБЕЉЕН
ОБЕСИТИ
<окачити (обесити) [некога, нешто]> на дуд потпуно занемарити,
запоставити некога или нешто, ни бриге, ништа.
отписати.
обесити (спустити, покуњити) нос <до пода> а. снуждити се, покуњити се. 6.
обесити [некоме нешто] о врат оптеретити некога нечим. ударити / ударати
(дати / давати, зазвонити / звонити, обесити / вешати, изнети / износити)
на велико звоно (на велика звона, на сва звона) широко разгласити /
разглашавати нешто, учинити / чинити нешто јавним, обелоданити /
обелодањивати нешто, говорити о нечему на сва уста.
ОБЕСИТИ СЕ
ватрено).
ОБЕЋАВАТИ
много.
обећати / обећавати [некоме] Маркове конаке обећати / обећавати некоме
много.
обећати / обећавати брда и долине обећати / обећавати некоме нешто
нереално, неоствариво, што се не може испунити, обећати / обећавати много.
обећати / обећавати златна брда обећати / обећавати некоме нешто
обећати / обећавати чуда обећати / обећавати некоме нешто нереално,
неоствариво, што се не може испунити, обећати / обећавати много.
ОБЕЋАТИ
много.
обећати / обећавати [некоме] Маркове конаке обећати / обећавати некоме
много.
обећати / обећавати брда и долине обећати / обећавати некоме нешто
обећати / обећавати златна брда обећати / обећавати некоме нешто
обећати / обећавати чуда обећати / обећавати некоме нешто нереално,
неоствариво, што се не може испунити, обећати / обећавати много.
ОБЗИР
ОБИЈАТИ
обијати (обилазити) <туђе> прагове обилазити многа места у потрази за
решењем, помоћи, обилазити туђе домове тражећи помоћ.
ОБИЛАЗИТИ
обијати (обилазити) <туђе> прагове обилазити многа местау потрази за
ОБИТИ
ОБИЧАЈ
ОБИЧАН
обичан смртник разг. обичан, просечан човек.
ОБЛАК
реалан.
гледати у облаке живети у илузијама, сањарити, фантазирати, заносити се
дићи / дизати (подигнути, бацати) [некога, нешто] у облаке претерано
лутати по облацима живети у илузијама, сањарити, фантазирати, заносити се
узвисити / узвишавати [некога, нешто] до облака претерано нахвалити /
хвалити некога, нешто, истаћи / истицати нечије квалитете, одушевити се /
одушевљавати се неким, нечим.
ОБЛАЧИТИ
ведрити и облачити бити свемоћан, имати сву власт, господарити,
управљати, заповедати; имати главну реч.
ОБРИСАТИ
ОБРНУТИ
напуштати некога, нешто, занемарити / занемаривати некога, нешто. 2.
показати / показивати презир према некоме, нечему игноришући га.
окренути / окретати (обрнути / обртати, одбијати) [нешто] на (у) шалу
озбиљну ствар почети / почињати третирати као шалу, не узимати ствар
озбиљно.
приликама.
ОБРТАТИ
озбиљно.
приликама.
ОБУЋА
некога.
ОВАМО
ОВЦА
сл.
ОГАЊ
огњем и мачем силом, насиљем.
ОГЛЕДАЛО
ОГЊЕНИ
ОГРАДИТИ
ОГРЕЗНУТИ
огрезнути у крви убити много људи, извршити бројне злочине.
ОГРЕШИТИ
ОГУЛИТИ
за нешто.
за нешто.
ОД
од (с) малих (најмањих) ногу од раног детињства, одмалена. од <једног>
динара направити два (пет) бити врло успешан у послу, у обртању, у
оплодњи капитала.
од Адама и Еве 1. од давнина, од постанка човека 2. нашироко, од почетка.
од беде 1. нерадо, безвољно. 1. аљкаво, немарно.
од беса без стварне потребе.
од врата до гњата сав, цео, од главе до пете.
од времена до времена повремено, каткад, ту и тамо.
од главе до пете потпуно, сасвим, целим бићем, у сваком погледу.
од дана до дана свакодневно, непрекидно, непрестано, стално.
од доба покр. времешан, стар, у поодмаклим годинама.
од звезде до звезде од зоре, од јутра до мрака.
од јутра до сутра цео дан (и ноћ), непрекидно, без престанка.
од Кулина бана 1. од давнина, од старине. 2. причати с опширним уводом,
причати надугачко, с мноштвом непотребних детаља.
од оца на сина с генерације на генерацију, од нараштаја на нараштај.
од пете до главе потпуно, сасвим, целим бићем, у сваком погледу.
од пете до темена целим бићем.
од повоја до покрова до рођења до смрти.
од речи до речи а. дословно, ништа не изостављајући (поновити неки исказ).
б. буквално, дословце (превести).
од темеља од постанка, од давнина.
од тога боли мозак то је веома тежак мисаони проблем, то је напорно
умовање.
од часа до часа повремено, али краткотрајно, од времена до времена,
постепено.
ОДАКЛЕ
ОДАПЕТИ
ОДБАЦИВАТИ
забацивати) [некога, нешто] с ума заборавити / заборављати некога, нешто.
ОДБАЦИТИ
ОДБИЈАТИ
озбиљно.
ОДБИЈАТИ СЕ
ОДБИТИ СЕ
ОДБРОЈАТИ
скора смрт, неће још дуго; неко ће ускоро пропасти.
ОДВАЈАТИ
одвајати од <своје> душе строго штедети, трошити новац само за најнужније
(како би се постигао неки циљ).
од онога чега ни сам давалац нема донољно, ускратити / ускраћивати себи у
ставити / стављати (оставити / остављати, одвојити / одвајати, метнути /
метати) [нешто] на страну уштедети / штедети, сачувати / чувати нешто
штедећи.
ОДВАЉЕН
као од брда (брега) одваљен кршан, крупан, јако развијен; врло снажан.
ОДВЕЗАТИ
ОДВОЈИТИ
откинути / откидати (одвојити / одвајати, дати / давати, отргнути) од својих
(властитих) уста одвојити / одвајати од својих недовољних средстава, од
онога чега ни сам давалац нема довољно, ускратити / ускраћивати себи у
штедећи.
ОДВОЈИТИ СЕ
ОДВРАТИТИ
ОДВРАЋАТИ
ОДВРТЕТИ
ОДГОВАРАТИ
одговорити / одговарати на фарбу у карташким играма, одговорити /
одговарати картом исте боје (треф, пик, каро или херц), на противничку карту
одиграти карту исте боје.
ОДГОВОРИТИ
ОДГУРНУТИ
ОДЕЛИТИ
ОДЕЛИТИ СЕ
ОДЕРАТИ
за нешто.
за нешто.
ОДЈЕКНУТИ
сензацију.
ОДЈУРИТИ
скочити (побећи, отићи, одјурити) као опарен побећи, скочити великом
брзином, нагло (од страха, због непријатности и сл.).
ОДЛАЗИТИ
сићи / силазити (отићи / одлазити) с позорнице (са сцене) отићи / одлазити
из јавног живота, изгубити / губити некадашњу популарност, повући се /
повлачити се из активног рада.
ОДЛЕТЕТИ
отићи (ићи, одлетети, вратити се, поћи) Богу на истину
умрети, преминути.
ОДМАРАТИ СЕ
ОДМАЋИ
ОДМЕТАТИ СЕ одметнути се / одметати се од власти престати / престајати

покоравати се власти, закону, отказати / отказивати послушност власти,
ставити се / стављати се ван закона.
ОДМЕТНУТИ СЕ
одметнути се / одметати се од власти престати / престајати покоравати се
власти, закону, отказати / отказивати послушност власти, ставити се /
стављати се ван закона.
ОДМОР
ОДМОТАВАТИ СЕ
клупко се одмотава ствари се разјашњавају, замршена ситуација се бистри.
ОДНЕТИ
ОДОЛЕВАТИ
пркосити (одолевати) времену трајати веома дуго, преко очекивања, више
него што је уобичајено.
ОДРАСТИ
ОДРЕЗАН
ОДРЕШЕН
ОДРЕШИТИ
ОДРЕШИТИ СЕ
ОДРЖАВАТИ СЕ
ОДРЖАТИ
одржати / држати <задату (дату)> реч испунити / испуњаваги, одржати /
грешке.
ОДСЕЋИ СЕ
ОДСЕЧЕН
ОДСКОЧНИ
одскочна даска привремено средство које је од користи у напредовању,
прављењу каријере, основица за даљи развој нечега.
ОДСТУПАТИ
попуштати.
ОДСТУПИТИ
попуштати.
ОДСУТАН
ОДУЗЕТИ
одузети себи живот извршити самоубиство, убити се.
одузети / одузимати [некоме] реч прекинути / прекидати нечији говор,
излагање, дискусију, не дати некоме да даље говори (обично на састанку,
седници, заседању и сл.).
горива у мотор (што се постиже притискаЉем за то предвиђене папучице
ОДУЗИМАТИ
горива у мотор (што се постиже притискањем за то предвиђене папучице
ОЖЕНИТИ СЕ
ОЗЕБАО
чекати (очекивати) [некога, нешто] као озебао сунце жељно, с
нестрпљењем чекати некога, нешто.
ОКАДИТИ
ОКАЉАТИ
окаљати / каљати блатом увредити / вређати, оклеветати / клеиетати некога.
ОКАЧИТИ
сокачити (обесити) [некога, нешто]> на дуд потпуно занема рити,
запоставити некога или нешто, ни бриге, ништа.
ОКВАСИТИ
ОКИВАТИ
ОКИТИТИ СЕ
ОКО (ОЧИ)
бацити / бацати (сипати, сасути) [некоме] песак (прашину) у очи заварати /
заваравати, обманути / обмањивати некога, довести / доводити некога у
заблуду.
освојити девојку или младића.
бости очи штрчати, не уклапати се, не бити у складу с нечим, деловати
непријатно и упадљиво.
да те моје очи не виде не појављуј се више преда мном, не ^цолази више у
часак.
држати (имати) [некога, нешто] на оку (под оком) пажљиво посматрати,
ока) намерно не уочити / уочавати нешто, не жепети видети нешто, правити се
намазати / мазати (замазивати, премазати) [некоме] очи заварати,
затворити / затварати очи пред [нечим] намерно не уочити / уочавати
нешто, не желети видети нешто, правити се невешт, ие желети се суочити са
имати мрену на очима бити заслепљен, не бити способан за мормално
имати око за [нешто] добро запажати, примећивати, имати развијен осећај за
лепо, уочавати лепе ствари.
часак.
собом, избезумити се.
гаранције, тек тако. на трен <ока> само за кратко време, врло краткотрајно.
не моћи [некога, нешто] <очима> видети мрзети некога, непгго.
не скидати (спуштати) ока (очију) с [некога, нечега] нетремице, с нарочитом
пажњом посматрати некога, нешто, пиљити у некога, нешто.
не трепнути <ни> оком (очима) не реаговати на нешто, остати потпуно
око (оком) у око (очи у очи) насамо с неким, у двоје, непосредно, лицем у
лице, сучелице; отворено, искрено.
отворити / отварати [некоме] очи открити / откривати некоме истину, помоћи /
помагати некоме да уочи суштину, упозорити / упозоравати некога на нешто.
очи су [некоме] искочиле 1. избуљити очи од муке. 2. Широм отворити очи од
запрепаштења, чуђења, неверице.
очи у очи (око у око) насамо с неким, у двоје, непосредно, лицем у лице,
сучелице; отворено, искрено.
се. пасти / падати (упасти / упадати, ударити / ударати) [некоме] у очи
привући / привлачити пажњу, бити веома уочљив, упадљив, нападан, штрчати
ситуацију.
погледати / гледати смрти у очи бити, наћи се у непосредној животној
опасности, суочити се са смрћу.
порасти / расти у [нечијим] очима стећи / стицати нечије поштовање, стећи /
стицати углед у некога.
прелетети очима (оком) погледати на брзину, површно, летимично погледати
неки текст.
човек од ока леп, згодан човек.
шарати очима не гледати равно у очи, скретати поглед.
шибати [некога] очима (погледом) упућивати некоме љутите погледе.
ОКРВАВИТИ
гинути.
ОКРЕНУТИ
прави пут помоћи / помагати некоме да промепи свој дотадашњи лош,
низ длан окренути променити понашање у складу с нечијим игхтевима.
окренути батину 1. променити ситуацију, односе. 2. предузети енергичније,
оштрије мере.
окренути дипле променити став, држање.
супротно.
се тешкоће, проблеми забораве, заборавити / заборављати на непријатне
озбиљно.
приликама.
ОКРЕНУТИ СЕ
се.
окренути се на добро поћи повољним правцем, повољно се развијати.
ОКРЕТАТИ
да се тешкоће, проблеми забораве, заборавити / заборављати на непријатне
озбиљно.
приликама.
ОКРЕТАТИ СЕ
ОКРЕЧЕН
ОКРЊИТИ
ОКРУГАО
округло па на ћоше нејасно, неодређено; лукаво, препредено.
ОКУПИТИ
окупити / купити (позвати / позивати) [некога] под заставу (барјак) позвати /
позивати некога у борбу, у војску, мобилиса■ги за акцију, за рат.
ОКУПИТИ СЕ
ОКУШАТИ
окушати / кушати (покушати, пробати) срећу предузети / предузимати нешто
ОЛАЈАВАТИ
уста говорити (хвалити, кудити и др.) огворено, јавно, без устезања, много,
ОЛОВО
говорити оно што је поверено, не одавати ни коме тајну.
ОЛТАР
довести (повести) [некога] пред олтар оженити се неким, венчати се с неким.
стати (изаћи) пред олтар венчати се (у цркви).
ОМАСТИТИ
омастити вешала бити обешен.
омастити колац бити набијен на колац, бити усмрћен набијањем на колац.
омастити куршум погинути од метка, куршума.
омастити џеп доћи до новца, зарадити новац.
вешалима.
ОМЕГА
алфа и омега 1. почетак и крај. 2. суштина, бит. 3. (о особи) свемоћан.
ОМЕРИТИ
ОМИРИСАТИ
омирисати (не омирисати) барут (не) стећи <прво> борбено искуство, (не)
бити на фронту.
ОМОТАТИ
ОМРСИТИ
вешалима.
ОМРЧИТИ
омрчити гаће доживети неуспех, пропасти, настрадати.
ОМЧА
упропастити, уништити некога, покушати / покуш^вати истиснути некога из
ОНАЈ
онај горе Бог.
оне ствари еуфем. секс, полни однос.
они горе виши у хијерархији, власт.
ОНАКО
ОПАК
ОПАЛИТИ
размишљања, с великом сигурно шћу, увереношћу.
ОПАНАК
па> ком(е) обојци (обојак), ком(е) <ли> опанци (опанак) па како коме буде,
како ко прође, како се коме посрећи.
изаћи из опанка (опанака) 1. бити сељачког порекла, понаша ги се
некултурно, неуглађено. 2. ослободити се примитивизма, некултурог
понашања.
ОПАРЕН
скочити (побећи, отићи, одјурити) као опарен побећи, скочи ти великом
ОПЕПЕЛИТИ
не дати <се> <ни> опепелити не желети ни чути за нешто.
ОПИПАТИ
опипати / пипати [некоме] било (пулс) испитати / испитивати нечије
мишљење, ставове, расположење.
ОПИСАТИ
представити / представљати) [нешто, некога] у правој боји приказати /
приказивати (видети и др.) онако како јесте, реално.
доброј) боји приказати / приказивати (видети и др.) улепшано, оптимистички.
представити / представљати) [некога, нешто] у црној (тамној, ружној) боји
приказати / приказивати (видети и др.) неповољно, негативно, песимистички.
ОПИСИВАТИ
ОПИТИ СЕ
напити се (опити се) као земља (мајка, ћускија) опити се до потпуног
пијанства, до бесвести.
ОПЉАЧКАТИ
ОПЉУНУТИ
опљунути длан (дланове) прихватити се посла, прионути на посао.
ОПРАВИТИ
ОПРАТИ
опрати [некоме] уши изгрдити некога.
опрати / прати (умити / умивати) руке скинути / скидати са себе одговорност,
дистанцирати се од нечега (лошег, негативног).
ОПРОСТИТИ СЕ
опростити се са <овим> светом умрети.
ОПРУЖИТИ
опружити корак пожурити, похитати, поћи брзим ходом.
ОПРУЖИТИ СЕ
ОПТУЖЕНИЧКИ
седети на оптуженичкој клупи одговарати пред судом.
ОПУСТИТИ
ОПШТИ
у главним (основним, општим) цртама 1. углавном; отприлике. 2. сажето,
укратко.
ОРАТИ
ни орао ни копао ништа не радити, не предузимати а ипак добити, имати оно
ОРАХ
тврд орах 1. тежак, веома тешко савладив проблем. 2. непопустљива особа;
онај који пружа снажан отпор, који се опире.
ОРЕОЛ
скинути / скидати [светачки] ореол приказати / приказивати без лажног сјаја,
онаквим какво јесте.
ОРЛОВ
орлово гнездо ирон. неуредан кревет или спаваоница.
ОРУЂЕ
бити слепо оруђе (слепим оруђем) у [нечијим] рукама покорно извршавати
туђу вољу, бити средство за остваривање нечијих циљева.
ОРУЖЈЕ
бацити оружје напустити борбу.
звецкати оружјем претити ратом, показивати своју спремност на рат,
положити оружје предати се, покорити се некоме, одустати од даље борбе.
борбе.
ОСАЛ (ОСАО)
ОСВЕТЛАТИ
ОСВЕТЛИТИ
ОСЕТИТИ СЕ
ОСЕЋАТИ
волети (мрзети, осећати) из дубине душе (срца) у највећој мери, највише
што је могуће, искрено волети (мрзети, осећати).
осећати (имати) [некога] за ушима осећати, слутити да ће неко доћи, појавити
се.
осећати [некога] за вратом имати осећај да те неко прогони; бити прогоњен
од некога.
осећати барут у ваздуху предосећати, наслућивати, предвиђати рат.
ОСЕЋАТИ СЕ
осећати се (бити) као риба на сувом осећати се непријатно; осећати се
ОСЕЦАТИ
ОСИЊЕ
ОСИЊАК
дирнути / дирати (пецнути, такнути) у осињак дирнути / дирати у опасну
ствар, осетљиво место, уплести се / уплетати се, мешати се у врло опасне
ОСИЊИ
уплести се / уплетати се, мешати се у врло опасне послове, отворити /
отварати осетљива и незгодна питања.
дирнути / дирати (такнути) у осињак (осиње гнездо) дирнути / дирати у
ОСИПАТИ
ОСЈИ
осиње (осино, гујско, змијско, стршљеново, зољино) гнезДО а. опасно
ОСКУДАН
оскудно (слабо, танко, жалосно, сиромашно) стање сиромамггво.
ОСЛОБОДИТИ СЕ
ослободити се бремена породити се, донети бебу на свет.
ОСМЕХ
развући уста <у осмех (смех)> насмешити се, насмејати се.
ОСМЕХИВАТИ СЕ
смејати се (осмехивати се) од ува до ува (од увета до увета) широко и
весело се смејати, осмехивати због осећања велике радости коју није могуће
сакрити.
ОСМЕХНУТИ СЕ
ОСМИ
осмо <светско> чудо 1. нешто сасвим необично. 2. нешто већ нознато, виђено
што се представља као чудно.
ОСНОВНИ
укратко.
ОСОБА
ОСОЛИТИ
некогау тежак положај, осветити се, напакостити некоме.
ОСТАВИТИ
оставити (напустити) овај светумрети.
узнемирити / узнемиравати, не дирати некога, не сметати некоме.
оставити / остављати (пуштати) [нешто] по страни занемарити /
занемаривати нешто, не бавити се нечим, не водити рачуна о нечему, не узети
/ не узимати нешто као предмет разматрања; оставити / остављати нешто за
касније.
оставити / остављати [некога] на цедилу изневерити некога, не помоћи
некоме у невољи.
оставити / остављати репове <иза себе (за собом)> не завршавати послове,
остављати послове незавршене.
остављати некога, нешто без заштите, без номоћи, у потпуној зависности од
штедећи.
ОСТАВЉАТИ
дозвољавати некоме да самостално поступа, <>могућити / омогућавати некоме
узнемирити / узнемиравати, не дирати некога, не сметати иекоме.
<>ставити / остављати (пустити / пуштати) [нешто] на миру више не дирати,
/ не узимати нешто као предмет разматрања; осавити / остављати нешто за
касније.
мредати / предавати (оставити / остављати, препустити / препуштати)
штедећи.
ОСТАЈАТИ
остати / остајати по страни не узети / не узимати учешћа у нечему, не
умешати се / не мешати се у нешто.
ОСТАТИ
бити (остати) у ваздуху бити нерешен, неокончан.
погинути.
остати (стајати) као укопан од чуда остати, бити забезекнут, запањен.
остати без гаћа све изгубити, осиромашити.
остати без даха 1. запањити се, препасти се, уплашити се. 2. Не моћи дисати.
3. не моћи пратити темпо нечега.
остати на девојци покр. остати без мушког наследника у породици.
остати на друму бити препуштен сам себи.
остати отворених уста бити врло изненађен, шокиран.
остати сув потрошити, изгубити сав новац, остати без новца
остати / остајати (вратити се / враћати се) празних шака нс добити / не
стати (остати) на пола (по) пута не завршити започето, не извести нешто до
краја, одустати од нечега.
ОСТВАРИВАТИ
ОСУТИ
отворити (осути, сасути) паљбу (ватру) на [некога, нешто] почети некога
оштро нападати речима, жестоко некога критиковати.
ОСУШИТИ
осушити (отрти) [некоме] сузе утешити некога.
ОТАВА
ОТАНЧАТИ
ОТАНЧИТИ
ОТАЦ
ОТВАРАТИ
омогућавати некоме приступ; радо примати. 6. пружити / пружати некоме,
отворити / отварати [некоме] очи открити / откривати некоме истину, помоћи
/ помагати некоме да уочи суштину, упозорити / упозоравати некога на нешто.
отворити / отварати уста проговорити / говорити, почети / почињати говорити.
нешто непријатно, болно, обновиги / обнављати нечије болне, неугодне
успомене.
ОТВОРЕН
разумљив. гледати (слушати и др.)
отворених уста гледати (слушати и др.) врло пажљиво, помно.
жива (отворена) рана болна, мучна успомена, туга која не пролази.
остати отворених уста бити врло изненађен, шокиран. отворена срца
искрено.
под ведрим (отвореним) небом а. напољу, на отвореном. б. Без крова над
читам те (га...) као <отворену> књигу твоје (његове...) намере су ми сасвим
јасне.
ОТВОРИТИ
отворити [некоме] уста присилити, приморати некога да говори.
отворити <добро> уши пажљиво слушати (и трудити се да се запамти што
више).
отворити / отварати [некоме] очи открити / откривати некоме истину, помоћи
/ помагати некоме да уочи суштину, упозорити / упозоравати некога на нешто.
успомене.
ОТВОРИТИ СЕ
ОТЕГНУТ
реду.
ОТЕГНУТИ
отегнути све четири погрд. умрети, преминути, издахнути, црћи.
отегнути шију умрети.
ОТЕГНУТИ СЕ
отегнути се (бити дуг) као гладна (зла, царева) година трајати веома дуго,
чинити се изузетно дугим, имати утисак да време споро пролази.
отегнути се као гладан дан трајати веома дуго, чинити се изузетно дугим,
имати утисак да време споро пролази.
ОТЕЛИТИ СЕ
ОТЕРАТИ
ОТЕТИ
ОТИМАТИ
ОТИСНУТИ СЕ
ОТИЋИ
отићи (преселити се, поћи) на онај (други) свет умрети, преминути.
отићи (претворити се) у дим пропасти, нестати без трага, ишчезнути.
отићи без дана прерано умрети, рано умрети.
отићи бестрага пропасти.
отићи до беса пропасти, нестати без трага.
отићи на буњиште бити одбачен као неспособан.
отићи под (у) воду пропасти, нестати.
отићи у бестраг пропасти.
отићи у ветар бити лако, олако, лакомислено потрошен (о новцу).
отићи у запећак бити запостављен, занемарен.
отићи у кош бити одбачен, оцењен као безвредан, лоше проћи.
ОТКАКО
откако је гавран поцрнео одувек. откако је света <и века> одувек.
ОТКИДАТИ
ОТКИНУТИ
ОТКИНУТИ СЕ
ауторитета, од претерано строге или патријархалне средине, еманциповати се.
ОТКРИВАТИ
открити / откривати рупу на саксији ирон. изнети / износити познате,
баналне чињенице, нешто одавно познато представити / представљати као
ново и непознато.
непознато.
ОТКРИТИ
признати све, ништа не прикривати, не прећуткивати.
непознато.
ОТКУДА
ОТПЕВАТИ
отпевати баладу 1. одати. 2. лоше завршити.
ОТПИСАТИ
ОТПИСИВАТИ
ОТПОР
ОТПРАВИТИ
отпремити (отправити) [некога] у суво грожђе уништити, упропастити
некога.
ОТПРЕМАТИ
ОТПРЕМИТИ
отпремити (отправити) [некога] у суво грожђе уништити, упропастити
некога.
ОТРГНУТИ
ОТРТИ
некога.
ОТРЧАТИ
јурнути / јурити (отрчати / трчати, бежати и сл.) као без главе
брзо, сметено, у паници.
ОФАРБАТИ
свим фарбама премазан (офарбан) препреден, лукав, преве јан.
ОЦЕПИТИ
оцепити [некоме] батине избатинати некога (по казни).
ОЧЕКИВАТИ
чекати (очекивати) [некога, нешто] као озебао сунце жељно, с нестрпљењем
чекати некога, нешто.
ОЧЕНАШ
говорити [нешто] као оченаш говорити напамет, механички; одлично, без
грешке говорити.
знати [нешто] као оченаш одлично знати, познавати нешто, знати нешто
напамет.
ОЧИСТИТИ
испразнити (очистити) [некоме] џеп (џепове) измамити од искога новац, узети
некоме новац.
ОЧИТАТИ
грдити некога, прекорити / корити некога, упозо1>и ти / упозоравати некога на
грешке.
очитати / читати [некоме] буквицу прекорити / корити, изгрди| п / грдити
некога.
ОЧНИ
ОШИНУТ
стајати (стати, застајати, бити) као громом ошинут (ударен, погођен) остати
пренеражен, запрепаштен, забезекнут, јако ишенађен.
ОШТАР
ОШТРИТИ
некога, припремити се / припремати (е за свађу с неким.
набрусити / брусити (наоштрити / оштрити) зубе на [нешто] имати, осетити /
осећати, показати / показивати велику жељу за нечим (обично за неким јелом).
оштрити мач (мачеве) припремати се за рат.
ОШТРИЦА
ПА
<па> ком(е) обојци (обојак), ком(е) <ли> опанци (опанак) па како коме буде,
како ко прође, како се коме посрећи.
било.
<па> пукло куд пукло ма шта се догодило, шта год се десило, било шта
било.
<па> џа или бу једно или друго, или или, мора се донети одпука.
било па <и> није завршено је, готово је, прошло је, неће се више вратити,
отишло је у неповрат; као да се ништа није ни догоди
и (па) мирна Бачка и све је у реду, све ће бити у реду
па да и (макар) секире падају (падале) <с неба> безусловно, у сваком
случају, без обзира на прилике, по сваку цену.
ПАДАТИ
адкције [некоме, нечему] падају неко, нешто губи у значају, у угледу, нешто
губи на вредности.
олакшавати бол, патњу, ослободити / ослобађати <>д непријатности, утешити /
тешити.
пасти / падати (упасти / упадати, ударити / ударати) [некоме] у очи привући
/ привлачити пажњу, бити веома уочљив, упадљив, нападан, штрчати.
пасти / падати [некоме1 на терет бити на нечијој бризи, живети на нечији
рачун, финансијски оптеретити / оптерећивати некога, наметнути се / наметати
се некоме као обавеза, брига.
пасти / падати на [нечија] леђа (плећа) пасти некоме на терет, бити на
нечијој бризи, живети на нечији рачун, финансијски оптеретити / оптерећивати
некога, наметнути се / наметати се некоме као обавеза, брига.
прашина пада на нешто падати у заборав.
сести (пасти / падати) на дупе (гузицу) запрепастити се, забезекнути се,
веома се изненадити, шокирати се.
изобиљу.
ПАДЕЖ
ПАЗИТИ
брижљиво.
чувати (гледати, пазити) [некога, нешто] као зеницу ока <свога> односити
се према некоме или нечему изузетно брижљиво, поступати с неким, с нечим с
највећом пажњом, чувати некога или нешто као највећу драгоценост.
ПАКЛЕН
паклени тихохођа ђаво, враг.
ПАКРАЧКИ
пакрачки декрет ирон. отпуштање из службе, с посла, отказ.
ПАЛАЦ
ПАЛИТИ
касно палити споро, тешко схватати, закључивати.
палити и жарити самовољно, деспотски, безобзирно управљати, поступати,
владати.
ПАЉБА
ПАЉЕЊЕ
ПАМЕТ
<то је> да ти памет стане у то је немогуће поверовати, да не поверујеш, то је
несхватљиво, то је потпуно глупо, неразумно.
бити [некоме] на (у) памети бити некоме у мислима, у сећању.
где ти (му, јој...) је била памет? разг. како си (је...) могао (могла...) учинити
далеко је од памети бесмислено је, немогуће је.
довести (дозвати, призвати) [некога] <к> памети опамешш, уразумити
у некога.
научити [некога] памети опаметити, уразумити некога казном, присилити /
присиљавати некога да се понаша разумно.
памет у главу! опамети се (опаметите се, опаметимо се), добро промисли
(промислите, промислимо) пре него што нешто урадиш (урадите, урадимо),
доста је било забаве, лудовања.
пребирати [нешто] по (у) памети присећати се, покушавати се сетити нечега,
тражити у мислима решење за нешто.
призвати / призивати [нешто] у памет присетити се / присећати се нечега.
просипати (продавати) памет правити се паметан, мудровати, паметовати,
разметати се својом интелигенцијом или знањем.
солити [некоме] памет наметати некоме своје мишљење, ставове,
беспотребно давати некоме савете; представљати нешто у повољном светлу.
ту стаје памет у то је немогуће поверовати, да не поверујеш, то је
утерати [некога] у памет опаметити, уразумити некога, присилити /
присиљавати некога да се понаша разумно, помоћи некоме да се понаша
разумно.
утерати [некоме] памет у главу опаметити, уразумити некога, присилити /
разумно.
ПАМУК
мекан као памук а. мека срца, доброћудан, веома добар. б. мекан (о месу и
сл.).
ПАЊ
ПАПАК
ПАПИР
ПАПРЕН
ПАПРИКАШ
направити од [некога] паприкаш премлатити, пребити некога.
ПАПУЧА
држати [некога] под папучом држати некога у зависном, подређеном
положају (о супругу).
ПАРА (1)
ПАРА (2)
бити под паром бити припит.
пуном паром 1. пуном брзином, што је могуће брже. 2. свом снагом, не
штедећи снагу.
ПАРАГРАФ
искривити се као параграф повити се, имати лоше држање те ла (о човеку).
ПАРАТИ
парати (пропарати) [некоме нешто] уши а. непријатно дело вати на слух,
непријатно, иритирајуће звучати (о звуковима, музици, гласовима). б. сметати
некоме, иритирати, нервирати некога (о начину изражавања, о граматичким
или стилским грешкама у говору).
ПАРАТИ СЕ
ПАРЕ
новца.
намлатити / млатити (направити / правити / згрнути / згртати) паре
ПАС
гладан као пас веома гладан.
мршав као пас врло мршав.
моступати с [неким] као са псом лоше, нехумано поступати с иеким.
бити у лошим односима, живети с неким у сталном и еприј атељству.
ПАСЈИ
изгрдити [некога] на пасја уста жестоко, грубо изгрдити, псовати некога.
студен.
пасја вера непоуздана, бескарактерна, лоша особа.
пасјим зубима с великом муком, уз велике напоре, уз много тешкоћа.
прилепити се (прикачити се, приквачити се) као чичак уз пасји реп бити
досадан, наметљив.
просути [на некога] пасју чорбу оклеветати, оцрнити некога.
ПАСОШ
ПАСТИ (1)
ватрено).
тешити.
као да је пао с Марса сасвим је ван тока догађаја, потпуно је необавештен;
луд је.
коцка је пала на [некога] неко је на реду да нешто учини, неко је изабран да
нешто уради, одређено је да неко нешто уради.
није [неко] пао с крушке није неко луд, наиван (да нешто уради).
погинути.
се.
пасти (пљеснути, пљоснути, пружити се) као проштац при паду се опружити
целом дужином тела по тлу, читавим телом ударити о тло.
срозати.
широк при паду се опружити целом дужином гела по тлу, читавим телом
пасти (упасти, доћи) [некоме] у шаке 1. пасти под нечију власт. 2. добити
пасти на гузицу (дупе) <од чуда и сл> запрепастити се, забезекнути се, јако
се изненадити, зинути од чуда.
пасти на теме 1. запрепастити се, забезекнути се, силно се изненадити. 2.
бити луд, правити глупости, полудети.
пасти у воду пропасти, нестати.
пасти у гвожђе бити ухапшен, доспети у затвор.
пасти у гроб умрети.
пасти у кревет тешко се разболети, постати немоћан, непокретан, везан за
кревет. пасти у постељу разболети се.
пасти у прашину пасти у заборав, бити заборављен.
/ привлачити пажњу, бити веома уочљив, упадљив, нападан, штрчати.
пасти / падати [некоме] на терет бити на нечијој бризи, живети на нечји рачун,
престајати досађивати некоме, престати / престајати гњавити некога, оставити /
остављати некога на миру.
терет је [некоме] пао са срца ослободити се, решити се велике
бриге, проблема, тегобе. упала је (пала је) [некоме] секира у мед доћи до
велике добити, наћи се у веома повољној ситуацији, доћи до положаја; имати
велику срећу.
ПАСТИ (2)
примитиван, по интелектуалним способностима није далеко изнад животиње.
знање о нечему.
ПАСУЉ
просто као пасуљ сасвим једноставно, некомпликовано.
ПАТИТИ
проблема.
ПАЧЈИ
ПАША (1)
ПАША (2)
ПЕВАТИ
ставовима.
ПЕДАЉ
педаљ по педаљ мало-помало.
попуштати.
ПЕНИТИ СЕ
пенити се од беса веома се нервирати, љутити.
ПЕЊАТИ
ПЕПЕО
претворити (оборити, обратити, смрвити, сатрти, самлети, срушити)
[некога, нешто] у прах <и пепео> потпуно уништити некога, нешто.
ПЕРЈЕ
ПЕРО
миловати (гладити) [некога] пером бити сувише благ, благонаклон према
некоме.
ставити [нешто] под перо записати, забележити.
узети перо у руке почети писати; почети се бавити писањем.
човек од пера књижевник, писац.
ПЕСАК
заблуду.
ПЕСМА
ставовима.
ПЕСНИЧКИ
песничка душа човек песничких осећања.
ПЕТ
успеха.
за пет 1. изврстан, одличан. 2. изврсно, одлично.
не зна да броји до три (пет) не зна ништа, глуп је, ограничен је.
пет за девет дати [некоме] обманути, преварити некога.
пет на девет на брзину, летимично.
ПЕТА
гори [некоме] под петама (ногама) налазити се у великој опасности, бити
угрожен.
дати / давати петама (ногама) ветра (крила, ватру) побећи великом
брзином, што је могуће брже, побећи главом без обзира.
од главе до пете потпуно, сасвим, целим бићем, у сваком погледу, у свему.
од пете до главе потпуно, сасвим, целим бићем, у сваком погледу, у свему.
ПЕТАК
у ретке петке врло ретко.
ПЕТАО
црвени петао пожар, ватра.
ПЕТАР
скупо.
ПЕТИ
ПЕТЉА
имати петљу (петље) бити храбар, смео, одважан.
стегнути (стиснути) петљу скупити, смоћи храброст, усудити се.
ПЕТНИ
из петних жила из све снаге, што је могуће јаче, с крајњим напором.
ПЕЋИ
пече [некога] на души тиштити; бити лоше воље, нерасположен, узнемирен.
ПЕЋИ СЕ
пећи се на тихој ватри бити дуго и непрекидно изложен опасностима,
ПЕЦАТИ
ловити (пецати) у мутној води користити за себе нерегуларну, компликовану,
несређену ситуацију.
ПЕЦНУТИ
ПЕЧАТ
дати / давати <свој (властити)> печат [нечему] дати / давати обележје,
ПЕЧЕН
изобиљу.
ПЕЋИ
гризе (мучи, пече) ме (га, је...) савест због нечега дубоко, веома жалим
ПИЈАН
срећом.
нечега.
мртав пијан потпуно пијан, пијан до бесвести.
пијан до даске потпуно пијан.
пијан као гајде сасвим пијан.
пијан као дуга потпуно пијан.
пијан као мајка (батина, дрво, земља, смук, ћускија, чеп) потпуно пијан.
пијан као свиња јако пијан, опијен до бесвести.
трештен пијан потпуно пијан.
ПИЈЕДЕСТАЛ
говорити с пиједестала говорити с висине, надмено, уображено.
ПИК
имати пик на [некога, нешто] 1. желети напакостити некоме, прогонити некога,
нанети штету нечему. 2. желети освојити некога, нешто, желети поседовати
нешто, покушати овладати нечим; истрајати у нечему.
ПИЛЕ
ПИЛЕЋИ
ПИЛУЛА
ПИЉИТИ
некога. 2. са завишћу гледати како неко једе (о гладном човеку).
ПИПАК
пустити / пуштати <своје> пипке изокола, тајно испитивати, тајно покушати /
покушавати доћи до информација, тајно деловати у своју корист.
ПИПАТИ
опипати / пипати [некоме] било испитати / испитивати нечије мишљење,
ставове, расположење.
опипати / пипати [некоме] пулс испитати / испитивати нечије расположење,
ставове, намере, сазнати шта неко мисли о нечему.
ситуацији због непознавања чињеница, околности и сл„ остајати, бити у
ПИРИТИ
ПИСАТИ
зло се [некоме] пише предстоји некоме несрећа, некога очекује велика
невоља.
написати / писати нешто на нечију адресу обратити се / обраћати се
писмено некоме.
пише [некоме] на челу видљиво је некоме на лицу, одмах се види ко је и шта
је неко, види се шта неко намерава, смера.
ПИТА
ПИТАЊЕ
без <ичијег> питања не тражећи допуштење.
питање живота и смрти нешто судбоносно.
питање је времена не зна се, неизвесно је када ће нешто бити, десити се, али
је то неминовно, сигурно ће се десити, збити.
ПИТАТИ
бога питај не зна се, нико не зна, непознато је.
питај Бога неизвесно је, не зна се.
ПИТИ
пити као смук пити претерано много, бити алкохоличар.
ПИШАТИ
пишати на коприве бити безразложно лоше воље, ширити мрзовољу.
ПИШИВ
ПИШЉИВ
ПИШТАТИ
ПЛАВ
ПЛАДАЊ
ПЛАКАЊЕ
раме за плакање онај који је увек спреман да стрпљиво саслуша нечије
проблеме, да теши некога.
ПЛАКАТИ
богу је плакати велика штета, за жаљење, жалосно, у лошем стању.
плакати као киша јако плакати.
ПЛАН
позадини.
ПЛАСТ
ПЛАТИТИ
<последњи> дуг Богу платити преминути, умрети.
платити главом (животом) изгубити живот, погинути (због нечега учињеног,
због уверења и сл.).
платити / плаћати рачун (цех) [за нешто] испаштати, сносити последице,
настрадати / страдати због нечега.
ПЛАЋАТИ
настрадати / страдати због нечега
плаћати дуг [нечему] испаштати због нечега, сносити последице.
ПЛАЧ
ПЛАШИТИ СЕ
ПЛАШЉИВ
ПЛЕВА
бити [некога, нечега] као плеве има некога, нечега врло много, у изобиљу,
има [некога, нечега] као плеве има некога, нечега врло много, у изобиљу,
ПЛЕМЕНИТ
ПЛЕСТИ
муцати.
ПЛЕЋА
ПЛИВАТИ
пливати (давити се, гушити се и сл.) у изобиљу бити веома имућан, живети
у материјалном благостању.
пливати као секира ирон. не знати пливати.
пливати низ воду ићи линијом мањег отпора, понашати се, радити у складу са
већином, бити конформиста.
пливати у благу живети у изобиљу, у богатству.
пливати у богатству бити веома богат, имућан, живети у изобиљу.
пливати уз воду радити, поступати супротно већини, бити неконформиста.
ПЛИТАК
некога.
проблема.
ПЛОВИТИ
реалан.
ПЛОД
дати плода довести до резултата.
уродило је (уродиће) [нешто] плодом постићи успех, остварити резултат,
успешно нешто завршити.
ПЛОДАН
ПЛОТ
нечега.
ПЛОЧА
причу.
ПЉЕСНУТИ
трен ока.
пасти (пљеснути, пљоснути, пружити се) као проштац при паду се
опружити целом дужином тела по тлу, читавим телом ударити о тло.
ПЉОСНУТИ
ПЉУВАТИ
пљунути / пљувати [некоме] у (на) браду осрамотити / срамотити,
омаловажити / омаловажавати, понизити / понижавати некога.
пљунути / пљувати [некоме] у лице увредити / вређати, осрамотити /
срамотити, омаловажити / омаловажавати, понизити / понижавати некога.
ПЉУНУТИ
пљунути себи у брк осрамотити се.
пљунути у длан (у дланове) прихватити се посла, прионути на посао.
пљунути / пљувати [некоме] у (на) браду осрамотити / срамотити,
омаловажити / омаловажавати, понизити / понижавати некога.
пљунути / пљувати [некоме] улице увредити / вређати, осрамотити /
срамотити, омаловажити / омаловажавати, понизити / понижавати некога.
ПЉУШТАТИ
ПО
<по> цели (цео, читав) боговетни (божји) дан све време, то ком целог дана.
по (под) цену живота без обзира на све околности, уз опасност да се изгуби
живот.
по буџацима кришом, тајно.
по млеку по мајци, с мајчине стране (о сродству).
по природи (из природе) ствари како се уобичајило, како је уобичајено, онако
како се обично дешава.
по свежим траговима одмах, непосредно након неког догађаја.
по свој прилици судећи по свему, врло вероватно, највероватније, чини се.
ПО (= ПОЛА)
не вреди (не ваља) <ни> <по (пола)> луле дувана не вреди ништа, потпуно
је безвредно, бескорисно.
слушати на (са) по (пола) ува (увета) незаинтересовано, непажљиво,
растресено слушати.
човек и по добар и поштен, ваљан човек.
ПОБЕДА
тесан резултат (победа) победа остварена с малом разликом или предношћу
над противником.
ПОБЕСНЕТИ
да човек полуди (побесни) неиздрживо, неподношљиво, веома тешко,
психички тешко подношљиво.
ПОБЕЋИ
врагу из торбе искочити (скочити, утећи, побећи, испасти) вешто се спасити,
извући из тешке ситуације; лукаво се снаћи у тешкој ситуацији.
ауторитета, од претерано строге или патријархалне средине, еманциповати се.
ПОБИЈЕН
ПОБИТИ СЕ
се / исцрпљивати се од рада, напора. 2. умрети / умираги, погинути / гинути.
ПОБОСТИ
побости заставу забости, ставити заставу као знак победе, освајања.
ПОБРАТИ
побрати / брати (покупити / купити) аплаузе постићи / постизаги успех,
ПОВАДИТИ
вадити (повадити) [некоме душу] намучити / мучити, измалгретирати /
малтретирати некога, досадити / досађивати, додијаги / додијавати некоме.
ПОВЕЗАН
ПОВЕРОВАТИ
ПОВЕСТИ
довести (повести) [некога] пред олтар оженити се неким, венчати се с неким.
повести / водити (заиграти / заигравати, завртети) коло ступити на чело, бити
на челу неког покрета, неке акције, покренути / покретати неку акцију.
ПОВЕЋАЛО
ПОВИЈАТИ
савити / савијати (повити / повијати) кичму <[пред неким]> покорити се /
покоравати се некоме, додворити се / додворавати се некоме.
ПОВИЈАТИ СЕ
ПОВИСИТИ
ПОВИТИ
повити (савити, погнути) шију прихватити нечију доминацију, контролу, власт,
покорити се некоме, помирити се с нежељеним положајем.
ПОВЛАЧИТИ
ПОВЛАЧИТИ СЕ
повући се / повлачити се од света усамити се / усамљивати се, изоловати се.
ПОВОЈ
ПОВРАТИТИ
ПОВРАТИТИ СЕ
душа се [некоме] повратила опоравити се, прикупити снагу, одморити се.
ПОВРЕДИТИ
успомене.
ПОВРЕЂИВАТИ
успомене.
ПОВРШИНА
ивбити / избијати (доћи, искочити, испливати, пробити, уздићи се) на
површину доћи / долазити до изражаја, постати / постајати важаи, актуелан,
ПОВУЋИ
не треба.
нешто.
повући <своју> реч 1. одрећи се изјаве. 2. не испунити обећање.
повући ногу започети први нешто, подстаћи остале да ураде исто.
повуци-потегни 1. мучна, проблематична ситуација. 2. врло тежак, мучан. 3.
врло тешко, мучно.
подвући (повући) црту <[под нешто]> престати се бавити нечим (што је
обично дуго трајало).
увући (повући) рогове умирити се, повући се, устукнути, покорити се,
попустити, престати пркосити.
ПОВУЋИ СЕ
повући се / повлачити се од света усамити се / усамљивати се, изоловати
се.
ПОГАЂАТИ
(у најтање жице, у сентименталне жице) покушати / покушавати танути,
тронути некога; дирнути / дирати некога у осетљиво место. погодити / погађати
(ударити / ударати) ексер у главу урадити / радити како треба, поставити /
постављати ствари на право место.
ПОГАЗИТИ
ПОГАН
зао (поган) језик онај који оговара, клевеће, олајава друге.
ПОГАСИТИ
угасити (погасити, утулити) [некоме] свећу уништити, убити, истребити
некога.
ПОГАЧА
нескроман.
ПОГЛАСЈЕ
ПОГЛЕД
бацити поглед на [некога, нешто] летимично, површно погледати некога,
нешто.
(погледима) показати / показивати изузетно интересовање и жељу за нечим
или неким, погледати / гледати нешто, некога пожудно, жељно, с великим
у сваком погледу на сваки начин, свакако.
у том погледу с те стране, са тог становишта.
ПОГЛЕДАТИ
погледати <у> дно потрошити; попити.
презриво.
ситуацију.
прогледати (погледати / гледати) [некоме] кроз прсте бити мопустљив
ПОГНУТИ
ПОГ0ДАК
пун погодак потпун успех, исправан, успешан потез.
ПОГОДИТИ
утисак.
дирнути / дирати (погодити / погађати, ударити / ударати) у <танану> жицу
погодити у дамар дирнути некога у најосетљивије место, увредити некога.
ПОГОЂЕН (ПОГОДИТИ)
ПОГОРЕТИ
ПОГРЕШАН
путу.
погрешно.
обраћати се коме не треба, обратити се / обраћати се на погрешно место
адресу послати / слати (упутити / упућивати) коме не треба или где не треба
ПОГРЕШИТИ
погрешити адресу обратити се коме не треба, промашити циљ
ПОД (именица)
ПОД (предлог)
живот.
под Богом нимало, ни најмање; нигде на свету.
под видом [нечега] под лажним изгледом, представљајући, приказујући као
да је нешто друго а не оно што стварно јесте.
под глас тихо, полугласно, шапатом говорити или тихо певати.
под звездама напољу, на отвореном простору.
ПОДАВИТИ
подвући (подвити, подавити, подвинути, савити, увући) реп повући се,
узмаћи, покуњити се, постати свестан своје слабости; постидети се, почети се
понашати скромније.
ПОДАЉЕ
држати се далеко (подаље) не мешати се у нешто, избегаваги нешто, клонити
се нечега.
ПОДАПЕТИ
ПОДАТАН
бити широке (благе, податне) руке бити дарежљив, даваги, делити не
штедећи.
ПОДБИЈАТИ
ПОДБИТИ
ПОДБРУСИТИ
ПОДВАЛИТИ
ПОДВАЉИВАТИ
ПОДВИНУТИ
ПОДВИТИ
ПОДВЛАЧИТИ СЕ
подвлачити се под [нечији] скут тражити нечију заштиту, сматрати се
нечијим подаником, држати се нечије власти.
ПОДВУЋИ
ПОДВУЋИ СЕ
ПОДИГНУТИ
охрабривати, осоколити / соколити, подстаћи / подстицати некога, нешто. дићи /
дизати (подигнути, бацати) [некога, нешто] у облаке претерано нахвалити /
ПОДИЗАТИ
понашати.
истицати) заставу покренути / покретати акцију ла нешто, повести / водити у
борбу.
<високо> нос уобразити се / уображавати се, ностати / постајати охол,
мишљење.
подићи / подизати температуру изазвати / изазивати узбуђеност, немир,
комешање, поправити / поправљати атмосферу, расположење, узбуркати
страсти.
ПОДИЋИ
узалудног посла. дићи (дигнути) / дизати (подићи / подизати, напети) реп
уобразити се, постати / постајати умишљен, охол, бити пун себе, почети /
почињати се дрско понашати.
борбу.
мишљење.
учинити / чинити да се јавност заинтересује за нешто или некога, да почне да
страсти.
ПОДМАЗАН
ићи (тећи) као по лоју (као лојем подмазано) ићи, одвијати се лако, глатко, без
потешкоћа.
ПОДМАЗАТИ
подмазати грло појести нешто.
ПОДМЕТАТИ
ПОДМЕТНУТИ
подметнути дете намерно погрешити у рачунању плодних дана или у
коришћењу контрацептивних средстава и остати у другом стању како би се
младић присилио на брак.
ПОДНЕ
ПОДНОСИТИ
ПОДСЕЋИ СЕ
ПОЕН
скупљати поене (бодове) улагивати се, улизивати се, додворавати се (обично
претпостављенима).
ПОЗАДЊИ
ПОЗВАТИ
Бог (Господ ) <је> узео (позвао, примио) [некога] <к себи> неко је умро,
преминуо.
позвати [некога] у коло позвати некога да учествује у заједничком послу,
заједничкој акцији.
ПОЗИВАТИ
ПОЗЛЕДИТИ
успомене.
ПОЗЛЕЂИВАТИ
успомене.
ПОЗНАВАТИ
знати (познавати) [некога] у душу знати, познавати некога, нешто до танчина,
у детаље, потпуно, темељно.
знати (познавати) [нешто, некога] као свој џеп знати, познавати некога,
нешто до танчина, у детаље, потпуно, темељно.
познавати [некога] као свој буђелар веома добро познавати некога.
познавати [нешто] до кости познавати нешто до детаља, у танчине.
ПОЗНАТ
ПОЗОБАТИ
све знати.
ПОЗОР
дати позор на [некога, нешто] заст. скренути пажњу на некога, на нешто.
ПОЗОРНИЦА
ПОИГРАВАТИ
окретан.
ПОЈАВИТИ СЕ
појављивати се) у свој својој голотињи разоткрити се, ноказати своју
ПОЈАВЉИВАТИ СЕ
ПОЈАМ
немати појма <о појму> [о нечему] не знати ништа о нечему, бити потпуно
неупућен у нешто.
убити [некога] у појам 1. доказати, показати, утврдити нечије незнање о
нечему. 2. непријатно изненадити некога, збунити некога својим аргументима.
ПОЈАС
ПОЈЕСТИ
жив срам изједе (поједе) [некога] веома се стиди, врло је постиђен.
ПОЈЕСТИ СЕ
нечега.
ПОЈИЛО
ПОКАЗАТИ
показати [некоме] врата отерати, истерати некога из куће (канцеларије и сл.).
показати [некоме] свога (његовог) бога казнити некога за учињено, научити
некога памети.
показати [некоме] фигу (мимиком) показати некоме да неће добити ништа.
показати праву боју након прикривања показати, открити своју праву природу,
намеру, мишљење (обично у лошем смислу).
показати / показивати (дићи / дизати) рогове погрд. бити, постати
ратоборан, побунити се / бунити се.
негативног, ружног), извргнути / извргавати некога руглу због нечега. показати /
показивати [некоме] зубе супротставити се / супротстављати се некоме,
пружити / пружати некоме отпор, показати / показивати спремност на озбиљан
отпор.
показати / показивати <своје> право лице разоткрити / разоткривати своју
представљати) [некога, нешто] у правом (пуном) светлу (у правој
светлости) представити / представљати праву природу, суштину, праве
особине некога, нечега; верно приказати / приказивати некога, нешто.
представљати) [некога, нешто] у ружичастом светлу приказати /
приказивати нешто идеализовано, лепшим него што стварно јесте.
ПОКАЗАТИ СЕ
показати се у <својој> правој слици показати своју праву природу, карактер.
ПОКАЗИВАТИ
побунити се / бунити се.
показати / показивати [некоме] зубе супротставити се / супротстављати се
некоме, пружити / пружати некоме отпор, показати / показивати спремност на
озбиљан отпор.
ПОКАЗИВАТИ СЕ
ПОКАЈНИЧКИ
ПОКВАРЕН
покварен до сржи потпуно, веома покварен.
ПОКВАРИТИ
ПОКВАСИТИ
ПОКИДАТИ
ПОКИСАО
ПОКЛАЊАТИ
ПОКЛОПАЦ
ПОКЛОПИТИ СЕ
покрити се (поклопити се) ушима постидети се, повући се постиђено,
признати своју грешку.
ПОКОЈ
грехова; за успомену на покојника (запалити свећу, пити, дати / давати нешто и
сл.).
ПОКОЈИ
фали (недостаје, мањка) [некоме] једна, покоја, трећа даска (дуга) <у
ПОКОНДИРЕН
покондирена тиква особа која се обогатила и која због свог новца, богатства
сматра да је отменија, виша, образованија, значајнија него што стварно јесте,
умишљена особа с малограђанским особинама.
ПОКОР
ПОКРЕНУТИ
преврнути (покренути) небо и земљу
учинити све што је могуће да би се нешто остварило,
покушати све да би се нешто постигло.
ПОКРЕТНИ
као на покретној траци један за другим, у низу, непрекидно, непрестано.
ПОКРИВАЧ
пружити се / пружати (простирати се) се према покривачу (губеру) живети
у складу са својим материјалним могућностима, прилагодити се /
ПОКРИТИ СЕ
ПОКРОВ
ПОКРСТИТИ
ПОКУЊИТИ
ПОКУПИТИ
ПОКУСАТИ
све знати.
ПОКУЦАТИ
ПОКУШАТИ
ПОЛА
бацити пола у море свести на реалну меру, занемарити преувеличавање.
не вреди (не ваља) <ни> <по (пола)> луле дувана не вредети баш ништа,
бити потпуно безвредан.
не вреди <ни> пола гроша не вредети баш ништа, бити потпуно безвредан.
спавати на пола ува (увета) спавати опрезно, имати лак сан стрепећи од
нечега.
ПОЛАГАТИ
полагати право на [некога, нешто] својатати некога, нешто, сматрати некога,
нешто својим власништвом.
положити / полагати (поставити / постављати, ударити / ударати) темељ
(темеље) [нечему] основати / оснивати, утемељити, започети / започињати
нешто ново.
ПОЛАЗИТИ
ићи (поћи / полазити, полетети / летети, кретати се, јурити, мотати се и
сл.) као мува без главе ићи, поћи и сл. сметено, смушено, безглаво, насумце,
ПОЛЕТЕТИ
ићи (поћи / полазити, полетети / летети, кретати се, јурити, мотати се и
сл.) као мува без главе ићи, поћи и сл. сметено, смушено, безглаво, насумце,
способним.
ПОЛИЗАТИ
ПОЛИТИ
ПОЛИЦА
девојка на полици покр. девојка стасала за удају.
ПОЛОВИНА
[нечија] боља половина нечија супруга.
ПОЛОЖИТИ
положити оружје предати се, покорити се некоме, одустати од даље борбе.
темељац [нечему] започети, покренути, осноиати нешто.
ПОЛОМИТИ
пребројати (наместити, поломити, поравнати) [некоме] ребра испребијати,
претући некога.
ПОЛОМЉЕН
ПОЛУДЕТИ
да човек полуди (побесни) неиздрживо, неподношљиво, веома гешко,
ПОЉУБИТИ
ПОЉУБИТИ СЕ
пољуби се у длан буду задовољан, буди срећан.
ПОМАГАТИ
ПОМАКНУТИ
ПОМАКНУТИ СЕ
ПОМАЛО
мало-помало полако, постепено.
ПОМАЋИ
ПОМАЋИ СЕ
ПОМЕРИТИ
некоме.
ПОМЕШАТИ
ПОМИРИТИ
помирити [некога] са земљом убити, усмртити некога, проузроковати нечију
смрт.
ПОМИРИТИ СЕ
помислити
ПОМИЦАТИ
ПОМИЦАТИ СЕ
кренути / кретати (помаћи се / помицати се) с мртветачке после застоја
ПОМИШЉАТИ
ПОМОЛИТИ
ПОМОЋИ
ПОМРАЧИТИ
помрачити (шенути) умом полудети, изгубити разум.
ПОМРСИТИ
ПОМУСТИ
ПОМУТИТИ
ПОНАШАТИ СЕ
ПОНЕТИ
понети на својој грбачи сопственом снагом, без туђе помоћи нешто урадити.
ПООДМАЋИ
ПОП
рећи (казати) бобу боб, а попу поп рећи истину отворено, без увијања, рећи
ПОПЕТИ
ПОПЕТИ СЕ
попети се [некоме] на душу досадити, додијати некоме, угњавити некога.
попети се до Бога постићи, достићи нешто тешко достижно, велико, изузетно
значајно.
положај.
ПОПИРАТИ
попирати [некога] по устима јавно говорити о туђим проблемима, оговарати,
попити
попити (прогутати, узети и др.) на гладно срце попити, прогутати нешто на
празан стомак, не окусивши ништа тог дана.
ПОПЛАШИТИ
ПОПРЕКО
гледати [некога] попреко не трпети, не подносити некога, бити с неким у
лошим односима, не марити за некога.
уздуж и попреко а. свуда, у свим правцима. б. потпуно, темељно, са свих
страна. в. све и свакога, свима и свакоме.
ПОПРИМАТИ
мери.
ПОПРИМИТИ
повећавати се, порасти / расти, појачати се / појачавати сеу великој, највећој
мери.
ПОПУСТИТИ
живци су [некоме] попустили а. постати нервозан, лако се изнервирати. б.
изгубити власт, контролу над собом.
попустити жице заузети блажи став према нечему, постати толерантнији,
попустљивији, смањити, умерити своје захтеве.
ПОПУЦАТИ
ПОРА
ући / улазити у све поре [нечега] прожети / прожимати нешто, постати /
постајати саставни део нечега, веома се проширити.
ПОРАВНАТИ
ПОРАСТИ
расти / порасти у цени порасти / расти угледом; добити / добијати у
ПОРЕМЕТИТИ
ПОРОД
ПОРОДИЧНИ
ПОРУМЕНЕТИ
поцрвенети (поруменети) до ушију јако поцрвенети у лицу.
ПОРУЧЕН
ПОРУШИТИ
ПОСАДИТИ
ПОСАО
<то (ту)> нису чиста посла нешто је противзаконито, нелегално, мутно,
сумњиво.
са жаром.
имати посла преко главе имати веома много посла, бити врло запослен.
не ваља ти (му, јој...) посао није добро то што радиш (ради...), не радиш
таман посла! никако, нипошто, не долази у обзир.
човек од сто послова сваштар.
ПОСЕГНУТИ
<дубоко> посегнути (завући руку) у уеп издати, потрошити за нешто много
новца.
ПОСЕЈАТИ
ПОСИПАТИ
ПОСИПАТИ СЕ
ПОСИСАТИ
посисати (усисати) [нешто] с мајчиним (матерњим) млеком
научити од малена, овладати неком вештином још у најранијем детињству.
ПОСКИДАТИ
ПОСЛАТИ
оправити (отпремити / отпремати, послати / слати) [некога]
Богу на истину убити / убијати некога. послати [нешто, некога] дођавола
ослободити се, отарасити се некога, нечега, напустити некога, нешто.
адресу послати / слати (упутити / упућивати) коме не треба или где не треба
адресу послати / слати (упутити / упућивати) коме треба или где треба
ПОСЛЕДЊИ
<последн>и> дуг Богу платити преминути, умрети.
споредно.
цени.
сахрани.
последњи адут последња могућност (средство).
последњи Мохиканац последњи представник некога, нечега.
време.
ПОСЛУЖАВНИК
ПОСМАТРАТИ
нешто] бити оптимиста, уочавати, видети углавном добре, позитивне стране
ПОСОЛИТИ
ПОСРКАТИ
све знати.
ПОСТАВИТИ
нешто.
ставити / стављати (поставити) [некога] пред свршен (готов) чин урадити
нешто без најаве, без договора и потом обавестити о томе.
ПОСТАВИТИ СЕ
ПОСТАВЈБАТИ
ПОСТАТИ
ПОСТЕЈБА
умирати.
пасти у постељу разболети се.
ПОСТИЗАТИ
ПОСТИЋИ
ПОСТО
сто посто разг. у потпуности, сасвим, посве; сасвим сигурно, без икакве
сумње, несумњиво.
ПОСТУПАТИ
поступати с [неким] као са псом лоше, нехумано поступати с неким.
ПОСУТИ
ПОСУТИ СЕ
ПОТВРДИТИ
потврдити белег поново достићи ранији домет, поновити раније постигнуте
резултате (у спорту, такмичењу).
ПОТЕГНУТИ
не треба.
душом потећи (потегнути) 1. прихватити / прихватати, преузети / преузимати
одговорност на себе. 2. уништити, упропастти некога (клеветом, лажном
оптужбом).
повуци-потегни 1. мучна, проблематична ситуација. 2. врло тежак, мучан. 3.
врло тешко, мучно.
потегнути на своју душу заклети се.
ПОТЕЗАТИ
не треба.
ПОТЕРАТИ
ПОТЕЋИ
душом потећи (потегнути) 1. прихватити / прихватати, преузети / преузимати
одговорност на себе. 2. уништити, упропастти некога (клеветом, лажном
оптужбом).
потећи из [нечијих] уста изјавити, рећи нешто.
ПОТКОВАН
ПОТКОВАТИ
лукав.
много.
ПОТКРАТИТИ
ПОТОМ
о том потом сада није време да се о томе разговара, пустимо сада то, има за
то времена.
ПОТОНУТИ
морално посрнути. потонути на дно потпуно пропасти.
потонути / тонути као ћускија нагло, брзо потонути / тонути.
ПОТПИРИТИ
ПОТПРАШИТИ
потпрашити [некоме] табане отерати, натерати некога у бекство.
ПОТРЕСТИ
ПОТРОШИТИ
ПОТРЧАТИ
похрлити за нечим, дати се на нешто без размишљања,
ПОТУРАТИ
ПОТУРИТИ
ПОТУЋИ
борбе.
ПОТУЦАТИ СЕ
проблема, тешкоћа. потуцати се по туђим праговима обилазити многа места
у потрази за решењем, помоћи, обилазити туђе домове тражећи помоћ.
ПОЋИ
опасности.
ићи (поћи, кренути) [нечијим] стопама угледати се на некога, нћи нечијим
прихватити нечије мишљење, ставове, ногледе као своје.
поћи по добру поћи повољним правцем, повољно се развијати.
поћи по злу кренути лошим правцем, лошим. путем, како не треба.
ПОУЗДАН
ПОЦРВЕНЕТИ
ПОЦРНЕТИ
откако је гавран поцрнео одувек.
ПОЧАСИТИ
не часити (почасити) <ни> часа урадити без оклевања, не губити време,
одмах.
ПОЧЕТАК
уста као чарапин почетак врло велика уста.
ПОЧЕТИ
ПОЧЕШАТИ СЕ
почешати се / чешати се иза увета бити у недоумици.
ПОЧИВАТИ
ПОЧИНАК
сахрани.
ПОЧИЊАТИ
почети / почињати од азбуке (абецеде) почети / почињати од почетка
ПОЧИСТИТИ
ПОШТЕН
ПОШТЕЊЕ
ПРАВ
прав (раван, усправан) као свећа потпуно прав, усправан.
ПРАВДА
давати (делити, кројити, осецати, судити, вршити) правду
судити, пресуђивати.
извршити правду над [неким] убити, смакнути некога након пресуде.
правди за вољу уистину, заиста.
узети / узимати правду у своје руке пресудити / пресуђивати самовољно, ван
институција система (полиције, суда, извршних судских органа).
ПРАВЕДАН
спавати сном праведника (праведним, праведничким) спавати мирно,
безбрижно, без гриже савести.
ПРАВЕДНИК
ПРАВЕДНИНКИ
ПРАВИ
изаћи (изићи) из праве бразде скренути с правог пута, одступити од моралних
норми.
обратити се / обраћати се на праву (добру) адресу обратити се / обраћати
се коме треба, обратити се / обраћати се на право место
показати праву боју након прикривања показати, открити своју праву природу,
намеру, мишљење (обично у лошем смислу).
показати се у <својој> правој слици показати своју праву природу, карактер.
послати / слати (упутити / упућивати) некога, нешто на праву (добру)
ситуација.
прави анђео необично, изузетно добар (поштен, милосрдан)
приказати / приказивати (описати / описивати, представити /
представљати) [нешто, некога] у правој боји представити / представљати
праву природу, суштину, праве особине некога, нечега; верно приказати /
приказивати некога, нешто.
светпости) представити / лредстављати праву природу, суштину, праве
ПРАВИЛО златно правило основно, најважније правило. правила игре

уобичајени, устаљени начин понашања у одређеним ситуацијама, неписана
правила о односима међу људима, начину рада и сл.
ПРАВИТИ
направити / правити [некога] будалом убеђивати / убедити некога у нешто за
шта је очигледо да није тако, преварити / варати некога на очигледан, дрзак
начин.
направити / правити [од некога] будалу убеђивати / убедити некога у нешто
начин.
руглу, подсмеху, испасти смешан, будаласт, глуп.
направити / правити рачун без крчмара донети / доносити једиострану
без учешћа онога кога се го тиче или ко одлучује.
направити / правити себе будалом изврћи се / извргавати се руглу,
подсмеху, испасти смешан, будаласт, глуп.
правити [некога] од блата онога ко је уништен, онемогућен, скрајнут и сл.
вратити, подићи, поново активирати јер је потребан (обично у јавном животу).
спремити / спремати (градити, правити, сећи) ражањ, а зец у шуми
учинити / чинити (начинити, направити / правити, урадити / радити) триста
чуда створити / стварати збрку, непријатну ситуацију.
ПРАВИТИ СЕ
правити се будала (будалом) претварати се, правити се невешт, неук.
правити се глув не желети чути, не реаговати.
правити се Енглез правити се неупућен, необавештен, невешт; правити се
незаинтересован, равнодушан, не реаговати, остати хладнокрван.
ПРАВО
полагати право на [некога, нешто] својатати некога, нешто, сматрати некога,
нешто својим власништвом.
право гласа право да се учествује на изборима, право да се учествује у
одлучивању и бирању.
с <пуним> правом оправдано, с разлогом.
с пуно права оправдано, с разлогом.
ПРАВО (прилог)
оцени нечега, одобрити / одобравати нечије мишљење, став, поступак.
имати право тачно говорити, мислити.
право велиш (велите) тачно говориш (говорите), мислиш (мислите).
ПРАГ
бити на прагу [нечега] бити надомак нечега, бити близу циља.
потуцати се по туђим праговима обилазити многа места у потрази за
прећи (прекорачити) <кућни> праг ући, ступити у кућу.
ступити преко прага ући, ступити у кућу.
чистити (мести) пред својим прагом (испред свог прага) бринути се о себи и
не мешати се у туђе послове, гледати своја посла.
ПРАЗАН
бити празних цепова (празног џепа) бити без новца.
празна тиква глупа, неспособна особа.
пресипати (претакати) из шупљег у празно бавити се бескорисним, јаловим,
узалудним послом; водити празне разговоре.
скок у празно неразуман, бескористан поступак.
ПРАЗНО
пуцањ у празно узалудан напор, труд, бескористан покушај.
ПРАСЕ
гојити прасе уочи Божића почињати неки посао када је већ касно, када није
остало довољно времена да би се завршио; остављати послове за последњи
час.
ПРАСНУТИ
ПРАТИ
прати [некоме] гаће служити некога.
ПРАТИТИ
шпијунирати некога, пратити куда се неко креће. в. не дозвољавати некоме да
одмакне (у брзинским такмичењима, у животном стандарду, у научним
ПРАХ
дати праху [некога, нешто] уништити некога, нешто.
некога.
ПРАШИНА
заблуду.
пасти у прашину пасти у заборав, бити заборављен.
прашина пада на нешто падати у заборав.
прашина се слегла о нечему што је изазивало велику пажњу јавности више се
не говори, више није у центру пажње, страсти су се стишале.
ПРВИ
<у> први час у првом тренутку, у почетку.
водити (имати, држати) сглавну (прву, велику)> реч 1. имати највећи утицај,
других.
нешто.
прва виолина онај који има главну реч у нечему, који је главни.
прва је ствар у првом реду, пре свега.
прва ласта претходница, авангарда, пионир, први наговештај.
прво па мушко успех из првог покушаја.
прегрмети прву ватру издржати прва искушења, претрпети прве тешкоће.
у први трен (првом трену) исправа, у почетку.
у првом реду пре свега, првенствено, на првом месту.
у првом часу у првом тренутку, у почетку.
ПРВОАПРИЛСКИ
ПРВОБИТАН
ПРЕ
час пре што је могуће брже, што пре.
ПРЕБАЦИВАТИ
ПРЕБАЦИТИ
ПРЕБИЈАТИ СЕ
ићи (потуцати се, пребијати се) од немила до недрага ићи
на све стране, од места до места, од једног до другог безуспешно тражећи
помоћ, излаз из проблема, тешкоћа.
ПРЕБИЈЕН
ПРЕБИРАТИ
пребирати [нешто] по (у) памети присећати се, покушавати се сетити нечега,
тражити у мислима решење за нешто.
пребирати жице свирати (неки жичани инструмент).
ПРЕБИТ
ПРЕБИТИ
мртво (пасје) име немилосрдно, јако истући / тући, премлатити, пребити
некога.
вола у купусу немилосрдно, јако истући / тући, премлатити, пребити некога.
убити (пребити) Бога [у некоме] немилосрдно, јако истући / тући, премлатити,
ПРЕБОЛЕТИ
преболети дечје болести савладати почетне тешкоће, превазићи проблеме
који се јављају уз почетак неког рада.
ПРЕБРИНУТИ
пребринути бригу завршити (с успехом) нешто што је изазивало бригу,
страховање.
ПРЕБРОЈАТИ
ПРЕБРОЈИТИ
ПРЕВАЗИЛАЗИТИ
ПРЕВАЗИЋИ
ПРЕВАЛИТИ
превалити преко усана (уста) једва, с муком изрећи нешто, присилити се
изговорити, казати нешто.
пролити (превалити) сирће учинити нешто лоше, забрљати.
ПРЕВАРИТИ
преварити зору устати пре зоре.
ПРЕВЕСТИ
превести бабу бацити пљоснати камен тако да се одбија од површине воде.
ПРЕВИЈАТИ СЕ
ПРЕВИТИ
пресавити (превити) табак покренути неки правни поступак, жалити се,
тужити некога.
ПРЕВРАЋАТИ
ПРЕВРНУТИ
приликама.
веру (вером) не одржати дату реч. преврнути (покренути) небо и земљу
учинити све што је могуће да би се нешто остварило, покушати све да би се
нешто постигло.
преврнути [некоме] џепове опљачкати, покрасти некога.
ПРЕВРНУТИ СЕ
ПРЕВРТАТИ
приликама.
ПРЕВРТАТИ СЕ
ПРЕВРШАВАТИ
ПРЕВРШИТИ
је граница која до које се нешто могло толерисати, дошло се до крајњих
граница.
ПРЕГАЗИТИ
ПРЕГРМЕТИ
прегрмети прву ватру издржати прва искушења, претрпети нрве тешкоће.
ПРЕД
пред душом (душу) ради нечијег спасења након смрти, ради опроста грехова;
за успомену на покојника (запалити свећу, пиги, дати / давати нешто и сл.).
ПРЕДАВАТИ
ПРЕДАВАТИ СЕ
ПРЕДАТИ
савез.
ПРЕДАТИ СЕ
предати се судбини препустити се / препуштати се току догађаја, оставити
расплет стицају околности.
ПРЕДСТАВИТИ
представљати) [некога, нешто] у ружичастом светлу
приказати / приказивати нешто идеализовано, лепшим него што стварно јесте.
ПРЕДСТАВЉАТИ
ПРЕЂАШЊИ
ПРЕК
ПРЕКИДАТИ
ПРЕКИНУТИ
прекинути динар прекинути крвну освету, измирити се.
прекинути длаку покварити пријатељство, прекинути односе с неким.
ПРЕКО
преко <сваке> мере претерано много, превише, преко дозвољених, разумних
граница, неподношљиво.
преко брда и долина врло далеко, посвуда.
преко воље 1. нерадо. 2. супротно од властите жеље.
преко гора и долина свуда.
преко силе преко својих могућности.
преко срца нерадо, преко воље.
преко темена прекомерно, превише.
преко трња стићи до [нечега] остварити, постићи нешто с великом муком,
тешко.
ПРЕКОРАЧИТИ
ПРЕКРАТИТИ
< кратити / кратити (прекратити / прекраћивати) [некоме] <дуго> време
забавити / забављати некога нечим како би се исмунило време.
утуцати) време [нечим, у нечему] забавити се / игбављати се нечим из
досаде, испунити / испуњавати слободно нреме неком забавом.
ПРЕКРАЋИВАТИ
забавити / забављати некога нечим како би се исиунило време.
ПРЕКРИТИ СЕ
ПРЕКРСТИТИ СЕ
ПРЕКРШТЕН
ПРЕЛАЗИТИ
прећи / прелазити (стати, ставити се / стављати се) на [нечију] страну
постати / постајати нечији присталица, пристати / пристајати уз некога,
прихватити / прихватати нечије мишљење, гледиште (обично у спору,
полемици, сукобу, рату и сл.).
прећи / прелазити у друге (треће) руке променити / мењати власника.
ПРЕЛЕТЕТИ
прелетети очима (оком) погледати на брзину, површно, летимично погледати
неки текст.
ПРЕЛИТИ СЕ
ПРЕЛОМАН
преломна тачка прекретница, преокрет.
ПРЕЛОМИТИ
ПРЕЛОМЉЕН
ПРЕМАЗАН
ПРЕМАЗАТИ
свим фарбама премазан (офарбан) препреден, лукав, превејан.
ПРЕМЕТАТИ
ПРЕМЕШТАТИ
премештати горе чинити невероватне ствари, бити свемоћан.
ПРЕМИО
ПРЕМИРАТИ
умрети / умирати (премрети / премирати) од страха осетити / осећати
велики страх, јако се уплашити / плашити.
ПРЕМЛАТИТИ
ПРЕМРЕТИ
ПРЕМУЧИТИ
муку (муке) мучити (измучити, премучити) с [неким, нечим]
препатити се / патити се, тешко се мучити.
ПРЕНОСИТИ СЕ
ПРЕНУТИ
ПРЕПАД
ухватити / хватати [некога] на препад постићи / постизати нешто на брзину,
на изненађење.
ПРЕПОРУЧИТИ
смрт).
ПРЕПУН
ПРЕПУНИТИ СЕ
ПРЕПУСТИТИ
ПРЕПУСТИТИ СЕ
препустити се матици препустити се судбини, бити апатичан, одустати од
борбе.
препустити се струји препустити се случају, околностима, не предузимати
ништа.
ПРЕПУШТАТИ
ПРЕРАСТИ
травом прерасло заборављено, које је отишло је у заборав.
ПРЕСАВИТИ
ПРЕСАН
ПРЕСЕЛИТИ СЕ
ПРЕСЕЋИ
пресећи (уништити, затрти и сл.) [нешто] у корену (до корена, од корена, из
корена) потпуно, до краја, сасвим уништити, искоренити; онемогућити нешто у
самом почетку, не дозволити нечему да се развије.
пресећи [нешто] мачем одлучно, нагло прекинути, зауставити нешто.
ПРЕСИПАТИ
ПРЕСИТ
ПРЕСЛАН
слане (преслане) цене нереално, претерано високе цене.
ПРЕСПАВАТИ
треба [нешто] преспавати одлуку не треба одмах донети / доносити већ
сачекати да се о томе прво добро размисли.
ПРЕСТИ
ПРЕСТУПНИ
ПРЕТАКАТИ
ПРЕТВАРАТИ
нешто.
ПРЕТВАРАТИ СЕ
претворити се / претварати се <сав> у уво пажљиво, сконцентрисано
слушати (и трудити се да се запамти што више).
ПРЕТВОРИТИ
нешто.
ПРЕТВОРИТИ СЕ
отићи (претворити се) у дим пропасти, нестати без трага, ишчезнути.
ПРЕТЕГНУТИ
граница.
ПРЕТЕРАТИ
граница.
ПРЕТРЕСТИ
претрести (протрести) гаће уплашити, застрашити; детаљно испитати.
ПРЕТРНУТИ
ПРЕТУРАТИ
ПРЕТУРИТИ
другога.
ПРЕТУЋИ
ПРЕЋИ
граница.
прећи године бити сувише стар за нешто.
прећи на ствар почети говорити оно што је битно, оно због чега је разговор и
започет.
ПРЕЧИ
ПРЕЧИСТИТИ
рашчистити / рашчишћавати (пречистити) рачуне с [неким] решити /
решавати проблеме с неким, расправити се / расправљати се с неким,
обрачунати се / обрачунавати се с неким.
ПРИ
бити при себи 1. бити при свести, бити прибран. 2. бити нормалан,
урачунљив.
ПРИБИЈАТИ
разапети / разапињати (распети / распињати, прибити / прибијати) [некога]
на крст 1. јавно осудити / осуђивати, окривити / окривљавати некога. 2. задати
/ задавати некоме велике патње, бриге, мучити некога.
ПРИБИРАТИ
прибирати душу опраштати се од живота, спремати се за смрт.
ПРИБИТИ
на крст 1. јавно осудити / осуђивати, окривити / окривљавати некога. 2. задати /
задавати некоме велике патње, бриге, мучити некога.
ПРИБРАТИ
ПРИВАТАН
ПРИВЕЗАН
ПРИВЕЗАТИ
ПРИВЕСТИ
привести / приводити) [нештој у дело остварити / остваривати, реализовати
нешто.
ПРИВЛАЧИТИ <црна> земља [некога] привлачи неко је близу смрти, некоме

се ближи смрт, ускоро ће умрети.
ПРИВОДИТИ
нешто.
ПРИВОЛЕТИ СЕ
приволети се [нечијем] царству приклонити се некоме, прећи на нечију
страну, постати нечији присталица, следбеник.
ПРИГРАБИТИ
ПРИДАТИ
ПРИДИГНУТИ
ПРИЖМИРИТИ
ПРИЗВАТИ
Господ (Бог) је призвао [некога] <к> себи умрети.
Господ је позвао (призвао) [некога] <(к) себи> умро је.
довести (дозвати, призвати) [некога] <к> памети опаметити, уразумити
ПРИЗИВАТИ
ПРИЗМА
гледати [нешто] кроз призму [нечега] гледати, посматрати нешто с
одређеног аспекта, под утицајем одређених околности.
ПРИКАЗАТИ
ПРИКАЗИВАТИ
ПРИКАЧИТИ
пришити (прикачити) [некоме] реп изнети некога на лош глас, оцрнити,
опањкати некога.
ПРИКАЧИТИ СЕ
прилепити се (прикачити се, приквачити се) као чичак уз [некога] не
одвајати се од некога, бити стално уз некога.
ПРИКВАЧИТИ СЕ
ПРИКЉУЧАК
ухватити / хватати прикључак прикључити се / прикључивати се некоме,
смањити / смањивати разлику, заостатак за неким, нечим.
ПРИКОВАН
ПРИКОВАТИ
ПРИКРАТИТИ
притегнути (прикратити) [некоме] узде (узду) појачати надзор, стегу,
контролу над неким, смањити слободу некоме.
ПРИКУПИТИ
ПРИКУПЉАТИ
ПРИЛЕПИТИ СЕ
прилепио се [некоме] желудац за леђа неко одавно није јео, врло је гладан.
ПРИЛИКА
бити на слику и прилику [некоме] бити веома сличан некоме,
изгледати исто као неко.
другом приликом други пут.
на сву прилику судећи по свему, врло вероватно, чини се.
особинама.
по свој прилици судећи по свему, врло је вероватно, највероватније, чини се.
сва је прилика судећи по свему, врло вероватно, највероватније, чини се.
силом прилика због насталих (обично неповољних) околности, како прилике,
околности намећу, захтевају.
ПРИЛОГ
иде [некоме, нечему] [нешто] у прилог нешто је некоме, нечему од користи,
погодује некоме, нечему, нешто придоноси уверљивости, веродостојности неке
тврдње, информације и сл.
ПРИМАТИ
за благо примити / примати поверовати / веровати. примити / примати Бога
отпоздравити / отпоздрављати при сусрету.
примити / примати на душу 1. прихватити / прихватати, преузети / преузимати
одговорност на себе. 2. уништити, упропастити некога (клеветом, лажном
оптужбом).
ПРИМЕТАН
ПРИМИТИ
примити [нешто] за шалу схватити нешто као шалу, узети ствар неозбиљно,
олако.
примити за Бога смиловати се.
примити на веру прихватити, признати унапред нешто као тачно, истинито, не
тражећи доказе.
примити / примати Бога отпоздравити / отпоздрављати при сусрету.
ПРИНЕТИ
принети искру слами неопрезним поступком изазвати тешке последице,
несрећу.
ПРИНЦ
принц из бајке мушкарац из девојачких маштања, снова, идеализовани
ПРИНЦИП
из принципа према свом убеђењу, у складу са својим уверењима, због својих
убеђења.
у принципу у општем, основном смислу.
ПРИПИСАТИ
ПРИПИСИВАТИ
ПРИПРЕМАТИ
припремити / припремати терен [за нешто] извршити / вршити припреме за
нешто.
ПРИРАСТИ
ПРИРОДА
бити [некакав] по природи бити урођено, прирођено, по својој нарави некакав
(стидљив, безобразан, дрзак, племенит) (о човеку).
ПРИРОДАН
<то је> природна (наравна) ствар то се само по себи разуме, другачије не
ПРИСЛОНИТИ
ПРИСУСТВО
присуство духа присебност, владање собом, хладнокрвност.
ПРИТЕГНУТИ
ПРИТЕЗАТИ
ПРИТЕРАТИ
дотерати (притерати) цара до дувара а. довести некога у безизлазну
ситуацију. б. завршити, привести крају неки посао.
притерати (притиснути) [некога] уз дувар довести некога у безизлазну
ситуацију.
ПРИТИСНУТИ притерати (притиснути) [некога] уз дувар довести некога у
ПРИУПИТАТИ
ПРИХВАТИТИ СЕ
ПРИЧА
дуга је то прича о томе се може дуго говорити, има много тога што би се о
томе могло рећи; то је компликована ствар.
причам ти причу (приче) то је глупост, бесмислица, неозбиљна ствар, то је
неосновано, глупо.
ПРИЧАТИ
причам ти причу (приче) то је глупост, бесмислица, неозбиљна ствар, то је
неосновано, глупо.
ПРИШИТИ
ПРКОСИТИ
пркосити годинама изгледати и држати се боље него што је уобичајено за
старе људе.
ПРЉАВ
ПРОБАТИ
ПРОБИЈАТИ
тешкоће.
пробити / пробијати [некоме] уши 1. непријатно деловати на слух,
непријатно, иритирајуће звучати (о звуковима, музици, гласовима). 2. досадити
/ досађивати некоме стално говорећи о некоме, нечему.
ПРОБИЈЕН
ПРОБИТ
ПРОБИТИ
тешкоће.
просвирати (просути, пробити) [некоме] мозакубити некога пуцњем у главу.
ПРОБНИ
пробни балон наступ, чланак, вест, обавештење и сл. пуштено ради
испитивања расположења некога (обично јавног мњења).
ПРОБОСТИ
ПРОВАЛИТИ СЕ
ПРОВЕСТИ
нешто.
спровести / спроводити (провести / проводити, увести / уводити) [нешто]
у живот остварити / остваривати нешто, реализовати нешто.
ПРОВЕСТИ СЕ
ПРОВИДЕТИ СЕ
провиде се [некоме] уши бити јако болестан.
ПРОВЛАЧИТИ
провући / провлачити [некоме нешто] кроз уши тенденциозно обавестити /
обавештавати некога о нечему, наговестити / наговештавати некоме нешто.
пронети / проносити (посејати, провући / провлачити, просути /
ПРОВОДИТИ
нешто.
ПРОВУЋИ
ПРОВУЋИ СЕ
спасити.
ПРОГЛАСИТИ
ПРОГЛАШАВАТИ
ПРОГЛЕДАТИ
ПРОГОВОРИТИ
ПРОГОНИТИ
ићи за неким на малом растојању, не губећи га из вида. 6. уходити,
ПРОГУТАТИ
прогутати удицу насести на нечије лепе речи, на нечија обећања, на наоко
примамљиву понуду, упасти у клопку.
ПРОДАВАТИ
бостанџији бостан (краставце) продавати објашњавати нешто ономе који то
циља.
продавати амреле правити се невешт, неупућен, избегавати рећи своје
мишљење.
продавати дим варати, обмањивати.
продавати маглу обмањивати, варати, давати лажна обећања, причати
некоме измишљотине, небулозе.
продавати штосеве (форе) варати, обмањивати некога служећи се
триковима, смицалицама.
ПРОДАВАТИ СЕ
ПРОДАЈА
девојка на продају проститутка.
ПРОДАЈНИ
ПРОДАН
ПРОДАТ
ПРОДАТИ
уместо доброг, вредног
савез.
ПРОДАТИ СЕ
продати се ђаволу чинити лоше ствари, предати се злу.
ПРОДЕНУТИ
ПРОДРЕТИ
продрети (ући) у срце ствари ући у суштину, срж, у оно што је најбитније.
ПРОЖДИРАТИ
ПРОЗОР
бацити / бацати кроз прозор упропастити / упропаштавати нешто, улудо
потрошити / трошити нешто, поступити / поступати неразумно.
ПРОЗРЕТИ
прозрети [некога] у душу открити нечије намере, мисли, ставове.
ПРОИГРАТИ
проиграти срећу лакомислено пропустити повољну прилику.
ПРОЈУРИТИ
ПРОМЕНИТИ
веру (вером) не одржати дату реч. променити боју 1. од страха или стида
пребледети или зацрвенети се. 2. променити политичко уверење, прећи у другу
партију.
променити длаку променити се, понашати се другачије.
променити свет (светом) умрети.
ПРОМОЛИТИ
ПРОМРСИТИ
ПРОНАЛАЗИТИ
ПРОНАЋИ
ПРОНЕТИ
просипати, протурити / протурати) гласразгласити / разглашавати, изнети /
ПРОНОСИТИ
просипати, протурити / протурати) гласразгласити / разглашавати, изнети /
ПРОПАДАТИ
стидети.
ПРОПАО
пропала егзистенција морално и материјално уништен, пропао човек.
ПРОПАРАТИ
парати (пропарати) [некоме нешто] уши а. непријатно деловати на слух,
непријатно, иритирајуће звучати (о звуковима, музици, гласовима). 6. сметати
РОПАСТИ
зна.
стидети.
ПРОПУСТИТИ
пропустити [некога] кроз руке истући, премлатити, избатинати некога.
пропустити [нешто] кроз руке прегледати нешто, урадити нешто.
пропустити / пропуштати [некога] кроз шаке изударати, измлатити / млатити,
истући / тући некога.
ПРОПУШТАТИ
ПРОСВИРАТИ
просвирати (просути, пробити) [некоме] мозакубити некога пуцњем у главу.
ПРОСЕЈАТИ
ПРОСИПАТИ
ПРОСЈАЧКИ
положај.
пропасти.
ПРОСТ
ПРОСТИРАТИ СЕ
ПРОСТО
просто као пасуљ сасвим једноставно, некомпликовано.
ПРОСУТИ
пронети / проносити (посејати, провући / провлачити, просути / просипати,
протурити / протурати) глас разгласити / разглашавати, изнети / износити у
јавност (обично с лошом намером).
просвирати (просути, пробити) [некоме] мозак убити некога пуцњем у главу.
просути / просипати (излити / изливати) жуч на [некога, нешто] (по [некоме,
нечему]) веома грубо поступити / поступати према некоме, с нечим, испољити /
испољавати крајње негативан став према некоме, према нечему, погрдним
речима напасти / нападати некога, нешто како би се дало одушка љутњи, гневу,
бесу или неком свом незадовољству.
смућкај (смути) па проспи (пролиј) то ништа не ваља. лоше је; глупост,
бесмислица.
ПРОТЕРАТИ
прохтев.
ПРОТРЕСТИ
претрести (протрести) гаће уплашити, застрашити; детаљно испитати.
ПРОТРЉАТИ
ПРОТУМАЧИТИ
прочитати / читати (протумачити / тумачити) између редова (редака)
наслутити / наслућивати и оно што није директно изречено, разумети /
разумевати прикривени смисао.
ПРОТУРАТИ
ПРОТУРИТИ
ПРОЋИ
било па прошло завршено је, готово је, неће се више вратити, отишло је у
неповрат.
дође и прође пролазно је; нема трајних последица; појави се па нестане.
дошло па прошло свршено је, готово је, неће се поновити, неће се више
вратити, појавило се па брзо нестало.
проћи <кроз> сито и решето проћи кроз различита животна искушења,
преживети свашта, имати богато животно искуство.
проћи / пролазити кроз [нечије] руке (преко [нечијих] руку) падати / пасти у
нечију надлежност, проћи / пролазити нечију обраду, нечији рад.
послом.
ПРОЦЕДИТИ
ПРОЦЕП
држати [некоме] муда у процепу имати некога у својој власти, имати контролу
над неким.
ПРОЧИТАТИ
прочитати (научити) [нешто] од корица до корица прочитати (научити) од
ПРОШТАЦ
пасти (пљеснути, пљоснути, пружити се) као проштац при
паду се опружити целом дужином тела по тлу, читавим телом ударити о тло.
ПРСА
бити се {бусати се, лупати се) у прса а. јуначити се. б. хвалисати се,
борба прса у (о) прса борба из непосредне близине.
ПРСКАТИ
ПРСЛУК
пуца [ми] прслук баш ме брига, не марим, не обазирем се, свеједно ми је.
ПРСНУТИ
пуче (прсла) тиква ирон. распало се пријатељство, покварили су се добри
односи и настала је свађа.
ПРСТ
бити чистих прстију <у [нечему]> не бити умешан у неки нечастан, прљав
посао.
посао.
прсте <к> себи! не дирај, остави то!
ставити прст на чело а. замислити се. б. промислити, сагледати реално
ситуацију, могуће последице и сл.
ту је ђаво умешао (умочио) своје прсте ситуација се изненада погоршала.
жеље.
ПРСТЕН
девојка под прстеном заручница.
ПРУЖАТИ
ПРУЖАТИ СЕ
ПРУЖИТИ
ПРУЖИТИ СЕ
пасти (треснути, опружити се, пружити се, љоснути) колико (како) је Дуг и
ПРУТ
дрхтати.
ПСЕЋИ
студен.
ПСЕЋИЈИ
студен.
ПСОВАТИ
псовати као кочијаш псовати много, често и погрдно.
ПТИЦА
има <и> од птице млека има свега у изобиљу, ништа не недостаје.
ноћна птица а. онај који се често ноћу проводи с друштвом. б. онај који воли
да ноћу, ван радног времена, обавља своје послове, да нешто ради.
тражити од птице млеко (млека) бити незасит, тражити нешто непостојеће,
немогуће.
ПТИЧИЦА
ПТИЧИЈИ
ПТИЧЈИ
ПУКИ
пуким чудом мимо свих очекивања.
ПУКНУТИ (ПУЋИ)
било.
<па> пукло куд пукло ма шта се догодило, шта год се десило, било шта било.
пући (пукнути, раскидати се) од туге много туговати, веома жалити.
ПУЛС
опипати / пипати [некоме] пулс испитати / испитивати нечије расположење,
ставове, намере, сазнати шта неко мисли о нечему.
ПУН
пун погодак потпун успех, исправан, успешан потез.
пун себе уображен, умишљен.
пуна шака браде велика срећа, корист; одлично, не може бити боље.
пуне доби пунолетан.
пуно је [некоме] срце бити радостан, задовољан, срећан.
пуном паром 1. пуном брзином, што је могуће брже. 2. свом снагом, не
штедећи снагу.
свим (читавим, пуним) срцем потпуно, целим бићем.
читавом (целом, свом, пуном) душом сасвим, искрено, свом снагом,
потпуно.
ПУНИТИ
наметати некоме своје мишљење, својауверења и сл.
ПУНО
ПУСТ
догодило.
пуст (пусти) глас вест о нечијој смрти.
пусти снови нереалне жеље, маштарије.
ПУСТИЊА
глас вапијућег у пустињи узалудан позив на нешто, узалудно упозорење,
ПУСТИТИ
испустити / испуштати (пустити / пуштати) [нешто] из руку из губити / губити
пусти (пустите) <га (их...)> крају (обично након речи саговорника) нема
смисла о томе говорити, мани се (маните се) тога.
судбини.
пустити [некога, нешто] с узда ослободити некога, нешто стеге, контроле,
дати више слободе, попустити у строгости.
пустити [некога] с ланца ослободити некога контроле, дати некоме да ради по
својој вољи.
некога на миру, не обраћати више пажњу на то што неко ради.
пустити глас гласно запевати; гласно проговорити.
пустити жиле ојачати, разгранати се, учврстити се.
пустити из уста изрећи, изговорити, изустити.
пустити сузу заплакати.
пустити / пуштати стомак (трбух) угојити се / гојити се.
ПУТ
погрешно.
ићи својим путем 1. живети, радити, поступати у складу са својим уверењима,
начелима. 2. не мешати се у туђе послове, гледати своја посла.
пут за уши! иди! крећи!
пут под ноге <!> 1. одмах, сместа кренути, упутити се негде. 2. иди! (идите!),
одлази! (одлазите!).
ПУТНИ
путна грозница узбуђење пре поласка на пут.
ПУТНИК
слепи путник путник без возне карте, путник који путује сакривен како би
илегално, тајно негде отпутовао.
ПУЋИ
сензацију.
зинула (пукла) ала (некоме, из некога) сувише се полакомио (на јело, на
пукао (затајио) глас гласне жице су отказале и није могуће ваљано говорити
или певати.
пукао му (је) филм изнервирао се, изгубио је стрпљење и живце.
пуца (пукла је, пући ће) брука сазнаје се (сазнало се, сазнаће се) за нечију
срамоту.
пуче глас пронела се вест, постало је јавно познато.
ПУХАТИ
некоме.
ПУЦАТИ
јести да <све> пуца за ушима (иза ушију) јести халапљиво, ждерати.
пуца (пукла је, пући ће) брука сазнаје се (сазнало се, сазнаће се) за нечију
срамоту.
пуца [ми] прслук баш ме брига, не марим, не обазирем се, свеједно ми је.
ПУЦАЊ
пуцањ у празно узалудан напор, труд, бескористан покушај.
ПУШИТИ
пушити као Турчин много и страсно, стално, прекомерно пушити.
ПУШКА
готов као запета пушка спреман на нешто одмах, у сваком тренутку.
пушка ми, пушка ти или ћу ја убити тебе, или ћеш ти убити мене.
ПУШТАТИ
проговарати, не јавити се / јавл>ати се, не изјаснити се / изјашњавати се; не
не пуштати [некога] с миром узнемиравати некога, досађивати некоме,
касније.
судбини.
ПЧЕЛА
ићи (лепити се) као пчела (пчеле) на мед ићи, хрлити с одушевљењем на
као пчела на брусу никако; ништа; веома лоше.
ПШЕНИЦА
РАВАН
[некоме] је све равно <чак> до мора (Косова) бити равнодушан, према свему
се односити равнодушно, не узбуђивати се, не секирати се.
нема (није било) [некоме] равна бити бољи од свих, нико се с неким не може
раван као длан потпуно раван.
равна као даска с врло малим грудима (о жени, девојци).
РАД
убити се / убијати се радећи (од рада) врло много радити, исцрпљивати се
радом.
РАДИ
лека ради барем мало, било колико, имало.
ради мира у кући да би се избегле свађе, сукоби, несугласице (у породици, на
послу, у политичкој партији, влади, установи и сл.).
форме ради ради пуког задовољавања конвенција, обичаја.
шале ради шалећи се.
РАДИН
РАДИТИ
раде (радиле су...) маказе текстови се цензуришу (су били цензурисани...).
радити [некоме] о злу припремати некоме несрећу, пропаст.
радити [нешто] под штапом не желећи то, радити нешто под претњом некога
ко има контролу, власт над субјектом.
радити као галијаш радити ропски, без одмора.
радити као коњ радити много и напорно.
радити као црв радити врло вредно, марљиво.
радити као црнац радити много и напорно.
радити на даскама радити у позоришту.
радити на црно радити илегално, непријављено, без дозволе ради избегавања
плаћања пореза.
некога.
радом.
РАДО
РАДОВАН
РАЂАТИ СЕ
РАЖАЛОСТИТИ
РАЖАЊ
РАЗАПЕТИ
РАЗАПИЊАТИ
РАЗБАЦАТИ
РАЗБАЦИВАТИ
РАЗБЕЖАТИ СЕ
РАЗБИЈАТИ
тешкоће.
алкохолом.
РАЗБИЈЕН
РАЗБИТИ
тешкоће.
алкохолом.
РАЗВАЛИТИ
се.
развалити уста разгаламити се; гласно запевати.
РАЗВЕЗАТИ
развезати уста почети говорити, проговорити.
РАЗВЕЗАТИ СЕ
РАЗВИЈАТИ
борбу.
РАЗВИТИ
борбу.
РАЗВИТИ СЕ
развила су му (јој итд.) се дна има болове у трбуху.
РАЗВУЋИ
РАЗГЛАВИТИ
се.
РАЗГОВОР
РАЗДВОЈИТИ СЕ
РАЗДЕРАТИ
РАЗДОР
РАЗДРЕШИТИ
раздрешити бисаге 1. распричати се. 2. трошити нешто обилно, у великим
количинама.
РАЗДРЕШИТИ СЕ
РАЗЈАПИТИ
се.
РАЗЛИКА
сви без разлике сви, сви без изузетка, сви одреда.
РАЗЛИКОВАТИ СЕ
разликовати се као небо и земља бити сасвим различит, потпуно се
РАЗМЕКШАТИ
размекшати [некоме] бубреге пребити, претући некога.
РАЗМЕНИТИ
РАЗМЕР
мери.
РАЗМЕТАН
РАЗМЕТАТИ
РАЗМЕТНУТИ
РАЗМЕКШАВАТИ
размекшати / размекшавати (смекшати) [нечије] срце изазвати / изазивати
нечију самилост; учинити / чинити да неко попусти.
РАЗМЕКШАТИ
РАЗМИШЉАТИ
РАЗНЕТИ
РАЗНОСИТИ
РАЗРЕШИТИ
РАЗРОГАЧИТИ
РАЗУМ
у некога.
РАЗУМЕТИ
бог би га разумео несхватљиво је, не може се разумети.
гуске га (те...) разумеле говорити неразумљиво.
дете на сиси би разумело свако би могао да разуме.
РАЗУМЕТИ СЕ
у нешто.
РАЈ
РАЈКО
РАЈСКИ
РАКОВ
РАМЕ
презриво.
раме за плакање онај који је увек спреман да стрпљиво саслуша нечије
проблеме, да теши некога.
раме у раме <с [неким]> заједно, један уз другог, заједнички.
раме уз раме [<с неким>] један уз другога, једно уз друго, заједно, сложно.
РАНА
тешити.
жива (отворена) рана болна, мучна успомена, туга која не пролази.
успомене.
РАНИ
РАСЕЋИ
РАСИПАН
РАСКИДАТИ СЕ
РАСКИНУТИ
раскинути са животом извршити самоубиство, убити се.
РАСКРИЉЕН
РАСОЛ
РАСПЕТИ
РАСПИЊАТИ
РАСПЛИНУТИ СЕ
распрснути се (расплинути се, пући) као мехур од сапунице
изјаловити се, нестати (о илузијама, надама, жељама, плановима).
РАСПОЛАГАЊЕ
ангажовати се према нечијој жељи, стајати некоме на услузи.
РАСПРСНУТИ СЕ
РАСТАВИТИ
раставити [некога] са светом убити некога.
РАСТАВИТИ СЕ
растати се (раставити се) од овога света умрети.
растати се (раставити се) са <овим> светом умрети.
РАСТАЈАТИ СЕ
растати се / растајати се са животом умрети / умирати.
РАСТАТИ СЕ
растати се с бременом породити се, донети бебу на свет.
растати се / растајати се са животом умрети / умирати.
РАСТИ
акције [некоме, нечему] расту (скачу) неко, нешто добија у значају, у угледу,
нешто добија на вредности.
брзо.
расти (напредовати) као из воде брзо, нагло напредовати, расти.
трава расте по [некоме] бити мртав, бити у гробу, под земљом.
РАСТРЕСАТИ
малтретирајући слабијег, потчињеног.
РАСУТИ СЕ
РАТНИ
РАЧУН
водити рачуна (рачун) о [некоме, нечему] бринути се, старати се о некоме,
нечему, водити рачуна о некоме, нечему.
некога.
изравнати рачуне с [неким] решити, изгладити с неким нерешене спорове,
несугласице.
имати <нерашчишћене (старе)> рачуне с [неким] имати нерешене спорове,
имати рачуна радити, пословати тако да се исплати, да од тога буде користи.
РАЧУНАТИ
РАШИРЕН
РАШЧИСТИТИ
рашчистити / рашчишћавати (пречистити) рачуне с [неким]
решити / решавати проблеме с неким, расправити се / расправљати се с неким,
РАШЧИШЋАВАТИ
РЂАВ
РЕБРО
виде се (броје се) [некоме] <сва> ребра бити врло мршав. могу се [некоме]
<сва> ребра пребројати (пребројити, избројати, избројити) бити врло
мршав.
припреме.
РЕД
сређивати
збити редове а. прибити се један уз другога. б. постати сложан или још
сложнији, солидарисати се један с другим ради остварења неког циља, неке
идеје.
научити [некога] реду 1. научити некога пристојности, упутити некога како да
се држи одређених правила; присилити некога да се држи одређених правила.
2. осветити се некоме за нанету увреду.
сви од реда сви, сви без изузетка, сви без разлике.
у реду слажем се, пристајем.
добро.
РЕДАК
РЕЗАТИ
РЕЗУЛТАТ
РЕП
вући реп за собом бити на лошем гласу, бити компромитован.
понашати.
завлачити се [некоме] под реп вулг. улагивати се, улизивати се некоме.
извући мачку реп намучити се због нечега, уложити огроман напор,
пропатити.
као мачка репом урадити / радити нешто површно, на брзину, само да се каже
да је урађено.
махати (вртети, помахивати) репом умиљавати се, улагивати се некоме.
немати ни главе ни репа бити у нереду, несређен; бити нејасан, збркан.
стока без репа проста, примитивна, некултурна особа; руља.
РЕПАТ
куси и репати (кусо и репато) свакакав свет, разни људи, свако.
РЕЋИ
где је бог рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилације, у недођији, у
где је ђаво рекао лаку ноћ врло далеко, далеко од цивилизације, у забаченом
крају.
док си (док би) рекао бритва веома брзо, за врло кратко време.
јесте.
негативно.
презриво.
рекла-казала непоуздано обавештење, трачеви, наклапање, измишљотине.
рећи (казати) бобу боб, а попу поп рећи истину отворено, без увијања, рећи
рећи / говорити (казати, скресати) [некоме нешто] у брк <и браду> рећи
околишања, без устручавања рећи / говорити некоме о непријатним стварима.
некога.
рећи / говорити нешто на нечију адресу обратити се / обраћати се усмено
некоме.
РЕЧ
без речи 1. радо, спремно. 2. ћутке, без приговора, без отпора.
бирати (мерити, вагати) речи одмерено се изражавати, водити рачуна о
бити [неко, некакав] само на речима бити хвалисавац, не бити оно за шта се
неко представља, што тврди за себе.
буди на речи при којој си разг. не заборави шта си хтео да кажеш (при
упадици у нечије причање).
водити (имати, држати) <главну (прву, велику)> реч 1. имати највећи утицај,
других.
добити реч добити дозволу за говор, за учешће у разговору, дискусији.
другим речима да се другачије изразим; заправо, отворено речено.
једном речју укратко, да не дужим, да скратим.
говори.
немам речи не знам шта да кажем, збуњен сам, то је просто невероватно, то је
страшно.
од речи до речи а. дословно, ништа не изостављајући (поновити неки исказ).
б. буквално, дословце (превести).
повући <своју> реч 1. одрећи се изјаве. 2. не испунити обећање.
проговори (од узбуђења, збуњености, зачуђености исл.)
трошити речи говорити узалуд.
у једну реч укратко.
упасти / упадати (ускочити / ускакати, улетети / улетати) [некоме] у реч
прекинути / прекидати некога у говору својим причањем, говором. ухватити /
хватати [некога] за реч вешто искористити / користити оно што неко каже;
инсистирати на тачности нечијег исказа.
часна реч<!> заиста, стварно, говорим озбиљно.
човек од речи онај који држи дато обећање.
шкрт на речима који мало говори, који је ћутљив.
штедети речи мало говорити, не бити причљив.
РЕШЕЊЕ
соломонско решење мудро, праведно, довитљиво решење (којим су обе
стране задовољне).
РЕШЕТО
РЕШИТИ
РИБА
здрав као риба потпуно здрав, одлична здравља.
крупна (велика) риба врло утицајна особа, човек на положају.
осећати се (сналазити се, бити) као риба у води осећати се пријатно,
угодно, сигурно; добро се сналазити.
ситна (мала) риба безначајна особа, човек без утицаја, онај који не доноси
ћутати као риба не проговарати ни речи, упорно ћутати, не изјашњавати се.
РИБЉИ
човек хладне (рибље) крви флегматичан човек, човек који се тешко узбуђује
РИС
РОГ
мрак као у рогу потпуна тама, мркли мрак.
побунити се / бунити се.
РОГАЧИТИ
РОД
за народ.
РОДИТИ
када роди јавор јабукама ннкада.
РОДИТИ СЕ
родити се под срећном звездом имати среће у животу, успевати у свему.
РОДНИ
родна бразда завичај.
РОЂЕН
РОЂЕНИ
чути [нешто] својим <властитим (рођеним)> ушима чути не што лично,
РОНИТИ
РОСА
млад као роса врло млад.
РУДА
РУДО
РУЖА
не цветају [некоме] руже нема среће, успеха, тешко му је, не иде му добро.
РУЖАН
РУЖИЧАСТ
нешто] бити оптимиста, уочавати, видети углавном добре, позитивне стране
РУЖНО
РУКА
новца.
бити [некоме] при руци а. бити у близини, на дохват. б. бити некоме од
помоћи, од користи, бити у нечијој близини како би могао, када затреба,
пружити помоћ.
бити везаних (спутаних) руку бити зависан од некога, немати
слободу одлучивања.
бити на своју руку бити особењак, чудак.
штедећи.
брак на леву руку брак припадника аристократије, племства с особом из нижег
сталежа, морганатски брак.
бавити.
голих руку без ичега у рукама (приликом борбе).
гонити (терати, хватати) ветар капом (рукама) радити узалудан, јалов посао.
дати [некоме нешто] у руке предати, поверити некоме да руководи, управља
нечим.
дати се [некоме] у руке препустити се другоме, поверити своју судбину
другоме.
дело [нечијих] руку сопствени производ, оно што је неко сам направио.
дићи руку на себе покушати или извршити самоубиство.
доспети [некоме] у руке доћи у нечији посед.
све под контролом, имати власт над нечим.
испустити узде из руку напустити строго васпитање детета, пустити детету
да ради по својој вољи, како оно мисли и жели.
ићи [некоме нешто] од руке обављати неки посао спретно, успешно, с
лакоћом, бити талентован за неки посао.
ићи из руке у руку ићи, прелазити од једног до другог, мењати власника,
корисника.
ићи од руке до руке ићи, прелазити од једног до другог, мењати власника,
корисника.
кључ у руке формула о комплетном довршењу, извођењу неке занатске
услуге (нпр. изградње, адаптације неког стамбеног или пословног објекта).
на дохват (дохвату) руке веома близу, у непосредној близини.
пропустити [некога] кроз руке истући, премлатити, избатинати некога.
пропустити [нешто] кроз руке прегледати нешто, урадити нешто.
проћи / пролазити кроз [нечије] руке (преко [нечијих] руку) падати / пасти у
нечију надлежност, проћи / пролазити нечију обраду, нечији рад.
рукама и ногама свим снага, на све могуће начине.
руке <к> себи! остави то, не дирај то, то није твоје.
руку на срце отворено, искрено говорећи.
слободном руком без икаквог помагала, алата, прибора (цртати, скицирати,
сенчити и сл.).
некога.
тражити [некога, нешто] са свећом у руци тражити некога, нешто што је врло
ретко, што се изузетно тешко налази.
у најмању руку барем, бар (толико), ако ништа друго; у најгорем случају.
штап у руке поћи, кренути, отићи негде.
РУКАВ
РУКАВИЦА
РУПА
цени.
горе.
ићи (доћи) мечки на рупу упасти у клопку, наћи се у невољи, неприлици,
РУШИТИ
С(А)
припреме.
ичега.
с душом у носу тешко болестан, једва жив, на измаку животних
снага, изнемогао, онемоћао.
легати.
с малом душом 1. тешко болестан, једва жив, на измаку животних снага,
с тим се није шалити не треба поступати неопрезно, не треба заборављати с
ким, са чим се има посла, то треба схватати озбиљно како би се избегле
непријатне последице.
с трена на трен непрекидно, непрестано, с проласком времена, како време
пролази.
САБИРАТИ
несамерљиве ствари
САБИТИ СЕ
САБЉА
добити на сабљи ратом освојити.
звецкати сабљом претити ратом, показивати своју спремност на рат,
САБРАТИ
САВ
бавити се свим и свачим бавити се веома различитим пословима.
говорити (причати, викати, хвалити, кудити, грдити, олајавати и др.) на
сва уста говорити (хвалити, кудити и др.) отворено, јавно, без устезања, много,
по свој прилици врло је вероватно, највероватније.
сав у чуду веома зачуђен.
сва је прилика врло је вероватно, највероватније.
сва је прилика судећи по свему, врло вероватно, чини се.
сви су изгледи врло је вероватно, највероватније.
потпуно.
САВЕСТ
грижа савести кајање због учињеног дела.
гризе (мучи, пече) ме (га, је...) савест због нечега дубоко, веомажалим
имати [некога, нешто] на савести бити узрок нечијих озбиљних проблема,
невоља, нечије пропасти, бити крив за нешто.
судити по чистој савести судити непристрасно, по свом уверењу.
САВИЈАТИ
савити / савијати [некоме] врат потчинити / потчињавати некога, ставити /
стављати некога под своју контролу, власт, покорити / покоравати некога.
САВИТИ
савити / савијати [некоме] врат потчинити / потчињавати некога, ставити /
стављати некога под своју контролу, власт, покорити / покоравати некога.
САВИТИ СЕ
САГИБАТИ
САГИЊАТИ
САГНУТИ
САДИТИ
садити с [неким] тикве удружити се / удруживати се с неким (обично с лошом
особом).
САЖДИТИ
САКРИВАТИ
САКРИТИ СЕ
САКСИЈА
САЛЕТАТИ
богом кумити (салетати) [некога] преклињати, веома молити некога.
САМ
бог свети (један, сам) зна не зна се, нико не зна, непознато је.
скочити / скакати <сам> себи у уста својим исказима (обично несвесно)
противречити сам себи, оповргнути / оповргавати сам себе; урадити / радити
(обично несвесно) против самог себе.
САМАР
САМЛЕТИ
САМО
<сама (само, гола)> кожа и кост (кости) врло мршава особа. само преко
мене мртва (мртвог) изразито сам против тога, то ни у ком случају нећу
дозволити, нећу допустити да се то учини ни по коју цену.
САМРТНИ
умирати.
самртна борба агонија, ропац.
САМРТНИЧКИ
умирати.
САН
ни у сну никако, нипошто, ни у ком случају.
пусти снови нереалне жеље, маштарије.
царство снова 1. живот из маште. 2. бесвесно стање, сањање, сан.
САПЕТИ
САПИЊАТИ
САПУНИЦА
балон од сапунице нешто што има краткотрајну, привремену вредност
мехур од сапунице нешто преувеличано и краткотрајно, пролазно, безначајно;
нереални планови.
САСТАВИТИ
уста не саставити стално, непрестано говорити, не престати говорити.
САСТАВИТИ СЕ
САСТАВЉАТИ
САСУТИ
заблуду.
сасути ватру на [некога] напасти некога оштрим речима.
САТ
ситни сати време после поноћи.
САТЕРАТИ
дотерати (догурати, притерати, сатерати) [некога] до зида (дувара)
довести некога у ситуацију да се мора изјаснити, извршити притисак на некога,
довести некога у тежак, незгодан положај, у безизлазну ситуацију.
сатерати [некога] у ћошак 1. довести некога у безизлазан положај. 2.
онемогућити некога да лаже или да се понаша лакомислено.
САТРТИ
САХРАНИТИ
боже сачувај (сахрани, заклони) 1. при зграњавању због нечег непријатног,
САХРАЊЕН
жив сахрањен (закопан) одвојен од света, од друштва, крајње повучен.
САЧЕКАТИ
САЧУВАТИ
боже сачувај (сахрани, заклони) 1. при зграњавању због нечег непријатног,
СВАКИ
сваки час врло често.
свако зло за неко добро у свакој невољи има и неке користи.
сваког часа већ од овог тренутка, у непосредној будућности, убрзо (може се
нешто догодити).
СВАКО
свако мало сваког часа, често, стално.
СВАЛИТИ
СВАЉИВАТИ
СВАНУТИ
свануо је [нечији] дан дошла су за некога боља времена, срећније време.
СВАШТА
обављати разне послове
СВЕ
обављати разне послове
све је равно [некоме] <чак> до Косова неко је равнодушан према нечему, не
дира некога нешто, сасвим је свеједно некоме.
све је црна земља све је то исто, без обзира на разлике међу људима све
чека исти крај, сви људи имају исти крај.
све у своје време ствари треба радити када је за то одговарајући тренутак, у
право време.
све у шеснаест из све снаге, интензивно, у највећој мери, оштро.
СВЕЖ
СВЕЗАТИ
некога.
СВЕЗАТИ СЕ
СВЕСТИ
свести / сводити [нешто] на нулу укинути / укидати нешто, потпуно
СВЕТ
бити свет за себе бити довољан сам себи; бити другачији од осталих, бити
необичан.
видети света пропутовати по разним земљама, крајевима.
далеко од света у забаченом крају.
два света две супротности, два различита погледа на живот, два различита
система вредности.
издати [нешто] на свет одштампати, објавити.
мимо свет (света) потпуно другачије од других људи.
не бити са овога света својим погледима на живот, схватањима, системом
вредности потпуно се разликовати од већине људи, живети потпуно другачије
од већине људи.
ни за шта на свету ни у ком случају, ни под којим условима, никако.
опростити се са <овим> светом умрети.
оставити (напустити) овај свет умрети.
откако је света <и века> одувек.
повући се / повлачити се од света усамити се / усамљивати се, изоловати
се.
позобати (посркати, покусати) све знање совога света> бити свезналица,
све знати.
променити свет (светом) умрети.
раставити [некога] са светом убити некога.
угледати свет (света) 1. родити се. 2. појавити се из штампе, бити објављен.
укинути [некога] са света убити, усмртити некога.
цео (читав) свет сви, свако; све.
широк је свет не треба се ограничавати само на једну средину јер разна места
пружају многе могућности.
СВЕТАО
СВЕТАЦ
скидати <све> свеце (богове) <с неба> грубо, много псовати, богохулити..
СВЕТАЧКИ
скинути / скидати <светачки> ореол приказати / приказивати без лажног
сјаја, онаквим какво јесте
СВЕТИ
скупо.
СВЕТЛО
учини.
зелено светло знак да нешто може да почне.
унети / уностити светло у [нешто] разјаснити / разјашњавати, објаснити /
објашњавати нешто, изнети / износити нове чињенице, доказе који нешто
разјашњавају, објашњавају.
СВЕТЛОСТ
СВЕТСКИ
осмо <светско> чудо 1. нешто сасвим необично. 2. нешто већ познато, виђено
светска дама врло отмена, културна жена.
светски човек онај који је пропутовао многе земље и упознао друге народе и
културе, онај који се лако сналази, опходи у друштву.
светског(а) гласа чувен, славан, светски познат.
СВЕЋА
догорева (гаси се) [нечија] свећа нечији живот се гаси, неко је на самрти.
држати [некоме] свећу разг. бити упознат с нечијим сексуалним животом,
присуствовати туђем полном односу.
тражити [некога, нешто] свећом тражити некога, нешто што је врло ретко,
што се изузетно тешко налази.
некога.
умрети без свеће умрети без потомка (који би некоме запалио свећу када
умре).
СВИ
сви без разлике сви, сви без изузетка, сви одреда.
сви од реда сви, сви без изузетка, сви без разлике.
СВИЛА
СВИЊА
бити свиња <према [некоме]> понашати се изузетно ружно према некоме.
најести се као свиња прејести се.
нисмо заједно овце (козе, свиње) чували (пасли) нисмо ми једнаки, нисмо
истог ранга, угледа, не потичемо из исте средине, не можеш се са мном
пијан као свиња јако пијан, опијен до бесвести.
СВИРАЛА
цени.
СВИРАТИ
некоме.
играти како други свира чинити оно што други жели, радити како други
захтева, повиновати се туђој вољи.
свирати [некоме] у дипле руководити неким.
свирати цигански свирати по слуху, самоуко.
танко свирати налазити се у материјалној оскудици, немаштини.
СВИТИ
СВЈА
бити [некоме (за некога)] све и сва (свја) имати за некога изузетну, највећу
могућу вредност.
бити све и сва (свја) имати сву власт над другима, бити најмоћнији.
СВОДИТИ
свести / сводити [нешто] на нулу укинути / укидати нешто, потпуно
СВОЈ
бити свој 1. бити самосталан. 2. бити у роду.
бити свој на своме бити независан у одлучивању, бити самосталан,слободан.
дати своје исцрпсти се, истрошити своје снаге; уложити крајње напоре.
добити своје бити кажњен, изгрђен по заслузи, лоше проћи.
доћи на своје добити оно што се очекује, не остати прикраћен.
прохтев.
терати своје радити по својој вољи, по свом нахођењу.
СВРАТИТИ
СВРАЧЈИ
сврачје гнездо ирон. неуредна, рашчупана коса.
СВРБЕТИ
сврби (засврбеће) ме длан (дланови) 1. имам жељу да некога истучен. 2. с
сврби [некога] језик желети нешто рећи што је обично боље прећутати.
сврби ме десни длан (према народном веровању) даћу, даваћу новац.
СВРШЕН
СВРШИТИ
проћи.
СВУЋИ
СЕБЕ(СЕБИ)
бити при себи 1. бити при свести, бити прибран. 2. бити нормалан,
урачунљив.
доћи <к> себи освестити се.
СЕГНУТИ
СЕД
СЕДАМ
СЕДЕТИ
бити (налазити се, седети и сл.) с оне стране (с ону страну)
браве бити, налазити се у затвору, на робији.
гледати (седети, стајати, чекати и др.) скрштених (прекрштених) руку
ништа не предузимати, равнодушно посматрати, бити пасиван.
новца.
седети (врпољити се) као ђаво на џомби а. бити веома нестрпљив,
седети као на трњу бити нервозан, нестрпљив, узнемирен; врпољити се;
осећати нелагодност.
седети на о птуженичкој клупи одговарати пред судом.
седети на ушима не слушати, бити непажљив.
сести / седети цару уз колено доспети до највећих почасти, доспети до
највишег положаја.
СЕДЛО
наћи се у седлу доћи на власт, на руководећи положај.
ускочити у [нечије] седло доћи на нечији положај, на нечије место.
СЕДМИ
девета (десета, последња, седма, шеста итд.)
брига нешто неважно, сасвим споредно.
дерати се до седмога зноја гласно викати, дерати се до изнемоглости.
СЕДМОРО
СЕЈАТИ
поступака.
СЕКИРА
пливати као секира ирон. не знати пливати.
секира за врат велика невоља; смрт.
упала је (пала је) [некоме] секира у мед доћи до велике добити, наћи се у
СЕЛИТИ СЕ
СЕЉАЧКИ
СЕМЕ
СЕНА
бацити / бацати сену на [некога, нешто] окаљати / каљати углед некога,
нечега, довести / доводити у питање нечији углед, поштење, добронамерност.
изгледати као сена бити врло мршав.
сена од човека врло мршав човек.
СЕНКА
СЕНО
СЕНТИМЕНТАЛАН
СЕОСКИ
сеоски бик похотан мушкарац.
СЕРВИРАТИ
СЕСТИ
седи дрво на дрво каже се ономе ко је глуп, ко ништа не зна, не разуме
(обично ученику у школи).
сести (зајашити, насести, засести) [некоме] за врат потчинити некога,
СЕСТРА
живети као брат и сестра 1. живети у слози. 2. живети без сексуалних односа.
СЕТИТИ СЕ
СЕЋАТИ СЕ
СЕЋИ
СИВ
сива еминенција веома утицајна особа која се не експонира у јавности, која
делује из сенке.
СИВОЊА
СИГУРАН
сигурно као смрт потпуно сигурно, неизбежно.
сигурно као у воску потпуно сигурно.
СИДРО
дићи (дигнути) / дизати сидро 1. отпловити. 2. отићи / одлазити, напустити /
напуштати место.
СИЈАЛИЦА
упалила <се> [некоме] лампица (сијалица) најзад је схватио, сетио се
нечега, досетио се, синуло му је.
СИЈАМСКИ
сијамски близанци веома блиско, нераздвојно повезане особе, појаве, ствари.
СИКТАТИ
сиктати као змија говорити у бесу, говорити врло љутито.
цвилети (сиктати, цичати, вриштати) као гуја <у процепу> гласно вриштати;
СИЛА
милом или силом на овај или на онај начин, свакако, без обзира да ли то неко
жели или не, не бирајући средства.
на силу а. уз употребу снаге или притиска онде где се иначе то обавља без
тога. б. уз употребу снаге јер се неко томе одлучно противи. в. не тражећи
разлоге, пошто-пото.
ни силом ни милом ни на који начин.
није силе разг. није хитно. 2. није потребно, није нужно.
преко силе преко својих могућности.
сила ми (му...) је имам (има...) потребу да извршим (изврши...) велику или
малу нужду.
силом прилика због насталих (обично неповољних) околности, како прилике
намећу, захтевају.
СИЛАЗИТИ
СИЛОВАТИ
силовати чињенице не обазирати се на чињенице које су у супротности с
унапред постављеном тезом, намерно погрешно интерпретирати чињенице
које су у супротности с унапред постављеном тезом.
СИН
духовни син присталица нечијег учења.
човек.
син љубави ванбрачно дете.
татин син а. мушко дете налик на оца. б. татина маза; размажен,
несамосталан мушкарац који је навикао да његов отац решава све његове
проблеме.
СИНУТИ
синула (креснула, сунула, пројурила, мунула) је [некоме] мисао скроз
СИЊ
закукати / кукати као сиња кукавица горко заплакати / плакати,ридати.
СИПАТИ
заблуду.
СИР
СИРОВ
и суво и сирово сва имовина.
СИРОМАХ
СИРОМАШАН
СИРОТАН
СИРОТИЊСКИ
сиротињска забава секс.
СИРЋЕ
пролити (превалити) сирће учинити нешто лоше, забрљати.
СИСА
дете на сиси би разумело свако би могао да разуме.
дете од сисе (на сиси) дојенче.
СИСАТИ
нисам (ниси итд.) весло (весла) сисао нисам (ниси итд.) наиван, лаковеран,
сисати две мајке (више мајки) црпсти кориет с две стране (с више страна).
СИТ
бити сит [некога, нечега] неко је некоме дозлогрдио, дојадио, нешто је некоме
дозлогрдило, дојадило, бити незадовољан неким, нечим.
СИТАН
ситна (мала) риба безначајна особа, човек без утицаја, онај који не доноси
ситни сати време после поноћи.
ситно благо овце и козе.
СИТО
СИТУАЦИЈА
господар ситуације онај који влада ситуацијом, који држи конце у својим
рукама, који управља током догађаја у одређеној ситуацији.
СИЋИ
сићи (скренути) с ума полудети, изгубити разум.
сићи с гране цивилизовати се, уљудити се, ослободити се примитивних
навика.
СКАКАТИ
акције [некоме, нечему] расту (скачу) неко, нешто добија у значају, у угледу,
нешто добија на вредности.
причати.
СКЕЛЕЏИЈА
бојати се [некога, нечега] као врана скелеџије (бродара) уопште, нимало не
марити за некога, за нешто, не обраћати пажњу на некога, на нешто.
на нешто.
СКИДАТИ
не скидати (спуштати) ока (очију) с [некога, нечега] нетремице, с нарочитом
скинути / скидати [некоме (пред неким)] шешир одати / одавати некоме
признање, исказати / исказивати некоме поштовање, уважавање због његових
достигнућа, резултата, способности, знања и сл., исказати / исказивати
поштовање, уважавање према некоме због његових достигнућа, резултата,
способности, знања и сл.
скинути / скидати <светачки> ореол приказати / приказивати без лажног
сјаја, онаквим какво јесте.
скинути / скидати капу [некоме] ([пред неким]) одати / одава ти признање
поздрављати некога. сметнути / сметати (одбацити / одбацивати,
скинути / скидати, забацити / забацивати) [некога, нешто] с ума
заборавити / заборављати некога, нешто.
СКИДАТИ СЕ
скинути се (скидати се, пасти) [некоме] с врата а. престати / престајати
бити некоме на бризи, старању, не бити више на нечијем издржавању. б.
престати / престајати досађивати некоме, престати / престајати гњавити
некога, оставити / остављати некога на миру.
СКИНУТИ
дао (скинуо) би и кошуљу с леђа (са себе) спреман да другоме несебично
да све што има.
обавезе, одговорности, невоље. 2. ослободити се сиромаштва, извући се из
обавезе.
скинути / скидати <светачки> ореол приказати / приказивати без лажног сјаја,
онаквим какво јесте
скинути / скидати капу [некоме] ([пред неким]) одати / одавати признање
поздрављати некога.
СКИНУТИ СЕ
престајати досађивати некоме, престати / престајати гњавити некога, оставити
/ остављати некога на миру.
скинути се [некоме] с грбаче престати некоме бити на бризи, на терету.
СКИТАТИ
СКИТАТИ СЕ
СКЛИЗАК
некога.
СКЛОНИТИ
боже ти склони 1. при зграњавању због нечег непријатног, тужног. 2. у
одбијању.
СКЛОПИТИ
скок
скок у празно неразуман, бескористан поступак.
СКОЧИТИ
СКРАТИТИ
СКРАТИТИ СЕ
СКРЕНУТИ
СКРЕСАТИ
рећи / говорити (казати, скресати / кресати) [некоме] у лице
отворено, без околишања, без устручавања рећи / говорити некоме о
непријатним стварима.
СКРИВАТИ СЕ крити се (скривати се) по буџацима крити се од света,

тражити склониште.
СКРОЈИТИ
скројити [некоме] кабаницу осветити се некоме, урадити нс коме оно што је
заслужио.
СКРХАТИ
здравље.
сломити (скрхати, скршити) врат 1. пропасти, бити упропа штен, уништен. 2.
сломити / ломити (скрхати, скршити) [некоме] врат упропа стити /
СКРХАТИ СЕ
кола су се сломила (скрхала) на [некоме] ева кривица је пала на некога,
неко сноси сву одговорност и трпи неугодне последи це за нешто у чему је
СКРШЕН
СКРШИТИ
СКУВАТИ
СКУП
СКУПИТИ
скупити гаће 1. припремити се, приправити се на нешто тешко. 2. покупити се
и отићи.
СКУПИТИ СЕ
онемоћати.
СКУПЉАТИ
скупљати поене (бодове) улагивати се, улизивати се, додворавати се (обично
претпостављенима).
СКУТ
вешати се уз [нечије] скуте тражити нечију заштиту, сматрати се нечијим
подаником, држати се нечије власти.
подвлачити се под [нечији] скут тражити нечију заштиту, сматрати се
нечијим подаником, држати се нечије власти.
ухватити се / хватати се за [нечији] скут тражити нечију заштиту, сматрати
се нечијим подаником, држати се нечије власти.
СЛАБ
пасти (спасти, стати, доћи) на ниске (слабе, танке, доњ«, задње, зле) гране
срозати.
слаба тачка негативна особина, недостатак у нечему, оно у чему је неко
осетљив.
СЛАВИТИ
СЛАВСКИ
СЛАГАТИ
СЛАГАТИ СЕ
СЛАДАК
бити сладак на језику бити слаткоречив, умети се улагивати се, лепим речима
прикрити своје намере.
слатка смрт 1. смрт која наступа за време полног односа. 2. смрт која наступа
услед смрзавања организма.
СЛАМА
принети искру слами неопрезним поступком изазвати тешке последице,
несрећу.
СЛАМКА
СЛАМНАТ
бела (сламната) удовица удата жена чији је супруг привремено одсутан од
куће.
СЛАМЧИЦА
СЛАН
СЛАТИ
СЛЕГНУТИ СЕ
прашина се слегла о нечему што је изазивало велику пажњу јавности више се
не говори, више није у центру пажње, страсти су се стишале.
СЛЕДИТИ
СЛЕДИТИ СЕ
СЛЕП
вероватан.
слепи путник путник без возне карте, путник који путује сакривен како би
илегално, тајно негде отпутовао.
СЛЕПАЦ
нечега.
СЛЕПАЧКИ
СЛИКА
бити на слику и прилику [некоме] бити веома сличан некоме, изгледати исто
као неко.
леп као слика веома леп.
особинама.
показати се у <својој> правој сл ици показати своју праву природу, карактер.
СЛИНА
гутати слину (слине) гледати и веома желети нешто недоступно,
неприступачно.
цуре (теку) [некоме] слине осећати изузетно јаку жељу за неким, за нечим,
наслађивати се жељом за неким, за нечим.
СЛИЧАН
сличити
СЛОБОДАН
слободном руком без икаквог помагала, алата, прибора (цртати, скицирати,
сенчити и сл.).
СЛОБОДНО
слободно дисати бити слободан, независан.
СЛОВО
једним словом укратко, јасно, концизно.
од слова до слова дословно, потпуно, тачно.
неостварено, не претворено у дело.
пала (спала) књига на два (три) слова остао је мали, незнатан број људи који
нешто раде, који се баве одређеним послом. уписати (записати, забележити,
урезати) [нешто] златним словима трајно запамтити нешто као веома
позитивно и вредно, унети нешто у историју као значајно и вредно.
СЛОЖИТИ
СЛОМИТИ
здравље.
сломити [нешто] као шибицу сломити нешто лако, без напора.
сломити / ломити (поломити) зубе [на некоме, на нечему] претрпети / трпети
неуспех, крах, пораз, не моћи савладати некога, нешто.
СЛОМИТИ СЕ
кола су се сломила (скрхала) на [некоме] сва кривица је пала на некога, неко
сноси сву одговорност и трпи неугодне последице за нешто у чему је
СЛОН
СЛОНОВ
света.
СЛОНОВАЧА
света.
СЛУЖИТИ
служити за шалу бити често предмет поруге, подсмеха.
СЛУТИТИ
СЛУХ
имати слух (слуха) [за нешто] имати разумевања за нешто имати способност
да се нешто схвати, лако разумевати нешто.
СЛУЧАЈ
жалим случај жао ми је што се догодило.
за случај <да> ако се догоди, ако буду такве околности.
игра случаја случајни стицај околности; неочекивани обрт.
којим случајем случајно.
ни у ком случају никако, никад, ни под којим околностима, условима.
у случају мене (тебе...) када се ради о мени (теби...), када сам ја (ти...) у
питању.
СЛУШАТИ
гледати (слушати и др.) отворених уста гледати (слушати и др.) врло
пажљиво, помно. слушати једним уветом а. кришом слушати, пратити шта неко
говори, прича. б. незаинтересовано, непажљиво, растресено слушати.
СМАНУТИ
СМЕЈАТИ СЕ
насмејати се / смејати се од <свег> срца насмејати се / смејати се искрено,
до миле воље.
сакрити.
смеје се (смеши се) некоме брк некоме се на лицу види радост, задовољство.
СМЕКШАТИ
СМЕЛО
СМЕСТИ
СМЕСТИТИ
СМЕТАТИ
СМЕТНУТИ
СМЕХ
ухватити се / хватати се за стомак од смеха јако и дуго се смејати.
СМЕШИТИ СЕ
смеје се (смеши се) некоме брк некоме се на лицу види радост, задовољство.
СМЕШКАТИ СЕ
СМОТАТИ
СМОТАТИ СЕ
СМРВИТИ
СМРДЕТИ
СМРСИТИ
СМРТ
бела смрт смрт која наступа услед смрзавања организма.
блед као смрт врло блед.
борба на живот и <на> смрт борба до крајњих могућности, граница; огорчена
борба. борити се (тући се) на живот и <на> смрт борити се до краја, до
победе или пораза, борити се бескомпромисно, огорчено.
наћи смрт погинути, умрети.
питање живота и смрти нешто судбоносно.
сигурно као смрт потпуно сигурно, неизбежно.
слатка смрт 1. смрт која наступа за време полног односа. 2. смрт која наступа
услед смрзавања организма.
СМРТАН
СМРТНИ
умирати.
везати се смртним чвором везати се до смрти, бити заувек, доживотно везан за
некога или нешто.
СМРТНИК
обичан смртник разг. обичан, просечан човек.
СМУК
пијан као смук потпуно пијан.
пити као смук пити претерано много, бити алкохоличар.
СМУТИТИ
СМУЋКАТИ
СМУЧИТИ СЕ
СНАГА
бити на снази вредети, важити, примењивати се (о законима, прописима и сл.)
издала ме (те, га...) снага малаксао сам (си, је...), изнемогао сам (си, је...).
ставити [нешто] изван (ван) снаге учинити, прогласити неважећим, поништити,
прогласити безвредним.
ступити / ступати на снагу почети / почињати важити, вредети, примењивати се
(о законима, прописима и сл.).
СНАЖАН
СНАЛАЗИТИ СЕ
СНЕГ
марити [за некога, за нешто] као (колико) за лањски снег уопште не марити за
некога, за нешто; не бринути за некога, за нешто.
СНИТИ
би говорник веома желео да се догоди
СО
дочекати [некога] с хлебом и сољу пожелети некоме добродошлицу, дочекати
некога гостољубиво.
имати соли у глави (тикви) бити при памети, имати памети, бити паметан,
разуман.
јести [с неким] со и хлеб живети с неким у заједници; живети с неким у слози и
пријатељству.
метнути (ставити / стављати) соли на живу рану подсетити / подсећати некога
на нешто непријатно, болно, обновити / обнављати нечије болне, неугодне
успомене.
со соли [нечега] бит, суштина нечега.
ставити (метнути) [некоме] соли на реп ирон. не моћи ухвати ти некога јер је
СОБНИ
бити затворен између (међу, у, унутар) четири <кућна, собна> зида бити стално
у кући, не излазити из куће међу људе.
СОКО
голуб (голубица, соко) из враниног (врањева, врањега, врањина) гнезда ирон.
кукавица.
СОЛИЛО
навалити (нагрнути, потрчати) као овце на солило (појило) похлепно похрлити
за нечим, дати се на нешто без размишљања.
СОЛИТИ
солити [некоме] памет наметати некоме своје мишљење, ставове, беспотребно
давати некоме савете; представљати нешто у повољном светлу.
СОЛОМОНСКИ
соломонско решење мудро, праведно, довитљиво решење (којим су обе стране
задовољне).
СОПСТВЕНИ
СОС
СОЧИВО
продати (дати, уступити) [нешто] за чинију сочива (леће)
продати за незнатну своту, испод вредности.
СПАВАЊЕ
затећи (ухватити) [некога] на спавању затећи некога неспремног, изненадити
некога.
СПАВАТИ
знати где ђаво спава бити одлично обавештен о свему, знати веома много.
новца.
сну.
спавати као дрво чврсто, тврдо спавати, спавати дубоким сном.
спавати као дудук мирно спавати, имати тврд сан.
спавати као зец имати лак, немиран сан, будити се на сваки шум, бити на
опрезу.
спавати мртвим (тврдим, дубоким, мртвачким, каменим) сном чврсто спавати,
тешко се будити.
чега.
нечега.
СПАДАТИ
пасти / падати (спасти / спадати) с ногу јако се уморити / умарати, преморити се
/ премарати се, малаксати / малаксавати од много посла.
СПАЛИТИ
спалити / спаљивати (порушити / рушити) <све> мостове за собом (иза себе)
потпуно раскинути са неким, нечим на такав начин да је помирење и
СПАЉИВАТИ
спалити / спаљивати (порушити / рушити) <све> мостове за собом (иза себе)
потпуно раскинути са неким, нечим на такав начин да је помирење и
СПАСТИ
пасти (спасти, сићи, доћи) с (од) коња на магарца (осла, товара) доћи у гори
положај, доспети с бољег на горе.
срозати.
пасти / падати (спасти / спадати) с ногу јако се уморити / умарати, преморити се
/ премарати се, малаксати / малаксавати од много посла.
спасти на танку жицу 1. осиромашити. 2. смањити се, проредити се.
СПЛЕСТИ
СПЛЕСТИ СЕ
заплести се (сплести се) као пиле у кучине потпуно се смести, збунити, упасти
у ситуацију за коју се не види решење.
СПЛЕТЕН
СПОЉА
СПОПАДАТИ
пробија (спопада) [некога] мртвачки (хладан, леден, мртви, мрзао) зној некога
обузима језа, неко осећа нелагодност знојећи се услед страха, нервне
СПОПАСТИ
положају.
СПРЕМАТИ
спремити / спремати (градити, правити, сећи) ражањ, а зецу шуми планирати
нешто што је несигурно, унапред се радовати нечему чије је остварење
неизвесно, што је далеко од остварења.
СПРЕМАТИ СЕ
спремати се на истину очекивати сопствену смрт.
СПРЕМИТИ
спремити / спремати (градити, правити, сећи) ражањ, а зец у шуми планирати
нешто што је несигурно, унапред се радовати нечему чије је остварење
неизвесно, што је далеко од остварења.
СПРОВЕСТИ
нешто. спровести / спроводити (провести / проводити, увести / уводити) [нешто]
СПУСТИТИ
спустити глас 1. почети тише говорити. 2. постати мирнији, смиренији,
уљуднији.
спустити дурбин постати скромнији, умерити се, не бити више препотентан,
стишати се, престати се правити важан, попустити у захтевима.
спустити лопту <на земљу> смирити расправу, реалније сагледати могућности.
спустити тон 1. почети говорити тише, без љутње, мање узбуђено. 2. постати
умеренији, скромнији у својим захтевима.
СПУСТИТИ СЕ
спустити се на земљу схватити, увидети своје заблуде, нереалност својих
планова, ослободити се илузија, отрезнити се.
СПУТАН
СПУШТАТИ
не скидати (спуштати) ока (очију) с [некога, нечега] нетреми це, с нарочитом
СРАВНАТИ
сравнити (сравнати, уравнити, изравнати) [нешто] са з«мљом (с лицем земље)
потпуно уништити, разорити до те меља.
СРАВНИТИ
сравнити (сравнати, уравнити, изравнати) [нешто] са звмљом (с лицем земље)
потпуно уништити, разорити до гс меља.
СРАМ
жив срам изједе (поједе) [некога] веома се стиди, врло је по стиђен.
прибити / прибијати (привезати, везати, приковати, дати / давати) [некога] на
стуб срама извргнути / извргавати некогм јавној срамоти, јавном руглу,
злонамерно јавно изнети / износи* ти нечије недостатке.
пропасти / пропадати у земљу <од стида (срама)> јако се зц стидети / стидети.
СРАМОТА
брука и срамота (грдило, покор) велика брука, велика срмаота,
вратити жао за срамоту одговорити истом мером.
СРЕДА
СРЕДИТИ СЕ
СРЕДЊИ
СРЕТАН
родити се под срећном (сретном) звездом имати среће у животу, успевати у
свему.
срећни (сретни) догађај рођење детета, порођај.
у срећно (сретно) доба на време, док још има времена, пре него што је све
пропало.
СРЕЋА
бити бабине среће немати среће.
бити пијан (луд) од среће бити изузетно срећан, бити видљиво обузет срећом.
ићи на срећу уздати се у случај.
догодило.
вероватан.
нисам те среће нисам толико срећан да би ми се то могло десити, остварити.
проиграти срећу лакомислено пропустити повољну прилику.
такве сам <ја> среће лоше сам среће, прати ме лоша срећа.
тући се ногом у дупе (гузицу) од среће бити врло срећан на кон неког успеха
у срећи и несрећи у свакој ситуацији, увек, без обзира на те шкоће.
СРЕЋАН
родити се под срећном (сретном) звездом имати среће у животу, успевати у
свему.
срећни (сретни) догађај рођење детета, порођај.
у срећно (сретно) доба на време, док још има времена, пре него што је све
пропало.
СРЖ
покварен до сржи потпуно, веома покварен.
СРКАТИ
СРОЗАТИ
оборити (срозати) [некога] у блато уништити нечији утлед, осрамотити
некога.
СРОЗАТИ СЕ
СРПСКИ
говорити српски рећи, говорити јасно и разумљиво.
СРУШИТИ
претворити (оборити, обратити, смрвити, сатрти, самлети, срушити) [некога,
нешто] у прах <и пепео> потпуно уништити некога, нешто.
СРУШИТИ СЕ
пасти (срушити се, пружити се) <на земљу (тло)> као свећа пасти, срушити се
нагло у вертикалном положају, укоченог тела.
СРЦЕ
бити без душе <и срца> бити безосећајан, неосетљив, без способности да се
бити без срца бити безосећајан, неосетљив, немилосрдан, хладан, зао,
непопустљив.
бити накрај срца бити раздражљив, расрдити се, наљутити се за најмању
ситницу.
непријатељским очима, попреко, преким оком, преко ока, преко срца а. гледати
некога, нешто с мржњом, с нетрпељивошћу, с одбојношћу. б. гледати некога,
нешто с неповерењем, с подозривошћу.
дирнути [некога] у дно срца узбудити, дирнути некога у највећој могућој мери.
живота.
зима је [некоме] око срца некога обузима тескоба.
знати (видети) како је [некоме] на (при, у) срцу (око срца) знати, видети како се
неко осећа, шта проживљава, шта га мучи.
истргнути (ишчупати) [некога, нешто] из срца престати мислити на некога, на
нешто, заборавити некога, нешто.
лака срца лако, без размишљања о последицама, не жалећи за оним што је
одлучено или учињено.
на дну (у дну) душе (срца) потајно, али стварно.
насмејати се / смејати се од <свег> срца насмејати се / смејати се искрено, до
миле воље.
носити мржн>у у срцу мрзети некога, нешто.
отворена срца искрено.
преко срца нерадо, преко воље.
продрети (уђи) у срце ствари ући у суштину, срж, у оно што је најбитније.
пуно је [некоме] срце бити радостан, задовољан, срећан.
руку на срце отворено, искрено говорећи.
сломити / ломити (разбити) [некоме] срце учинити / чинити некога несрећним,
веома растужити некога, задати / задавати некоме душевну бол.
стеже се [некоме] срце осећати велику жалост, душевну бол.
терет је [некоме] пао са срца ослободити се, решити се велике бриге,
проблема, тегобе.
тешка срца нерадо, преко воље.
хранити (чувати, грејати, носити) гују на срцу (на прсима, у њедрима) помагати
незахвалну особу која ће узвратити злом, лошим.
СТАБЛО
СТАВИТИ
бацити (врћи, засути, ставити) [некога] под <проклету> гомилу заст. каменовати
некога (кривца, грешника).
некога.
ставити [нешто] изван (ван) снаге учинити, прогласити неважећим,
поништити, прогласити безвредним.
ставити [нештој под перо записати, забележити.
ставити <своју> шапу на [нешто] стећи, присвојити, изборити се за монопол
над неким, над нечим, освојити право на располагање неким, нечим.
ставити карте на сто изјаснити се о нечему, јасно изнети своје намере.
ставити кључ у браву обуставити производњу због неповољних околности,
штедећи.
ставити / стављати [некога] изван (ван) закона лишити / лишавати некога
заштите закона.
као важно, нагласити, ставити тежиште на нешто.
ставити / стављати главу на пањ изложити се животној опасности, ризиковати
живот.
стрпати / трпати (метнути / метати, ставити / стављати) <све> у исту (једну)
врећу (исти џак) изједначити / изједначавати некога с неким, нешто с нечим,
различите ствари сматрати једнаким.
СТАВИТИ СЕ
људима, заузети руководеће место, преузети водство.
СТАВЉАТИ
ставити / стављати (метнути / метати, пустити) буву у ухо (уво) побудити /
побуђивати сумњу, изазвати / изазивати немир, учинити / чинити да неко
стално мисли на нешто.
штедећи.
рад, функционисањ« нечега, по могућности тајно.
свој белег извршити / вршити знатан утицај на не што.
ставити / стављати [некога] изван (ван) закона лишити / лишавати некога
заштите закона.
ставити / стављати [некоме] омчу <око врата> покушати / по кушавати
као важно, нагласити, ставити тежиште на нешто.
СТАВЉАТИ СЕ
СТАДО
СТАЗА
стазе и богазе тешко проходни путеви.
СТАЈАТИ (1)
ангажовати се према нечијој жељи, стајати некоме на услузи.
бити (стајати) на [нечијој] страни (на страни [некога]) бити за некога,
пристајати уз некога.
бити (стајати) на кормилу [нечега] управљати, руководити, владати нечим,
разумљив.
непокретно, претерано усправно, дрвено, неприродно,непокретно.
онемоћати. како ствари стоје како јесте, према стварном стању.
не лези (не стој) ђаволе (враже) 1. на несрећу, као за пакост. 2.злу не
требало.
стајати као без душе осећати се изгубљено, безвољно, немоћно.
стајати као дрвен држати се укочено, смушено.
стајати као стуб а. бити постојан. б. бити непомичан.
стајати под вером бити верена (о девојци).
стоји [некоме] душа у грлу бити тешко болестан, на измаку
животних снага, изнемогао, онемоћао.
СТАЈАТИ (2)
скупо.
СТАЈАТИ (3)
СТАКЛЕН
СТАЊЕ
бити у стању бити кадар, способан, моћи учинити или поднети нешто, имати
СТАР
вредности.
имати <нерашчишћене (старе)> рачуне с [неким] имати нерешене спорове,
се и сл.).
успомене.
стара гарда представник (представници) старог нараштаја, опробани учесник
(учесници) неког посла или подухвата, ветеран(и).
стара девојка жена у годинама која се није удавала, уседелица.
стара кост (старе кости) врло стара особа.
стара фрајла жена у годинама која се није удавала, уседелица.
старе гусле стара ствар, позната прича, ништа ново, исти аргументи.
стари дани време када је пун месец.
СТАТИ
проценити.
срозати.
мокрити. стати (изаћи) пред олтар венчати се (у цркви).
стати [некоме] на шију 1. стећи контролу над неким, нечим, завладати над
неким, нечим, потчинити некога. 2. онеспособити, уништити, упропастити
некога.
стати на лопту смирити страсти, трезвено сагледати ситуацију.
стати на своје (властите) ноге постати самосталан, финансијски независан,
стећи самосталност.
стати ципом стати као укопан.
ући (стати) [некоме, нечему] у траг пронаћи, открити некога, нешто.
СТВАР
<то је> природна (наравна) ствар то се само по себи разуме, другачије не
како ствари стоје како јесте, према стварном стању.
моја ствар оно што се тиче само мене, оно у што други људи не треба да се
мешају.
оне ствари еуфем. секс, полни однос.
прва је ствар у првом реду, пре свега.
продрети (ући) у срце ствари ући у суштину, срж, у оно што је најбитније.
ствар је кренула нешто је почело, пошло је набоље.
у ствари заправо.
готову чињеницу, као нешто је завршено, што се више не може променити;
СТВАРАТИ
СТВАРИ
ствари иду (крећу се) својим током све се одвија на уобичајен начин, онако
СТВОРИТИ
СТЕГНУТИ
положају.
СТЕЗАТИ
СТЕЗАТИ СЕ
стеже се [некоме] срце осећати велику жалост, душевну бол.
СТЕНА
СТЕПЕНИЦА
СТЕРАТИ
стерати [некога] у буџак довести некога у безизлазан положај.
СТЕЋИ
стећи / стицати глас (гласа) постати / постајати познат по нечему, прочути се.
СТИД
стидети.
СТИЗАТИ
нечега (представе, предавања и сл.).
СТИСКАТИ
СТИСНУТИ
СТИЋИ
где <год> стигне свуда.
нечега (представе, предавања и сл.).
тешко.
СТИЦАТИ
стећи / стицати глас (гласа) постати / постајати познат по нечему, прочути се.
СТО (број)
отићи до <сто> ђавола пропасти.
сто посто разг. у потпуности, сасвим, посве; сасвим сигурно, без икакве
сумње, несумњиво.
СТО (именица)
СТОГ
СТОЈАТИ
СТОКА
отпора.
стока без репа проста, примитивна, некултурна особа; руља.
СТОЛИЦА
СТОМАК
мислити стомаком водити рачуна једино о сопственим потребама, о
задовољењу сопствених потреба.
набијати стомак (трбух) превише јести, гојити се.
СТОПА
из ових (истих) стопа одмах, сместа, истог часа.
ићи (поћи, кренути) [нечијим] стопама угледати се на некога, ићи нечијим
прихватити нечије мишљење, ставове, погледе као своје.
љубити [некоме] стопе бити некоме претерано одан, бити понизан према
некоме.
достигнућима и др.). стопу по стопу постепено, мало по мало.
СТРАЖЊИЦА
СТРАНА
бити (налазити се, седети и сл.) с оне стране (с ону страну) браве бити у
затвору, тамници.
бити (стајати) на [нечијој] страни (на страни [некога]) бити
за некога, пристајати уз некога.
држати [некоме, нечију] страну бити за некога, помагати некоме у спору две
стране.
на све стране посвуда, свуда; у свим правцима.
касније.
штедећи.
шалу на страну говорећи озбиљно.
СТРАХ
плашљивац.
СТРАШЉИВ
СТРГАТИ
СТРГНУТИ
СТРЕЛА
СТРЕСТИ
стрести (збацити) ланце ослободити се ропства, стега, контроле.
СТРЕХА
СТРИЦ
СТРМО
СТРОЈ
избацити [некога] из строја онеспособити некога, учинити некога
неспособним за акцију, учинити да нешто не ради, не постоји.
СТРПАТИ
стрпати / трпати (бацити / бацати) [некога, нешто] у исти кош поистоветити /
поистовећивати нешто с нечим, изједначити / изједначавати неспојиво,
сматрати истим оно што не иде заједно.
СТРУГАТИ
стругати чутуре хркати.
СТРУЈА
правила понашања, радити, понашати супротно од већине, противити се
препустити се струји препустити се случају, околностима, не предузимати
ништа.
СТРУКА
човек од струке стручњак.
СТРУНА
СТРШЉЕНОВ
СТУБ
стајати као стуб а. бити постојан. б. бити непомичан.
СТУПАТИ
ступити / ступати на снагу почети / почињати важити, вредети, примењивати
се (о законима, прописима и сл.).
СТУПИТИ ступити преко прага ући, ступити у кућу.

ступити / ступати на снагу почети / почињати важити, вредети, примењивати
се (о законима, прописима и сл.).
СУВ
страни.
и суво и сирово сва имовина.
мршав (сув) као бакалар веома мршав
остати сув потрошити, изгубити сав новац, остати без новца.
отпремити (отправити) [некога] у суво грожђе уништити, упропастити некога.
сув као барут веома сув, потпуно сув.
СУВИШАН
СУВО
наћи се на сувом наћи се у неприлици, у тешкој ситуацији.
СУДБИНА
запечатити [нечију (некоме, нечему)] судбину довести некога, нешто у
безизлазан, безнадежан положај, у ситуацију када је све одлучено, када се
ништа више не може променити.
предати се судбини препустити се / препуштати се току догађаја, оставити
расплет стицају околности.
СУДИТИ
јесте.
СУДЊИ
СУЗА
проливати (лити) сузе плакати. пустити сузу заплакати.
чист као суза (сунце) 1. потпуно чист, без икаквих примеса. 2. јасан,
неоспоран. 3. праведан, поштен, моралан.
СУКЊА
бити под сукњом покоравати се жени или мајци, ништа не одлучивати без
држати се сукње покоравати се жени или мајци, ништа не одлучивати без
трчати (ићи, јурити) за <сваком> сукњом бити женскарош, освајати жене.
СУКОБ
СУНУТИ
СУНЦЕ
изаћи на сунце 1. бити објављено, обнародовано, обелодањено. 2. изаћи из
затвора, изаћи на слободу.
јасно као сунце потпуно јасно.
место (места) под сунцем (на сунцу) могућност живљења, повољне прилике,
околности за живот, место које некоме одговара.
угледати сунце родити се, доћи на свет.
СУРУТКА
СУСЕДСТВО
СУСРЕТ
сусрет (конференција, скуп, разговори) на највишем нивоу
сусрет, непосредна комуникација између највиших представника држава.
СУТРА
данас или сутра пре или касније, кад-тад.
данас сутра ускоро; једног дана, једном, у неодређеном тренутку у
будућности.
од јутра до сутра цео дан (и ноћ), непрекидно, без престанка.
СЦЕНА
СЦИЛА
између Сциле и Харибде између два зла, два велика проблема, између две
опасности, две неугодности.
ТАБАК
ТАБАН
гори [некоме] под табанима а. налазити се у тешкој, опасној, критичној
ситуацији. б. налазити се у неповољној, критичној ситуацији која захтева хитно,
неодложно деловање.
ТАД(А)
тад (тада) и тад (тада) у препричавању, конструкција која замењује навођење
времена када се догађај збио користећи јединице и мере времена.
ТАЈ
тога бога нема такав не постоји, нема никог таквог. 2. ни у ком случају, ни по
ТАЈНА
јавна тајна оно што се зна, што је многима познато иако није званично,
формално објављено, саопштено, потврђено.
ТАКАВ
такве сам <ја> среће лоше сам среће, прати ме лоша срећа.
ТАКНУТИ
утисак.
дирнути / дирати (такнути) у осињак (осиње гнездо) дирнути / дирати у
успомене.
ТАКО
тако [некоме] и треба неко је то сам заслужио, сам је неко крив због нечега.
ТАКТ
ТАЛАМБАС
ТАЛЕНАТ
закопати таленат у земљу не искористити, не развити своје способности, свој
таленат.
ТАМА
ТАМАН (1)
ТАМАН (2)
таман посла! никако, нипошто, не долази у обзир.
ТАМЈАН
давати.
ТАМО
амо тамо а. час у једном, час у другом смеру (правцу). 6. колебајући се чинити
противречне поступке.
ни тамо ни амо неодређен, колебљив, ни једно ни друго.
тамо амо а. час у једном, час у другом смеру (правцу). б. колебајући се чинити
противречне поступке.
изобиљу.
ту и тамо понегде, овде-онде; каткад, понекад.
ТАНАК
<мршав, танак> као чачкалица веома мршав. бити лака (танка) сна лако се
будити.
нервирању, узбуђењу. имати танке уши имати веома добар, осетљив слух,
одлично чути.
некога.
срозати.
спасти на танку жицу 1. осиромашити. 2. смањити се, проредити се.
ТАНКО (прилог)
танко свирати налазити се у материјалној оскудици, немаштини.
ТАЊИ
дирнути / дирати (погодити / погађати, ударити / ударати) у <тању> жицу (у
ТАЊИР
ТАПЕТ
бити на тапету бити предмет нечијег разговора, нечије дискусије, критике.
доћи на тапет постати предмет нечијег разговора, нечије дискусије, критике.
ТАПКАТИ
ТАРАНА
ТАТИН
татин син а. мушко дете налик на оца. б. татина маза; размажен,
несамосталан мушкарац који је навикао да његов отац решава све његове
проблеме.
ТАЋИ
ТАЦНА
ТАЧКА
болно место (тачка) а. мисао, успомена, сећање које изазива бол. б. слабост,
недостатак неке замисли, незгодна, непријатна страна некога или нечега.
разрешити.
и тачка и доста, и то је све, и готово, о томе више нема разговора.
јака тачка позитивна особина, добра страна.
преломна тачка прекретница, преокрет.
слаба тачка негативна особина, недостатак у нечему, оно у чему је неко
осетљив.
ставити (ударити) тачку [на нешто] дефинитивно прекинути с нечим,
обуставити, окончати нешто.
ТАЧНО
ТВОР
ТВОРИТИ
ТВРД
слуха.
слуха.
тврд (јак) као гвожђе врло отпоран, издржљив.
тврд као гранит а. веома тврд. б. постојан у мишљењу, ставовима; отпоран на
невоље, недаће (о човеку).
тврд као дреновина (челик) веома тврд. тврд као камен 1. веома тврд. 2.
непопустљив, немилосрдан.
тврд орах 1. тежак, веома тешко савладив проблем. 2. непопустљива особа;
онај који пружа снажан отпор, који се опире.
ТЕГЛИТИ
ТЕЖАК
носити <тешко> бреме на души имати нечисту савест, бити оптерећен нечим.
тешка срца нерадо, преко воље.
ТЕЛЕ
ТЕЛО
бити једно тело и једна душа а. живети с неким у слози и љубави. б. имати
врло сличне ставове, жеље, мисли с неким.
голим телом без оружја, ненаоружано.
душом и телом сасвим, потпуно, искрено, одано, у свему.
ТЕМА
тема дана актуелно питање које је у центру интересовања јавности, о коме се
живо расправља.
ТЕМЕ
до темена сасвим, потпуно; у највећој мери.
пасти на теме 1. запрепастити се, забезекнути се, силно се изненадити. 2. бити
луд, правити глупости, полудети.
преко темена прекомерно, превише.
ТЕМЕЉ
до темеља потпуно, сасвим.
из темеља из основе, потпуно, сасвим.
имати добар темељ (добре темеље) имати добро предзнање, предспрему.
од темеља од постанка, од давнина.
у темељ потпуно, сасвим.
ТЕМЕЉАЦ
ТЕМПЕРАТУРА
страсти.
ТЕОРИЈА
нема теорије жарг. нема могућности, немогуће је, не долази у обзир.
ТЕРАТИ
прохтев.
терати бес [над неким] мучити некога.
терати бесове лудовати, банчити.
терати зеца живети блудно, раскалашно, бити веома промискуитетан.
терати моду одмах, међу првима прихватати нешто што је тек постало
терати своје радити по својој вољи, по свом нахођењу.
утерати / терати (утеривати, натерати) [некога] улаж набедити / набеђивати
ТЕРЕН
клизав терен опасна, осетљива ситуација, шкакљива тема.
припремити / припремати терен [за нешто] извршити / вршити припреме за
нешто.
ТЕРЕТ
бити [некоме] на терету бити на нечијој бризи, живети на нечји рачун,
пасти / падати [некоме] на терет бити на нечијој бризи, живети на нечји рачун,
терет је [некоме] пао са срца ослободити се, решити се велике бриге,
проблема, тегобе.
ТЕСАН
ТЕСТО
видљивост.
ТЕТКА
ђаво од тетке 1. пакосна особа. 2. далек или никакав род.
ТЕЋИ
ТЕШКО
ТИКВА
покондирена тиква особа која се обогатила и која због свог новца, богатства
сматра да је отменија, виша, образованија, значајнија него што стварно јесте,
умишљена особа с малограђанским особинама.
празна тиква глупа, неспособна особа.
садити с [неким] тикве удружити се / удруживати се с неким (обично с лошом
особом).
тиква без корена човек без утицајних пријатеља, без веза; човек скромног
порекла.
ТИЛИ
ТИЊИ
ТИСКАТИ
ТИХ
пећи се на тихој ватри бити дуго и непрекидно изложен опасностима,
тихо
тихо као у цркви веома тихо.
ТИХОХОЂА
паклени тихохођа ђаво, враг.
ТИШИНА
ТЛО
бити на свом тлу бити, налазити се у добро познатој ситуацији, пред добро
познатим проблемом, задатком, осећати се сигурно.
сигурност.
гори [некоме] <земл»а (тло)> под ногама а. налазити се у тешкој, опасној,
ТМУША
видљивост.
ТО
сумњиво.
<то је> природна ствар то се само по себи разуме, другачије не може бити, то
је уобичајено и очекивано.
то је [нечије] масло то је нечија подвала, смицалица, то је неко некоме
то је за гусала то је несвакидашње, то је за причу.
ТОВАР
ТОВАРИТИ
ток
ствари иду (крећу се) својим током све се одвија на уобичајен
начин, онако како је предвиђено.
у току [нечега] за време, у доба трајања.
ТОН
бити у тону с [неким, нечим] бити у складу с неким, с нечим, не одударати од
некога, од нечега.
спустити тон 1. почети говорити тише, без љутње, мање узбуђено. 2. постати
умеренији, скромнији у својим захтевима.
цедити тонове певати с муком.
ТОНУТИ
ТОП
глув као топ потпуно глув.
ТОПАО
непознато.
топли брат жарг. ирон. хомосексуалац.
ТОРБА
дотерати до торбе финансијски пропасти, потпуно осиромашити, постати
просјак.
ђаво је у торби велика је несрећа, невоља.
имати [некога] у торби имати некога под својом влашћу, контролом, имати
некога у својим рукама.
искочити [некоме] из торбе бити веома сличан некоме, бити попут некога.
живот.
о својој торби војевати ратовати о свом трошку, обезбеђујући храну сам
себи.
ТОЦИЉАТИ
некога.
ТОЧАК
ТРАВА
примитиван, по интелектуалним способностима није далеко изнад животиње.
знање о нечему.
трава расте по [некоме] бити мртав, бити у гробу, под земљом.
травом прерасло заборављено, које је отишло је у заборав.
ТРАГ
нечему.
бити на трагу [некоме] бити близу сазнања о томе где се неко (обично ко се
крије, бежи) налази.
бити на трагу [нечему] бити близу решења неког проблема, близу неког
открића.
заварати / заваравати траг 1. вешто прикрити / прикривати нешто. 2. отићи /
одлазити да се не зна куд.
уништити / уништавати све што сведочи о постојању некога, нечега. б.
уклонити / уклањати, сакрити / скривати нешто што може бити доказ кривице.
изгинути до трага изгинути до последњег.
изгубио се / губио се (губи се) [некоме, нечему) <сваки> траг потпуно
ићи [нечијим] трагом угледати се на некога, ићи нечијим животним путем,
строго се придржавати нечијег учења, нечијих ставова, прихватити нечије
мишљење, ставове, погледе као своје.
у траговима у врло малој количини, као количина која нема велику важност.
ТРАЖИТИ
наћи / налазити (тражити) длаку у јајету претерати / претеривати у
захтевима тачности, тражити и најмањи повод за замерку и критику, бити
ситничав, цепидлачити.
нескроман.
тражити [некога, нешто] свећом тражити некога, нешто што је врло ретко,
што се изузетно тешко налази.
тражити од птице млеко (млека) бити незасит, тражити нешто непостојеће,
немогуће.
ТРАЈАТИ
трајати дане тешко живети, проводити време у патњи, животарити.
ТРАКА
као на покретној траци један за другим, у низу, непрекидно, непрестано.
ТРАТИТИ
ТРАЋИТИ
ТРБУХ
имати трбуха бити сит.
набијати стомак (трбух) превише јести, гојити се.
ТРЕБАТИ
злу не требало нека се нађе, може затребати, може добро доћи у случају
невоље, несреће.
како (као што) треба ваљан, честит, узоран, поштен.
мало је требало замало, умало.
тако [некоме] и треба неко је то сам заслужио, сам је неко крив због нечега.
треба [нешто] преспавати одлуку не треба одмах донети / доносити већ
сачекати да се о томе прво добро размисли.
шта је [некоме] то требало! велика је грешка што је неко нешто учинио, баш
некоме то није требало.
ТРЕБИТИ
требити буве излежавати се, ленчарити.
ТРЕН
из трена у трен непрекидно, непрестано, с проласком времена, како време
пролази.
на трен <ока> само за кратко време, врло краткотрајно.
с трена на трен непрекидно, непрестано, с проласком времена, како време
пролази.
у један (очни) трен врло брзо, зачас, за врло кратко време, одмах
ТРЕПНУТИ
часак.
колико (што) би оком трепнуо великом брзином, готово исто] тренутка, за
часак.
не трепнути <ни> оком (очима) не реаговати на нешто, остата потпуно
ТРЕСНУТИ
пасти (треснути, опружити се, пружити се, љоснути) коликс (како) је дуг и
казнити некога; узети некоме новац. 2. направита некоме велики трошак.
ТРЕСТИ СЕ
дрхтати.
плашљивац.
ТРЕЋИ
немати <једну, трећу, четврту> даску <у глави> бити шашав. глуп, ћакнут, не
трећи човек љубавник или љубавница.
чути [нешто] из других (трећих) уста чути, сазнати нешто посредно, преко
ТРЕШТЕН
трештен пијан потпуно пијан.
ТРИ
трошкове.
пала (спала) књига на два (три) слова остао је мали, незнатан број људи који
нешто раде, који се баве одређеним послом.
ТРИСТА
биће триста јада десиће се нешто лоше, биће зло и наопако.
од триста (хиљаду) фела којекакав, свакакав, свашта.
ТРИЦЕ
трице и кучине безвредне, безначајне ствари, којештарије, глупости, празне
приче, обична наклапања.
ТРЛИТИ
послом.
ТРН
нечему кад није право време и(ли) место.
ТРЊЕ
бос по трњу трчати бити извргнут великим непријатностима и тешкоћама.
ићи као по трњу ићи веома опрезно.
тешко.
седети као на трњу бити узнемирен, узбуђен, нестрпљив због нечега.
ТРОЈИЦА
ТРОНУТИ
ТРОШАК
ТРОШИТИ
трошити речи говорити узалуд.
ТРПАТИ
ТРУБИТИ
ТРУО
проценити.
трули газда веома богат, имућан човек.
ТРЧАТИ
бос по трн»у трчати бити извргнут великим непријатностима и тешкоћама.
у паници.
трчати (ићи, јурити) за <сваком> сукњом бити женскарош,
освајати жене.
трчати (Јурити) као зец врло брзо трчати.
трчати за модом одмах, међу првима прихватати нешто што је тек постало
ТУ
сумњиво.
ту и тамо понегде, овде-онде; каткад, понекад.
ТУГА
ТУД(А)
друштво, тако треба и појединац или мањина.
ТУЂ
некога.
другога.
ТУЂИ
мислити (размишљати) својом главом мислити без туђегутицаја.
потуцати се по туђим праговима обилазити многа места у потрази за
ТУК
тук на лук истом мером, једнако, мило за драго, одговор на одговор (у
надметању речима).
ТУМАРАТИ
ТУМАЧИТИ
ТУПИТИ
ТУРАТИ
ТУРИТИ
ТУРНУТИ
гурнути (турнути) [некога] у јаму отерати некогау смрт.
ТУРСКИ
ТУРЧИН (ТУРЦИ)
друштво, тако треба и појединац или мањина (па штабуде).
пушити као Турчин много и страсно, стално, прекомерно пушити.
ТУТАЊ
ухватити тутањ нагло, брзо побећи.
ТУЋИ
бити (тући, ударити) жицу [код некога] покушавати да се нешто постигне
потући / тући [некога] његовим <властитим> оружјем побе дити /
борбе.
ТУЋИ СЕ
борити се (тући се) на живот и <на> смрт борити се до краја, до победе или
тући се по глави кајати се, жалити због нечега.
ТУЦАТИ
ТУШ
хладан туш нешто неочекивано што нагло стишава одушевљење, што изазива
разочарање.
ЋЕБЕ
ЋЕЛАВ
ЋОРАВ
ћорава Анђелија мартовска вејавица.
ЋЕФ
трошкове.
прохтев.
ЋОШАК
на сваком ћошку свугде, на много места.
сатерати [некога] у ћошак 1. довести некога у безизлазан положај. 2.
онемогућити некога да лаже или да се понаша лакомислено.
ЋОШЕ
на своје ћоше вући водити рачуна само о себи и својим интересима.
округло па на ћоше нејасно, неодређено; лукаво, препредено.
ЋУЛИТИ
ЋУСКИЈА
глуп као ћускија веома глуп.
напити се (опити се) као мајка (земл>а, ћускија) опити се до потпуног
пијан као ћускија потпуно пијан.
тежак као ћускија веома тежак.
ЋУТАТИ
говорити оно што је поверено, не одавати никоме тајну.
ћутати као зид ништа не говорити.
ћутати као риба не проговарати ни речи, упорно ћутати, не изјашњавати се.
У
одједном; одмах. на (у) сав (вас, цео) глас што је могуће гласније, врло
гласно; отворено, јавно; упорно (тражити, причати и сл.); одлучно, смело.
у Бога потпуно, сасвим.
у бразду ући почети живети сређеним, мирним, породичним животом; средити
се, дисциплиновати се.
укратко.
у длаку тачно, верно.
у добру и <у> злу у свакој ситуацији.
у друштву заједно, скупа.
време.
у зло (јадно, јадна) доба у невреме, у погрешно време; прекасно, једва
једном.
радом.
у исти мах истовремено, уједно.
у једном даху одједном, без прекида.
у једну реч укратко.
у најмању руку барем, бар (толико), ако ништа друго; у најгорем случају.
у наше време када смо ми били млади.
у први час у првом тренутку, у почетку.
у принципу у општем, основном смислу.
у реду слажем се, пристајем.
добро.
у сваки час већ од овог тренутка, у непосредној будућности, убрзо (може се
у сваком погледу на сваки начин, свакако.
у случају мене (тебе...) када се ради о мени (теби...), када сам ја (ти...) у
питању.
у сретно (срећно) доба на време, док још има времена, пре него
што је све пропало.
у срећи и несрећи у свакој ситуацији, увек, без обзира на тешкоће.
у ствари заправо.
у темељ потпуно, сасвим.
у току [нечега] за време, у доба трајања.
у том погледу с те стране, са тог становишта.
у томе је (и јесте) виц управо је тако, у томе је супштина, о томе се ради.
у траговима у врло малој количини, као количина која нема велику важност.
у цик зоре у рану зору, рано ујутро, врло рано.
у шали шалећи се.
УБАЦИВАТИ
УБАЦИТИ
УБЕЛЕЖИТИ
УБИЈАТИ
УБИЈАТИ СЕ
радом.
УБИТИ
да ме убијеш (убијете), али... разг. никако, ни у ком случају, ни по коју цени, ни
на који начин.
убиј (убијте) ме, али... разг. никако, ни у ком случају, ни по коју цени, ни на који
начин.
убиј Боже изузетно лоше, да не може бити горе.
убити (пребити) Бога [у некоме] премлатити, пребити, жестоко изударати
некога.
убити [некога] на месту убити, усмртити некога одмах, већ првим хицем,
ударцем.
убити [некога] у појам 1. доказати, показати, утврдити нечије незнање о
нечему. 2. непријатно изненадити некога, збунити некога својим аргументима.
убити [некоме] гпас компромитовати некога, уништити нечију репутацију,
углед.
УБИТИ СЕ
радом.
УБОГ
убоги ђаво сиромах човек, сиромашак.
УБРИСАТИ
УВАЛИТИ СЕ пасти / падати (упасти / упадати, увалити се / уваљивати се,

завалити се, загазити) у дуг (у дугове) прекомерно се задужити, позајмити
толико да је тешко вратити.
УВАЉИВАТИ СЕ пасти / падати (упасти / упадати, увалити се / уваљивати

се, завалити се, загазити) у дуг (у дугове) прекомерно се задужити,
позајмити толико да је тешко вратити.
УВЕК
причу.
увек бога без престанка, непрекидно, баш увек.
УВЕСТИ
УВИС
УВЛАЧИТИ СЕ подвући се / подвлачити се (завући се / завлачити се,
увући се / увлачити се) [некоме] под кожу 1. додворити се / додворавати се
некоме, придобити / придобијати нечију наклоност (обично доследним
настојањем, ласкањем и сл.). 2. постати некоме врло драг, мио.
УВО (УШИ)
слуха.
гласину.
женити се ушима оженити се девојком која је на добром гласу, о којој се добор
говори.
заљубити се до (преко) ушију јако, лудо се заљубити.
записати себи за уво добро запамтити.
запушити [некоме] уши онемогућити, спречити некога да нешто сазна.
излази [некоме нешто] на уши (из ушију) (о храни, пићу) а. досадити некоме
због честог конзумирања. б. прејести се, превише попити неког пића (и због
тога не моћи наставити с јелом, пићем).
имати кез од увета до увета жарт. широко м весело се осмехивати због
имати танке уши имати веома добар, осетљив слух, одлично чути.
слуха.
јести да <све> пуца за ушима (иза ушију) јести халапљиво, ждерати.
ко ти (му...) шмиргла уши погрд. жарг. кога је брига за тебе (њега...), никога
није брига за тебе (њега...), никога не интересује твоје (његово...) мишљење,
твоје (његово...) мишљење је неважно, нико те (га...) не цени.
магареће уши заврнути, савијени углови на листу књиге или свеске.
нешто.
ни увом (уветом) не мрднути уопште не реаговати, ништа не предузети.
опрати [некоме] уши изгрдити некога.
осећати (имати) [некога] за ушима осећати, слутити да ће неко доћи, појавити
се. отворити <добро> уши пажљиво слушати (и трудити се да се запамти што
више).
парати (пропарати) [некоме нешто] уши а. непријатно деловати на слух,
непријатно, иритирајуће звучати (о звуковима, музици, гласовима). б. сметати
провиде се [некоме] уши бити јако болестан.
спасити.
пут за уши! иди! крећи!
брзо.
седети на ушима не слушати, бити непажљив.
слушати једним уветом а. кришом слушати, пратити шта неко говори, прича.
б. незаинтересовано, непажљиво, растресено слушати.
сакрити.
чега.
нечега.
ући [некоме] у уши обузети некога.
чути [нешто] на своје уши чути нешто лично, непосредно (и тако знати нешто,
сазнати за нешто, а не из нечије приче о томе, посредно, из друге руке).
УВОДИТИ
УВРЕДИТИ
УВРТЕТИ
УВУЋИ
УВУЋИ СЕ
УГАЖЕН
УГАЂАТИ
жеље.
УГАСИТИ
некога.
угасити [нечији] живот убити некога.
УГЛЕДАТИ
угледати свет (света) 1. родити се. 2. појавити се из штампе, бити објављен.
угледати светлост родити се.
угледати сунце родити се, доћи на свет.
УГЉЕВЉЕ
бити као на угљевљу а. бити врло нестрпљив, врло узнемирен. б. осећати се
врло непријатно.
УГРИСТИ
угристи језик 1. рећи што не треба; покајати се, зажалити због изговореног. 2.
нагло ућутати (да се не би рекло нешто непромишљено).
УГРИСТИ СЕ
УГУРАТИ
УГУШИТИ
УДАЉАВАТИ СЕ удаљити се / удаљавати се од истине еуфем. слагати /

лагати.
УДАЉИТИ СЕ удаљити се / удаљавати се од истине еуфем. слагати /

лагати.
УДАР
бити (наћи се / налазити се) на удару 1. бити изложен критици,
нападима. 2. налазити се на истакнутом месту.
УДАРАТИ
бити (тући, ударити) жицу [код некога] покушавати да се нешто постигне
дланом о длан ударати погађати се код продаје и куповине.
некоме.
изазивати нервозу код некога.
набити / набијати (ударити / ударати) цену одредити / одређи вати нереално
/ привлачити пажњу, бити веома уочљив, упадљив, нападан, стрчати
ударити / ударати у друге жице заузети / заузимати другачији, супротан став.
УДАРАТИ СЕ
бусати се (ударати се, грувати се) у груди разметати се, хвалити се нечим,
нападно истицати своје заслуге и врлине.
УДАРАЦ
низак ударац нечастан, непоштен, подмукао напад, поступак.
ударац с леђа подмукао, мучки напад.
УДАРЕН (УДАРИТИ)
накићен (ударен) шљивовом граном пијан. стајати (стати, застајати, бити)
као громом ошинут (ударен, погођен) остати пренеражен, запрепаштен,
забезекнут, јако изненађен.
УДАРИТИ
трен ока.
некоме.
је раздражљив, поцрвенео је од беса или узбуђења.
се тешкоће, проблеми забораве, заборавити / заборављати на непријатне
ударен гајдама луцкаст, блескаст.
ударити [некога] по фрњокалици укорити, прекорити некога, очитати некоме
лекцију.
ударити [некоме] ђон ометати некога, правити, створити некоме проблеме.
ударити [некоме] каиш преварити некога, подвалити некоме.
ударити [некоме] чарламу насамарити некога.
ударити акценат на нешто истаћи, нагласити нешто.
ударити у фанфаре прослављати преко мере, више него што заслужује.
ударити / ударати (загудити / гудити) у друге гусле почети го ворити
ударити / ударати (лупити / лупати, треснути) [некога] по джепу 1. новчано
ударити / ударати у друге жице заузети / заузимати другачији, супротан став.
УДАТИ СЕ
боље се удала него <што> се надала нешто је успело, испало боље од
како сам се надала, добро сам се удала нешто је успело, испало боље од
УДЕНУТИ
УДЕСИТИ
удесити дипле на свој начин почети радити по свом нахођењу, по својој
вољи.
УДЕШАВАТИ
УДИЦА
загристи удицу 1. прихватити се тешког задатка. 2. насести на нечије лепе
речи, на нечија обећања, на наоко примамљиву понуду, упасти у клопку.
прогутати удицу насести на нечије лепе речи, на нечија обећања, на наоко
примамљиву понуду, упасти у клопку.
ухватити се (упецати се) на удицу насести на нечије лепе речи, на нечија
обећања, на наоко примамљиву понуду, упасти у клопку.
УДОВАЦ
бели удовац ожењени мушкарац чија је супруга привремено одсутна од куће.
УДОВИЦА
бел и удовац ожењени мушкарац чија је супруга привремено одсутна од куће.
УЖДИТИ
УЖЕ
вешалима.
УЖИВАТИ
уживати <добар> глас бити познат по добру, бити поштован, имати углед.
УЗАК
бити уских видика бити нетолерантан, немати разумевања за различита
мишљења, схватања, начин живота.
УЗАЛУД
УЗБУНА
алармирати на узбуну упозорити / упозоравати на опасност.
упозорити / упозоравати на опасност, позвати / звати на будност.
УЗВИСИТИ
УЗВИТЛАТИ
УЗВИШАВАТИ
УЗВРАТИТИ
УЗВРАЋАТИ
УЗДА
држати [некога, нешто] на узди имати власт, контролу над неким, нечим,
испустити узде из руку напустити строго васпитање детета, пустити детету да
ради по својој вољи, како оно мисли и жели.
пустити [некога, нешто] с узда ослободити некога, нешто стеге, контроле,
дати више слободе, попустити у строгости.
УЗДИГНУТ
уздигнуте главе поносно, гордо, смело.
УЗДИГНУТИ
мишљење.
УЗДИЗАТИ
мишљење.
УЗДИЋИ СЕ
УЗДРМАТИ
УЗДУЖ
уздуж и попреко а. свуда, у свим правцима. 6. потпуно, темељно, са свих
страна. в. све и свакога, свима и свакоме.
УЗЕТИ
ману.
бавити.
ђаво га (те, ју...) је узео у своје канџе почео је да ради (си да радиш...) како
не ваља, пошао је (пошао си, пошла је...) лошим путем.
заменити (узети) дан за дан погрешити у датуму или у дану у недељи (у
и ризично.
мери.
узети [некоме] душу убити, усмртити некога; измучити, уништити, упропастити
некога.
узети [некоме] меру победити некога у директном такмичењу с лакоћом, с
великом разликом.
узети на браду прихватити одговорност за нешто.
узети / узимати [некога, нешто] у уста говорити о некоме, нечему; спомињати
проблеме.
узети / узимати [нешто] на себе а. прихватити / прихватати обавезу. б.
прихватити / прихватати одговорност за нешто.
УЗИМАТИ
и ризично.
мери.
спремао да каже, изговори. узети / узимати (ставити / стављати, метнути /
метати, ухватити / хватати) [некога, нешто] на нишан напасти / нападати
некога, нешто, усмерити / усмеравати нападе, жалбе, приговоре, критике на
некога, на нешто; узети / узимати некога за објекат задиркивања, исмејавања.
проблеме.
узети / узимати [нешто] на себе а. прихватити / прихватати обавезу. б.
прихватити / прихватати одговорност за нешто.
узимати здраво за готово прихватати нешто као тачно, сигурно без
узимати часове учити код приватног наставника.
УЗЛЕТЕТИ
способним.
УЗМАКНУТИ не одступити (узмаћи, узмакнути, попустити) ни за стопу
нимало, ни најмање не попустити.
УЗМАЋИ
УЗНАШАТИ
УЗНОСИТИ
УЈДУРИСАВАТИ сложити / слагати (удесити / удешавати, ујдурисати /

ујдурисавати) гајде договорити се / договарати се с неким о нечему,
споразумети се о нечему.
УЈДУРИСАТИ
УЈЕСТИ
уједе (ујела је) [некога] гуја направити кобну грешку; некоме се несрећа
догодила.
уједе [некога] змија преварити се, настрадати, доживети несрећу.
УЈЕСТИ СЕ
УКАЉАТИ
УКИНУТИ
укинути [некога] с гласа убити, усмртити некога.
укинути [некога] са света убити, усмртити некога.
УКЛАЊАТИ СЕ
УКОПАН
УКОШТАЦ
УКРСТИТИ
УКРШТАТИ
УЛАЗИТИ
УЛЕТАТИ
прекинути / прекидати некога у говору својим причањем, говором.
УЛЕТЕТИ
УЛИВАТИ
УЛИТИ
УЛИЦА
бити на улици 1. бити без посла, службе, бити незапослен. 2. бити без стана,
куће, без крова над главом.
девојка с улице проститука, уличарка.
избацити (бацити / бацати) [некога] на улицу а. отпустити / отпуштати некога
с посла, из службе. б. истерати / терати, избацити / избацивати некога из стана,
из куће.
мерити улицу посртати, тетурати се, падати (о пијаном човеку).
слепа улица безизлазна ситуација, ћорсокак, странпутица.
човек с улице обичан човек, човек каквог срећемо на улици.
УЛИЧНИ
улична девојка проститутка, уличарка.
УЛОВИТИ
УЉЕ
УМ
пасти / падати (доћи / долазити) [некоме] на памет (ум) сетити се / сећати
се некога, нечега, помислити на некога, нешто; досетити се.
што на уму то на друму (што на ум то на друм) говорити отворено, искрено,
изнети / износити своје мишљење без околишења, увијања, прећуткивања.
УМЕТИ
УМЕШАТИ
УМИВАТИ
УМИРАТИ
УМИТИ
УМИШЉАТИ мисли (умишља) [неко] да је сву мудрост (знање) <овога

света> <кашиком> појео (покусао, позобао, посркао, посисао) прави се
УМОРАН
мртав уморан крајње, изузетно уморан, исцрпљен.
УМОЧИТИ
УМРЕТИ
жив умрети веома се уплашити, претрнути од страха.
умрети без свеће умрети без потомка (који би некоме запалио свећу када
умре).
УНАКРСТ
не знати ни две (четири) унакрст не знати ништа, бити глуп, ограничен.
УНЕТИ
УНЕТИ СЕ
УНИШТАВАТИ уништити / уништавати (истребити / истребљивати) [некога,
нешто] огњем и мачем безобзирно, окрутно, силом, убијањем и паљењем, не
бирајући средства, остављајући пустош уништити / уништавати некога / нешто.
УНИШТИТИ
пресећи (уништити, затрти и сл.) [нешто] у корену (до корена, од корена, из
корена) потпуно, до краја, сасвим уништити, искоренити; онемогућити нешто у
самом почетку, не дозволити нечему да се развије.
УНОСИТИ
УНОСИТИ СЕ
УНУТАР
УНУТРА
УПАДАТИ
УПАЛИТИ СЕ
упалила <се> [некоме] лампица (сијалица) најзад је схватио, сетио се
нечега, досетио се, синуло му је.
УПАЉЕН
УПАСТИ
пасти / падати (упасти / упадати, ударити / ударати) [некоме]
у очи привући / привлачити пажњу, бити веома уочљив, упадљив, нападан,
стрчати
упала је (пала је) [некоме] секира у мед доћи до велике добити, наћи се у
упасти у џеп упасти у замку, клопку.
УПЕРИТИ
УПЕЦАТИ СЕ
ухватити се (упецати се) на удицу насести на нечије лепе речи, на нечија
УПИРАТИ
УПИСАТИ
уписати [некоме нешто] у зло озбиљно замерити, приговорити некоме због
нечега, сматрати нечији поступак за лошу намеру.
узимати) у грех замерити / замерати некоме нешто, осудити / усуђивати
некога због нечега
УПИТАТИ
презриво.
УПИТИ
УПИТИ СЕ
УПЛАШЕН
УПЛЕСТИ СЕ
УПРЕГНУТИ
упрегнути [некога] у јарам присилити некога да ради неки. посао.
УПРЕТИ
УПУТИТИ
УПУЋИВАТИ
УРАВНИТИ
УРАДИТИ
УРАЧУНАТИ
УРЕДИТИ СЕ
УРЕЗАТИ
УРЕЗАТИ СЕ
УРЛАТИ
УРОДИТИ
уродило је (уродиће) [нешто] плодом постићи успех, остварити резултат,
успешно нешто завршити.
УСЕЋИ СЕ
УСИЈАН
УСИСАТИ
малена, овладати неком вештином још у најранијем детињству.
УСКАКАТИ
УСКОЧИТИ
ускочити у [нечије] седло доћи на нечији положај, на нечије место.
ускочити у ципеле постати становник града, не бити више сељак.
УСНА
УСНУТИ
УСПЕТИ СЕ
УСПРАВАН
УСРАН
УСРЕД
УСТА
бити на (у) свим устима бити главна тема многих разговора.
некога.
некога. 2. са завишћу гледати како неко једе (о гладном човеку).
гледати (слушати и др.) отворених уста гледати (слушати и др.) врло
пажљиво, помно.
говорити кроз (на) [нечија] уста износити своје ставове, мишљење, намере,
планове преко другога.
завезати уста ућутати.
занемела су [нечија] уста умрети.
изгрдити [некога] на пасја уста жестоко, грубо изгрдити, псовати некога.
излетети из (на) уста изрећи нешто нехотице, неопрезно.
испирати уста <с> [неким] јавно говорити о туђим проблемима, оговарати,
остати отворених уста бити врло изненађен, шокиран.
отворити [некоме] уста присилити, приморати некога да говори.
попирати [некога] по устима јавно говорити о туђим проблемима, оговарати,
потећи из [нечијих] уста изјавити, рећи нешто.
пустити из уста изрећи, изговорити, изустити.
развалити уста разгаламити се; гласно запевати.
развезати уста почети говорити, проговорити.
изобиљу.
уста као кокошиње дупе (кокошиња гузица) мала уста танких усана.
уста не саставити стално, непрестано говорити, не престати говорити.
уста су се [некоме] завезала не моћи ништа рећи, не моћи изустити ни речи,
не моћи проговорити.
храном.
УСТАВИТИ СЕ
УСТАЈАТИ
УСТАТИ
УСТУПИТИ
УТАБАН
УТАПКАН
УТЕРАТИ
утерати [некога] у памет опаметити, уразумити некога, присилити /
разумно.
утерати [некоме] памет у главу опаметити, уразумити некога, присилити /
разумно.
утерати / терати (утеривати, натерати) [некога] улажнабедити / набеђивати
(дугове).
УТЕРИВАТИ
утерати / терати (утеривати, натерати) [некога] улаж набедити / набеђивати
(дугове).
УТЕЋИ
ситуацији.
УТИСКИВАТИ
УТИСНУТИ
УТИШАТИ
УТОПИТИ
утопити (попити) [некога] у чаши (капи) воде веома мрзети некога, нанети
некоме зло, уништити, упропастити некога без гриже савести.
УТОПЛИТИ
утоплити језик престати говорити, ућутати.
УТРВЕН
УТРОБА
диже се (преврће се, окреће се) [некоме] желудац (утроба) <[од нечега]>
неко осећа мучнину, одвратност, гађење од нечега, некоме се нешто гади.
УТРТ
УТРЧАТИ
УТУВИТИ
УТУЛИТИ
некога.
УТУЋИ
УТУЦАТИ
УЋИ
ђаво је ушао [некоме] у главу понашати се ненормално, не бити нормалан,
не бити при себи.
продрети (ући) у срце ствари ући у суштину, срж, у оно што је
најбитније.
у бразду ући почети живети сређеним, мирним, породичним животом; средити
се, дисциплиновати се.
ући [некоме] у уши обузети некога.
ући у штампу почети се штампати, бити дат у штампу.
ушао ђаво [у некога] постати изузетно безобразан, дрзак, изгубити памет.
УХВАТИТИ
затећи (ухватити) [некога] на спавању затећи некога неспремног, изненадити
некога.
положају.
ухватити [некога] на делу затећи, изненадити, ухватити некога у самој радњи,
на месту радње (обично лоше, непоштене).
ухватити [некога] у маказе у дискусији, полемици нападати аргументима
некога с две стране.
ухватити Бога за браду 1. остварити нешто велико, тешко достижно. 2.
ухватити веру зарећи се, свечано обећати.
ухватити глас схватити неку мелодију.
ухватити тутањ нагло, брзо побећи.
ухватити / хватати [некога] за реч вешто искористити / користити оно што
неко каже; инсистирати на тачности нечијег исказа.
на изненађење. ухватити / хватати гору одметнути се / одметати се од власти,
отићи у хајдуке.
УХВАТИТИ СЕ
нечега.
комбинације. У
хватити се (упецати се) на удицу насести на нечије лепе речи, на нечија
ухватити се [некоме] воље допасти се, свидети се некоме. ухватити се на
туђу (другу) бандеру променити страну, странку, државу.
УХО (УВО)
УХОДАН
УЧИНИТИ
за народ.
УЧИТИ
како те Бог учи како се сам снађеш, како сам знаш, без ослањања на друге.
УШИЦА
спасити.
провући се кроз ушицу игле једва, уз много тешкоћа, уз велике напоре
постићи нешто, остварити нешто готово немогуће; једва се спасити.
УШТИПАК
као баба о уштипцима причати стално о једном те истом, најчешће
безначајном
ко о чему баба о уштипцима причати стално о једном те истом, најчешће
безначајном
УШУР
ману.
ФАЛИТИ
ФАНФАРЕ
ударити у фанфаре прослављати преко мере, више него што заслужује.
ФАРБА
свим фарбама премазан (офарбан) препреден, лукав, превејан.
ФЕЛА
ФИГА
држати фигу у џепу бити неискрен, лицемеран, лажно се изјашњавати за
нешто, лажно пристајати уз некога.
показати [некоме] фигу (мимиком) показати некоме да неће добити ништа.
с фигом у џепу бити неискрен, лицемеран, лажно се изјашњавати за нешто,
ФИГУРА
мрачна фигура онај који се у јавном, друштвеном и политичком животу бави
опасним закулисним играма.
ФИЈАКЕР
фијакером кроз живот пролазити живети лагодно, безбрижно, без животне
борбе.
ФИЛЕР
ФИЛИР
ФИЛМ
бити у свом филму бити окренут себи, не реаговати, не придавати значаја
ономе што је другим људима важно.
вратити филм рекапитулирати догађаје, присетити се неког догађаја или неке
појединости чијег значаја или могућих последица у тренутку дешавања
говорник није био свестан.
пукао му (јој...) филм изнервирао се, изгубио је стрпљење и живце.
ФИЛМСКИ
филмском брзином веома брзо.
ФИЛОЗОФ
дрвени филозоф онај који се прави учен, који се лажно представља за ученог.
ФИН
фина гузица онај који је пробирљив у јелу, који једе само пробрана јела.
ФЛЕКА
ФОРА
из форе жарг. као досетка, штос, као посебан ефекат који оставља утисак.
продавати штосеве (форе) варати, обмањивати некога служећи се
триковима, смицалицама.
ФОРМА
бити (налазити се) у форми бити способан, спреман за нешто, за пружање
изаћи (изићи, испасти) из форме не бити више способан за пружање
форме ради ради пуког задовољавања конвенција, обичаја.
ФОТЕЉА
клима се [некоме] фотеља нечији високи положај, функција је угрожен,
несигуран.
ФРАЈЛА
стара фрајла жена у годинама која се није удавала, уседелица.
ФРАТАР
ФРЕКВЕНЦИЈА
ФРИШАК
ФРКА
нема фрке жарг. нема разлога за бригу, узбуђивање, не треба се журити.
ФРЊОКАЛИЦА
ударити [некога] по фрњокалици укорити, прекорити некога, очитати некоме
лекцију.
ФУЋКАТИ
фућка ми се баш ме брига, свеједно ми је.
фућкати на [нешто] не поштовати нешто, нечији рад, савете, не ценити нешто,
не држати до нечега.
ХАЈАТИ
на нешто.
ХАЈДЕ
ХАЛВА
ХАЉИНА
ХАМАЛИН
ХАПС
бунити се као Грк у апсу (хапсу) бучно, енергично негодовати, протестовати,
ХАПСАНСКИ
ХАРИБДА
између Сциле и Харибде између два зла, два велика проблема, између две
опасности, две неугодности.
ХАСАН
ХАСУРА
ХАТАР
заћи / залазити у [нечији] атар (хатар) мешати се у нечије послове.
ХВАЛИТИ
хвалити [некога, нешто] кроз зубе хвалити некога, нешто нерадо, преко
воље, усиљено.
ХВАТАТИ
ухватити / хватати [некога] за реч вешто искористити / користити оно што
неко каже; инсистирати на тачности нечијег исказа.
на изненађење.
ухватити / хватати гору одметнути се / одметати се од власти,
отићи у хајдуке.
ХВАТАТИ СЕ
нечега.
ХИЉАДУ
ХИТАЦ
на хитац ми (ти, му...) је жури ми (ти, му...) се.
ХЛАДАН
дувати на хладно након лошег искуства бити претерано опрезан.
мртав хладан потпуно равнодушан, хладнокрван, флегматичан.
хладан као змија врло хладан, леден.
хладан као камен безосећајан; флегматичан.
хладан као лед 1. потпуно, изузетно хладан. 2. непријатељски расположен.
хладан као челик веома хладан.
хладан туш нешто неочекивано што нагло стишава одушевљење, што изазива
разочарање.
ХЛАДИТИ
хладити јаја жарг. мало радити на комотном послу, одмарати се.
ХЛАДОВИНА
дебела хладовина нерад, ленчарење, ленствовање.
ХЛЕБ
казне.
дочекати [некога] с хлебом и сољу пожелети некоме добродошлицу,
дочекати некога гостољубиво.
јести [с неким] со и хлеб живети с неким у заједници; живети с неким у слози
и пријатељству.
нескроман.
радом.
хлеб и с хлеба (с хлебом) све што је потребно за живот.
ХОД
ход по мукама дуготрајан мукотрпан пут, низ тешких ситуација.
ХОДАТИ
ићи (ходати) као по јајима врло пажљиво, обазриво ходати, пазити да се при
ХОДИТИ
ХРАМ
храм науке висока научна установа.
ХРАНИТИ
ХРАНИТИ СЕ
хранити се својим знојем сам за себе зарађивати.
ХТЕТИ
хоћеш-нећеш (хтео-не хтео) без обзира да ли се жели или не, у сваком
случају, милом или силом, и без своје воље.
ХУД
ХУКНУТИ
ЦАР
бити цар на своме сам управљати својим власништвом, бити независан и
слободан.
горски цар хајдук, одметник.
знати шта је <и> цар вечерао бити упућен у сва догађања, у све новости,
небески цар Бог.
ЦАРЕВ
дугим.
ЦАРОВАТИ
ЦАРСКИ
ЦАРСТВО
божје царство загробни живот, небо, рај.
дошло је његово (њихово) царство дошао је (дошли су) до власти, сада он
влада (они владају), сада је он (су они) на власти.
небеско царство загробни живот, небо, рај.
приволети се [нечијем] царству приклонити се некоме, прећи на нечију
страну, постати нечији присталица, следбеник.
царство снова 1. живот из маште. 2. бесвесно стање, сањање, сан.
ЦВЕТ
девичански цвет полна невиност.
ЦВЕТАТИ
не цветају [некоме] руже нема среће, успеха, тешко му је, не иде му добро.
ЦВЕТНИ
цветно доба време напретка, брзог развитка.
ЦВИКА
забити [некоме] цвику насамарити некога.
ЦВИЛЕТИ
цвилети (сиктати, цичати, вриштати) као гуја <у процепу>
гласни вриштати; очајнички јадиковати.
ЦВРКУТАТИ
ЦЕВЧИЦА
пити (сисати, сркати) [некоме1 душу на памук (на сламку, на сламчицу, на
ЦЕДИЛО
ЦЕДИТИ
цедити [нечији] зној изнуривати некога тешким радом, немилосрдно
цедити зној из [некога] изнуривати некога тешким радом, немилосрдно
цедити тонове певати с муком.
ЦЕКИН
жут као цекин изразито жуте боје.
ЦЕЛИВАТИ
ЦЕНА
бити на цени бити цењен, признат, уважаван.
доћи до цене постати важан, значајан, стећи признање.
држати се на цени уважавати себе.
знати своју цену бити свестан своје вредности.
немати цену бити изузетно вредан, непроцењив.
ни по (под) коју цену нипошто, ни у ком случају.
ни по (под) цену живота нипошто, ни у ком случају, макар платио животом.
оборити / обарати цену присилити / присиљавати некога да прода робу по
ценој нижој од намераване или реалне.
живот.
ЦЕО
целим гласом што је могуће гласније, врло гласно; отворено, јавно; упорно
(тражити, причати и сл.).
потпуно.
ЦЕПАНИЦА
ЦЕПАТИ
цепати [некоме] дрва користити, искориштавати некога за најтеже физичке
послове. цепати [некоме] душу носити некоме тежак, велики, оштар бол.
ЦЕПТЕТИ
дрхтати (трести се, цептети) као прут <на води> јако дрхтати, трести се.
ЦЕРИТИ СЕ
ЦЕСТА
широка <је> [некоме] цеста слободан је да ради шта жели, нека ради по својој
вољи.
ЦЕХ
ЦИГАНИН
мењати [нешто, некога] као Циганин коње мењати нешто, некога често и
лако, сваки час. црни Циганин човек са друштвеног дна, бедник.
ЦИГАНСКИ
циганска душа непоуздана, некарактерна особа.

ЦИГАНСКИ (прилог)
свирати цигански свирати по слуху, самоуко.
ЦИК
у цик зоре у рану зору, рано ујутро, врло рано.
ЦИКА
цика и вика велика галама, бука, метеж.
ЦИЛЕ МИЛЕ
нема [код некога, у некога] циле миле нема шале.
ЦИМНУТИ
добро цимнути напити се.
ЦИП
стати ципом стати као укопан.
ЦИПЕЛА
лизати [некоме] ципеле веома се улагивати, додворавати се некоме;
покоравати се, потчињавати се некоме.
ускочити у ципеле постати становник града, не бити више сељак.
ЦИРКУС
читав циркус велики неред, хаос.
ЦИЦВАРА
ЦИЧА
студен.
ЦИЧАТИ
ЦРВ
једу га (је, их) црви умро је (умрла је, умрли су), у гробу је (у гробу су).
радити као црв радити врло вредно, марљиво.
ЦРВЕН
бити <црвен> као јабука имати румен тен, бити свеж у лицу, изгледати
здраво.
црвени петао пожар, ватра.
ЦРВЕНИ
ЦРЕВО
реду.
ЦРКАВАТИ
ЦРКВА
наћи цркву у којој се Богу моли ирон. обратити се за помоћ ономе ко не
може помоћи.
тихо као у цркви веома тихо.
чисто као у цркви веома чисто и уредно.
ЦРКВЕН
ЦРКВЕНИ
ЦРКНУТИ (ЦРЋИ)
цркни пукни (цркао пукао) ма шта се десило, по сваку цену, у сваком случају.
ЦРН
<црна> земља [некога] привлачи неко је близу смрти, некоме се ближи смрт,
ускоро ће умрети.
бело или црно (црно или бело) да или не; има или нема; повољно или
неповољно, добро или лоше.
видети све црно бити песимистички настројен, видети само негативну, лошу
страну ствари.
завити [некога] у црно унесрећити, ојадити некога, усмртити некоме некога.
начинити од белог црно представити ружним, лошим оно што није такво.
негативно.
радити на црно радити илегално, непријављено, без дозволе ради
избегавања плаћања пореза.
свеје црна земља све је то исто, без обзира на разлике међу људима све чека
исти крај, сви људи имају исти крај.
црн као гавран изразито, потпуно црн.
црн као гар потпуно, изразито црн (о коси, брковима).
црна година а. лоша, тешка, неуспешна година. б. мучан, тегобан живот.
црни глас (гласи) несрећна, тужна, лоша вест.
црни дан несрећан дан, дан трагедије, дан великог зла.
црни дани период немаштине и несреће.
црни Циганин човек са друштвеног дна, бедник.
црно на бело написмено, потпуно, јасно, аргументовано.
човек црна образа непоштен, нечастан, некарактеран човек.
ЦРНАЦ
радити као црнац радити много и напорно.
ЦРНО
завити [некога] у црно а. унесрећити некога проузроковавши смрт неког њему
блиског, драгог и сл. б. увалити некога у озбиљне проблеме, упропастити
некога.
ни сколико је> црно под ноктом (испод нокта, иза нокта) нимало, ништа, ни
ЦРЊЕШ
ЦРЊИШ
ЦРТА
изаћи [некоме] на црту прихватити нечији изазов.
укратко.
ЦРЋИ
ЦУРА
ЦУРИТИ
цуре (теку) [некоме] слине осећати изузетно јаку жељу за неким, за нечим,
наслађивати се жељом за неким, за нечим.
ЦУЦЛАТИ
цевчицу) а. исцрпљивати, изнуривати некога. 6. немилосрдно експлоатисати,
ЧАВКА
ЧАВЧЕ
подметнути (подвалити) [некоме] чавче под голуба насамарити некога,
дати некоме друго а не оно што је желео.
ЧАРАПА
банци.
представљати као новину, откривати већ отркивено.
ЧАРАПИН
ЧАРДАК
ЧАРЛАМА
ЧАС
ЦУЦЛАТИ
цевчицу) а. исцрпљивати, изнуривати некога. 6. немилосрдно експлоатисати,
ЧАВКА
ЧАВЧЕ
подметнути (подвалити) [некоме] чавче под голуба насамарити некога,
дати некоме друго а не оно што је желео.
ЧАРАПА
банци.
представљати као новину, откривати већ отркивено.
ЧАРАПИН
ЧАРДАК
ЧАРЛАМА
ЧАС
давати часове радити као наставник, предавач, подучавати некога за награду.
дванаести час последња прилика да се нешто предузме, уради.
из часа у час повремено, али краткотрајно, од времена до времена,
постепено.
исти час одмах, сместа.
куцнуо је час дошло је време, одговарајући је тренутак.
одмах.
од часа до часа повремено, али краткотрајно, од времена до
времена, постепено.
први час у првом тренутку, у почетку.
сваки час врло често.
сваког часа већ од овог тренутка, у непосредној будућности, убрзо (може се
време.
у први час у првом тренутку, у почетку.
у сваки час већ од овог тренутка, у непосредној будућности, убрзо (може се
узимати часове учити код приватног наставника.
час брже што је могуће брже, што пре.
час затим одмах после, зачас.
час по час повремено, али краткотрајно, од времена до времена, постепено.
час пре што је могуће брже, што пре.
чекати свој час чекати повољну прилику.
ЧАСИТИ
одмах.
ЧАСТ
човек од образа (од части) карактеран, честит човек, онај који држи до свог
угледа и гласа.
ЧАСТАН
часна реч<!> заиста, стварно, говорим озбиљно.
часни дани рел. дани ускршњег поста.
ЧАЧКАЛИЦА
<мршав, танак> као чачкалица веома мршав.
ЧАША
горка чаша несрећа, тешка невоља.
жучна чаша несрећа, тешка невоља.
завирити / завиривати (загледати) <дубоко (дубље)> у чашу напити се /
изврнути чашу искапити, испити садржај чаше до краја, до дна.
чаша горчине несрећа, тешка невоља.
чаша жучи несрећа, тешка невоља.
ЧАШИЦА
драга му је чашица склон је пићу, воли да се опија.
ЧВОР
везати се смртним чвором везати се до смрти, бити заувек, доживотно везан
за некога или нешто.
ЧВРСТ
имати <чврсту> кичму бити карактеран, неодступати од својих ставова,
ЧЕДО
ЧЕКАТИ
време не чека неопходно је одмах, брзо деловати.
чекати божји благослов не чинити ништа да би се остварило, постигло нешто
што се чека, жели.
чекати свој дан чекати повољну прилику, успех.
чекати свој час чекати повољну прилику.
ЧЕКИЋ
испод чекића потпуно ново, некоришћено.
ЧЕЛИК
тврд као челик веома тврд.
хладан као челик веома хладан.
човек од челика веома снажан, издржљив човек.
ЧЕЛИЧНИ
ЧЕЛО
бити на челу [нечега] заузимати прво место, предводити, руководити нечим.
дићи чело охрабрити се, стећи храброст; постати поносан.
пише [некоме] на челу видљиво је некоме на лицу, одмах се види ко је и шта
је неко, види се шта неко намерава, смера.
ЧЕМУ
чему <то> 1. зашто, у коју сврху. 2. то није требало урадити, учинити, то је
бесмислено, то је непотребно
ЧЕП
пијан као чеп потпуно пијан.
ЧЕСТИТ
ЧЕТВЕРО (ЧЕТВОРО)
ЧЕТВРТИ
немати сједне, треће, четврте, све> даске <у глави> бити шашав, глуп,
ЧЕТИРИ
бити затворен између (међу, у, унутар) четири <кућна, собна> зида бити
поуздано.
као двапут два <четири> засигурно, свакако, несумњиво, зацело, очигледно,
поуздано.
отегнути све четири умрети, преминути, издахнути, црћи.
ЧЕШАТИ СЕ
ЧЕШЉАТИ
чешљати карте разг. мешати карте за играње; картати се, играти карте,
проводити време картајући се.
ЧИВИЈА
забити [некоме] чивију насамарити, преварити некога, подвалити некоме.
ЧИГРА
окретан.
ЧИЗМА
гвоздена чизма окупаторска војска, окупаторски режим.
ЧИН
ЧИНИЈА
ЧИНИТИ
амин метати (чинити) бацати клетву.
чинити [некоме] <мртву> болест покр. изазивати неугодне последице по
ЧИНИТИ СЕ
ЧИЊЕНИЦА
силовати чињенице не обазирати се на чињенице које су у супротности с
унапред постављеном тезом, намерно погрешно интерпретирати чињенице
које су у супротности с унапред постављеном тезом.
ЧИР
жеље.
ЧИСТ
сумњиво.
бити чистих прстију <у [нечему]> не бити умешан у неки нечастан, прљав
посао.
изненада.
посао.
не бити чист бити умешан у нешто лоше, незаконито.
ситуација.
чист као злато беспрекорно чист, без мрље на себи.
чисто као у цркви веома чисто и уредно.
ЧИСТАЦ
истерати (извести) ствар (ствари) на чистац (чистину) разјаснити до краја,
ЧИСТИНА
ЧИСТИТИ
ЧИСТО
чисто и бистро сасвим јасно.
ЧИТАВ
изнети читаве кости извући се из опасне ситуације без озбиљнијих
последица, сачувати живу главу.
не бити читав не бити нормалан, не бити при здравој памети.
читав циркус велики неред, хаос.
потпуно.
ЧИТАТИ
говори [неко] као да чита бити елоквентан, добар говорник.
грешке.
очитати / читати [некоме] буквицу прекорити / корити, изгрдити / грдити
некога.
читам те (га...) као <отворену> књигу твоје (његове...) намере су ми сасвим
јасне.
читати као из буквара видети јасно.
читати с длана (у длан) читати судбину, прорицати будућност на основу
ЧИЧАК
као чичак на чичку претрпано, препун нечега.
ЧОВЕК (ЉУДИ)
бивши човек човек који је изгубио положај, моћ и углед.
бити (остати) човек бити племенит, бити од речи.
дете).
божји људи просјаци.
божји човек не сасвим нормална особа.
велики човек знаменит, значајан, истакнут човек, особа изузетних квалитета.
готов човек човек који је оспособљен, спреман за самосталан живот.
да човек полуди (побесни) неиздрживо, неподношљиво, веома тешко,
десни човек поуздана особа.
друмски човек скитница, луталица; разбојник.
душа од човека добар, добродушан, племенит човек.
ђаво од човека врло спретан, домишљат човек; враголан, несташан човек.
злато од човека веома добар, хуман, племенит, диван човек.
као човек како доликује, како ваља, добро, како је уобичајено, нормално.
мали човек 1. обичан човек, онај који је осредњег материјалног стања, онај
који нема нарочит углед. 2. ситна душа, слабић.
направити човека [од некога] а. променити некога. б. оспособити некога за
самосталан живот.
светски човек онај који је пропутовао многе земље и упознао друге народе и
културе, онај који се лако сналази, опходи у друштву.
свој човек материјално независна особа.
сена од човека врло мршав човек.
трећи човек љубавник или љубавница.
човек без кичме човек без уверења, без карактера.
човек жабл»е крви кукавица, плашљивац.
човек жена врло енергична и истрајна жена.
човек и по добар и поштен, ваљан човек.
човек из народа 1. припрост, необразован човек. 2. веома популарна особа.
човекјаке кичме карактерна особа, онај који је спреман да брани своја
човек мека образа попустљива особа.
човек на <своме> месту ваљан, поштен човек, човек коме се нема шта
замерити.
човек на човека директна борба, борба прса у прса.
човек на човеку велика гужва, мноштво људи на малом простору.
човек од дрвета неосетљив човек, егоиста; флегматичан човек.
човек од закона правник, адвокат.
човек од књиге образован, учен човек.
човек од начела принципијелан, доследан човек.
човек од образа (од части) карактеран, честит човек, онај који држи до свог
угледа и гласа.
човек од ока леп, згодан човек.
човек од пера књижевник, писац.
човек од речи онај који држи дато обећање.
човек од струке стручњак.
човек од челика веома снажан, издржљив човек.
човек с улице обичан човек, човек каквог срећемо на улици.
човек у годинама старији човек, у поодмаклом добу.
човек црна образа непоштен, нечастан, некарактеран човек.
чудо од човека човек необичних способности или склоности.
шачица (шака) људи мали, незнатан број људи.
ЧОРБА
кусати [нечију] чорбу а. бити у нечијој служби, радити код некога. б. живети
од нечије помоћи, бити издржаван.
чорбине чорбе чорба а. лоша, безвредна имитација. б. далека веза између
двеју или више ствари; врло далек или никакав род.
ЧОРБИН
чорбине чорбе чорба а. лоша, безвредна имитација. б. далека веза између
двеју или више ствари; врло далек или никакав род.
ЧУВАР
анђео чувар заштитник, онај који бди над неким, који се стара о некоме.
ЧУВАТИ
банци.
длану односити се према некоме или нечему изузетно брижљиво, чувати
некога или нешто као највећу драгоценост.
чувати [некоме] душу бити крај некога ко је на самрти, ко умире.
чувати <своја> леђа бринути о својој безбедности.
чувати <своју> душу пазити да се некоме не нанесе неко зло,
нека неправда, да се не почини грех.
чувати запећак седети у запећку, не излазити из куће.
ЧУВАТИ СЕ
ЧУВЕН
ЧУДАН
чудна (чудног) ми чуда нема разлога за чуђење, ништа необично; ништа
важно.
чудно ми чудо нема разлога за чуђење, ништа необично; ништа важно.
чудно чудо велико чудо.
ЧУДИТИ СЕ
ЧУДО
гледати [некога] као у чуду зачуђено, забезекнуто гледати некога.
забавити се о свом чуду мислити на своје проблеме, бриге.
изгледати као девето чудо изгледати необично, чудно.
ићи као на чудо 1. ићи негде с великим интересовањем. 2. ићи негде у
великом броју.
крстити се од чуда (у чуду) изненадити се, бити запањен.
неким чудом на необјашњив, мистериозан начим.
обећати / обећавати чуда обећати / обећавати нешто нереално, неоствариво,
немогуће.
осмо <светско> чудо 1. нешто сасвим необично. 2. нешто већ познато, виђено
пуким чудом мимо свих очекивања.
сав у чуду веома зачуђен.
чудна (чудног) ми чуда нема разлога за чуђење, ништа необично; ништа
важно.
чудно ми чудо нема разлога за чуђење, ништа необично; ништа важно.
чудно чудо велико чудо.
чудо божје 1. нешто необично. 2. врло много, у великој количини.
чудо над чудима изузетно велико чудо.
чудо од детета дете изузетних способности, нарочито талентовано дете.
чудо од човека човек необичних способности или склоности.
ЧУПАТИ
чупати себи (си) косу <на глави (с главе)> очајавати, бити очајан.
ЧУТИ
чути [нешто] на своје уши чути нешто лично, непосредно (и тако знати нешто,
сазнати за нешто, а не из нечије приче о томе, посредно, из друге руке).
ЧУТИ СЕ
ЧУТУРА
стругати чутуре хркати.
ЧУТУРИЦА
драга је [некоме] чутурица бити склон алкохолу.
ЏА
<па> џа или бу једно или друго, или или, мора се донети одлука.
ЏАК
и ризично.
слагати се (бочити се) као рогови у врећи (џаку) не елагати се међусобно,
ЏЕП
новца.
бити празних џепова (празног џепа) бити без новца.
гледати <само> <свој> џеп водити рачуна само о свом интересу.
дирати у [нечији] џеп красти од некога, поткрадати некога.
држати фигу у џепу бити неискрен, лицемеран, лажно се изјашњавати за
нешто, лажно пристајати уз некога.
дубоког џепа богат, имућан, пун пара.
за сваки (свачији) џеп а. умерен у цени, ценом приступачан просечно
имућном човеку. б. разнолик по ценама и квалитету, од најјефтинијег до
најскупљег.
знати (познавати) [нешто, некога] као свој џеп знати, познавати некога,
нешто до танчина, у детаље, потпуно, темељно.
управљати нечијим поступцима, моћи уцењивати. некога.
испразнити (изврнути) џеп дати, потрошити сав новац.
испразнити (очистити) [некоме] џеп (џепове) измамити од некога новац,
узети некоме новац.
истрести [нечији] џеп измамити од некога новац, узети некоме новац.
напунити џеп (џепове) обогатити се, зарадити много новца.
ни из џепа ни у џеп нема никакве користи, али ни штете, свеједно је (што се
тиче користи, добитка).
омастити џеп доћи до новца, зарадити новац.
платити / плаћати из свог (властитог) џепа платити / плаћати
својим новцем. преврнути [некоме] џепове опљачкати, покрасти некога.
с фигом у џепу бити неискрен, лицемеран, лажно се изјашњавати за нешто,
стрпати / трпати (ставити, метнути, сместити) у <свој> џеп присвојити /
присвајати, украсти / красти.
упасти у џеп упасти у замку, клопку.
ЏИГЕРИЦА
избледети као џигерица изгубити боју (о тканини)
извадити [некоме] џигерицу (џигерице) мучити некога; убити, усмртити
некога.
ЏОМБА
седети (врпољити се) као ђаво на џомби а. бити веома нестрпљив,
ЏУНГЛА
закон џунгле закон силе, закон јачега, безакоње.
Ш
од а до ш (ж) од почетка до краја, потпуно
ШАКА
бити у [нечијим] шакама бити у нечијој власти, бити под нечијом контролом.
голих шака (голим шакама) ненаоружан, неопремљен за борбу.
добити [некога, нешто] у своје шаке стећи контролу над неким, нечим,
завладати над неким, нечим, потчинити некога; ухватити некога.
извући се из [нечијих] шака спасти се од некога, ослободити се нечије
контроле, доминације.
испустити [некога, нешто] из шака 1. олако испустити неку вредну ствар, не
искористити прилику. 2. изгубити власт, контролу над нечим.
пуна шака браде велика срећа, корист; одлично, не може бити боље.
шака јада 1. ситан и слаб човек, нешто ситно и слабо; беда. 2. мали, незнатан
број људи.
ШАЛА
без <све> шале а. говорим озбиљно, озбиљан сам. б. да говоримо озбиљно.
бити (не бити) [некоме] до шале бити (не бити) расположен за шалу.
дебела (масна) шала ласцивна шала, шала с еротским, сексуалним
садржајем.
као од шале врло лако, без проблема, без муке.
нема <с тим (ту)> шале ствар је озбиљна.
није шала 1. није мала ствар, није мало, није ситница. 2. озбиљно је, важно је.
озбиљно.
примити [нешто] за шалу схватити нешто као шалу, узети ствар неозбиљно,
олако.
служити за шалу бити често предмет поруге, подсмеха.
у шали шалећи се.
шала ли је то је врло озбиљна, важна, компликована ствар, то није шала.
шале ради шалећи се.
шалу на страну говорећи озбиљно.
ШАЛИТИ СЕ
не шали се (шалите се...) главом нипошто то не чини (чините...) јер можеш
(можете...) имати велике проблеме, јер последице могу бити веома озбиљне.
није се с [неким, нечим] шалити не треба поступати неопрезно, не треба
заборављати с ким, са чим се има посла, некога, нешто треба схватати
озбиљно како би се избегле непријатне последице.
с тим се није шалити не треба поступати неопрезно, не треба заборављати с
ким, са чим се има посла, то треба схватати озбиљно како би се избегле
непријатне последице.
ШАМАР
залепити [некоме] шамар ошамарити некога.
ШАПА
бити у [нечијим] шапама бити у нечијој власти, бити под нечијом контролом.
држати <своју> шапу на [некоме, нечему] имати монопол над неким, над
нечим, имати право располагања неким, нечим.
ставити <своју> шапу на [нешто] стећи, присвојити, изборити се за монопол
над неким, над нечим, освојити право на располагање неким, нечим.
ШАПУТАТИ
ШАРАТИ
шарати очима не гледати равно у очи, скретати поглед.
ШАРАФ
ШАРЕН
шарен као детлић врло шарен.
шарена гуја онај који је истовремено и добар и зао.
шарено друштво скупина људи различитих интересовања, професија,
интереса, погледа.
ШАХ
држати [некога] у шаху држати некога у шкрипцу, у зависности, уцењивати
некога нечим, присиљавати некога на потпуну послушност.
ШАЧИЦА
ШВОРЦ
ШЕВА
изобиљу.
ШЕГА
ШЕГРТ
не бити [некоме] ни шегрт у способностима, у знању, у вештинама бити
далеко испод некога, заостајати за неким.
ШЕНУТИ
ШЕПАВ
ШЕСНАЕСТ
све у шеснаест из све снаге, интензивно, у највећој мери, оштро.
ШЕСТ
ШЕСТИ
споредно.
ШЕЋЕР
бити као шећер 1. бити врло сладак и укусан (о воћу, колачима). 2. бити врло
леп и љубак.
иде [нешто] као шећер одлично се нешто продаје, тражено је као роба.
ниси (нисте...) од шећера ништа ти (вам...) неће бити ако покиснеш
(покиснете...), не плаши (плашите...) се да покиснеш (покиснете...).
ШЕШИР
ШЕШИРЏИЈА
као бог и шеширџија разлика је толико велика да је поређење бесмислено, не
може се поредити, потпуно различито.
ШИБА
трести се (дрхтати) као прут (шиба) <на води> јако се трести, дрхтати.
ШИБАТИ
шибати по ветру узалуд се трудити око нечега; бавити се нечим бесмисленим.
ШИБИЦА
сломити [нешто] као шибицу сломити нешто лако, без напора.
ШИЈА
отегнути шију умрети.
стати [некоме] на шију 1. стећи контролу над неким, нечим, завладати над
неким, нечим, потчинити некога. 2. онеспособити, уништити, упропастити
некога.
ШИЛО
ШИЉАК
ШИМШИРОВ
ШИПАК
добити шипак не добити ништа, остати без очекиваних резултата, бити
преварен, изигран.
ШИРИТИ СЕ
ШИРОК
штедећи.
широк је свет не треба се ограничавати само на једну средину јер разна места
пружају многе могућности.
широка <је> [некоме] цеста слободан је да ради шта жели, нека ради по својој
вољи.
широка душа несебичан, широкогруд човек.
ШИРОМ
ШИТИ
шити [некога] разг. бити бољи од некога у нечему, надмашивати некога у
нечему, имати бољи успех од некога.
ШИТИ СЕ
ШИШАТИ
коте (га...) шиша! погрд. жарг. кога је брига за тебе (њега...), никога није брига
за тебе (њега...), никога не интересује твоје (његово...) мишљење, твоје
(његово...) мишљење је неважно, нико те (га...) не цени.
ШКРГУТАТИ
ШКРИПАЦ
ШКРИПАТИ
ШКРТ
шкрт на речима који мало говори, који је ћутљив.
ШЉИВОВ
ШМИРГЛАТИ
ШПРИЦЕР
ШТА
бити чему ваљати, вредети, бити способан за нешто; бити леп, згодан.
него шта свакако, дакако, наравно, дабоме.
нема шта (чега) нема свега има у изобиљу, у великим количинама.
чему <то> 1. зашто, у коју сврху. 2. то није требало урадити, учинити, то је
бесмислено, то је непотребно.
шта би, би свршено је, сада је касно, више се не може поправити, изменити,
шта је ту је свршено је, сада је касно, више се не може поправити, изменити,
шта је [некоме] то требало! велика је грешка што је неко нешто учинио, баш
некоме то није требало.
шта је било, било <је> свршено је, сада је касно, више се не може поправити,
шта кошта да кошта без обзира на цену, ни једна цена није превисока, упркос
свему.
шта му је то му је више се не може поправити, изменити.
ШТАЛИЦА
ШТАМПА
ући у штампу почети се штампати, бити дат у штампу.
ШТАП
бити под [нечијим] штапом а. бити под нечијом контролом, влашћу,
доминацијом. б. бити под нечијим претњама, бити у ситуацији да субјекту неко
поставља услове уз претњу силом.
положај.
пропасти.
зарадити на штапу добити просјачењем, испросити.
ићи (долазити) с гаћама на штапу материјално пропасти, остати без игде
радити [нешто] под штапом не желећи то, радити нешто под претњом некога
ко има контролу, власт над субјектом.
штап у руке поћи, кренути, отићи негде.
ШТЕДЕТИ
штедети батину не тући, физички не кажњавати некога.
штедети речи мало говорити, не бити причљив.
ШТИТИТИ
ШТО
трен ока.
часак.
што видео, не видео направи се / прави се невешт, као да то ниси видео.
што на уму то на друму (што на ум то на друм) говорити отворено, искрено,
изнети / износити своје мишљење без околишења, увијања, прећуткивања.
ШТОС
продавати штосеве (форе) варати, обмањивати некога служећи се триковима,
смицалицама.
ШТРОЈИТИ
штројити муве радити узалудан, бескористан, бесмислен посао, траћити
време.
ШУМА
ШУЊАТИ СЕ
ШУПАЉ
ШЧЕПАТИ
положају.

Đorđe Otašević Frazeološki Rečnik PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Đorđe Otašević Frazeološki Rečnik PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

А

од а до ш (ж) од почетка до краја, потпуно.

вадити (повадити) [некоме] душу намучити / мучити, измалтретирати /

пијан као гајде сасвим пијан.

ДЕРАТИ СЕ (ДРАТИ СЕ)

ЗАВАРАВАТИ заварати / заваравати траг 1. вешто прикрити / прикривати

ЗАВЕЗАТИ завезати (затворити) њушку ућутати.

ИСПРАЗНИТИ испразнити (изврнути) џеп дати, потрошити сав новац.

НАБИЈАТИ набијати стомак (трбух) превише јести, гојити се.

НАПРАВЉАТИ направљати друме (друмове) заст. обећавати много,

НАПРЕДОВАТИ расти (напредовати) као из воде брзо, нагло напредовати,

НЕБЕСКИ небески цар Бог.

ОДМЕТАТИ СЕ одметнути се / одметати се од власти престати / престајати

ПРАВИЛО златно правило основно, најважније правило. правила игре

ПРИВЛАЧИТИ <црна> земља [некога] привлачи неко је близу смрти, некоме

СКРИВАТИ СЕ крити се (скривати се) по буџацима крити се од света,

СТУПИТИ ступити преко прага ући, ступити у кућу.

УВАЛИТИ СЕ пасти / падати (упасти / упадати, увалити се / уваљивати се,

УВАЉИВАТИ СЕ пасти / падати (упасти / упадати, увалити се / уваљивати

УДАЉАВАТИ СЕ удаљити се / удаљавати се од истине еуфем. слагати /

УДАЉИТИ СЕ удаљити се / удаљавати се од истине еуфем. слагати /

УЈДУРИСАВАТИ сложити / слагати (удесити / удешавати, ујдурисати /

УМИШЉАТИ мисли (умишља) [неко] да је сву мудрост (знање) <овога

циганска душа непоуздана, некарактерна особа.

You might also like