1.

Prethamurabijevo zakonodavstvo i Hamurabijev zakonik

Reč zakonici treba prihvatit uslovno jer nisu zakonici u pravom smislu te
reči. Zakonici danas označavaju kodifikaciju u nekoj široj grani ili oblasti
prava, što u Vavilonu nije bio slučaj. U vavilonskim zakonicima bilo je
obrađeno samo ono što je bilo nepoznato običajnom pravu.

Prethamurabijevo zakonodavstvo

Na osnovu izvora znamo da je još Urukagina, vladar (ensi) grada Lagaša

(24. vek p.n.e) sproveo socijalne reforme ograničavajući bogaćenje
sveštenika i uvodeći nov kazneni zakonik koji je štito srednje slojeve
društva.

Lokalne kodifikacije oko 2050. godine p.n.e je odradio Guden iz Lagaša i

Šulgi, vladar Ura.

Najstariji poznati pravni spomenik je Ur-Namuov zakonik. Pisan je na

sumerskom jeziku. Zakonik se sastoji od uvoda gde Ur-Namu sam sebe
deifikuje. Ostatk su slabo sačuvani članovi.(oko 20tak)

Bolje je sačuvan zakonik Bilalame, vladara Ešnune. Pronađen je prolog i

oko 50 članova. Datira iz perioda od 1950. do 1800. godine p.n.e.

Lipit-Ištarov zakonik koji potiče verovatno iz 1875. godine p.n.e. Sadrži

prolog, članove i epilog.

Hamurabijev zakonik

Najpoznatiji pravni spomenik Mesopotamije. Otkrila ga je ekspedicija

francuskih arheologa u iranskom gradu Suzi 1902. godine. Čuva se u Luvru.
Iste godine ga je protumačio i pročitao Žan Vinsent Šel. Pisan je na steli.
Hamurabi se pozivao na božansko poreklo.

Tekst zakonika sastoji se iz prologa, članova i epiloga. U prologu Hamurabi

govori da su ga Ea i Marduk poslali na zemlju da uspostavi red. U epilogu
Hamurabi poziva na poštovanje zakonika i obećava božanske nagrade
onim koji ga poštuju.

Drugi deo sadrži 282 člana. Stela nije bila potpuna ali je to dopunjeno
članovima koji su pronađeni na pločicama.

Zakonik je donet verovatno u poslednjoj deceniji Hamurabijeve vladavine.

Hamurabi ( 1728-1686)

Zakonik je kazuističan, reguliše konkretne slučajeve.

 2. Vladar i pravni položaj stanovništva u Hamurabijevom
zakoniku
Zakonik ne reguliše položaj vladara ni ulogu državne uprave. U prologu se
pominje uloga vladara, mora da omogući mir, red, pravdu. Vladar je
deifikovan i smatra se namesnikom boga na zemlji (ensi).

Zakonik deli stanovništvo na tri neravnopravne klase.

Avilum su slobodni ljudi i najbrojniji sloj. Oni su posednici zemlje, seljaci,

zanatlije... Učestvuju u radu gradskih veća.

Muškenum predstavlja jedan međusloj između slobodnih ljudi i robova.

Pretpostavlja se da su muškenum poluslobodni ljudi, kmetovi, gradska
sirotinja. Mogao je da zasniva porodicu i poseduje imovinu. Razlika je u
krivičnom pravu, muškenumi su se kažnjavali teže od aviluma. Usluge
lečenja su plaćali manje od aviluma.

Wardum su robovi. Osnovni izvori ropstva su ratovi, rođenje od roditelja

robova i trgovina robljem. Deca slobodne žene i roba su slobodna. Deca
robinje i slobodnog čoveka se oslobađaju nakon očeve smrti. Rob je
svojina gospodara i nosi žig.

Gospodar ga je mogao dati u zalog i u slučaju nasilne smrti tražiti odštetu.

Rob je mogao slobodno sklapati brak i sa slobodnom ženom. Mogao je i
sklapati ugovor o kupoprodaji i ostavi u pismenoj formi i uz prisustvo
svedoka.
 3. Stvarno i obligaciono pravo U Hamurabijevom zakoniku
Odredbe o svojini se najčešće iskazuju kroz krivično-pravne odredbe o
povredi prava na svojinu. Razlikovala se kolektivna i privatna svojina.

Kolektivna svojina je pripadala vladaru, hramovima, gradovima. Objekt

kolektivne svojine je uglavnom zemlja. Privatna svojina se najčešće
odnosila na pokretne stvari.

Ne pravi se razlika između svojine i državine.

Posebnu vrstu državine imaju nosioci imovine ilkum. Ilkum je zemljišna

deonica, davana uglavnom vojnicima i činovnicima za obavljanje svoje
službe.

Sin ilkum-posednika može preuzeti pravo svog oca ako je zarobljen. Ilkum
je bio izuzet iz prometa i nije se mogao dati u zalog.

Obligaciono pravo

Ugovor o kupoprodaji - ne utvrđuju obaveze stranaka. Predmet su mogle

biti pokretne, nepokretne stvari, robovi pa čak i sopstvena deca.

Predviđena je kazna za skriveni nedostatak stvari.

Evikcija-slučaj da na kupljenu stvar polaže pravo neko treće lice.

Zakup – predmet zakupa je najčešće zemlja ili stan. Zakupni rok je mogao
biti kraći (jedna godina) ili duži (pet godina). Zakupnina se davala u vidu
plodova, trećina ili polovina prinosa.

Najam – predmet najma su vo, magarac, kola, slobodan čovek. Ugovori o

najmu predviđaju najamninu (cenu najma). Kazne su stroge u slučaju
oštećenja predmeta najma. Posebna vrsta najma je lični najam
(unajmljivanje za neki posao).
Zajam – zakonik nastoji da ograniči zloupotrebe. Ograničeno je dužničko
ropstvo na tri godine. Ako poverilac krene da sam pleni imovinu dužniku,
izgubiće ono što je pozajmio.

Ugovor o ostavi – predviđa čuvanje tuđe stvari, zaključen je pismeno uz

svedoka.

Ugovor o nalogu između damkara (bankara) i njihovih agenata (šamalu) –

naložena činidba se sastoji u prodaji robe ili izvršenju trgovačkog posla.

Ugovor o ortakluku – dobitak se deli na jednake delove, gubitak na

jednake delove.
 4. Brak i porodica u Hamurabijevom zakoniku
Vavilonska porodica počiva na braku, po pravilu monogamnom. Zakonik
dozvoljava i uzimanje druge žene (šugetum) koja se razlikuje od
robinje(amtum).

Zakonik zabranjuje pod pretnjom progonstva brak između ćerke i oca, kao
i sina i majke ili druge muževljeve supruge. (članovi 154-159) Da li je
pobočno srodstvo smetnja za brak nije poznato. Klasna razlika nije bila
smetnja.

Otac odlučuje za kog udaje ćerku, ako nema oca onda brat. Sinovi su imali
slobodu u sklapanju braka.

Prvi korak u sklapanju braka je poklon mladoženje ocu neveste koji se zove
tirhatu. On je u novcu ali ne velike vrednosti. Tirhatu nije obavezan jer
pojedini članovi govore o sklapanju braka bez tirhatua.

Muž pre ili u toku braka daje ženi nudunu. To je poklon veće vrednosti u
vidu pokretnih ili nepokretnih stvari. Nije obavezan takođe.

Nevestini roditelji daju miraz koji se zove šeriktu. On je obično u vidu

zemlje, kuće, robova. Ženi ostaje svojina ali nije moguće otuđiti jer je
nasledan u interesu dece.

Vlast nad decom pripada deci. Brak prestaje razvodom ili smrću.

Zakonik ne dozvoljava mužu da otera ženu bez razloga. Žena ne sme da

napusti muža bez dozvole suda.

Prevara žene se sankcioniše bacanjem u vodu, moguć je i oproštaj muža.

Usvojenje dece je bilo često. Usvojeno dete stiče sva prava kao zakonita
deca.