Социологија права

1. Три основна принципа социологије права

Соц.права је посебна социологија која истражује однос права и друштва. Постоје 3
основна теоријска принципа, на којима се заснива социолошка анализа права:

1. Први принцип говори о ПРИРОДИ права и каже се да је право ИСКУСТВЕНА појава и

да свекарактеристике права проистичу из човекове природе и живота у заједници. Овај
принцип је установлјен још у старом Риму.

2. Други принцип говори о СТРУКТУРИ права и каже се да је право шире од правног

правила. Овај принцип говори да право не можемо свести на поредак норми.

3. Трећи принцип говори о ДИНАМИЦИ и каже да је искуствена, сложена и развојна целина

и да се менја у времену и простору.

2. Методи социологије права

Свака наука поред свог предмета има и метод као и циљеве које жели да оствари.
Право је првенствено друштвена појава јер настаје у друштвеним односима и има значајну
улогу у друштву. Методе социлогије права можемо поделити на спољашње и унутрашње.

Спољашњи методи су стандардне научне процедуре и истраживачке технике.

Унутрашњи методи су посебне методе истраживања унутрашње структуре права.

3. Метод спољашњег сазнаванја права: ПОСМАТРАЊЕ

Право је формално, транспарентно и јасно уобличено и као такво омогућава примену
ПОСМАТРАЊА. Посматрање је ефикасно када истражијемо утицај конкретних правних
прописа на друштво и испитујемо понашање субјеката. Посматрање може бити са и без
учествоваља у посматраној појави.

4. ИСПИТИВАЊЕ

У испитивање спадају ИНТЕРВЈУ И АНКЕТА и јако се често користе у истраживању

права, и у теоријске и у практичне сврхе. Испитивањем се може обухватити само стручна
јавност али и цела популација. Оно јако корисно за истраживање односа друштва и права.

5. АНАЛИЗА САДРЖАЈА

Сви правни документи (уговори, тестаменти, судске пресуде,,,) могу бити предмет
анализе садржаја, каи и правни институти имовинског, породичног, кривичног..и других
делова права. Може се рећи да је свако тумачење правних прописа, анализа садржаја.
Анализа правних докумената је покушај да се истражи однос права и друштва у ширем и
ужем смислу и да се открије постојање правилности у том односу.

6. СТАТИСТИЧКИ МЕТОД

Примена статистике у истрживању права масовна је и ефикасна. Многи аспекти

правних појава погодни су за класификацију, јер право спада у масовну појаву. Посебну
погодност представља могућност статистичке класификаације судских одлука и судске
статистике. За истраживање права јако су корисне статистике о извршеним кривичним
делима.

7. УПОРЕЂИВАЊЕ

Упоређивање је стандардни поступак у научном или у практичном истраживању

права. Примена упоређивања у практичне сврхе, најчешћа је код стварања права а у научне
сврхе упоређивање се користи као техника за доказивање узрочних односа између друштва
и права.

8. ЕКСПЕРИМЕНТ

Постоје потешкоће у примени експеримента у друштвеним наукама, самим ти и у

праву. Примена експеримената била би јако скуп пројекат, који би могао да изазове
политичку нестабилност правну несигурност. ( Законодавац експериментално на одређено
време доноси неки закон и прати промене у друштву за то време).

9. Методи унутршњег сазнавања права: ДОГМАТСКИ метод

Право је појава са сложеном унутрашњом структуром коју чине норме у виду
заповести којима се регулишу друштвени односи и остварују друштвене вредности.
Нормативни аспект права захтева примену посебних метода анализе.

Догматски метод тумачења права открива садржину правне норме и њено тачно значење.
Догматски метод обухвата неколико облика тумачења. Њега чине и разне логичке
операције. Основни облици догматског тумачења су језичко тумачење, систематско и
теолошко тумачење. Друга два облика се користе када језичко тумачење није довољно. Ово
су облици коришћења догматског метода када правна норма постоји. Када норма не
постоји, него треба да се донесе тада се врши тумачење у ширем смислу, односно,
попуњавање правне празнине.
10. Методи унутршњег сазнавања права: НОРМАТИВНИ метод
Право је појава са сложеном унутрашњом структуром коју чине норме у виду
заповести којима се регулишу друштвени односи и остварују друштвене вредности.
Нормативни аспект права захтева примену посебних метода анализе.

Нормативним методом се истражује унутрашња структура правне норме и

односи између норми: правна снага, правни акти, хијерархија норми и аката и важење
норми.. Открива се њена логичка природа, индентификују се елементи који је чине, трага
се за начином на који су ти елементи повезани, истражују се односи између правних норми
и начини на које су норме везане за правни поредак. Структуру правне норме различити
аутори деле на разлишите делове, на 2,4,8, 10 делова.

11. Теоријски циљеви социологије права

Научно објашњење у социологији права састоји се од узрочно-последичних односа
где је право последица дејства извесних друштвених и осталих спољашњих чиниоца као и
узрок настанка неких других друштвених појава, процеса и односа. Теоријски циљ
социлогије права је да се открију правилности у тим утрочно-последичним односима
између права и других дрштвених појава. Теоријски циљ соц.права је да се открију
правилности у развоју, структури, функцијама, стваранју и примени права, као и откривање
правилности у развоју правничке професије.

12. Извори утилитарности социологије права

Социологија права није само теоријска већ је и примењена дисциплина јер жели да
слиужи правној пракси и настоји да њени резултати буду од користи правницима
практичарима. Утилитарни карактер социологије права проистиче из 3 извра:

А) из природе сициологије као науке. Социологија истражује друштво и на макро

и на микроплану. Макроперспектива нам даје теоријски оквир за анализу друштва а
микроперспектива тај оквир испуњава садржином.

Б) из природе права као појаве. Право је усмерено на људску праксу и тако

социјологији права намеће практичну оријентцију. Правне норме иницирају друштвену
акцију и изазивају одређене последице. Зато се право мођжемо посматрати као технику
којом се регулишу друштвени односи и као вештину управљања људима и кналисања
друштвених процеса.

Ц) из теоријско-методолошке оријентације социологије права. Социологија

права не постоји само у теоријским оквирима. Без њене практичне усмерености она губи
на значају и доводе се у питање њен смисао и сврха.
13. Облици утилитарности социологије права
Правну праксу чине:

1.Облици правне праксе

Облици правне праксе су стварање и примена права и то социологији права намеће

утилитарни ( практични) карактер. Она открива факторе који утичу на процес стварања и
примене права. Она може окрити и проблеме у примени права и иницирајући решење тих
проблема помаже правним практичарима.

2.Области правне праксе

Области правне праксе су: доношење закона, пресуђивање и уговарање. Облици

правне праксе се испољавају кроз ове области. Практичност социологије права испољава се
у примени знања из социологије у правној пракси.

3.Субјекти правне прасе

У ужем смислу обично се субјекти правне праксе изједначавају са правним

практичарима. Међутим у субјекте се морају укључити и сва лица који су носиоци
одређених овлашћења и правних обавеза. У литератури се користи овај уши смисао појма
субјекта правне праксе. Социологија правразвоју професионалне свести правника.а пружа
велики допринос

14. Природа социологије права

Социологија права се бави темама порекла права, појма права, његове
функције, ствараења, примена права и анализе правничке професије.

Њена природа проистиче из њене физиономије по којој је спцологја права:

а) посебна социолошка дсциплина која дубоко истражује правне појаве и као таква даје
допринос и утиче на опстанак опште социологије.

б)општа научна дисциплина у односу на свој предмет. Проучава различите аспекте права
као целинеполазећи од социолошке перспективе.

ц)општа правна научна дисциплина јер је њен предмет правна појава. Изучава проблеме
везане за све гране позитивног права.

д) позитивноправна научна дисциплина јер проучава посебно поједине гране позитивног

права, али сваку анализу креће од правне норме. Социологија права врши теоријска
уопштавања повезујући право са друштвом а затим своје закључке враћа правнчкој пракси.
е) синтетичка научна дисциплина због тога што, прво, право проучава као целину и у
контексту друштва као целине и друго ,јер је као наука успела да повеше правну теорију и
праксу и тако допринела систематизацији правних наука.

15. Периодизација развоја права

Можемо говорити о 2 раздобља у развоју социологије права:

Период спонтаног развоја до краја 19 в.

Период организованог развоја од почетка 20 в.

Корене спонтане социологије права налазимо код софиста који негују божанско порекло
људских права. У 18 в. Елементе социологије права налазимо у теоријама друштвеног
уговора. Почетком и средином 19 б подстицај за развој социологије права налазимо у
криминолошким истраживањима у Француској и Италији. Овде спада и немачка
историјскоправна школа.

16. Друштвено- историјски контекст настанка социологије права

Пре настанка соц права једино је филозофија права нудила објачњење права кроз
припродноправне теорије. Ове теорије су објашњавале право кроз поделу права на
природно и позитивно право. Природно је универзално, вечно а позитивно промењиво.
Позитивно право је посредник између универзалних правила и друштва. Само право овог
периода је било не развијено. У робовласнчкој и феудалној држави становништво је било
објект а не субјект права. Било је класно условљено.

Чиниоци који су довели до настанка социлогије права су: ново право засновано на
принципима једнакости и сигурности, индустијализација и динамичан друштвени развој,
државна централизација нормативне делатности и правничка професија која је
организована као државна служба.

Несклад између друштва и права који је настао под дејством ових чиниоца, главни је разлог
настанка социологије права.

17. Теоријске тенденције у развоју социологије права

Почетком 20 века створени су услови за развој систематске и методичке социологије права.

У Европи су Диркем, Вебер и Ерлих су допринели њеном развоју. Код поменутих аутора
социологија права се првобитно развила као теоријска дисциплина. Већи део аутора
сагледавац социологију права кроз теорију „ друштвеног права“. Они сматрају да поред
права које ствара држава, постоји и право друштвених субјеката које је одвојено од
државног права. Најважнија творевина теорије дрштвеног права јеоткривање нормативног
плурализма у правничкој пракси.
У САД-у социологија права се развијала под утицајем теорије „друштвене контроле“ и
судског емпиризма одакле су настале 2 теоријске струје: социолошку јуриспруденцију и
правни реализам. Теоријске тенденције у развоју социологије права изражене су и у
истраживањима заснованим на примени историјског и упоредног метода. У ову групу
социолошкоправних теорија треба уврстити и скандинавски правни реализам и рану
совјетску теорију права.

18.Емпиријске тендеције у развоју социологије права

Типичан преставник ове орјентације је Амерички правни реализам. Ова схватања су

фокусирана на судску праксу.полазећи д Холмсове идеје да право није логика, већ искуство,
правни реализам право своди на одлуке судова. Чињенице које воде до теоријског основа
своде се на понашање судија. Правни реализам није отворен према чињеничној грађи
других правних дисциплина.

Емпиријске тенденције развоја соц права налазимо и у Европи крајем 19 и почетком

20 века. Независно д америчке струје јављају се теорије слободног права и интересне
јуриспруденције.

19. Савремене тенденције у развоју социологије права

Најзначајнија карактеристика социологије права после 2 св рата јесте њена

институционализација. Први корак је било оснивање Истраживачког комитета за
социологију права у оквиру Међународног удружења социолога 1962 у Вашингтону.
Након ога основана је секција за социологију права при Америчкој социолоској
асоцијацији. Следећи корак институционализације било је оснивање института као и
увођење социологије права у систем образовања кроз предмете и катедре на факултетима.

У свом развоју социологију права пратила је и њена подела на гране унутар саме науке.

Постоје и околности које отежавају развој соц права као науке,. То су проблеми
националних граница и разлике у култури, развијености и карактеристикама правних
система држава, као и недостатак људских ресурса, односно стручњака за ову област.

20. Развој социологије права на наашим просторима

Први представници социологије права на нашим просторма били су Валтазар

Богишић и Сретен Вукосављевић. Валтазар Богишић је кроз Општи мовински законик
за Црну Гору пажљиво анализирао обичаје и њихову социјалну позадину.

У Србији социологија права је свој врхунац доживела између 2 рата, на Правном факултету
у Београду кроз оснивање Катедре за социологију и Друштва за правну филозофију и
социологију, 1935 г. Основна карактеристика српске школе соц права је развијање теорије
друштвеног права по угледу на француске узоре. Најистакнутији радови су Тасића и
Спасојевића.

После 2 св рата социологија прав готово се гаси на нашим просторима. Овакво стање
траје и данас.

21. Однос социологије права и филозофије права

Обе ове науке су опште теоријске дисциплине у праву и обе право посматрају као
сложену целну. Остале правне дисциплине обухватају смо неке аспекте правних појава.
Ипак њихова разлика је у томе што је соц права научна а филозофија права метафизичка
дисциплина о праву. То значи соц права правну појаву посматра на темељу позитивизма
као искуствени феномен а филозофија права на темељу принципа трансцендентализма као
појаву ванискуственог карактера.

22. Однос социологије права и правне антропологије

Многи аутори правну антропологију сматрају граном социологије права и по

дефиницији би правна антропологија била наука која истражује однос између људске
природе и права. Оваква дефиница прав антропологије доводи у везу и билошку основу
човека са правом и укључивање у везу ове две науке и неке природне научне дисциплине.
Зато се правна антропологија развила као компаративна дисциплина која истражује облике
права и обичаја у различитим традицијама.

23. Однос социологије права и правне етнологије

Тешко је наћи граниу између ове 2 дисциплине. Правна ентологија проучава право
архаичних заједница и то претцивилизацијских друштава. Она проучава праобичаје и
заслужна је формулисање појма друштвеног реда као и за отклањање заблуде да су
претцивилизацијска друштва ирационална. Правна етнологија модерног друштва истражује
трагове старих обичаја у савременом праву.

24. Однос социологије права и правне психологије

Предмет правне психологије је однос људске свести и права. Она истажује

психолошку страну права, док социологија права истражује друштвену страну права.

Право је друштвена појава у којој чувек задовољава своје потребе преко циљева које жели
да оствари и преко норми којима се дефинише начин за остваривање тих циљева. То значи
да је човек подједнако и социјално и психолошко биће. Психолошканприрода права огледа
се у нормама јер су оне заповести о понашању. У последње време психологија права све
већу пажњу поклања истрживању правне свести. И посебно се развија у оквиру
криминологије и судске психологије.
25. Однос социологије права и правне догматике

Правна догматика је заједнички назив за позитивноправне дисциплине које

изучавају појдине граане права. Спада у категорију интелектуалних вештина. Сматра се да
разлика између социологије права и правне догматике није у предмету већ у приступу. Исти
предмет правна догматика истражује изнутра а соц права споља. Заједничи предмет
изучавања је правна норма. Правна догматика се бави тумачењем, систематизацијом и
критиком норми док се соц права бави изучавањем права у целини и његовог односа са
другим појавама, како би одговорила на питања о томе шта је право, какво је његово
порекло, које су функције права, који чиниоци утичу на стварање и примену права,
особености правничке професије..

26. Основни проблеми социологије права- порекло права

Питање порекла права се може разматрати на основу 3 критеријума: формалног,

хронолошког и садржинског.

Формални приступ пореклу права је антиисторијски и антисоциолошки и право

посматра са логичке стране. По овом критеријуму извор права не може бити ван њега. Извор
неке правне норме је у правној норми вишег степена док је извор Устава као највише правне
норме по њима, у измижљеној пранорми а не у друштву.

Историјски приступ порекло права налази у обичајима и порекло права траже у

друштву. Истина је да су данас многи друштвени односи, који су јако значајни, регулисани
обичајима. На овој вези права и обичаја настала је и америчка правна социологија.

Садржински пристзп о пореклу права подразумева дубљу анализу зашто људи

стварају право. По њима разлог за стварање права је потреба људи да ускладе интересе
појединаца са в интересима друштвених група, како би се омогућило рационалније и
ефикасније задовољавање људских потреба. На овом темељу настала је теорија друштвеног
уговора која заузима став да друштво настаје уговором народа и власти како би се изашло
из природног стања и успоставила успешна друштвена организација.,

27. Антрополошко објашњење порекла права

Почетна тачка овог глеишта је теорија еволуције и потреба да се људска врста

удружује ради свог опстанка, градећи посебне заједнице утемељене на солидарности. Ова
удруживања су заснована на биолошком тражењу корисних понашања како би се обезбедио
опстанак. Понављањем ових понашања ове заједнице сиу добијале на чврстини,
стандардизације поступака а да човјек тога није био свестан. То су биолошка понашања са
сегментима социјализације. Нормативизацијом биолошких понашања долази до развоја
нормативне свести. По овоме нормативна свест је првобити облик људске свести која јео
омогућила развој језика и мозга. На овај начин се човек трнсформише од биолошког ка
социјалном бићу. Порекло права треба тражити у овој транформацији.

28. Филозофскоправне еорије о појму права

Ово су најстарије друштвене теорије и најпознатије су природноправне теорије. Настале су

код Софиста у 5 веку п.н.е. по овим теоријама структура права обухвата 2 врсте норми:
природноправне и позитивноправне. Природноправне су вечне, непромењиве и
универзалне, док су позитивноправане изведене из њих и морају бити у складу са њима.
Право се посматра као идеална а не као реална појава. Од Аристотела до модрних времена
првда је посматрана као највише природноправно начело. У средњем веку, сдржину
природног права чинило је божанско право. У новом веку се природно право враћа својим
античким коренима.

29. Нормативне теорије о појму права

По овим теоријама нормативност је основна особина права. Оне фаворизују

позитивноправне норме. По њима је право скуп одредаба или правила које издаје држава и
чију примену гарантује помоћу апарата принуде. Ове теорије истичу императивност,
етатизам и принудност права. Нормативне теорије се деле на:
субјективистичке(легалистичке) и објективистичке (нормативистичке). По
субјективистичким је правна норма вољно-психолошка појава, а по објективистичким
правна норма је заповест.

30. Социолошке теорије о појму права

Тежиште научне анализе појма права, ових теорија, се помера са норме на друштвене
односе. Ове теорије су одраз методолошког сазревања правне науке. По њима се право не
може посматрати одвојено од друштва јер друштво одређује структуру и саджину норми,
које опет повратно делују на друштво. По социолошким теоријама правне норме нису
једини и најважнији део права већ је то јединство норми и друштвених односа који се тим
нормама уређују.