1.

СЛ/РАЗЛ породичног/брачног права Египат вс Вавилон

.склапање,давања,развод

Брак је заједница између двоје људи регулисана законом. У Вавилону брачни уговор је био
обавезан,усменог типа и формалан. Без њега брак би био неважећи. Жена није могла сама
закључити брак, већ ју је заступао отац или старатељ. С друге стране, у Египту, брачни уговор није
био формалног карактера, а није био ни обавезан иако усменог типа. Могао се закључити
непосредно пред почетак заједничког живота или након више година проведених заједно. Жена је
сама без заступника могла закључивати брачни уговор. И у Египту као и у Вавилону дозвољено је
закључивање брака између слободних људи и робова. Деца из таквог брака могу бити слободна
ако им је мајка слободна или их отац који је слободан прогласи слободном и призна их.Као
гаранцију за склапање брака, у Вавилону је заступљен тирхату-робни облик,обавезан , а у Египту
шп-кукуруз. То је врста предбрачног поклона која се даривала младином оцу. У Вавилону Уколико
би се младожења предомислио, младин отац би задржавао поклон. Међутим, уколико се младина
породица предомисли морају исплатити двоструки износ тирхатуа младожењи. Нудуну је посебна
врста брачног давања у Вавилону, коју муж дарује жени за време брака како би је обезбедио као
удовицу.За време брака он управља том имовином. Мираз је заступљен у оба система. У Вавилону
шерикту не сме бити предмет купопродајног уговора као ни нудуну. Муж има право
плодоуживања на шерикту. У Египту жена може располагати својим миразом по својој вољи. При
разводу брака(репудијум), жена у Египту може покренути и тражити развод не придржавајући се
разлога због којих једино жена у Вавилону може тражити развод(муж је занемарује, напустио
кућу/место, довео другу жену услед болести прве). С друге стране, у Египту она ће добити једну
трећину брачне имовине(која је често у износу њеног мираза), док муж добија две трећине. У
Вавилону, при разводу брака жени ће се исто вратити вредност њеног шериктуа, али само уколико
она није крива за развод. У начелу брак је у Вавилону полигаман, проституција је легализована, а
инцест се строго осуђује и кажњава.Уговор о ануитету у Египту је регулисао економско стање
породице и гарантовало да ће деца и породица бити материјално обезеђена и да ће свако од
партнера извршавати своју дужност.-египат.Полигамија је дозвољена у случају кад жена не може
да роди децу или се разболи.Жена у Вавилону може се и сама понудити да мужу узме робињу
зарад обезбеђења потомства. Египатски брак је моногаман, иако фараон ужива полигамију, а
инцест је прихваћен због угледа на братско-сестриснки однос божанстава Озириса и Изиде.
Сродство се у Вавилону рачуна по мушкој линији,агнатско сродство, а у Египту деца често рачунају
сродство по мајци(когнатско сродство). Матрилинеарно се наслеђује престо.БИБЛОМ је
веридбени поклон у Вавилону,у новцу најчешће који младожења даје млади.

2. СЛ/РАЗЛ између клинописних зборника права

Клинописни зборници права су општи правни споменици сачувани у клинопису. Односе се на

целокупно становништо тј. Делују erga omnes- односе се једнако према свим правним субјектима у
једном систему. Заједничке карактеристике свих клинописних зборника су: одредбе су написане у
кондиционалном облику, несистематичност(карактеристична за средњовековне и старовековне
кодификације), састоје се из одредби из свих грана права, казуистичност-одредбе/норме се односе
на појединачне правне ситуације тј. Немају општост да се примене на више сличних случајева.
Санкције примељене у свим законицима су: телесна, смртна и новчана казна. Талионско
кажњавање је присутно само у Липит-Иштаровом, Хамурабијевом и Асирском законику. Ур-
Намуов законик је најстарији и садржи само одредбе кривичног и породичног права. Имамо и
присуство ирационалног доказног средства тзв. Ордалије или божјег суда који се провлачи у свим
законицима. Од Липит-Иштаровог законика па надаље имамо дефинисане гране кривичног и
грађанског права које се пандектно затим дели на: стварно, облигационо, породично и
наследно.Смртна казна је примењена само у случају силовања ћерке слободног човека. Јавља се и
установа одржаја. Одржај предстваља оригинаран начин стицања својине, тј. Од
невласника(označava da neko lice izvesno vreme drži u svojoj vlasti određenu stvar i na osnovu državine i
protoka vremena stiče pravo svojine na njoj.).Нпр. У случају извршавања обавеза према ничијој земљи,
након одређеног периода постајемо власници те земље.Ешнунски(Билаламин) је 150 година
старији од Хамурабијевог. Честа је имовинска казна, а сличност са Хамурабијевим је по питању
брачног/породичног права( тирхату се мора вратити у двоструком износу младожењи, ако се
младина породица предомисли).Први пут јавља се брачни уговор и правно је регулисана брачна
гозба. Јавља се накнада штете као извор облигације као и објективна одговорност.Нема пролога
нити епилога, што је карактеристично за Хамурабијев законик. Увод је религијског карактера,
Шамаш, бог правде, даје дужност владару да спроводи правду на земљи. Док је епилог казненог
карактера, тј. Прети санкцијама за све који не поштују закон. Хетитиски законик има најблаже
санкције и за Хетите је карактеристичан први мировни уговор између Хатушила III и Рамзеса II. У
уговору се спомиње и појам екстардиција што се односи на изручивање ратних заробљеника.

3. СЛ/РАЗЛ наследног права Египат вс Вавилон

Наслеђивање може бити законско или тестаментално. Међутим постоји и заобилажење законског
реда наслеђивања. По законском наслеђивањем у Египту, наследници могу бити подједнако и
синови и ћерке(мада најстарији син има највеће привилегије), док су у Вавилону ћерке изопштене.
Изузетак у Вавилону представљају свештенице које могу наследити део имовине свог оца.
Предмет наслеђивања заједнички за оба система је мајчин мираз, који се у Вавилону даје њеним
синовима или враћа назад њеној породици(за случај да синова нема). Илку-посед није предмет
наслеђивања, међутим у случају да син настави да се бави војном службом, он задржава и
наставља да ради на том поседу. Тестамента нема, али могу се пронаћи поједине сличности са
римским тестаментом у случају египатског имит-пера. Имит-пер представља установу,попис
целокупне имовине оставиоца који се предаје џатијима. Имит-пер је валидан за живота, може се
мењати. Две сличности са римским тестаментом су да се саставља пред сведоцима и може се
опозвати. Сингуларна сукцесија је заступљена, јер наследник не измирује оставиочеве дугове и
обавезе, да би располагао наследном имовином, за разлику од универзалне сукцесије где је
дужан да испуни те обавезе. Имит-пер је начин заобилажења законског реда наслеђивања.
Оставилац може завештати да остави одређени предмет неком лицу и тако утиче на ред
наслеђивања. Заједнички начини заобилажења законског реда за оба система су: donatio mortis
causa и adoptio. Брачни друг не улази у законски ред наслеђивања. Удовица у Вавилону је
обезбеђена нудуном, а уколико јој је ускраћена заштићена је законски, добија онолики део
наследства колико и једно дете. Има право удовичког уживања дела имовине БИБЛОМ

4. Уговор и употреба у свим гранама права код Х. Законика

Уговор представља извор облигације. Облигационо право регулише однос између две
странке(делује inter partes), који се формира или уговором или када једно лице другом начини
штету. Најзаступљенији су купопродајни уговори. Уговор је реалан, важи од момента предаје
готовине и преузимања предмета купопродаје, за разлику од консензуалних који су заступљени у
Египту и важе од момента закључивања,потписа. заложно право је право на ствар на којој постоји
право својине.Предмет купопродаје не могу бити: женин мираз шерикту, нудуну брачни поклон и
илку посед. Поред купопродаје заступљени су и уговор о зајму,закупу,поклону,остави,најму,делу.
Уговор о зајму може бити потрошни-узимао се у новчаном облику у условима велике немаштине,
и продуктивни који се узимао у житу. Камата за продуктивни зајам је била већа јер се очекивало
да принос буде већи него количина која је зајмљена. У случају vis maior,више силе тј непогоде, за
ту годину неће бити наплаћена камате нити ће се тражити принос зајмодавцу. У стварном праву
заступљен је уговор о јемству. Њиме се гарантује да ће неко друго лице платити дуг уколико га
прво не исплати. Друго лице јемчи/гарантује за дужника. Уговор о установњељу права
службености се исто може наћи у Хамурабијевом законику. Посебно се склапа у случају преласка
преко туђег поседа, зарад ког се плаћа одређена накнада. Брачни уговор је обавезан у Вавилону и
закључује се усмено,формално уз заклетву, симболично између младожење или његовог оца са
младиним оцем или старатељем.

5. СЛ/РАЗЛ судског поступка Египат вс Вавилон

Судски поступак у оба система може бити инокосан и колегијалан. У Вавилону

рабијануми,управници градова су инокосни управни судски орган. Пандан њима у Египту су
џатији. Поред џатија инокосни судски органи могу бити фараон и номарси. Колегијални судски
органи у Вавилону представљају дајануми-владареве судије који делују често заједно са
дамкарима-угледни грађани,претеча пороте.Имамо и свештенике као помоћне судске органе. У
Египту су колегијални судски органи: Веће десеторице и палата шесторице. Разлика између
вођења поступка је у томе што се поступак у Вавилону води усмено, док се у Египту писмено
бележи и архивира. У Египту судија се може позивати на претходне пресуде и донети нове. Док у
Вавилону судије имају слободу да одступају од законика Користе се ирационалним и рационалним
доказним средствима. У ирационална спадају ордалије, заклетве(за Вавилон а и у Ег : доказна,
пургаторна и промисорна заклетва) и тортура робова(само у Египту!). У рационална доказна
срества спадају склопљени уговори, увиђај(карактеристичан за Египат), признање, сведочење. За
лажно сведочење претио је рефлектујући талион-У Вавилону или инфамна казна шишања, а у
Египту смртна казна..На крају доноси се писана пресуда. Начело ne bis in idem. Судски поступак у
Египту састоји се од сва дела, први је јаван. Врши се увиђај, саслушања, изјаве. Други део је тајан,
пресуду доноси или ишчитава фараон. Пресуда је правноснажна и не постоји право жалбе.Нема
вишестпености судства и фараонова реч је неприкосновена. Међутим у случају осуђеника на смрт
постојала је институција помиловања коју је могао применити фараон.

6.Заобилажење законског насл реда наслеђ Египат вс Вавилон

Начини заобилажења наследног законског реда заједнички за оба система су adoptio и donatio
mortis causa. Адопцији се у Вавилону прибегавало у недостатку природног потомства. Ако би се
којим случајем усвојиоцу касније родило дете он је могао раскинути усвојење уз обавезу да да
усвојенику трећину дечијег дела и то само у покретним стварима, док земља и кућа остају
резервисане за рођену децу. Поклон у случају смрти/donatio mortis causa је оставилац могао
оставити жени или најмилијем сину. Његово дејство је ступало на снагу тек после смрти
поклонодавца, ови поклони су се изузимали из оставинске масе и давали жени или сину, а остатак
се после распоређивао по законском наследном реду. Имит-пер представља установу,попис
целокупне имовине оставиоца који се предаје џатијима. Имит-пер је валидан за живота, може се
мењати. Две сличности са римским тестаментом су да се саставља пред сведоцима и може се
опозвати. Сингуларна сукцесија је заступљена, јер наследник не измирује оставиочеве дугове и
обавезе, да би располагао наследном имовином, за разлику од универзалне сукцесије где је
дужан да испуни те обавезе. Имит-пер је начин заобилажења законског реда наслеђивања.
Оставилац може завештати да остави одређени предмет неком лицу и тако утиче на ред
наслеђивања. Брачни друг не улази у законски ред наслеђивања.

7. СЛ/РАЗЛ кривичног права Египат вс Вавилон

Кривично право у оба система има три заједничка система санкција: новчана(пенална-плаћа се
повећани износ и једнострука-враћа се износ штете), смртна и телесна казна. Имовинска казна је
такође заједнички вид санкције који може имати пенални карактер. Талион је присутан у Вавилону
као директан(враћа се истом мером), симболичан(починиоц се на симболичан начин кажњава,тј.
Уколико је украо нешто одсеца му се рука) и рефлеткујући. За телесне повреде предвиђена је
казна талиона или имовинска казна.У кривична дела против личности спада силовање,клевета и
увреде. У Хамурабијевом законику за низ одређених деликата држава препушта кажњавање
оштећеној страни.Строго су кажњавана сва дела која угрожавају интегритет породице. Инцест се у
Вавилону осуђивао, а казна је била смртна или казна прогонства у случају полног односа оца и
ћерке. Прељуба жене је такође сматрана ударом на породични интегритет и претила јој је смртна
казна, док је у Египту мало блажа санкција;одсецање носа. Смртна казна је врло присутна у
Вавилону.Казну затвора Вавилон не познаје док је у Египту познат притвор за оптуженике до
почетка суђења. У Хамурабијевом закону се примењује принцип објективне одговорности.
Кажњавао би се свако ко би извршио одређени деликт, без обзира да ли постоји кривица или не,
или је дело почињено намерно или нехатно. Од кривичних дела против имовине најважнија је
крађа у Вавилону. Смртна казна чека оног ко украде туђе дете, краде за време пожара или
проваљује у туђу кућу. Вид санкције често зависи од статуса окривљеног и оштећеног. Већа је
присутност раслојеност друшта у Вавилону него у Египту. Од 14. века п.н.е и фараони могу бити
субјекти права тј.могу бити кажњавани. Такође, колективна одговорност је присутна у оба правна
систем. У случају да деликт изврши припадник одређене сеоске општине, сви трпе последице
санкције,а у Египту санкције трпи и починиочева породица. У Египту се смртном казном прети за
убиство, лажно сведочење(у Вавилону инфамна казна-шишање косе за оптужбу жене да је
извршила прељубу, а смртна тј рефлектујући талион за лажно сведочење), религијске преступе,
лажну оптужбу. У тешка кривична дела спадала је крађа, силовање, бацање нечистоћа у
Нил,сахрањивање на недозвољеним местима. Најчешћа телесна казна у Египту биле су батине.
Казне које су погађале египатско друштво су биле забрана ритуалних услуга приликом
сахрањивања, принудан рад, ропство( фараон Бокхорис је укинуо дужничко ропство и успоставио
казну ропства), имовинске санкције(конфискација).

8. Положај жене Вавилон вс Египат

Жена и у Вавилону и у Египту има правну и пословну способност. Правна способност значи да је
она носилац одређених права и обавеза. Пословна способност је разматрање и својевољни улазак
у правне односе. Жена би у брак доносила одређуну суму мираза(шерикту у Вавилону) над којом
су или њен муж(Вавилон) или обојеимала права плодоуживања. У Вавилону , значи она није могла
располагати тим миразом, тј. Не може га продати, док је у Египту она слободна да располаже
њиме. Пуна процесна способност Египћанки се огледа баш у чињеници да је могла закључивати
уговоре у погледу миразне имовине. Она још може бити и власница неког поседа, бавити се
занимањем џатија,чиновника, играчице, бабице, водити посао самостално или са мужем. Не
заступа је отац при склапању брачног уговора, за разлику од Вавилона где је заступају отац или
старатељ. У случају развода, трећина брачне имовине одлази жену а остатак мужу, док у Вавилону
њој не мора нужно бити дат шерикту назад у том случају.Право да покрену развод у Египту имају
подједнако и мушкарци и жене. Она у Вавилону има делимичну процесну способност; може бити
сведок на суду и покренути развод само у одређеним случајевима(муж је занемарује, нема га код
куће, довео другу жену услед болести прве). У случају смрти,својом имовином Вавилонка и даље
не може располагати; имовина се предаје синовима или враћа њеној породици уколико их нема. С
друге стране, Египћанка може располагати, одређивати наследнике и уређивати даљи пут своје
имовине и након смрти. Наследници могу бити подједнако и синови и ћерке, иако најстарији син
има првенство приликом наслеђивања.

9.поз нег каракт. Хамурабијевог законика

Хамурабијев законик је општи правни споменик и клинописни зборник права. Највише је сачуван,
стога помоћу њега можемо најбоље сагледати како је законодавац хтео уредити друштвене
односе.Донет је у 18. веку п.н.е. Карактеристике Хамурабијев законика, са којима је сличан са
осталим клинописним зборницима права, су: казуистичност, одредбе су писане у кондиционалном
облику и несистематичност. Казуистичност подразумева да се норме односе на појединачне
случајеве и као такве немају општост да се примене на више сличних ситуација. Тј. Не може се
обухватити широк дијапазон случајева, стога су само неки уврштени у законик. Несистематичност
је карактеристика и старовековних и средњовековних кодификација. Садрже набацане одредбе из
свих грана и подграна права, које нису груписане у појединачне зборнике и гране
права(Грађанско,кривично право). Присутна је тзв. Привидна уљудност у прологу законика.
Међутим, санкције се спроводе другачије за припаднике различитих класа. Казне су блаже за
богатије слојеве, док нижим често прети смртна казна која је заступљена у Хамурабијевом
законику. С друге стране изузетак представљају одредбе код уговора о зајму и у наследном праву.
У случају више силе, vis maior, за ту годину не мора се платити камата нити дати одређена
количина приноса(продуктивни зајам). А у другом случају, жена која је ускраћена нудунуа
законски је заштићена тако да добија имовински део једног детета након мужевљеве смрти.
Апсурдност појединих одредби лежи у томе што би се кривим проглашавало дрво које је пало те
усмртило човека. Ако је неко лице извршило кривично дело, одговараће пред законом било да је
то дело починио без или са умишљајем, или је у питању објектвина одговорност. Жена има
правну, пословну, али делимичну процесну способност. Она јесте у неповољнијем положају него
Египћанка. Међутим може уживати одређена права, да води посао са мужем, буде сведок на суду,
набави мужу робињу ради обезбеђења потомства. Осигурана је у случају мужевљеве смрти и
заштићена уколико робиња, коју је купила мужу, крене да се такмичи са њом. Неке негативне
карактеристике њеног положаја су да уколико би је треће лице оптужило за прељубу била би
подвргнута божјем суду; бацање у воду . Била би кажњена смрћу за прељубу за разлику од
мушкарца којем је полигамни брак био дозвољен, али не увек него само у одређеним
околностима(болесна жена, не моги имати потомство). Породица се јако ценила и штитила.
Непоштовање родитеља се оштро кажњавало као и инцест( у Египту инцест се толерише, угледају
се на братско-сестрински однос Озириса и Изиде,што би често доводили до болести, поготово у
династијама фараона). Међутим Муж може жени опростити прељубу и спасити је смрти, додуше
њен статус би се променио у статус робиње. Посебан вид заштите коју уживају Вавилонци је
клаузула о евикцији. Њоме је купцу пружен правни и физички вид заштите приликом склопљеног
посла. У правном смислу , ако би купио роба од невласника или физичком ако би роб имао
одређену ману и трговац му га је хтео продати као здравог, такви уговори могу се раскинути.
Право прече куповине може се такође применити. Ако лице намерава да прода имовину која је
пре била власништво неког другог лица, он је дужан да је понуди том претходном лицу које је
било власник. Тако да, имовина,ствар коју је било нужно продати можда зарад егзистенције, може
се поново вратити старом власнику. Судије се не следе у пракси хам закоником, воде се често
проценом или измењеним одредбама закона. У египту влада већа организација и архивирање
докумената-БЕЛА КУЋА. Судија се може позвати на старији случај и већ донесену пресуду зар
разрешења тренутног. Хамураби је ограничио дужничко ропство на 3 године, за разлику од
претходних клинописниг зборника. Од ирационалних доказних средстава Вавилонци не користе
тортуту која је заступљена у Египту. Она је била суров метод испитивања, малтене до смрти да би
се добило признање. Ексхередација је присутна и У Ег и у Вав, можемо утицати на редослед
наслеђивања искључивањем неподобних за предају одређених права, ствари , имовине.
Сингуларна сукцесија је такође присутна. Наследник наслеђује одређено право,део имовине свог
оца, али не мора да измире претходне дугове свог оца да би могао располагати наслеђеном
имовином.

ШТА ЈЕ БИБЛОМ? ЈЕ Л УВИЂАЈ КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО ПРИСУТАН САМО У ЕГИПТУ?