АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ НАУКА

ОДСЈЕК ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА СМЈЕР ГАСТРОНОМИЈА

ФИЗИЧКА ЛИЦА
Семинарски рад

Студент: Професор:

Сара Дробњак Зоран Радуловић

1
Садржај:

Увод
1.Право
1.1.Потреба и значај тумачења права
2.Субјективна права
3.Атрибути физичких лица
3.1.Дефиниција физичких лица
3.2.Настанак физичког лица
3.3.Престанак физичког лица
3.4.Пословна способност физичког лица
3.5.Деликтна способност
3.6.Идентитетска својства
Закључак
Литература

2
 УВОД

Говорити или проучавати човека као физичко лице је најкомплекснији задатак свих нас.
Човек, физичко лице живо биће је највеће савршенство природе. Мозак најсавршени и
најтајанственији орган који поседује човек.
У савременом праву, свако лице је субјект права. Свако физичко лице има способност да
буде носилац права и обавеза. Сматрамо, да свако има права али прије свега мора имати
и обавезу да би стекао право на исто. Физичко лице је самостално, индивидуално људско
биће. Људи постају физичка лица самим својим рођењем и такви остају до своје смрти. То
је моменат за који се везује настанак физичке личности. Физичка лица престају да буду
субјекти права смрћу или проглашењем умрлим. У правној науци, физичко лице је
самосвесно људско биће подложно физичким законима.
Основа сваког физичког лица је упознавање правних норми, као и са тумачењем права
односно, утврђивање тачног садржаја правне норме. Постојањем човека постоје и
правила нпр. знало се како и на који начин људи могу приступити војсци, како и на који
начин оцјенити ученике, како се одосити према укућанима, све ово је увод како и на који
начин проучити право и правне норме. Сматрамо да се много више требају физичка лица
упознати са правним нормама, јер познавањем истог добићемо боље друштво које ће
радити на побољшању уопште живота.
Сви ми, као друштво требамо да тежимо да будемо слободни и свесни, својих поступака и
свакако тербамо се упознати са правним нормама. Свако физичко лице посједује
квалитете који су за њега везани, на основу тих квалитета се и разликујемо једни од
других. Сва физичка лица имају лично име, пребивалиште, боравиште и држављанство.
Не можемо говорити и проучавати право и правне норме а, непознавајући људско биће.
Тумачење права претходи и примени истог. Рођењем добијамо лично име,
држављанство, боравиште и пребивалиште. Заснивањем правног односа настају права и
обавезе за како правне тако и физичке субјекте.

3
 1. ПРАВО

Право, ријеч која код нас звучи као нешто што је добро, вредно. ,,Право се може назвати
системом норми људског понашања. Право је систем правила која су креирана и која се
примењују преко друштвених или владиних институција ради регулације понашања.
Правни систем помаже у регулисању и осигуравању стања у коме заједница покаѕују
поштовање и унутрашњу равноправност.''(sr.m.wikipedia.org)
Не можемо говорити о човеку да прије тога не упознамо науку без које, не знамо шта би
друштво радило. ,, Тумачење права претходи примени права и због тага има велику
важност. Тумачење права није ништа друго до утврђивање тачног садржаја правне норме,
односно установљење о коме се правилу понашања ради у правној норми. Погрешно
тумачење или пропуштање, проузрокује изостајање ефекта који се нормом жели постићи.
То доводи или до примене санкције или до настанка одређених штетних последица, а
тиме се саби право у целини као средство свесне акције и усмеравања друштва.“(Вићић,
2017 стр.50)

4
 1.1.ПОТРЕБА И ЗНАЧАЈ ТУМАЧЕЊА ПРАВА

Најбитније је схватити суштину појма ,,људска права“, свакако да је то комплексан појам,

приступ и рад како у свему тако и у праву треба приступити детаљно односно, темељно. ,,
До језичке нејасноће правне норме може доћи због несавршености језика. Дешава се,
понекад, да је језик којим се норма изражава недовољан да изрази мисао. Постоје
случајеви употребе погрешних израза којим се изражава мицаоно обликована норма. До
нејасноће правне норме долази и због несавршености појмова. Ово проистиче из
апстрактне природе правних норми, односно појмова садржаних у правној норми који

представљају апстракцију у односу на конктеран случај. Успостављањем одрешеног броја

истих или сличних случајева, апстрахују се посебности тих случајева, тако да правну норму
сачињавају само заједничке карактеристике. Случај на који се норма примењује је сасвим
конкретан и одређен. Потребно је утврдити да ли је конкретни случај обухваћен
апстрактним, што не мора бити увек. Појам који одређује спстрактно, тумачењем права се
прилагођава конкретном. Апстрактност правних норми је неопходна јер је технички
немогуће предвидети правним нормама све конкретне случајеве у друштвеним односима
који су правом обухваћени.“(Вићић, стр. 51., 2017).
Изучавајући право главни циљ је да нас упути у правнички начин размишљања, да
створимо и проширимо критичко правничко размишљање које ће нам развити осећај за
препознавање истинских вредности. ,, Циљ тумачења права је да се одтеди право
значење правних норми, односно њихов тачни смисао. Тумачење права врше правници у
свом свакодневном раду, примењујући правне норме. Они то често чине спонтано,
анализирајући опште правне норме, које су предмет њиховог делења и примене у
процесу доношења појединачних правних аката.www.bpa.edu.rs ,,Право је статично, док
су друштвени односи динамични. И ова чињеница намеће потребу за тумачењем права.
Правна норма се не може мењати и прилагођавати промењеним односима у друштву,
сама од себе, већ активношћу субјекта који доноси правну норму. Услед динамике и
сталног мењања друштвених односа, правна норма ће све мање успешно извршавати свој
циљ, иако је у тренутку доношења била чак идеална. С обзиром да се правне норме не
могу доносити тако често, да прате свакодневне друштвене промене, то изискује потребу
за тумачењем права. Одговарајућим тумачењем, избегавају се разлике између правне
норме и промењених друштвених односа.“(Вићић, стр.51.2017)

5
 2 . СУБЈЕКТИВНА ПРАВА

Субјективност у најопштијем смислу представља припадност. ,, Појам субјективног права

је настао из идеја природноправне школе и то је њена најпрогресивнија творевина. На
илузију да су људска права вечита и непроменљива јер произилазе из човекове природе,
изграђен је систем субјективних права, међу којима су најважнија: слобода, једнакост и
братство. Теорија субјективних права оправдала је рушење феудалног поретка и
успостављање новог.www.prafak.ni.ac.rs ,,Физичка лица су људи, жива људска бића која
се јављају као учесници правних односа, као носиоци права и обавеза из тих односа.
Сваком човеку је признат правни субјективитет, без обзира на пол, узраст, стручну спрему,
имовинско стање, итд. Рађањем људи постају правни субјекти. То је моменат за који се
везује настанак физичке личности. Изузетно се сматра субјектом права, ако је то у
његовом интересу, и зачето а још нерођено дете, под условом да се роди живо. Физичка
лица престају да буду субјекти права смрћу или проглашењем умрлим. Смрт је чињеница
која означава крај живота једног човека. Она повлачи и престанак свих својстава која је
човек имао, па и његов правни субјективитет. Не ретко, извесно лице нестане, а тим
нестанком наступа неизвесност о његовом животу. Ову неизвесност правни поредак не
може дуго трпети, па је установљен институт проглашења таквог лица за умрлог, посто су
се испуниле одређене правне претпоставке.(Вићић, стр. 45. 46., 2017)“

6
 3. АТРИБУТИ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА

О свим физичким лицима се води документација у посебним архивима скупштине

општине код матичапа. Сви ови изводи имају снагу јавне исправе. Сви подаци морају бити
истинити док се не докаже супротно. ,, Лично име, добија се по рођењу, сагласном
изјавом родитеља. Пребивалиште ( центар животних активности), адреса (није исто што и
боравиште), важно је због обавеза према држави. Држављанство. Атрибути су законом
призната обележја по којима се физичка лица међусобно разликују.(https://beleske.com)“
Сматрамо да су људи као друштво дужни да стварају правила понашања. Уређено
друштво ствара уређену државу, бољу будућност за наша поколења. ,, Свако физичко
лице поседује извесне атрибуте који су за њега везани, а на основу којих се разликује од
других физичких лица и помоћу којих се врши њихова идентификација. Три атрибута
физичког лица су: лично име, пребивалиште, боравиште и држављанство. Лично име је
један од основних атрибута физичких лица. Свако физичко лице има своје лично име
којим се оно идентификује и раѕликује од других физичких лица. Лично име се састоји од
имена и презимена. Лично име представља и лично право сваког човека. Пребивалиште
је одређено географско место у коме је једно физичко лице настањено у намери да у
њему стално пребива. У том месту, физичко лице предузима своје животне активности.
Свако лице може имати само једно пребивалиште кога, по правилу, слободно бира.
Пребивалиште физичког лица је значајно за вршење његових права и обавеза. Боравиште
представља оно географско место у коме одређено лице привремено борави. Овај
привремени боравак може бити из различитих разлога: школовање, одмор, лечење итд.
Држављанство је припадност физичког лица одређеној држави. То је лична вез а између
лица и државе, правни однос заснован на обостраним правима и дужностима.
Држављанство се стиче на различите начине: пореклом, рађањем, прирођењем, и по
међународним уговорима.Држављанство као атрибут физичког лица остаје, по правилу,
до краја живота. Међутим, оно се може изгубити; одузимањем, отпустом услед
одсутности, одрицањем и на основу међународних уговора. Појмови држављанина и
становника једне државе се у принципу не поклапају. Држављани су само једна по
правилу, најмногобројнија група становника, док је становник свако лице које живи на
територији једне државе. Из реченог се може закључити да становнике једне државе
чине њени држављани заједно са страним држављанима и лицима без држављанства.
(Вићић, стр 46, 2017)“

7
 3.1. ДЕФИНИЦИЈА ФИЗИЧКИХ ЛИЦА

Физичко лице је индивидуално, самосвесно људско биће подложно физичким законима,

за разлику од патворног, правног лица. Дакле, људи постају физички субјекти самим
својим рођењем и такви остају до своје смрти.https://sr.m.wikipedia.org Свакако, морамо
напоменути да је човјек најсаврсеније живо биће од настанка свијета. Најсавршенији дио,
мозак, неистражени орган уз помоћ којег и настају, постоје и настајаће права. Захваљујући
мисаоном размишљању, говору и решавању проблема човјека ове могућности сврставају
у савршенство. ,, Физичко лице се врло често дефинише као људско биће које поседују
своју вољу, односно свест да може нешто хтети и да своје интересе штити. Иако ова
поставка није нетачна, за одређивање појма физичког лица није одлучујућа. Душевно
болесна лица и тек рођено дете немају вољу којом могу изразити своје интересе, нити
потребну свест да своје интересе штите, али се као људска бића сматрају физичким
лицима, односно правним субјектима“www.prafakt.ni.ac.rs

3.2.НАСТАНАК ФИЗИЧКОГ ЛИЦА

Многи сматрају да је за настанак људског бића довољно само рођење.,, Физичко лице
настаје рођењем. Појам рођења је биолошки одређен, али има и своје право значењена
www.prafakt.ni.ac.rs)“дете се сматра да је рођено кад је изашло из утробе мајке. За
настанак физичког лица не захтева се да је пупчана врпца, која везује дете и мајку,
пресечена. Потребно је да физичко лице и покаѕује по рођењу знаке живота. По једној
концепцији, која се наслања на римско право, за настанак физичке личности сматра се
довољним да рођено дијете пружа знаке живота(www.prafakt.ni.ac.rs)“ Можемо
закључити да физичко ллице стиче правну способност моментом рађања, док правно
лице ову способност стиче моментом оснивања. У погледу обима правне способноти
физичких и правних лица постоји разлика. Физичка лица су носиоци свих права и обавеза
које предвиђа правни поредак, и у том смислу њихова способност је много шира од
обима правне способности правних лица.

8
 3.3. ПРЕСТАНАК ФИЗИЧКОГ ЛИЦА

-Смрт (једини начин);

- Судско утврђивање смрти;
-Проглашење несталог лица за умрло:
- 6 месеци ситуација непосредне опасности
по живот
- 1 година у рату у вези с ратним догађајима;
- 5 година ако су околности нестанка такве да
чине вероватним...
- 5 година ако је од рођења прошло више од 70

3.4.ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ ФИЗИЧКОГ ЛИЦА

- Способност сопственим изјавама воље

производити правно дејство;
-Делимична и потпуна;
- Ограничена и неограничена (да ли може
самостално);
- Делимична може да буде како ограничена тако
и неограничена, потпуна је увек неограничена;
-Заснована је на способности лица да се само

стара о својим интересима.

9
 3.5. ФИЗИЧКА ЛИЦА – ДЕЛИКАТНА СПОСОБНОСТ

- То је способност бити одговоран за своје недопуштене

радње које су проузроковале штету;
- Ради се о одговорности заснованој на кривици;
-Темељи се на способности за расуђивање;
- Нема делимичне, подела бинарна, или има или нема;
- Стиче се постепено, границе 7 и 14 година; до 7
необориво неспособан, од 7 до 14 обориво неспособан,
после 14 обориво способан;
- Она је услов да се одговара по основу кривице, уз
изузетак код одговорности по основу правичности.

.
3.6.ФИЗИЧКА ЛИЦА – ИДЕНТИТЕТСКА СВОЈСТВА

-Идентитет и право на идентитет као лично право;

- Лично име;
-Пол (транссексуалност);
-Брак и брачност деце (данас мање битно);
-Пребивалиште и боравиште (уобичајено и просто);
- Држављанство.

10
 ЗАКЉУЧАК

Прочавати право исто је као и проучавати човјека, најкомпликованије створење које

постоји. Физичко лице свако рођено да има задатак на овом свијету. Задатак постоји и
траје док човјек живи. Физичко лице је самостално, индивидуално биће. Сваки човјек
својим рођењем постаје физички субјект и такви остају до своје смрти. Свако физичко
лице постаје носилац обавеза и права. Систем права има велики значај и научни развој,
због тога је важно да се свако физчко лице упозна са истим ради заштите себе од других, и
других од себе. Свако физичко лице посједује атрибуте који су за њега везани и то нас
чини посебним индивидуама. Не можемо се сложити да је довољно само рођење једне
особе, свакако се требамо упознати са правним нормама. Људи и њихов заједнички
живот чине одређену друштвену заједницу, односно људско друштво. Сваки човјек
живјећи у таквом друштву одликује се, поред осталог, и својим радњама и творевинама
као индивидуалним појавама.
Људске радње су такве правне чињенице које настају уз судјеловање људске свијести и
воље. Људске радње се могу подијелити на дозвољене и недозвољене, свакако
захваљујући здравом разуму који ннас и дијели по томе од животиња морамо водити
рачуна да као јединке доприносимо само добрим дјелима. Систем права представља скуп
правних норми сређених у једну логичну цјелину. Од рођења па све до смрти, човјек,
ради и проучава друштво и себе као једнику.

11
ЛИТЕРАТУРА
Вићић Славољуб, Пословно право, Београд, 2017.
https:/beleske.com
www.prafakt.ni.ac.rs

sr.m.wikipedia.org

12