Prirodnopravne teorije

Ideja prisutna vie od 25 vekova

Pindar: Zakon je kralj svega ljudi i bogova ;
Monteskje.
Ova istorija nije pravolinijska, jer se ideja javljala u razliitim
vremenima i vrila razliite funkcije ali..
... postoji zajedniko jezgro: pojam PRIRODE trajan,
nepromenljiv, objektivan i univerzalan skup principa ljudskog
ponaanja (DAntrev:Metafora sa prirodom bila je pogodna
da se izrazi pojam konanosti i neizbenosti).
Ti principi su antiteza pozitivnom, stvorenom pravu
(subjektivnom i promenljivom)
Uz to, univerzalna je tenja da se prirodno pravo i PRIRODA
posmatraju ne samo kao ono to jeste, ve i kao ono to
treba da bude, to je moralno (pravo ne treba da nas ui
samo poslunosti, ve i estitosti)
Ali ono to je razlog vitalnosti, to je i Ahilova peta odrediti
znaenje pojma PRIRODE.

Sofisti

Ko su bili sofisti ? ta im je bilo zajedniko ?

Hipija

Citat koji se pripisuje Hipiji (Protagora): O ljudi prisutni. Ja

sve vas smatram saplemenicima, srodnicima i sugraanima
po prirodi, ali ne i po ljudskom zakonu. Jer jednako je s
jednakim po prirodi srodno. Zakon je, meutim, tiranin
ljudi i esto vri nasilja protivna prirodi.

Dve vane i dalekosene ideje ovde se uoavaju:

1) postoji jedno prirodno pravo nepromenljive sadrine i
univerzalnog vaenja
2) to vaenje nema veze sa sadrinom pozitivnog prava, tj.
ljudskih zakona (to su za Hipiju formalno vaei zakoni koji se
mogu iznuditi primenom sile); tavie oni mogu biti u
suprotnosti - prvi put je uspostavljen dualizam nomosa i
physisa.

Kalikle

Kalikle veli: Sama priroda pokazuje da se pravinost

sastoji u tome da bolji ima vie od goreg, a sposobniji
vie od nesposobnog.
Sa druge strane, postoje takvi ljudski zakoni koji su
protivprirodni ugovori ljudi i koji su rezultat
organizovanog saveza bezvredne gomile slabia.
Njihova je sva svrha u tome da izjednae ono to se
ne moe i ne treba izjednaiti. Stoga jaki imaju
legitimno pravo da se pobune i srue takve zakone.
Za Kalikla je prirodno pravo instanca od koje zavisi
vaenje pozitivnog prava - on odrie svako pravno
svojstvo pozitivnim zakonima ukoliko su oni u
suprotnosti sa physei dikaion (Kalikle je prvi upotrebio
taj izraz).

Ve od samog poetka istorije prirodnog prava vide se i

kljuni problemi:
1. ta je to PRIRODNO u prirodnom pravu?
(pitanje sadrine prirodnog prava)
2.kakav je odnos prirodnog i pozitivnog prava ?
(pitanje uloge prirodnog prava)

Toma Akvinski

Hrianska ideja prir. prava je potomak stoikog

shvatanja
etiri vrste zakona po Tomi: boanski, veni, prirodni
i ljudski.
Veza izmeu venog i prirodnog zakona je ovek.
ovek je jedino od svih ivih bia koje, kroz spoznaju
i praktikovanje prirodnih prava aktivno uestvuje u
racionalnom poretku univerzuma. ovek su-deluje u
venom zakonu. Ovo su-delovanje odvija se kroz
primenu prirodnog zakona (prava).

Tri su bitna elementa Tomine ideje prirodnog

prava:
1) Prir. pravo je izraz ovekovog dostojanstva i
moi; um kao ono boansko u oveku omoguava
mu da spozna zakone svoga ponaanja
2) Prirodno pravo je i temelj moralnosti prvi
njegov propis glasi: ini dobro, izbegavaj zlo
3) Prirodno pravo je merilo vrednosti i valjanosti
prava i drave.
Hriansko drutvo mora biti zasnovano na
pravdi

...ako vladar ne vlada na osnovu pravde, ve vlast uzurpira ili ako

nareuje ono to je nepravedno, podanici nisu duni da mu se
pokoravaju, osim da bi izbegli skandal ili opasnost...

Racionalno prirodno pravo Hugo Grocijus

Prirodno pravo bi vailo ak i ako pretpostavimo... da nema

Boga ili da on nema upliva u ljudskim stvarima
To znai raskid veze prava i religije : lina savest konani sudija u
moralnim stvarima i ovek vie nije samo deli kosmike celine
(tekovine reformacije i renesanse)

To je teorija zasnovana na prirodnim zakonima koji su jasni i oigledni

i koje ni Bog ne moe da izmeni, a koje ovek otkriva razumom

Ovi prirodni zakoni poivaju na dva stuba koja potiu iz ljudske

prirode:
1. apetitus societatis (nagon za ivotom u ureenoj, organizovanoj
zajednici)
2. mo rasuivanja

Naela prirodnog prava (neprikosnovenost svojine, pacta sunt

servanda, obaveza naknade tete, krivina odgovonost za zloine)
Iz ovih naela Grocijus izvodi i odreena prirodna subjektivna
prava.

Prirodno pravo i prirodna subjektivna prava

Deklaracija o nezavisnosti (1776):

Mi smatramo oiglednim istinama da su ljudi

stvoreni jednaki i da ih je njihov Tvorac obdario
neotuivim pravima meu koje spadaju ivot,
sloboda i traganje za sreom.
Da bi osigurali ta prava, ljudi uspostavljaju meu
sobom vladavine koje svoju pravednu vlast crpu
iz pristanka onih kojima se vlada. Pravo je
naroda, kada neka forma vladavine postane
tetna po te ciljeve, da je izmeni ili ukine i
ustanovi novu vladu

Deklaracija o pravima oveka i graanina (1789)

l. 1. Ljudi se raaju i ostaju slobodni i jednaki u

pravima...
l. 2. Cilj svakog politikog udruivanja je ouvanje
prirodnih i nepisanih prava oveka. Ova prava su
sloboda, svojina sigurnost i otpor tlaenju

etiri su polazita teorija prirodnih prava:

1. Postoje prirodna prava koja se mogu spoznati
razumom i racionalno dokazati. Ta prava su vena
i univerzalna.
2. Prirodno pravo (objektivno) je korpus, zbir
pravila koja se mogu utvrditi razumom i kojima se
savreno obezbeuju sva ta prirodna prava
3. Politika zajednica (drava) postoji samo da bi
ljudima zajemila ostvarivanje tih prirodnih prava.
4.Pozitivno pravo je sredstvo kojim drava
ispunjava ovaj svoj zadatak i ono je obavezno
samo u meri u kojoj je usaglaeno sa prirodnim
pravom, a svaki pojedinac (tj. njegov razum) je
sudija u pogledu ove usaglaenosti.