1.

Uvod u pravo kao samostalna disciplinaUvod u pravo je samostalna disciplina jer ima svoj
osobeni predmet i metod. Uvod u pravo je apstraktnateorijsko-pravna disciplina. Uvod u pravo
proucava drzavu i pravo i bavi se onim sto je stalno u drzavi i pravu i pruza objektivna i naucna
znanja o drzavi i pravu. Znanja o kvalitetima i vezama drzave i pravaizrazavaju se pojmovima i
zakonitostima. Pojmovi su skupovi odredaba o sustini i najvaznijimobelezjima pojava. Dve
glavne vrste pojmova su: nepravi tj obicni pojmovi i cisto pravni pojmovi tj posebne tvorevine
prava. Cisto pravni pojmovi se dele na neposredne i posredne. Zakonitostima seizrazavaju
pravilnosti izmedju pojava. Pojmovima se opisuje staticnost drzave i prava u
trenutku posmatranja, a zakonitostima njiova dinamicnost ili kretanje. Uvod u pravo se koristi
raznimmetodama: dogmatski !najcesce za utvrdjivanje znacenja pravni  pojava", normativni !
istrazivanje prava", logicki !logicke veze", aksioloski, socioloski, psioloski, politikoloski,
istorijski i uporednimetod. Uvod u pravo je osnovna nauka jer pruza osnovna znanja o drzavi i
pravu, a takodje je i opstanauka jer pruza opsta saznanja o drzavi i pravu.#.

Drzava kao drustvena zajednica i organizacijaDrzava je na razlicitim prostorima u razlicitim

periodima imala razlicite nazive. Prvi je res publica kojioznacava javnu ili zajednicku tekovinu.
Zatim civitas, regnum, razne izvedenice latinske reci status idrzava. Pojam drzave od
srednjovekovnog drustva je uspeo da izdvoji $akijaveli. Postoje # vrste vezaizmedju drzave i
drustva. Prvi izvor poretka u ljudskom drustvu predstavljaju %izioloske veze krvnogsrodstva, a
zatim se kao izvori javljaju: ekonomske veze !uzrok podele drustva na drustvene klase kao
i podele na mesne zajednice, opstine, gradove..", duovne veze !ispoljavane kroz religijske
zajednice".Drustvena organizacija predstavlja uredjen skup ljudi koji medjusobno vrse
ijerarijski rasporedjene poslove radi postizanja zajednicki ciljeva. Drzava kao drustvena
organizacija ima svoj spoljasnji!%ormalni" i unutrasnji !materijalni" element. &poljasnji element
predstavlja monopol %izicke sile kojimraspolaze samo drzava, a unutrasnji element predstavlja
njena drustvena %unkcija. Drzava raspolazeoruzanom !krajnje sredstvo iznudjivanja za kojim
drzava poseze kada su iscrpljena ekonomska iideoloska sredstva", ekonomskom !raspolaganje
materijalnim bogatstvima" i ideoloskom moci !svesno i plansko oblikovanje svesti zbog
ponasanja ljudi".'. (azlicita znacenja drzave u pravnoj teoriji i doktrini&va ucenja o drzavi mogu
se razvrstati na idealisticke i realisticke teorije. U idealistickim teorijama seizlaze kakva drzava
treba da bude, a u realistickim se izlaze cinjenica da je drzava proizvod realnogsveta. )ri glavne
vrste idealisticki teorija su: utopisticke, prirodnopravne i eticko-kulturalisticke, dok sutri
glavne vrste realisticki teorija: pravne, socioloske i politicke. Utopisticke teorije se bave ili
idealnomdrzavom ili idealnim vladarom. *ajstarije i najpoznatije je Platonovo utopisticko-
idealisticko ucenje odrzavi. Predstavnici su )omas $or i )omaz +ampanela. Prirodnopravne
teorije tragaju za necim sto jeverovatno. ristotel je prvi sistematski razvio ucenje o drzavi koje
je racionalisticko i prirodnopravno!Polibije,$arko urelije, Ciceron". ticko-kulturalisticke
teorije su usmerene ka istrazivanju ispravne inajispravnije drzave !manuel +ant, /ite, 0eling,
egel". Prema prvoj varijanti pravni teorija drzavane moze da postoji izvan prava, a prema
drugoj samo pravna teorija izucava pravni pojam drzave. *ajpoznatije ucenje o drzavi kao
pravnoj pojavi je teorija o drzavi kao personi%ikaciji prava ansa+elzena. &ocioloske teorije
proucavaju veze drustva i drzave. Postoje dve varijante socioloski teorija o postanku drzave:
savremena i stara. Drugu veliku grupu sacinjavaju socioloske teorije koje objasnjavajudrustvenu
ulogu drzave njenim opstim drustvenim svojstvima !2ering, ngels". Prema politickimteorijama
drzava ne predstavlja cilj za sebe, vec sredstvo za postizanje drugi ciljeva. Postoje
savremene politicke teorije i teorije kon%likta !Platon, ristotel, $akijaveli, 3ejme".
4. 5perativna znacenja drzaveDrzava u najsirem smislu predstavlja trodimenzionalni prostor
odredjen drzavnim granicama, na komezivi stanovnistvo nad kojim se rasprostire i vrsi drzavna
vlast. Prostorne dimenzije drzave zajedno sanjenom vremenskom dimenzijom predstavljaju
prostorno-vremensko znacenje drzave. Drzava je svesnoi planski stvorena drustvena tvorevina,
sa odredjenim ciljem koja raspolaze monopolom %izicke sile. Utome se sastoji sociolosko-
politicko znacenje drzave. U organizaciono-tenickom znacenju drzava predstavlja drzavnu
organizaciju sa tacno utvrdjenim organima za vrsenje odredjeni poslova i primenudrzavni
sankcija. Drzava je nastala iz ljudske potrebe da se drustvo sacuva od samounistenja, ona
jeustanova trajnija od ljudi koji je sacinjavaju. 5d drugi drustveni organizacija se razlikuje
premasveobuvatnom karakteru svoje vlasti.6. Prostor !podrucje" i stanovnistvo drzaveProstor i
stanovnistvo predstavljaju glavne elemente drzave zajedno sa njenom vlascu.
/izicke dimenzijedrzave predstavljaju trodimenzionalni prostor koji obuvata povrsinski
deo teritorije, vazdusni prostor,teritoriju ispod zemljine povrsine kao i obalno ili pribrezno
more. &astavnim delom drzavnog prostorasmatraju se i njegove %ikcije: ambasade, konzulati,
ratni ili civilni brodovi.. Za ambasade vazi naceloeksteritorijalnosti po kom na teritoriji
ambasade vazi pravni poredak drzave cija je ambasada, dok sezemljiste na kom se nalazi smatra
posedom drzave u kojoj se ona nalazi. )eritorija drzave ogranicena jedrzavnim granicama koje
mogu biti prirodne i vestacke. Drzavne granice se ne mogu mirno menjati jednostranom izjavom
volje jedne drzave. 7ranice se prelaze na utvrdjenim granicnim prelazima prema propisanim
pravilima. Drzavni prostor se moze uvecavati okupaciom, aneksijom, prirastajem iodrzajem. 5n
se takodje moze i smanjivati na iste nacine,kao i napustanjem. 8remenska dimenzijaodnosno
neprobojnost drzave znaci da samo jedna drzava moze da postoji na istoj teritoriji u isto
vreme.&tanovnistvo drzave cine svi ljudi koji zive na njenoj teritoriji i poseduju njeno
drzavljanstvo.Drzavljanstvo je javnopravna veza pojedinca sa drzavom kojom mu drzava
priznaje poseban status i naosnovu koje to lice stice odgovarajuca ovalscenja i obaveze. patridi
su lica bez drzavljanstva i oni poseduju beli ili *ansenov pasos. 7lavni nacin za sticanje
drzavljanstva je rodjenje !ius sanguinis - naosnovu drzavljanstva roditelja i ius soli 9 prema
teritoriji drzave u kojoj je lice rodjeno". Dopunski nacin je naturalizaija koja se koristi kada ne
postoji mogucnost za sticanje drzavljanstva osnovnim nacinima,tada se drzavljanstvo stice posle
rodjenja. Posoji nekoliko glavni nacina za prestanak drzavljanstva:zbog nevrsenja duznosti
drzavljanina, zbog udaje, razvoda, otpusta ili odricanja od drzavljanstva.Prebivaliste je mesto u
kom se gradjanin nastanio u cilju da u njemu stalno zivi. 3oraviste je mesto ukom gradjanin
povremeno ili privremeno boravi. 3roj stanovnika jedne drzave nikada nije postojan. *jega
odredjuju razni cinioci kao sto su natalitet i mortalitet, emigracije i imigracije, promena granica.

1. Uvod u pravo kao samostalna disciplinaUvod u pravo je samostalna disciplina jer ima svoj
osobeni predmet i metod. Uvod u pravo je apstraktnateorijsko-pravna disciplina. Uvod u pravo
proucava drzavu i pravo i bavi se onim sto je stalno u drzavi i pravu i pruza objektivna i naucna
znanja o drzavi i pravu. Znanja o kvalitetima i vezama drzave i pravaizrazavaju se pojmovima i
zakonitostima. Pojmovi su skupovi odredaba o sustini i najvaznijimobelezjima pojava. Dve
glavne vrste pojmova su: nepravi tj obicni pojmovi i cisto pravni pojmovi tj posebne tvorevine
prava. Cisto pravni pojmovi se dele na neposredne i posredne. Zakonitostima seizrazavaju
pravilnosti izmedju pojava. Pojmovima se opisuje staticnost drzave i prava u
trenutku posmatranja, a zakonitostima njiova dinamicnost ili kretanje. Uvod u pravo se koristi
raznimmetodama: dogmatski !najcesce za utvrdjivanje znacenja pravni  pojava", normativni !
istrazivanje prava", logicki !logicke veze", aksioloski, socioloski, psioloski, politikoloski,
istorijski i uporednimetod. Uvod u pravo je osnovna nauka jer pruza osnovna znanja o drzavi i
pravu, a takodje je i opstanauka jer pruza opsta saznanja o drzavi i pravu.#. Drzava kao
drustvena zajednica i organizacijaDrzava je na razlicitim prostorima u razlicitim periodima imala
razlicite nazive. Prvi je res publica kojioznacava javnu ili zajednicku tekovinu. Zatim civitas,
regnum, razne izvedenice latinske reci status idrzava. Pojam drzave od srednjovekovnog drustva
je uspeo da izdvoji $akijaveli. Postoje # vrste vezaizmedju drzave i drustva. Prvi izvor poretka u
ljudskom drustvu predstavljaju %izioloske veze krvnogsrodstva, a zatim se kao izvori javljaju:
ekonomske veze !uzrok podele drustva na drustvene klase kao i podele na mesne zajednice,
opstine, gradove..", duovne veze !ispoljavane kroz religijske zajednice".Drustvena
organizacija predstavlja uredjen skup ljudi koji medjusobno vrse ijerarijski
rasporedjene poslove radi postizanja zajednicki ciljeva. Drzava kao drustvena organizacija ima
svoj spoljasnji!%ormalni" i unutrasnji !materijalni" element. &poljasnji element predstavlja
monopol %izicke sile kojimraspolaze samo drzava, a unutrasnji element predstavlja njena
drustvena %unkcija. Drzava raspolazeoruzanom !krajnje sredstvo iznudjivanja za kojim drzava
poseze kada su iscrpljena ekonomska iideoloska sredstva", ekonomskom !raspolaganje
materijalnim bogatstvima" i ideoloskom moci !svesno i plansko oblikovanje svesti zbog
ponasanja ljudi".'. (azlicita znacenja drzave u pravnoj teoriji i doktrini&va ucenja o drzavi mogu
se razvrstati na idealisticke i realisticke teorije. U idealistickim teorijama seizlaze kakva drzava
treba da bude, a u realistickim se izlaze cinjenica da je drzava proizvod realnogsveta. )ri glavne
vrste idealisticki teorija su: utopisticke, prirodnopravne i eticko-kulturalisticke, dok sutri
glavne vrste realisticki teorija: pravne, socioloske i politicke. Utopisticke teorije se bave ili
idealnomdrzavom ili idealnim vladarom. *ajstarije i najpoznatije je Platonovo utopisticko-
idealisticko ucenje odrzavi. Predstavnici su )omas $or i )omaz +ampanela. Prirodnopravne
teorije tragaju za necim sto jeverovatno. ristotel je prvi sistematski razvio ucenje o drzavi koje
je racionalisticko i prirodnopravno!Polibije,$arko urelije, Ciceron". ticko-kulturalisticke
teorije su usmerene ka istrazivanju ispravne inajispravnije drzave !manuel +ant, /ite, 0eling,
egel". Prema prvoj varijanti pravni teorija drzavane moze da postoji izvan prava, a prema
drugoj samo pravna teorija izucava pravni pojam drzave. *ajpoznatije ucenje o drzavi kao
pravnoj pojavi je teorija o drzavi kao personi%ikaciji prava ansa+elzena. &ocioloske teorije
proucavaju veze drustva i drzave. Postoje dve varijante socioloski teorija o postanku drzave:
savremena i stara. Drugu veliku grupu sacinjavaju socioloske teorije koje objasnjavajudrustvenu
ulogu drzave njenim opstim drustvenim svojstvima !2ering, ngels". Prema politickimteorijama
drzava ne predstavlja cilj za sebe, vec sredstvo za postizanje drugi ciljeva. Postoje
savremene politicke teorije i teorije kon%likta !Platon, ristotel, $akijaveli, 3ejme".

4. 5perativna znacenja drzaveDrzava u najsirem smislu predstavlja trodimenzionalni prostor

odredjen drzavnim granicama, na komezivi stanovnistvo nad kojim se rasprostire i vrsi drzavna
vlast. Prostorne dimenzije drzave zajedno sanjenom vremenskom dimenzijom predstavljaju
prostorno-vremensko znacenje drzave. Drzava je svesnoi planski stvorena drustvena tvorevina,
sa odredjenim ciljem koja raspolaze monopolom %izicke sile. Utome se sastoji sociolosko-
politicko znacenje drzave. U organizaciono-tenickom znacenju drzava predstavlja drzavnu
organizaciju sa tacno utvrdjenim organima za vrsenje odredjeni poslova i primenudrzavni
sankcija. Drzava je nastala iz ljudske potrebe da se drustvo sacuva od samounistenja, ona
jeustanova trajnija od ljudi koji je sacinjavaju. 5d drugi drustveni organizacija se razlikuje
premasveobuvatnom karakteru svoje vlasti.6. Prostor !podrucje" i stanovnistvo drzaveProstor i
stanovnistvo predstavljaju glavne elemente drzave zajedno sa njenom vlascu.
/izicke dimenzijedrzave predstavljaju trodimenzionalni prostor koji obuvata povrsinski
deo teritorije, vazdusni prostor,teritoriju ispod zemljine povrsine kao i obalno ili pribrezno
more. &astavnim delom drzavnog prostorasmatraju se i njegove %ikcije: ambasade, konzulati,
ratni ili civilni brodovi.. Za ambasade vazi naceloeksteritorijalnosti po kom na teritoriji
ambasade vazi pravni poredak drzave cija je ambasada, dok sezemljiste na kom se nalazi smatra
posedom drzave u kojoj se ona nalazi. )eritorija drzave ogranicena jedrzavnim granicama koje
mogu biti prirodne i vestacke. Drzavne granice se ne mogu mirno menjati jednostranom izjavom
volje jedne drzave. 7ranice se prelaze na utvrdjenim granicnim prelazima prema propisanim
pravilima. Drzavni prostor se moze uvecavati okupaciom, aneksijom, prirastajem iodrzajem. 5n
se takodje moze i smanjivati na iste nacine,kao i napustanjem. 8remenska dimenzijaodnosno
neprobojnost drzave znaci da samo jedna drzava moze da postoji na istoj teritoriji u isto
vreme.&tanovnistvo drzave cine svi ljudi koji zive na njenoj teritoriji i poseduju njeno
drzavljanstvo.Drzavljanstvo je javnopravna veza pojedinca sa drzavom kojom mu drzava
priznaje poseban status i naosnovu koje to lice stice odgovarajuca ovalscenja i obaveze. patridi
su lica bez drzavljanstva i oni poseduju beli ili *ansenov pasos. 7lavni nacin za sticanje
drzavljanstva je rodjenje !ius sanguinis - naosnovu drzavljanstva roditelja i ius soli 9 prema
teritoriji drzave u kojoj je lice rodjeno". Dopunski nacin je naturalizaija koja se koristi kada ne
postoji mogucnost za sticanje drzavljanstva osnovnim nacinima,tada se drzavljanstvo stice posle
rodjenja. Posoji nekoliko glavni nacina za prestanak drzavljanstva:zbog nevrsenja duznosti
drzavljanina, zbog udaje, razvoda, otpusta ili odricanja od drzavljanstva.Prebivaliste je mesto u
kom se gradjanin nastanio u cilju da u njemu stalno zivi. 3oraviste je mesto ukom gradjanin
povremeno ili privremeno boravi. 3roj stanovnika jedne drzave nikada nije postojan. *jega
odredjuju razni cinioci kao sto su natalitet i mortalitet, emigracije i imigracije, promena
granica.... Drzavna vlast i suverenostDrzavna vlast predstavlja drustveni pojam koji proizilazi
iz odnosa nadredjenosti i podredjenosti.Drzavna vlast se sastoji u nametanju volje jednog
subjekta izdavanjem zapovesti o ponasanju drugome,koji te zapovesti mora da slusa. &vaka vlast
!potestas" znaci izvesnu prinudu, ali samo drzavna vlastmoze da upotrebljava %izicku prinudu tj
silu. &vaka drzavna vlast pociva na dva oslonca: autoritetu!auctoritas" i sili !vis".  jedan i
drugi izazivaju straopostovanje prema vlasti. &poljasnje obelezjedrzavne vlasti je njeno
oslanjanje na monopol %izicke prinude, a unutrasnje obelezje je drustveni cilj kojitreba da
ostvari. 5stala obelezja drzavne vlasti su: polarizovanost, sveobuvatnost,
samostalnost, jedinstvenost, nedeljivost, teritorijalnost, personalnost i nadmocnost. &uverenost
je sustinska pravnakarakteristika drzavne vlasti. 5na predstavlja pravni izraz monopola %izicke
sile. &uverenost ima svojspoljasnji i unutrasnji element. &poljasnji element suverenosti je
nezavisnost koja podrazumeva da jedoticna vlast slobodna u donosenju svoji odluka. *admoc
je unutrasnji element suverenosti i ona znaci da na teritoriji konkretne drzave niko ne moze da
nametne svoju vlast postojecoj drzavnoj vlasti. 5baelementa suverenosti sinteticki se izrazavaju
kao pravna neogranicenost.Da bi drzava kao celina bila suverena potrebno je da ona to bude
pravno !de iure" i cinjenicno !de %acto".8aznija je cinjenicna od pravne
suverenosti.;. lemenati drzave i vrste drzave&vi elementi drzave su nuzni za njen opstanak i
postojanje, ali njiov odnos, a time i znacaj, nije bio istiu proteklim epoama. U nticko
doba najvazniji element drzave je njen narod 9 stanovnistvo, u&rednjem veku 9 teritorija, a
u modernoj drzavi 9 vlast je vaznija od stanovnistva i teritorije, jer jestvorena jaka centralizovana
vlast koja je uspela da sebi potcini prostor i pokori stanovnistvo. &amo seza drzave koje
raspolazu uravnotezenim odnosom svoji glavni elemenata moze reci da su prave ilitipicne
drzave. 2edine atipicne drzave su monaska &veta 7ora i 8atikan. &veta 7ora je suverena
unutarsebe ali ne i prema drugima. Dok je &vetogorska drzava okrenuta sama sebi, vatikanska
drzava jeokrenuta celom svetu. Postoje takodje prividi drzava kao sto su $onako, &an $arino,
<itenstajn,ndora...  postoje i nedovrsene drzave kao sto je slucaj sa nekadasnjim
drzavama &/(2 i &&&( kojevise ne postoje. Danasnja nedovrsena drzava je Palestina. &vetska
drzava predstavlja ideju kojaujedinjuje celokupno covecanstvo uredjeno pod jednom
zajednickom politickom vlascu. deja o svetskojdrzavi je siroko rasprostranjena. &vetska
drzava bi kao svoje podrucje imala celokupan trodimenzionalnisvetski prostor, sve stanovnike
planete koji bi bili podvrgnuti njenoj vlasti i time obavezni za postujusvetski pravni poredak. 3ila
bi potpuno nezavisna, %akticki i pravno neogranicena. Postoje dva tipasvatanja svetske
drzave: anticka i srednjovekovna svatanja koja su svetsku drzavu odredjivala kaouniverzalnu
monariju po ugledu na (imsko carstvo i savremena svatanja koja svetsku drzavuodredjuju
kao modernu republiku i demokratsku drzavu sa %ederalnim drzavnim uredjenjem.Zavaljujuci
globalizaciji ide se ka ostvarenju ideje o svetskoj drzavi.=. /unkcija i delatnost drzaveDrzava
svoju %unkciju ostvaruje vrsenjem svoji drzavni delatnosti. /unkcija je cilj zbog
cijegostvarivanja postoji. )o moze da bude jedan najvisi cilj !monisticko svatanje" ili
vise nji !pluralistickosvatanje". Pravna nauka proizvela je veliki broj svatanja o
drustvenoj %unkciji drzave od koji sukarakteristicna teleoloska, sinteticka i analiticka
svatanja. Prema teleoloskim svatanjima, %unkcijadrzave proizilazi iz njenog cilja. Cesto se
istice da drzava treba da obezbedi pravdu, slobodu, opstedobro, odbranu i zastitu, razvoj kulture i
opstedrzavni interesa. Prema sintetickim svatanjima postojisamo jedna %unkcija drzave
koju olicava najvisa vrednost koju drzava treba da ostvari u drustvu. )anajvisa vrednost
obuvata vrednosti mira, reda, sigurnosti, sloboda, pravde itd. Prema analitickimsvatanjima
%unkcija drzave se odredjuje na osnovu analize konkretni drzavni delatnosti ili
njiovikarakteristicni grupa. Drzavna delatnost predstavlja konkretne radnje drzavni
organa koje suusmerene ka ostvarenju odredjenog konkretnog cilja.)e radnje drzavni organa
mogu da se razvrstaju pogrupama na vise i nize, od koji se svaka sastoji iz vise nizi grana i
sektora delatnosti !idejna %unkcijadrzave".1>. Promene drzavnog i pravnog poretkaPostoje
promene koje ne uticu na drzavnu %unkciju, a postoje i one koje uticu na njeno prekidanje
iliizmenu. Do promena dolazi naglo ili mirno, postepeno, tako da postoje revolucione !gde su
drzavne idrustvene veze labave" i evolucione promene !gde su veze cvrste". *ajvaznije takve
promene surevolucija, reakcija, restauracija, re%orma i prevrat. (evolucija je drustvena promena
kojom se menjajusustina i smisao svi drugi pojava. 5na zapocinje kao naucno-tenoloska,
nastavlja se kao ekonomska,a zavrsava kao politicka i socijalna. Politicka i socijalna revolucija
se smatraju nezakonitim, nasilnim ikorenitim drustvenim promenama, kojima se raskida sa
celokupnim dotadasnjim poretkom. /ormalno pravna revolucija oznacava korenit raskid sa
vazecim pravom. 5na je posledica politicke i socijalnerevolucije. (eakcija je suprotna politickoj
revoluciji a njen cilj je da ponovi proslost vracanjem istorijeunazad. Do restauracije obicno
dolazi posle revolucije, ona je privata i smatra nuznim delomistorijskog razvoja. (e%orma
predstavlja zakonitu, postepenu i mirnu drustvenu promenu, koja se izvodi bez upotrebe
nasilni sredstava, to je promena drustva usavrsavanjem a ne razaranjem. Prevrat jenezakonita
i nasilna promena postojeceg prava kojom se izvodi smena politicke vlasti. 5n ne menjadrzavni i
pravni poredak vec lica koja vrse najvisu drzavnu vlast. *ajvazniji oblici prevrata su drzavniudar
i pu?. +od drzavnog udara promenu izodi poglavar ili lica u vru drzavne vlasti, dok u slucaju
puca promenu izode lica na nizim polozajima drzavne vlasti ili izvan nje. &amo revolucijom i re
%ormom semogu korenito promeniti %unkcije drzave i prava.11. *astanak i prestanak
drzaveDrzava je dinamicna tvorevina u stalnim promenama i te promene dovode do nastanka
novi i prestankastari drzava. Postoje tri glavne grupe teorija o nastanku drzava: teorija
stvaranja, teorija evolucije iteorija revolucije. Prema teoriji stvaranja drzava je ljudska
tvorevina stvorena ni iz cega. Prema teorijievolucije drzava je nastala citavim nizom postepeni
promena u zivotu ljudi, a prema teoriji revolucijedrzaa je nastala kao rezultat kvalitativne
drustvene promene do koje dolazi zbog drustveni sukoba. 5d postanka treba razlikovati
nastanak konkretni novi drzava do cega dolazi: secesijom !kada se jednadrzava razdeli na
dve ili vise novi 9 Ceoslovacka", uni%ikacijom !stapanje dve ili vise drzava u jednu
9 8elika 3ritanija", sukcesijom !kada jedna drzava preuzima drzavno-pravni kontinuitet
pretodnedrzave". stovetnost drzave cuva se na osnovu nacela e%ektivnosti koje znaci da
drzava vazi od trenutkakada je njen celokupan poredak postao e%ikasan i da prestaje onda kada
njen poredak prestane da budee%ikasan. +ada jedna drzava prestane da postoji obicno postane
deo druge drzave i to: inkorporacijom,aneksijom, uni%ikacijom, disolucijom, nasilnom
secesijom, cesijom, podelom, na osnovumedjunarodnog ugovora, povelje !ustava". Do potpunog
prestanka drzave dolazi kada su unisteni sviglavni elementi drzave.1@. Drzavna organizacija 9
pojam, nacela i elementiDrzavna organizacija je svesno i planski stvorena tvorevina, sa
odredjenim ciljem i organima za primenudrzavni sankcija. 5na suvereno vrsi vlast u drustvu,
zasnovanu na prinudi. Drzavni aparat sacinjavajusamo ona lica koja kao sluzbenici vrse drzavne
poslove pro%esionalno, dok se drzavni meanizamodnosi na sastav i veze drzavni organa
koji cine meanizam za vrsenje vlasti. *acela drzavneorganizacije utvrdjuju nacin povezivanja
organa, metod odredjivanja njiovog mesta i rasporeda kao injiovo %unkcionisanje.
5snovnim nacelima se ustanovljava i ucvrscuje celokupna drzavna i pravnaorganizacija, to su
legitimnost, legalnost i ijerarija. 5pstim nacelima obuvacene su sve oblasti drzavei njena
uredjena delatnost. Posebna i izvedena nacela predstavljaju razradu i konkretizaciju osnovni 
iopsti nacela za svaki poseban deo drzave. Drzavna nacela su karakteristicna samo za drzavu,
pravnasamo za pravo, a mesovita za drzavu i pravo. *ajvaznija nacela drzavne i pravne
organizacije su naceloijerarije, centro-peri%erno nacelo i nacelo koordinacije. *acelo
ijerarije je vertikalno rasporedjivanjedrzavni organa na ijerarijskoj lestvici, prema
kolicini vlasti kojom raspolazu. 5no %ormalnooznacava rang prema kom se odredjuje polozaj u
organizaciji. Centro-peri%erno nacelo predstavljadijagonalno povezivanje drzavni  organa.
*acelo koordinacije pokazuje da je uspostavljen skladanodnos izmedju organa u
drzavnoj organizaciji i ono nikada nije potpuno ostvareno. Drzavna organizacijase uvek sastoji iz
dva glavna elementa: drzavni sluzbeni lica i drzavni organa. Drzavna sluzbena licasu lica
koja vrse drzavnu vlast, a drzavni organi su zasebne celine u drzavnoj organizaciji sastavljene
oddrzavni sluzbeni lica.

1#. Drzavna sluzbena lica i drzava kao ustanovaDrzavna sluzbena lica su %izicka lica koja vrse
drzavnu vlast. Dele se na drzavne sluzbenike i drzavnenesluzbenike. Drzavni sluzbenici su lica
koja drzavnu vlast vrse kao stalno zanimanje, a drzavninesluzbenici su lica koja imaju svoje
zanimanje, dok drzavnu sluzbu vrse privremeno ili povremeno. Usamom drzavnom aparatu
obrazuje se poseban sloj stalni drzavni sluzbenika. )aj sloj ljudi naziva se birokratijom i
tenokratijom. 3irokratija se prvenstveno odnosi na rukovodece drzavne organe koji
suosposobljeni u oblastima egzaktni nauka. Drzava koja je birokratizovana ili
tenokratizovana naziva se birokratskom ili tenokratskom u kojoj postoji neovlasceno sirenje
moci drzavni sluzbenika. Drzavni posao koji vrsi jedan drzavni organ naziva se nadleznost i
ona predstavlja skup poslova koje obavljadrzavno sluzbeno lice. *adleznost moze biti redovna i
vanredna. (edovna su stvarna i mesnanadleznost, dok je vanredna %unkcionalna nadleznost.
&tvarna nadleznost se odredjuje prema vrsti poslova koje obavljaju drzavna sluzbena lica. +ada
istu stvarnu nadleznost ima vise sluzbni lica, oni tunadleznost vrse u odredjenim teritorijalnim
granicama. )ako odredjena nadleznost naziva se mesnomnadleznoscu. /unkcionalna nadleznost
postoji odlukom viseg drzavnog organa da se obrazuje posebanorgan sastavljen od stvarno i
mesno razlicito nadlezni sluzbeni lica. 5n se obrazuje zbog izvrsenja posebnog zadatka i
postoji dok se zadatak ne izvrsi. Prvo, starije misljenje je da drzavu cine ljudi, adrugo, modernije
da je drzava vise od ljudi. 5na je bezlicna i nadlicna ustanova trajnija od sluzbeni  licakoja
ulaze u njen sastav i vrse drzavne delatnosti u njeno ime.1'. Drzavni organi 9 pojam, elementi,
svojstva i vrsteDrzavni organ predstavlja organizacionu jedinicu drzavne organizacije. 5n se od
drzavnog sluzbenoglica razlikuje prvenstveno po tome sto je sastavljen od jednog, nekolicine ili
velikog broja sluzbeni lica.Drzavni organ obavlja unapred odredjene delatnosti na odredjenoj
teritoriji. Da bi postojao i obavljao te poslove mora da se sastoji iz cetiri elementa: licnog !
jednog ili vise sluzbeni lica", materijalnog!sredstva i imovina", ciljnog !da postoji
svrsisodno vrsenje posla" i vrednosnog !ostvarivanjedrzavne,pravne i drustvene vrednosti".
&vaki drzavni organ raspolaze posebnim svojstvima, ali su nekasvojstva zajednicka svim
drzavnim organima. Prvo svojstvo tice se lica koja dejstvuju kao drzavniorgani, koja nemaju
nikakva subjektivna prava prema poslovima koje vrse. Drugo svojstvo tice seosnivanja
drzavni organa koje mora da bude odredjeno i uskladjeno sa pravnim poretkom. )recesvojstvo
tice se volje drzavni organa koja ne sme potpuno da se izjednaci sa voljom drzave.
Cetvrtosvojstvo pokazuje da drzavni organi moraju da budu odgovorni za posledice svoji
protivpravni radnji.Peto svojstvo se odnosi na %izicka lica koja ulaze u sastav drzavi
oragana i vrse poslove za nji.14. 8rste drzavni organa8rste drzavni organa su: a" centralni
i peri%erni organi 9 vlast centralni organa rasprostire se nadcelom drzavnom organizacijom i
njene odluke su obavezne za sve, a odluke peri%erne vlasti nisuobavezne za sve i ona se ne
rasprostire nad celom organizacijom nego samo na jednom delu drzavneteritorijeA b" odlucujuci
i izvrsni organi 9 svaki visi organ je odlucujuci, a svaki nizi je izvrsni.5dlucujucim u sirem
smislu nazivaju se svi organi koji donose odluke, a u uzem smislu samo oni kojisvojim odlukama
uticu na druge. zvrsni organi u sirem smislu su svi organi podredjeni nekom visemorganu, a u
uzem smislu izvrsni je najnizi organ na ijerarijskoj lestviciA c" politicki i strucni organi
9 politicki organi donose glavne drzavne odluke, odredjuju politiku drzave, obicno su sastavljeni
odgradjana koji imaju svoje redovno zanimanje izvan drzavne sluzbe i oni se biraju, a strucni
organi vrserazlicite delatnosti koje zatevaju odgovarajucu strucnu spremu i specijalizaciju,
drzavnu sluzbuobavljaju kao redovno zanimanje i oni se postavljajuA d" demokratski i
birokratski organi 9 demokratskiorgani dobijaju vlast od gradjana, a birokratski nezavisno od
volje gradjana i to postavljanjem,nasledjivanjem ili nametanjem, stoga je glavna karakteristika
demokratski organa je izbornost, a birokratski postavljanjeA e" inokosni i zborni organi 9
razlikuju se prema broju lica od koji su sastavljeni. Da bi zborni organ punovazno odlucivao
potreban je kvorum. 5dluke se donose jednoglasnokonsenzusom ili vecinom glasova !
obicna,apsolutna,kvali%ikovana"A %" oruzani i civilni organi 9 oruzanineposredno raspolazu
drzavnom silom i primenjuju je, dok civilni odlucuju o primeni oruzane sile.5ruzani organi su
vojska, policija i zandarmerija.16. Zakonodavna vlastZa zakonodavstvo se kaze da je
Bpredstavnistvo oni nad kojima se vlada. 5no je nastalo iz potrebe dase unapred propisanim
opstim pravilima regulise celokupna delatnost drzavni organa, drustveniorganizacija i
gradjana. Zakonodavac ima ustavno-zakonodavnu vlast koja se sastoji u donosenjunajvisi
politicki i pravni odluka kojima se uredjuju najvazniji ekonomski, politicki,
kulturni, porodicni i drugi drustveni odnosi.Postoje dve osnovne vrste pravila koje donosi
zakonodavstvo. Prvomvrstom se neposredno regulisu materijalni akti drzavni organa, cime se
njiova delatnost stavlja podustav i zakon. Drugom vrstom se predvidja donosenje pravni
akata kojima se uredjuje delatnostdrustveni organizacija i gradjana. (azrada i konkretizacija
ti opsti pravni pravila postizu se pojedinacnim pravnim aktima drugi drzavni
organa !uprave,sudstva". &avremeni zakonodavci, poredustava i zakona, donose i deklaracije,
odluke, budzet i zavrsni racun. Zakonodavac uvek mora imati naumu ciljeve pravnog poretka,
kao sto su pravna sigurnost, zastita ustava i ljudski prava. Zakonodavnavlast predstavlja
kolegijalni, predstavnicki i politicki organ i sve sto ima da kaze mora da izrazi nacelno,opstim
zakonskim normama.1. zvrsno-upravna vlastU pocetku se izvrsno-upravna delatnost
sastojala uglavnom iz materijalni radnji koje su obavljali samidrzavni organi. +asnije, ona se
prosirila na donosenje konkretni propisa kojima se u pojedinacnimslucajevima od drustveni
organizacija i gradjana zatevalo neposredno vrsenje materijalni radnji.)ime se istice da
drzava bez izvrsno-upravne vlasti ne moze da postoji i da se svaka izvrsno-upravnavlast svodi na
organizaciju sile, ciji je glavni zadatak staranje o vrsenju materijalni  radnji prinude. zvrsnoj
vlasti se obicno pridaju dva glavna znacenja kako bi se razlikovala od upravne. U sirem
smisluizvrsna vlast donosi pravne akte za izvrsenje zakona, a u uzem smislu ona se stara o
izvrsenju odlukazakonodavne vlasti. U njenu nadleznost spada i donosenje politicki akata. &
druge strane, uprava,izdeljena na ministarstva ili sekretarijate, komitete, uprave, zavode,
direkcije, insprektorate itd, donosi pravne akte koji mogu da sadrze cak i opste norme !
pravilnike, naredbe, odluke". li njen glavni posao je da vrsi materijalne radnje primene prava
cime se jasno razlikuje od izvrsne vlasti. zvrsno-upravniorgani su po pravilu birokratski i
strucni, organizovani da precizno ispituju raznovrsne pojavedrustvenog zivota.1;. &udska
vlast&udskom vlascu, tj sudstvom u uzem smislu naziva se vlast koja resava sporove
izmedju pravnisubjekata i popisuje sankcije protiv lica koja su prekrstila pravo. &udska vlast u
sirem smislu obuvata pravosudnu delatnost sudova, tuzilastva i advokature. Zadatak sudstva je
da pazljivo dodje do tacnogresenja rukovodeci se nacelima materijalne istine, zakonitosti i
pravicnosti. &udovi najpre pokrecuodnosni postupak, zatim primenom materijalni i
proceduralni normi utvrdjuju cinjenicno stanje kojeim omogucava da utvrde pravno stanje i
tek na kraju izricu odluku koja nalaze kako da se uklone posledice povrede prava. )ime sudovi
odlucuju sta je pravo u svakom konkretnom slucaju. &udovi mogu biti redovni !sudovi opste
nadleznosti" i specijalizovani !vojni,privredni,upravni" koji se zatim dalje dele prema
teritorijalnoj nadleznosti. &udovi vrse vazan drustveni zadatak a to je zastita ljudski 
igradjanski sloboda i prava od samovolje. 5ni moraju da postuju nacela zakonitosti,
nezavisnosti,visestepenosti, stalnosti, nepokretnosti i javnosti sudjenja. &udski organi moraju da
raspolazu velikim

pravnim znanjem i pravnickim iskustvom jer resavaju sporove od koji zavisi pravna i zivotna
situacijasubjekata. &udovi su organizovani kao sudska veca sastavljena od nekolicine
clanova.1=. nter%erencija, centralizacija i centralizacijaPodela na zakonodavnu, izvrsnu i
sudsku vlast trebalo bi da znaci da svaki glavni oblik vrsi samo jednuvrstu vlasti, odnosno da su
zakonodavni, izvrsno-upravni i sudski organi nezavisni jedni od drugi prilikom obavljanja
svoji poslova. li ta nezavisnost nije potpuna, vec delimicna i relativna. )ako jenastala inter
%erencija vlasti. 5na postoji kada zakonodavac u materijalnom smislu vrsi upravne ili
sudske poslove, kada izvrsna vlast vrsi zakonodavne poslove ili kada sudska vlast vrsi upravne
poslove.nter%erencija vlasti se uvek uspostavlja izmedju glavni vrsta drzavni organa. 5na
je nuzna zanormalno vrsenje glavni vrsta drzavni poslova jer je rec o istoj drzavnoj
organizaciji.Centralizacija postoji kada su necentralni organi u punoj zavisnosti od centralni 
organa. )akvinecentralni organi nazivaju se centralizovani organi. Decentralizacija postoji
kada necentralni organinisu u punoj zavisnoti od centralni organa. )akvi organi su
decentralizovani i ne smatraju se sastavnimdelom centralni organa. Postoje razlicite vrste
centralizacije. *ajvaznije su politicka, administrativna,%akticka i pravna. dministrativna
centralizacija sastoji se u upravljanju drzavom iz jednog centra. 5nane moze da postoji bez
politicke, ali politicka moze bez nje. /akticka centralizacija postoji kada je udrzavnoj organizaciji
uspostavljen sistem centralni i centralizovani organa koji takodje vrse vlast.Pravna
centralizacija postoji kada centralizovani organi ne mogu samostalno da postupaju i
donose pravne akte. Postoje i razlicite vrste decentralizacije. *ajvaznije su politicka i
administrativna,demokratska i birokratska, %akticka i pravna, teritorijalna, realna i
%unkcionalna decentralizacija. Danassu u svetu rasprostranjena dva obrasca decentralizacije:
%rancuski sistem duplog koloseka koji se sastojiu tome da istovremeno postoje dve vrste
necentralni organa koji vrse istu drzavnu vlast 9 jedni kaocentralizovani, a drugi kao
decentralizovani, i engleski sistem jednog koloseka, gde jedan isti necentralniorgan istovremeno
obavlja poslove kao centralizovan i kao decentralizovan organ. Ponekadcentralizacija pret odi
dencentralizaciji. U tom slucaju se decentralizacija izvodi dekoncentracijom tjrasterecivanjem
centralni organa prenosenjem poslova na centralizovane ogane. Dekoncentracija je prelazni
oblik izmedju centralizovani i decentralizovani necentralni organa.@>.&amouprava,
autonomija, regionalizam&amouprava kao oblik demokratske decentralizacije podrazumeva
ucesce gradjana ili njiovi predstavnika u vrsenju odnosni mesni poslova. Drzavna
samouprava se sastoji u tome sto centralnavlast prenosi deo svoje nadleznosti na organe date
teritorije. Drustvena samouprava se sastoji u tome stosamo stanovnistvo vodi brigu o svojoj
bezbednosti i blagostanju. <okalna samouprava predstavljanajpoznatiji moderni oblik drustvene
samouprave. 5na se svata kao sredstvo za bolje ostvarivanjedrzavni zadataka na lokalnom
nivou. )o je u stvari lokalna vlast koju vrse lokalni organi.utonomija predstavlja oblik
organizovanja u kom odredjene teritorije ili socijalne grupe imaju posebanstatus i autonomna
prava zbog svoje posebnosti. 7lavnu vrstu predstavlja teritorijalna autonomija ukome
stanovnistvo na jednom delu drzavne teritorije raspolaze posebnim autonomnim pravima
iduznostima. )akodje postoji i neteritorijalna autonomija !personalna, %unkcionalna,
verska, kulturna itd".&amostalnost lokalne samouprave omogucava da se nekoliko lokalno-
autonomni jedinica udruzi u visuautonomnu jedinicu 9 autonomnu oblast, a samostalnost
autonomije omogucava da se vise autonomnioblasti udruzi u autonomnu pokrajinu. (egija
oznacava podrucje ili oblast unutar jedne zemlje iliizmedju vise zemalja. U medjunarodnom
pravu ovaj izraz se koristi za oznacavanje veliki podrucja kaosto su kontinenti ili skupovi
zemalja koji cine neku geopoliticku celinu !npr zemlje 3liskog stoka".@1. (azlicita ucenja o
obliku drzave i njegov pojam !5dredjivanje idealnog i najboljeg oblika drzave"